upravljanje rizikom

Upravljanje rizicima i spasavanje

Dr Aleksandra Kokić Arsić

1

2

Циљ предмета

Оспособљавање студената за анализу технолошких процеса и за примену мера заштите у циљу смањења ризика од пожара и експлозија

Исход предмета

Знања и вештине за примену метода, методологије и поступака за анализу, пројектовање и функционисање технолошких процеса у погледу безбедности и заштите од пожара и експлозија

Теоријска настава

Анализа и оцена ризика од пожара и експлозија у технолошким процесима. Избор улазних елемената од значаја за заштиту од пожара и експлозија при пројектовању технолошких процеса. Технолошки процеси који се одвијају уз настанак запаљивих прашина, гасова, пара и течности. Категоризација и класификација материјала и сировина као основа за оцену ризика од пожара и експлозија. Одређивање зона опасности у технолошким процесима у погледу степена и нивоа угрожености од пожара и експлозија. Опасности и мере заштите од пожара и експлозија карактеристичних технолошких процеса металургије, метало―прерађивачке, хемијске, петрохемијске и прехрамбене индустрије

Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истражива- чки рад)

Пројектни задатак, као облик практичне наставе.

3

активност у току предавања 10

практична настава 20

колоквијуми 20

семинари 10

писмени испит 25

усмени испит 15

4

U našoj zemlji, poslednjih deset godina u porastu je:

◦ broj požara,

◦ neposredna materijalna šteta i broj stradalih i poginulih,

◦ pokazuje se tendencija sve ozbiljnijeg ugrožavanja ljudi, privrednih i

drugih potencijala zemlje.

Ovo ukazuje na potrebu da se analiziraju, sagledaju i utvrde:

◦ jedinstvene metodologije evidentiranja požara i procene neposredne i

posredne štete,

◦ izradi dugoročna strategija zaštite od požara,

◦ rukovođenja,

◦ koordiniranja i usmeravanja aktivnosti i drugo.

Neophodno je preduzeti odgovarajuće mere za unapređenje preventivne i

ukupne zaštite od požara.

5

6

7

8

9

10

Mogućnost nastanka požara kao i mesto nastanka je teško predvideti što

svakako prevazilazi okvire propisa i zahteva naučno stručni pristup uz

objedinjavanje znanja iz različitih naučnih oblasti.

Zaštita od požara u isto vreme mora biti racionalna i efikasna jer mali

nedostaci mogu stvoriti fatalne posledice

Kao imperativ se postavlja iznalaženje optimalnog modela zaštite od

požara, primenjujući usmereno upravljanje rizicima.

Upravljanje rizikom od pojave požara polazi:

• od verovatnoće da postoji požarni rizik i da će rezultovati požarnim

gubitkom

• od verovatnoće da će požarni gubitak biti iskazan preko gubitaka ljudi,

materijalnih dobara, okruženja i da je gubitak prisutan kada se desi požar

Sistem upravljanja rizikom od požara ima za cilj planiranje, kontrolu i

redukciju rizika.

11

Cilj procene rizika je utvrđivanje kritičnih mesta i postupaka, odnosno

stanja i procesa u kojima može doći do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja

radnika na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i preduzimanje

odgovarajućih mera za njihovo eliminisanje ili smanjenje na prihvatljiv

nivo.

U praksi su prisutni različiti pristupi i metodologije u proceni rizika, što

zavisi od cilja i namene procene rizika, kao i kvantitativnih i kvalitativnih

pokazatelja uslova radne sredine.

Takođe, nedostatak preciznog definisanja postupka i procedura, kao i

kriterijuma i pokazatelja za procenu rizika dovodi do toga da svaki

poslodavac ili pravno lice koje vrši procenu rizika, na svoj način definiše

postupak i kriterijume procene, što dovodi do nepreglednosti dobijenih

rezultata, kao i otežane kontrole kvaliteta procene.

12

Rizik radne sredine (R) se najčešće definiše kao proizvod verovatnoće

nastanka rizičnog događaja (Prd) i težine njegove posledice (Cp):

R=Prd Cp

Težina posledice zavisi od vrste opasnosti i/ili štetnosti koje mogu da

izazovu povredu na radu, profesionalno oboljenje ili bolest u vezi s radom,

a verovatnoća nastanka rizičnog događaja od ekspozicije opasnostima i/ili

štetnostima i stanja ranga radne sredine, odnosno stanja sistema zaštite.

Imajući u vidu da svaki element radne sredine, pod određenim uslovima,

podrazumeva rizik, u sistemu radne sredine potencijalno postoji veliki broj

faktora rizika. Rizik sistema radne sredine treba analizirati posmatrajući

elemente tehnološkog sistema.

Pri funkcionisanju tehnoloških sistema radnici su izloženi različitim uticajima

i delovanjima koja su posledica tehnoloških procesa i operacija u njima.

Takođe, obzirom da je praktično nemoguće eliminisati pojavu opasnosti i/ili

štetnosti, izgraditi bezotkazna i savršeno ergonomična sredstva rada, potrebno

je izabrati takvu organizaciju tehnološkog procesa koja uvažava uslove radne

sredine, inicijalne faktore rizika, sadrži mere, postupke i sredstva za

blagovremeno eliminisanje i/ili smanjenje neželjenih događaja.

U tom smislu, potrebno je, uz zadovoljavanje zakonske regulative, izvršiti

istraživanja zasnovana na prikupljanju informacija o radnim mestima,

direktnim uvidom u stanje, merenjima i ispitivanjima faktora radne sredine.

Na taj način se formira adekvatan osnov za procenu profesionalnog rizika.

Ovako izvršena procena je osnova kvalitetnog upravljanja profesionalnim

rizikom i omogućava ostvarivanje ciljeva sistema (optimalnih radnih uslova),

kako u uslovima iniciranja rizičnih događaja (prekidanjem uzročnog lanca

događaja), tako i u uslovima njihove realizacije (preduzimanjem

odgovarajućih korektivnih akcija).

13

Upravljanje rizikom ne znači eliminaciju rizika, već svođenje rizika sistema na prihvatljiv nivo. Ukoliko je rizik sistema radne sredine prihvatljiv, radna sredina se smatra bezbednom, tj. sredina koja u određenim uslovima funkcionisanja održava takvo stanje u kome se sa zadatom verovatnoćom isključuju rizični događaji uslovljeni dejstvom faktora opasnosti i/ili štetnosti na nezaštićene elemente sistema i okruženja, a šteta od neizbežnih emisija materijalnih i energetskih resursa ne prevazilazi dozvoljenu vrednost.

Iz direktiva Evropske unije jasno se može videti da svaka država može da prilagodi preporuke i metodologiju procene rizika nacionalnom zakonodavstvu, zakonima i propisima važećim na njenoj teritoriji.

Obzirom da je našom zakonodavnom regulativom, pravnom licu, koje vrši procenu rizika dozvoljeno da na svoj način definiše metodu i kriterijume procene, došlo je do nepreglednosti i otežane kontrole validnosti dobijenih rezultata.

Metodologija sprovođenja postupka procene rizika definiše algoritam, alate i način sprovođenja postupka procene, a procedura sprovođenja postupka procene rizika definiše standardizovani niz koraka koji obezbeđuju sprovođenje postupka u skladu sa preporukama odgovarajućih zakona i propisa.

14

Standard ISO 31000 je rezultat najbolje prakse u području upravljanja rizicima,

koji je promovisan novembra 2009. godine. Zasnovan je na australijsko-

novozelandskom standardu AS/NZ 4360:2004 Standard for Risk Management

(Standard za upravljanje rizikom). Iz ovog standarda je preuzet i zahtev da

upravljanje rizikom, kao funkcija, treba da bude ugrađena u druge aktivnosti

menadžmenta, a ne da se tretira kao odvojena, samostalna aktivnost.

ISO 31000 osigurava generičke smernice za dizajn, implementaciju i

održavanje procesa upravljanja rizicima u celoj organizaciji.

Može se primeniti u svim organizacijama, nezavisno od njihove veličine,

načina poslovanja, grane privrede i slično, i obuhvata sve tipove rizika kojima

je organizacija izložena.

Procenjuje se da će ISO 31000 biti najviši globalni standard i da će zameniti

sve nacionalne standarde za upravljanje rizikom.

15

Osnovu standarda ISO 31000 čine precizno definisani: Principi upravljanja

rizikom, Okvir za upravljanje rizikom i Proces upravljanja rizikom, a za

organizacije koje nameravaju da unaprede svoj sistem upravljanja rizikom,

važni su i Atributi dobre prakse koji se navode u standardu kao sredstvo za

merenje i evaluaciju onoga što trenutno čine.

16

Efektivno upravljanje rizikom podrazumeva primenu sledećih principa:

1) Upravljanje rizikom stvara vrednost. Upravljanje rizikom doprinosi ostvarivanju ciljeva i njihovom unapređivanju,

na primer, efikasnosti operacija, zaštite okoline, finansijskog učinka, korporativnog rukovođenja, bezbednosti i zdravlja na radu, kvaliteta proizvoda, saglasnosti sa pravnim i regulatornim zahtevima, društvenog prihvatanja i reputacije.

2) Upravljanje rizikom je sastavni deo organizacionih procesa. Upravljanje rizikom je deo odgovornosti menadžmenta i sastavni deo

organizacionih procesa, kao i svih projekata i procesa upravljanja promenama. Upravljanje rizikom nije samostalna delatnost odvojena od osnovnih aktivnosti i

procesa organizacije.

3) Upravljanje rizikom je deo donošenja odluka. Upravljanje rizikom pomaže donosiocima odluka da donose odluke zasnovane na informacijama. Upravljanje rizikom može da pomogne u postavljanju prioriteta akcija i razlikovanju alternativnih pravaca delovanja. Konačno, upravljanje rizikom može da pomogne donosiocima odluka pri odlučivanju o tome da li je rizik prihvatljiv ili nije, kao i da li će tretman rizika biti adekvatan i efikasan.

17

4) Upravljanje rizikom se eksplicitno bavi neizvesnostima.

Upravljanje rizikom se bavi onim aspektima donošenja odluka koje

karakteriše neizvesnost, kao i prirodom i načinima rešavanja neizvesnosti.

5) Upravljanje rizikom je sistematično, strukturisano i blagovremeno.

Sistematski, blagovremen i strukturiran pristup upravljanju rizicima

doprinosi efikasnosti i konzistentnosti, uporedivosti i pouzdanosti rezultata.

6) Upravljanje rizikom se zasniva na najboljim dostupnim informacijama.

Inputi za proces upravljanja rizikom su zasnovani na izvorima informacija

kao što su iskustvo, povratne informacije, posmatranje, prognoze i

ekspertne ocene. Međutim, donosioci odluka treba da budu informisani i

treba da uzmu u obzir ograničenja koja se tiču korišćenih podataka i

modela, kao i mogućnosti neslaganja eksperata.

7) Upravljanje rizikom je prilagođeno organizaciji.

Upravljanje rizikom je usklađenao sa spoljašnjim i unutrašnjim kontekstom

organizacije i profilom rizika.

18

8) Upravljanje rizikom uzima u obzir ljudski faktor.

Upravljanje rizikom mora da uoči i prepozna mogućnosti, percepcije i namere ljudi

izvan i unutar organizacije, koji bi mogli olakšati ili otežati ostvarivanje ciljeva

organizacije.

9) Upravljanje rizikom je transparentno i otvoreno za sugestije.

Odgovarajuće i pravovremeno uključivanje bitnih zainteresovanih strana i,

posebno, donosilaca odluka sa svih nivoa organizacije, osigurava relevantnost i

ažurnost procesa upravljanja rizikom. Uključenost, takođe, omogućava

zainteresovanim stranama da budu na pravi način zastupljene i da njihova

mišljenja budu uzeta u obzir prilikom određivanja kriterijuma rizika.

10)Upravljanje rizikom je dinamično, iterativno i reaguje na promene.

Nastupanjem internih i eksternih događaja, kontekst i saznanja se menjaju, pristupa

se kontroli i reviziji, neki rizici se pojačavaju i izbijaju u prvi plan, dok se drugi

umanjuju. Organizacija mora da obezbedi proces procene rizika, koji će biti u

stanju da kontinuirano prati i odgovara na promene.

19

11) Upravljanje rizicima omogućava kontinuirano poboljšanje i

unapređenje organizacije.

Organizacije treba da razviju strategije unapređivanja zrelosti svojih

procesa upravljanja rizikom, paralelno sa svim drugim aspektima

organizacije.

20

Okvir za upravljanje rizikom pomaže organizacijama da efikasno upravljaju

svojim rizicima kroz primenu procesa upravljanja rizikom na različitim nivoima

i u specifičnim kontekstima organizacije. Okvir treba da obezbedi da informacije

o riziku, izvedene iz ovih procesa, budu adekvatno saopštene i iskorišćene kao

osnova za donošenje odluka i odgovornosti na svim relevantnim organizacionim

nivoima.

Okvir za upravljanje rizikom nije formiran sa ciljem da opiše sistem upravljanja,

već da pomogne organizacijama da integrišu upravljanje rizikom u svoj sistem

upravljanja. Dakle, organizacije treba da prilagode elemente okvira svojim

specifičnim potrebama. Okvir podrazumeva petlju koja uključuje:

dizajn okvira za upravljanje rizikom,

implementaciju upravljanja rizikom,

nadzor i pregled okvira i

stalno poboljšanje okvira.

21

Proces upravljanja rizikom sadrži sledeće faze :

Komunikacija i konsultovanje: Komunikacija i konsultacija sa internim i

eksternim učesnicima na svakom stepenu procesa upravljanja rizikom i

razmatranje procesa kao celine.

Utvrđivanje konteksta: Utvrđivanje eksternog, internog i konteksta

upravljanja rizikom u kojem će se odvijati ostatak procesa. Treba utvrditi

kriterijume prema kojima će se procenjivati rizik i definisati struktura

analize.

Identifikovanje rizika: Identifikovanje gde, kada, zašto i kako bi

događaji mogli sprečiti, umanjiti, odložiti ili povećati postizanje ciljeva.

Analiza rizika: Identifikacija i procena postojećih kontrola.

Određivanje posledica i verovatnoće a zatim nivoa rizika. Ova analiza

treba da razmotri područje potencijalnih posledica i njihovu pojavu.

22

Vrednovanje rizika: Poređenje procenjenih nivoa rizika sa prethodno

utvrđenim kriterijumima i razmatranje ravnoteže između potencijalnih

koristi i nepovoljnih rezultata. To omogućuje donošenje odluka o obimu i

prirodi tretmana rizika i o prioritetima.

Tretman rizika: Izrada i primena specifičnih troškovno-efikasnih strategija i

akcionih planova za povećanje potencijalnih koristi i smanjenje

potencijalnih troškova.

Monitoring i pregled/izveštavanje: Neophodno je pratiti efikasnost svih

koraka procesa upravljanja rizikom. To je važno za stalno poboljšavanje.

Potrebno je pratiti rizike i doprinose mera tretmana rizika, kako bi se

osiguralo da promena uslova ne menja prioritete.

23

24

Mnoge tehnologije, posebno uključujući određene sirovine i nus-proizvode, su opasne za čoveka i njegovo okruženje. Usled neadekvatnog upravljanja tehnologijama, neodgovarajućeg izbora lokacije, nekvalitet¬nih tehnoloških rešenja, neodgovornog ponašanja ljudi i društvene za¬jednice, vrlo često dolazi do udesa koji mogu imati nesagledive i dugo¬ročne posledice na ljude i okolnu sredinu.

Intenzivan razvoj industrije nudi niz izvanrendnih rešenja i mogućnosti za razvoj modernog sveta, ali istovremeno stvara ozbiljne probleme vezane za prisustvo opasnih i štetnih materija i zbog primene različitih tehnologija koje u određenim situacijama predstavljaju veliki rizik kako onima koji su zaposleni tako i širem okruženju.

25

Kako bi se izbegle katastrofe i moglo delovati u smislu odgovarajuće

zaštite kako ljudi i materijalnih dobara a i zaštite šireg okruženja potrebno

je što detaljnije i potpunije upoznavanje sa pojedinim zagađivačima,

lokalizovanje njihovih izvora, utvrđivanje načina rasprostiranja, kao i

mogućih posledica koje nastaju njihovim delovanjem na čoveka i okolinu.

Zbog toga metoda analize i procene rizika ima za cilj da identifikuje i

kvantifikuje područja gde potencijalno može doći do nastanka udesa. To je

istraživački proces koji mora biti stručno i naučno zasnovan sa

multidisciplinarnim pristupom. Dobro urađena procena rizika je preduslov

za adekvatno planiranje prevencije, pripreme, reagovanja na udes i sanacije

posledica. Ujedno, ova procena pruža dovoljno relevantnih podataka za

proces upravljanja rizikom jednim industrijskim postrojenjem i njegovim

okruženjem.

26

Značajniji industrijski udesi u Srbiji u 21-om veku:

Požar u trafo stanici (sa kasnijim ispuštanjem PCB) u livnici Lola Ribar Železnik, Beograd (2002);

Eksplozija i potpuno uništenje pogona oktogena za proizvodnju eksploziva pentrita u preduzeću Prva-Iskra Barič (2006);

Eksplozija u vojnom skladištu eksploziva u Paraćinu (2006);

Požar u proizvodnoj hali u preduzeću Nevena-Kolor u Leskovcu (2006);

Požar u odeljenju topionice fabrike „Radijator” Zrenjanin. Ovaj požar je zahvatio 600 kondenzatorskih baterija punjenih PCB -om (2008);

Požar u pogonu za razgrevanje sirovine za proizvodnju insekticida dimetoata u Galenika Fitofarmaciji (2008);

Isparenja tehničke azotne kiseline 57%, usled greške prilikom utakanja u autocisternu u HIP Azotara Pančevo (2008);

Eksplozija smeše za proizvodnju eksploziva amoneks 2 u fabrici „Trayal” (2008);

Požar u fabrici „Viskoza” u Loznici, u pogonu predionice i pogonu za proizvodnju svile i celofana. Na navedenoj lokaciji nalazilo se i 500 tona ugljendisulfida, isti nije bio zahvaćen požarom (2008)

Eksplozija i požar, jednobaznog nitroceluloznog baruta u delu kompleksa podzemnih proizvodnih objekata preduzeća „Prvi partizan” a.d., Užice, koji se nalaze u industrijskoj zoni Krčagovo (2009).

Izvod iz Nacionalnog programa zaštite životne sredine Republike Srbije, objavljenog u Službenom glasniku Republike Srbije broj 12/2010 od 12.03.2010.

27

Postoji mnogo različitih definicija pojma udes i akcident i u zavisnosti od

pristupa, pravnih sinonima i definicija koje su usvojile određene

međunarodne organizacije, može se zaključiti da se udes ili akcident

definiše kao: nekontrolisani događaj nastao prilikom procesa proizvodnje,

transporta ili skladištenja, u kojem je došlo do oslobađanja određenih

količina hemijskih opasnih materija u vazduh, vodu ili zemljište, i to na

različitom teritorijalnom nivou, što za posledicu može imati ugrožavanje

života i zdravlja ljudi, materijalna dobra i posledice po životnu sredinu.

Prema usvojenoj Direktivi Evropske zajednice, akcident predstavlja pojavu

velike emisije, požara ili eksplozije nastale kao rezultat neplanskih

događaja u okviru neke industrijske aktivnosti, koja ugrožava ljude i

životnu sredinu, odmah ili nakon određenog vremena, u okviru ili van

granica preduzeća, i to uključujući jednu ili više opasnih hemikalija.

28

Svaki udes u industriji ima određene specifičnosti tako da se svaki mora pojedinačno posmatrati u zavisnosti od vrste, jačine tj. prostorog obuhvata, obima posledica i vremenskog trajanja.

Mogu se izdvojiti neke karakteristike industrijskih akcidenata: 1. Specifični su s obzirom na mogućnosti nastanka, prevenciju, obim

mogućih posledica i način sanacije; 2. Po mestu nastanka mogu biti vezani za fiksne komplekse, opremu,

instalacije ili za transport; 3. Relativno su nepredvidivi u odnosu na vreme i vrstu udesa, kao i

lokaciju kada se radi o transportu; 4. Zahtevaju trenutno reagovanje prema ranije utvrđenim organizacionim

merama i planovima u slučaju udesa; 5. Često se ne raspolaže potrebnim ili dovoljnim informacijama i opremom

za brzo reagovanje na proceni vrste i stepena opasnosti što povećava prostornu ugroženost, obim posledica po ljude i životnu sredinu kao i dimenzije šteta;

6. Učešće na otklanjanju posledica i sanaciji štete je veoma teško i zahteva dugotrajan proces;

7. Sprečavanje nastanka akcidenta zahteva pre svega kompleksne mere prevencije, preduzimanje adekvatnih mera za smanjenje negativnih posledica i razrađen informacioni sistem.

29

U odnosu na trajanje i tok udesa mogu se definisati određene faze što može

biti od značaja prilikom odgovora na udes i aktivnosti koje treba

preduzimati u cilju prevazilaženja negativnih posledica udesa. To su:

prva faza: vreme pre nastanka udesa, u njoj je potrebno preduzeti sve

preventivne mere da bi se sprečio udes;

druga faza: vreme trajanja udesa, odnosno kada je potrebno obezbediti

spasavanje života i preduzeti mere zaštite najugroženijih;

treća faza: odnosi se na vreme neposredno nakon udesa, kada se pruža

prva pomoć i medicinska u okviru zdravstvene službe i obezbeđuje

opstanak u nepovoljnim uslovima;

četvrta faza: predstavlja vreme posle udesa, kada se preduzimaju mere sanacije i otklanjanja posledica udesa.

30

Na osnovu analize i procene rizika, moguće je za svaki konkretan slučaj odrediti zone ugroženosti nakon nastanka udesa. Glavne zone su sledeće:

prva zona je zona u kojoj je nastao udes i u kojoj se pružanje prve pomoći ugroženom stanovništvu svodi na efikasnu primenu zaštitnih sredstava;

druga zona se može definisati vremenskom kategorijom u intervalu od 10-30 minuta od momenta nastanka udesa i za koje vreme dolazi do intenzivnog rasprostiranja toksičnih materija. Prostorni obuhvat ove zone zavisi od obima udesa, vrste opasnih materija i uslova koji vladaju na tom prostoru (meteorološki, topografski i dr.). U ovoj zoni je moguće sprovođenje određenih mera u cilju smanjivanja prodora toksičnih materija, uz istovremenu evakuaciju ugroženog stanovništva;

31

Rizik od nastanka udesa u industriji postoji tokom celog procesa

proizvodnje, transporta i skladištenja opasnih, toksičnih materija. Iz ovog

proizlazi da se kao mesta nastanka mogu identifikovati:

1. proizvodna i tehnološka postrojenja u kojima opasne materije učestvuju

u procesu proizvodnje;

2. skladišta, magacini i objekti u kojima se deponuju ili čuvaju opasne

materije;

3. sredstva i komunikacije kojima se prevoze opasne materije.

32

Prema podacima Međunarodne organizacije za rad (The International

Labor Office ILO) u svetu se, procentualno, oko 40% od ukupnog broja

udesa dogodi u proizvodnim pogonima, oko 35% udesa se dešava pri

transportu, a oko 25% se odnosi na udese prilikom skladištenja.

Prateće pojave se mogu podeliti na sledeće kategorije:

ispuštanje opasnih polutanata u vazduh, vodu ili zemljište – toksični

gasovi, zapaljive ili eksplozivne supstance;

eksplozije materija - kojima se izbacuju u atmosferu velike količine

toksičnih, zapaljivih i eksplozivnih materija;

požari - koji imaju za posledicu stvaranje oblaka opasnih i toksičnih

gasova, čestica i drugih proizvoda sagorevanja.

33

Udesi vezani za fiksne komplekse, opremu i instalacije obuhvataju

eksplozije materija u procesu proizvodnje i skladištenja, požare opasnih

materija i ispuštanje toksičnih materija u životnu sredinu. Udesi u

transportu su vezani za drumski, železničk, vodeni i vazdušni saobraćaj, s

tim što su procentualno najzastupljeniji udesi u drumskom saobraćaju.

Poseban problem predstavlja činjenica da se ne može predvideti kada će

nastati udes kao ni lokacija gde će do njega doći. Zbog toga su industrijski

najrazvijenije zemlje, uz pomoć međunarodnih organizacija, donele brojne

programe, predloge, preporuke i konvencije koji se odnose na prevenciju,

pripravnost, odgovor na udes, mere zaštite i sanacije.

34

Mogućnost nastanka industrijskog udesa širih razmera, ugrožavanje života

ljudi i opasnost od trajnog narušavanja životne sredine i materijalnih

dobara uticali su na pokretanje i usavršavanje određenih postupaka i

aktivnosti kako bi se preventivnim delovanjem rizik od udesa smanjio na

najmanju meru, a ako do udesa dođe, da bude pripremljen adekvatan

odgovor na udes i efikasno sanirana ugrožena teritorija.

Proces procene rizika se može podeliti prema različitim kriterijumima i u

zavisnosti od obima kompleksnosti sagledavanja problema. Svaki od

delova, svojim kvalitativnim karakteristikama, zasebno čini kompleks

postupaka i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju procene rizika i služi kao

osnova za dalje usavršavanje saznanja iz ove oblasti. To su:

35

Identifikacija opasnosti od udesa

Predstavlja osnovu za proces upravljanja rizikom jer je u ovoj fazi potrebno obezbediti sve informacije o postrojenju u kojem potencijalno može doći do akcidenta. Neophodno je prikupiti podatke o tehnološkom procesu i prisustvu opasnih materija. Glavni cilj identifikacije je da se ukaže na sve slabe tačke u procesu proizvodnje, skladištenja i transporta opasnih materija, gde može doći do nastanka udesa. U ovoj fazi prikupljaju se svi potrebni podaci o opasnim aktivnostima i opasnim materijama neophodnim za analizu posledica i procenu rizika.

Modelovanje razvoja udesa i posledice

Ova faza ima za cilj da predvidi obim mogućih posledica udesa i veličinu štete. Na osnovu prikupljenih podataka o opasnim materijama, rizičnim aktivnostima i mogućim tačkama nastanka udesa u procesu proizvodnje i postrojenjima, potrebno je simulirati moguć razvoj događaja koji obuhvata sagledavanje mogućeg obima udesa i posledica po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i veličinu štete.

