7.TIPOLOGIJA GRADOVA

Postoje razni kriterijumi za odreivanje tipologije gradova, ali su najee sledee tipologije: statistika, funkcionalna i socioloka. 1. Statistika tipologija se odnosi na broj stanovnika u gradovima i UN su sastavile jedinstvenu klasifikaciju naselja prema broju stanovnika u 10 grupa. Do donoenja vaeeg zakona u Srbiji se pri odreivanju statusa gradskih i ostalih naselja koristio popis stanovnitva iz 1981. godine kao administrativno-pravni kriterujum, po kome su naselja zakonskim propisima proglaavana za gradska; po toj dihotomnoj podeli postojala su gradska naselja (ne gradovi) i ostala naselja (ne sela). Po popisima stanovnitva 1953, 1961. i 1971. godine imali smo trihotomnu podelu naselja na osnovu kombinovanog, demografsko - statistikog kriterijuma u odnosu broja stanovnika naselja i procentualnog uea nepoljoprivrednog stanovnitva. Na tim popisima su postojala seoska, meovita i gradska naselja. Gradska naselja su mogla imati najmanje 2.000 stanovnika i to samo ukoliko su pored toga imali i preko 90% nepoljoprivrednog stanovnitva. 2. Funkcionalna tipologija se pre svega odnosi na razne funkcije kao to su: odbrambena, religiozna, trgovaka, rekreativna, kulturna i dr., ali one nisu za jedan grad od iste vrednosti, pa se obino ona ili one koje su dominantne njegova glavna karakteristika. 3. Socioloke tipologije su : eopolis (naselje koje tek postaje gradom), polis grad koji se poveao pa se njegova funkcija menja ( primer naih arija), mediopolis kod koga se gube odreene karakteristike polisa zbog sve vee socijalne diferenciacije, metropolis formiranih novih gradova gde je dolo do nove organizacije prostora, koncetracije drutvene moi i masmedija i megalopolis koji su stvoreni poetkom 20 veka irenjem grada u svim pravcima i povezivanja okolnoh naselja u okolini u jednu urbanu celinu.

8. PRIRODNI INIOCI I STVORENI USLOVI I NJIHOV UTICAJ NA RAZVOJ GRADA

PRIRODNI INIOCI

Osnovne grupe prirodnih inilaca je- hidrografija ( hidrologija-vode, izvori, reke, vodoplavno zemljite, bare, movare, podzemne vode, a u primeni melioracija, odvodnjavanje i navodnjavanje, izvorita vode i dr); klimatologija (vetrovi, padavine, temperatura . Uslovi za izbor naselja: karakter klime, veliina odnosno koliina vodenih taloga, vlanost vazduha, oblanost, uestalost javljanja i brzina vetrova, magle, osunavanje, strujanje vazduha, mikroklima, sneni pokriva, pogodnost klime za razne namene i dr.); konfiguracija terena (reljef, pobra, uvale, ravnice, plastika terena i njegov karakter, prirodni elementi), geografija (geografski poloaj, oblik zemljita, planine, reke, jezera); geologija ( rudna nalazita, sastav zemljita i povrinskog sloja, biljni svet, analize nosivosti tla i pogodnost za izgradnju); prirodna bogatstva bogatstvo nalazita; prirodne pojave (elementarne nezgode, trusni pokreti, sue, poplave). Uticaj prirodnih

27

inilaca na plansko ili neplansko osnivanje gradova kroz istoriju je evidentno. Urbanizam danas tei ka izuavanju, pored ostalog i sila koje su od utucaja na urbane jedinice i korienja prirodnih potencijala odgovarajueg prostora.. Oblikovanje u prostoru je nedeljivo od planiranja i ono jeodraz primene naunih saznanja. Namene elemenata gradskog tkiva u prostoru zasnivaju se tek po saznanju o uslovima prirodnih inilaca.

hidrografija, klimatologija, konfiguracija terena

STVORENI USLOVI

Stvoreni uslovi kao pokretake sile u urbanizmu, mogu se svrstati u: demografske ( podaci o broju stanovnika, prosean godinji prirodni i mehaniki prirataj, struktura domainstva, kretanje stanovnitva, prosena gustina nastanjenosti, zdravstveni uslovi); istorijski razvoj ( pregled razvoja kroz istoriju, istorijski spomenici i istorijska mesta, opte osobine, , navike i kulturno stanje); saobraaj (znaaj i pravci saobraajnica, vidovi i vrste saobraaja, kapaciteti); privreda (vrste glavnih delatnosti, industrija, poljoprivreda, energetski izvori, umarstvo, ribarstvo, lov, rudarstvo, zanatstvo, turizam, ugostiteljstvo i trgovina); drutveno-socijalna delatnost (briga o oveku, drutveno ureenje, kulturno- prosvetno uzdizanje, socijalno-zdravstvene prilike); umetnika delatnost (arhitektura, vajarstvo, skulptura, plastino oblikovanje, ozelenjavanje); ekonomski faktori uloga vodeih gradova u razvoju privrede, ekonomski razvoj zemlje, porast gradskog stanovnitva, uslovi razvoja gradova); fiziki faktori ( urbanizacija prostora izraena planiranjem i projektovanjem, jedinica stanovanja, regionalno planiranje, republiko planiranje, nasleena izgraenost); administrativni faktori (dravno ureenje, administrativna podela i komunalni sistemi).Naselja rastu ili opadaju. Uzroci su vrlo razliiti, a od broja stanovnika i gustine nastanjenosti zavisi njihova teritorijalna veliina. Stanovnitvo je u pokretu i od velikih gradova mogu nastati mali i obrnuto. Prirodni prirataj stanovnika utie na porast naselja, ali mehaniki prirataj stvara velike gradove. ivot naselja je vezan za privrednu aktivnost, ili kulturne, zdravstvene i rekreativne osobine oblasti. Od prirodnih uslova sprovoenja magistralnih i ekonomski opravdanih saobraajnica zavisi i rast naselja i njihov karakter. Ukoliko su magistralni pravci optereeniji i prometniji, naroito u povezivanju razliitih privrednih ili klimatskih oblasti i ukoliko su njihova ukrtanja pravaca i vidovi saobraaja razliitiji, utoliko i naselje dobija veu opravdanost svog specifinog karaktera. Promenama pravaca saobraaja naselja su se smanjivala ili poveavala. Drutveno- politiki dogaaji esto su izazivali promene pravaca saobraaja. Razvili su se oni gradovi koji su se nalazili na prirodnim i

