University of Belgradendes.ekof.bg.ac.rs/downloadsakta/zbornik2010deo2.pdf · 2019. 4. 15. · IX PREDGOVOR U ovom zborniku objavljeni su radovi podneti na savetovanju održanom 30

© 2010.Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.

V

SADRŽAJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IX

Pozdravna reč. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIProf. dr. Slobodan Malinić, Dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu

Uvodna studija

Prof.dr Mlađen Kovačević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Uzroci niskog nivoa i mere za povećanje konkurentnosti privrede Srbije.

Uvodni referati

Prof.dr Jelena Kozomara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Savremeni problemi finansiranja spoljne trgovine Srbije.

Prof.dr Radovan Kovačević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Zaduživanje Srbije u inostranstvu kao izvor finansiranja deficita platnog bilansa– ograničenja i dometi.

Prof.dr Vladimir Grečić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Ljudski kapital kao faktor povećanja konkurentnosti privrede Srbije.

Dr Predrag Bjelić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85Evropski globalni trgovinski integracioni procesi-komplementarnost i uticaj na konkurentnost Srbije.

Referati:

Aktuelna pitanja konkurentnosti

Dr Ivan Vujačić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Kriza, reforme i konkurentnost privrede Srbije

Prof.dr Slobodan Malinić i mr Mirjana Todorović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Upravljačko – računovodstveni aspekti jačanja izvozne konkurentnosti.

Prof.dr Miroslav Đorđević i mr Sonja Stoiljković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135Konkurentnost srpske privrede u uslovima krize.

VI

Sadržaj

Prof.dr Petar Veselinović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157(Ne)konkurentnost srpske ekonomije.

Mr Vladimir Mićić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173Konkurentnost industrije – nužna pretpostavka prosperitetnog razvoja Srbije.

Prof.dr Momčilo Đorđević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193Opredeljujuća uloga međunarodnog marketinga u povećanju konkurentnosti privrede.

Dr. Milan Kocić i dr. Vladimir Senić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203Poboljšanje imidža Srbije kao preduslov veće konkurentnosti privrede.

Prof.dr Slobodan I. Marković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215Korporativna bezbednost kao faktor izvozne konkurentnosti

Dr Silvana Ilić i mr Dalibor Miletić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229Strateški izazov pred ekonomijom Srbije –povećanje konkurentnosti izvoza.

Pospešivanje SDI i izvoza

Dr Aleksandar Živković i dr Pero Petrović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241Stvaranje ambijenta u Srbiji za privlačenje stranih investicija

Prof.dr Snežana Popovčić – Avrić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251Moguće opcije unapređenja konkurentnosti izvoza Srbije.

Prof. dr Miroslav Raičević. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261Nova ekonomska diplomatija u funkciji unapređenja izvoza

Mr Dragoslava Sredojević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279Neophodnost promene strategije Srbije za privlačenje stranih direktnih investicija.

Dr Saša Veljković, mr Dejan Molnar, mr Saša Ranđelović . . . . . . . . . . . . . . . 293Usluge kao izvozna šansa Srbije.

Dr Sandra Stojadinović – Jovanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313Aktivnosti agencija u Srbiji za kreditiranje izvoza.

Mr Snežana Milić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329Osvrt na međunarodnu trgovinu oružjem i spoljna trgovina NVO u Srbiji.

Mr Duško Bugarski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351Značaj članstva Srbije u međunarodnim organizacijama za standardizaciju za njen izvoz.

Dr Gordana Milovanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371Povećanje konkurentnosti izvoza Srbije.

VII

Ostali aspekti saradnje sa inostranstvom

Dr Dejan Jovović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381Devizni kurs dinara- Precenjeni dinar i alternativni režimi deviznog kursa.

Mr Radovan Pešikan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397Privredna kriza i spoljni dug: Kako dalje

Dr Predrag Kapor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419Kako eliminisati neke od uzroka i oblika evroizacije Srbije.

Dr Ljiljana Maksimović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439Korupcija i njen uticaj na konkurentnost privrede Srbije.

Dr Milena Jakšić i Milka Grbić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447Diversifikovana struktura finansijskih institucija-faktor efikasnosti finansijskog tržišta Srbije.

Dr Lidija Barjaktarović i mr Dejan Ječmenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465Uticaj konkurentnosti na razvoj bankarskog sektora u Srbiji.

Sadržaj

IX

PREDGOVOR

U ovom zborniku objavljeni su radovi podneti na savetovanju održanom 30. septembra 2010. u Kragujevcu, na temu Kako povećati konkurentnost privrede i izvoza Srbije. U prve četiri godine novog, 21. veka, Srbija je ostvarivala relativno visoke stope rasta BDP-a i izvoza, pa se moglo pretpostaviti da se konkurentnost njene privrede povecavala. Međutim, u tom periodu zabeležen je čitav niz vrlo nepovoljnih trendova, među kojima drastičan rast spoljnotrgovinskog deficita, brzo topljenje suficita u razmeni usluga sa inostranstvom, veoma izražen rast deficita tekućeg računa platnog bilansa, sve veći nepoželjni kvantitativni odnosi tih deficita i izvoza robe i usluga, kao i sve manji stepen pokrivenosti uvoza izvozom. To je bio očigledan znak pada konkurentnosti privrede i izvoza. Zbog toga su Naučno društvo ekonomista Srbije i Ekonomski fakultet u Beogradu sredinom septembra 2004. godine organizovali savetovanje na temu Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom, sa posebnim osvrtom na konkurentnost privrede i izvoza. U uvodnoj studiji prof. dr. Mlađena Kovaćevića i u uvodnom izlaganju prof. dr. Ljubomira Madžara, kao i u radu potpredsenika Vlade Srbije dr. Miroljuba Labusa, tada je dokazano da se konkurentnost privrede i izvoza u prve tri i po godine ovog veka zaista smanjivala. Njihovi nalazi o tome zašto je do pada konkurentnosti došlo, bili su bitno različiti, pa nije ni bilo konzistentnih predloga mera za zaustavljanje tog vrlo neprijatnog trenda. Nažalost, tadašnja, ali i kasnije vlade Srbije nisu shvatile ozbiljnost tog problema i nisu preduzimale mere kako bi se on postepeno ublažavao. Čak i kada se Srbija u 2009. godini našla tek na 93. mestu rang-liste koju kreira Svetski ekonomski forum po konkurentnosti privrede, naše institucije i zvaničnici tom problemu ne poklanjaju nužnu pažnju, Naprotiv, oni nastavljaju da šire iluziju da će Srbija brzo bitno popraviti svoju poziciju na toj rang-listi. Tako je predsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost, mr. Božidar Đelić, krajem matra 2010. godine, izjavio da je cilj Srbije da za dve godine od 93. dođe na 70. mesto globalne rang-liste zemalja po konkurentnosti privreda.

Uzimajući to u obzir, Programski odbor tradicionalnog savetovanja posvećenog problemima ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom, krajem juna 2010. doneo je odluku da u fokusu naučnog skupa ponovo bude upravo problematika konkurentnosti privrede i izvoza. Koliko je to odluka bila opravdana, pokazalo se početkom septembra kada je Svetski ekonomski forum publikovao novu rang-listru zemalja po konkurentnosti privrede, na kojoj se Srbija našla tek na 96. poziciji (od 139 zemalja). To, kao i činjenica da niko od zvaničnika u vezi sa tim, nije našao za shodno da na bilo koji način reaguje, pobudilo je brojne istraživače da za ovaj skup pripreme referate o uzrocima

X

Predgovor

niskog nivoa i pada konkurentnosti privrede i izvoza Srbije i da predlože, po njihovog mišljenju, mere za zaustavljanje tog vrlo nepovoljnog trenda. Tako je od 30 referata prezentovanih na ovom savetovanju, čak 24 posvećeno raznim aspektima konkurentnosti privrede i unapređenja izvoza. Uz to, zbog izraženog rasta i vrlo visokog stepena spoljne zaduženosti Srbije, i ta problematika bila je veoma zastupljena u referatima ovog savetovanja.

Sadržina radova u ovom zborniku je velikim delom komplementarna sadržini objavljenog zbornika iz septembra 2004. u okviru tematskog broja Ekonomskih anala, pa sugerišemo zainteresovanim čitaocima da oba pročitaju, jer obiluju kvalitetnim analizama.

Programski odbor veruje da je ovo savetovanuje bilo uspešno, a da će zbornik objavljenih radova biti veoma koristan.

Programski odbor izražava zahvalnost svim autorima radova, Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu domaćinu i suorganizatoru ovog skupa, kao i Katedri za ekonomske odnose sa inostranstvom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koja se predano angažovala kako u vezi sa organizacijom savetovanja tako i na podnetim referatima.

XI

Prof. dr Slobodan Malinić Pozdravna rečDekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu

Uvažene koleginice i kolege, učesnici Savetovanja, dragi gosti

Imam zahvalnu dužnost, čast i posebno lično zadovoljstvo što mogu u ime Eko-nomskog fakulteta u Kragujevcu, kao suorganizatora i domaćina ovog skupa, i svoje lično ime, da Vas srdačno pozdravim, da Vam poželim dobrodošlicu, prija-tan boravak na našem Fakultetu i da svim učesnicima poželim aktivno i uspešno učešće u radu ovog Savetovanja.

Moje osećanje ličnog zadovoljstva dodatno je potencirano činjenicom da Naučno društvo ekonomista Srbije (NDES) po drugi put zajedno sa našim Fakultetom or-ganizuje ovakav naučno-stručni skup. Njegov poseban, dodatni značaj je u tome, što je posvećen našem jubileju – 50. godišnjici postojanja Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Nadalje, moje osećanje ličnog zadovoljstva snažno je podržano i nesumnjivim ubeđenjem da će naša saradnja biti još potpunija i uspešnija za dobrobit naše profesije, ugleda naših institucija i interesa privredjivanja u Srbiji.

Nema sumnje, tema današnjeg Savetovanja: Kako povećati i konkurentnost pri-vrede i izvoza Srbije – preporuke za kreatore ekonomske politike, istovremeno je aktuelna, značajna, multidisciplinarna i multidimenzionalna.

Aktuelna, time što su osnovna područja ove teme – konkurentnost, izvoz, mere ekonomske politike, naročito u poslednje vreme, predmet pažnje i drugih nauč-nih skupova u zemlji, pa i na našem Fakultetu.

Značajna, zato što ova tema predstavlja krucijalno pitanje privređivanja predu-zeća, privredno-sistemsko i institucionalno pitanje srpske privrede, posebno u uslovima našeg strateškog opredeljanja za integrisanje privrede Srbije u evropske i svetske ekonomske tokove.

Multidisciplinarnost i multidimenzionalnost današnjeg Savetovanja potiču iz činjenice da teme znatnog broja pripremljenih referata, kao što su: ekonomska kriza, komplementarnost, konkurentnost, spoljna zaduženost, evropski trgovin-ski integracioni procesi, bankarski, finansijski, pravni i drugi aspekti, pripadaju različitim područjima ekonomske i drugih društvenih nauka.

Savetovanje pod ovim naslovom, koje se danas održava na Ekonomskom fakulte-tu u Kragujevcu, okupilo je poznate naučne radnike i istraživače sa ekonomskih

Prof. dr Slobodan Malinić

XII

fakulteta i drugih relevantnih i referentnih naučnih institucija u Srbiji. Naučna i stručna utemeljenost predviđenih i prispelih saoštenja, posebno uvodni referati, daju nam za pravo da očekujemo da će kritički duh ovog Savetovanja inicirati is-crpnu profesionalnu raspravu. Ona će, bez sumnje ponuditi očekivana razjašnje-nja i nove ideje, koje treba da doprinesu podizanju nivoa saznanja o pokrenutim temama i daju moguće odgovore na pitanje, kako povećati konkurentost privrede i izvoza Srbije. Konkurentnost shvaćenu kao potencijal perspektive i prosperiteta izvoznih preduzeća i privređivanja uopšte, ali i kao neophodni uslov makroeko-nomske ravnoteže i uspešnog dugoročnog privrednog razvoja.