Analiza povredivosti

Analiza povredivosti predstavlja veoma značajnu fazu koja treba da identifikuje sve „osetljive“ objekte u okolini industrijskog postrojenja, odnosno sve ono što može biti pod nepovoljnim uticajem nekontrolisano oslobođenih štetnih materija. Pored povredivih objekata, u ovoj fazi, potrebno je odrediti mogući obim tj. nivo udesa i proceniti širinu ugrožene oblasti. Cilj je da se dobiju podaci o mogućim posledicama udesa.

36

Ocena rizika

Ocena rizika predstavlja četvrtu fazu u kojoj sledi kvantifiko¬vanje svih

rezultata iz prve tri faze. Ocena rizika predstavlja proces kojim se određuje

rizik na osnovu verovatnoće nastanka udesa i obima mo¬gućih posledica po

život, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Radi lakšeg određivanja verovatnoće

nastanka udesa koristi se identifikacija opas-nosti dok se obim mogućih

posledica utvrđuje na osnovu modelovanja raz-voja udesa i podataka

dobijenih analizom povredivosti.

Plan zaštite i prevencije od udesa

U ovoj fazi predlažu se aktivnosti za otklanjanje mogućnosti nas-tanka udesa

kako bi rizik bio prihvatljiv. Pod ovim se podrazumeva pre-duzimanje

preventivnih mera kao i definisanje sadržaja planova zaštite od udesa.

Donošenjem planova zaštite obezbeđuje se organizovanje i pri-prema svih

subjekata, opreme i tehnike radi najadekvatnijeg odgovora u slučaju udesa uz

najmanje moguće posledice. Da bi planovi zaštite odgo-vorili postavljenom

zadatku donose se na osnovu rezultata iz prethodne četiri faze.

37

Postupak reagovanja (odgovora) na udes

Ovaj postupak obuhvata skup mera i aktivnosti koji se preduzimaju na osnovu rezultata faza analize povredivosti i ocene rizika, a u skladu sa planom zaštite. Ova faza ima imperativ da definiše sve aktivnosti sa ciljem da se udes zaustavi i izoluje, ograniče njegovi efekti i minimiziraju posledice, kao i da se stvore uslovi za praćenje postudesne situacije. Postupak odgovora na udes započinje onog trenutka kada se dobiju prve informacije o udesu, koje sadrže podatke o mestu i vremenu udesa, vrsti opasnih materija koje su prisutne, proceni toka udesa, proceni rizika po okolinu, proceni obima udesa i obima posledica i druge značajne podatke za odgovor na udes. Postupak odgovora na udes mora se odvijati u skladu sa planom zaštite na mestu udesa i u skladu sa situacijom na terenu.

Monitoring postudesne situacije

Praćenje i sistem kontrole određenih štetnih materija na području na kome je došlo do udesa predstavlja sistem monitoringa koji se sprovodi sa ciljem da se dobije precizna slika zagađenja na ugroženoj teritoriji. Praćenje kvaliteta sradine na području na kojem se dogodio udes je jedan od prvih koraka koji prethodi sanaciji područja i ima za cilj kontrolu sadržaja štetnih materija, odnosno određivanje njihovog nivoa.

38

Mere otklanjanja posledica udesa

Mere za otklanjanje posledica udesa (sanacija) su deo procesa upravljanja rizikom koje imaju za cilj praćenje postudesne situacije, obnavljanje i sanaciju životne sredine, vraćanje u prvobitno stanje, kao i uklanjanje opasnosti od mogućnosti ponovnog nastanka udesa. Da bi se sanacija uspešno sprovela mora da obuhvati izradu plana sanacije i izradu izveštaja o udesu. Navedeni metodološki pristup kvalitativno otvara moućnost definisanja pod kojim uslovom će rizik od rada opasnih postrojenja na određenom prostoru biti prihvatljiv i na koji način se može obezbediti dobro upravljanje rizikom od udesa.

39

Efikasno upravljanje nekim rizikom podrazumeva kvalitetno obavljeno: utvrđivanje, ispitivanje i procenu izloženosti riziku. U tom cilju su razvijene brojne metode koje se sve više usavršavaju. Biće navedene one metode koje su se pokazale najbolje i koje mogu imati široku primenu, a neke od njih će biti bliže objašnjene. To su sledeće metode: ◦ PHA – preliminarna analiza opasnosti, ◦ Metoda brzog rangiranja rizika, ◦ HAZOP – studija opasnosti od materijala i tehnološkog procesa, ◦ Stablo otkaza i stablo događaja, ◦ HAZAN – analiza opasnosti, ◦ FMEA – analiza grešaka/otkaza i njihovih uticaja, ◦ Metode upravljanja održavanjem na bazi rizika, ◦ Metoda za analizu i procenu rizika i opasnosti koji mogu izazvati

neželjene događaje u nekoj zajednici, ◦ Metoda procene rizika na radu, ◦ Statistička metoda „SEPTRI“, ◦ Fazi logika.

40

Preliminarna analiza opasnosti je metoda za kvalitativnu procenu rizika, čiji je cilj utvrđivanje mogućih nesrećnih slučajeva u datom postrojenju. Cilj se postiže tako što se vrše ispitivanja sledećim redom: ispituje se redosled događaja koji mogu potencijalnu opasnost da pretvore u nesrećni slučaj, zatim se ovi nesrećni slučajevi vezuju za date klase opasnosti i na kraju se razmatraju mere koje se mogu preduzeti da bi se uklonile date opasnosti. Preliminarna analiza opasnosti je metoda koja se veoma koristi u SAD. Klase opasnosti koje se korise u ovoj analizi su date u tabeli 1.

41

Klasa opasnosti I Katastrofalne posledice – jedan ili više smrtnih slučajeva i potpuna šteta na postrojenju

Klasa opasnosti II Kritične posledice – ozbiljne povrede, šteta na postrojenju i potpun prekid proizvodnje

Klasa opasnosti III Marginalne posledice – manje povrede i štete na postrojenju, umerena smanjenost proizvodnje

Klasa opasnosti IV Zanemarljive posledice – nema povreda i štete na postrojenju

42

deo opreme ili funkcija

opasan element

opasan događaj

opasno stanje neposredan uzrok

klasa opasnosti

preventivne mere

posuda sa gasom

pritisak gasa curenje usled pucanja suda

oslobođen gas varnica, plamen, statički

elektricitet

I ili II ugrađen sistem za gašenje

43

Metodu procene rizika na radu utvrdila je Evropska agencija za bezbednost i zdravlje kao

priručnik za procenu rizika (Risk Assessment Tool). Rizik na radu se odnosi na

mogućnost i težinu povrede i oboljenja radnika, koji nastaju kao rezultat izlaganja

opasnostima. Ova metoda, takođe, pripada grupi metoda za kvalitativnu procenu rizika i

sa njom se postiže bezbednost i zaštita zdravlja radnika na radu. Procena rizika na

radnom mestu vrši se u pet koraka.

KORAK 1. Potrebno je prikupiti informacije o: lokaciji radnog mesta, licu/licima koji

rade na tom radnom mestu, opremi, materijalu i procesu rada koji se tu obavlja; zatim

vrsti posla koji se obavlja (na koji način i koliko dugo vremena), opasnostima koje su već

bile utvrđene i njihovim izvorima, mogućim posledicama opasnosti, merama zaštite koje

se koriste, vrstama povreda na radu (uključujući i profesionalne bolesti i druge slučajeve

ugrožavanja zdravlja zaposlenih) i pravnim i drugim regulativama koje se odnose na to

radno mesto.

KORAK 2. Utvrđuje se opasnost, u čiju svrhu se koristi opšta ček lista u koju se beleže

odgovori „da“ i „ne“.

*Kada ne postoji sigurno saznanje o ovim opasnostima treba pogledati detaljne ček liste.

44

KORAK 3. Za svaku utvrđenu opasnost treba odlučiti da li je rizik: mali, srednji ili visok;

uzimajući u obzir verovatnoću i težinu posledice koja može biti izazvana opasnošću. Da bi

se donela odluka kojem rangu rizika pripada koja opasnost koristi se tabela za procenu

rizika. Kada se izvrši ovaj korak donosi se odluka da li je neki rizik prihvatljiv ili nije.

Tabela 3. Opšta ček lista

45

Br. Opasnost da ne ne znam

1 Neravnine ili klizave površine (što može izazvati: klizanje, saplitanje, padanje itd.)

2 Kretanje vozila i mašina

3 Pokretni delovi mašina

4 Predmeti i delovi opasnih površina (oštre, hrapave itd.)

5 Tople ili hladne površine, materijali itd.

6 Radna mesta na visini i tačke za penjanje (što može izazvati pad sa visine)

7 Ručni alat

8 Visoki pritisak

9 Električne instalacije i oprema

10 Vatra

46

Br. Opasnost da ne ne znam

11 Eksplozija

12 Hemijske supstance u vazduhu (uključujući i prašinu)

13 Buka

14 Vibracija ruku i ramena

15 Vibracija celog tela

16 Osvetljenje

17 UV, IC, laserska i mikrotalasna zračenja

18 Elektromagnetna polja

19 Topla ili hladna klima

20 Dizanje i spuštanje tereta

21 Nepravilno držanje tela tokom rada

22 Biološke opasnosti (virusi, paraziti, gljivece, bakterije)

23 Stres, nasilje, zlostavljanje

24 Ostalo (treba navesti i obrazložiti sa „da")

Težina posledica

mala srednja velika

Vero

vatn

oća Malo

verovatno Mali(1) Mali(1)

Srednji (2)

Verovatno Mali(1) Srednji (2) Visok (3)

Vrlo verovatno Srednji (2)

Visok (3)

Visok (3)

47

KORAK 4. Preuzimaju se preventivne i zaštitne mere, u zavisnosti od veličine rizika, i to

po sledećem redosledu:

1. Eliminisanje rizika;

2. Svođenje rizika na najmanju meru kroz organizacione mere;

3. Svođenje rizika na najmanju meru kroz mere kolektive zaštite;

4. Smanjenje rizika kroz odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu.

KORAK 5. Vrši se dokumentovanje procene rizika tako što se koristi formular o proceni

rizika.

Naziv preduzeća i adresa Ime radnika koji je izvršio procenu rizika

Naziv radnog mesta Ime i prezime zaposlenog na radnom mestu

Broj Opasnost Primenjene preventivne mere

Planirane aktivnosti za smanjenje

48

Sistem za procenu rizika i predlaganje načina upravljanja rizikom (eng. Risk Assessment

and Proposed Risk Treatment System – SEPTRI) omogućava kavantitativnu procenu

rizika i daje opšte smernice za upravljanje rizikom i bezbednošću. Ova metoda se može

primenjivati kod svih vrsta rizika i za sve poslovne aktivnosti, što omogućava

kvantitativno upoređivanje i hijerarhijsko postavljanje različitih vrsta opasnosti u nekom

preduzeću uz predlaganje opštih smernica za upravljanje rizikom. U zavisnosti od

krajnje vrednosti koja se dobija ovom metodom razmatra se jedna ili više mogućnosti

upravljanja rizikom, kao što su:

◦ uklanjanje rizika,

◦ smanjenje i kontrola rizika (poboljšanje bezbednosti),

◦ zadržavanje rizika,

◦ transfer rizika.

Vrednost rizika (R) se dobija tako što se proizvod koeficijenta verovatnoće, koeficijenta

izloženosti i koeficijenta posledice podeli sa koeficijentom nivoa bezbednosti:

49

50

gde je:

R – vrednost rizika,

P – koeficijent verovatnoće,

E – koeficijent izloženosti,

I – koeficijent posledice i

S – koeficijent nivoa bezbednosti.

Vrednost verovatnoće (P) uzima se iz sopstvenih izvora, iz neposredne prošlosti

određenog preduzeća; ili odgovara vrednosti iz statistike za datu oblast; ili se

koriste vrednosti koje se dobijaju iz nacionalnih statističkih podataka; ako nema

ovih vrednosti uzimaju se postojeće međunarodne vrednosti.

Rekurentni period Koeficijent verovatnoće

Manjem od 1 dana 10

Manjem od nedelju dana 9

Manjem od mesec dana 8

Manjem od godinu dana 7

Manjem od 5 godina 6






Manjem od 1 000 godina 0,5

Većem od 1 000 godina 0,1

51

Koeficijent bezbednosti (S) dobija se ponderisanjem mnogih činilaca koji određuju nivo bezbednosti preduzeća u odnosu na svaku vrstu rizika. Težina aktivnih i pasivnih sredstava bezbednosti predstavlja 6% ukupne vrednosti; preostalih 94% se odnosi na: ljudski faktor, obuku, kvalitet, politiku, kontrolu itd. Faktor bezbednosti je zajednički za sve rizike i ima veliki uticaj na konačnu vrednost rizika.

Faktor Koeficijent bezbednosti (S)

Bezbedonosna politika 0 – 1

Bezbedonosni sistem:

- odgovornosti, struktura i funkcije (menadžer za bezbednost, predstavnici za preventivu, odeljenje za bezbednost...)

0 – 0,6

- program preventive 0 – 0,6

- ispunjavanje normativa i propisa (obaveznih i dobrovoljnih) 0 – 0,4

- tehnička sredstva (aktivna i pasivna) 0 – 0,6

- radna snaga (profesionalci i volonteri) 0 – 0,4

- procena, nadzor i kontrola (plan inspekcije, plan revizije, plan održavanja i interni pregledi) 0 – 0,4

- planovi obuke i komunikacije 0 – 0,4

- planovi za slučaj nesreće i nepredviđenih slučajeva 0 – 0,4

- istraživanje, analiza i evidencija nesreća 0 – 0,2

Program za upravljanje rizikom 0 – 1

Integracija i preventiva koja je već predviđena u projektu i/ili obezbeđena raznim: metodama, mašinama i procesima

0 – 1

Program kontrole kvaliteta 0 – 1

Periodične spoljašnje revizije 0 – 1

Spoljašnje službe za pružanje pomoći (vatrogasne, policijske, sanitetske....) 0 – 1

52

Frekventnost operacije (jednom u toku...) Koeficijent E

stalno 10

1 sata 9

1 dana 8

1 nedelje 7

1 meseca 6

6 meseci 5

1 godine 4

10 godina 3

50 godina 2

100 godina 1

Perioda dužeg od 100 godina 0,5

53

Vrednost koeficijenta posledice (I) dobija se korišćenjem dva koncepta koja su vezana za

osiguranje: najveće predvidive štete (MFL) i najveće verovatne štete (PFL).

Najveća predvidiva šteta (MFL) predstavlja najveću vrednost u određenom preduzeću koja je

izložena nekoj opasnosti pod najnepovoljnijim uslovima i faktorima okruženja (npr. zaštitne

mere ne funkcionišu, vatrogasne ekipe ne mogu da stignu na vreme, klimatski uslovi su

krajnje nepovoljni itd.).

TABELA 9: Vrednosti koeficijenta posledice za MFL (Ir)

54

MFL u evrima Najveća moguća šteta (%)

Koeficijent Ir

Manje od 100 0,05 1

101 – 1000 0,1 2

1001 – 10 000 1 3

10 001 – 100 000 5 4

100 001 – 1 000 000 10 5

1 000 001 – 10 000 000 40 6

10 000 001 – 100 000 000 60 7

100 000 001 – 200 000 000 80 8

200 000 001 – 500 000 000 90 9

Preko neto vrednosti preduzeća 100 10

Najveća verovatna šteta (PFL) predstavlja najveću vrednost određenog preduzeća

koja je izložena opasnosti u uslovima kada sopstvena zaštitna sredstva (uklučujući

aktivne fizičke sisteme i ljudske resurse) i spoljašnja zaštitna sredstva normalno

funkcionišu. TABELA 10: Vrednosti koeficijenta posledice za PFL (Ip)

55

PFL u evrima Najveća moguća šteta (%)

Koeficijent Ip

Manje od 50 0,01 1

50 – 100 0,05 2

101 – 1000 0, 1 3

1001 – 10 000 1 4

10 001 – 50 000 5 5

50 001 – 1 00 000 7 6

1 00 001 – 1 000 000 10 7

1 000 001 – 10 000 000 30 8

10 000 001 – 50 000 000

35 9

Više od 50 000 000 Preko 40 10

Vrednost koeficijenta posledice (I) je aritmetička sredina vrednosti, ili koeficijenta

posledice za MFL (Ir) ili koeficijenta posledice za PFL (Ip); u zavislnosti koji koeficijent

ima veću vrednost (novčane jedinice i procenta štete). Kada se dobiju vrednosti rizika (R)

na osnovu objašnjenih koeficijenata, rizici se svrstavaju u grupe i za svaki od njih se

preporučuje odgovarajući pristup; što je prikazano u sledećoj tabeli 11.

56

Kategotije rizika Vrednost rizika Pristup riziku

Nepodnošljivi rizici Veća od 300 Neophodno je uklanjanje rizika ili zabrana operacije koja stvara rizik.

Ekstremni rizici 200 – 300 Neophodno je vršiti poboljšanja stalnim merama, kako bi se rizik uklonio ili umanjio; ustanoviti način finansiranja rizika.

Ozbiljni rizici 100 – 200 Primena suštinskih mera za ublažavanje rizika; može se utvrditi najmanje delimično finansijsko zadržavanje.

Srednji rizici

30 – 100 Neophodna su poboljšanja uobičajenih mera za umanjenje rizika; podjednako korišćenje zadržavanja rizika i finansijaskog prenošenja rizika.

Manji rizici 0 – 30 Nisu potrebne dodatne mere umanjenja rizika; potpuno zadržavanje rizika.

Nakon dobro obavljenog: utvrđivanja vrste rizika, ispitivanja svih mogućih uzroka i

njihovih uticaja na ostvarenje određenog rizika i procene učestalosti veličine rizika,

vrši se izbor odgovarajuće metode za upravljanje rizikom. U metode za upravljanje

rizikom ubrajaju se:

o 1. metode fizičke kontrole,

o 2. metode finansijske kontrole i

o 3. metode unutrašnjeg smanjenja rizika.

57

58

Metode fizičke kontrole obuhvataju postupke kojima se izbegava ili smanjuje izloženost

riziku. Obuhvataju sledeće načine upravljanja rizikom: izbegavanje rizika, umanjenje rizika

i preventivu.

IZBEGAVANjE RIZIKA

Izbegavanje rizika, kao jedan od načina rešavanja problema rizika, podrazumeva da ako se

rizik koji preti nikad ne ostvari ili ako se postojeća izloženost riziku otkloni da je gubitak

izbegnut. Najvažnija prednost izbegavanja rizika jeste da se verovatnoća nastanka štetnog

događaja smanjuje na nulu. Npr. rizik od poplave može da se izbegne ako se zgrada novog

preduzeća izgradi na zemljištu koje nije podložno poplavama. Izbegavanje rizika ima i dva

vrlo značajna nedostatka. Jedan nedostatak je da predzeće neće moći na taj način da izbegne

sve potencijalne gubitke – npr. prevremena smrt ključnih ljudi u preduzeću; drugi

nedostatak je taj, da je rizik ponekad nemoguće izbeći – npr. preduzeće za proizvodnju boja

može da izbegne rizik koji proizilazi iz proizvodnje boja ako prestane da proizvodi boje, ali

tada će prestati poslovati i postojati. Izbegavanje rizika na širem planu je neodgovarajuće,

kako za pojedinca tako i za društvo, pa ga u tom slučaju treba koristiti uporedo sa drugim

načinima za upravljanje rizikom.

59

Umanjenje rizika se obezbeđuje smanjivanjem broja šteta i visine šteta. Smanjenje

učestalosti štete obuhvata aktivnosti koje se preduzimaju pre nastanka štetnog događaja.

Ovaj deo aktivnosti umanjena rizika se postiže pravljenjem planova za ponašanje u kriznim

situacijama, što podrazumeva utvrđivanje rizičnih situacija i pravljenje planova za svaku od

njih. Planovi obično zahtevaju: posebnu obuku zaposlenih, obezbeđivanje kopije važnih

podataka koji se čuvaju na drugom mestu, stalnu kontrolu i održavanje sistema za gašenje

požara i sl.

Smanjenje veličine gubitka obuhvata mere koje se primenjuju posle nastanka nesrećnog

slučaja, odnosno mere koje se koriste paralelno sa nastankom štetnog događaja. Ovaj način

upravljanja rizikom podrazumeva reagovanje kada dođe do međusobnog dejstva opasnosti i

njenog okruženja, pri čemu se utiče na ishod i posledice tog međusobnog dejstva. Npr.

kada dođe do požara u nekom objektu istog trenutka se uključuje sistem za rasprskavanje i

smanjuju se posledice požara. Postoji više načina umanjena veličine gubitka: razdvajanje

rizika, tzv. „spašavanje imovine“ i regres (subvencija).

60

Razdvajanje rizika podrazumeva da se rizik (poplava, oluja, požar i sl.) umanji tako što se

objekti i zalihe u datom tehnološkom sistemu odvajaju jedni od drugih (npr. izgradnjom

protivpožarnog zida ili razdvajanjem nekog prostora na više manjih prostorija, izmeštanjem

pojedinih pogona na drugo mesto, prostornim razdvajanjem itd.). Znači, iako se dogodi štetni

događaj zadržava se na jednom mestu, čime se u velikoj meri umanjuje obim štete.

„Spašavanje imovine“ je jedna od mera koja se često koristi, jer će se retko desiti da neka

šteta bude totalna (npr. kada kuća pretrpi požar obično deo materijala od koga je kuća ozidana

može da se iskoristi za obnovu kuće). Osiguravajuća preduzeća često koriste ovu meru da

smanje visinu štete koju treba da isplate, pa su i menadžeri za upravljanje rizikom prihvatili

ovu tehniku smanenja posledica štete.

Regres (subvenciju) koriste osiguravači kod imovinskih osiguranja. Kada osiguravač isplati

osiguraniku naknadu posle nastale štete, tada na njega prelaze sve osiguranikove potražnje

prema licu koje je odgovorno za štetu, i to u punoj visini naknade.

61

Primena savremenih metoda preventive i preventivnog inženjerstva je najefikasniji način fizičkog

upravljanja rizikom. Preventiva je skup aktivnosti usmerenih ka: sprečavanju nastanka štetnog

događaja, smanjenju mogućnosti da dođe do štetnog događaja i ako dođe do štetnog događaja da

posledice budu što manje. Preventivno inženjerstvo se koristi kao sredstvo za realizaciju ciljeva

preventive; obuhvata skup postupaka i metoda kojima se na bazi multidisciplinarnog pristupa:

meri rizik prisutan u nekom sistemu, utvrđuju mere preventivne zaštite i njihov uticaj na rizik i

kontroliše realizacija utvrđenih zaštitnih mera i postupaka. Ulaganjem u preventivu, pored

aktivnosti na umanjenju šteta, ostvaruju se i drugi pozitivni efekti. Konkretno, kod osiguravajućih

preduzeća stvara se mogućnost za smanjenje iznosa premija i povećanje izdatih polisa osiguranja,

što za posledicu ima poboljšanje tehničkog rezultata. Preventivom se samo smanjuje verovatnoća

nastajanja štetnih dogašaja, dok se celovit sistem zaštite obezbeđuje skladnim odnosom

preventivnih mera i osiguranja.

62

Zadržavanje rizika podrazumeva da preduzeće samo finansira deo gubitka ili ceo gubitak

za koji postoji mogućnost da se dogodi. Da bi se koristio ovaj način upravljanja izikom

potrebno je utvrditi visinu štete izraženu u novčanim jedinicama, koju će preduzeće biti

spremno da plati ako se ostvari štetni događaj, iz razloga da se ne ugrozi likvidnost i

platežna sposobnost preduzeća. Iako postoji veći broj načina da se odredi nivo

zadržavanja rizika, u praksi se koriste dva načina. Prvi, da najveći gubitak koji je

preduzeće može da podnese nije veći od 5% godišnjeg prihoda iz tekućeg poslovanja

preduzeća, pre oporezivanja. Drugi, preduzeće može najviši nivo zadržavanja rizika da

odredi kao procentualni iznos od neto obrtnih sredstava, npr. u rasponu od 1% do 5%.

Zadržavanje rizika može biti aktivno (planirano) i pasivno (neplanirano). Aktivno

zadržavanje rizika znači da je preduzeće svesno svoje izoženosti riziku i da planira

zadržavanje dela rizika ili rizika u celini. Preduzeće pasivno zadržava rizik ako snosi

finansijske posledice mogućeg gubitka bez spoznaje da to čini (samim tim takav rizik

nije procenjen), ili ako menadžer koji upravlja rizikom zaboravi da preuzme mere

upravljanja rizikom.

63

Štete koje nastaju kao posledica zadržanog rizika nadoknađuju se iz tekuće zarade,

odnosno iz trenutno raspoložvivih sredstava. Ovaj način upravljanja rizikom je vid

samoosiguranja, što znači da preduzeće samo plaća nastale štete. Zadržavanje

rizika često se koristi za: obezbeđivanje kompezacije radnicima, grupno osiguranje

(zdravstveno, stomatološko i oftamološko), pokrivanje troškova za lekove koji se

izdaju na recept; tako se uporedo štedi novac i pokrivaju zdravstveni troškovi.

Međutim, ako je potencijalna šteta velika u odnosu na neto dohodak preduzeća,

moraju se primeniti drugi načini za finansiranja ovih troškova, koji obuhvataju:

o Osnivanje posebnih fondova – obrazuju se pre nastanka štete redovnim

izdvajanjem doprinosa u vidu likvidnih novčanih sredstava;

o Pozajmljivanje novčanih sredstava – pogodno je nakon ostvarenja rizika, jer se

nikakva sredstva ne angažuju unapred, ali nedostatak je taj što u datom trenutku

kamate mogu biti previsoke. Stoga se vrši ugovaranje kreditne linije unapred

koja se aktivira odmah po nastupanju štetnog događaja

64

DETALJI STUDIJE:

Studija se izvodi sa ciljem ponovnog startovanja procesa sterilizacije od strane kompanije XY. Prostor i oprema za sterilizaciju nisu izdati na korišćenje kompaniji “XY“, pa će ova studija definisati obaveze koje ova kompanija treba da ispuni kako bi ponovno startovanje i proces sterilizacije bili bezbedni.

Članovi tima: BS- vođa studije ČM-XY SS- proizvodnja PA- bezbednost

ODGOVORAN ZA VERIFIKACIJU AKCIJA:– vođa studije

RAZMATRANI DOKUMENTI:

PJM_ETO_PID_01– dijagram procesa i instrumenata IZRAĐENI DOKUMENTI:PJM_ETO_HAZOP_HAZOP_01 – HAZOP

65

OSTALI DETALJI:

KLJUČNE REČI:

Studija se neće baviti metodom detaljnog popisivanja, sa upisivanjem svih kombinacija ključnih reči, već je usvojen model da se beleže samo one kombinacije kod kojih je moguć neki problem, bilo vezan za funkcionalnost ili bezbednost procesa. Kako bi se izbegla ponavljanja, na svakom mestu gde se pojave stvari koje su ranije razmatrane biće navedeno da je to ranije razmatrano kao i referenca. Kod razmatranja pritiska, atmosferski pritisak je razmatran kao relevantan.