28

stalnim pravcima kretanja. Pored ostalog i razne javne institucije socijalne, kulturno-prosvetne i zdravstvene imaju uticaja na priliv stanovnitva u gradove.

istorijski razvoj, ekonomski faktori, administrativni faktori

9. FIZIKA STRUKTURA GRADA

Svako naselje se sastoji od izgraenih i neizgraenih povrina. Izgraene povrine su objekti i nastrenice, a neizgraene, saobraajne, slobodne i zelene povrine. Saobraajne povrine su one povrine po kojima se vri kretanje razliitih uesnika u saobraaju. Slobodne povrine su staze za etnju, okupljanje ili igru, a zelene povrine su povrine sa zelenilom. Sve ovo to smo naveli ini fiziku strukturu grada. IZGRAENE POVRINE OBJEKTI Svaki objekat ima svoju fiziku formu, volumen i unutranji prostor, koji se koristi, kao i fasade, spoljanje izglede. Objekti, odnosno sadraji koji se u njima razvijaju, su ciljevi kretanja u svakom naselju. Do njih se stie saobracajnim povrinama, prevoznim sredstvima, liftovima ili sopstvenim kretanjem. Pojedini objekti imaju vei znaaj od drugih, jer su neophodni veem broju ljudi. Objekti se prema namenama dele na: stambene, upravne, administrativne, poslovne, obrazovne, kulturne, verske, zdravstvene, trgovinske, zanatske, industrijske, saobraajne, socijalne zatite, ugostiteljske, sportske, specijalne i dr. Danas se sve ece grade vienamenski objekti, pri emu su razliciti sadraji organizovani po duini ili visini objekta. Najvei deo svakog naselja zauzimaju stambeni objekti, neophodni za zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba. Postojanje razlicitih tzv. "centralnih" sadraja u blizini stanovanja podie nivo kvaliteta ivota stanovnika. Sauvani stari objekti predstavljaju posebne vrednosti svakog naselja, jer svedoce o istoriji. Oni se uvaju pod posebnim reimima, ali ima i primera objekata koji su doiveli ad aptaciju, uvoenjem novih sadraja.

Objekti razliitih namena

29

NEIZGRAENE POVRINE Neizgraene povrine su povrine bez objekata. Prema osnovnim karakteristikama se dele na: saobraajne, slobodne i zelene. One mogu biti: prirodne (zelene, vodene), stvorene (saobraajne, slobodne poploane) Saobraajne povrine su povrine po kojima se odvijaju sve vrste kretanja (pruga, peron, kolovoz, biciklisticka staza, trotoar) ili mirovanja uesnika u saobraaju (parking, stajalite). Slobodne povrine su neizgraene povrine namenjene za kretanje unutar blokova ili okupljanje i igru (poploane staze, igralita, pecanici). One mogu mogu biti: otkrivene (izloene prirodnim uticajima), natkrivene (zaticene od preterane insolacije, ili padavina). Zelene povrine su povrine sa niskim, srednjim ili visokim rastinjem. Pored zelenih povrina u naselju postoje i vodene povrine. Prirodni elementi u naseljima najvie doprinose poboljanju ekolokih uslova, a podiu i estetski kvalitet prostora u kojem se nalaze. U naseljima se organizuju vece zelene povrine, parkovi, a na parcelama dvorita i bate. Uz saobraajne povrine se postavljaju drvoredi, a na ravnim krovovima se organizuju krovne bate. Prirodni elementi mogu biti vetacki formirani i ubaceni u izgraeni prostor (fontane, ardinjere, staklenici), a izgraeni elementi mogu biti prekriveni zelenilom (nadstrenice, puzavice po fasadama).

URBANI MOBILIJAR Detalji u naselju su elementi manjih dimenzija koji nisu obavezni, ali koji svojim prisustvom u mnogome podiu kvalitet ivota. Takvi elementi su: klupe, korpe za otpatke, svetiljke, reflektori, skulpture, spomenici, stubovi za oglaavanje, informacione table, bilbordi, natpisi, table sa nazivima ulica ili prodavnica, putokazi, vetrokazi, satovi, cesme, ograde, zidici, poplocavanje, zatitne ograde uz stabla... Fontane, kao osveivaci prostora, pored vodene povrine najece imaju i skulpturu, pa predstavljaju umetnika dela.