Želeo bih da u tome posebno podržim i ohrabrim mlade kolege učesnike ovog Savetovanja.

Na kraju, dozvolite mi da ovom prilikom zahvalim Naučnom društvu ekonomi-sta Srbije za dosadašnju saradnju, kao i svima koji su uzeli učešće u pripremi ovog Savetovanja, posebno autorima referata i Organizaconom odboru. Svojim angažovanjem, oni su bitno doprineli da rezultati našeg današnjeg rada budu do-bri i korisni. Svim učesnicima ovog naučnog skupa, još jednom želim uspešan i plodan rad, a našim gostima i prijatan boravak na Ekonomskom fakultetu, našem Univerzitetu, i gradu Kragujevcu.

Hvala na pažnji!

Uvodna stUdija

3

Prof. dr Mlađen Kovačević

UzROcI PADA I VRlO nISkOG nIVOA konkuRentnoSti PRivReDe SRbiJe

Uvod

Nema teme o kojoj sam u svoj dugoj profesionalnoj karijeri toliko pisao, kao o konkurentnosti. Daleke 1971. sam napisao, a 1972. godini doktorirao na temi Faktora konkurentnosti jugoslovenskog izvoza u kojoj sam dokazivao, i verujem dokazao da je od sredine šezdesetih godina konkurentnost počela da pada. Ta doktorska teza je objavljena 1973. godine i, naravno, da se nalazi u njoj nisu svideli zvaničnicima, posebno onim zaduženim za privredu i spoljnu trgovinu. Moguće je da i zbog toga, institucije u bivšoj SFRJ, a kasnije i SR Jugoslaviji nisu našle za shodno da finansijski podrže moje angažovanje na obradi ove vrlo važne materije. Međutim, i pored toga, nastavio sam, da bar delimično pratim ogromnu stranu literaturu iz ove oblasti. Sa uvođenjem sankcija Ujedinjenih nacija SRJ, dotok te literature se sveo na simboličan broj, pa sam i zbog toga novu literaturu iz te oblasti u tom periodu samo delimično pratio. I pored toga, imajući u vidu čijenicu da se konkurentnost privrede i izvoza Srbije u to vreme dramatično smanjila, smatrao sam svojom profesionalnom obavezom da 1998. g. toj temi posvetim posebnu pažnju u uvodnoj studiji Ekonomski odnosi sa inostranstvom i tranzicija jugoslovenske privrede, koja je prezentovana na savetovanju u Herceg Novom, koje je organizovao Naučno društvo ekonomista Jugoslavije, a potom objavljena u zborniku radova sa tog skupa, pod istim nazivom.

Ekonomski fakultet u Beogradu objavio je 2002. g. udžbenik Međunarodna trgovina u kome sam problematici teorije i prakse međunarodne konkurentnosti posvetio 68 stranica.

U septembru 2004. g. napisao sam uvodnu studiju Dugoročne tendencije, stanje i ograničenja rasta konkurentnosti privrede i izvoza Srbije, koja je prezentovana na savetovanju u organizaciji Naučnog društva ekonomista i Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Objavljena je u tematskom broju časopisa Ekonomski anali, istog meseca te godine.


4

Početkom septembra 2009. godine, napisao sam uvodnu studiju Ekonomsko-finansijski odnosi sa inostranstvom – nužnost nove strategije, koja je prezentovana na savetovanju koje su u Kragujevcu organizovali Naučno društvo ekonomista sa Akademijom ekonomskih nauka, Ekonomski fakultet u Beogradu i Ekonomski fakultet u Kragujevcu, u kojoj je nemali deo bio posvećen niskom nivou, padu konkurentnosti i merama za njegovo povećanje. I taj rad je objavljen u zborniku radova Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom – nužnost nove strategije, koji je publikovan u istom mesecu te godine.

Tokom 2010. godine u nekoliko radova sam, manje ili više, detaljno pisao o ovoj vrlo aktuelnoj temi koja je i za Srbiju od vitalnog značaja.

I kada sam se našao pred dilemom – pisati ili ne novi tekst posvećen toj tematici, razloge ZA sam našao u sledećem:

(a) Svetski ekonomski forum je 09.09.2010. godine objavio aktuelnu rang-listu zemalja prema konkurentnosti, na kojoj se Srbija našla tek na 96. mestu, dok je pre dve godine bila na 85. To je samo po sebi izazov za dodatnu analizu i traganje za odgovorom kako su neke zemlje u poslednje dve godine pretekle Srbiju, kao i to, koliko je tom padu doprinelo uključivanje novih zemalja ko-jih na toj listi nije bilo pre dve godine. Uz to, smatram da je korisno utvrditi u kojim je rang-listama faktora konkurentnosti, koje koristi Svetski ekonomski forum (a ima ih 111), Srbija najlošije plasirana, kao i koje se sve zemlje nalaze ispred nje.

(b) Da, za razliku od većine novih autora koji se uglavnom zadržavaju samo na analizi mesta Srbije na tim rang listama, ukažem na brojne definicije ovog kompleksnog pojma, a posebno na uzroke pada Srbije na globalnoj rang listi, kao i brojnim rang listama faktora konkurentnosti.

(c) Da naglasim, više nego ranije, da na nizak nivo i pad konkurentnosti privrede Srbije sve jači uticaj ima društvena kriza, što se negativno ispoljava pada-njem na sve niža, a često i ponižavajuća mesta Srbije na brojnim rang-listama faktora konkurentnosti, koje publikuje Svetski ekonomski forum.

(d) Da se još jednom kritički osvrnem na neaktivnost i potpuno promašen sastav Nacionalnog saveta Srbije za konkurentnost.

(e) Da ponovo ukažem na neke nužne makromere za povećanje konkurentnosti privrede, a posebno da ponovo predložim da se što pre formira tim vrhunskih stručnjaka iz više naučnih disciplina, koji bi izložio viziju i dugoročni pro-gram društvenog i privrednog razvoja koji bi se u sveopštoj raspravi usavr-šio, konsenzusom usvojio i dosledno realizovao. Po mom dubokom ubeđenju, samo se na taj način može zaustaviti dalji pad konkurentnosti privrede i tako izbegle katastrofalne ekonomske i socijalne posledice.

Uzroci pada i vrlo niskog nivoa konkurentnosti privrede Srbije

5

Na kraju, moram da se izvinim čitaocima ovog referata, pogotovu onim, verovatno, malobrojnim, koji su čitali moje radove iz ove oblasti, a naročito navedenu studiju iz 2004. godine, što ću se u nekim delovima ovog teksta ponavljati, pa čak i citirati neke svoje nalaze i stavove iz nje, ali i iz nekih drugih radova. To činim ne zbog sujete, tj. iz želje da pokažem svoju dalekovidost, već što i nakon šest godina neki moji nalazi ostaju nepromenljivi.

Ovaj rad nema pretenzije koje je imala moja uvodna studija iz 2004.g., pa on predstavlja, pre svega, aktuelizaciju problema u vezi sa padom i inače vrlo niske konkurentnosti privrede Srbije.

Osvrt na definicije konkurentnosti

U drugoj polovini 20. veka pojavio se veliki broj raznih definicija konkurentnosti, od kojih su neke prikazane u mojoj doktorskoj disertaciji odbranjenoj 1972.g., a publikovanoj 1973. godine1. Od tada pa do kraja 20. Veka, brojni autori su dali čitav niz novih definicija ovog fenomena, da bi stručnjaci OECD-a s pravom zaključili da nijedna od tih definicija nije potpuno prihvatljiva2. Navešću samo neke, po mom mišljenju, vrednije definicije konkurentnosti, koje i sada izgledaju prihvatljivo.

Sve do početka druge polovine 20. veka, pojam konkurentnosti se isključivo vezivao za preduzeća i označavao je njihovu sposobnost da kreiraju, proizvode, prodaju i servisiraju svoje konkretne proizvode, ili svoje komercijalne usluge. Potom je razvijena posebna statistička metodologija (tzv. constrant market share analysio), kojom se utvrđuje da li je rast ili pad učešća jedne zemlje u svetskoj robnoj trgovini nastao kao posledica rasta ili pada konkurentnosti privrede3. Autori ove metode nisu se bavili definicijom makrokonkurentnosti, ali na osnovu logike njihovih analiza, moglo bi se zaključiti da pod rastom konkurentnosti privrede u celini jedne zemlje, podrazumevaju njenu ispoljenu sposobnost da povećava učešće u svetskom robnom izvozu, isključujući doprinos tom rastu regionalne usmerenosti, kao i strukture njenog robnog izvoza.

Osamdesetih i devedesetih godina 20. veka, dat je čitav niz definicija konkurentnosti, a prema mom mišljenju, najvrednije su:

1 Faktori konkurentnosti jugoslovenskog izvoza, Institut ekonomskih nauka i Oeconomic, Beograd, 1973.

2 OECD, Technology Economy Programms (TEP), Paris, 1991.3 Način obračuna po toj metodologiji izložen je u mojoj doktorskoj tezi: Faktori

konkurentnosti jugoslovenskog izvoza.


6

U Izveštaju Komisije za konkurentnost industrije SAD iz 1985. godine, ističe se: „Konkurentnost ne može biti definisana kao sposobnost nacionalne privrede da postiže pozitivan spoljnotrgovinski bilans, jer i neke vrlo siromašne zemlje su u stanju da to postignu. Spoljnotrgovinski bilans je uslovljen vrednošću dolara, internacionalnim tokovima kapitala, dužničkom krizom i ostalim faktorima koji su slabo povezani sa fundamentalnom sposobnošću jedne privrede za efikasno konkurisanje i stvaranje višeg standarda svojih građana”4.

Sredinom osamdesetih godina 20. veka, date su još dve definicije makrokonku-rentnosti koje su privukle pažnju stručne javnosti. Naime, u jednoj studiji posve-ćenoj konkurentnosti američke privrede, ekonomisti B. Scoot i G. Lodge definišu konkurentnost jedne zemlje kao „njenu sposobnost da najracionalnije zaposli na-cionalne resurse u skladu sa međunarodnom specijalizacijom i trgovinom, tako da to u krajnjoj instanci dovodi do rasta realnog dohotka i životnog standarda, ali zasnovanog na realnim kategorijama, a ne na zaduživanju u inostranstvu5. U istoj studiji, jedan od ovih autora, međunarodnu makrokonkurentnost definiše kao „sposobnost zemlje da proizvede, distribuira i servisira dobra u međuna-rodnim okvirima u konkurenciji sa dobrima i uslugama iz drugih zemalja, ali na način koji obezbeđuje rast životnog standarda6. Ova definicija se više odnosi na pojam mikro nego na makro konkurentnosti, mada su u suštini te dve dimenzije konkurentnosti međusobno uslovljene. Zato stručnjaci UNCTAD-a, konstatuju da je „globalna sposobnost nacionalne privrede da izvozi – odraz uspeha njenih firmi u celini, njihovog dinamizma i sposobnosti da se takmiče, ali i da su i nji-hova ponašanja i uspesi uslovljeni kompleksnim spletom strukturnih parametara koji karakterišu nacionalnu sredinu u kojoj one posluju7. Ovi stavovi su u skladu sa pojmom tzv. strukturne konkurentnosti zemlje, koja se zasniva na globalnoj efikasnosti nacionalne privrede, fleksibilnosti strukture njenih sektora, relativnoj i apsolutnoj visini i načinu upotrebe kapitalnih investicija, tehnološke infrastruk-ture i ostalih faktora koji čine okruženje, ili konkretnije ekonomski, socijalni i institucionalni okvir, koji, uzeto skupa, mogu bitno stimulisati kako produktiv-nost tako i konkurentnost domaćih firmi8.