KOMBINACIJE DEVIJACIJA I KLJUČNIH REČI:

PROTOK - Bez, Manji, Veći

PRITISAK - Bez, Niži, Viši

TEMPERATURA - Bez, Niža, Viša

NIVO - Bez, Niži, Viši

66

OSTALO a.Komisioniranje b.Statički elektricitet/uzemljenje c.Održavanje d.Legionella species i ostali mikroorganizmi e.Zaštita od požara – sistem detekcije požara i uzbunjivanja f.Drenaža g.Bezbednost h.ATEX – zaštita od eksplozija i.Instrumenti – sistem kontrole i upravljanja j.Korozija k.Kontaminacija – sistem detekcije gasa l.Odušavanje m.Produvavanje n.Zaštita životne sredine

Za potrebe sistematičnog pristupa izrađena je ček lista

67

MOGUĆ UZROK:

Za svaku ključnu reč i devijaciju razmatrani su mogući uzroci. Za svaki pojedinačan mogući uzrok razmatrane su sve mogućnosti pojedinačno.

POTENCIJALNE POSLEDICE:

Potencijalne posledice su razmatrane za svaki pojedinačan mogući uzrok.

POSTOJEĆA KONTROLA:

Za svaki pojedinačan slučaj date su mere postojeće kontrole, sa referencom kojom je ta kontrola definisana, gde se najčešće radi o standardnim operativnim postupcima, koji će biti transferisani u sistem kvaliteta firme XY.

AKCIJE:

U svakom pojedinačnom slučaju kada postojeća kontrola ne zadovoljava kriterijume funkcionalnosti i bezbednosti definiše se akcija koja će dovesti do ispunjenja traženih kriterijuma. Akcije koje se sugerišu su rezultat timskog razmatranja i traženja tehnički najkvalitetnijih rešenja. Ponovno pokretanje procesa sterilizacije će biti izvedeno tek nakon što firma XY sprovede sve akcije definisane ovom studijom, i nakon što članovi tima potpišu zapisnik kojim se to konstatuje.

68

PROJEKAT: Sterilizacija etilen oksidom

NOD 1 – ulazna grana instalacije za etilen oksid

Početak noda: cilindar sa etilen oksidom

Završetak noda: ulazak instalacije u sterilizacionu komoru

OPIS: Etilen oksid se transportuje u metalnim cilindrima, neto mase 98 kilograma. Tečni etilen oksid kroz cevovod ide do jedinice za isparavanja,

nakon isparavanja etilen oksid ide u sterilizacionu komoru. Protok etilen oksida je funkcija podpritiska u instalaciji i pritiska u cilindru.

REFERENTNI CRTEŽI: PJM_ETO_PID_01

ČLANOVI TIMA: BS, ČM, SS, PA.

69

DEVIJACIJA MOGUĆ UZROK POTENCIJALNE

POSLEDICE

POSTOJEĆA

KONTROLA AKCIJA

ODGO -

VORAN

1.1

Etilen oksid

bez protoka

Prazan ETO cilindar

Nema rasta pritiska,

produženje ciklusa

Aktiviranje alarma A 13

i A 23 Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.203 –

SOP.MED.ST012

Obezbediti adekvatno

održavanje alarm

sistema

ĆM

Obezbediti adekvatno

planiranje količine

gasa

ČM

Intenzivna

dekompresija gasa

Zamrzavanje linije za

tečni ETO (između

ETO boce i isparivača)


produženje ciklusa

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Ventil ETO cilindra CV

11/CV 21 zatvoren


produženje ciklusa

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A

N/A

Ručni loptasti ventil

MBV 11/MBV 21 ili

MBV 12/MBV 22

zatvoren


produženje ciklusa

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Ručni regulator

protoka MFR

11/MFR 21 zatvoren


produženje ciklusa

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Automatski

membranski ventil

PMV 11/PMV 21

zatvoren


produženje ciklusa

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Nema vodene pare

Nema isparenja Etilen

oksida, tečna faza

ulazi u Autoklav

Vidi sekciju vodene

pare Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

70


POSLEDICE

POSTOJEĆA

KONTROLA AKCIJA

ODGO -

VORAN

Nema hladne vode

Nema isparenja Etilen

oksida, tečna faza

ulazi u Autoklav

Vidi sekciju hladne

vode Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Ručni trokraki ventil

MTWV 11/MTWV 21 u

pogrešnu poziciju


gas ide u liniju za

pražnjenje ETOa koja

je van funkcije

N/A Zatvoriti liniju za

pražnjenje ČM


MTWV 11/MTWV 21

zatvoren


produženje ciklusa

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

1.2

Etilen oksid

manji protok

Odvajač nečistoće

FST 11/FST 21

zaprljan

Rast pritiska manji od

projektovanog,

vreme ubacivanja

produženo

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

Obezbediti preventivni

pregled odvajača

nečistoća

ČM

Prazan ETO cilindar Kao što je ranije

razmotreno

Kao što je ranije

razmotreno

Kao što je ranije

razmotreno

Ventil ETO cilindra CV

11/CV 21 delimično

otvoren


projektovanog,

vreme ubacivanja

produženo

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

Obezbedi da u slučaju

manjeg rasta pritiska

operater proveri ventil

ČM

a. Ručni loptasti

ventil MBV

11/MBV 21 ili

MBV 12/MBV

22 delimično

otvoren


projektovanog,

vreme ubacivanja

produženo

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006




ČM

a. Ručni regulator

protoka

MFR 11/MFR

21 delimično

otvoren


projektovanog,

vreme ubacivanja

produženo

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006



operater proveri

regulator

ČM

71

DEVIJACIJA

MOGUĆ UZROK POTENCIJALNE

POSLEDICE

POSTOJEĆA

KONTROLA AKCIJA

ODGO -

VORAN

Automatski

membranski ventil

PMV 11/PMV 21

delimično otvoren


projektovanog,

vreme ubacivanja

produženo

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006




ČM

Temperatura u

isparivaču je manja od

projektovane


projektovanog,

vreme ubacivanja

produženo

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

ZP.MED.206 –

SOP.MED.ST008

Obezbedi da operater

redovno proverava

temperaturu u

isparivaču

ČM

Oštećenje linije za

tečni ETO ( od ETO

boce do isparivača)

Rast pritiska do

uisparivača manji od

projektovanog,

vreme ubacivanja

produženo

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

Aktiviranje alarma

A 16/A 26

SOP.MED:ST001



operater proveri

integritet linije etilen

oksida

ČM

Obezbediti poštovanje

procedure reagovanja

u slučaju curenja

ČM

Oštećenje linije za

gasoviti ETO( od

isparivača do

autoklava)

Rast pritiska do

isparivača brži od

projektovanog,

vreme ubacivanja

skraćeno,

vazduh prisutan u

autoklavu,

potencijalno

eksplozivna etmosfera.

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

Aktiviranje alarma

A 16 / A 26 / A 36 / A 46 /

A 56

SOP.MED:ST001


bržeg rasta pritiska

operater proveri

integritet linije etilen

oksida

ČM


MTWV 11/MTWV 21

delimično otvoren


projektovanog,

vreme ubacivanja

produženo

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006


sporijeg rasta pritiska


ČM

72


POSLEDICE

POSTOJEĆA

KONTROLA AKCIJA

ODGO -

VORAN

1.3

Etilen oksid

veći protok

a. Ručni regulator

protoka

MFR 11/MFR 21

oštećen

Rast pritiska veći od

projektovanog,

vreme ubacivanja

skraćeno,

zamrzavanje

instalacija,

prekid protoka

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006



operater proveri

regulator protoka

ČM

a. Ručni regulator

protoka

MFR 11/MFR 21

neadekvatno

podešen

Rast pritiska veći od

projektovanog,

vreme ubacivanja

skraćeno,

zamrzavanje

instalacija,

prekid protoka

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006



operater proveri

regulator protoka

ČM

1.4

Hladna voda

bez protoka

a. Glavni dovodni

ventil MGV 01

zatvoren

Nema procesa

SOP.MED.ST008

N/A

ČM

a. Ručni loptasti

ventil MBV 13 /

MBV 23

zatvoren

Nema procesa

SOP.MED.ST008 N/A

a. Ručni loptasti

ventil MBV 06

zatvoren

Nema vode za

tuširanje

i ispiranje očiju

ZP.MED.085 -

SOP.MED.ST014

Obezbediti nedeljnu

proveru

a. Ručni loptasti

ventil MBV 061

zatvoren (ne

može da se

otvori)

Nema vode za

ispiranje očiju

ZP.MED.085 -

SOP.MED.ST014

Obezbediti nedeljnu

proveru

a. Ručno potezni

ventil MWS 01

zatvoren (ne

može da se

otvori)

Nema vode za

tuširanje

ZP.MED.085 -

SOP.MED.ST014

Obezbediti nedeljnu

proveru

73

DEVIJACIJA


POSLEDICE

POSTOJEĆA

KONTROLA AKCIJA

ODGO -

VORAN

Oštećenje cevi za

dovod vode

Nema vode za

tuširanje

i ispiranje očiju, nema

vode u isparivaču,

nema procesa

ZP.MED.085 -

SOP.MED.ST014

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

Dnevna provera i na

svaki sat tokom ciklusa

Ručni loptasti ventil za

pražnjenje MBV 14 /

MBV 24 otvoren

Nema procesa

SOP.MED.ST008

Prostorija stalno pod

ključem

1.5

Hladna voda

manji protok –

niži nivo

a. Nivokazno staklo

oštećeno

Nivo vode niži od

zahtevanog,

neadekvatno

zagrevanje vode i

isparavanje etilen

oksida

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

ZP.MED.206 –

SOP.MED.ST008

N/A N/A

a. Oštećenje voda

Nivo vode niži od

zahtevanog,

neadekvatno

zagrevanje vode i

isparavanje etilen

oksida

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

ZP.MED.206 –

SOP.MED.ST008

N/A N/A

a. Mulj u sistemu

Nivo vode niži od

zahtevanog,

neadekvatno

zagrevanje vode i

isparavanje etilen

oksida

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

ZP.MED.206 –

SOP.MED.ST008

N/A N/A

a. Ručni loptasti

ventil za

pražnjenje

delimično

otvoren MBV 14

i MBV24

Nivo vode niži od

zahtevanog,

neadekvatno

zagrevanje vode i

isparavanje etilen

oksida

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

ZP.MED.206 –

SOP.MED.ST008

N/A N/A

74

DEVIJACIJA


POSLEDICE POSTOJEĆA KONTROLA AKCIJA

ODGO -

VORAN

1.6

Hladna voda

veći protok –

viši nivo

a. Ručni loptasti ventil

za punjenje

MBV 13 /MBV 23

otvoren

Nivo vode viši od

zahtevanog, neadekvatno

zagrevanje vode i

isparavanje etilen oksida,

prelivanje vode iz suda na

krov

ZP.MED.206 – SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 – SOP.MED.ST006 N/A N/A

1.7

Vodena para

bez protoka

a. Glavni Ručni lopta-

sti ventil za paru

MBV 01 zatvoren

Nema procesa

Nema isparavanja etilen

oksida, tečna faza ulazi u

komoru

SOP.MED.ST008

N/A N/A

a. Otkaz termoregula-

cije za Isparivač TS

11/TS 21/TR 11/TR

21

Otkaz termoregulatora

može da bude takav da

prekine dovod, da smanji ili

da omogući maksimalan

dovod pare.



a. Ručni loptasti

ventili MBV 15 /

MBV 25 zatvoreni

Nema procesa ili

neadekvatno isparavanje

etilen oksida, tečna faza

ulazi u komoru

Dijagram priti.- SOP.MED.ST008



N/A N/A

a. Ručni loptasti ventil

MBV 16 / 161 i

162/ MBV 26 / 261

i 262 zatvoreni

Nema rasta pritiska u

sterilizacionoj komori i nema

ovlaživanja

Produženje ciklusa / Prekid

procesa (za par.van

granica)




N/A N/A

a. Pneumatski loptasti

ventil PBV 12 /

PBV 22 zatvoren



ovlaživanja.

Produženje ciklusa / Prekid

procesa ( za parametre van

granica )

Test curenja - SOP.MED.ST015


Alarm A 14/24-SOP.MED.ST006

N/A N/A

a. Oštećenje linije do

isparivača i komore



ovlaživanja. Nema rasta

pritiska u autoklavu jer

nema dotoka etilen oksida

Test curenja - SOP.MED.ST015


Alarm A 14/24-SOP.MED.ST006

N/A N/A

75


POSLEDICE

POSTOJEĆA

KONTROLA AKCIJA

ODGO -

VORAN

1.8

Vodena

para

manji

protok

Zaprljan odvajač

nečistoća za paru – FST

12 i FST 22

Neadekvatna

temperatura u

isparivaču,

neadekvatno

isparavanje etilen

oksida

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.206 -

SOP.MED.ST008

Ubaciti u preventivno

održavanje ČM

Otkaz odvajača

kondenzata - CP 11 i CP

21

Neadekvatna

temperatura u

isparivaču,

neadekvatno

isparavanje etilen

oksida

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.206 -

SOP.MED.ST008

Ubaciti u preventivno

održavanje ČM

Otkaz termostata i

termoregulatora

Ranije diskutovano

1.7 b

Ranije diskutovano

1.7 b

Ranije diskutovano

1.7 b N/A

Zaprljan prečišćavač

pare za ovlaživanje FST

13 i FST 23

Neadekvatan rast

pritiska u autoklavu i

neadekvatno

ovlaživanje

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.202 -

SOP.MED.ST022

N/A N/A

Otkaz pneumatskog

loptastog ventila – PBV

12 i PBV 22

Neadekvatan rast


neadekvatno

ovlaživanje

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.202 -

SOP.MED.ST022 ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Delimično otvoreni ručni

loptasti ventilii MBV 16,

MBV 161, MBV 26 i MBV

261

Neadekvatan rast


neadekvatno

ovlaživanje

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.202 -


SOP.MED.ST006

N/A N/A

Zaprljan prečišćavač

pare FST 14 i FST 24

Ulaz kondenzata u

autoklav, neadekvatan

rast pritiska u

autoklavu i

neadekvatno

ovlaživanje

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.202 -


SOP.MED.ST006

N/A N/A

Otkaz odvajača

kondenzata

Ulaz kondenzata u

autoklav, neadekvatan

rast pritiska u

autoklavu i

neadekvatno

ovlaživanje

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.202 -


SOP.MED.ST006

N/A N/A

76


POSLEDICE

POSTOJEĆA

KONTROLA AKCIJA

ODGO -

VORAN

1.9 Vodena para

veći protok

Otkaz termostata i

termoregulatora

Ranije diskutovano

1.7 b

Ranije diskutovano

1.7 b

Ranije diskutovano

1.7 b N/A

Otkaz pneumatskog

ventila PBV 12 i PBV

22

Neadekvatno

ovlaživanje i rast

pritiska u autoklavu

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.202 -


SOP.MED.ST006

N/A N/A

Ručni loptasti ventil za

ba-jpas otvoren

Veća količina pare

ulazi u autoklav,

neadekvatno

ovlaživanje

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.202 -


SOP.MED.ST006

N/A N/A

1.10

Komprimovan

i vazduh

bez protoka

Otkaz kontrolnog

panela, prestanak

dovoda vazduha i

prestanak

snabdevanja

električnom energijom

Ventili PBV 12, PBV

22, PMV 11 i PMV 21

zatvoreni, pneumatski

prekidači PS 21 i PS

11, PS 12 i PS 22 i PS

13 i PS 23 i transmiteri

PT 11 i PT 21 van

funkcije, zaustavljanje

procesa

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006 N/A N/A

Oštećenje instalacija

komprimovanog

vazduha

Parametri procesa van

granica

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Pneumatski loptasti

ventil PBV 13 i PBV 23

zatvoreni


autoklavu

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

77


POSLEDICE

POSTOJEĆA

KONTROLA AKCIJA

ODGO -

VORAN

1.11

Komprimovani

vazduh

manji protok

Oštećenje instalacija

komprimovanog

vazduha

Zaustavljanje procesa Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008 ZP.MED.205

– SOP.MED.ST006

N/A N/A

1.12 Vazduh

Bez protoka

Pneumatski loptasti

ventil PBV 13 i PBV 23

zatvoreni

Zaustavljanje procesa Dijagram priti.-


– SOP.MED.ST006

N/A N/A

1.13

Vazduh

Manji protok

Grubi filteri vazduha

AH 11 i AH 21 i fini

filteri vazduha ASF 11

i ASF 21 zaprljani

Neadekvatan rast

pritiska, produženo

vreme ubacivanje

vazduha u autoklav

Dijagram priti.-


– SOP.MED.ST006

N/A N/A

1.14

Vazduh

Veći protok

Membranski

nepovratni ventili NRV

11 i NRV 21 otvoreni

Vazduh nekontrolisano

ulazi u autoklav,

neadekvatan pritisak u

autoklavu

Dijagram priti.-


– SOP.MED.ST006

N/A N/A

1.15

Ostalo

Legionela

species

Prisustvo bakterije

legonela species u

vodi za ispiranje u

slučaju akcidenta

Posledice po zdravlje

operatera

ZP.MED.085 -

SOP.MED.ST014

Definisati vreme

isticanja potrebno

za promenu vode u

toj grani

ČM

1.16

Ostalo

Statički

elektricitet/Uze

mljenje

Pražnjenje statičkog

elektriciteta

Eksplozija etilen oksida,

šok za operatera

Redovna merenja

galvanske povezanosti sa

zemljom

Obezbediti

redovna merenja ČM

78


NOD 2 – sterilizacione komore

Početak noda: ulazi u sterilizacionu komoru

Završetak noda: izlazi iz sterilizacione komore

OPIS: nod podrazumeva samo sterilizacione komore i razmatra sve aspekte koji se odvijaju u komori

REFERENTNI CRTEŽI: PJM_ETO_PID_01

ČLANOVI TIMA: BS, ČM, SS, PA


79


POSLEDICE

POSTOJEĆA

KONTROLA AKCIJA

ODGO -

VORAN

2.1

Pritisak

Bez pada

pritiska

Otkaz programatora

Nema pada pritiska u

komori,

Zaustavljanje ili nema

procesa

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Otkaz vakuum pumpi

VP 11 i VP 21


komori,


procesa

Stalno prisustvo vode

u tanku,

A 11

Obezbediti redovne

preglede sistema za

alarmiranje

N/A

Vrata komore

otvorena


komori,


procesa

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Pneumatski ventil

PBV 11 i PBV 21

zatvoreni


komori,


procesa

Test curenja –

SOP.MED.ST 015

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

2.2

Pritisak

Bez rasta

pritiska

Nema ovlaživanja


komori,


procesa Razloge

videti u NOD 1

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Nema etilen oksida


komori,

nema procesa.

Razloge videti u NOD

1

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Nema vazduha


komori,

nema procesa.

Razloge videti u NOD

1

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

80


POSLEDICE

POSTOJEĆA

KONTROLA AKCIJA

ODGO -

VORAN

2.3

Bez rasta

temperature

Otkaz pumpe

P 11 i P 21 i trokrakog

regulacionog ventila

STWV 11 i STWV 21

Nema rasta

temperature u komori,

Dijagram tem.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

Obezbediti preventivni

pregled pumpe ČM

Otkaz sistema

temperaturne regulacije

Nema rasta

temperature u komori

Dijagram tem.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Vazduh prisutan u

instalaciji

Nema rasta


Dijagram tem.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006 Ventili

za odzračivanje MBV 182,

MBV 183, MBV 282, MBV

283.

N/A N/A

Ručni loptasti ventili

MBV 07, MBV 071,

MBV 18, MBV 181,

MBV 28, MBV 281.

Nema rasta


Dijagram tem.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

2.4 Sporiji pad

pritiska

Otkaz programatora Ranije razmatrano N/A N/A N/A

Neadekvatan rad

vakuum pumpe

Spriji pad pritiska u

komori

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

Vrata komore

neadekvatno zatvorena

Spriji pad pritiska u

komori

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

a. Pneumatski

loptasti ventili

nepotpuno

otvoreni. PBV 11

i PBV 21

Sporiji pad pritiska u

komori

Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

N/A N/A

a. Komora oštećena

Sporiji pad pritiska u

komori,

Curenje etilen oksida

van komore,

Opasnost za operatera,

Implozija i eksplozija

S2, P0, 2C

Aktiviranje alarma A 36 i

A46 Dijagram priti.-

SOP.MED.ST008

ZP.MED.205 –

SOP.MED.ST006

Razmotriti način

reagovanja i obučenost

operatera

ČM

81


POSLEDICE POSTOJEĆA KONTROLA AKCIJA

ODGO -

VORAN

2.5

Sporiji rast

pritiska

Sporije ovlaživanje

Sporiji rast pritiska u komori

Razmatrano u NOD 1



Sporije ubacivanje etilen

oksida


Razmatrano u NOD 1



Sporije ubacivanje

vazduha


Razmatrano u NOD 1



2.6 Sporiji rast

temperature

Manjak tople vode Ranije razmatrano Dijagram tem.- SOP.MED.ST008


Otkaz termoregulacije Ranije razmatrano Dijagram tem.- SOP.MED.ST008


Otkaz trokrakog ventila

STWV 11 i STWV 21 Ranije razmatrano

Dijagram tem.- SOP.MED.ST008


2.7

Brži rast

pritiska

Više vodene pare Razmatrano u NOD 1 Dijagram priti.- SOP.MED.ST008


Više etilen oksida Razmatrano u NOD 1 Dijagram priti.- SOP.MED.ST008


Više vazduha Razmatrano u NOD 1 Dijagram priti.- SOP.MED.ST008


Oštećenje komore Razmatrano u NOD 2 Dijagram priti.- SOP.MED.ST008


2.8

Ostalo

Prisustvo

vazduha u

komori

Zaptivanje vrata

neadekvatno

Eksplozivna atmosfera u

komori

Test curenja – SOP.MED.ST 015



N/A N/A

Otzkaz elemenata

sistema za ubacivanje

vazduha


komori




N/A N/A

Oštećenje autoklava Eksplozivna atmosfera u

komori




N/A N/A

Otkaz sistema za

provetravanje


komori




N/A N/A

Otkaz ventila PBV 11 i

PBV 21


komori




N/A N/A

Otkaz sistema za

merenje pritiska u

autoklavu


komori




N/A N/A

82

U svetu se svakodnevno dogodi 35-40 hemijskih udesa.

Ljudski faktor je najčešći uzrok njihovog nastanka Specifičnog su karaktera, s obzirom na mogućnost nastanka, obim mogućih

posledica i način sanacije

Vremenski su krajnje nepredvidivi (naročito pri transportu opasnih materija).

Podjednako se dešavaju i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama,

U zemljama EU štetnostima hemijske prirode izloženo je 13,6% zaposlenih

Tehnološki akcidenti

Akcidenti nastali u proizvodnim pogonima u kojima se proizvode i upotrebljavaju opasne supstance (40% svetskih udesa-jedan od najvećih je udes zabeležen u Sevezu 1976- ispuštanje gasa dioksina-zagađeno 42 000hektara;veliki broj povređenih) Akcidenti nastali pri transportu opasnih materija (35% svetskih udesa)

Akcidenti nastali u skladištima,magacinima i objektima u kojima se lageruju opasne materije -25% svetskih udesa; najviše žrtava odnela nesreća u Bopalu 1984.god. gde je 42t izocijanitmetila je u obliku gasa ispušteno iz fabrike pesticida: 25 000 poginulih i preko 100 000 sa posledicama)

http://images.google.rs/imgres?imgurl=http://farm2.static.flickr.com/1063/677118759_ae113fbdb3.jpg&imgrefurl=http://www.riesgoquimico.es/?tag=actuacion&lang=cs&gtlang=sr&usg=__ArNACIIWDnwYYjJUpMjhW2s-rQo=&h=334&w=500&sz=69&hl=sr&start=27&um=1&itbs=1&tbnid=bGPUrhMHGQezzM:&tbnh=87&tbnw=130&prev=/images?q=hemijski+udesi&start=18&um=1&hl=sr&sa=N&ndsp=18&tbs=isch:1

http://images.google.rs/imgres?imgurl=http://users.khbo.be/lodew/CSB - Bhopal Disaster Spurs U_S_ Industry, Legislative Action_bestanden/bhopal01.jpg&imgrefurl=http://users.khbo.be/lodew/CSB - Bhopal Disaster Spurs U_S_ Industry, Legislative Action.htm&usg=__d7VX__o81zIx7aaNoFLJ0OBv0Fo=&h=269&w=400&sz=25&hl=sr&start=9&um=1&itbs=1&tbnid=8rnm611rni_WFM:&tbnh=83&tbnw=124&prev=/images?q=bopal+incident&um=1&hl=sr&sa=N&tbs=isch:1

Veoma je važno da znamo karakteristike opasnih i štetnih materjala koje koristimo!

Zašto?

Da bi zaštitili sebe kao korisnike, sprečili moguće akcidentne situacije i zaštitili životnu okolinu možemo i moramo preduzeti odgovarajuće preventivne mere!

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Zakon o zaštiti životne sredine

Proizvodnja

Pakovanja

Transport

Upotreba-korišćenje

Skladištenja

Uklanjanja u vidu otpada

GDE SVE MOŽE DOĆI DO AKCIDENTA U KONTAKTU SA OPASNIIM I ŠTETNIM MATERIJAMA ?

Fizičko-hemijska svojstva materije;

Koncentracija hemijske materije u vazduhu;

Dužina izlaganja;

Težina rada- tempo disanja;

Sredstva lične zaštite;

Opšte stanje organizma

Opasne materije jesu eksplozivne, zapaljive, oksidirajuće, otrovne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije utvrđene standardima i drugim propisima a koje se proizvode, koriste ili skladište u procesu rada, kao i materije čija su svojstva kada su vezane za neke supstance opasne po život i zdravlje ljudi.

Koncentracije hemijskih štetnosti kojima, prema aktuelnim saznanjima,ispitivanjima radnici mogu biti izloženi 8 sati dnevno 5 dana u nedelji tokom čitavog radnog veka a da im zdravlje ne bude oštećeno. Izražavaju se u mg/m3 ili ml/m3 ( ppm)

Koncentracije opasnih materija kojima zaposleni može biti izložen bez opasnosti po zdravlje kraće vreme koje podrazumeva izloženost maksimum 15 min. i ne više od četiri puta tokom radnog vremena, sa pauzama između dve ekspozicije od minimum 60 min.