30

POJAVA ULICE I DEFINICIJA Ulica je jedan od najvanijih elemenata svakog naselja. Ulica nije samo linija koja spaja taku A sa tackom B, vec objedinjuje itav niz dogaaja. Ona zajedno sa drugim ulicama u naselju formira ulinu mreu. Vrsta uline mree: ortogonalna, radijalna, radijalno-koncentricna, ortogonalna sa dijagonalama, ili kombinacija vie razlicitih mrea.

kombinacija Radijalna- stari gradoviOrganski razvoj gradske matrice nemotorizovan saobraaj Ortogonalna-novi planirani gradovi, brz razvoj uticaj motorizovanog saobraaja Znaaj ulice se moe sagledati kroz pojavu nastanka naselja i njegovog irenja. Uz putne pravce i na mestima njihovog ukrtanja su se najcece formirala naselja, a tokom vremena su se uz glavne uline pravce i irila. Od glavnog ulaza u nekadanje gradove vodila je glavna ulica do hrama ili trga u sreditu grada. Velike transformacije naselja podrazumevale su uvoenje novih saobracajnica, kao to su 1876. godine proseeni veliki bulevari u Parizu. Tokom XX veka nestaju ulice i razvijaju se saobracajnice. Ulice u naseljima imaju ulogu: proputanja gradskog saobraaja i peaka, razmetanja nadzemnih postrojenja razmetanja podzemnih ureaja provetravanja i sprovodenja zelenila

Karakter ulica odreuje se sistemima izgradnje gradskih zona (stambena, rekreativna...) i intenzivnou saobraaja. Osnovnu mreu ine magistrale svih vrsta i glavne saobraajnice, dajui mrei oblike i veliine blokova, trgova i ukrsnica. Poloaj tih magistrala uline mree uslovljen je razmetajem vanih gradskih punktova, kao to su opinski i rejonski centri, eljeznike stanice pristanita, aerodromi, postrojenja privrede, mostovi, parkovi, izlazi na vangradsku magistralu i dr. Radi toga le magistrale esto nisu uklopljene u pravougaonu, radijainu ili drugu gradsku postojeu ulinu mreu, ve dobijaju svoju sopstvenu i trasu. Magistralne tranzitne ulice odreene su za intenzivan sao- svih vozila sa velikim brzinama. Ovakve se ulice trasiraju po iskustvu to pravije i sa to manje ukrtanja. Stambene ulice slue lokalnom saobraaju i njihove trase se postavljaju po uslovima namenjene izgradnje, a ne po zahtevu gradskog tranzita. Unutar blokovski prilazi (slepe ulice) s slue sa snabdevanje i omoguuju po potrebi prilaz vozilima do objekata.

OSNOVNI ELEMENTI ULICE U fizikom smislu ulicu ine saobraajne povrine i delovi teritorija sa obe strane. To znai da se ulica sastoji od vie elemenata, kolovoza, trotoara i parcela (objekata i dvorita) uz saobracajnu povrinu. Izgledi ulice, koje ini niz

31

pojedinacnih objekata, su najuljiviji element prepoznavanja te ulice. Bez fizikog okvira ulica postaje put, odvajanjem ulice od fizikog okvira nastaje saobraajnica, a unitavanjem fizikog okvira nestaje i ulica. Popreni presek ulice je presek pomou ravni koja je upravna na pravac pruanja ulice. On preseca sve elemente ulice, saobracajne povrine i parcele sa obe strane kolovoza, pa obuhvata i deo javne i deo privatne povrine. Moe biti promenljiv po duini ulice. Poprecni profil ulice je deo poprecnog preseka koji obuhvata samo javni deo, saobracajne povrine i deo fizickog okvira, fasade objekata koje formiraju ulicu. Poduni profil ulice je presek pomocu ravni koja je na sredini kolovoza, paralelna sa pravcem pruanja ulice. On moe biti prav ili zakrivljen, ravan ili u nagibu. Preseci i profili ulice su pokazatelji razlicitih uslova, funkcionalnih, ekolokih ili uslova sagledavanja fizickog okvira ulice.

Popreni profil Poduni profil KARAKTERISTIKE ULICE I PODELE Kao element u sklopu grada ulice se mogu razlikovati:

po znaaju - ulice vieg reda (magistrale,glavne saobraajnice,saobraajnice) i ulice nieg reda (sabirne, poslovne, stambene)

po poloaju - dijagonalne,transverzalne, krune, obilazne po vrsti- stambene, trgovake, industrijske po prostornom oblikovanju pravolinijske i krivolinijske, izlomljene i prave po tehnikim osobenostima terena i niveleti sa jednakim ili nejednakim

usponima,konkavne ili konveksne i konkavno-konveksne po nazivu bulevari, avenije, slepe ulice... po zastupljenom saobraaju (kolske, kolsko - peacke, peacke ulice po nacinu funkcionisanja (dvosmerna, slepa, jednosmerna), po frekventnosti (mirna, dinamina) po prisustvu zelenila (sa zelenilom, bez zelenila), po karakteru (javne, polujavne, poluprivatne, ili privatne).

FUNKCIJE ULICE Strukturna -saobraajno i vizuelno razdvaja ili spaja razlicita podrucja grada, blokove i znacajne tacke u naselju Komunikacijska (omogucava kretanje) -najznacajniji aspekt Socijalna -prua mogucnost susretanja i komunikacije ljudi, razvijanja drutvenog ivota i integracije stanovnika Vizuelna - omogucava sagledavanje pojedinih delova naselja Postizanje specifinog identiteta - artraktivnost ulice, koja zavisi od sadraja u objektima, arhitekture, poplocavanja, ugodnosti kretanja, uslova bezbednosti..