Jedan od najvećih autoriteta iz oblasti konkurentnosti u drugoj polovini 20. veka, Jan Fagerberg, 1988. god. je zaključio „..da se može prihvatiti stav da međunarodnu

4 Navedeno prema: OECD Technology and Economy, the Key Relationship, Paris, 1992.5 Scott, B.R. & G. Klodge (1985), US Competitiveness in the Worold Economy, Harward

Business School Press, Boston, str. 15.6 Bruce, S., „US Competitiveness: Concepts, Performance and Imlications“, US

Competitiveness in the World Economy.7 UNCTAD, Trade and Development Report 1987, Geneva, 1987.8 „Science, Technology and Competitiveness“, The Economic Journal Vol. 98, 1988,

str. 355.


7

konkurentnost privrede jedne zemlje predstavlja sposobnost realizacije glavnih ciljeva ekonomske politike, posebno rasta dohotka i zaposlenosti, ali bez nastanka deficita platnog bilansa”9.

Tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka neki od poznatih stranih ekonomista su isticali da je krajnje problematično, čak i besmisleno govoriti o makrokonkurentnosti i da je pojam „konkurentnost” isključivo vezan za preduzeće. Na primer, čuveni Majkl Porter ističe da je primarni ekonomski cilj svake zemlje – ostvarivanje dugoročnog rasta i postizanje što višeg nivoa životnog standarda građana, ali da sposobnost da se to postigne ne zavisi „od maglovitog, neodređenog pojma – konkurentnost već od produktivnosti sa kojom se resursi te zemlje (tj. rad, kapital, prirodni resursi i sl.) koriste”. U skladu sa tim, on zaključuje da je pogrešno govoriti o konkurentnosti zemlje u celini, već da se u fokusu analize mora naći ne zemlja u celini, već konkretni sektori i njihovi uži segmenti. Za njega jedini validni koncept konkurentnosti – jeste koncept produktivnosti, koju definiše kao odnos vrednosti prodaje po jedinici svih faktora proizvodnje ili po jedinici rada i jedinici kapitala10.

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju za 2008. g., P. Krugman, u jednom je radu, publikovanom 1994. god., zaključio „...da je koncept konkurentnosti privrede u celini – opasna iluzija”11.

I pored tih i sličnih stavova da pojam makrokonkurentnosti, odnosno konkurentnosti privrede u celini, nema smisla, od kraja sedamdesetih godina 20. veka pojavljuje se i rang-lista zemalja po konkurentnosti privreda koju do sredine devedesetih godina zajedno rade Svetski ekonomski forum (World Economic Forum) i Međunarodni institut za razvoj menadžmenta (International Institute for Management Development) i objavljuju u publikaciji The World Competuvebess Report. Od sredine devedesestih godina, ove dve institucije izdaju posebne publikacije i posebne rang-liste zemalja prema konkurentnosti privrede.

Sa stanovišta naše teme, treba uzeti u obzir da je Međunarodni institut za razvoj menadžmenta (International Institute for Menagement Development) sa sedištem u Lozani (Švajcarska) u svom izveštaju iz 1996.g., međunarodnu konkurentnost definisao kao „sposobnost nacionalne privrede da proizvede novostvorenu vrednost i da poveća nacionalnu dobrobit” i tu je definiciju zadržao i do danas. S druge strane, Svetski ekonomski forum je prihvatio dve definicije konkurentnosti. 9 Fagerberg, J.(1988), „Industrial Competitiveness”, The Economic Journal Vol. 98, str.

355.10 Porter, M. (1990), Competitive Advantage of Nation, The Macmilan Press Ltd.,

London.11 Krugman, P. (1994), „Competitiveness a dangerous obsessin“, Foreign Affairs Kol.73,

No 21.


8

Prvu su dali poznati Džefri Saks i Andrea Warner (sa Harvartske poslovne škole) koja glasi: „konkurentnost je sposobnost da se ostvaruje dinamičan ekonomski rast u dugom periodu”, dok definicija M. Portera glasi: „konkurentnost je sposobnost zemlje da ostvaruje visoku tekuću produktivnost”. Dakle, Porter je u ovoj definiciji nešto umekšao svoj raniji stav da se konkurentnost odnosi samo na preduzeća i sektore privrede. Dodajem da je u jednom zajedničkom radu više autora, na čelu sa P. Krugmanom, data definicija konkurentnosti koja je u velikom neskladu sa ranije navedenim stavom tog Nobelovca, a koja glasi: „Konkurentnost je sposobnost da se spoljnotrgovinski bilans održi u ravnoteži uz ostvarivanje odgovarajuće stope rasta životnog standarda”.

Na kraju, navedimo da Svetski ekonomski forum poslednjih godina, pa i u poslednjem Globanom izveštaju, taj pojam definiše na sledeći način: „Konkurentnost je set institucija, politika i faktora koji determiniše nivo produktivnosti jedne zemlje”12.

Prvo što bi trebalo naglasiti jeste činjenica da konstatacija stručnjaka OECD od pre 19 godina, da među ekonomistima ni izbliza ne postoji konsenzus o definiciji „nacionalne konkurentnosti” – važi i danas. Drugo, u poslednjih desetak ili više od desetak godina, u definicijama pojma makrokonkurentnosti izostale su one ograde, kao što su „bez novog zaduživanja u inostranstvu” ili „bez nastanka deficita spoljnotrgovinskog ili deficita platnog bilansa”, što je po mom mišljenju – pogrešno. Naime, novi krediti uzeti u inostranstvu i tolerisanje rasta i visokog nivoa spoljnotrgovinskog deficita i deficita platnog bilansa konkretne zemlje, može privremeno povećati konkurentnost privrede, ali kasnije, kada dođe vreme vraćanja tih kredita ili pokrivanje tih deficita – konkurentnost njene privrede naglo pada.

Oslanjanje na strane kredite u cilju povećanja konkurentnosti privrede, dosta podseća na korišćenje dopinga kod sportista. Naime, ako neki sportista, umesto intenzivnog i napornog treninga radi povećanja kondicione sposobnosti za uspešno takmičenje, sve više koristi doping sredstva – njegova sposobnost u takmičenju biće privremeno povećana, ali će vremenom naglo pasti – a posledice po njegov organizam biće vrlo neprijatne. Tako je i u slučaju zemalja – preterana, dugoročna orijentacija na korišćenje stranih kredita, pogotovu ako se oni neracionalno troše, kao što je slučaj sa Srbijom, vremenom, pogotovu u uslovima kada iznos otplate pređe vrednost prirasta bruto domaćeg proizvoda, kao što je takođe sada slučaj sa Srbijom – mora imati negativne posledice po rast, razvoj i konkurentnost privrede i vrlo velikog broja njenih preduzeća. I uopšte, intuitivan pojam konkurentnosti ima neke sličnosti sa pojmom zdravlja ljudi. Naime, ljudi misle da znaju šta se podrazumeva pod pojmom „zdravlje”, ali samo dobri lekari

12 http://www.weforum.org.09.09.2010, str.17.


9

znaju koliko je širok dijapazon kvaliteta zdravlja. Čak i u skupu ljudi koji se tretiraju kao zdravi, razlike u njihovim fizičkim i psihičkim sposobnostima, na primer, u trčanju na 10.000 metara ili u maratonu, su vrlo velike. Tako je i sa rang-listama zemalja, po konkurentnosti privreda – na čelu se nalazi najzdravija zemlja, kako u pogledu privrede tako i pogledu društva u celini. Pri vrhu se, takođe, nalaze zemlje koje imaju najzdravije privrede i najbolje društveno stanje. Pri dnu te liste nalaze se zemlje koje su koje su vrlo lošeg zdravstvenog stanja, kako po pitanju privrede tako i društva u celini. Ako se lista Svetskog ekonomskog foruma podeli na tri dela, proizilazi da „prvu ligu” čini prvih 46, „drugu” zemlje od 47–93, i treću poslednjih 46 ili 47 zemalja. Slično kao u sportu, neke zemlje iz tih „liga” tokom vremena pomeraju se na gore, a neke padaju na dole. Drugim rečima, makrokonkurentnost ne odražava samo sadašnje stanje već podrazumeva sadašnju sposobnost zemlje da održi visok rast bruto domaćeg proizvoda, rast zaposlenosti i životnog standarda njenog stanovništva, ali sve to na bazi sopstvenih ne pozajmljenih resursa. To postaje posebno jasno nakon otkrića ogromne spoljne zaduženosti Grčke i njene privrede, što je dovelo do toga da ova zemlja drastično padne na rang-listama ovog Foruma i na najnovijoj se nalazi tek na 83. mestu, a ispred nje su, na primer, Šri Lanka (na 62. mestu), Jordan (65), Namibija (74), Bocvana (76), Hrvatska (77), Makedonija (79), pa čak i Ruande (80).

Metodologiji koju Svetski ekonomski forum koristi, kao i uporedivosti podataka po zemljama koje on koristi pri kreiranju raznih rang-lista faktora konkurentnosti, mogu se staviti razne primedbe. Na primer, da li je pouzdana, bolje reći objektivna statistika koje neke zemlje šalju međunarodnim institucijama ili direktno Svetskom ekonomskom forumu, a na osnovu kojih se kreira 111 rang-listi zemalja po faktorima konkurentnosti. To pogotovu važi za zemlje u kojima je služba za statitiku državna institucija (što je pokazao najnoviji slučaj Grčke). Uz to, nije jasno zašto taj Forum nema rang-listu zemalja, po, na primer, visini stope investicija. Možda se smatra da je dovoljna rang-lista po nacionalnoj stopi štednje, ali ne mora uvek biti visoka korelativna veza između te dve stope. Kada se radi o rastu BDP i potencijalu budućeg njegovog rasta, a preko toga i konkurentnosti, stopa investicija je vrlo važna. Ili, za mene je neosporno da je stepen spoljne zaduženosti zemlje vrlo važan faktor sadašnjeg i budućeg nivoa konkurentnosti. Najblaže rečeno, čudno je da Forum u veliki skup faktora konkurentnosti nije uvrstio pokazatelj rasta izvoza robe i usluga ili pokazatelj o kretanju salda spoljnotrgovinske razmene, kako robne razmene, tako i razmene robe i usluga. Uz sve to, najblaže rečeno, nisam oduševljen definicijom konkuretnosti tog Foruma ili čudno je i teško objašnjivo da pojedine zemlje na rang-listama nekih faktora konkurentnosti, samo za godinu dana drastično promene svoje mesto. Teško je, na primer, objasniti, kako je Srbija koja se po kvalitetu matematičkog i naučnog obrazovanja 2007. godine nalazila na 31, 2008. g. na 14. poziciji, 2010.g. rapidno pala na 48 mestu. Kvalitet tog obrazovanja ni u Srbiji ni u drugim zemljama ne


10

može se u tako kratkom vremenskom razdoblju bitno izmeniti, pa je, najblaže rečeno, čudno da se Srbija u poslednje četiri godine nalazila na tako različitim mestima. Istine radi, trebalo bi naglasiti da tako velikih fluktuacija, kako kod Srbije tako i kod drugih zemalja nema puno; ali i pored toga, bacaju neku senku na ceo taj Izveštaj.

I na kraju, može se postaviti pitanje objektivnosti velikog broja poslovnih i drugih ljudi koje angažuje Svetski ekonomski forum i koji daju svoje procene i impresije o pojedinim faktorima konkurentnosti u izabranim zemljama. Koje Forum pri rangiranju u nekim faktorima konkurentnosti za koje ne postoje egzaktni podaci u međunarodnim i nacionalnim statistikama. Može se, na primer, postaviti pitanje da li je u njihovoj svesti promenjena slika o Srbiji kao „crnoj tački” Evrope koja je, preko sredstava informisanja širom sveta (velikim delom nezasluženo) stvorena krajem devedesetih godina 20. veka, a naročito neposredno pre, i za vreme vazdušne agresije NATO-a.