Akutne ► Nastaju kao posledica kratkotrajne izloženosti

(npr. opekotine uzrokovane korozivnim materijama, udisanje toksičnih gasova, iritacija očiju) i obično su odmah vidljive Hronične ► Nastaje kao posledica dugotrajne izloženosti

koja je često slabog intenziteta ► Može se manifestvovati tek nakon mnogo godina ► Teško ih je predvideti ► Teško je utvrditi uzrok ovakvih posledica

Gasova (pare, dim, magla)

Nagrizajućih, otrovnih,

iritirajućih tečnosti

Praškastih materjala

http://www.astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/istorija/vega/Vega/5.jpg

http://images.google.rs/imgres?imgurl=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/Hazard_C.svg/200px-Hazard_C.svg.png&imgrefurl=http://hr.wikipedia.org/wiki/Portal:Kemija/Galerija_izabranih_slika/2007.&usg=__RJ0HUKGymR8Dp8R-yOQex2jlvHM=&h=200&w=200&sz=5&hl=sr&start=31&um=1&itbs=1&tbnid=DTHaMxu0mxpWrM:&tbnh=104&tbnw=104&prev=/images?q=nagrizaju%C4%87e+te%C4%8Dnosti&start=18&um=1&hl=sr&sa=N&ndsp=18&tbs=isch:1

Identifikacijom hemijskih štetnosti

Preduzimanjem preventivnih mera kojima bi se

sprečila ili smanjila izloženost hemijskim

štetnostima

Poslodavac je dužan da, prilikom organizovanja rada i

radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zaštite

života i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu

obezbedi potrebna finansijska sredstva ( Zakon o BZR)

PREVENTIVNE MERE PRI PROIZVODNJI, PAKOVANJU, KORIŠĆENJU, SKLADIŠTENJU I UNIŠTAVANJU OPASNIH I ŠTETNIH MATERIJA

•Preventivne mere u fazi projektovanja •Tehničko-tehnološke mere •Preventivne mere u fazi proizvodnje •Preventivne mere prilikom pakovanja i označavanja proizvoda •Preventivne mere prilikom skladištenja proizvoda •Prevetivne mere prilikom transporta proizvoda •Preventivne mere u toku odlaganja- uništavanja

Zakon o BZR (Sl. glasnik RS br.101/05) Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.glasnik RS br.47/03) Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.glasnik RS br.135/04 ) Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.glasnik RS br.135/04 ) Zakon o prevozu opasnih materija(Sl.list SFRJ, br.20/84) Zakon o upravljanju otpadom (Sl.glasnik RS br. 36/09 ) Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (Sl.list SRJ broj: 15/95, 28/96, 37/02 )

◦ Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (Sl. glasnik RS 72/06 i 84/06);

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (Sl. glasnik RS 92/08);

Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opremе zа rаd i isпitivаnjа uslоvа rаdnе оkоlinе (Sl. glasnik RS 101/05);

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad (Sl. glasnik RS 23/09);

Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na

radnim mestima (Sl. glasnik RS 21/09).

Zakon o planiranju i izgradnji uređuje uslove, način planiranja i uređenja prostora

Zakon o intergisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja – izdavanje integrisane dozvole ( za postojeća postrojenja rok do 2015 god.)

Važno je prikupiti informacije:

Za pripremnu fazu projektovanja

Fazu projektovanja tehnološkog procesa

Koje se opasne i štetne materije koriste u procesima (količine, karakteristike, međusobne reakcije, mesta upotrebe, skladištenja, odlaganja) Opis tehnoloških procesa (od faze prijema sirovina, preko procesa doziranja, pojedinačnih tehnoloških linija ,do procesa dobijanja finalnih proizvoda, kontrole i pakovanja ) Opis i kapaciteti glavne i pomoćne opreme Izbor kontrolno-merne opreme Izbor kolektivnih mera BZR na izvorima rizika Izbor sistema i opreme za PPZ

Bitne informacije:

Preventivne mere se preduzimaju na osnovu Akta o proceni rizika i Elaborata procene opasnosti od udesa a u skladu sa poštovanjem propisa o:

Zaštiti života i zdravlja ljudi

Zaštiti na radu

Zaštiti čovekove okoline

Zaštiti od požara, hem.udesa i drugih udesnih situacija

•Indentifikovati izloženost hemijskim materijama u radnoj sredini

•Odrediti izvore ekspozicije

•Izvršiti procenu da li se radi sa opasnim hemikalijama?!

•Prepoznati i oceniti štetnosti koje mogu da utiču na zdravlje zaposlenih

•Prikupiti podatke o štetnim materijama

•Izvršiti ispitivanja radne okoline,koncentracije hemij.materija ...

Važno za procene rizika:

gde je nalazi radno mesto i težina poslova koji se izvode ▪ ko tamo radi: da li ima trudnica, mladih radnika, radnika sa invaliditetom, sezonskih radnika, podizvođača i posetioca, zaposlenih koji rade izvan preduzeća ▪ koja se radna oprema, materijali i procesi koriste; ▪ kakvi zadaci se izvode ▪ koje opasnosti su već identifikovane pored hem.štetnosti; ▪ koje su potencijalne posledice postojećih opasnosti; ▪ koje se mere zaštite koriste; ▪ koji su zabeleženi akcidenti, profesionalne bolesti i ostali događaji u vezi zdravlja/bolesti; ▪ koji su zahtevi zakonske regulative i drugi koji se odnose na dato radno mesto.

Pri proceni rizika obratiti pažnju na:

▪ o opremi, materijama koje se koriste na radnom mestu;

▪ tehnološki postupci i uputstva za rad; ▪ rezultati merenja štetnosti ili opasnosti i

otežavajućih faktora na radnom mestu; ▪ izveštaji o akcidentima i profesionalnim

oboljenjima; ▪ uverenja o opasnim materijama; ▪ zakonska regulativa i tehnički standardi; ▪ naučna i tehnička literatura. EDUKACIJA KORISNIKA!!!

Novi Pravilnik, donet krajem 2009, sa početkom primene od 1.januara 2013.

Propisuje minimalne zahteve koje poslodavac mora da obezbedi kroz primenu preventivnih mera u cilju otklanjanja, smanjenja rizika od povreda ili oštećanja zdravlja zaposlenih usled izlaganja hem.materijama

Sadrži dva priloga: • Obavezujuće granične vrednosti izloženosti hem.

materijama na radnom mestu (Prilog 1)

• Obavezujuće biološke granične vrednosti i praćenja zdravstvenog stanja (Prilog 2)

• Zakon o prevozu opasnih materija ( Sl.list SFRJ 27/90)

• Opasne materije klasifikovane u 9 klasa

• Transportna dokumentacija

• Prevoznik, vozilo i vozač ispunjavaju uslove iz ADR propisa

• Vozilo i teret obeleženi odgovarajućim znacima

(listice i tablice)

• Upustvo o posebnim merama bezbednosti

u slučaju akcidentih situacija

• Isprave o osiguranju opasne materije

Fiziko-hemijske karakteristike materjala i označavanje

Količine lagerovanog materjala

Kompatibilnost materjala koji

se skladišti u istom prostoru

Originalnost ambalaže koju propisuje proizvođač

Obezbeđenje odgovarajuće T, vlažnosti, ventilacije...

Odgovarajuće dimenzije skladišta i infrastruktura

Poštovanje propisa o PPZ,obezbeđenje odgovarajuće sigurnosne, kontrolne, stabilne i mobilne opreme za intervencije u akcidentim situacijama

Obučenost zaposlenih za rukovanje opasnim materijama

Odgovarajuća SLZ

Obaveza proizvođača je da na pakovanju-ambalaži na jasan i vidljiv način označi opasnost koju materjal može naneti

korisnicima ili životnoj okolini Deklaracija mora da sadrži upustvo za upotrebu i rukovanje proizvodom Mora se koristiti samo odgovarajuća propisana ambalaža Upustvo za postupanje u slučaju prosipanja, ili

oštećenja originalnog pakovanja,prva pomoć,koga obavestiti o akcidentu

Sigurnosni list MSDS – uputstvo o upotrebi

toksično

eksplozivno

iritirajuće

štetno

oksidujuća sredstva

zapaljiva sredstva

štetna po životnu okolinu

korozivna

• Zakon o upravljanju otpadom(Sl.Glasnik RS, br.36/09)

• Nadležnost Ministarstva ZŽS

• Kategorizacija otpada

• Lista otpada-lična karta otpada (naziv, indeks, mesto nastanka,količina otpada dnevna, mesečna, god.)

• Označavanje opada

• Transport do mesta za odlaganje – uništavanje

• Skladište opasnog otpada u skladu sa Pravilnikom o načinu postupanja sa opasnim materijama

• Obuka zaposlenih koji manipulišu otpadom za rad sa opasnim materijama i postupkom u sl. akcidentnih situacija

http://www.hickerphoto.com/data/media/7/T6545_ocean_pollution.jpg

Prilikom normalne upotrebe zapaljivih fluida, strogo je potrebno voditi računa da se primene sve mere zaštite na radu, zaštite od požara i protiveksplozivne zaštite zbog moguće pojave gasova u eksplozivnim koncentracijama.

Sa stanovišta protiveksplozivne zaštite, najbitnije su sledeće fizičke osobine: o Relativna gustina gasa; relativni odnos gustine gasa u odnosu na

gustinu vazduha. Pokazuje da li je gas lakši (<1) ili teži (>1) od vazduha i u zavisnosti od toga se kod projektovanja vrši primena odgovarajućih tehničkih rešenja za efikasnu ventilaciju. Relativna gustina je bezdimenziona veličina (za vazduh =1).

o Donja granica eksplozivnosti (DGE): koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle u vazduhu ispod koje se neće stvoriti eksplozivna atmosfera.

o Gornja granica eksplozivnosti (GGE): koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle u vazduhu iznad koje se neće stvoriti eksplozivna atmosfera.

o Temperatura zapaljivosti; najniža temperatura na kojoj se para zapaljive tečnosti pali u dodiru sa otvorenim plamenom. Na osnovu tačke paljenja se određuje kategorija tečnosti (I, II i III) u skladu sa kriterijumom datim u tabeli

109

Kategorija tečnosti

Temperatura paljenja Tp (°C)

Podgrupe

I <38 I.1. Tp<23; Tklj.<38 I.2. Tp<23; Tklj.>38

I.3. 23<Tp<38

II 38-55 -

III >55 -

110

Temperatura paljenja; najniža temperatura na kojoj se materija u obliku gasa, pare ili prašine pali nezavisno od izvora paljenja. Na osnovu nje se određuje temperaturni razred (T1-T6). Gasovi i pare zapaljivih tečnosti se u zavisnosti od vrednosti koju ima temperatura paljenja klasifikuju na način prikazan u tabeli:

Temperaturni razred Temperatura paljenja

T1 iznad 450°C

T2 iznad 300 do 450 °C


T4 iznad 135 do 200°C



Eksplozivne prašine Prašine mogu biti organskog i neorganskog porekla. Posebnu opasnost

predstavljaju prašine organskog porekla uopšte, zato što prema intenzitetu izazivaju jake eksplozije. Zapaljivost i eksplozivnost prašine zavisi u velikoj meri od njenog sastava. Sto je količina gorivih čestica u prašini veća, to je i opasnost od nastanka eksplozija i požara veća. Količina vlage i inertnih gasova prisutnih u vazduhu je obrnuto proporcionalna opasnosti od nastanka eksplozije. Ova činjenica je primenjena u protiveksplozivnoj zaštiti tako što se u potencijalno eksplozivnim sredinama u kojima ne borave zaposleni radnici ubacuje inertni gas, čime se relativni udeo kiseonika u atmosferi smanjuje ispod koncentracije potrebne za stvaranje eksplozivne smeše.

Prilikom manipulacije materijalom, javlja se emisija prašine koja se u slučajevima nepravilne zaptivenosti opreme ili nedovoljne efikasnosti ventilacionog sistema emituje u radni i životni prostor.

Veličina čestica prašine se kreće u opsegu od 0,1 do 500 mikrona. Prema veličini čestica prašine se dele na grubu i sedimentnu (>70 μ); čestice od 10 do 70 μ predstavljaju tzv. pravu prašinu, dok čestice manje od 10 μ predstavljaju lebdeću -respirabilnu prašinu koja je i najopasnija sa stanovišta protiveksplozione zaštite. To je i logično zato što se ukupna površina čestica povećava njihovim usitnjavanjem, što će znatno olakšati i ubrzati njihovo zapaljenje i izgaranje u slučaju dodira sa izvorima paljenja.

111

Da bi se rizici od eksplozije sveli na najmanju moguću meru, tehnološki proces se strogo mora voditi u skladu sa uputstvima koja su data od strane proizvođača opreme. Kvalitetnim zaptivanjem opreme se emisija prašine u zatvoreni prostor mora smanjiti na najmanju moguću meru ili potpuno eliminisati.

Da bi u nekom ograničenom prostoru moglo doći do eksplozije prašine, potrebno je da u vazduhu lebdi određena količina zapaljivih čestica. Ta količina je specifična za svaku vrstu prašine i definisana je kao donja granica eksplozivnosti (DGE). Koncentracija lebdeće prašine koja predstavlja opasnost iznosi 20 % DGE. Prilikom ulaska u zaprašene prostorije mora se oprezno postupati. Stanje zaprašenosti se prvo konstatuje vizuelno. Kao orijentacija može da posluži podatak da se prašina u nekom prostoru nalazi u eksplozivnoj koncentraciji ako se svetlost sijalice od 40 W ne može videti na rastojanju od 5 m.

Ovo je izuzetno visoka zaprašenost. Gornji primer pokazuje da u je u radnim prostorijama u toku normalnog rada i eksploatacije praktično nemoguće postići DGE vrednost. Zaprašenost bliska DGE vrednosti je prisutna uglavnom u silo ćelijama i skladišnim bunkerima ili sličnim skladištima u kojima se vrši prijem i skladištenje rinfuznog materijala, zatvorenim transportnim tokovima praškastog materijala u toku eleviranja ili sličnih operacija kojima se vrši istovar ili pretovar.

112

Eksplozivna smeša; je smeša zapaljive prašine sa vazduhom, tj. oblik prašine koji se može, uz spoljašnji izvor toplotne energije, brzo zapaliti u obliku eksplozije. Provodljive prašine; su prašine od materijala koji ima električnu otpornost manju od 106 Ωcm.

Minimalna temperatura paljenja; je najniža temperatura na kojoj se određena debljina prašine, ili zapaljivog oblika prašine, može zapaliti na zagrejanoj površini.

Temeperatura paljenja nataložene prašine; je najniža temperatura na površini zagrejane podloge koja dovodi do paljenja 5 mm debelog sloja nataložene prašine. Temperatura paljenja smanjuje se sa porastom debljine naslage prašine.

Minimalna temperatura tinjanja nataložene prašine; je najniža temperatura vruće prašine kod koje nastaje samopaljenje sloja 5 mm nataložene prašine.

Minimalna temperatura paljenja uzvitlane prašine; je najniža temperatura kod koje dolazi do paljenja uzvitlane prašine najzapaljivije koncentracije. Ova temperatura je uopšte viša nego tačka tinjanja nataložene prašine.

113

Minimalna energija paljenja; je najmanja energija elektrostatičkog polja koja, pri pražnjenju na iskrištu, zapali smešu prašina-vazduh pri optimalnoj koncentraciji.

Optimalna koncentracija; je takva koncentracija smeše prašina-vazduh kod koje se postiže najviši pritisak eksplozije, maksimalna brzina porasta pritiska i minimalna energija paljenja.

Donja granica eksplozivnosti; je najniža koncentracija gorive prašine sa vazduhom kod koje dolazi do paljenja, u obliku eksplozije, dovoljno jakim izvorom energije za paljenje DGE.

Gornja granica eksplozivnosti; je najviša koncentracija gorive površine sa vazduhom kod koje dolazi do paljenja, u obliku eksplozije, dovoljno jakim izvorom energije za paljenje GGE.

Indeks eksplozivnosti je proizvod osetljivosti na zapaljenje i jačine eksplozije koja pri tome nastaje.

Osetljivost na zapaljenje je odnos proizvoda temperature zapaljivosti, minimalne energije paljenja i minimalne eksplozivne koncentracije referentne prašine (obično je u pitanju ugljena prašina) u odnosu na ispitivanu prašinu.

114

Ostale opasne materije koje se koriste u proizvodnji U procesu proizvodnje se koriste različite supstance koje su otrovne,

korozivne, burno reaguju sa vodom ili imaju druga štetna dejstva ukoliko se ne koriste na odgovarajući način

Upotreba ovih supstanci se mora strogo vršiti u skladu sa uputstvima za vođenje tehnološkog postupka a skladištenje i manipulacija uz upotrebu odgovarajućih zaštitnih sredstava. Za ove aktivnosti je od najvećeg značaja kvalitetna obučenost radne snage za rukovanje i manipulaciju opasnim materijama. Opasnosti koje se mogu pojaviti kod korišćenja opasnih materija su gušenje, trovanje i kontakt preko kože.

Standardom JUS Z. B0.001 su definisane maksimalno dozvoljene koncentracije polutanata u radnim prostorijama. Ove koncentracije predstavljaju dozvoljeni prisutan nivo pri čijoj 8-časovnoj ekspoziciji nema neželjenih efekata po zdravlje ljudi. MDK koncentracije je potrebno redovno kontrolisati u okviru internih inspekcijskih kontrola, a minimalno jednom u tri godine od strane ovlašćene organizacije koja je registrovana za obavljanje tih poslova.

115

1) klаsa 1 - eksplozivne mаterije; 2) klаsa 2 - gаsovi; 3) klаsa 3 - zаpaljive tečnosti; 4) klаsa 4.1 - zаpaljive čvrste mаterije; 5) klаsa 4.2 - mаterije sklone sаmozapаljenju; 6) klаsa 4.3 - mаterije koje u dodiru sа vodom oslobаđaju zаpaljive gаsove; 7) klаsa 5.1 - oksidirаjuće mаterije; 8) klаsa 5.2 - orgаnski peroksidi; 9) klаsa 6.1 - otrovne mаterije; 10) klаsa 6.2 - infektivne mаterije; 11) klаsa 7 - rаdioaktivne mаterije; 12) klаsa 8 - korozivne mаterije; 13) klаsa 9 - ostаle opаsne mаterije.

116

Obаveštenjа o opаsnostimа koje mogu dа nаstаnu u toku trаnsportа iz pаkovаnjа, velikih pаkovаnjа, vozilа, cisterni, kontejnerа ili nekih drugih pošiljki i trаnsportnih sredstаvа kojа sаdrže opаsne mаterije, pokаzuju listice opаsnosti. Listicаmа opаsnosti obаvezno se oznаčаvаju i prаzni а neočišćeni sudovi i cisterne PRIMERI :

117

118

PRIMER : UN 0341 NITROCELULOZA

119

PRIMER : UN 1005 AMONIJAK

120

Pаre zаpаljivih tečnosti su teže od vаzduhа,

Kod zаpаljivih tečnosti gore pаre tečnosti,

Pri pretаkаnju zаpаljivih tečnosti dolаzi do stvаrаnjа stаtičkog nаelektrisаnjа,

Ako zаpаljivа tečnost dospe u kаnаlizаciju, stvoriće zаpаljivu i eksplozivnu koncetrаciju

PRIMER : UN 1203 BENZIN

121

122

PRIMER : UN 1350 SUMPOR 4.1

Mаterije koje reаguju sа vodom i emituju zаpаljive gаsove koji mogu sа vаzduhom dа formirаju eksplozivnu smešu, kаo i predmeti koji sаdrže tаkve mаterije

123

PRIMER: 1402 kаlcijum kаrbid 4.3

PRIMER : UN 2015 VODONIK PEROKSID, 5.1

Kontаkt vodonik peroksidа sа očimа može izаzvati ozbiljne povrede rožnjаče ili kože.

124

Postoji velikа opаsnost od eksplozije i sаmozаpаljenjа, posebno kod oštećenih pаkovаnjа i prosutog sаdržаjа.

125

PRIMER : UN 3109 Orgаnski peroksid tip F

Mаterije zа koje eksprimentаlno utvrđeno dа pri jednokrаtnom ili krаtkotrаjnom delovаnju u relаtivno mаloj količini udisаnjem, upijаnjem preko kože ili unošenjem u orgаnizаm(gutаnjem) mogu dа nаškode zdrаvlju, ili dovedu do smrti živih orgаnizаmа.

PRIMER : UN 1671 FENOL

126

Mаterije zа koje je poznаto , ili se može pretpostаviti dа sаdrže izаzivаče bolesti, kаo što su mikroorgаnizmi (uključujući bаkterije, viruse, pаrаzite i gljive), ili rekombinovаni mikroorgаnizmi (hibridi ili mutаnti), zа koje je poznаto ili se može pretpostаviti, dа kod ljudi ili životinjа prouzrokuju zаrаznа bolesti.

Predmeti koji su zаgаđeni virusimа ili mikroorgаnizmimа.

PRIMER :

UN 3291 MEDICINSKI OTPAD

127

PRIMER : UN 3326 Rаdioаktivni mаterijаl,

površinski kontаminirаni predmeti

128

Mаterije i predmeti koji sаdrže te mаterije, koje hemijskim delovаnjem oštećuju površinsko tkivo kože i sluzokožu sа kojim dolаze u dodir i koje prilikom oslobаđаnjа nаnose štetu drugoj robi i trаnsportnim sredstvimа, ili mogu dа ih rаzore i dа izаzovu druge opаsnosti.

PRIMER : UN 1789

HLOROVODONIČNA KISELINA

129

Mаterije i predmeti koji zа vreme prevozа predstаvljаju neku opаsnost kojа nije obuhvаćenа pojmovimа drugih klаsа.

PRIMER : UN 2315

POLIHLOROVANI BIFENILI

130

Tаble zа obeležаvаnje vozilа postаvljаju se uvek nа prednjoj i zаdnjoj strаni vozilа, а u pojedinim slučаjevimа i nа bočnim strаnаmа vozilа , tаko dа budu lаko uočljive i jаsno vidljive.

131

U gornjem delu tаble mogu dа budu ispisаne nаjmаnje dve, а nаjviše tri cifre i jedno slovo “X“. Ove oznаke identifikuju opаsnost od opаsne mаterije. U donjem delu tаble uvek je ispisаn četvorocifren broj koji identifikuje opаsnu mаteriju (UN broj). ZNAČENJE BROJEVA U GORNJEM DELU TABLE : 2-oslobаđаnje gаsа usled pritiskа ili hemijske reаkcije, 3-zаpаljive tečnosti i gаsovi ili sаmozаgrevаjuće tečnosti, 4-zаpаljive čvrste mаterije ili sаmozаgrevаjuće čvrste mаterije, 5-oksidirаjuće delovаnje mаterijа, 6-otrovnost ili opаsnost od infekcije, 7-rаdioаktivnost, 8-korozivnost, 9-opаsnost od spontаne burne reаkcije. Prvа cifrа u gornjem delu tаble pokаzuje glаvnu opаsnost, а drugа cifrа i trećа аko postoji pokаzuje dodаtne opаsnosti. U slučаju dа opаsnа mаterijа nemа dodаtnu opаsnost, nа drugom mestu nаlаzi se ″0″. Slovo ″X″ ispred dve ili tri cifre u gornjem delu tаble, znаči dа mаterijа burno reаguje u dodiru sа vodom.

132

133

134

135

136

137

Sertifikаt koji dobijаju vozаči je utvrđenog sаdržаjа i oblikа.

Izdаvаnje sertifikаtа vrši ovlаšćenа ustаnovа.

Nаjmаnje 21 godinu stаrosti zа vozаče

Sertifikаt zа vozаčа se izdаje nа pet godinа.

138

139

140

141

T+ јак отрoв T отрoв Xn штетне по здравље

Xi надрaжујуће C корoзивне E експлозивне

142

F ZAPALJIVE F+ SAMOZAPALJIVE

N MATERIJE OPASNE

PO ŽIVOTNU SREDINU O OKSIDUJUĆE

Opаsne mаterije mogu burno dа reаguju kаdа dođu u međusobni kontаkt. Pored upotrebe odgovаrаjuće аmbаlаže, potrebno je voditi rаčunа i o sаdržаju pаkovаnjа sа rаzličitim opаsnim mаterijаmа u tovаrnom prostoru vozilа ili kontejnerа. Iz tih rаzlogа propisi o prevozu opаsne robe sаdrže i zаbrаnu mešovitog teretа u slučаjevimа kаdа postoji nesаgledivа opаsnost od njihovog međusobnog kontаktа.

143

144

145

146

IZVORI OPASNOSTI

Brojni su tehnološki procesi u kojima se koriste ili obrazuju zapaljiv gasovi, pare

(magle) zapaljivih tečnosti i zapaljive prašine koje u smeši sa vazduhom mogu da naprave eksplozivne smeše čiji kontakt sa odgovarajućim izvoiima paljenja najčešće završava eksplozijom.

U skladu sa standardom SRPS N.S8.007 sva mesta na kojima može doći do ispuštanja zapaljivih gasova, para zapaljivih tečnosti i obrazovanja zapaljivih prašina definisana su kao izvori opasnosti koji, u zavisnosti od učestalosti i emitovanja, mogu biti: trajni, primarni i sekundarni.

Data podela predstavlja tri osnovna stepena izvora opasnosti. Međutim, njihovom kombinacijom u praksi mogu da se nadgrade višestruki izvori raznih »stepena opasnosti.

Trajnim izvorima opasnosti smatraju se izvori koji zapaljivu materiju ispuštaju ili obrazuju trajno, ili pak u dužem vremenskom intervalu (veći broj sati), kao i samo nekoliko sati, ali veoma učestalo. Kao trajni izvori opasnosti mogu se navesti: površine zapaljivih tečnosti u neinertnim rezervoarima sa fiksnim krovovima, otvorene površine zapaljivih tečnosti gde spadaju i separatori vode i ulja, otvori rezervoara pri pretakanju itd., slobodni odušci i drugi otvori koji ispuštaju zapaljivi gas ili paru zapaljive tečnosti u atmosferu, izlazni otvori odsisnih kanala sistema za nanošenje i sušenje premaza, kao i izlazni otvori ventilacije.