32

VALORIZACIJA ULICA U zavisnosti od poloaja ulice javljaju se i specifinosti. Na primer ulica uz reku ima vie magle, sveiji vazduh, za razliku od ulice u centru grada, bez zelenila, u kojoj je via temperatura nego uz reku. Krive ulice su interesantne, sa mnotvom razliitih doivljaja, promenljivim slikama, nainima sagledavanja, ali manje povoljne za funkcionisanje saobracaja. Prave ulice su jednostavnije za odvijanje saobraaja, ali mogu biti dosadne i manje interesantne. Ulica sa jedne strane doprinosi komunikaciji i boljem funkcionisanju naselja, a sa druge strane smanjuje bezbednost ljudi i dovodi do velikih ekolokih zagaenja. Prostorni elementi ulice su konstantni, ali procesi i uslovi, stilovi ivota se menjaju, pa i najbolje ulice vremenom postaju ograniavajui okviri ivota ili izvori nepovoljnih situacija

ULICA SAOBRAAJNICA Osnovni ciljevi saobraajnica u gradu su: postizanje sve vee brzine kretanja, efikasnosti kretanja ugodnosti kretanja U naseljima se, radi potrebe razvijanja saobraaja, odvajaju velike povrine za podizanje neophodnih povrina i objekata. Sa poveanjem saobraaja u naselju postie se bolje funkcionisanje, ali se javljaju i ekoloki problemi, zagaenja vazduha, zemljita i vode, ponekad se zauzima velika povrina naselja, pojedini delovi naselja se meusobno fiziki odvajaju, a smanjuje se i bezbednost ljudi. Sa poveanjem brzine kretanja prevoznih sredstava poveava se i rizik pojedinanih uesnika u saobraajau. Da bi se postigla maksimalna bezbednost svih uesnika u saobraaju, potrebno je da se : saobraaj se organizuje prema hijerarhiji (glavni, sabirni, pristupni), odvajaju se saobraajne povrine namenjene razliitim korisnicima (pruga, kolovoz, biciklisticka staza, trotoar) koriste se signalizacija i oznake (semafori, saobracajni znakovi, osvetljenje...) permanentno se odravaju sve saobracajne povrine (popravljaju otecenja, uklanja sneg, peru povrine, uklanja lice, obnavljaju oznake na povrinama... ) Posebni vid saobraaja je- mirujui saobraaj Pod mirujuim saobraajem se podrazumevaju: privremena zastajanja vozila (na stajalitima ili raskrsnicama), parkiranje (smetanje vozila na otvorenim povrinama) garairanje (smetanje vozila u objekte)

33

VRSTE PARKIRANJA Vrste parkiranja u zavisnosti od poloaja parkinga u odnosu na kolovoznu povrinu zavise od ugla kojeg zaklapaju poduna osa parking mesta i osa kolovoza. paralelno sa kolovozom (paralelno) upravno (pod uglom od 90), koso (pod uglom od 60 , 45, 30). U zavisnosti od parkiranja u odnosu na strane kolovoza postoji: jednostrano (samo sa jedne strane kolovoza) dvostrano (sa obe strane kolovoza) Prema lokaciji parkinga u odnosu na kolovoz parkinzi mogu biti: sa strana kolovoza (jednostrano, dvostrano), u centralnom delu kolovoza (jednostruko, dvostruko).

VALORIZACIJA VRSTA PARKIRANJA Pri valorizaciji parkiranja vani su sledei parametri: potrebna povrina za parkiranje vozila (parking mesto i manevarska povrina), mogunost parkiranja iz oba smera kretanja, lakoa manevrisanja vozilom pri ulasku i izlasku na parking mesto,

34

potreba kretanja vozila unapred ili unazad pri parkiranju

DIMENZIONISANJE PARKINGA Dimenzije jednog parking mesta za putniko vozilo su: na parkingu najmanje 2,5m x 5m, uobicajeno 2,5m x 5,5m, u garai 3m x 6m za parkiranja vozila kojim upravlja osoba sa invaliditetom jedno parking mesto ima i dodatnu traku irine 1,5m sa leve strane. Pristupne kolovozne povrine su minimalne irine 2,3m, a uobiajeno 3m. Pri parkiranju pod uglovima od 60 i 90 potrebna je veca irina kolovoza, uobiajeno 5,5 ili 6m.

Dimenzionisanje parkinga prema Nojfertu BLOK Gradovi i blokovi su kroz istorijska zbivanja u urbanizmu imali svoj razvoj. Razvoj drutvenih odnosa i primene tehnikih saznanja u graevinarstvu, uticali su na oblikovanje blokova i na shvatanje o novim urbanistikim koncepcijama i njihovim meusobnim odnosima. Blokovi su tokom svog razvoja menjali svoj oblik. Stambeni blokovi su se izgraivali na starim istorijski nasleenim osnovama, a zateena struktura grada nije odgovarala ostvarenom napredku tehnike i drutva. Uvoenjem novih tehnika u blokovsku izgradnju u starom gradskom jezgru, dolo je do stvaranja nesklada kako po nainu oblikovanja blokova i njihove strukture, tako i u higijensko-zdravstvenim uslovima stanovanja. Tekoe vezane za uklapanje dva razliita pristupa u oblikovanju blokova dovodila je esto do osnivanja novih gradskih aglomeracija i stambenih blokova, koji se po svojoj strukturi i urbanistikim ureajnim osnovama bitno razlikuju od nasleenih. Posmatrajui blok kroz istoriju , moe se konstatovati da je kod plansko osnovanih gradova oblik bloka proizaao iz naina reavanja izgradnje. Oblici blokova antikih gradova imali su ulogu modula u oblikovanju gradskog prostora (svojim