Bez obzira na sve te slabosti, ipak se moraju uvažavati nalazi o promenama mesta zemalja na tim vrlo brojnim rang-listama faktora konkurentnosti, pa i na globalnoj rang-listi zemalja, jer se metodologija iz godine u godinu simbolično menja. To znači da je uporedivost podataka za poslednjih nekoliko godina sasvim prihvatljiva i da ti podaci pokazuju da li konkurentnost privrede konkretnih zemalja pada ili raste. To važi i za rang liste zemalja u konkretnim faktorima konkurentnosti.

Da političari ne bi zloupotrebljavali ove moje kritičke opservacije i počeli da umanjuju značaj poraznih, pa i ponižavajućih mesta Srbije na globalnoj i nizu konkretnih rang-listi faktora konkurentnosti, moram istaći da sam duboko ubeđen da Srbija, ne bi bila bolje plasirana i da su korišćeni svi navedeni faktori konkurentnosti (kojih sada nema u tom Izveštaju), jer je njena stopa investicija vrlo niska, stepen spoljne zaduženosti (meren odnosom otplate prema BDP ili prema izvozu robe i usluga) vrlo visok, rast izvoza vrlo skroman, a spoljnotrgovinski deficit je dramatično rastao zaključno sa 2008. g. i sada je, i pored osetnog smanjenja, još uvek visok. Dakle, Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma ne treba glorifikovati, ali ga nijedna zemlja, posebno Srbija i njene institucije, njena preduzeća, istraživači i akademski ekonomisti, pa i drugi istraživači i profesori univerzitreta, ne bi smeli ni ignorisati. Izveštaj tog Foruma mora se vrlo ozbiljno razmotriti i nakon toga moraju se preduzimati sve nužne mere kako bi se unapredila konkurentnost privrede Srbije.

I pored već navedenih, i moguće i drugih slabosti tog Izveštaja, mora se naglasiti da se on poslednjih godina jako afirmisao kako u poslovnim tako i političkim krugovima širom sveta, a to se posebno ostvaruje na poznatom zimskom Samitu u Davosu.


11

Neosnovanost tvrdnji da se konkurentnost privrede Srbije povećala

Dve nedelje nakon pojave najnovijeg Izveštaja Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti, koji jasno pokazuje da je od 2008. g. konkurentnost privrede Srbije smanjena, publikovan je naš časopis Kvartalni monitor u kome se u redakcijskom tekstu konstatuje sledeće13:

(a) U periodu 2005–2008.g. prosečni međugodišnji rast plata u Srbiji, izražen u evrima, iznosio je čak 22,7%, ali to je većim delom bila posledica aprecijacije dinara, a ne rasta produktivnosti;

(b) Privreda Srbije je u periodu 2005–2008. značajno gubila međunarodnu kon-kurentnost (preko 20%), a osnovni razlog gubitka konkurentosti bilo je „pre-komerno jačanje dinara, budući da su jedinični troškovi rada sve vreme bili u blagom padu”;

(c) Aprecijacija dinara u tom periodu značajno je povećala troškove radne snage i tako smanjivala konkurentnost domaće privrede;

(d) Sa smanjenjem vrednosti dinara, do čega je došlo od kraja 2008. godine, godišnji realni rast plata u evrima u periodu 2005–2010. znatno se smanjio i iznosio je oko 10%, čime se približio prosečnom godišnjem rastu produktiv-nosti u tom periodu, što je sve skupa imalo za rezultat nadoknadu izgubljene konkurentnosti privrede od 2005. godine, odnosno njeno vraćanje na nivo iz 2005. g.;

(e) avgustovska vrednost od 105,3 dinara za jedan evro – približava se svom realnom nivou iz 2005. g., ali je dinar još uvek za oko 10% realno jači nego što je bio 2005.g.;

(f) sadašnji realni kurs dinara je verovatno na nivou koji obezbeđuje dovoljnu cenovnu konkurentnost domaće privrede;

(g) izvoz u prvih sedam meseci „ima snažan rast od 19,6%”;(h) trenutni nivo deviznog kursa, po svemu sudeći, doprinosi bržem oporavku

privrede i njenom poželjnom restrukturiranju.

Ovim nalazima i konstatacijama ne bih poklanjao veću pažnju, da ih je napisao neki asistent kome nije specijalnost problematika konkurentnosti. Međutim, ako je to tekst redakcije Kvartalnog monitora koji izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke, a u kojoj su, pored ostalih, i prof. dr Pavle Petrović i prof. dr Milojko Arsić, njemu moram posvetiti pažnju. Prvo pitanje, bolje reći primedba se odnosi na korišćenje samo jednog pokazatelja, faktora konkurentnosti – tj. jediničnih troškova rada, na osnovu koga se zaključuje o rastu cenovne konkurentnosti Srbije, što je najblaže rečeno – krajnje problematično.

13 Redakcija Kvartalnog monitora „Devizni kurs, zarade, i međunarodna konkurentnost Srbije”, Kvartalni monitor br. 21, 2010, str. 60–62.


12

Slika cenovne konkurentnosti i korekcije valutnog kursa znatno je nepovoljnija, ako se poredi rast cena proizvođača industrijskih proizvoda i deprecijacija dinara. Naime, prema Republičkom zavodu za statistiku ove cene su u septembru u odnosu na avgust povećane za 1,4%, a u odnosu na septembar 2009. godine one su više za čak 14%. Ili, cene intermedijarnih proizvoda, tj. sirovina i reprodukcionih materijala, koji imaju dominantno učešće u robnom izvozu Srbije, bile su u septembru za 1,8% više nego u avgustu, a u odnosu na isti mesec 2009. godine za bezmalo 14%, i od početka tekuće godine za čak 13,7% više, dok je vrednost dinara u odnosu na evro od kraja avgusta 2009.g. do kraja istog meseca 2010. godine smanjena za oko 13,5%. Vrlo je verovatno da će do kraja godine, pogotovu ako poskupe energenti, rast inflacije biti i povećan, a male su šanse da će NBS dozvoliti da vrednost dinara u istoj meri bude smanjena, pa je moguće da se cenovna konkurentnost izvoza Srbije čak i smanji, što se mora nepovoljno odraziti na motivisanost mnogih izvoznika da povećavaju izvoz svojih proizvoda i usluga.

Istina, i sama ta redakcija, usput, blago napominje da „promena realnog valutnog kursa nije jedini pokazatelj međunarodne cenovne konkurentnosti domaće privrede, te je moramo posmatrati zajedno sa ostalim makroekonomskim agregatima koji su se takođe promenili u prethodnih pet godina”. I od tih agregata oni samo uzimaju rast plata i samo na osnovu promena valutnog kursa, rasta plata u Srbiji i evrozoni, hrabro daju navedene zaključke i konstatacije. Neosporno je da ta dva elementa imaju nemali značaj za konkurentnost privrede svake zemlje, pa i Srbije. To pogotovu važi za valutni kurs, odnosno brojne direktne i indirektne posledice po konkurentnost privrede, o čemu je ranije bilo više reči. Međutim, članovi te redakcije su morali imati u vidu da Svetski ekonomski forum, pored pokazatelja odnosa plata i produktivnosti („pay and productivity”) koristi još 110 faktora konkurentnosti, i na bazi svih njih, uz prihvaćeni ponderacioni sistem,14 donosi zaključak da je konkurentnost privrede zemlje povećana ili nije, tj. da li je ona pala ili je napredovala na toj rang-listi. I kada je u pitanju taj pokazatelj koji koristi Svetski ekonomski forum, tj. odnos plata i produktivnosti, Srbija je na toj rang-listi za poslednje dve godine simbolično napredovala – tako što je pre dve godine bila na 93. mestu (od 134 zemlje), a na najnovijoj je na 91. mestu (od 139 zemalja). Samim tim, taj mali pomak, čak i u uslovima da je Srbija zadržala ista mesta na ostalih 110 rang-lista – ona de facto ne bi povećala konkurentnost privrede u celini. Uz to, trebalo bi naglasiti da su kod ogromnog broja proizvoda i usluga cene, odnosno jedinični troškovi rada – nebitan faktor konkurentnosti, posebno na tržištima razvijenih zemalja gde su kvalitet, standardizacija, dizajn i drugi necenovni faktori, bitni. Prema tome, ako Srbija nije u poslednje dve godine povećala svoju konkurentnost u tim elementima, već ju je smanjila – na šta ukazuju brojni pokazatelji koje daje Svetski ekonomski forum (o čemu je

14 Ibid., str. 61.


13

bilo i biće još više reči), njeno simbolično popravljanje mesta na rang-listi koja pokazuje odnos plata i produktivnosti, nikako se ne bi smelo koristiti kao dokaz da se njena cenovna konkurentnost, a pogotovu konkurentnost privrede u celini u poslednje dve godine povećala i da je valutni kurs sada gotovo realan. Taj zaključak se ne bi smeo donositi ni uzimajući u obzir samo podatke iz perioda 2005 – avgust 2010. godine. U toj računici se pretpostavlja da je valutni kurs dinara 2005. g. bio realan, što je, najblaže rečeno, vrlo problematično. Naime, prema obračunu stručnih službi Narodne banke Srbije, realan kurs dinara (u odnosu na korpu valuta evra i dolara) bio je krajem 2005. godine čak za 55,5% na višem nivou nego krajem 2000. godine15. Istina, u tom periodu produktivnost rada je osetno povećana, ali ipak znatno manje od navedenog rasta realne vrednosti dinara. Ako je valutni kurs dinara u 2005.g. bio realan, kako objasniti činjenicu da je pokrivenost robnog uvoza u toj godini pala na samo 48,44%, dok je u 2000.g. iznosila 50,98%; da je spoljnotrgovinski deficit bio 3,34 puta veći nego 2000.god. Ovi uporedni podaci bili bi još nepovoljniji da uvoznici, u cilju izbegavanja plaćanja poreza na novododatu vrednost, nisu u 2004.g. obavili vrlo visok uvoz proizvoda koji bi u normalnim uslovima bio ostvaren u 2005. godini.

Ako je valutni kurs u 2005.g. bio realan, postavlja se pitanje kako objasniti činjenicu da je saldo razmene usluga sa inostranstvom, prvi put bio negativan, dok je 1998. g. bio pozitivan i iznosio 358, a u 1990. godini čak 999 miliona dolara. Zbog svega toga, negativan saldo razmene robe i usluga Srbije u 2005. g. bio je 3,67 puta veći nego 2000.g., a pokrivenost uvoza izvozom pala je na samo 44,50%, dok je u 2000.g. iznosila 58,91%. Naravno, u ovim računicama razlike između cifara iz 2005.g. i onih iz 2000.g. bile bi još osetno veće da u 2004.g. nije ostvaren visok nivo uvoza koji bi u normalnim uslovima bio realizovan u 2005. godini.

Kada se govori o „realnosti” valutnog kursa (od oko 105 dinara za jedan evro), trebalo bi imati u vidu da je, po obračunu stručnih službi NBS njegova realna vrednost (u odnosu na evro i dolar) krajem jula 2010. godine bila za samo 8% na nižem nivou nego krajem 2009.g. i za oko 10,1% niža nego krajem 2008.g., ali je krajem 2008.g. bila realno za čak 85,21%, krajem 2009. za 80,95%, i krajem jula 2010. godine za 66,47% na višem nivou nego krajem 2000. godine. Uvažavajući opravdanost napomene da je produktivnost rada krajem jula ili krajem septembra 2010. godine bila na osetno višem nivou nego krajem 2008.g. i krajem 2005, a naročito nego krajem 2000.god. – svi prethodno navedeni podaci pokazuju da je valutni kurs dinara, još uvek pre precenjen. I zato je, najblaže rečeno, čudna tvrdnja viceguvernera NBS, izvesnog B. Markovića da je dinar čak i potcenjen. Ako je dinar sada realan, pogotovu ako je potcenjen – postavlja se pitanje zašto naše okruženje, pa i zemlje u kojima ima dosta naših građana na radu, njega po

15 Narodna banka Srbije, Statistički bilten, jul 2010, str. 79.


14

zvaničnom kursu – ne kupuju. Po sadašnjem kursu dinar se ne može prodavati čak ni u pograničnim mestima u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj. I što treba bitno naglasiti, zaboravlja se da je ta „realna veličina dinara” ostvarena prodajom deviza na tzv. deviznom tržištu od početka godine do kraja septembra 2010, od čak preko dve milijarde evra, do kojih se došlo ne po osnovu rasta izvoza, već pre svega po osnovu novog zaduživanja kod MMF, što je u uslovima vrlo visokog stepena spoljne zaduženosti – ekonomski neracionalno i nemoralno, jer se taj dug prenosi na buduće generacije.