147

Primarni izvor opasnosti je izvor koji se karakteriše periodičnim ili povremenim ispuštanjem, tj. obrazovanjem zapaljivih materija u toku zastupljenog tehnološkog procesa. U grupu primarnih izvora opasnosti svrstavaju se: zaptivke pumpi, kompresora i ventila ako se ispuštanje očekuje u toku normalne eksploatacije postrojenja, ispusni ventili procesne opreme ugrađeni na rezervoarima zapaljivih tečnosti koji za vreme normalnog pogona prilikom ispuštanja nataložene vode (odmuljavanja) mogu ispuštati u atmosferu i zapaljive materije, sva mesta za uzimanje uzoraka na kojima se očekuje ispuštanje zapaljivih materija u atmosferu, sigurnosni, regulacioni i ostali ventili kojima se često rukuje u zatvorenom prostoru, bušotine nafte i gasa prilikom eksploatacije ili remonta ugrađene procesne opreme.

Sekundarni izvor opasnosti definiše se kao izvor kod koga se ne

očekuje ispuštanje ili obrazovanje zapaljivih materija pri normalnom odvijanju tehnološkog procesa. Međutim, u pomenutu grupu izvora opasnosti spadaju i oni kod kojih je ponekad moguće, ali veoma kratkotrajno, ispuštanje ili obrazovanje zapaljivih materija u toku godine. Mogući sekundarni izvori opasnosti u praksi su: zaptivke pumpi, kompresora i ventila, prirubnice, priključci i spojevi cevi, sigurnosni ventili, odušci i drugi otvori, kao i mesta za uzimanje uzoraka na kojima se ne očekuje ispuštanje zapaljivih materija u atmosferu za vreme normalnog rada.

148

Višestruki izvori opasnosti, kao što je već rečeno, predstavljaju kombinaciju dvaju ili triju prethodno pomenutih izvora opasnosti. U osnovi se klasifikuju kao trajni ili primarni. Karakteristični su po tome da, pod različitim uslovima, prouzrokuju ispuštanje ili obrazovanje zapaljivih materija koje stvaraju veću zonu opasnosti, ali redje i/ili kraće nego što je predviđeno kod osnovnih stepena izvora opasnosti. Pod prethodno pomenutim različitim uslovima podrazumevaju se, na primer, različite količine zapaljivih materija, ali pod istim uslovima ventilacije. Trajni izvor opasnosti može se tretirati kao primarni, za učestalost i/ili trajnost primarnog stepena kada je količina ispuštene ili obrazovane zapaljive materije veća od one koju ispušta trajni izvor opasnosti. Osim toga, izvor opasnosti, koji je u osnovi primaran, može da bude sekundaran ako je, za učestalost i/ili trajnost sekundarnog stepena, količina ispuštene ili obrazovane zapaljive materije veća od one koju ispušta primarni izvor opasnosti. Data podela izvora opasnosti prema učestalosti i trajanju ispuštanja ili obrazovanja zapaljivih materija preuzeta je iz međunarodnog standarda IEC-79-10. Evidentiranje i klasifikacija postojećih izvora opasnosti predstavlja polaznu osnovu za određivanje ugroženog prostora i njegovu podelu na odgovarajuće zone opasnosti.

149

U tom smislu, svaki deo procesne opreme (rezervoar, pumpa, cevovod, kotao itd.) za koji se utvrdi da može ispuštati zapaljive materije u atmosferu, treba posmatrati kao potencijalni izvor opasnosti. Samim tim, za te delove opreme neophodno je odrediti odgovarajući stepen izvora opasnosti u zavisnosti od prethodno utvrđene verovatnoće učestalosti i trajanja ispuštanja. Na taj način moguće je stepenovanje svakog dela opreme kao "trajnog", "primarnog", "sekundarnog" ili "višestrukog" izvora opasnosti. Pri određivanju stepena izvora opasnosti moraju se uzeti u obzir svi pogonski otvori prema atmosferi, kao i ostale mogućnosti ispuštanja zapaljivih materija u propisanim ili izmenjenim uslovima rada. U okviru preventivne zaštite od eksplozija, na mestima gde je ispuštanje zapaljivih materija neizbežno, svi delovi tehnoloških postrojenja i uređaja moraju se ograničiti kao sekundarni izvori opasnosti. Ukoliko to nije moguće, tj. tamo gde su primarni ili trajni izvori opasnosti neizbežni, neophodno je ograničiti količinu njihovog ispuštanja u atmosferu.

150

Pojmovi koji se koriste u vezi sa opasnošću definišu: Ugroženi prostor je onaj u kome se očekuje prisutnost eksplozivne atmosfere u

količinama koje zahtevaju posebne mere zaštite za izvođenje i upotrebu električnih uređaja.

Eksplozivna atmosfera je smeša zapaljivih gasova, para i maglica sa vazduhom koja posle paljenja naglo sagoreva u obliku eksplozije, do raspoložive količine zapaljive materije ili kiseonika u smeši.

Donja granica eksplozivnosti (DGE) je najmanji procenat gasa ili pare, odnosno najmanja koncentracija zapaljive prašine u vazduhu iznad koje je eksploziv na atmosfera.

Gornja granica eksplozivnosti (GGE) je najveći procenat gasa ili pare, odnosno najveća koncentracija zapaljive prašine u vazduhu ispod koje je eksplozivna atmosfera.

Tačka zapaljivosti (plamište) zapaljive tečnosti je najniža temperatura pri kojoj se iz tečnosti razvija para u tolikoj količini da se pomešana sa vazduhom može zapaliti, ako joj se prinese plamen ili drugi izvor paljenja. Eksplozivna atmosfera ne može nastati kod tečnosti čija je temperatura ispod njenog plamišta. Medjutim, eksplozivna atmosfera može nastati raspršivanjem tečnosti iako je njena temperatura niža od plamišta.

Temperatura paljenja zapaljive materije je najniža temperatura pri kojoj se ta materija (medijum) u obliku gasa, pare ili maglice pomešana sa vazduhom može zapaliti zagrejanom površinom, prema standardu SRPS N.S8.020.

Temperatura ključanja (vrelište) zapaljive tečnosti je najniža temperatura na kojoj tečnost intenzivno i kontinualno prelazi u parno stanje pri zagrevanju na atmosferskom pritisku.

151

Ugroženi prostor se, s obzirom na koncentraciju i vremensko trajanje eksplozivnih smeša zapaljivih gasova i para u njemu, klasifikuje na sledeće zone opasnosti:

Zona opasnosti O: - Prostor u kojem su pojava i trajanje eksplozivne smese zapaljivog gasa ili pare u vazduhu stalni ili prisutni duže vreme.

Zona opasnosti 1: - Prostor u kojem je eksplozivna smeša zapaljivog gasa ili pare u vazduhu moguća pri normalnom radu, odnosno njeno prisustvo je verovatno za vreme normalnog pogona.

Zona opasnosti 2: Prostori u kojem su pojava i trajanje eksplozivne smese zapaljivog gasa u vazduhu veoma mali, a ne očekuju se za vreme normalnog pogona.

Neugroženi prostor (zona sigurnosti -ZS) je prostor u kojem koncentracija eksplozivne smese ne može ni u kom slučaju dostići 10% od DGE, ako se to može osigurati zapreminskim odnosima.

152

Uticaj izvora opasnosti na klasifikaciju ugroženog prostora. Kao prostor zone O uglavnom se smatra prostor gde postoji:

- trajni izvor opasnosti, ili - primarni izvor opasnosti sa nedovoljnom ventilacijom, tako da se

jednom nastale eksplozivne smese duže vreme ili vrlo često javljaju, i to:

o U zatvorenom prostoru za sve gasove. o U kanalima i udubljenjima za gasove teže od vazduha. o U potkrovnim prostorima za gasove znatno lakše od vazduha.

Zona opasnosti uglavnom se očekuje u prirodno ventilisanim prostorima sa primarnim izvorima opasnosti, što znači da se ispuštanje ne očekuje ili se očekuje veoma retko, i ako dodje do ispuštanja ono će trajati kratko vreme.

Ventilacija prostora. Ventilacija prostora je najznačajniji faktor koji utiče na smanjenje

koncentracije eksplozivne atmosfere. Prostori mogu biti otvoreni ili zatvoreni.

U pogledu stepena ventilacije zatvoreni prostori mogu da budu: nedovoljno ventilisani (Z), prirodno ventilisani (PV), prisilno ventilisani (PR).

153

Nedovoljno ventilisan prostor je zatvoren ili omedjen i u njemu postoje prepreke za prirodno strujanje čistog vazduha ili je nedovoljna prisilna ventilacija, pri čemu mogu nastati eksplozivne smeše.

Prirodno ventilisani prostori su oni u kojima nema prepreke za prirodno strujanje čistog vazduha koji smanjuje koncentraciju zapaljivog gasa ili pare, već se on oslobađa u prostor. Prisilno ventilisani su prostori u koje se dovodi dodatna količina čistog vazduha.

Otvoreni prostor je onaj u kojem ni sa jedne sirane nema prepreka za prirodnu izmenu vazduha sa atmosferom.

Za gasove znatno teže od vazduha, otvorenim se smatra prostor natkriven samo nadstrešnicom, koji sa strane nema nikakvih prepreka. Za gasove znatno lakše od vazduha, otvorenim prostorom smatra se onaj koji može biti sa strane ogradjen, ali bez ikakvog krova iznad sebe.

U pogledu stepena kontrole prisilne ventilacije, ventilacija prostora može biti: o nadgledana, o kontrolisana.

Nadgledana ventilacija je prisilno provetravanje prostora u kome je strujanje vazduha nadgledano radom elektromotora ventilatora tako da se pri ispadanju iz rada bilo kog elektromotora ventilatora isključuju uredjaji koji predstavljaju opasnost usled smanjenja stepena ventilacije. Ponovno uključenje ovih uredjaja mogće je tek kada se osigura najmanje petostruka izmena vazduha u ventilisanom prostoru.

154

Konlrolisana ventilacija je prisilno provetravanje prostora u kome je Strujanje vazduha trajno kontrolisano kontrolnim uredjajem (davačem) tako da se pri smanjenju ili prestanku strujanja vazduha isključuju iz rada uredjaji koji predstavljaju opasnost usled smanjenja stepena ventilacije. Ponovno uključenje ovih u redjaja moguće je tek kada se osigura najmanje petostruka izmena vazduha u ventiliranom prostoru.

Postupak odredjivanja zona opasnosti Zona opasnosti, prema standardu SRPS N.S8.007, procenjuje se na

osnovu dva uticajna faktora, i to: stepena izvora opasnosti, stepena ventilacije prostora.

Zavisnost zone opasnosti od stepena izvora opasnosti iz stepena ventilacije prostora, prikazana je u sledećoj tabeli.

155

Tabela 1

Odredjivanjc zone opasnosti (verova t n 0 /ma nj e verova t no)

Stepen ventilacije Nedovoljno ventiliran prostor

CZ)

Prirodno ventiliran peostor (zatvoren) (PV)

Prisilno ventiliran prostor (zatvoren) (PR)

Otvoren prostor (manja učestalost vetra) («)

[zvor opasnosti

Trajni (T) 0 0 1/2 1/0

Primarni (P) 0/1 i 2/1 1

Sekundarni (S) 1/0* 2 2/ZS 2

+ Može biti i zona O u zavisnosti od trajanja eksplozivne smeše.

156

Rasprostiranje eksplozivne atmosfere. Granice zona opasnosti - Kod odredjivanja granica rasprostiranja zona opasnosti mora se uzeti u obzir sledeće:

o fizičke karakteristike zapaljivih tečnosti, gasova i para, gustina u odnosu na vazduh, plamište, vrelište, temperaturu paljenja,

o intenzitet izvora opasnosti u zavisnosti od količine radne temperature 1 pritiska zapaljivih tečnosti, gasova i para,

o lokacija izvora opasnosti: iznad površine, na površini ili ispod površine tla,

o vreme trajanja eksplozivne smeše u posmatranom prostoru,

o veličina i oblik prostorije gde je izvor opasnosti smešten, ventilacija ugroženog prostora,

o klimatski i geografski uslovi prostora (ruža vetrova),

Na rasprostiranje eksplozivne atmosfere navedeni faktori imaće sledeći uticaj:

Gustina u odnosu na vazduh - Horizontalna rasprostranjenost eksplozivne atmosfere je veća što je veća gustina zapaljivog medijuma. Vertikalna rasprostranjenost eksplozivne atmosfere je veća što je manja gustina zapaljivog medijuma.

Plamište - Eksplozivna atmosfera nastaje samo ako je temperatura zapaljive tečnosti iznad temperature plamišta. Medjutim, ako se zapaljiva tečnost pojavljuje u raspršenom stanju, eksplozivna atmosfera može nastati i na temperaturama ispod temperature plamišta. Pri nižoj temperaturi plamišta veća je rasprostranjenost eksplozivne atmosfere jer je isparavanje tečnosti intenzivnije. Neke tečnosti (npr. neki halogenovani ugljovodonici) nemaju plamište iako su u stanju da stvore eksplozivnu atmosferu. U tim slučajevima treba uporediti temperaturu ravnoteže tečnosti koja odgovara zasićenoj koncentraciji na donjoj granici eksplozivnosti sa odgovarajućom maksimalnom temperaturom tečnosti.

157

Vrelište - Za zapaljive tečnosti koncentracija ispuštene pare zavisi od parcijalnog pritiska isparavanja pri radnoj temperaturi tečnosti. Što je niža temperatura vrelišta, veća će biti rasprostranjenost eksplozivne atmosfere.

Intenzitet izvora opasnosti ili količina ispuštanja - Kod većeg kapaciteta izvora opasnosti, zona opasnosti biće veća.

Radna temperatura zapaljive tečnosti - Ugroženi prostor će se povećati sa povećanjem temperature tečnosti u procesu pri plamištu. Ako je radna temperatura iznad temperature vrelišta, povećanje ugroženog prostora biće još veće.

Radni pritisak zapaljivog materijala - Sa povećanjem pritiska zapaljivog materijala u zatvorenom sistemu povećava se verovatnoća njegovog ispuštanja kroz elemente zaptivanja sistema, kao i domet ispuštanja, što utiče na povećanje rasprostiranja ugroženog prostora. S druge strane, povećanjem pritiska povećava se brzina ispuštanja zapaljivog medijuma. Zahvaljujući poboljšanom razredjivanju pri ispuštanju zapaljivih gasova, para ili magle u vazduhu, rasprostiranje zone opasnosti može se smanjiti ukoliko uz stalan intenzitet ispuštanja brzina ispuštanja ne poraste iznad one koja prouzrokuje turbulentan tok.

Ventilacija - Sa povećanjem brzine strujanja vazduha ugroženi prostor se smanjuje. Smanjenje rasprostiranja ugroženog prostora može se postići i odgovarajućim rasporedom strujanja vazduha (lokalna ventilacija).

Veličina i oblik prostorije - Ako je ugrožena prostorija omedjena zidovima ili odgovarajućim nepropusnim pregradama, onda se širenje eksplozivne atmosfere završava na njima.

158

Ukoliko u zidovima, odnosno pregradama, postoje vrata, nezatvorene cevi, kanali i slični otvori, onda se eksplozivna atmosfera širi kroz njih. Smatra se da ne postoji mogućnost ulaska eksplozivne atmosfere iz jedne prostorije u drugu;

ako su cevi i slični prolazi zaptiveni tako da kroz njih ne mogu prolaziti eksplozivne smeše, npr. pritegnuti zaptivcem, vlaknastim materijalom natopljenim lakom koji se suši na vazduhu, pogodnim zaptivcem

ako su kanali na mestu pregradnog zida hermetički pregrađeni npr. peskom koji treba i s jedne i s druge sirane poduprti;

ako u neugroženoj prostoriji postoji na svim mestima konlrolisani natpritisak od najmanje 50 Pa prema ugroženoj prostoriji;

ako prolaz, ima dvostruka vrata ili prozore medjusobno blokirane, ili se na odgovarajući način zatvaraju, a u medjuprostoru postoji konlrolisani nalprilisak od najmanje 50 Pa;

ako su prolazi koji moraju da budu stalno otvoreni zbog proizvodnog procesa izvedeni tako da kroz njih neprekidno duva zavesa zaštitne vazdušne struje koja će povući sa sobom sve količine eksplozivne smeše koje bi mogle preći iz. ugrožene prostorije u neugroženu.

Za utvrdjivanje rasprostranjenosti pojedine zone opasnosti uzimaju se najnepovoljniji parametri. Npr. uzimaju se maksimalni kapaciteti izvora ispuštanja, minimalne brzine vetra ili strujanja vazduha, granične koncentracije na rubu rasprostiranja zone opasnosti i dr.

159

Definicije - Ugroženi prostor je onaj u kome se očekuje prisustvo eksplozivne smeše zapaljive prašine sa vazduhom u takvom obimu da se mora koristiti posebna konstrukcija električnih uredjaja. Prostor ili deo prostora smatra se ugroženim od zapaljive (eksplozivne) prašine ako u njemu postoji ili može nastati uzvitlana prašina u vazduhu u koncentraciji većoj od 20% od donje granice eksplozivnosti.

Eksplozivna smeša je smeša zapaljive prašine sa vazduhom, tj. oblak prašine koji se može uz spoljašnji izvor toplotne energije brzo zapaliti u obliku eksplozije.

Donja granica eksplozivnosti (DGE) je najmanja koncentracija zapaljive prašine u vazduhu kod koje može doći do paljenja u obliku eksplozije u prisustvu izvora paljenja (uzročnika paljenja dovoljne energije).

Gornja granica eksplozivnosti (GGE) je najveća koncentracija zapaljive prašine u vazduhu kod koje može doći do paljenja u obliku eksplozije u prisustvu uzročnika paljenja dovoljne energije.

Temperatura tinjanja nataložene prašine Tt je najmanja temperatura zagrejane prašine kod koje nastaje samopaljenje sloja 5 mm nataložene prašine.

Temperatura paljenja uzvitlaneprašineTp je najmanja temperatura kod koje dolazi do paljenja uzvitlane prašine čija je koncentracija u najvećoj meri zapaljiva. Ova temperatura je po pravilu viša nego temperatura tinjanja nataložene prašine.

(optimalna koncentracija zapaljive prašine u vazduhu kod koje se postiže najveći pritisak eksplozije, maksimalna brzina porasta pritiska i minimalna energija paljenja.

Minimalna energija paljenja je najmanja energija eleklroslaličkog polja koja pi i pražnjenju na iskrištu zapalismešu prašina - vazduh pri optimalnoj koncentraciji.

160

Formiranje eksplozivnih smeša zapaljivih prašina u vazduhu - Da bi se mogla proceniti ugroženost pojedinih prostora od eksplozivnih smeša zapaljivih prašina u vazduhu potrebno je utvrditi način nastajanja prašine (izvore opasnosti), količinu nastale prašine, stanje u kome se prašina nalazi, učestalost i vremensko trajanje eksplozivne smeše.

Osnovni kriterij um za procenu ugroženosti (klasifikacija prostora )je stanje u kome se prašina nalazi. Prašina može biti uzvitlana ili nataložena. Samo uzvitlana prašina može u vazduhu da gradi eksplozivnu smešu koja je odredjena donjom i gornjom granicom eksplozivnosti. Te granice je teško precizno odrediti s obzirom da one zavise ne samo od vrste već i od granulacije čestica prašine, vlažnosti prašine i složenosti smeše. Prašina manje granulacije ima veću površinu dodira sa kiseonikom, čime se snižava DGE, temperatura i energija paljenja, a povećava maksimalni pritisak i porast pritiska eksplozije. Granulacija iznad 0,3 mm nije eksplozivna osim prašine aluminijuma.

Vlažnost smanjuje uzvitlanost, povećava temperaturu i minimalnu energiju paljenja. Medjutim, neke prašine, kao što su aluminijum i karbidi, sa vlagom stvaraju opasnije smeše. Složena smeša uvek se tretira kao da je jedna vrsta prašine, ali sa najnepovoljnijim parametrima.

Često je potrebno da se granice eksplozivnosti utvrde eksperimentalnim putem za odredjeni slučaj. Ako to ne možemo utvrditi, tada se za donju granicu eksplozivnosti uzima 10 g/m3 . U većini slučajeva gornja granica eksplozivnosti nema nikakvog praktičnog smisla s obzirom da se nikad ne javlja homogena smeša, pa mogućnost eksplozije iznad donje granice eksplozivnosti uvek postoji.

161

Nataložena prašina predstavlja potencijalnu opasnost od eksplozije. Debeli slojevi prašine mogu se upaliti usled zagrevanja spoljašnjim izvorom toplote (površina kućišta električnih uredjaja, plamen, iskra itd), ili usled egzotermne hemijske reakcije. Tako zapaljena prašina može uzvitlati susedne slojeve nataložene prašine i tako dodje do lokalne eksplozije. Kada dodje do lokalne ili delimične eksplozije, nastaje dodatno mešanje ili uzvitlavanje nataložene prašine tako da se eksplozija obnavlja i širi u susedne prostore.

Pri proceni formiranja eksplozivnih smeša zapaljive prašine u odredjenom

prostoru, kao i potencijalne opasnosti od nataložene prašine, moraju da budu dostupni podaci o sledećem:

o količini nastale prašine, o karakteristikama prašine, o tehnološkim izvorima opasnosti, o ventilaciji prostora i strujanju vazduha, stanju praSine (nataloženosi i

uzvitlanosi), načinu održavanja i dr.

Na ovaj način moguće je proceniti kolika je zaprašenost unutar uredjaja (izvora opasnosti) i njen uticaj na okolinu, odnosno ugroženost prostora izvan uredjaja.

162

Prostori ugroženi zapaljivim i eksplozivnim prašinama klasifikuju se (prema standardu SRPS N.S.008) na sledeće zone opasnosti:

o Zona opasnsoti 11: Prostor s opasnošću od požara ili eksplozije zapaljive prašine višeg stepena zaprašenosti, odnosno prostor u kome se nalazi ili se povremeno očekuje koncentracija uzvitlane zapaljive prašine veća od 20% od donje granice eksplozivnosti odredjene vrste zapaljive prašine.

o Zona opasnosti 12: Prostor s opasnošću od požara ili eksplozije zapaljive prašine nižeg stepena zaprašenosti, odnosno prostor u kome je koncentracija uzvitlane zapaljive prašine manja ili jednaka 20% od donje granice eksplozivnosti, ili se prašina pojavljuje u nataloženom obliku, a uzvitlati se može samo pod posebnim (izuzetnim) okolnostima.

163

Nastanak eksplozije eksploziva zavisi od više uslova, od kojih su posebno važni:

o osobine i stanje eksploziva,

o verovatnoća dodira eksplo ziva i električnog uređaja.

o karakteristike ugroženog prostora,

o temperatura površine električnog uređaja.

Uglavnom se razlikuju tri stanja eksploziva:

o stanje u kojem eksploziv praši, isparava, odnosno sublimira stalno,

o stanje u kojem eksploziv praši, isparava, odnosno povremeno sublimira,

o stanje u kojem eksploziv ne praši, ne isparava i ne sublimira ni u kakvim uslovima, tj. praktično nikada.

Verovatnoća dodira eksploziva i električnog uređaja može da bude:

o trajna (dodir eksploziva i električnog uređaja ne može da se spreči),

o nema dodira (dodir eksploziva i električnog uređaja je samo u izuzetnim okolnostima).

164

Dakle, kada se razmatra ugroženi prostor od sagorevanja ili eksplozije eksploziva, uvek se mora imati u vidu činjenica da je eksploziv u svakom momentu u jednom od tri nabrojana stanja.

Pod ugroženim prostorima smatramo prostor pri proizvodnji, preradi ili uskladištenju eksploziva. Ovi se prostori dele na tri osnovne grupe:

a) prostore ugrožene od eksploziva u obliku prašine, sublimata, kristala vlažnog eksploziva, eksploziva u plastičnom, želatinskom ili gasovitom stanju,

b) prostore ugrožene od eksploziva, gasova, para, magli i prašina,

v) prostore ugrožene od eksploziva i prašina.

Pri svemu ovom se ne traži analogija sa pojmovima koncentracije i granicama eksplozivnosti, kao kod određivanja zona opasnosti tečnosti i gasova koji u smeši sa vazduhom grade eksplozivne smeše, Za određivanje ugroženog prostora od eksplozije eksploziva treba pojasniti termine: normalan i nenormalan pogon.

165

Pod normalnim pogonom se smatra tehnološki proces u kojem celokupno postrojenje ima odgovarajuću zaptivenost, a sam tehnološki režim, radni i pogonski uslovi se zajedno sa sistemom ventilacije održavaju u projektovanim granicama.

Nenormalnim pogonom se smara takvo trenutno stanje postrojenja u kojem pri poremećaju tehnološkog procesa dolazi do izlaska opasnih materija iz elemenata postrojenja, odnosno njihovog nagomilavanja u nedozvoljenoj količini.

Zato je obavezno razmatranje ovakvih nenormalnih uslova pri određivanju ugroženog prostora. Sam prostor može da obuhvati unutrašnjost uređaja, njegovu okolinu, tj. celu prostoriju ili njen deo, kao i eventualne delove prostora izvan samog pogona. Pri tome se municija spremna za javni prevoz ne smatra izvorom opasnosti.

Klasifikovan prostor u zone opasnosti mora da se koriguje posle Probnog rada postrojenja, ako to pogonske prilike zahtevaju. Parametri za utvrđivanje ugroženog prostora od eksplozije eksploziva su: o fizičko-hemijske osobine eksploziva, o količina i stanje EM u proizvodnom pogonu, o tehnološki postupak proizvodnje, o celokupno tehničko rešenje proizvodnog pogona (bezbednosna

pastojanja, postojanje zaštitnih bedema, instalacije gromobrana sa dodatnom zaštitom i sl.).

166

KLASIFIKACIJA UGROŽENOG PROSTORA HA ZONE OPASNOSTI

Na osnovu prethodno sakupljenih i obrađenih podataka, ugroženi prostor od eksplozije eksploziva određuje se kao:

o Zona opasnosti EO - prostor u kojem eksploziv praši, isparava, stalno sublimira, uz mogućnost trajnog dodira eksploziva sa električnim uređajima.

o Zona opasnosti El - prostor u kojem eksploziv praši, isparava, odnosno sublimira samo povremeno, a dodir eksploziva sa električnim uređajima može da bude samo u nenormalnom pogonu.

o Zona opasnosti E2 - prostor u kojem eksploziv ne praši, ne isparava, odnosno ne sublimira, ali može doći do eksplozije električnim uzročnikom samo u izuzetnim okolnostima

167

1 2

пОГОН – Oбјекат

Просторија - пpocтop

3. 4.

