1.OSNOVE:ZNACAJ URBANOG DIZAJNA:-Urbani dizajn je proces stvaranja nove vizije nekog prostora, a zatim angazovanje eksperata na realizaciji te vizije. Deblokiranje blokada:-ovaj prirucnik bi trebalo da usmeri napore za stvaranje kvalitetnih mesta za zivot ljudi. Prema ovome neprihvatljiva je gradnja koja se ne bavi duhom mesta tj. prostorom na odgovarajuci nacin. Projektovanje pripada svima:-Urbani dizajn, kao I svi drugi oblici planiranja I projektovanja, pored projektanata I njihovih saradnika, u proces izgradnje treba da ukljucuje I same korisnike. Takodje urbani dizajn predstavlja zajednicki rad razlicitih aktera (stejkholdera), koji zastupaju razlicita misljenja. Ovo znaci da se clanovi tima medjusobno dopunjuju, pri cemu izlazu razlicita znanja I vestine I podlozni su kritikama dobro informisanih klijenata. Na ovaj nacin bi se doslo do jedinstvenog koherentnog proizvoda za koji su se svi opredelili. KLJUCNI PRINCIPI URBANOG DIZAJNA:1.mesta za ljude: da bi neki prostor tj. mesto pravilno funkcionisalo mora biti siguran, udoban, raznovrstan I atraktivan. Takodje mora biti prepoznatljiv I zabavan I da pruza mogucnost izbora. Ziva mesta daju mogucnost za susrete, igru na ulici I uzivanje u posmatranju prolaznika. 2.obogacivanje postojeceg: nove interevencije obogaciju postojeci gradski prostor i on se odnosi na sve nivoe- centar, grad, susedstvo I ulicu. 3.uspostavljanje veza: mesta treba da budu lako dostupna I da se fizicki I vizuelno uklapaju u okolinu. Potrebno je obratiti paznju na kretanje pesaka, biciklista, vozila javnog prevoza I automobila I to ovim redom. 4.saradnja sa pejzazom: potrebno je uspostaviti ravnotezu izmedju prirodne I izgradjene sredine I iskoristiti sve pogodnosti lokacije kao sto su klima, pokrenutost terena, pejzazne I ekoloske vrednosti, kako bi se obezbedila energetska efikasnost I udobnost. 5.mesanje razlicitih namena I oblika: stimulativna I ugodna mesta su ona koja mogu da prime razlicite zahteve korisnika, uslova ili grupa. U takvim prostorima uspesno su uklopljene razliciti objekti, funkcije, gustine I oblici vlasnistva. 6.upravljanje investicijama: da bi se projekti mogli uspesno izvesti treba da budu ekonomski odrzivi I dobro vodjeni. Zbog toga je potrebno razumevanje trzisnog ponasanja developera, dugorocna posvecenost lokalne zajednice I uprave, jasno utvrdjeni mehanizam za sprovodjenje I shvatanje svega ovoga da bi se process projektovanja tj. planiranja pravilno sproveo. 7.projektovanje za promene: novoprojektovani prostori treba da budu fleksibilni kako bi sto lakse pruzili odgovore na buduce promene namene I nacina koriscenja kao I demografske promene. Ovo zahteva prikladno koriscenje resursa I energije, fleksibilno koriscenje zemljista,

javnih prostora I infrastructure, kao I uvodjenje novog pristupa u planiranju prevoza, upravljenjam saobracajem I parkiranja. KAKO JE PRIRUCNIK ORGANIZOVAN:Tri nivoa izrade projekta:

1. Poveravanje izrade i pokretanje projekta izgradnje: pitanja urabanog dizajna mora da budu prisutna u pocetnim fazama projektovanja, bilo da je to u pogledu ekonomske procene, izrade izjave o ocuvanju zivotne sredine, razvoja strategije ucesca lokalne zajednice ili nekom dr pogledu.

2. Planiranje i projektovanje pojedinacnih prostora: prirucnik sadrzi smernice za izgradnju pojedinacnih lokacija, tacnije pruza savete koji su korisni za planiranje i projektavanje prostora od citavog bloka, pa sve do indib+vidualnih parcela.

3. Procena predloga projekta u smislu planiranja i projektovanja: prirucnik moze da pruzi kriterijume neophodne za ocenjivanje potencijala projekta u pogledu urbanog dizajna i da ukaze na pravi put asocijacijama koje obezbedjuju finansije za izgradnju.

