struna revijaDecembar 2017.broj: 87

ISSN 1820-0257

besplatan primerak

Znanje i iskustvo recept za uspeh

Sua, tu oko nas

Udrueni do vrhunskihprinosa

Dosije

SADRAJ

08 14

30

12

25

44

58

48

62

76

33

68

52

03

43

72

54

17

04

22

ORIGINAL Srbija AgroStatistikaZnanje i iskustvo

Na muci sepoznaju junaci

Tehnologijagajenjaumske jagode

Re struke

Drugi piu

Stranica za tehnologe

Udruenido vrhunskih prinosa

Struka na ispitu

Dosije

Stoarskikutak

umarijada2017

Re urednika

Ekolokecrtice

Nebeski izvorivota

Pelarenje

Primena razrivakih orua u obradizemljita tekogmehanikog sastava

Sa Agromeridijana

Agro It Svet

Koliko vredi ime

Sua, tu oko nas

Oman

Recept za uspeh

2

AGROSVET 87Struna revijaISSN 1820-0257

Izdava: Agromarket dooAdresa: Kraljevakog bataljona 235/234000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016www.agromarket.rs

Distributivni centri:Kragujevac: 034/300-435Beograd: 011/404-82-83Valjevo: 014/286-800Ni: 018/514-364Subotica: 024/603-660Zrenjanin: 023/533-550Sombor: 025/432-410Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET BIH:Bijeljina: +387 55/355-230Banja Luka: +387 51/535-705Sarajevo: +387 33/407 480

AGROMARKET CRNA GORADanilovgrad: +382 20/818-801

AGROMARKET KS Pritina +386 49/733 814

Glavni i odgovorni urednik:Dragan orevi dipl. ing. polj.Grafiki urednik: Danijela Nela Vojki

Redakcija:Dr Ivan Krolak Dragan LazareviMilo StojanoviMomilo Pejovi Goran Radovanovi Veselin uljagi Duko SimiMilan SudimacIvan ValentBojana StankoviOlivera Gavrilovi

Sekretar redakcije:Duica Bec

tampa: Color Print, Novi SadTira 7000 primeraka

2

RE UREDNIKA

elini stihovi Nove godine zato do-laze, nove godine u pravi as za nas realno mogu postati himna izvrioca radova u poljoprivredi. Jer, ako mitski, alegorijski, onda i kalendarski stvar-no, izlazak iz jedne stare i ulazak u drugu, novu godinu, znai jedan preo-braaj, novi poetak, tada je poljodel-cima nasuna potreba to skoriji do-lazak Nove godine. Zato, pitate se vi. Jednostavno, donosi zaborav. Ispraaj stare i dolazak Nove godine oznaava ubrzano bledilo svega onog, pre sve-ga loeg to je nosila tekua godina, a toga je, mora se priznati, bilo u izo-bilju. Ko eli da to pre zaboravi, ipak, zbog sebe samog, mora proi kroz proces podseanja. Kako zaboraviti ledeni januar, ujednaeni februar, pretopli mart, mrazni april, kini maj, sune letnje mesece... Odnosno, kako ne pamtiti snegove i mraz tokom aprila, te pustinjske predele u avgustu, riku oednelih stada i gotovo plani glas stoara koji kae A tek nas eka zima, a hrane, a ni vode nema. Iznad svega, kako ne pamtiti obeanje, to gotovo zaklinjanje vlasti da e pomoi poljo-privrednim gazdinstvima u prevazi-laenju sue. Kao to Tijana peva A njega nema, nema, nema, nema...No, bilo je za neke, i svetlih trenutaka.