35

pravilnim formama i odreenim dimenzijama). U srednjem veku u gradovima blokovi se razlikuju po nainu izgradnje. Jedni su tipizirani pravougaonog oblika, kod novoosnovanih gradova, dok su drugi sa izlomljenim i nepravilnim krivolinijskim stranama, po svom obliku nepravilni. to su blii jezgru grada povrine parcela su postojale sve manje, a oblici sve nepravilniji. Kod naselja koja su podignuta du drumova, izgradnja se odvijala kao traka sa obe strane druma. pa ovo naselja i nemaju blokove u svom sklopu. Kod naselja koja su podignuta na raskrsnicama stvara se tenja za prostiranjem i formiranjem novih blokova. Kada se uvode paralelne trase drumovima nastaju kompleksi koji se prostiru sa obe strane ulica i imaju oblik pravilnih graevinskih blokova. Planskom izgradnjom i arhitektonskom kompozicijom blokova tei se da blokovi dobiju svoju slikovitost i karakteristike, pa si esto nepravilnog oblika. Blok se moe danas definisati i kao geometrijski jasan iseak gradskog tkiva.

Razliiti oblici blokova u starom jezgru Beograda Izgraenost bloka predstavlja odnos izmeu izgraenih i neizgraenih povrina bloka. Kako izgraene povrine (pod objektima) zauzimaju zemljite bloka u okviru povrina svojih gabarita, a ponavljanjem tih povrina po spratovima, je umnoavaju, tako se i izgraenost moe sagledati kroz procenat zauzetosti terena objektima (procenat izgraenosti) i koeficijent izgraenosti (koeficijent iskoricenosti zemljita). Procenat izgraenosti varira od 0% (potpuno neizgraena povrina) do 100% (potpuno izgraena povrina). Izgraenost bloka u osnovi se najbolje sagledava sa kontrastnog, crno - belog, prikaza, planimetrije, pri emu su crne izgraene povrine, a bele neizgraene. Ovakvim predstavama se nita ne saznaje o treoj dimenziji bloka. Na osnovu koeficijenta izgraenosti se moe zakljuiti koliko je puta povrina bloka iskoriena za graenje, ali o tanim oblicima i visinama objekata se ne moe saznati. Tek na osnovu oba podatka se moe dobiti uvid u priblino stanje izgraenosti bloka i visina objekata, a uz podatak o tanim spratnostima objekata dobija se i taan uvid u morfologiju bloka i njegovih objekata. Izgraenost bloka je u zavisnosti od karaktera naselja, lokacije u okviru naselja, kao i od arhitektonske tipologije. Objekti mogu biti zbijeni jedni uz druge i zauzimati skoro celu povrinu bloka, pri emu je povrina bloka tada potpuno zauzeta gradnjom. Najeci slucaj u naseljenim mestima je da blokovi predstavljaju koncentraciju objekata, pa blokovi dominiraju nad pojedinanim graevinama. Meutim, u sluajevima kada je blok potpuno izgraen, tada objekat dominira nad blokom. U slici grada se tada blokovi ne sagledavaju, vec se ini da je naselje samo skup objekata. U zavisnosti od naina organizacije bloka, procenta graenja, oblikovanja objekata i formiranja dvorita, postiu se potpuno razliiti uslovi pri njihovom koricenju. Najznacajniji su ekoloki uslovi, a pre svega insolacija i provetrenost. Usitnjenost dvorita i vea spratnost objekata uslovljavaju slabiju insolaciju. Kod velike izgraenosti bloka postoji opasnost od loijeg prirodnog

36

osvetljenja i slabije provetrenosti. Manje svetla imaju prostorije okrenute ka dvoritima i one koje imaju male otvore okrenute ulici. Ulazni delovi i hodnici nemaju uopte prirodnog svetla, ili ga dobijaju preko nadsvetala iznad vrata ostalih prostorija. Tako dobijena svetlost nije dovoljna za normalno odvijanje funkcija u stanu. Najvie svetla imaju prostorije koje su vecim otvorima okrenute ka ulici. Nain graenja blokova je nain na koji su zgrade unutar njih razmetene i postavljene meusobno, kao i u odnosu na graevinski blok i na ulicu. Dispozicija objekata u bloku uslovljava formiranje i karakter okolnog prostora, a prostorijama unutar objekata omoguava odreene uslove orijentacije, osvetljenja i provetrenosti. Postoje dva razlicita nacina graenja blokova: ivini nain graenja Graevinska i regulaciona linija bloka se poklapaju. Objekti su postavljeni jedni uz druge, ineci niz. Niz objekata prema ulici formira ulicni front, a prema unutranjosti bloka dvorini front. Pri takvom nainu graenja bloka pojavljuju se dve regulacione linije. Niz objekata bloka moe biti organizovan kao kontinualni ili diskontinualni. slobodni nain graenja Kod slobodnog naina gradnje svi objekti su slobodno postavljeni u zelenilu i obino imaju povoljne orijentacije. Slobodne povrine nisu jasno definisane, ime je mogucnost njihovog korienja smanjena.

ivini nain graenja u Knez Mihailovoji "slobodni" novobeogradski blokovi Sistem graenja blokova podrazumeva nain organizacije strukture bloka. Postoje sledei sistemi graenja blokova: zatvoreni poluotvoreni otvoreni Kontinualan niz graevina podrazumeva konstantno prisustvo izgraenih elemenata na regulacionim linijama bloka, pri emu se fasade objekata nadovezuju jedne na druge, bez prekida. Diskontinualni frontovi su oni frontovi kod ijih se nizova fasada na regulacionim linijama bloka pojavljuju prekidi. Sistemi graenja blokova se javljaju kao posledica izgraenosti i naina graenja bloka. Kontinualnost graevina, bilo da su one na regulacionoj liniji ili uvuceno u odnosu na nju, uslovljava pojavu vece zatvorenosti. Prisustvom veceg diskontinuiteta graevina, postie se utisak otvorenosti bloka.