Вентилација просторије: природна, присилна, невентилисана

5. Грејање: водено, парно, топлим ваздухом, елсктричном енергијом

ЕКСПЛОЗИВ:

6. Врста експлозива:

7. Назив спецификације

8. Осетљивост:

9. Изведба: a) флсгматизација: јесте, није б) други

10. Температура паљења:

11. Стање:

a) праши, испарава, односно сублимира стално

б) праши, испарава, односно сублимира повремено

в) не праши, не испарава, не сублимира ни у каквим околностима

12. Додир с елсктричним уређајем:

a) трајан (не може се спречити)

б) у нормалном погону (трајни додир се не претпоставља)

в) не можс доћи у додир са слсктричним уређајем

в) не праши, не испарава, не сублимира ни у каквим околностима

168

13. Зона опасности према JUS N.S8.006

14. Преглед електричног постројења се спроводи у роковима

15. Циклус редовног чишћења електричног постројења:

16. Нужна расвета се: изводи, не изводи

17. Утицај сметњи на постројењу при нестанку слектричног напајања објекта је решен:

a) резервним извором

б) технолошким условима

в) другим начином

18. Остале примедбе и специфичности

19. Да ли су коришћене или настају експлозивне пape, гасови, маглице или прашине? Примењују се и стандарди JUS N.S8.007, JUS N.S8.008

169

Prostorne dimenzije ugroženog prostora ucrtavaju se u posebnom elaboratu utvrđenim i klasifikovanim zonama opasnosti od sagorevanja ili eksplozije eksploziva. U susednim prostorijama izdvojenim zajedničkom pregradom može da se odredi ugroženi prostor nižeg stepena opacnosti, u zavisnosti od mogućnosti prodiranja eksploziva u taj prostor. Osim toga, prilikom klasifikacije ugroženog prostora, obavezno se uzima u obzir p tabela sa brižljivo sakupljenim i obrađenim podacima

U tipska ispitivanja električnih uređaja koje upotrebljavamo u zonama opasnosti od sagorevanja ili eksplozije eksploziva spadaju:

o ispitivanja mehaničkih osobina, o ispitivanja toplotnih (termičkih) osobina, o električna ispitivanja.

Provera mehaničkih osobina obuhvata: o ispitivanje kućišta na udar prema tački 22.3.1.JUS N.S8.011, o pspitivanje kućišta slobodnim padom prema tački 22.3.2JUS N.A5.070, o ispitivanje mehaničke zaštite kućišta uređaja prema JUS N.A5.070, o ispitivanje torzionog momenta stezaljki prema tački 22.3.4JUS N.S8.011, o isiitivanje zategnutosti nearmiranih kablova u kablovskim uvod-nicama

prema tač. 22.3.5.JUS N.S8.011. Provera toplotnih osobina električnih uređaja podrazumeva ispitivanja:

o maksimalne površinske temperature prema tač. 22.4.1.JUS N.S8.011, o germičke stabilnosti plastičnih kućišta i otpornosti na promenu temperature

prema tač. 22.5.2.JUS N.S8.011. Ozpačavanje ovih uređaja se malo razlikuje od protiveksplozivno zaštićenih za

nadzemna mesta (zapaljivi gasovi i tečnosti). Pločica za označavanje mora da sadrži, pored drugih podataka, i oznaku „Eh" sa podacima o maksimalnoj pogonskoj temperaturi i stepenu mehaničke zaštite.

170

Prema odredbama SRPS N.S8.008, prostor ili ceo prostora smatra se ugroženimod zapaljive i ekspIozivne prašine ako u njemu postoji ili može da nastane uzvitlana prašina u vazduhu, u koncentraciji većoj od 20% od donje garnice eksplozivnosti. Prostori ugroženi ovakvim prašinama, kao što je poznato, klasifikovani su kao prostori zone opasnosti 11 ili prostori zone opasnosti 12. U samom standardu nije dat nikakav logogram ili slično uputstvo koje bi korisnika usmerilo na način klasifikacije i određivanja granica ugroženog prostora.

Imajući u vidu obavezu izrade elaborata o klasifikovanim i određenim zonama opasnosti u eksploziono ugroženim postupcima, koristeći iskustva u dosadašnjem radu i iskustva drugih, izložiće se jedna od mogućih metodoloških koncepcija u pristupu rešavanju ovog složenog problema.

171

Sam pristup podrazumeva sledeće prethodne aktivnosti:

1. pregled postojeće tehnološke dokumentacije objekta,

2. pregled projekta izvedenog stanja, pre svega elektro i mašinskih projekata,

3. merenje koncentracije prašine u objektu, pri različitim ambijentalnim uslovima,

4. utvrđivanje i klasifikacija elemenata od značaja za rasprostiranje i klasifikaciju zona opasnosti,

5. određivanje prostornog rasprostiranja zona,

6. izrada grafičkog prikaza zona,

7. definisanje zaključka o izboru električne opreme u zonama opasnosti,

8. definisanje zabranjenih postupaka i radnji u zonama.

172

Pregledom postrojenja i objekata vrši se, u stvari, snimanje i ocena stvarnog stanja i provera tehničko tehnoloških parametara predviđenih u dokumentaciji. Istovremeno, vrši se pregled i utvrđuje stanje električne opreme, njen stepen mehaničke ili protiveksplozione zaštite, ostvaruje se uvid u stepen zaprašenosti objekta i dr. Analizom prikupljenih podataka utvrđuju se izvori opasnosti.

Osim utvrđivanja osobina i stanja prašine i rezultata izmerene koncentracije prašine (koji se uzimaju sa rezervom, kao „srednja vred-nost", jer su promenljivog karaktera), potrebno je proceniti verovatnoću dodira prašine i električnih uređaja.

SRPS N.S8.850 je propisao površinske temperature kućišta električnih uređaja. Tako je za prašine kod kojih ne nastaje tinjanje, i temperatura površine električnih uređaja u trajnom pogonu najviše 2/3 temperature paljenja uzvitlane eksplozivne smeše prašine sa vazduhom. To je važno ograničenje.

173

Ako temperatura tinjanja ili paljenja prašine, koje ugrožavaju mesto na kojem je ugrađen električni uređaj, iznosi manje od 30°C, moraju se izvršiti sledeća kontrolna merenja:

- trajni pogon, nazivno opterećenje,

- trajni pogon, realno opterećenje.

Merenja se posebno vrše za nagnute površine, odvojeno za ostale slučajeve. Utvrđene temperature površina upisuju se na samom uređaju. Temperatura horizontalnih površina nagnutih do 60° prema horizontali mora, u trajnom pogonu i kad površina nije pokrivena prašinom, da bude za 75°C niža od temperature tinjanja 5 mm debelog sloja prašine. Temperatura površina nagnutih preko 60° prema horizontali i površina sa manjim nagibom, na kojima je onemogućeno taloženje prašine, može u trajnom pogonu da iznosi najviše 2/3 temperature paljenja uzvitlane eksplozivne smeše prašine sa vazduhom.

Na osnovu konstatovanog, može se prići izradi logograma za definisanje opasnog prostora prašina u industrijskim pogonima. Izgled logograma dat je na sl.

174

175

ОДРЕЂИВАЊЕ зонд УГРОЖЕНОСТИ ОД

ЕКСПЛОЗИЈЕ

ОБЈЕКАТ, ПОСТРОЈЕЊЕ, УРЕЂАЈ

СНИМАЊЕ СТАЊА

АНАЛИЗА ПРИКУПЉЕНИХ ПОДАТАКА

вероватноће

НЕУГРОЖЕН ПРОСТОР

УТВРЂИВАЊЕ ИЗВОРА ОПАСНОСТИ

1

176

2

УТВРЂИВАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА КОЈИ СУ БИТНИ ЗА ОДРЕЂ. ГРАНИЦА УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА

ОСОБИНЕ УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА

СТАЊЕ ОБЈЕКТА. ПОСТРОЈЕЊА,

УРЕЂАЈА

ОСОБИНЕИ СТАЊЕ ПРАШИНЕ

ИЗМЕРЕНА КОНЦЕНТРАЦИЈА

ПРАШИНЕ

ВЕРОВАТНОЂА ДОДИРАПРАШИНЕ

И ЕЛ. УРЕЂАЈА

и /или

ЗОНА11 ЗОНА12

графички приказзона угрожености

усааршавање технолошког процвса (САНАЦИЈА)

Primer: PODACI ZA OCENU OPASNOSTI OD EKSPLOZIJE KOD TRANSPORTA UGLJA U TERMOELEKTRANAMA PO IZLOŽENOJ METODOLOGIJI

Minimalna količina ugljene prašine koja je u smeši sa vazduhom pokazala eksplozivna svojstva kreće se, u zavisnosti od mesta uzorkovanja, odnosno finoće nataložene ugljene prašine, od 250 g/m3 do1000 gr/m3 što ukazuje da prašina u svim zonama nije jednakog kvaliteta odnosno finoće. Pošto se ne može sa sigurnošću znati kakva će, u konkretnim situacijama, ugljena prašina biti (promena vlažnosti i finoće zrna je stalna pojava i zavisi od više faktora), usvojen je kriterijum koncentracije od 250 gr/m3.

Period merenja je obuhvatio one dane kada je spoljna temperatura vazduha bila iznad 30°C što je takođe ekstremni slučaj, s obzirom da su ove temperature u toku godine veoma malo zastupljene (od 25 do max 30 dana u godini).

Intenzitet taloženja prašine It gr/m3 na dan, dobijen je merenjima u toku 24 časa i to za svaku zonu posebno.

Faktor rizika To (dana) je vreme za koje će se nataložiti ona količina prašine koja bi u momentu uskovitlanja dala minimalno potrebnu količinu prašine koja eksplodira, odnosno 250 gr/m3 Temperature elektromotora, sklopova i ostalih vrućih površina utvrđene su preciznim termoelementom i one se upoređuju sa kriterijumima datim u SRPS N.S8.850.

177

Stepen opasnosti od eksplozivnog dejstva ugljene prašine određuje se preko To (dana) odnosno preko vremena potrebnog da se, u uslovima uskovitlavanja, stvori koncentracija ugljene prašine od 250 gr/m3. Uslovno su prihvaćeni sledeći stepeni opasnosti:

0 - nulti To 200 dana, I - prvi To od 50-200 dana, II - drugi To od 10-50 dana, III - treći To manje od 10 dana. Kao značajni primarni izvori prašine za sva postrojenja

dopreme mogu se istaći sledeće radne faze: - istresanje vagona u prihvatne bunkere (obe dopreme), - transport uglja svim trakama (obe dopreme), - presip sa trake na traku ili u levkove kod obe dopreme, - pad uglja preko razdelnih levkova, - punjenje bunkera ugljem, - doziranje uglja, - rad mlinova.

178

Zbog posledica eksplozija, na elevatorima žita u Americi je standardizovan nov pristup klasifikaciji opasnog prostora, koji ce primenjuje i na ovim prostorima, za slučaj uvoza celog tehnološkog postupka. To nije posebna praksa, već uobičajen postupak kod nostrifikacije strane investiciono-tehničke dokumentacije za izgradnju objekata u prehrambenoj, drvnoj ili industriji plastičnih masa. Kod izgradnje šećerana najčešće su korišćeni poljski propisi.

Prostori koji su ugroženi od zapaljive prašine poznati su kao prostori „Class II", koji ce dalje dele u grupe: E, F i G.

179

Da bi ce ugroženi prostor ovako definisao, potrebno je prethodno razmotriti sledeće relevantne parametre:

1. elekrtričnu provodnost prašine,

2. temperaturu paljenja sloja prašine,

3. količinu prašine:

a) nataloženu na podu, delovima konstrukcije objekta ili uređaji

ma i opremi,

b) u vazduhu u vidu oblaka,

4. ponašanje prašine na temperaturi od 120°S,

5. veličinu energije paljenja potrebnu za paljenje oblaka zapaljive prašine.

180

Fenomen provodnih staza („The phenomenon of tracking"), kada električna struja nalazi „svoj prolaz" stazama najmanjeg otpora u sloju prašine, i grejući čestice na tim stazama i time stvarajući izvor paljenja, ono je osnovni razlog za stvaranje takve podele. Prema vrednosti otpornosti, prašine su kategorisane u grupe, i to:

Grupa E: prašine koje imaju otporiost manju od 105 Omcm ili kod kojih dolazi do proboja ako se uzorak podvrgne polju od 1000 V/cm,

Grupa F: prašine koje imaju otpornost između IO5 i 1O8 Omcm i kod kojih ne dolazi do proboja ako se uzorak podvrgne polju od 1000 V/cm,

Grupa G: prašine koje imaju otpornost veću od 108 Omcm i kod kojih ne dolazi do proboja ako se uzorak podvrgne polju od 1000 V/cm.

Praktično, osnovu grupe E čine metalne prašine kao što su prašine magnezijuma ili aluminijuma, grupu F čine ugljene prašine, a grupu G prašine plastičnih masa ili organskih proizvoda.

181

U raznim industrijskim pogonima dolazi do taloženja prašine na kućištima električnih uređaja, na ona deluje kao termički izolator, što dovodi do porasta temperature uređaja. Zbog toga se sprovode ograničenja za upotrebu u zonama zaprašenosti, prema kriterijumu:

- električni uređaj se može koristiti u zoni opasnosti pod uslovom da njegova površinska temperatura kućišta ne pređe temperaturu paljenja razmatrane ambijentalne prašine, pod punim opterećenjem uređaja u eksploataciji.

182

Količina nataložene ili dispergovane prašine u vazduhu od posebnog je značaja za klasifikaciju zona na zone 1 i zonu 2.

Za slučaj kada glavnu opasnost predstavlja nataložen sloj prašine veći od 3 mm, prostor se klasifikuje kao zona 1. Za istu kategorizaciju služi i empirijski kriterijum svetiljke sa žarnom niti:

- ako sijalica svetiljke jačine od 100 W sa razdaljine od 3 m nema jasne obrise, već je zatamnjena, kao u izmaglici, to je opasan prostop zone 1.

Ako zonu opasnosti formiraju prašines električne provodnosti manje od 105Omcm, prostoe se klasifikuje kao zona 1

Ostali prostori su prostori zone 2

Na mestima gde horizontalne površine nisu pokrivene slojem prašine, ili se jasno vide u oblaku, ne treba vršiti klasifikaciju. To je bezopasan prostor.

183

Primer 1: MAGACIN SIROVINA TNR, DNR I DNZR

Neke osnovne karakteri stike:

Trinitrorezorcin je eksplozivna materija Po osobinama detonacije slična pikrinskoj kiselini ili trotilu.

Materije se uskladištavaju u vlažnom stanju, pri čemu ne dolazi do izdvajanja prašine, para i gasova da bi se obrazovala eksplozivna atmosfera sa vazduhom.

Analizom podataka iz propisane tabele (prikaz elemenata za ocenu opasnosti prostora ugroženih eksplozivima prvma SRPS N.S8.006), prostor magacina klasifikuje se zonom E2.

184

Prikaz elemenata za procenu opasnosti prostora ugroženih eksplozivima prema SRPS N.S8.006

185

1. Pogon – objekat:

2. Prostorija – prostor: magacin, TNR, DNR, DNZOR

3. Temperatura prostorije: max 35C0, min 5C0

4. Ventilacija prostorije: prirodna, prisilna, neventilisana

5. Grejanje: vodeno, parno, toplim vazduhom, električnom energijom 70C0

EKSPLOZIVI:

6. Vrsta eksploziva: TNR, DNR sa 25-30% vlage

7. Naziv specifikacije:

8. Osetljivost: TNR ekvivalentno trotilu, DNR manja

9. Izvedba: a) flegmatizacija: H2O jeste, nije b) druga

10. Temperatura paljenja

11. Stanje:

a) praši, isparava, odnosno sublimira stalno

b) praši, isparava, odnosno sublimira povremeno

c) ne praši, ne isparava, odnosno ne sublimira ni u kakvim uslovima

12. Dodir sa električnim uređajem:

a) Trajan (ne može se sprečiti)

186

b) U normalnom pogonu (trajni dodir se ne predpostavlja)

c) Ne može doći u dodir sa električnim uređajem

13. Zona opasnosti prema SRPS N.S8.006

14. Pregled električnog postrojenja se spovodi jednom godišnje

15. Ciklus edovnog čišćenja električnog postojenja je jednom mesečno

16. Nužno osvetljenje se: izvodi ne izvodi

17. Uticaj smetnji na postrojenju pri nestanku el. Napajanja objekta rešen je :

a) Rezervnim izvorom

b) Tehnološkim uslovima

c) Drugim načinom

18. Ostale odredbe i specifičnosti

19. Da li su korišćeni ili nastaju eksplozivne pare, gasovi, maglice ili prašine?

a) Ako nastaju primenjuju se standardi SRPS N.S8.007, SRPS N.S8.008

b) Ne nastaju

Primer 2: Magacin sumpora

Osnovne karakteristike sumpora su:

ne rastvara ce u vodi, rastvara se u ugljendisulfidu,

zapaljiva čvrsta maierija

Parametri eksplozivposti sumpora su:

maksimalna koncentracija pri kojoj je moguća eksplozija 20 g/m3

minimalna temperatura paljenja 190°C

maksimalni pritisak 0,54 MPa

maksimalna brzina porasta pritiska 32,5 MPa/s

minimalna energija paljenja 15 MJ

toplota sagorevanja 93000 kJ/kg

dielektrična permeabilnost 2-4

Minimalni sadržaj kiseonika za gorenje lebdeće prašine je 2%, zapremine.

Sumpor je slab provodnik elektriciteta

Eksplozivna opasnost aerosola sumpora ce snižava u prisustvu vodene pare.

Zona opasnosti od eksplozije - zona 12.

187

Primer 3: ZONE OPASNOSTI OBJEKTA SUŠNICE PENTRITA Zbog lakše manipulacije i bezbednosnih razloga pentrit ce transportuje sa 20-30%

vlage, a za kasniju preradu ce suši. Samo sušenje pentrita ce vrši uglavnom toplim vazduhom zagrejannm do 60°C. Osnovni podaci o pentritu:

Pentrit je veoma osetljiv eksploziv; u čvrstom stanju eksplodira na 205°C do 215°C. Tendenciju razlaganja ima na 150°C. Ne rastvara ce u vodi, delimično ce rastvara u alkoholu i sasvim dobro u acetonu. Vrlo je osetljiv na trenje. Detonaciju pentrita izaziva dejstvo ultraljubičastih zraka, ali i statički elektricitet.

Hemijska formula pentrita: C(CH2ONQ2)4 molekulska masa: 316.5 temperatura topljenja: 138-140°C temperatura ključanja: 205-215°C Gustina: 1.773 kg/dm3;

188

Zona opasnosti 12 Zona opasnosti od prašine sumpora

Na osnovu specificirane tehnološke opreme određene su zone opasnosti i to:

Zona EO: taložnik ispred objekta i prostorija za sušenje sa posudama,

Zona E1: prostor 1 m od otvora za ventilaciju i 1 m oko taložnika i preostali deo prostorije sušnice, izvan gabarita tehnoloških elemenata

189

Сл. 9. Зоне оиасности за сушницу пентрита

таложник

сушница

Primer 4: ODREĐIVANjE ZONA OPASNOSTI PROSTORA UGROŽENOG UGLjENOM PRAŠINOM

Ugljena pašina, pod određenim uslovima, ima eksplozivne osobine, a ima i uslova pri kojima nastaje samozapaljenje nataložens ugljene prašine.

Analognim postupkom, izloženim u prethodnom primeru, polazne osnove za određivanje zona opasnosti, tj. zone višeg stepena zaprašenosti - zone 11 i zona nižeg stepena zaprašenosti - zone 12, su:

- poznavanje eksplozivnih karakteristika ugljene prašine, - tehnološkog postupka dopreme uglja, - prostornih dimenzija pogona, - izvora opasnosti, - tačke paljenja uglja u lebdećem stanju.

Ugljena prašina se smatra opasnom u pogledu eksplozivnosti ukoliko

sadrži: - ukupnu vlagu < 40%, - pepela 60%, - isparljivih materija sračunatih na čistu ugljenu supstancu 14%.

190

Prema tački paljenja Tp, prašine se mogu podeliti u sledeće grupe:

191

Тр°С до 350 350-450 450-550 550-650 650-750 750

Stepen zapaljivosti

Vrlo lako lako srednje Teško vrlo teško Naročito teško

Za prašinu uglja, kod koje je temperatura palenja određena i iznosi iznad 800°C, smatramo da je u pogledu eksplozivnosti bezopasna i istovremeno se mora raspolagati i podatkom da u zavisnosti od vrste uglja, opasne koncentracije ugljene prašine mogu biti u opsegu 50-800 g/m3 u obliku lebdeće smeše ugljena prašina-vazduh. Ovaj sadržaj se ispituje za svaki uzorak prašine uzet sa mernih mesta ispitivanja. Posle obavljenih ispitivanja uzoraka pristupa se analizi dobijenih rezultata merenja i oceni opasnosti. Ocena opasnosti se uvek donosi prema najnepovoljnijim dobijenim rezultatima: ouzorak uglja sa 44,5% zrna manjih od 100 mikrometara; osadržaj pepela, tj. inertne materije sračunate na ugalj bez vlage 20,02%.

Prema rezultatima ispitivanja može se zaključiti:

1. Ispitivani uzorak sa mesta M1 prirodno nataložene ugljene prašine sa 38,3% vlage ne pokazuje eksplozivna svojstva, dok sa procentom vlage od 3,2%, DGE iznosi 350 g/m3;

2. Prašina koja se izdvaja u toku transporta predstavlja grubo nataloženu prašinu, jer sadrži manje od 70% zrna iznad 63 µm.

3. Sa stanovišta eksplozivnosti najopasnije su čestice ispod 100 µm, koje su u ispitivanom uzorku zastupljene od 44,5%,

4. Hemijske karakteristike nataložene prašine i uzoraka uglja nalaze se u granicama eksplozivno opasnih karakteristika.

5. Ispitivani uzorci sa mernog mesta u smeši sa vazduhom pale se na temperaturi od 460-470°C i karakterišu prašinu kao srednje zapaljivu.

6. Sloj nataložene ugljene prašine od 5 mm pali se na temperaturi od 230-250°S dok se sloj prašine od 10 mm pali na temperaturi od 220-240°C.

192

Na osnovu obavljenih ispitivanja, utvrđeno je da prašine uglja mogu u iznetom slučaju da postanu eksplozivno opasne, pod određenim uslovima, i to:

a) kada se radi u letnjem režimu (periodu) i nataložena prašina sadrži vlagu ispod 20%,

b) kada dođe do promene granulacije nataložene prašine i ona sadrži 70% zrna ispod 100 µm.

Na osnovu iznetog, na liniji transporta uglja treba primeniti električne uređaje u stepenu zaštite IP 64.

193

Начело превенције Превенција заштите од пожара обезбеђује се планирањем и спровођењем

превентивних мера и радњи тако да се што ефикасније спречи избијање пожара, а да се у случају избијања пожара ризик по живот и здравље људи и угрожавање материјалних добара као и угрожавање животне средине сведе на најмању могућу меру и пожар ограничи на самом месту избијања.

Категоризација према угрожености од пожара У циљу утврђивања одговарајуће организације и предузимања мера

потребних за успешно функционисање и спровођење заштите од пожара, Министарство врши категоризацију објеката, делатности и земљишта према угрожености од пожара у зависности од технолошког процеса који се у њима одвија; врсте и количине материјала који се производи, прерађује или складишти; врсте материјала употребљеног за изградњу објекта; значаја и величине објекта и врсте биљног покривача. Објекти, делатности и земљишта разврставају се у следеће категорије:1) са високим ризиком од избијања пожара − прва категорија угрожености од пожара;2) са повећаним ризиком од избијања пожара − друга категорија угрожености од пожара;3) са извесним ризиком од избијања пожара − трећа категорија угрожености од пожара

194

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА У УРБАНИЗМУ (Заштита од пожара у просторном и урбанистичком плану)

Просторни и урбанистички план, поред услова прописаних посебним законом, садрже:1) изворишта снабдевања водом и капацитет градске водоводне мреже који обезбеђују довољно количине воде за гашење пожара;2) приступне путеве и пролазе за ватрогасна возила до објеката;3) безбедносне појасеве између објеката којима се спречава ширење пожара. 4) удаљеност између зона предвиђених за стамбене и објекте јавне намене и зона предвиђених за индустријске објекте и објекте специјалне намене

ТЕХНОЛОШКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА- Класификација објеката према угрожености од пожара

Симболи за категорију технолошког процеса према угрожености од пожара имају следеће значења:

К1 представља категорију технолошког процеса према угрожености од

пожара у коју спадају погони у којима се ради са материјалом који се може запалити или експлодирати под дејством воде или кисеоника, лакозапаљивим течностима чија је тачка паљења испод 23°С и гасовима и паром чија је доња граница експлозивности испод 10% , на пример:погони у којима се ради са металним натријумом или калијумом, фосфором и карбидом, погони за производњу вискозних влакана, екстракцију бензином, хидрирање, рекуперацију и ректификацију органских растварача и складишта бензина, угљен-дисулфида, етра, ацетона и сл.;

195

К2 представља категорију технолошког процеса према угрожености

од пожара у коју спадају погони у којима се ради са лакозапаљивим течностима чија је тачка паљења између 23°С и 100°С и запаљивим гасовима чија је доња граница експлозивности изнад 10% То су погони у којима се обрађују чврсте запаљиве материје, при чему се развија експлозивна прашина, на пример: пумпна постројења и станице за течне материје чија је тачка паљења, између 23°С и 100°С, погони у којима се стварају угљена прашина, дрвене струготине, брашно, шећер у праху, синтетички каучук у праху и сл.;

К3 представља категорију технолошког процеса угрожености према

пожару у коју спадају погони у којима се ради са запаљивим течностима чија је тачка паљења 100°С до 300°С и чврстим материјама температуре паљења до 300°С , на пример: погони за механичку прераду дрвета и производњу хартије, погони за производњу текстила,погони за регенерацију уља за подмазивање, складишта горива и мазива, средства за транспорт угља, затворена складишта угља, пумпне станице за течности чија је тачка паљења 100°С до 300°С, гараже за аутомобиле и јавни пословни и стамбени објекти који могу да примевише од 500 лица;

196

К4 представља категорију технолошког процеса угрожености

према пожару у коју спадају погони у којима се ради са течностима чија је тачка паљења изнад 300°С, чврстим материјама чија је тачка паљења изнад 300°С и материјама које се прерађују у загрејаном, размекшаном или растопљеном стању, при чему се ослобађа топлота праћена искрама и пламеном, на пример: погони за топљење, ливење и прераду метала, гас-генераторске станице, одељења за испитивање мотора са унутрашњим сагоревањем, котларнице, трансформаторске станице и погони у којима сагорева чврсто, течно и гасовито гориво, као и јавни пословни и стамбени објекти који могу да приме од 100 до 500 лица

К5 представља категорију технолошког процеса угрожености

према пожару у коју спадају погони у којима се ради са негоривим материјама и хладним мокрим материјалом , на пример: погони за механичку обраду метала, компресорске станице, погони за производњу негоривих гасова, мокра одељења индустрије текстила и хартије, погони за добијање и хладну обраду минерала, азбеста и соли и за прераду рибе, меса и млечних производа, водне станице и објекти који могу да приме од 20 до 100 људи

197

Načini upravljanja rizikom u slučaju požara Poslovima na preuzimanju većih i težih rizika, kao sto su rizici od

požara, mora se pridavati posebna pažnja zbog mogućih teških posledica tokom stvarenja neke od opasnosti. Cilj upravljanja rizikom je da se obezdedi bolje razumevanje i potpunija zaštita, ili kontrola, u raznim nepredviđenim situacijama. Struktura imovine, tehnološki procesi proizvodnje, načini gradnje i odražavanje objekta, sprovedene i nesprovedene zaštitne mere, lokacija, smeštaj vatrogasne brigade, stvaraju veoma složenu problematiku uslova osiguranja imovine od nastanka požara, sto zahteva visoku stručnost u radu. Iz tog razloga, prilikom preuzimanja ovakvog rizika treba angažovati tim stručnjaka raznih profila sa iskustvom, kako bi se rizik identifikovao uz minimum grešaka. Česte štete su uzrokovale potrebu da se stvore stručni timovi koji će biti u stanju da sagledaju svaki rizik, analiziraju izvore opasnosti i predlože preventivne mere. Svrha preuzimanja rizika je blagovremeno otkrivanje i saniranje izvora opasnosti. Ekipa eksperata za upravljanje rizikom ce pokušaće da proceni rizik i celokupni mogući efekat svih rizika koji su identifikovani (kako internih tako i eksterni), uz procenu maksimalne moguće štete. Oni ce pokušati da procene i buduće potencijalne rizike, koji mogu nastati usled izmene zakonskih propisa zaštite od požara.