Pravi dobitnici ove godine su jagoda-ri, kajsijari, paprikari, vinjari, ljivari (kom je preteklo), pa ak i isporuioci jabuke padavice. I neka im je, neka ih i pare i srea prate i u narednim godinama. Mada bi lista mogla da se proiri. Jer, proizvoai strnina su no-sioci rekordnih prinosa, a to to se to nije poklopilo sa adekvatnom nova-nom nadoknadom, to je stvar viih sila. Da mi se ne bi prebacilo da imam samo rei kritike, a izostaju predlozi za prevazilaenje agro problema evo, nekih moguih, dugoronih, ali i krat-koronih reenja. I dalje se zalaem za jaanje robnih rezervi kao dobrog re-gulatora stanja ponude, tranje, uvoza, izvoza, niskih cena... Sistem subvencija mora biti izbalansiraniji, pravovremen i u pravoj znaenju zatitni za nae poljoprivrednike. Kratkorono, i dalje smatram da je drava kroz otkup po realnim cenama, te izradom sokova i/ili ega slinog, i podelom osnovcima, narodnim kuhinjama, pripadnicima treeg doba, pomogne proizvoai-ma kupine, maline, ali i hladnjaarima da prevaziu probleme koji su nastali u ovoj godini.A moda bi sve bilo drugaije da... Ma, Nova godina, nova ansa, idemo dalje. Sreno i berietno.

D

4

Sa Agro meridijanaPriredio:Dragan orevidipl. in. polj.

Uzgajanje penice u SAD na rekordno niskom nivou

Izvor: Jelena Saji, agronews.rs

Ove godine ameriki farmeri su na putu da zasade najmanje hektara penice od kada je Sekretarijat za poljoprivredu SAD zapoeo da vodi evidenciju, 1919. godine. Cena i kli-matski uslovi su samo neki od fak-tora koji utiu na odluke amerikih farmera. Izvrni direktor Udruenja uzgajivaa penice u Ilinoisu Dim Frejli kae da je konkurencija na globalnom nivou jo jedan bitan faktor koji je uticao na veliki pad u uzgajanju penice. Za one koji dui niz godina nisu uzgajali penicu, postoji mali rizik. Prinosi kukuruza i soje uglavnom su ujednaeni. Me-utim, ukoliko niske cene kukuruza i soje nastave da umanjuju ukupnu zaradu farmera, povratak penici mogao bi da predstavlja reenje.

Zbog mraza i sue pala proizvodnja vina u Francuskoj

Izvor: Jelena Saji, agronews.rs

Proizvodnja vina u Francuskoj je ove godine za 19% manja nego prole godine, i trebalo bi da iznosi 36,9 miliona hektolitara. Taj nagli pad se objanjava nepovoljnim vremen-skim uslovima, procenilo je francu-sko Ministarstvo poljoprivrede. Pad proizvodnje je, pre svega, posledica jakog mraza u prolee, koji je vino-vu lozu pogodio u osetljivoj fazi, i to u svim oblastima,mada u razlii-

tom stepenu, objanjava statistika sluba Ministarstva - Agreste. Sua u kombinaciji s vruinom i vetrom, poveava dehidraciju groa, a to iziskuje reviziju procene proizvod-nje na nie - to je najnovija proce-na roda, od 1. oktobra. Ve do tada berba se prerano zavrila u veini vinorodnih regiona.

Zato nai proizvoai ne ele da gaje pasulj?

Izvor: Jelena Saji, agronews.rs

Korienjem sertifikovanog semena sigurno bi se potpuno ili u velikoj meri eliminisalo prisustvo bakte-rioza. Za pasulj kau da je srpsko nacionalno jelo. Meutim, u posled-nje vreme prebranac i orbast pa-sulj pripremaju se od zrna pasulja iz uvoza. Zato nai proizvoai ne ele da gaje pasulj? To objanjava prof. dr arko Ilin sa Poljoprivred-nog fakulteta u Novom Sadu.

Kao jedan od najozbiljnijih razloga on navodi praksu proizvoaa da ne koriste sertifikovano seme prve gene-racije i time spree napad, pre svega bakterioza. Kada je re o bakterio-zama, u prvom delu vegetacije, kada vremenske uslove odlikuje prohlad-nost i vlanost, upotrebom sertifiko-vanog semena bilo bi manje ili uop-te ne bi bilo bakterije Pseudomonas syringae. U drugom delu vegetacije, sa porastom temperature kod vla-nih godina, izbeglo bi se prisutvo bakterije Xanthomonas spp.