37

Dimenzije graevinskih blokova zavise od namene zone kojoj pripadaju, reljefa terena i sistema saobraajne mree. Dimenzije blokova se definiu propisima o sprovoenju urbanistikih planova. Kod stambenih blokova oni se odreuju prema dozvoljenom procentu iskorienosti zemljita i . Veina stambenih blokova zavisi od osnovne jedinice koju treba osposobiti komunalnim ureajima. Zavisno da li je u pitanju kolektivna ili individualna izgradnja daju se odreene dimenzije blokova/ Izmeu dimenzija bloka (duine i irine) i koficijenta iskoriavanja zemljita postoje higijensko-ekonomski uslovi. Razlikuju se po dimenzijama stambeni blokovi sa individualnom izgradnjom i malim procentom gustine nastanjenosti, od dimenzija gradskih blokova viespratne blokovske izgradnje i veim procentom gustine bastanjenosti. Pri odreivanja dimenzija stambenih blokova, potrebno je sa urbanistiko-zdravstvenog gledita pridravati se odreenih principa izraenih u sledeim uslovima: procenti gustine nastanjenosti, koficijenti iskoriavanja zemljita, veliine parcela, naina gradnje i visine objekata, osunavanja i osvetljavanja objekata i rastojanja izmeu zgrada

zatvoreni, poluotvoreni i otvoreni blok Za ulinu mreu i ekonominost komunalnih objekata, duina bloka ima vei znaaj od same izgradnje bloka. Vea duina bloka du saobraajnica je opravdana iz ekonomskih i saobraajnih razloga, a du glavnih saobraajnica duina bloka moe biti od 500-800m. Blokovi u stambenim ulicama mogu biti duine 250-350m, pored dvosmernih ulica. a kad su ulice jednosmerne, onda se na svakih 100m postavljaju poprene ulice. Dubina bloka je odstojanje (irina) izmeu dve regulacione linije suprotno postavljenih ulica. Zavisno od naina izgradnje (individualna ili viespratna) dubina ovih blokova je razliita. Dubina kod blokova individualne izgradnje je zbir dubina bati, zgrada i njihovih meusobnih odstojanja. Kod odreivanja dubina zgrada, kod malih stanova je izmeu 8 i 10m, a kod veih stanova 10 do 14m. Dubina bloka zavisi i od koeficijenta iskoriavanja zemljita (odnos procenta iskoriavanja parcele i visine objekata). Odnos visine zgrade prema njihovom meusobnom odstojanju uslovljen je poloajem zgrade i zahtevom za osunavanje stambenih prostorija i provetravanja prostora izmeu zgrada. Oblik i veliina bloka Kod postojeih starih gradskih etvrti, blokovi su nepravilni, po konturama, a po nainu izgradnje razliiti. U oblikovanju unutranjosti blokova nije se vodilo rauna o postavljanju zgrada i procentu iskorienosti zemljita. Oblik je odreen regulacionim i graevinskim linijama i postojeim komunalnim prikljucima. Plansko osnovani gradovi imaju pravilne oblike blokova koji izraavaju gledite o pravilnosti odnosa i o shvatanju strukture gradskih zona, nainu izgradnje i o estetsko-arhitektonskom ureenju prostora. U veini blokova pored spoljnih graevinskih i regulacionih linija postoje i unutranje graevinske linije.

38

SLOBODNE POVRINE U NASELJU Slobodne povrine su neizgraene, poploane povrine, koje su namenjene za kretanje van saobraajnih povrina, kao i za boravak na otvorenom prostoru. Tu spadaju: trgovi,skverovi, platoi pristupne staze od trotoara do objekata, staze unutar blokova sportski tereni sa tvrdom podlogom (travnati tereni spadaju u zelene povrine), igralita sa opremom za igru dece (penjalice, ljuljake, klackalice...), peanici, poploani delovi pojedinanih dvorita Prema privatnosti one mogu biti organizovane kao: javne povrine polujavne povrine privatne povrine Prema nainu organizacije slobodne povrine mogu biti formirane kao: trgovi (vee povrine okruene objektima) platoi (povrine ispred pojedinacnih objekata, u parkovima, unutar blokova, ili unutar privatnih dvorita) igralita (tereni, pecanici, povrine sa penjalicama) staze (do objekata, u parkovima, unutar parcela ili blokova) Osnovne funkcije slobodnih povrina su: okupljanje ljudi (radi zabave, druenja, sedenja u bati kafica, odravanja priredbi, takmicenja, rekreacije, mitinga, protesta...) rekreacija (tereni, klizalita) igra dece (na platoima, u dvoritima, na decjim terenima...) pristup do objekata i povrina (ulaz u stambenu zgradu, pristup do javne ustanove, pristup do centra parka, pristup do igralita) TRGOVI Trgovi kao prostorni element u sastavu grada imaju svoj istorijski razvoj. U starom veku u Egiptu i Mesopotamiji trgovi kao prostorno- urbanistiki elementi i povrine se ne oblikuju, ali ispred hramova, koji se nalaze van gradskog podruja postoje pravilna predvorja kao uokvireni prostor. Kod Grka su trgovi (agore) u sklopu drutvenih objekata, a na stecitu glavnih saobraajnica su glavna kompoziciona poenta. Agore su sluile za odravanje skupova slobodnih graana i podnoenje rtvi Bogovima. Kod Rimljana funkciju agore preuzima forum, koji je sedite gradskog, religioznog i dravnog ivota. To je najvaniji urbanistiki elemenat, mesto politikih skupova, a kao trite za razmenu robe dobija i svoje naziva. Broj foruma je zavisio od veliine grada i osnovni su kompozicioni elemenat gradova, pravilnog oblika, preuzetog od grke agore. Oko foruma su graene javne zgrade i hramovi. Trgovi su po pravilu najposeenija i