198

Nakon sagledavanja i procene svih rizika od požara tim eksperata izrađuje elaborat. Elaborat rešava i daje odgovore na sledeća pitanja:

- identifikacija objekta, namena i razvrstavanje u jedinstvene rizike

- ocena rizika kroz primenu tržišnih elemenata klase opasnosti i klase zaštitnih mera

- procena maksimalne moguće štete MMŠ– a - analiza i ocena realne opasnosti - predlog mera zaštite u vidu preventivnih mera - redovno praćenje i sprovođenje preventivnih mera - elektronska obrada rizika - predlog smanjenja Maksimalne Moguce Štete

Značaj preventive Uprkos činjenici da postoje izvesna razmimoilaženja kod autora koji

se bave ovom problematikom, može se reći da se uglavnom svi slažu da su fundamentalni ciljevi preventive sledeći:

1) predupređenje štetnog događaja, odnosno onemogućavanje njegovog ostvarenja;

2) smanjenje posledica štetnog događaja, odnosno minimizacija. ekonomskih posledica

199

U skladu sa tim, preventiva teži da izbegne nastanak štete ili bar da smanji njene efekte u slučaju njenog ostvarenja. Ovo prevashodno podrazumeva potrebu za analizom fenomena rizika sa svih njegovih aspekata, kao i ispitivanje i istraživanje adekvatnih sredstava za neutralisanje sklonosti ka gubicima. Neophodnost razvoja savremene preventive u svim oblastima života i rada, uslovljena je etičkim, ekonomskim, sociološkim, kao i ekološkim razlozima. I mada se preventivnim merama zaštite može značajno uticati na faktore rizika u smislu nastajanja i minimizacije štete, to nimalo ne umanjuje značaj ekonomske zaštite od nastanka štetnog događaja.

Ne umanjujući značaj ostalih razloga za ispravnost postavljanja osnovnih ciljeva preventive, ako se samo ukaže na ekonomski razlog, odnosno na problem korisnosti, tada se mora ispitati da li je ona ili nije korisna. Problem se postavlja da se ispita da li troškovi uloženih sredstava kod obezbeđenja mera zaštite i sigurnosti mogu da nadoknade verovatne gubitke, koje rizik može da prouzrokuje. Stručnjaci za preventivu u tom pogledu daju potvrdno mišljenje koje zasnivaju na sledećim osnovnim principima:

1) da plan preventive treba da bude korektno razmatran i da mere zaštite treba da se postave na racionalnoj osnovi, a ne u masovnoj i nekritičnoj formi;

2) nezavisno od zaštite ljudskih života – u kom slučaju su ulaganja u mere preventive opravdana samo po sebi odvojeno od ostalih aspekata – kod zaštite materijalne imovine treba da postoji jedna razumna korelacija ekonomskih mera koje treba prihvatiti za preventivu nesreća i realne vrednosti imovine koja treba da bude predmet takve zaštite;

3) cena novih instalacija i dopunjavanja novim postrojenjima za preventivu je veoma mala prema ukupnoj ceni investicija.

200

Zainteresovani subjekti za preventivu

U zavisnosti od opasnosti koje mogu prouzrokovati materijalnu štetu mogu se preduzimati različite vrste preventivnih mera, na različitim nivoima: na nivou osiguranika, na nivou osiguravača i na nivou države, odnosno njenih tela.

1) Preventivne mere na nivou države: Zbog izvesnih specifičnosti katastrofalnih rizika ovo osiguranje se sprovodi uz pomoć države ( posebno

kod aktivnosti u oblasti preventive ) i u uporednom pravu postoji obimna regulativa kojom se podržava privatno osiguranje da učestvuje u poslu koji je od nacionalnog značaja. I takve mere preventive koje se donose na nivou države imaju širi društveni interes i sprovode se na određenim područjima, uvek sa osnovnim ciljem smanjenja šteta i gubitaka.

Način na koji subjekti učestvuju u preventivi, na nivou države, sastoji se u sledećem: - Država donosi propise i standarde u određenim oblastima i delatnostima u kojima preventiva zauzima

posebno mesto. - Država preko svojih zakona reguliše rad određenih inspekcija(npr. inspekcija u oblasti požara, zaštite na

radu, saobraćaja, zdravlja, ekologije... ), koje između ostalog vrše kontrolu i sprovođenje mera zaštite. - Država kroz dugoročne programe naučno – istraživačkog rada podstiče istraživačko – razvojne

aktivnosti na polju rizika i preventive. - Država organizuje osposobljavanje za preventivne aktivnosti kroz programe obrazovanja od osnovnog

do akademskog obrazovanja. - Država raznim merama podstiče izdavačku delatnost. - Država učestvuje u organizovanju i osposobljavanju akreditovanih ispitnih i atestnih laboratorija za

ispitivanje i atestiranje parametara i medija od interesa za preventivu. - Država podržava razvoj tehnologije, opreme i materijala u funkciji preventive. - Država obezbeđuje odgovarajuće bezbednosti procesa i objekata kroz projektovanje i izgradnju. - Država podstiče međunarodno povezivanje i članstvo u značajnim svetskim asocijacijama koje se bave

problemima preventive i preventivne zaštite. - Prilagođavanje državne statistike potrebama preventive.

201

2) Preventivne mere na nivou vlasnika imovine: Vlasnik imovine – osiguranik i sam može aktivno da učestvuje u preventivi kroz:

- projektovanje procesa, tehnologije i tehnike sa ciljem povećanja bezbednosti, - veće uključivanje dostignuća nauke iz oblasti preventive i zaštite u celokupno

poslovanje, - izučavanje rizika koji primenjena tehnologija, tehnika i rapored u prostoru nose

( analiza rizika, MMŠ, ugovorne mere ), izveštavanje o promenama na riziku, - optimizacija sopstvenog ponašanja u odnosu na prenošenje rizika ( sopstveno

“nošenje“ rizika, osiguranje, izbor osiguravača ), - organizovanje službe zaštite, njeno uklapanje u više sisteme zaštite

3) Preventivne mere na nivou osiguravača:

Poseban interes za smanjenje rizika i za realizaciju konkretnih aktivnosti u tom

pravcu svakako imaju društva za osiguranje i reosiguranje, zato što po prirodi svog posla predstavljaju subjekte koji po ugovoru o osiguranju, a što je osnovni smisao osiguranja, treba štetu da plate. Društva za osiguranje obavljaju poslove osiguranja na taj način da za određenu premiju osiguranja, preuzimaju rizike od najrazličitijih privrednih organizacija i drugih pravnih i fizičkih lica. U sastav tih poslova uključeno je, prema logici, i razmatranje rizika koji treba detaljno analizirati i iznalaziti načine za njegovo smanjenje. Tu nužnost nalaže im i Zakon o osiguranju koji ih obavezuje na preduzimanje mera za sprečavanje i suzbijanje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i lica. Stručne službe u osiguranju, kao i društva čiji su poslovi neposredno povezani sa poslovima osiguranja su dužni da se bave utvrđivanjem i procenom rizika i šteta. Na osnovu tih ocena, koje se moraju raditi uz primenu najsavremenijih metoda iz teorije rizika i aktuarske matematike, moguće je formirati premije osiguranja primerene riziku i određivati verovatnoću i visinu očekivanih šteta.

202

Preventivno inženjerstvo

Poseban značaj za savremenu preventivu ima preventivno inženjerstvo, koje integriše naučna i istraživačka dostignuća i stručna saznanja iz različitih oblasti, a prvenstveno oblasti tehničkih, organizacionih, informacionih, ekonomskih i pravnih nauka. Njegova bazična znanja potiču iz naučno – istraživačkih dostignuća fundamentalnih nauka, a pre svega fizike, hemije, matematike i termodinamike. Funkcionalno objedinjavanje naučno – istraživačkih rezultata navedenih nauka čini polazište naučne celine, čiji drugi deo predstavljaju rezultati naučno – istraživačkog i stručnog rada za oblast zaštite ljudi i materijalnih sredstava, a koji ni u jednoj drugoj oblasti nisu predmet interesovanja. Imajući u vidu kompleksnu prirodu pojava koje se ispituju, metode preventivnog inženjerstva treba da budu zasnovane na sistemskom prilazu, na postavkama sistemskog inženjerstva. Ovakav, sveobuhvatan program rada preventivnog inženjerstva ostvaruje se kroz četiri operativna plana i prikazan je na slici :

203

204

Program rada preventivnog inženjerstva

Ovakav, sveobuhvatan program rada preventivnog inženjerstva ostvaruje se kroz četiri operativna plana i prikazan je na slici :

1) Izučavanjem i ocenom rizika 2) Smanjenjem broja i obima šteta 3) Kontrolom i upravljanjem rizikom 4) Ekspertizom i sanacijom šteta

Uzimajući kao polaznu osnovu opravdanost pouzdane zaštite ljudi i materijalnih vrednosti, dostignuća i iskustva preventivnog inženjerstva predstavljaju sastavni deo: urbanističkog planiranja prostora, projektovanja, izgradnje i unutrašnjeg opremanja građevinskih objekata svih društvenih potreba i karakteristika, projektovanja izvođenja i korišćenja različitih infrastrukturnih sistema, karakteristika ugrađenih tehničkih proizvodnih sistema, sredstava i opreme kao i tehničkih sistema zaštite, sistema skladištenja, manipulacije i upotrebe eksplozivnih, zapaljivih i opasnih materija, edukacije zaposlenih u efikasnosti reagovanja pri pojavi štetnog događaja, sistema upravljanja sistemom zaštite u realnom vremenu i utvrđivanju uzroka, posledica i odgovornosti nastalog štetnog događaja.

205

Uzev u obzir izneti prilaz, dolazimo do šire definicije preventivnog inženjerstva:

″Preventivno inženjerstvo je posebna naučna oblast,

koja se razvila kao rezultat naučno istraživačkih dostignuća i praktičnih, stručnih iskustava, a čiji su rezultati usmereni na minimiziranje verovatnoće pojave štetnih događaja, odnosno, ukoliko do njihove pojave i dođe, aktiviranju sistema njihovog neutralisanja uz najmanje moguće posledice”

206

207

Preventivne mere odbrana od požara na primeru šuma

Osnovni tipovi šumskih pozara

Poznato je da karakteristike šumskog rastinja, četinarskih ili listopadnih šuma, u mnogome na osetljivost u pogledu mogucnosti izbijanja požara. Četinarske šume su najpodložnije požaru (bor, ariš, smrča, jela), zbog prisustva smole, suvih iglica i mahovine, a pored njih i šume u kojima ima dosta osušenog i posečenog drveća. Listopadne šume (brezove i bukove npr.), manje su opasne u smislu izbijanja požara.

Opasnost od pozara u šumu veoma zavisi od temperature vazduha, vlažnosti, vetra itd. Tokom visokih letnjih temperatura, gorivi materijal se brže suši i lakse pali. Ako je vazduh suv sagorevanje je brže, jer takav vazduh brže upija vodenu paru iz gorivog materijala. Vetar doprinosi bržem širenju požara, jer pomaže da kiseonik brže struji oko materijala koji gori. Takođe, vetar utiče i na brže prenošenje toplote kroz vazduh i doprinosi bržem sušenju gorivog materijala. On, na kraju, raznosi zapaljive čestice po okolini i prenosi požar na veća odstojanja.

Postoje tri osnovna tipa požara u šumi: - podzemni ili požari treseta – požar koji zahvata gorivi materijal ispod površine zemlje. Obično počinje samopaljenjem. Ako se požar desi ispod površine šuma dolazi do paljenja korenja drveća tako da usled tinjanja požara koreni izumiru a samim tim i deo drveća - prizemni ili niski požari – to su požari koji izbijaju u donjem delu šumskog pokrivača. Obicno ovakvi požari imaju indicije da se prošire na gornje delove šuma ( krošnje drveća). - visoki ili gornji požari – to su požari koji zahvataju krošnje drveća i veoma su česti. Nastaju, najcešće, usled visokih temperatura. Njihovo suzbijanje je mnogo komplikovanije i obično se vrši avionima i helikopterima

Ocena rizika požara Metodologija za ocenu rizika je postavljena, ne samo da bi odredila veličinu rizika

pre nego što bi rizik bio u funkciji, već bi se pomoću ovog sistema odredio nivo preventive za buduće rizike.

Savezni komitet za poljoprivredu je formirao stručnu radnu grupu koja je izdala „Metodu za procenu ugroženosti šuma od požara“. Ova metoda je predstavljala početak organizovanog i planskog pristupa i zaštiti šuma od požara. Metoda se bazira na stranim i domaćim saznanjima i iskustvima. Metoda se mora usavršavati i dopunjavati tokom godina. Danas, posle deset godina, metoda je jos aktuelna i može se primeniti na požare šuma. Ona daje stručnu pomoć svima koji se bave preventivnim merama zaštite od požara, a naročito onima koji vrše procenu ugroženosti šuma od požara. Glavni cilj metode je da postavi osnovu za tehniku i taktiku pri izradi operativnog plana zaštite šuma od požara.

Parametri za ocenu rizika požara u šumama su parametri koji na bilo koji način utiču na ugroženost šuma od požara. Ima ih mnogo, ovde cemo nabrojati samo najbitnije :

a) vegetacija ( zastupljenost vrsta drveća) b) antropogeni faktor ( rizik od čoveka ) c) klima d) podloga ( matični supstrat i tip zemljišta ) e) orografija f) uređenost ( higijena ) šuma

208

a) Vegetacija razmatra različite tipove gorivnog materijala drveta i predstavlja osnovu na kojoj direktno ili indirektno deluju svi ostali faktori. Ona predstavlja osnovu za definisanje stepena ugroženosti od požara. Postoje razne forme klasifikacija šuma i to po vrsti drveća, po načinu uzgoja i po nameni. Zbog toga su po metodologiji šumske vegetacije one grupisane na: četinarske, mešovite i listopadne. Zbog njihove specificnosti u pogledu osetljivosti na požar, uzete su obzir i posebne forme šuma kao sto su makija, garig, šikara, šibljak i degradirana šuma. Četinarske šume su u celini u većoj meri izložene opasnosti od pojave požara u odnosu na listopadne. Kulture veštacki podignutih nasada su u okviru dalje podele vegetacije izdvojene kao posebna kategorija. Starost utiče na ugroženost šuma od požara, kako kod prirodnih šuma tako i kod kultura. Sa povećanjem stepena starosti šume ugroženost se smanjuje dok je kod kultura ta razlika zanemarljiva.

b) Antropogeni faktor (rizik od čoveka) – Prisustvo čoveka u šumi kao

trećeg lica (turisti, lovci, pastiri itd.) nosi sa sobom i opasnost od pojave požara. Ta ugroženost šume od čoveka naročito dolazi do izražaja ako se njegovo prisustvo poklapa i sa aktivnostima koje iziskuju paljenje: spaljivanje biljnih otpadaka i korišćenje vatre za bilo koje namene na otvorenom prostoru. Ređi su slučajevi namernog podmetanja požara. U ovakvim slučajevima nastaju veoma velike štete. Preko 75% šumskih požara nastaje pod dejstvomm otvorenog plamena. Manji broj požara oko 15% nastaje dejstvom varnice, usled kratkog spoja na poljoprivrednim mašinama i opušaka cigare, dok odredjeni broj uzroka ostaje neutvrđen.

209

c) Klima sa svojim činiocima dolazi na treće mesto u spletu uzajamnih delovanja svih paranetara na ugroženost šuma od požara. Na isušivanje gorenog materijala deluju brojni činioci klime, kao sto su: temperatura i relativna vlažnost vazduha, padavine, vetar, oblačnost, sunce i sušni period. Međutim u metodologiji su ugrađena samo tri glavna činioca i to: srednja godisnja vrednost temperature vazduha, količina padavina i relativna vlažnost vazduha. Da bi se realnije procenio uticaj klime na ugroženost šuma od požara ove parametre treba usaglasiti sa trajanjem sušnih perioda i rasporedom tih perioda tokom godine.

d) Podloga (matični supstrat i tip zemljišta) - Matični supstrat i zemljište na

njemu uzeti su kao poseban parametar koji utiče na ugroženost šuma od požara. Stepen ugroženosti zavisi u velikoj meri od sadržaja vlage u prizemnom gorivnom materijalu (iglice, lišće, granje itd.) sto izmedju ostalog zavise od vrste podloge. Pod uticajem požara u samoj zemlji dešavaju se ozbiljne hemijske, fizičke i biološke promene. Promene hemijskih svojstava se javljaju kao posledica sagorevanja organskih materija na i u zemljištu. Fizička svojstva nastaju usled promene hemijskih i kao posledice delovanja kišnih kapi na strukturne agregata sa poremećenim organo – mineralnim kompleksom. Poremećaji mikrobioloških aktivnosti nastaju pode uticajem visokih temperatura naročito u rastresitim zemljištima.

210

e) Orografija – Na terenima sa razlicitim ekspozicijama i nagibima različito je trajanje i intenzitet sunčeve svetlosti a samim tim i uslovi sušenja gorenog materijala.

f) Usklađenost (higijena) šume – Ovaj parametar utiče na

ugroženost šuma od požara jer ne provođenje higijene u šumi povećava količinu lako zapaljivih materijala. Kao uređene šume mogu se smatrati one koje imaju požarne proseke (koje služe kao putevi), šumske puteve, one u kojima se vrši čišćenje i kresanje grana, proređivanje i redukcija sitnog gorivog materijala.

Ocena rizika od šumskih požara se zasniva na osnovu

utvrđenih parametara , izrašava se sumom poena čija vrednost može iznositi najviše 580 a najmanje 115 poena. U zavisnosti od ukupne sume poena na sve šume se ugroženost od šumskih požara razvrastava na 4 stepena koji su prikazani u tabeli:

211

212

Pored pomenutih parametara za određivanje stepena ugrožensti šuma od požara u preventivnoj zaštiti, veliku pomoć može da pruži ispitivanje, praćenje i utvrđivanje stepena opasnosti. Na osnovu toga dobijaju se prognoze pojave požara ako se u ispitivanoj šumi utvrdi da su nastali kritični uslovi koiji pogoduju nastanku požara. Objektivna i pouzdana prognoza, ocene opasnosti od izbijanja požara omoguju efikasno upozorenje službama zaštite od požara.

Modelovanje šumskih požara u cilju preventive U cilju očuvanja šuma od požara, naučnici su problem zaštite šuma od

požara prebacili na polje računarske tehnike. Ovakvim pristupom postižu se rezultati od izuzetne važnosti. Rešavanje problematike matematičkog modelovanja šumskih požara je veoma složeno. Minimalnim ulaganjem u razvoj informacionih sistema , za kratko vreme bi se postigli značajni rezultati. Požar se potencijalno može raširiti po celoj organskoj biomasi, mada je proces sagorevanja uvek različit. Potpunost sagorevanja biomase, linearna brzina širenja požara, intenzitet prenosa toplote, uveliko zavise od osobina zapaljivih materija, od njihove strukture, sadržaja, vlage i hemijskog sastava

Šumski požar kao sistem Polazeći od opšte kibernetske postavke, šumski požar se može posmatrati

kao otvoren, prostorni i dinamički sistem koji predstavlja zbir fizičko – hemijskih procesa . Sistem komunicira sa spoljašnjom sredinom primajući od nje uticaje preko ulaznih elemenata, a sa svoje strane utiče na nju izlaznim parametrima. Ulazne parametre čine kompleks prirodnih i vremenskih uslova, pod kojima se odvija proces. Te parametre možemo svrstati u tri grupe i to: ulazne merljive parametre, ulazne nemerljive parametre i usmeravajuce uticaje. Kao izlazni parametri pojavljuju se veličine koje karakterišu dimenzije požara (sistema), dinamiku i stepen uticaja na okolinu.

213

Posmatrani sistem je moguće raščlaniti na sastavne delove (podsisteme) od kojih je svaki informaciono povezan sa drugim podsistemima i okolinom.

Modelovanje šumskih požara Pod matematičkim modelom se podrazumeva celokupnost odnosa koji

iskazuju veze između ulaznih i izlaznih parametara sistema. U praksi su zastupljena tri nivoa modelovanja šuma:

1) prvi (osnovni nivo) nivo fizičko – hemijskih sagorevanja različitih šumskih požara

2) drugi nivo je modelovanje linearne brzine širenja požara na teritoriji šumskog fonda, sa prognozom pravca i nacina lokalizacije

3) treci nivo je modelovanje požara u sistem u zaštite sume, kao strategijsko modelovanje.

Modelovanje se zasniva na zakonima prenosa toplote i mase, gasne dinamike, kao i fizičko - hemijskim osobinama zapaljive materije. Taktičko modelovanje podrazumeva širenje i razvoj požara od početka do konačnog gašenja. Model mora da sadrži algoritam, ili više njih, koji pružaju mogućnost prognoziranja kontura i površine zahvaćene požarom, proračunavanja očekivanog parametra požara, opisivanje čeonog fronta požara i njihovih ostalih delova. Taktičko modelovanje predstavlja preventivnu meru zaštite šuma od požara, jer na osnovu dobijenih rezultata modelovanja moze se razraditi efikasan plan gašenja požara. Rezultati proračuna veoma su važni za rukovodioce akcije gašenja požara i stručnih službi.

214

Osnovni problemi koje treba rešavati pri izradi i realizaciji algoritma ogledaju se u :

- postizanju odgovarajučeg stepena detaljnosti pri opisivanju fizičko – hemijskih proseca sagorevanja

- prevazilaženju računskih poteškoća u procesu modelovanja - zadovoljavanju stepena univerzalnosti modela - potpunom sagledavanju statističkih parametara - mogućnosti i podesnosti operativnog korišćenja modela.

Na osnovu ovih proračuna dobijaju se sledeće informacije: - podatci o nastanku požara: kordinate površina, konture i intenzitet - metereolški podaci: temperatura vazduha, vlažnost, padavine i vetar - opis šume: tip, sastav, starost, gustina, uređenost, karakter tla - topografski podaci: granice podrucja, požarne prepreke, pruge i

vodozahvat. Na osnovu polaznih informacija stvaraju se među modeli:

- model atmosfere u reonu požara: brzina vetra, profil i smer - model osobina gorive mase treseta i šume u odnosu na rezerve

zapaljive mase (požarnog operećenja), dubine sloja, površine, sadržaj vlage i gustine

- model osobina gorive mase nadzemnog sloja.

215

Šumski požar predstavlja veoma nepodesan objekat sa stanovišta merenja i posmatranja, pa zbog toga je veoma lako moguće da se potkrade greška pri modelovanju. Uticaj grešaka ulaznih parametara je različit, a nepreciznosti pri merenju izlaznih parametara dovodi do greške u prognozi linearne brzine širenja požara, koje za dobre modele u proseku iznose nekoliko desetina procenata.

Preventiva u zaštiti šuma od požara Zaštita šuma od požara obuhvata skup mera i aktivnosti normativne,

organizacionotehničke, obrazovne, upravne i druge prirode, koje se preduzimaju u cilju sprečavanja pojave, širenja i gašenja požara.

Zaštita šuma od požara organizuje se i sprovodi u toku godine u skladu sa Zakonom o šumama, Zakonom o zaštiti od požara, planovima zaštite šuma od požara, Osnovama za gazdovanje šumama i odredbama ovog pravilnika.

U požarnoj sezoni u periodu mart-polovina aprila, juli-avgust, septembar-polovina oktobra, sve mere i aktivnosti sprovode se prema odgovarajućem stepenu ugroženosti šuma od požara.

U radu na zaštiti šuma od požara preventiva ima prioritetno mesto. Po sadržaju, mestu i načinu izvodjenja, preventiva obuhvata čitav skup mera i aktivnosti koje treba da se realizuju u različitim uslovima u prostoru i vremenu pre pojave šumskog požara

216

U cilju efikasne zaštite šuma od požara, kao preventivne mere, organizuju se:

1) Mere borbe protiv potencijalnih izazivača šumskih požara Prema statističkim podacima, u našoj zemlji od ukupnog broja požara, čovek izazove preko 98%, najčešće iz neznanja, nehta ili namerno. Da bi se promenilo takvo ponašanje kod čoveka - izazivača požara potrebno je sprovesti propagandne i vaspitno-brazovne mere:

- održavanje popularnih predavanja za stanovništvo (svih doba uzrasta, od dece do odraslih) sa ciljem razvijanja saznanja i svesti o šumi, njenom ekološkom i privrednom značaju,

- objavljivanje prigodnih članaka, proglasa i upozorenja na pojačanu opasnost od šumskih požara u sredstvima informisanja (štampi,radiju, televiziji i dr.),

- prikazivanje filmova o šumskim požarima postavljanje znakova upozorenja na opasnost od pojave šumskih požara, znakova zabrane pušenja i loženja otvorene vatre u šumskim kompleksima.