I na kraju, navedene tvrdnje redakcije Kvartalnog monitora su, najblaže rečeno neprihvatljive, ako se zna, da je iznos i pored otpisa duga Kosova od oko 380 miliona evra spoljnog duga od kraja 2008. g. do početka septembra 2010. godine, povećan za 2,3 milijarde evra, tj. da je u tom periodu priliv deviza po osnovu novog zaduživanja bio vrlo visok, što je znatno doprinelo skromnom padu vrednosti dinara, pa je, ona i po tom osnovu zadržala precenjenu vrednost. Redakcija ne postavlja pitanje, šta će se desiti sa valutnim kursom kada se (eventualno) u aprilu 2011. godine završi aranžman sa MMF. Naravno, da će vrednost dinara, pogotovu ako se nastavi rast uvoza, a dinamika rasta izvoza splasne – naglo pasti, sem ako NBS ne nastavi da arči devizne rezerve „u cilju sprečavanja prevelikih dnevnih fluktuacija”. Međutim, veliki problem je što je struktura deviznih rezervi nepovoljna, što se u njima nalaze obaveze države prema, na primer poslovnim bankama, i što one nisu „vreća bez dna”. Nastavljanje olakog trošenja deviznih rezervi, preti ozbiljnim posledicama, pa čak i ponavljanjem argentinskog slučaja iz 2001. godine.

U cilju odbrane još uvek precenjenog dinara biće nužan novi aranžman sa MMF i novo zaduživanje kod drugih međunarodnih finansijskih institucija i nekih država – ali je tu bitno pitanje ekonomskog smisla, tog novog zaduživanja, ako se zna koliko je sada visok stepen spoljne zaduženosti. Bitno je i naglasiti da je nemoralno novo zaduživanje u inostranstvu u cilju odbrane precenjene vrednosti dinara, jer devize koje NBS prodaje na deviznom tržištu najvećim delom odlaze u džepove tajkuna i raznih špekulanata, a dug koji se zbog toga povećava i koji je vrlo visok, prenosi se na buduće generacije.

Verovatno da nije slučajno da je premijer dr M. Cvetković 20. 09. 2010.g. prilikom radne posete Šapcu, izneo vrlo slične ocene, među kojima se ističu sledeće: (a) da u Srbiji već neko vreme postoji ravnoteža kursa, (b) da je uspostavljen stabilan kurs dinara i da treba očekivati, na duži rok njegovo usklađivanje sa razlikom između inflacije u Srbiji i evrozoni, (c) da je zemlja postigla stabilnost, što pokazuje rast izvoza, ali i uvoza i domaće tražnje, što je očekivani efekat u postkriznom periodu (podvukao MK, a navodi preuzeti iz lista Privredni pregled, 21. 09. 2010, str. 2).


15

Članovi redakcije Kvartalnog monitora, kao i premijer, prećutkuju činjenicu da je relativna stabilnost valutnog kursa, naročito u periodu do polovine 2008.g. ostvarena uz prodaju najvrednijih preduzeća stranim licima. Oni verovatno pod tvrdnjom da je ostvarena realna održiva vrednost dinara, podrazumevaju brzu prodaju stranim licima „Telekoma”, dela EPS-a, aerodroma, sajma, banja i u neposrednoj budućnosti i najkvalitetnije zemlje, što po mom dubokom ubeđenju nije ni ekonomski ni društveno prihvatljivo. Jer, ako sva najvrednija preduzeća i sve veći deo najkvalitetnijeg zemljišta pređe u ruke stranih lica – Srbija će sve više dobijati status kolonije.

Uz sve navedeno redakcija Kvartalnog monitora, kao i zvaničnici Srbije, potpuno zanemaruju činjenicu da je dinar još uvek precenjen, kao i to da država očigledno izbegava da donese Zakon o denacionalizaciji, jer bi njene devizne obaveze po tom osnovu bile znatno povećane, pošto se mnogim naslednicima nacionalizovane imovine, koji žive u inostranstvu, imovina ne može vratiti u naturi.

U prethodno navedenoj izjavi izjavi premijera izneto je niz konstatacija koje su, najblaže rečeno, više nego problematične. O kakvom se „ravnoteženom” i „stabilnom” kursu dinara može govoriti, ako se zna da je nekoliko dana od te njegove tvrdnje, NBS prodala preko 90 miliona evra da bi onemogućila pad vrednosti dinara i ako se zna da je ona od nove godine u istom cilju prodala preko dve milijarde evra. To znači da je plaćena cena za taj „stabilan kurs“ vrlo visoka. O kakvom „ravnotežnom” kursu on govori, ako se zna da izvoz robe u prvih sedam meseci 2010. godine pokriva tek 57,5% ostvarenog uvoza robe.

Nesporno je da niska stopa inflacije i stabilan valutni kurs znatno utiču na stabilnost u celini i na cenovnu konkurentnost izvoza. Međutim, o kakvoj „postignutoj stabilnosti” premijer govori, ako se zna da je Srbija na rang-listi iz 2008.g. Svetskog ekonomskog foruma, prema stepenu stabilizacije bila na 86, a na najnovijoj tek na 109. mestu, tj. pala je za 23 mesta. Ili, takođe po tom izvoru, sa prosečnom godišnjom stopom inflacije od 8,1% Srbija je u 2009. godini bila čak na 115. mestu, dok je pre dve godine bila na 84. I što je tragikomično, premijer to tvrdi u uslovima kada je inflacija u ubrzanju i kada je vrlo visoka verovatnoća da će ona preći gornji projektovani limit od 8% i kada će proizvođačke cene do kraja 2010. godine preći 15%. Sa takvim pokazateljima, postaje potpuno jasno, da će Srbija na sledećim rang-listama stabilnosti i inflacije biti na još lošijim pozicijama.

Već sam delimično komentarisao tvrdnje da se Srbija nalazi u „postkriznom periodu”, ali moram još jednom istaći da je ta konstatacija, takođe, neprihvatljiva iz sledećih razloga:


16

(a) Ostvaren rast BDP u prvoj polovini 2010. godine od samo 1,2%, nastao je po osnovu niske statističke osnove, jer je on u istom periodu 2009. godine bio smanjen za oko 4,5%;

(b) Investicije uopšte, a posebno tzv. strane direktne investicije su osetno manje nego u istom periodu 2009. godine;

(c) Građevinarstvo, odnosno njegova aktivnost je zabrinjavajući pokazatelj sta-nja privrede, i ona je za oko 12% niža nego u istom periodu 2009. godine;

(d) Ionako veliki broj nezaposlenih lica se i dalje povećava, a broj zaposlenih se smanjuje.

I na kraju, deluje gotovo neverovatno da premijer tvrdi da se Srbija nalazi u „postkriznom periodu”, ako je jasno da se životni standard stanovništva u celini smanjuje, a visina spoljnog duga i stepen spoljne zaduženosti se dinamično povećavaju.

Uz sve to, bitno je pitanje da li se broj nezaposlenih smanjio u proizvodnji ili u vanprivrednim delatnostima. Ako se najveći deo smanjenja zaposlenih odigrao u neproizvodnoj sferi, to ne mora da znači da su se troškovi po jedinici proizvodnje i izvozno-orijentisanih usluga toliko smanjili, koliko autori Kvartalnog monitora pretpostavljaju. Na primer, ako se broj zaposlenih u državnoj i lokalnoj upravi smanjio, a to nije bilo praćeno smanjenjem poreskih stopa, to nije imalo pozitivne efekte na jedinične troškove rada. Uz to, ako apsolutni iznosi plaćenih poreza nisu bitnije smanjeni, u uslovima drastičnog pada industrijske proizvodnje u 2009.g. i blagog rasta u prvih osam meseci 2010. godine, efekti smanjenja broja zaposlenih na jedinične troškove mogli su biti potpuno anulirani. Na to ukazuje konstatacija Saveta stranih investitora u tzv. Beloj knjizi za 2009.god., „da preduzeća u otpuštanju radnika nisu reagovala srazmerno padu proizvodnje – otpuštali su manji broj ljudi što je dovelo do porasta jediničnih troškova i konsekventno tome do daljeg pogoršanja i olako niske konkurentnosti Srbije na svetskom tržištu16 (podvukao MK).

Tragikomično je da nije prošlo ni deset dana od izlaska iz štampe ovogbroja publikacije Kvartalnog monitora u kome se tvrdilo da se „vrednost dinara približila svom realnom nivou” i da „nastavak realne depresijacije dinara smatramo malo verovatnim”, a Narodna banka je na deviznom tržištu prodala 91 milion evra, sa već degutantnim obrazloženjem – „u cilju suzbijanja velikih dnevnih oscilacija valutnog kursa”. Tragično je da je sa tom prodajom, ukupan iznos prodatih evra „u cilju sprečavanja velikih dnevnih fluktuacija” od početka 2010. godine premašio ogromnu cifru od dve milijarde, a od početka oktobra 2008. godine ta suma iznosi preko četiri milijarde evra. I u vezi sa tim, postavlja se niz vrlo važnih pitanja. Prvo, zašto se dozvolilo da dinar početkom oktobra 2008.g., po obračunu

16 Savet stranih investitora, Bela knjiga, 2009, str. 12.


17

u toj istoj NBS bude realno čak za 113% na višem nivou nego krajem 2000.g., što je imalo katastrofalne posledice po konkurentnost privrede. Drugo, zašto su to ignorisali i MMF i Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, a u manjoj meri i redakcija Kvartalnog monitora, kao i većina ekonomista Srbije. Naprotiv, mnogi su isticali „dinamičan”, „snažan” privredni rast17 – potpuno zanemarujući da je taj rast bio praćen ogromnim minusima, pa i padom konkurentnosti, uz istovremeni vrlo dinamičan rast spoljnog duga i stepen spoljne zaduženosti. Najbitnije pitanje jeste gde su četiri milijarde evra koje je od početka oktobra 2008. prodala NBS – završile. Nažalost, nisu otišle na uvoz opreme i znanja preko koga bi se konkurentnost privrede povećala na zdravim osnovama. Nisu otišle ni u razvoj infrastrukture, ni u razvoj nauke, ni u unapređenje obrazovanja preko čega bi se, takođe, povećala konkurentnost. Ogroman deo tih para dospeo je u džepove tajkuna i raznih špekulanata, i verovatno je iznet iz zemlje. Od 2001. do danas, sam u brojnim radovima kritikovao politiku precenjenog valutnog kursa i zalagao se da se njegova vrednost određuje na bazi ponude i tražnje deviza, tj. bez većih prodaja od strane NBS. Nažalost, tako nije činjeno, a da jeste, danas bi konkurentnost privrede Srbije bila znatno viša.