39

najznaajnija mesta u naselju, a esto i simboli gradova (Trg Svetog Marka u Veneciji, panski trg u Rimu, Crveni trg u Moskvi)

Trg Svetog Marka i Crveni trg

Trg je sloen urbanistiki elemenat gradskog prostora i kompozicije koji zavisi od namene, poloaja, naina obrade, saobraajne vanosti i drutvene funkcije. Kod starih gradova trg je ostao peacima. Saobraajni trgovi mogu biti izrazito saobraajni, peaki i meoviti. Trgovi drutveno- manifestacionog karaktera, po znaaju objekata deluju inpresivno. Trgovi mogu biti dvojni, grupni i u nizu, a nastaju spajanjem dva ili vie susednih trgova u jkoncetrino jedinstvo gradskog prostora. Oblik i veliina trgova zaviosi od namene i moe biti pravilan, nepravilan raznih geometrijskih oblika Veliina trga i visine okvirnih zgrada moraju biti u meusobnoj zavisnosti i izmeu visine zgrada i dimenzije trga potrebno je uskladiti odnose radi osmatranja: pojedinih delova zgrada, zgrade u celini, zgrade i susednih objekata konture objekata. Kada je irina trga jednaka visini zgrada, onda je povoljno sagledavanje pojedinih delova zgrade, a ako je zgrada dvostruke visine i ako je ugao posmatranja do 27 stepeni, osmatranje zgrada je u celini. Pri trostrukoj visini zgrade gube se pojedinosti osmatranja, a kod etvorostruke visine sagledavaju se samo konture. Horizontalne linije gabarita doprinose jedinstvu prostora. Kao deo povrinsko urbanistikog oblikovanja trga vana je niveleta trga. Konveksnost je pozitivna osobenost trga, uveavaju se vizuelni efekti. Konkavnou trga reavaju se konturalni gabariti stepenastog oblika. Trgovi mogu imati horizontalne i nivelete sa padom.

Monumentalna skulptura Aleksandra Makedonskog na trgu u Skopju i njeno sagledavanje

40

Trgovi Beograda- trg Republike, trg Nikole Paia, Terazije

Najvea enigma beogradskog urbanizma je trg Slavija. U prolom veku doneto je nekoliko urbanistikih planova, ija reenja su ostala na papiru. I 21.vek je dao svoj doprinos reavanju Slavije, novim konkursom, a ostaje da se nadamo da e realizacija biti u ovom veku.

Slavija danas i konkursna reenja KARAKTERISTIKE I PODELE Postoji veliki broj podela trgova prema razlicitim aspektima, o emu je pisao Rob Krier u knjizi Gradski prostor. On prikazuje mnogobrojne eme trgova prema obliku, proporciji, broju ulivanja, odnosu visina objekata i dr. Trgovi se prema velicini slobodne povrine dele na: vee, srednje i male. U ranijim vremenskim periodima su velicine trgova najvie zavisile od velicina naselja i od broja stanovnika, koji su morali na njemu da se okupljaju. Meutim, danas su mnogo vaniji uslovi koji su na trgu obezbeeni. Bitni su: sagledavanje trga i okruujuih objekata, uslovi insolacije, provetrenost prostora, mogunost zatite od padavina udara vetra. Nekada su se na osnovu dimenzija objekata utvrivale optimalne velicine trgova, o emu je pisao Kamilo Zite u knjizi Umetniko oblikovanje gradova.

Rob Krier- Oblici trgova Skver je manji otvoreni prostor, uglavnom ureen kao zelena povrina. Najei problem skverova je peaka nepristupanost, jer su sa svih strana okrueni ulicama, koje ih razdvajaju od objekata i mogunosti kompatibilnog odnosa sa

41

sadrajima u prizemlju. Najee su ozelenjeni i razliitog oblika u zavisnosti od broja ulica koje se ukrtaju.

Skverovi Beograda Platoi su vee ili manje, javne ili privatne povrine koje slue za okupljanje ljudi radi postizanja zajednickog cilja. Cilj okupljanja na platoima moe biti: ekanje na ulazak u pozorite, uivanje u fontani u centru parka, igranje i druenje unutar bloka, ili okupljanje unutar privatnih dvorita. Platoi mogu da slue za okupljanje velikog broja ljudi (u javnom prostoru), manjeg broja ljudi (unutar bloka), ali isto tako i za okupljanje lanova samo jedne porodice (u dvoritu na parceli). Slobodne povrine unutar bloka mogu biti vrlo atraktivne i dinamine, cime se, po interesantnosti, mogu pribliiti karakteristikama trgova. Unutranje dvorite i poslovnog bloka moe biti mesto socijalizacije, socijalne integracije, zajednitva, ak i centar drutvenog ivota u naselju, ako je pristupano, ureeno i permanentno odravano.