Znaci se postavljaju i obnavljaju pred početak požarne sezone u šumama i to: na

ulazu u šumu, pored puteva, u blizini turističkih objekata koji se nalaze u šumi

ili njenoj blizini, pored izletišta, trimstaza, piknik zona i dr.

217

2) Mere u cilju sprečavanja izazivanja šumskih požara

U kritičnim periodima pojave šumskih požara, putem čuvarske službe, vrši se kontrola lica - potencijalnih izazivača požara i to:

- poljoprivrednika koji pale korov i biljni otpad na parcelama u blizini šuma,

- čobana koji napasaju stoku u blizini šuma,

- lica, vlasnika vikend kuća koje se nalaze u šumi ili njenoj blizini,

- vlasnika deponija za odlaganje i spaljivanje smeća koje se nalaze u blizini šume,

- izletnika koji praznike i dane odmora provode u šumi,

- kupača na jezerima, akumulacijama i rekama u blizini šume i

- drugih lica koja brrave u šumi ili u blizini šume.

Navedena lica moraju biti upozorena na opasnost pojave šumskih požara i redovno kontrolisana u periodima pojačane opasnosti od pojave šumskih požara. Zabranjeno je u šumi i na udaljenosti 200 metara od ruba šume podizati krečane, poljske ciglane i druge objekte sa otvorenom vatrom, kao i loženje otvorene vatre u šumi. Lica koja se iz opravdanih razloga zadržavaju u šumi (šumski radnici, turisti i dr.) mogu da lože otvorenu vatru u šumi samo na odredjenim i za to obezbedjenim mestima, pridržavajući se mera sigurnosti koje propisuje korisnik šuma.

218

3) Mere u cilju brzog otkrivanja pojave šumskih požara

U kritičnim periodima pojave šumskih požara (ima ih tri u toku godine; prvi je početkom proleća u martu do polovine aprila, drugi je u letnjem periodu od polovine jula do kraja avgusta i treći u septembru do polovine oktobra), sprovode se sledeće mere:

- uvodi se dežurstvo (aktivno i pasivno) u Šumskim upravama i Šumskim gazdinstvima. Dežurno lice vodi knjigu dežurstva (dnevnik o primljenim i poslatim porukama, o svim aktivnostima za vreme dežurstva, počev od prijema poruke o pojavi šumskog požara, organizacije akcije gašenja požara, toka gašenja požara, učesnicima na gašenju požara i dr.),

- organizuje se osmatranje šuma u periodima dok traje opasnost od pojave požara. Osmatranje se vrši sa zemlje (sa izgradjenih osmatračni- ca, sa najviših kota sa zemlje, u pokretu - patrolama peške ili motornim vozilima) i iz vazduha (u ekstremnim uslovima ugroženosti i kod velikih šumskih kompleksa četinarskih kultura može se organizovati osmatranje avionima i helikopterima),

- osmatrači treba da imaju kartu terena (koji osmatraju), dvogled, radio-stanicu ili druga sredstva veze i u stalnoj su vezi sa Šumskom upravom, odnosno Šumskim gazdinstvom. Kritični periodi pojave šumskih požara -mogu odstupati od napred navedenih perioda u zavisnosti od stanja gorivog materijala i klimatskih uslova.

219

4) Mere u cilju sprečavanja pojave i širenja šumskih požara:

- podizanje mešovitih šuma lišćara i četinara koje su manje ugrožene od šumskih požara u odnosu na čiste četinarske šume,

- podizanje bioloških protivpožarnih pruga u četinarima čije je namena da zaustave širenje požara, omoguće prolazak ljudstva i opreme i u slučaju potrebe da se na njima formira linija odbrane (biološke protivpožarne pruge podižu se sadnjom lišćarskog drveća i žbunja koje je otporno na paljenje i gorenje, pri pošumljavanju četinarima ili se formiraju pri melioraciji degradiranih šuma od izdanaka lišćarskih vrsta),

- sprovodjenje mera čišćenja i nege kultura četinara,

- uspostavljanje šumskog reda u šumama posle seče i izrade,

- izgradnja protivpožarnih pruga u četinarskim sastojinama i održavanje postojećih protivpožarnih proseka i pruga i

- druge mere koje sprečavaju pojavu i širenje šumskih požara.

Napred navedene mere planiraju se kroz osnove gazdovanja šumama, planove zaštite šuma od požara, a konkretno izvodjenje kroz izvodjački plan gazdovanja šumama

220

Rešavanje problema zaštite od požara je veoma težak i složen zadatak. Požari neprestano ugrožavaju kako naše, tako i svetske šume, što za posledicu ima ogromne materijalne i ekološke štete. Iza navedenih razloga društvo u celini treba neprekidno da radi na unapređivanju preventivnih mera i mera za gašenje požara, kako bi ukupna šteta bila što manja.

Određena ugrožena šumska područja odlikuju se nedostatkom vodotokova i vodenih akumulacija pogodnih za vodozahvat. U cilju što veće efikasnosti ekipa za gašenje požara potrebno je na tim podrušjima izgraditi vodozahvate izgradnjom akumulacijama na vodotokovima, koptiranjem izvora i izgradnjom cisterni na svim mestima gde postoji realan rizik od požara.

Ako u obzir uzmemo da 98% šumskih požara nastaje usled antropogenog faktora, tj. delovanjem čoveka, poseban akcenat, sto se preventivnih mera tiče , treba staviti na obrazovno-vaspitne propagandne mere. Veoma je značajan uticaj države na podizanju ekološke svesti naroda. Kod nas ove mere nisu dovoljno zastupljene, a tu se uz mali trud i mala ulaganja mogu postići veliki rezultati.

221

1. Намена и циљ документа Овим стандардом се дефинише управљање

заштитом од пожара и експлозија у складу са одредбама Закона о заштити од пожара, другим законским и подзаконским акатима, добром индустријском праксом, техничким и компанијским стандардима из области заштите од пожара и експлозија. Циљ документа је успостављање система којим ће се ефикасно управљати ризицима из области заштите од пожара и експлозија.

2. Подручје примене Стандард се примењује у свим организационим

деловима Друштва. Одредбе овог Стандарда имају обавезујући

карактер за све запослене Друштва.

222

3. Веза са другим документима - Закон о заштити од пожара ("Сл. Гласник РС", бр. 111/2009); - Закон о општем управном поступку ("Сл. Лист СРЈ" бр 33/97 и

31/2001 и "Сл. Гласник РС", бр. 30/2010); - SD-09.00.05: Опште одредбе и структура управљања индустријском и

еколошком безбедношћу, заштитом на раду и здрављем - SD-09.02.10: Управљање индустријском безбедношћу - SD-09.00.03: Процедура за Оперативно обавештавање, истраживање,

евидентирање и периодично извештавање о догађајима - SD-09.05.02: Начин спровођења поступака надзора и ревизије

система управљања индустријском и еколошком безбедношћу, заштитом на раду и заштитом здравља

- SD-09.02.04: Начин управљања извођачима и трећим лицима по питањима индустријске и еколошке безбедности и заштите на раду и здравља

- SD-09.01.06: Систем радних дозвола и високоризичне радне активности

- SD-05.01.01: Инвестициона делатност, основне поставке и структура - SD-08.03.14: Управљање неусаглашеностима, корективним и

превентивним мерама, као и мерама побољшавања - SD-08.03.12: Спровођење интерних провера система менаџмента - UP-09.04.00-001: Упутство за организовање и спровођење вежби HSE

223

4. Дефиниције, ознаке и скраћенице Пожар: процес неконтролисаног сагоревања којим се угрожавају живот и

здравље људи, материјална добра и животна средина. Експлозија: процес наглог сагоревања који настаје као последица употребе

запаљивих течности и гасова и осталих горивих материја које са ваздухом могу створити експлозивну смешу, праћену ударним таласом притиска продуката сагоревања и порастом температуре, као и наглог разарања плашта посуда услед непланираног или неконтролисаног ширења флуида и разлетања делова уређаја, технолошке опреме или објеката, којим се угрожавају живот и здравље људи и материјална добра.

Систем заштите од пожара: скуп мера и радњи на планирању, финансирању, организовању, спровођењу и контроли мера и радњи заштите од пожара и експлозија, за спречавање избијања и ширења пожара, откривање и гашење пожара, спасавање људи и имовине, заштиту животне средине, утврђивање и отклањање узрока пожара, као и отклањања последица проузрокованих пожаром.

HSE: општеприхваћена скраћеница настала од почетних слова енглеских речи “health, safety, environment“, у српском језику “здравље, безбедност на раду, животна средина“, која подразумева између осталог и индустријску безбедност.

Индустријска безбедност: под-дисциплина унутар HSE, која подразумева групу од три бизнис процеса унутар функције за HSE, заштиту од пожара, безбедност процеса и реаговање у ванредним ситуацијама.

224

Функција за НЅЕ: организaциони део Друштва који се бави пословима НЅЕ на нивоу целог Друштва.

Дирекција за индустријску безбедност: организациони део, унутар Функције за HSE, који се бави заштитом од пожара, безбедношћу процеса и реаговањем у ванредним ситуацијама.

НЅЕ Организациони део (ОД НЅЕ): Дирекција/Сектор/Служба која се бави пословима НЅЕ на нивоу организационог дела.

Линијски руководилац: Руководилац чије су дужности и одговорности везане за заштиту од пожара и експлозија дефинисане Правилима заштите од пожара.

KPIs: скраћеница од енглеских речи „Key Performance Indicators“ - кључни показатељи успешности, опште прихваћена скраћеница која се користи у терминологији система менаџмента квалитетом и представља начин мерења успешности пословања у одређеној области, у овом случају за мерење успешности система управљања заштитом од пожара и експлозија.

Пратећи - реактивни показатељи успешности: показатељи који се односе на догађаје који су се десили.

Водећи - превентивни и проактивни показатељи успешности: показатељи којима се прате и надзиру баријере, мери њихова успешност и идентификују слабости.

Модел швајцарског сира: модел који се користи у анализи и управљању ризицима, по коме се између опасности и њене реализације, у форми нежељеног догађаја, у нашем случају пожара, налазе баријере, сликовито приказане као кришке швајцарског сира, са рупама чије димензије симболизују меру слабости баријера.

Баријере: техничке и организационе мере чијим се планирањем и спровођењем спречава избијање пожара, а у случају његовог избијања ризик по здравље и животе људи, угрожавање материјалних добара и животне средине своди на минимум

225

5. Структура и опис активност

5.1 Опште одредбе

Управљање системом заштите од пожара и експлозија представља цикличан процес који се примењује у свим фазама животног циклуса објеката и технологија, од фазе иницирања пројектовања, реализације пројеката, до употребе и демонтаже на крају животног циклуса.

226

Управљање системом заштите од пожара и експлозија базирано је на моделу баријера, и спроводи се у пет корака: анализа опасности и процена угрожености од пожара, дефинисање и примена баријера, дефинисање критеријума перформансе баријера, верификација перформансе и континуирано унапређење.

Управљање заштитом од пожара и експлозија имплементира се кроз шири оквир управљања индустријском и еколошком безбедношћу, заштитом на раду и здрављем, датим стандардом друштва SD-09.00.05: Опште одредбе и структура управљања индустријском и еколошком безбедношћу, заштитом на раду и здрављем на начин дефинисан стандардом SD-09.02.10: Управљање индустријском безбедношћу.

227

5.2. Организација заштите од пожара и експлозија

Организација заштите од пожара у Друштву, у контексту одговорности за управљање заштитом од пожара и експлозија спроводи се на два нивоа. Први ниво, активности везане за ватрогасне јединице, је на нивоу Друштва, у Функцији за HSE, Дирекцији за индустријску безбедност, Сектору за заштиту од пожара, којем припадају све ватрогасне јединице Друштва, укључујући буџетирање, попуњеност, обученост, техничку опремљеност, увежбаност, одржавање, прегледе, испитивања итд, и ово се ближе дефинише Правилима заштите од пожара и Упутствима Друштва која се односе на ватрогасне јединице.

Други ниво, превентивне активности, је у одговорности организационих делова, и укључује буџетирање, организацију, обученост, техничку опремљеност, увежбаност, одржавање, прегледе, испитивања итд, и ово се ближе дефинише Правилима заштите од пожара и Упутствима Друштва која се односе на превентиву.

Обавезе и одговорности појединачних радних позиција дефинишу се описима послова као и Правилима заштите од пожара, уз основни принцип преноса и делегирања обавеза и одговорности кроз пирамиду управљања, од генералног директора Друштва до најнижих хијерархијских нивоа.

Захтеви које треба да задовоље запослени који се баве пословима заштите од пожара, приликом запошљавања или распоређивања на ова радна места, дефинисани су Законом и подзаконским актима, а дају се у описима послова.

228

5.3. Анализа опасности и процена угрожености Анализа опасности и процена угрожености од пожара изводи се у фази

пројектовања и изградње, као и током експлоатације. Анализа опасности и процена угрожености представља корак којим се добијају информације о типовима опасности и нивоима угрожености, са циљем дефинисања организације заштите од пожара, дефинисања баријера, стандарда перформансе баријера и начина верификације.

Анализа опасности и процена угрожености у фази пројектовања и изградње је у одговорности Руководиоца Пројекта и врши се кроз израду докумената који произилазе из законских захтева: Елаборат о зонама опасности и Главни пројекат заштите од пожара. Резултати анализе и процене угрожености се инкорпорирају у пројектну документацију, а накнадно и у Правила заштите од пожара, План заштите од пожара, Санациони план, Програм обуке и нормативно методолошке документе везане за заштиту од пожара и експлозија.

Током експлоатације анализа опасности и процена угрожености врши се кроз управљање променама и периодичну ревизију Елабората о зонама опасности, Правила заштите од пожара, Плана заштите од пожара, Санационог плана и нормативно методолошких докумената везаних за заштиту од пожара и експлозија. Учесталост ревизије је једном годишње, од стране Линијских Руководилаца уз подршку запослених HSE организационих делова.

За објекте и технологије који се користе у тренутку усвајања овог стандарда, а који нису усклађени са захтевима овог стандарда, морају се извести анализа опасности и процена угрожености и израда/допуна докумената које овај стандард захтева у роковима који се дефинишу Планом унапређења.

229

5.4. Дефинисање и примена баријера

Баријере представљају кључни елемент управљања системом заштите од пожара и експлозија. Овим стандардом дефинишу се три групе баријера:

Прва група - Објекти и технологије:

Објекти, технологије,

Системи техничке заштите и уређаји и опрема за гашење пожара;

Друга група - Процеси:

Одржавање,

Прегледи и испитивања,

Систем дозвола за рад,

Управљање извођачима и трећим лицима,

Поступање у случају пожара и евакуација;

Трећа група - Људи:

Обуке и вежбе

230

231

Управљање системом заштите од пожара и експлозија, дефинисано овим стандардом, заснива се на седам основних баријера, током релизације процеса управљања заштитом од пожара могу се дефинисати и додатне баријере.

5.4.1. Прва група - Објекти и технологије Прва група баријера обухвата објекте и технологије, као и системе

техничке заштите и уређаје и опрему за гашење пожара. 5.4.1.1. Објекти и технологије Објекти и технологије, са аспекта заштите од пожара, дефинишу се у

првом кораку - Анализа опасности и процена угрожености у фази пројектовања и изградње, као и у фази експлоатације. Дефинисање ове баријере у фази пројектовања и изградње је у одговорности руководиоца пројекта, односно пројектаната. Дефинисање ове баријере у фази експлоатације је у одговорности Линијског Руководиоца и запослених HSE организационог дела. Интерна ревизија документације, израђене у фази пројектовања и изградње, изводи се са циљем провере усклађености са законским, техничким и компанијским стандардима из области заштите од пожара и експлозија, са аспекта форме, што подразумева проверу присуства свих докумената и свих елемената докумената, а не подразумева стручну проверу пројектованих елемената и параметара, док се екстерна верификација, од стране надлежног државног органа, пре предаје кориснику, врши кроз технички пријем. Објекти и технологије се пројектују и изводе у складу са законским и подзаконским актима, добром индустријском праксом, техничким и компанијским стандардима из области заштите од пожара (на пример подељеност у пожарне секторе, ватроотпорност зидова, подова и стропова, евакуациони путеви, електричне инсталације ...).

232

Као основни критеријуми за објекте и технологије се узимају анализа опасности и процена угрожености који су дати у Елаборату о зонама опасности и Главном пројекту заштите од пожара, након чега се ови захтеви инкорпорирају у техничку документацију (на пример: главни архитектонско-грађевински пројекат, главни пројекат водовода и канализације, главни технолошки пројекат, главни пројекат електроинсталација и др.). Након завршеног техничког пријема дефинисане су баријере из групе објекти и технологије и елементи за дефинисање остале две групе баријера, процеси и људи.

Током експлоатације анализа опасности и процена угрожености врши се кроз управљање променама и периодичну ревизију Елабората о зонама опасности, Правила заштите од пожара, Плана заштите од пожара, Санационог плана и нормативно методолошких докумената везаних за заштиту од пожара и експлозија, учесталост ревизије је једном годишње и изводи се од стране Линијских Руководилаца и запослених HSE организационих делова.

233

5.4.1.2. Системи техничке заштите и уређаји и опрема за гашење пожара Системи техничке заштите и уређаји и опрема за гашење пожара обухватају стабилне

системе за детекцију, дојаву, гашење и хлађење, хидрантску мрежу са припадајућом опремом и апарате за гашење пожара, и дефинишу се у првом кораку - Анализа опасности и процена угрожености у фази пројектовања и изградње као и у фази експлоатације, по моделу датом у тачки 5.4.1.1.

5.4.2. Друга група - Процеси Друга група баријера подразумева одржавање, прегледе и испитивања, систем радних

дозвола, управљање извођачима и трећим лицима и поступање у случају пожара и евакуацију.

5.4.2.1. Одржавање, прегледи и испитивања Ова баријера подразумева одржавање, прегледе и испитивања свих елемената објеката и

технологија који се односе на заштиту од пожара, као и системе техничке заштите и уређаја и опреме за гашење пожара, на пример: стабилне инсталације за дојаву пожара, експлозивних смеша гасова и пара, хлађење, гашење, хидрантску мрежа, апарате за гашење пожара, громобранске и инсталације за изједначавање потенцијала итд. Овде спадају и одржавање, прегледи и испитивања процесне опреме од значаја за заштиту од пожара и експлозија, на пример: резервоари, инсталације, реактори, колоне, пумпе, измењивачи топлоте и друга процесна опрема у којој се користе запаљиве и експлозивне материје.

Одговорности везане за одржавање, прегледе и испитивања су на Линијским Руководиоцима, обавезе са техничког и организационог аспекта су на Линиjским Руководиоцима и запосленима HSE организационих делова. Обавезе и одговорности се ближе дефинишу документом - Правила заштите од пожара.

Организовање јединствених тендера набавке ових услуга од стране трећих лицаврши се од стране Функције за HSE.

Одржавање, прегледи и испитивања опреме и средстава која припадају ватрогасним јединицама Друштва, је у одговорности Сектора за заштиту од пожара, Дирекције за индустријску безбедност, Функције за HSE, на пример: објекти, ватрогасна возила, опрема, справе, изолациони апарати, средства за гашење у возилима итд.

234

5.4.2.2. Систем радних дозвола Систем радних дозвола регулисан је општим стандардом Друштва

SD.09.01.06: Систем радних дозвола и високоризичне радне активности који поред осталог регулише дозволе за топле радове.

5.4.2.3. Управљање извођачима и трећим лицима Управљање извођачима и трећим лицима регулисано је стандардом

Друштва SD.09.02.04: Начин управљања извођачима и трећим лицима по питањима индустријске и еколошке безбедности и заштите на раду и здравља, укључујући заштиту од пожара.

5.4.2.4. Поступање у случају пожара и евакуација У случају пожара сваки запослени је дужан да угаси пожар уколико је

обучен и процени да то може да уради без опасности по себе и друге, у супротном је у обавези да одмах обавести ватрогасну јединицу, поступи у складу са одговарајућим упутствима, уколико је могуће, и евакуише се.

Ватрогасне јединице поступају у случају пожара у складу са Оперативним картама гашења пожара, Плановима заштите од пожара и Санационим плановима.

Евакуација се изводи у складу са Плановима евакуације који су саставни део Правила заштите од пожара и Планова заштите од пожара. Током обука сви запослени се упознају са начином и поступком евакуације, а графички планови евакуације се постављају на видним местима.

Отклањања последица проузрокованих пожаром се изводи у складу са Санационим планом.

235

5.4.3. Трећа група - људи Трећа група баријера подразумева обуке и вежбе. 5.4.3.1. Обуке и вежбе Под обукама и вежбама се подразумева оспособљавање запослених из области

заштите од пожара и експлозија као и вежбе реаговања у случају пожара, укључујући евакуацију.

Обуке и вежбе евакуације су у одговорности ОД HSE, док су обуке и вежбе ватрогасних јединица у одговорности Функције за HSE.

Обуке и вежбе се ближе дефинишу Правилима заштите од пожара, Програмом основне обуке, UP-09.04.00-001: Упутство за организовање и спровођење вежби HSE као и нормативно методолошким документима који се односе на ватрогасне јединице, у складу са Законом о заштити од пожара.

5.5. Стандарди учинка баријера Стандарди учинка баријера представљају елемент система којим се дефинишу

очекивања, односно критеријуми учинка баријера. Ови критеријуми представљају уједно и основу за верификацију учинка баријера. Минимални ниво учинка баријера представљају националне законске и техничке норме, са тим да могу да се поставе и виши стандарди, у складу са компанијским стандардима и добром индустријском праксом. Пример стандарда учинка баријера из прве групе су законске и техничке норме по којима се ове баријере пројектују и изводе. Пример стандарда учинка из друге групе је Стандард Друштва SD.09.01.06: Систем радних дозвола и високоризичне радне активности који се односи на баријеру - Систем радних дозвола. Стандарди учинка баријера дају се у Елаборату о зонама опасности, Главном пројекту заштите од пожара, техничкој документацији, Правилима заштите од пожара и НМД који се односе на заштиту од пожара и експлозија.

236

5.6. Верификација Верификација учинка баријера, и система заштите од

пожара и експлозија уопште, врши се на три начина, кроз надзор и ревизије (интерни и екстерни), истраге догађаја и праћење показатеља успешности.

5.6.1. Надзор и ревизије - интерни и екстерни Интерни надзор и ревизија система регулисан је

Стандардом Друштва SD.09.01.06: Начин спровођења поступака надзора и ревизије система управљања индустријском и еколошком безбедношћу, заштитом на раду и заштитом здравља као и Стандардом друштва SD-08.03.12 Спровођење интерних провера система менаџмента.

Екстерни надзор обавља се од стране надлежног органа Министарства унутрашњих послова, у складу са Законом о заштити од пожара и Законом о општем управном поступку.

Одговорност за реализацију наложених мера везаних за ватрогасне јединице је на Функцији за HSE, одговорност за реализацију наложених мера из области превентиве је дефинисана Правилима заштите од пожара.

237

5.6.2. Истраге догађаја Истраге догађаја регулисане су Стандардом Друштва SD.09.01.06:

Оперативно обавештавање, истраживање, евидентирање и периодично извештавање о догађајима.

5.6.3. Кључни показатељи успешности процеса и њихово разматрање Пратећи - реактивни показатељи успешности процеса, који се односе на

догађаје који су се догодили су пожари. Пожари се деле на три категорије, у складу са КТ-09.01.16: Класификатор догађаја и евидентирају се по стандарду SD-09.00.03: Процедура за Оперативно обавештавање, истраживање, евидентирање и периодично извештавање о догађајима.

Водећи - превентивни и проактивни су показатељи којима се мери успешност баријера и система заштите од пожара и експлозија, и идентификују слабости. Водећи индикатори су Коефицијент законске усаглашености, Коефицијент унапређења и Коефицијент доступности система техничке заштите и уређајa и опремe за гашење пожара - скраћено Коефицијент доступности. Коефицијент законске усаглашености се односи на мере наложене од стране инспекције надлежног државног органа. Коефицијент унапређења се односи на активности планиране Планом унапређења. Коефицијент доступности се односи на системе техничке заштите и уређајe и опрему за гашење пожара, и њихове провере, екстерне и интерне. Начин интерне и екстерне провере доступности система техничке заштите и уређаја и опреме за гашење пожара одређује се посебним Упутством.

На нивоу Друштва прикупљају се, обрађују и анализирају, од стране Функције за HSE, пратећи показатељи успешности процеса. Водећи показатељи успешности процеса прикупљају се, обрађују и анализирају, од стране ОД HSE.

238

239

5.7. Континуирано унапређење Резултат верификације представљају корективне и превентивне мере

произашле из надзора и ревизија, истрага догађаја и разматрања индикатора перформансе, и дефинишу у акционим плановима у складу са SD-09.05.02: Начин спровођења поступака надзора и ревизије система управљања индустријском и еколошком безбедношћу, заштитом на раду и заштитом здравља у складу са као и SD-08.03.14 Управљање неусаглашеностима, корективним и превентивним мерама, као и мерама побољшавања и реализују се унутар ОД када се односе на превентиву, односно Функције за HSE када се оне односе на ватрогасне јединице Друштва.

За планирање средстава и реализацију корективних и превентивних мера је надлежан ОД, односно Линијски Руководиоци и запослени ОД HSE, када се оне односе на превентиву. За корективне и превентивне мере које се односе на ватрогасне јединице планирање средстава и реализација је у одговорности Функције за HSE.

5.8. Намена и структура процеса Намена процеса је успостављање система којим ће се ефикасно управљати

ризицима из области заштите од пожара и експлозија. Структура управљања заштитом од пожара и експлозија баријерама, по

моделу швајцарског сира, базирана је на пет корака: анализа опасности и процена угрожености од пожара, дефинисање и примена баријера, дефинисање критеријума учинка баријера, верификација учинка и континуирано унапређење.

5.8.1. Задаци процеса Управљање ризицима у области заштите од пожара и експлозија

240

241

242

Documents

upravljanje rizikom