I konačno, nekoliko reči o tzv. „značajnom rastu izvoza” i tvrdnji da on pokazuje realan i brz oporavak, a ne samo prividan rast, usled niske prošlogodišnje vrednosti18. Robni izvoz, izražen u evrima, zaista je osetno porastao – za 19,6%, ali je to povećanje nastalo isključivo zbog zaista vrlo niske statističke osnove koja je u prvih sedam meseci 2009. godine bila znatno niža nego u istom periodu 2008.g. Naime, u prvih sedam meseci 2009. god. vrednost izvoza, izraženog u evrima, bila je čak za 23,5% niža nego u istom periodu prethodne godine. To znači da je vrednost robnog izvoza u prvih sedam meseci 2010. godine za oko 7,5% manja nego u istom periodu 2009. godine. Uz to, rast robnog izvoza iz Srbije je delom nastao po osnovu rasta izvoznih cena u proseku – od oko 2,1%. Trebalo bi naglasiti da je rast izvoza nastao pre svega po osnovu rasta svetske trgovine – bar za 10%, a ne po osnovu rasta konkurentnosti privrede i izvoza Srbije. Na kraju, zahvaljujući rastu svetske tražnje, rastu cena na svetskom tržištu i politici filijala stranih kompanija, izvoz nekih proizvoda iz Srbije je znatnije porastao, ali je pitanje koliko je to „izvoz Srbije” (što pravno i statistički jeste), a koliko je izvoz filijala stranih kompanija lociranih u Srbiji. Na primer, izvoz

17 Kritički osvrt na te tvrdnje dao sam u brojnim radovima, a među njima se ističu: a) „Stanje i perspektive privrede Srbije” u Zborniku radova Stanje i perspektive privrede Srbije, izdanje Institut ekonomskih nauka i Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Beograd 2006, str. 23–78 i b) „Realne i virtuelne ekonomske performanse Srbije u periodu 2000–2007. godine”, Zbornik referata Tekuća privredna kretanja, ekonomska politika i strukturne promene u Srbiji 2007/2008. godine, Naučno društvo ekonomista (sa Akademijom ekonomskih nauka) i Ekonomski fakultet, Beograd, 2008, str. 97–114.

18 Tako se kaže u Kvartalnom monitoru br. 21, april-jul 2010, str. 26.


18

osnovnih metala (dakle, US Steel-a, Valjaonica bakra i Valjaonica alumunijuma u Sevojnu) povećan je u prvih sedam meseci čak za74,2%. Ako se iisključi izvoz tih metala, ukupan izvoz svih ostalih proizvoda je povećan za 11,86%. Isto tako, robni izvoz je u julu 2010. godine bio za 20,8% veći nego u istom mesecu 2009. godine, ali i za 10,6% manji nego u istom mesecu 2008. g. Sve navedeno važi i za izvoz usluga. On jeste povećan, ali za samo 1,4%, a u odnosu na prvih sedam meseci 2008. godine manji je za 9,4%. Može da se doda i to da je vrednost izvoza robe i usluga u prvih sedam meseci 2010. godine, izražena u evrima, povećana za 13,6%, ali je bila za 9,8% manja nego u istom periodu 2008. godine. Sve u svemu, osetnija realna depresijacija dinara ostvarena od kraja septembra 2008. godine do kraja avgusta 2010. godine, samo je delimično pospešila izvoz i to nekih proizvoda – na primer, poljoprivredno-prehrambenih. Iz toga nikako ne bi smelo da se ponovo tvrdi, kao što su činili brojni ministri, guverneri i masa akademskih ekonomista – da visina valutnog kursa nema uticaj na izvozne rezultate. Kao što sam u brojnim radovima dokazivao i sada ponavljam – visina valutnog kursa dinara ima značajan uticaj na izvozne rezultate, pre svega, preko cenovne konkurentnosti. To pokazuju i noviji primeri većeg broja zemalja – od Kine i SAD – do brojnih zemalja u razvoju. Međutim, kao što je prvi američki ekonomista koji je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju (1970), Pol Samuelson, u knjizi Economics, na primeru SAD ubedljivo pokazao – postoji prilično dug vremenski jaz između znatnije promene valutnog kursa (u njegovom primeru dolara) i trenda izvoza19. U slučaju Srbije, nakon gotovo punih osam godina, tj. od kraja 2000. g. pa zaključno sa krajem septembra 2008. god. (kada je realna vrednost dinara, po obračunu stručnih službi NBS bila čak za 113% viša nego krajem 2000.g.), ogroman broj tzv. neto izvoznika je nestao sa ekonomske scene i proći će puno godina da se umesto njih razviju neki drugi neto izvoznici i da izvoz, i u slučaju znatno realnije vrednosti dinara nego što je ona bila u prvih osam godina ovog veka, dobije u intenzitetu rasta i da bude znatno veći, kako u apsolutnim tako i u relativnim veličinama (na primer prema BDP ili po glavi stanovnika). Za razliku od članova redakcije Kvartalnog monitora, duboko sam ubeđen da je valutni kurs dinara sada nerealan. Oni zaboravljaju da je taj kurs ostvaren na neprirodan, neodrživ način – uz prodaju ogromnog izvoza deviza od strane NBS od početka 2010. godine – čak preko dve milijarde evra. I što je krajnje zabrinjavajuće za tu intervenciju – „u cilju suzbijanja preteranih dnevnih fluktuacija valutnog kursa” – privreda nije imala koristi. Tim prodajama održana je veštačka ekonomska stabilnost i niža inflacija, ali su te devize završile u sefovima i na računima tajkuna (najčešće u inostranstvu) i raznih špekulanata. Dakle, zaduživanjem u inostranstvu, trošenjem deviza u cilju odbrane još uvek precenjene vrednosti dinara – konkurentnost privrede i izvoza nije povećana.

19 Videti prevod te knjige Ekonomija, Varaždin, 1991, str. 594–597.


19

U tom Kvartalnom monitoru ističe se da je „zahvaljujući deprecijaciji dinara (i fleksibilnosti tržišta rada) vraćena konkurentnost domaće privrede, izgubljena realnom aprecijacijom u periodu pre izbijanja krize .... i da će ona verovatno biti trajnijeg karaktera i može da ukaže da će domaća ekonomija iz krize izaći sa znatnim povećanjem konkurentnosti, kada može biti značajan podsticaj povećanju izvoza” i da je jasno da je izvoz najviše doprineo rastu industrijske proizvodnje, a time rastu ukupnog BDP, moglo bi se zaključiti da je i konkurentnost privrede u celini u 2010. godini povećana. Takva ocena je u velikom neskladu sa nalazima Svetskog ekonomskog foruma. Međutim, ako se ima u vidu da se statistički podaci koje koristi pomenuti Forum odnose na 2009.g., taj nesklad ne bi morao biti tako veliki, kao što na prvi pogled izgleda. Međutim, problem je što podaci Svetskog ekonomskog foruma pokazuju trend pada konkurentnosti privrede Srbije, pa je vrlo mala verovatnoća da je, ipak, skroman realni pad vrednosti dinara u prvih osam-devet meseci 2010. godine mogao da kompenzuje ogromnu inferiornost Srbije u velikom broju faktora konkurentnosti, u kojima nije moguć brz pozitivan preokret u poređenju sa većim brojem zemalja.

Od marta 2010. godine, kada je tadašnji guverner NBS izjavio da je Srbija izašla iz ekonomske krize, pa do početka oktobra, zvaničnici izjavljuju da se Srbija nalazi u postkriznom periodu. Takvu izjavu dao je ovih dana i premijer Cvetković. Istina je da je u prvih osam meseci 2010. godine industrijska proizvodnja je, u odnosu na isti period 2009. godine povećana za 4,7%, a u avgustu, u odnosu na isti mesec za samo 3,4%. Kada se uzme u obzir sezonski faktor, proizvodnja u avgustu u odnosu na jul bila je veća za samo 0,2%, a u odnosu na lanjski prosek čak je za nijansu niža. Pri tome, treba imati u vidu, da je u poslednja četiri meseca 2009. godine došlo do oživljavanja industrijske proizvodnje, pa je time statistička osnova viša (nego što je bila u prvih osam meseci). Malo je verovatno da će u celoj godini biti ostvaren rast od 4,5%, pa će ona u odnosu na 2008.g. biti manja za 7–8%. Uz to, taj rast je ostvaren, pre svega, po osnovu povećane tražnje na stranom tržištu, posebno proizvoda crne i obojene metalurgije čiji su kapaciteti u vlasništvu stranih kompanija. BDP je u prvom kvartalu povećan za samo 0,6%, a u drugom za samo 0,8%, pa čak i ako se ostvari godišnji rast od 1,5–2,0%, on će za 1–1,5% biti na nižem nivou nego 2008.g.

Uz sve navedeno, trebalo bi imati u vidu da je skroman rast BDP ostvaren uz znatan „doping” po osnovu dodatnog zaduživanja države, kako u zemlji tako i u inostranstvu, pa je krajnje je problematično tvrditi, najblaže rečeno, da je privreda izašla iz ekonomske krize i da se njena konkurentnost povećava. Još su problematičnije neke vrlo optimističke projekcije rasta BDP u narednim godinama,čije eventualno ostvarenje bi značilo i rast konkurentnosti privrede.

U vezi sa tim, ostaje otvoreno pitanje kako se može govoriti o izlasku privrede iz krize, ako se zna da su investicije u prvom polugođu 2010. u odnosu na isti period


20

2009. godine, nakon prošlogodišnjeg drastičnog pada, smanjene za oko 10%; ako se zna da su strane direktne investicije smanjene za 25%; da je uvoz opreme smanjen za 14%; da je građevinarstvo u nikad težoj situaciji i da nastavlja pad svoje aktivnosti, i da se povećava broj nezaposlenih lica, čija je stopa premašila ogromnih 20%.

Premijer, kao i redakcija Kvartalnog monitora ne znaju ili se prave da ne znaju da je rast izvoza u periodu maj-avgust znatno niži nego što je bio u prva četiri meseca tekuće godine. Naime, u periodu januar-april izvoz robe i usluga, izražen u evrima, bio je za 13,9%, a u periodu maj-avgust za samo 6,4% veći nego u istom periodu 2009. godine. Dodajmo da je izvoz robe u prva četiri meseca bio za 21,7% a u periodu maj-avgust za samo 10,5% veći nego istom periodu prošle godine. Ako se zna da je izvoz u poslednja četiri meseca 2009. god. bio u proseku na višem nivou nego u prvih osam meseci, tj. da je statistička osnova viša, male su šanse da on u poslednjem kvartalu tekuće godine znatnije poraste. Naprotiv, veće su šanse da se njegov rast dodatno uspori, pa će za celu godinu biti vrlo skroman, pa će njegova vrednost biti znatno niža nego što je bila 2008. godine. Premijer i ta Redakcija prećutkuju da je rast izvoza velikim delom nastao zahvaljujući visokom rastu cena na svetskom tržištu niza proizvoda koja imaju visoko učešće u izvozu Srbije, kao što su proizvodi obojene i crne metalurgije, a posebno poljoprivredni proizvodi, što znači da je rast tog izvoza više posledica sticaja srećnih okolnosti nego mera ekonomske politike, mada, u slučaju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izvestan pozitivan uticaj je imao i rast vrednosti stranih valuta.

Za mene nema dileme – konkurentnost privrede Srbije, koja je inače bila na vrlo niskom nivou, od 2008. godine nastavlja svoj pad, i zbog toga je nužno ukazati na osnovne uzroke tog pada i njenog inače vrlo niskog nivoa.

Statistička analiza pada i niskog nivoa konkurentnosti privrede Srbije

Nalaz Svetskog ekonomskog foruma da je Srbija u poslednje dve godine pala sa 85. (na kome se nalazila na rang-listi kreiranoj 2008.g.) na 93, (u 2009) i čak na 96. mesto, na najnovijoj listi koja je objavljena početkom septembra 2010, zaslužuje znatno veću pažnju nego što su to učinili Vlada, ministarstva, Narodna banka Srbije, Nacionalni savet za konkurentnost, Nacionalni savet za održivi razvoj i niz drugih institucija. To, pogotovu, ako se ima u vidu, da je predsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost i istovremeno potpredsednik Vlade mr Božidar Đelić, krajem marta 2010. godine izjavio da je „cilj Srbije da za dve godine od 93. dođe na 70. mesto”20 te globalne rang-liste. Zbog toga se može

20 Navedeno prema časopisu Privredne komore Srbije, Korak, br. 58, april 2010, str. 10.


21

postaviti i pitanje, da li je „Akcioni plan za unapređenje konkurentnosti Srbije21, jun 2009 – jun 2010.” bio adekvatan ili se nije dosledno sprovodio, i ako nije – zašto nije.