Plato kod Filozofskog fakulteta kruni plato Istonih kapija plato ispred Madlenijanuma 10.SAMOSTALNI MAKROURBANISTIKI ELEMENTI Poznato je da se grad ili urbanistika aglomeracija se sastoji iz elemenata koji sadrajno i kompoziciono utiu na njegovu strukturu i budui razvoj i da se ovi elementi mogu prema svojoj vanosti svrstati u grupu mikrourbanistikih elemenata o kojima je bilo rei i u grupu makrourbanistikih elemenata, kao to su : groblja, socijalne institucije, zdravstvene institucije, sajmita i dr. Groblja i sam nain sahrannjivanja yavisi od naina shvatanja smrti pojedinih naroda i stepena njihovog kulturnog razvoja. Nestalo je vremenom misticizma pri sahranjivanju, te i pojam grobnica u ranijem smislu gubi svrhu, a ukopavanje zadovoljava sve higijenske uslove. Kao sastavni deo urbanistikog plana, groblja danas svojom veliinom i znaajem ini kompozicionu celinu. Veliina groblja zavisi od veliine naselja, broja stanovnika, drutvenog ureenja, kanona veroispovesti, slobodnog terena, izbora i naina postavljanja groblja, line elje i

42

ekonomskog stanja umrlog. Groblje treba da poslui i kao zatitni zeleni pojas za spreavanje irenja grada, rezervoar istog vazduha i da sa ostalim gradskim zelenilom sainjava jednu celinu i da prui sliku parka, vrta.

Novo groblje Jevrejsko groblje

Povrinski odnos parcela za grobnice prema parcelama namenjenim za grobove zavisi od veliine grada i strukture stanovnika. Taj odnos je promenjiv i prema dosadanjim iskustvima za gradove srednjih veliina, da povrine predviene za grobove uzimaju 2/3 do 3/4, a za grobnice 1/3 do 1/4 ukupnih povrina. Prema veroispovestima groblja mogu biti grupisana tako da parcele budu odreene za pojedine veroispovesti, a svaka veroispovest propisuje svoja pravila za sahranjivanje. Groblja se mogu planirati da se sahranjivanje obavlja na posebnim parcelama prema godinama starosti, zatim strani dravljani, vojna groblja stranih drava. groblja velikana, i dr Po svojoj nameni, povrini i funkciji groblje se moe podeliti na sledee osnovne grupe: spoljni saobraajni trg, unutranji trg, administrativno-upravni deo, objekte higijensko- sanitarne funkcije- kapela sa mrtvanicom, objekti-rasadnik. staklara, garaa, magazin, skonomsko dvorite, objekte i povrine za sahranu, krematorijum sa kolumbarijumom, povrine za sahranu sa stalnim oznakama, povrinu sa privremenim oznakama . Oblik, poloaj i veliina groblja zavise od reljefa, poloaja mesta, shvatanja projektanta, a geometrijeske i ortogonalne eme groblja ekonominije su od slobodnih koncepcija sa parkovsko- pejzanim ureenjem. Pri projektovanju je vano obratiti panju na preglednost i mogunosti orjentacije. Za gradove do 100 000 stanovnika opravdano je imati jedno centralno groblje, a za vee gradove preporuljiva je decentralizacija. Osnovna veliina za odreivanje groblja je 4.0. m2 po stanovnika.

Memorijalni kompleks groblja u Mostaru Bogdana Bogdanovia Zdravstvene ustanove se dele na ustanove: stacionirane, za zatitu majke i dece, medicinske namene, higijensko-epidemioloke i apoteke. Stacionirane ustanove sloenog tipa sainjavaju: bolnice, sanatorijumi, oporavilita, terapeutske ustanove i prirodna leilita, a prostog tipa: poliklinike, ambulante, specijalne ambulante, zdravstvene stanice i dispanzeri. Na primer bolnice sainjavaju manje mikrourbanistike lokacije Prema veliini kompleksa se dele na tri kategorije i to : prva kategorija od 350-600 kreveta; druga kategorija

43

od 200- 350 kreveta; trea kategorija od 50- 200 kreveta. Najpodesniji je pravougaoni oblik u odnosu duine prema irini 5:3. Pri planiranju i projektovanju treba obratiti panju na orjentaciju , kompoziciju i poloaj objekta.

KBC i VMA u Beogradu Ustanove za zatitu majke i dece sainjavaju porodilita, materinski domovi, deji domovi, jasle, kuhinje, savetovalita, deje poliklinike i deji dispanzeri. Ustanove medicinske namene su: zavodi i stanice za tranfuziju krvi i za hitnu pomo. Ustanove epidemiolokog karaktera sadre: higijenske i epidemioloke institute, zavode, stanice za dezinfekciju i dezinsekciju. Apotekarske ustanove se dele: na samostalne i u sklopu zdravstvenih ustanova. Socijalne ustanove su ustanove, kojima se poverava briga i staranje o onima koji su iznemogli zbog starosti ili koji su postali nesposobni za privreivanje tokom rada ili od roenja. Mogu biti centralizovane kao sastavni deo grada i makrourbanistiki element. Sajmita slue kao stalne gradske jedinice za prikazivanje, izlobu uzoraka proizvedene robe i dr. za mesto se bira ono koje je dostupno svim vidovima saobraaja i zavisno od vanosti ima i svoju spoljnu i unutranju mreu saobraaja kompoziciono uklopljenu sa odgovarajuim objektima.

Staro sajmite Beogradski sajam- arh. Pantovi

44