5 4

Korienjem sertifikovanog semena sigurno bi se potpuno ili u velikoj meri eliminisalo prisustvo bakteri-oza, a preporuka dr Ilina poljopri-vrednim proizvoaima je da, i kada sade svoje seme, ga obavezno od-nesu u bilo koju akreditovanu la-boratoriju, kako bi ispitali efekat, odnosno sadraj i prisustvo ovih patogena. Po njegovim reima, u Srbiji se pasulj, iako je 21. vek, jo uvek proizvodi u suvom ratarenju, to predstavlja glavni problem sma-njenog prinosa. Kod nas se prinos kree oko jedne tone zrna po hek-taru, to je na nivou veine zemalja u svetu, ali ne u odnosu na zemlje u Evropi, gde Srbija ima duplo manji prinos. to je posebno zanimljivo, imamo duplo manji prinos u odnosu na Albaniju i Tursku. Samo setvom sertifikovanog semena i navodnja-vanjem, mogli bi poveati, odnosno udvostruiti proizvodnja pasulja na prinos od oko dve tone po hektaru.

EU pokree rat protiv supermarketa

Izvor: Jelena Saji, agronews.rs

Veliki trgovinski lanci poput britan-skog Teska i francuskog Karfura mogli bi da budu rtve rata koji bi EU uskoro mogla da pokrene. Brojni fra-meri zemlja EU godinama se ale na to da gotovo nemaju nikakve anse da izdejstvuju za sebe povoljnije ugo-vore sa trgovinskim gigantima.

Oni kau da se radi o nepravednom poslovanju i trae od EU da donese zakone pomou kojih e se konano stati na kraj takvim praksama. Meu najveim problemima farmeri na-vode da im trgovinski lanci ne pla-aju koliko bi trebalo i da esto ka-

sne sa isplatama. Do sada je Brisel uspevao da izbegne da se bavi ovim problemom, ali ne vie. U petak je evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan estoko napao supermar-kete u svom govoru.

Supermarketi uivaju super mo zbog dvostrukog efekta poveanja globalizacije i visokog nivoa kon-centracije u Evropi. To im omogu-ava neproporcionalnu mo nad primarnim proizvoaima. Neravno-tea moi dovodi do toga da farme-rima kasni plaanje, da imaju strah od komercijalne odmazde i druge glavobolje rekao je Hogan.

On je najavio da e napraviti nacrt zakona kojim e farmeri biti zati-eni i kako je rekao konano dobiti svoj deo kolaa.

Njegov predlog se oekuje poet-kom sledee godine i ukljuivae nova pravila iji je cilj da se una-predi transparentnost na tritu i da se povea mo poljoprivrednih zadruga kako bi se farmeri sretali sa manje problema kao to su kanje-nje isplata, loe ugovoreni poslovi i ograniena mo cenkanja, kau ljudi upoznati sa planom za Politiko.

Jo jedna ideja koju Brisel razmatra jeste i uspostavljanje takozvanih su-dova za prehrambene proizvode koji e kanjavati supermarkete ako utvr-de da ne tretiraju farmere pravedno.

Velika Britanija je ve aktivirala jednu takvu inicijativu i 2015. godine je ot-kriveno da Tesko nije platio farme-rima svoj dug due od godinu dana zbog neslaganja oko njegovog iznosa.

Meutim, lanci supermarketa kao to su Lidl i Karfur tvrde da su oni nepravedno na meti. Oni kau da ve-oma malo kupovine obavljaju direk-tno od farmera, ve preko kompanija i fabrika koje prerauju proizvode kupljene sa farmi. Mnogi supermar-keti insistiraju na tome da nisu oni glavni problem, ve k