U vreme kada su u Srbiji zvaničnici, razne stručne i naučne institucije i akademski, čak i vrlo istaknuti ekonomisti isticali „snažan” privredni rast u 2007. godini, pojavila se nova rang-lista zemalja po konkurentnosti privrede, u koju je prvi put bila uključena Srbija. S obzirom na činjenicu da je tada u političkoj i stranoj javnosti isticano da je „Srbija na pravom putu” i da je od početka 2001.g. ostvarila visoku stopu rasta bruto domaćeg proizvoda i izvoza, nalaz Svetskog ekonomskog foruma, da se ona po konkurentnosti privrede nalazi na tek 91. mestu (od 131 zemlje koje skupa kreiraju preko 98% svetskog bruto produkta), bio je za mnoge pravi šok. Sama činjenica da se neka zemlja nalazi, istina pri vrhu, „treće lige” po konkurentnosti, bila je u ogromnom neskladu sa dotadašnjim pričama o „snažnom”, pa i „impresivnom rastu”. Šokantno je bilo saznanje da se ispred Srbije našao vrlo veliki broj zemalja za koje u našoj javnosti vlada mišljenje da su ekstremno nerazvijene i da imaju anemične, nekonkurentne privrede.

Kada se sledeće godine Srbija našla na 85. mestu, tj. kada je poboljšala svoj plasman za šest mesta na rang listi zemalja po konkurentnosti privreda, zvaničnici, a posebno predsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost i istovremeno potpredsednik Vlade, su to isticali kao veliko dostignuće i obećavali da će ona nastaviti da dinamično poboljšava poziciju na toj listi. Drugim rečima, oni su obećavali dinamičan rast konkurentnosti naše privrede. Nažalost, to se nije desilo i Srbija se na rang-listi (publikovanoj) početkom septembra 2009. godine našla tek na 93. mestu, tj. u „trećoj ligi”. To je bilo u velikom neskladu sa očekivanjima zvaničnika, a posebno predsednika Nacionalnog saveta za konkurentnost koji je nakon donošenja „Akcionog plana za unapređenje konkurentnosti Srbije, jun 2009 – jun 2010”22 počeo da obećava pozitivan preokret u toj vitalnoj oblasti. U skladu sa tim, Vlada Srbije je početkom 2010. godine usvojila 38 mera za povećanje konkurentnosti privrede. Ta činjenica je, moguće, uticala na pojačani optimizam predsednika Saveta mr B. Đelića, koji je krajem marta 2010. godine na Konferenciji Nacionalnog saveta za konkurentnost pod sloganom „Ka konkurentnijoj Srbiji”, kao što smo naveli, izjavio da je „cilj Srbije da sa sadašnjeg 93. mesta u naredne dve godine dođe na 70. mesto”, tj. da ostvari napredak od čak 23 mesta. Na njegovu i opštu žalost, nakon samo pet 21 Taj Plan su pripremili konsultanti USAID – prof. Zbignjev Bohnjam (Zbigniew

Bochniarz) u saradnji sa Derik Andreolijem (Derik Andreoli).22 Taj Akcioni plan su, za Nacionalni savet za konkurentnost, pripremili konsultanti

USAID Projekta za razvoj konkurentnosti – prof. dr Zbignjev Bohnjam (Zbigniew Bochniarz), Evans School of Public Affairs u saradnji sa Derikom Andreolijem (Derik Andreoli), University of Washington.


22

meseci od te njegove izjave, kao što sam napomenuo, u novoj globalnoj rang-listi zemalja po konkurentnosti privrede, Srbija se našla na tek 96. mestu23, tj. za tri mesta je pala u odnosu na listu iz 2009. g., a čak za 11 mesta je niže plasirana nego što je bila pre dve godine. U vezi sa tim mestima, trebalo bi napomenuti da je na listi pre dve godine bilo 134, na prošlogodišnjoj listi 133, a na najnovijoj čak 139 zemalja i te razlike su delimično uticale na promenu mesta na kojima se Srbija nalazila. Na primer, da su na sadašnjoj listi ostale samo one zemlje koje su bile na listi iz 2009.g., Srbija bi se našla na 92. mestu, tj. napredovala bi za jedno mesto. Međutim, kada se radi o poređenju između rang lista iz 2008. i 2010. god., potpuno je jasno da se uključivanjem šest ili pet novih zemalja – ne može objasniti tako izražen pad Srbije. Zbog toga ćemo se nešto detaljnije zadržati na poređenju globalnih rang-lista zemalja po konkurentnosti privreda, a takođe na rang-listama vrlo velikog broja faktora konkurentosti. Cilj toga je da se samo faktografski, čisto statistički utvrdi zbog kojih faktora je Srbija pala na globalnoj rang-listi zemalja po konkurentnosti privreda i u po kojim faktorima (kriterijumima) ona najviše zaostaje u poređenju sa najrazvijenijim zemljama, zemljama u tranziciji i nekim zemljama u razvoju.

Prvo što pada u oči jeste činjenica da se na globalnoj listi zemalja po konkurentnosti privreda, znatno ispred Srbije nalaze brojne zemlje koje su vrlo nerazvijene. Na primer, na najnovijoj rang-listi vrlo visoko, znatno povoljnije od Srbije su plasirane, na primer, Malezija (čak na 26. mestu), Kina (27), Brunein Darusalem (28), Tunis (32), Porto Riko (41), Barbados (43), Indonezija (44), Crna Gora (49), Mauricijus (55), Kosta Rika (56), Vijetnam (59), Šri Lanka (u kojoj je do pre dve godine besnio građanski rat – na 62. mestu), Jordan (65), Kolumbija (58) itd.

Zapanjujuće je da se ispred Srbije nalaze i: Namibija (74. mesto), Maroko (75), Bocvana (76), Makedonija (79), Ruanda (80), Trinidad i Tobago (84), Filipini (85), pa čak i Albanija (prvi put), Gambija, Honduras, Gruzija, Moldavija i Jamajka.

Od zemalja u tranziciji daleko ispred Srbije su Estonija (33), Češka Republika (36), Slovenija (45), Litvanija (47), pa čak i Crna Gora (49), a iza nje su samo Jermenija (98), Mongolija (99), Bosna i Hercegovina (102), Tadžikistan (116) i Kirgizija 121.

Pored Srbije (koja je od 2008. godine pala za 11 mesta na globalnoj rang-listi, iz našeg neposrednog okruženja u poslednje dve godine znatan pad su zabeležile Hrvatska i Grčka. Na primer, Hrvatska je sa 61. mesta rang liste iz 2008.g. pala na 77. mesto najnovije rang liste, a Grčka sa 67. na čak 83. mesto. S druge strane, znatno poboljšanje na tim rang listama zabeležile su i neke zemlje najbližeg okruženja. Na primer, Crna Gora je sa 65. došla na čak 49, Makedonija sa 89. na 79, a Albanija sa 108. na 88 mesto.23 Navedeno prema časopisu Privredne komore Srbije Korak br. 58, april 2010, str.10.


23

Posmatrano po širim oblastima ili tzv. stubovima (pillar), Srbija ima pad u 11, a pozitivan pomak u samo jednoj oblasti i to u infrastrukturi (sa 102. na 93. mesto). Manji pad je zabeležila u dve oblasti: kod zdravstva i osnovnog obrazovanja (sa 46. na 50. mesto) i višeg obrazovanja i obuke (sa 70. na 74. mesto). Sličan pad zabeležen je i kod nivoa razvijenosti finansijskog tržišta – sa 89. na 94. mesto, kao i za veličinu tržišta, sa 65. na 72. mesto. Pad za deset mesta zabeležen je kod efikasnosti robnog tržišta – sa 115. na čak 125. mesto, a kod razvijenosti institucija sa 108. na 120. mesto. Po intenzitetu pada na rang listama sledi oblast inovacija – sa 70. na 88. mesto, a zatim oblast tehnološke spremnosti – sa 61. na 80. mesto. Jedan od tri najveća pada bio je u sferi makroekonomske stabilizacije – sa 86. na 109. mesto, a još veći pad je zabeležen kod sofisticiranosti poslovanja – sa 100. na 125. mesto. Najveći pad Srbije zabeležen je u oblasti efikasnosti tržišta rada – sa 66. na čak 102. mesto.

Dakle, posmatrano preko navedenih dvanaest oblasti, proizilazi da je najveći uzrok pada Srbije na globalnim rang-listama, bio pad u prethodno navedenim oblastima. Vrlo neprijatno 96. mesto Srbije na najnovijoj globalnoj rang-listi konkurentnosti privrede, posledica je, pre svega, njenog izuzetno niskog mesta na rang-listama prema efikasnosti robnog tržišta i sofisticiranosti poslovanja, a zatim razvijenosti institucija, makroekonomskoj stabilnosti.

Za statističko sagledavanje uzroka pada i vrlo niskog nivoa konkurentnosti privrede Srbije korisno je da se stekne potpun uvid u rang-liste faktora konkurentnosti, što daju podaci u tabeli broj 1:


24

tabela br. 1. Faktori konkurentnosti u kojima je Srbija zabeležila najveći pad ili ima najniže mesto

Oblast – institucije 2010. 2008.Vlasnička prava 122 108Raspodela iz javnih fondova 95 81Nezavisnost sudstva 124 106Neobjektivnost državnih službenika 125 109Rasipništvo države 124 87Obimnost državne regulative 131 132Efikasnost legalnog rešavanja najvećih društvenih problema 132 ...Efikasnost legalnih institucija u regulisanju osnovnih izazova 125 ...Etika ponašanja firmi 120 96Efikasnost upravnih odbora 134 119Zaštita manjinskih akcionara 137 132

Oblast infrastruktureKvalitet infrastrukture u celini 122 119Kvalitet puteva 123 115Kvalitet lučke infrastrukture 129 84Kvalitet avio transportne infrastrukture 124 98

Oblast makroekonomskog okruženjaNacionalna stopa štednje 131 125Inflacija 115 84Makroekonomska stabilnost (okruženja) 109 86

Oblast visokog obrazovanja i obučenostiKvalitet menadžerskih škola 101 87Lokalne mogućnosti za korišćenje istraživanja i obuke 100 74Stepen obučenosti zaposlenih 130 121

Oblast efikasnosti robnog tržištaIntenzitet lokalne konkurencije 131 128Stepen dominacije na tržištu 138 131Efikasnost antimonopolske politike 137 129Uticaj stranih vlasnika 107 109Uticaj pravne regulative za SDI na poslovanje 123 112Stepen carinske zaštite 119 105Sofisticiranih kupaca 131 102

Oblast efikasnosti tržišta radaOslanjanje na profesionalni menadžment 128 118


25

Odliv mozgova 136 131

Oblast razvijenosti finansijskog tržištaStabilnost banaka 115 110Regulacija berzanskog poslovanja 115 105

Oblast tehnološke osposobljenosti Raspolaganje najsavremenijom tehnologijom 117 120Usvajanje savremene tehnologije na nivou preduzeća 134 126Transfer tehnologije preko SDI 113 14

Oblast sofisticiranosti poslovanjaKvalitet lokalne ponude 107 109Razvijenost klastera 122 104Kvalitet komparativnih prednosti 133 110Kontrola spoljnotrgovinske razmene 120 102Sofisticiranost procesa proizvodnje 125 114Primena marketinga 122 99

Sfera inovacijaIzdaci preduzeća za istraživačko-razvojni rad 108 97

Izvor: http://www.weforum.org

Navedenim, često poražavajućim i ponižavajućim podacima, dodajmo još nekoliko informacija (npr. koje su sve zemlje ispred Srbije kada su u pitanju neki važniji faktori konkurentnosti). U poštovanju vlasničkih prava, ispred Srbije su i sledeće zemlje: Kenija, Nigerija, Bocvana, Gambija, Šri Lanka, Makedonija, pa čak i Albanija. Takođe, ispred Srbije su Kenija, Mongolija, Makedonija, Albanija, itd., prema nezavisnom sudstvu. Po obimnosti državne regulative, iza Srbije je samo osam zemalja, a ispred nje su, na primer, Mongolija, Makedonija, Kenija, Vijetnam, Bosna i Hercegovina, itd. Viši nivo etike u ponašanju firmi, od Srbije, imaju Kenija i Makedonija, dok je, na primer, po tom faktoru, Tunis na vrlo visokom 29. mestu, a Bocvana na 36. Po zaštiti prava manjinskih akcionara, iza Srbije su samo Ukrajina i Bosna i Hercegovina. Prema razvijenosti infrastrukture u celini, ispred Srbije su i sledeće zemlje: Indonezija, Indija, Makedonija, Gana, Crna Gora, Albanija, i dr.

Srbija je još uvek solidno plasirana kada je u pitanju kvalitet osnovnog obrazovanja – na 62. mestu, mada su ispred nje čak i BiH koja je na 50. mestu, Crna Gora – čak na 40. mestu, pa čak i Albanija koja je na 58. mestu.


26

Iako se zvaničnici, a naročito, bivši guverner NBS hvale zbog smanjenja inflacije, Srbija je sa godišnjim prosekom u 2009. g. od 8,1% bila vrlo loše plasirana, na 115. mestu.

Zbog kompromitacije štednje u devedesetim godinama 20. veka, precenjenog dinara i još uvek jakog nepoverenja u banke, po visini nacionalne stope štednje iza Srbije se nalazi samo osam zemalja.

Na najnovijoj rang-listi zemalja po kvalitetu obrazovnog sistema Srbija se nalazi na 86. mestu, ali je u 2008. g. bila na vrlo solidnom mestu, pa je usledio pad za čak 37 mesta. Tako se sad ispred nje nalaze brojne zemlje u razvoju, a neke od njih su znatno povoljnije plasirane. Na primer, Bocvana je na 48, Crna Gora na 37, a Tunis čak na 20. mestu.

Zbog toga, ali i zbog mnogo čega drugog, rezumljivo je zašto je u 2009. god. odnos izvoza robe i usluga i BDP u Srbiji bio samo 20,9% i ona je po tom pokazatelju zauzela tek 115. mesto. U istoj godini, taj izvozni koeficijent iznosio je u Irskoj 90,8%, Mađarskoj 77,9%, Estoniji 70,6%, Slovačkoj 70,1%, Češkoj Republici 69,5% itd.24

Po kapacitetima za inovacije, Srbija je tek na 82. mestu, a ispred nje su, na primer, Vijetnam (32. mesto), Tunis (36), Šri Lanka (41), Crna Gora (51), Kenija (52), pa čak i Pakistan (58), Gambija (63), Mongolija (74) itd. Još je porazniji nalaz njenog mesta, kada su u pitanju izdaci kompanija za istraživanje i razvoj. Kao što smo naveli, Srbija se prema tom pokazatelju nalazi tek na 108. mestu, tj. pala je za 11 mesta u odnosu na 2008. g. U najnovijoj rang-listi prema tom faktoru konkurentnosti ispred Srbije su i sledeće zemlje: Vijetnam (33. mesto), Kenija (34), Tunis (35), Crna Gora (44), Nigerija (53), Bocvana (70), Tanzanija (71), Ruanda (77), Angola (89), Albanija (91), BiH (104), Makedonija (111) itd.

Po osposobljenosti korišćenja najsavremenijom tehnologijom, Srbija je, kao što smo videli, tek na 117. mestu, a ispred nje se nalaze i sledeće zemlje: Indija (41), Tunis (42), Šri Lanka (61), Bocvana (78), Zambija (89), Albanija (90), Gana (95), Bangladeš (111), Moldavija (112), pa i Bosna Hercegovina (116).

Po sofisticiranosti procesa proizvodnje, Srbija se nalazi tek na 125. mestu i za dve godine je pala za 11 mesta; ispred nje se nalazi desetak zemalja koje su na znatno nižem nivou privredne razvijenosti.

I na kraju, za mene je ipak najtužniji nalaz Svetskog ekonomskog foruma da je Srbija po intenzitetu odliva mozgova čak na četvrtom mestu, a ispred nje su samo Svizelend, Bosna i Hercegovina i Kirgizija. Istina, moguće je da ta slika nije

24 http://www.weforum.org


27

potpuno realna, jer se dobija na bazi ankete među mladim talentovanim ljudima u kojoj se oni izjašnjavaju da li vide perspektivu rada i ostanka u svoj zemlji. Ali, bez obzira na to, ovaj nalaz je zaista porazan, zastrašujući.

Zbog svega prethodno iznetog, ali i zbog niza drugih uzroka, a naročito zbog pogrešnog koncepta reformi koje se sprovode od 2001.g., precenjene vrednosti dinara i pogrešnog koncepta privatizacije, Srbija je vrlo loše plasirana kada su u pitanju kvalitet komparativnih prednosti, kao i apsolutnih i relativnih veličina izvoza.

U pogledu kvaliteta komparativnih prednosti, bolje reći, kvaliteta strukture robnog izvoza, Srbija je za dve godine pala za čak 23 mesta, i iza nje se nalaze samo Argentina, Paragvaj, Zimbabve, Bangladeš, Venecuela i Libija. Prema primeni marketinga ispred Srbije se nalaze i sledeće zemlje: Albanija, Crna Gora, Kenija, pa čak i Bangladeš i BiH.

Suštinski uzroci pada i vrlo niskog nivoa konkurentnosti privrede i izvoza Srbije

Kao što smo napomenuli, duga je istorija pada konkurentnosti privrede i izvoza Srbije. U doktorskoj disertaciji, odbranjenoj 1972. god., dokazivao sam i nadam se dokazao da se konkurentnost robnog izvoza SFR Jugoslavije od sredine šezdesetih godina postepeno smajivala25. S obzirom na to da se u tom periodu učešće Srbije u izvozu SFRJ smanjivalo, vrlo je verovatno da se konkurentnost izvoza Srbije u tom periodu takođe smanjivala – moguće čak i jače nego u slučaju izvoza cele Jugoslavije.

Tokom osamdesetih godina prošlog veka, u tri strana rada statistički je dokazano da se konkurentnost jugoslovenskog robnog izvoza u periodu 1965–1988.g. sistematski smanjivala26, što je vrlo verovatno važilo i za izvoz Srbije.

Zbog sve veće društvene i ekonomske krize, do koje je došlo krajem osamdesetih godina 20. veka u SFRJ, usled raspada zemlje, građanskih ratova u neposrednom okruženju, sankcija Ujedinjenih nacija, višegodišnjeg dezinvestiranja, neadekvatnog privrednog sistema i mera ekonomske politike i vazdušne agresije 25 Kovačević, M. (1973), Faktori konkurentnosti jugoslovenskog izvoza, Institut

ekonomskih nauka i PFV „Oekonomica”, Beograd.26 a) The World Bank (1980) „Yugoslavia-Balance of Payments Development and Export

Performance“, Report No.2972. b) EC (1982), „The Relative Performance of South European Countries – Exports

Analisis of Demand and Competitiveness”, Economic Bulletin for Europe Vol. 34. c) OECD (1987/88), OECD Economic Survey, Yugoslavia.


28

NATO-a u toku 1999. g., konkurentnost privrede i izvoz Srbije su se u devedesetim godinama 20. veka drastično smanjili27.

O uzrocima, za mnoge neočekivanog pada konkurentnosti privrede i izvoza Srbije u prve četiri godine 21. veka, detaljno sam pisao u uvodnoj studiji „Dugoročne tendencije, stanje i ograničenja rasta konkurentnosti privrede i izvoza Srbije”, o čemu je ranije bilo više reči.

Tokom prve decenije novog veka, pod okriljem stranih institucija, urađeno je nekoliko analiza posvećenih konkurentnosti privrede i izvozu Srbije. U 2003. godini pojavila se „studija“ Konkurentnost privrede Srbije, koju je finansirala Narodna banka Srbije, a koja je urađena pod okriljem Džeferson instituta, a autore je činio, prema izjavi direktora tog Instituta, „tim najboljih srpskih ekonomista”28. Taj Institut je pod istim naslovom produkovao novi tekst 2006. godine29.

Početkom 2009. godine pojavio se Akcioni plan za unapređenje konkurentnosti Srbije, jun 2009 – jun 2010, koji su uradili konsultanti USAJD-a, prof. Zbignjev Bohnjam (Zbignniew Bochniarz, Evans School of Public Affairs), u saradnji sa Derikom Anreolijen-om (Derik Andreoli, University of Washington, Seattle).

Ne sporim da u tim radovima stranih institucija ima korisnih predloga. Međutim, u njima ima puno knjiškog znanja i niz uopštenih preporuka za koje se ne vidi kako ih u političkoj i ekonomskoj stvarnosti Srbije realizovati. U nekim od njih, posebno u „studiji” Džeferson instituta, ima niz projekcija, naročito projekcija platnog bilansa do kraja 2010, koje su bile „van vremena i prostora” i bilo je u startu jasno da će ih stvarnost brzo demantovati. Zapanjujuće je da se u toj kvazistudiji na više mesta ističe da se valutnim kursom, u uslovima privredne strukture Srbije, ne može pospešiti izvoz. S obzirom na činjenicu da je tadašnji guverner NBS, mr M. Dinkić, na jednom savetovanju održanom krajem 2001. g. izjavio: „Na osnovu jedne ekonometrijske analize ustanovili smo da u poslednjih deset godina, sa našom sttrukturom privrede, cena deviza, odnosno devizni kurs ne utiče uopšte na izvoz” (podvukao MK) i da je ta kvazistudija finansirana od strane NBS, nije čudna, ali je sa stanovišta profesionalnog morala, i morala uopšte, najblaže rečeno, vrlo problematična, više puta ponovljena tvrdnja

27 O tome sam detaljno pisao u sledećim uvodnim studijama: a) „Ekonomski odnosi sa inostranstvom i tranzicija jugoslovenske privrede“, objavljena u Zborniku radova Ekonomski odnosi sa inostranstvom i tranzicija jugoslovenske privrede, Naučno društvo ekonomista Jugoslavije, Herceg Novi 1998;

28 Objavljeno u Zborniku radova sa savetovanja koje je organizovalo Naučno društvo ekonomista i Ekonomski fakultet u Beogradu „Ekonomsko-finansijski odnosi sa inostranstvom – Konkurentnost privrede i izvoza”, Ekonomski anali, septembar 2004.

29 On je tu kvalifikaciju naveo u propratnom pismu uz isporučenu „studiju”.


29

da visina valutnog kursa dinara ne bi uticala na izvoz. To pogotovo važi za konstataciju da, na osnovu ekonometrijske analize, nema signifikantne veze između izvoza i deviznog kursa. Za mene je bilo vrlo neprijatno iznenađenje kada je tadašnji viceguverner NBS, prof. dr D. Dragutinović, krajem 2007.god. na jednom okruglom stolu u listu Politika, iznela istu konstataciju. I bivši guverner R. Jelašić i činovnici u NBS, su usmeno ili u pisanoj formi sve do kraja 2008. g. isticali da visina valutnog kursa ne utiče na izvoz i uvoz30.

I u ranije navedenim radovima stranih ekonomista i stranih institucija, ne postavlja se pitanje koji su osnovni uzroci niskog nivoa i pada konkurentnosti privrede Srbije, do čega je došlo tokom prve decenije novog veka, pa i u poslednje dve godine. Iz nekih njihovih konstatacija moglo bi se zaključiti da je osnovni uzrok tog fenomena – nedosledna ili usporena primena, po svemu sudeći, nametnutog koncepta privrednih reformi. S druge s

Documents

University of Belgradendes.ekof.bg.ac.rs/downloadsakta/zbornik2010deo2.pdf · 2019. 4. 15. · IX PREDGOVOR U ovom zborniku objavljeni su radovi podneti na savetovanju održanom 30