Struktura prirucnika: 1.uvazavanje kontexta: kako urbani dizajn tumaci i kako se oslanja na istorijski karakter, prirodne resurse i teznje lokalne zajednice i rezultira realnom vizijom o onome sto bi neko mesto moglo da bude. 2.urbana struktura: proucavanje medjusobnih odnosa izgradjenih blokova, ulica, zgrada, slobodnih povrsina, pejzaza i svih drugih karakteristika koji cine urbanu sredinu.3.uspostavljanje veza: razvijanje orzivih sistema kretanja- putava, ulica, pesackih staza, trasa javnog prevoza, zelenih koridora i infrastrukturnih sistema- koji unapredjuju zivot u urbanim sredinama. 4.detalji mesta: razrada detalja zgrade i javnog prostora, kao i njohov uzajamni odnos- kroz tretman uglova, linije krova, parterno uredjenje, ulicnu rasvetu...5.implementacija i realizacija: upravljanje procesom projektovanja kako bi se kvalitet nastavio i nakon zavrsetka gradjenja.2.UVAZAVANJE KONTEXTASta se podrazumeva pod kontextom? Kontext je karakter i lokacija na kojoj ce se realizovati predlozeni projekat i njega cine njegova istorija, struktura prostora, njegova ekologija, arheologija i lokacija. Takodje podrazumeva i stanovnistvo, odnosno pojedince koji zive u blizini podrucja i nacin na koji su organizovane lokalne zajednice kako bi gradjani postali stvarni ucesnici u lokalnom razvoju. Razumevanje kontexta tj mesta sa karakteristikama koje ga cine posebnim je polazna tacka svakog projektovanjaZasto je kontext vazan? On je od sustinskog znacaja jer se radi o razumevanju pozicije nove izgradnje i nacina kako pozicionirati novu gradnju. Ovo ukljucuje niz ucesnika i elemenata i ukoliko je pristup dobro prostudiran nastace mesta sa visokokvalitetnim resenjima.

Uz ovo je bitno i jacanje lokalnih zajednica ( unapredjenje lokalne zajednice i uspesna realizacija projekta), stvaranje posebnih mesta (inspiracija u autenticnom karakteru naselja), aktiviranje kljucnih vrednosti i resursa lokacije ( gradjenje po principima odrzivog razvoja), uklapanje u okolinu ( uklapanje u pejzaz i okolnu izgradjenu sredinu uz primenu odgovarajucih materijala, oblika i elemenata za odredjenu lokaciju), obezbedjenje izvodljivosti (obezbediti ekonomsku efikasnost i mogucnost realizacije), pruzanje vizije ( otelotvorenje strategija za budocnost koju svako moze da prihvati i da radi na njenom ostvarivanju u odredjenom periodu).LOKALNA ZAJEDNICAMesta moraju biti stimulativna za ljude, a objekti i javni prostori moraju biti udobni i bezbedni. Ovo pre svega zahteva uvazavanje dinamike zivota lokalne zajednice koja obuhvata: lokalna shvatanja i inicijative, lokalnu istoriju i obicaje, stavove uticajnih grupa i pojedinacnih ucesnika, organizacionu ili institucionu strukturu i politicki kontext. Osnovna alatka u vodjenju pregovora o ustupcima izmedju razlicitih interesantnih grupa i obezbedjivanje uzajamno uskladjenih odnosa je projekat. Zbog ovoga je neophodno sve lokalne interesne grupe i pojedince ukljuciti u projekat i na taj nacin dolazi do jacanja lokalnih zajednica koje se bave nizom vaznih pitanja. Takodje je neophodno ukljuciti i lokalno stanovnistvo u proces projektovanja i planiranja i ispitati istorijske arhive kako bi se shvatilo koliko je mesto vremenom evoluiralo.MESTO:Prema urbanom dizajnu genius loci predstavlja preovladjujuci osecaj mesta. Dozivljaj mesta cine slojevi shvatanja-naselja u prostoru, njegove opste karakteristike, gradske cetvrti, ulice, objekti.Najvznije komponente: 1.regionalne komponente (identifikovanje zajednickih karakteristika regije i pod-regije), 2.saobracajna povezanost sa okolinom ( kako saobracajna povezanost definise karakteristike naselja), 3.lokalni karakter (utvrditi elemente lokalnih specificnosti, kako strukture mesta, tako i nacina na koji se oni koriste), 4.morfologija (definise sta to odlikuje morfolosku sliku (istorijsko elementi, specificnosti terena, lokalne karakteristike) i kako to upucuje na prikladna projektna resenja, 5.prirpdne karakteristike(postoje li odredjene geoloske i ekoloske karakteristike koje npr daju mestu njegov sustinski karakter), 6.drustveno-ekonomski karakter (kakava je demografska slika i postoje li neki elementi lokalne tradicije iz kojih proisticu odredjeni uticaji).PRIRODNI RESURSIPrilikom istrazivanja prirodnih resursa lokacije dobija se sveoubuhvatni projektantski odgovor koji obuhvata razlicite potrebe nove izgradnje i identifikuje mogucnosti koje nudi odredjena lokacija i njena ogranicenja. Rad sa elementima

Optimalni pristup podrazumeva maximalno iskoriscavanje prirodnih resursa lokacije, tako da se postave minimalni zahtevi prema okolini. Ovo podrazumeva sto bolji nacin kako da se prirodni resursi kao npr energija sunca, atmosferska voda I sistemi za odvodnjavanje, potencijal tla za zagravanje I hladjenje, energija vetra, dodatno smanje energetski zahtevi tako sto ce se isplanirati izgradnja kombinovane toplane-elektrane u naselju. Najbitnije je obratiti paznju kako na sto bolji nacin unaprediti proctor I casuvati neostecene delove. Ovo se postize uvazavanjem tri elementa: 1.Identifikovanje potencijala lokacije koju treba sacuvati- najvredniji prostori, mesta I prednosti lokacije su takvi jer su ostali nedirnuti. Sve ekoloske I lokalne specificnosti I prednosti treba postovati, a ne eksploatisati. Sve ove prednosti se mogu lako degradirati. 2.Ponovno koriscenje I sanacija (re-use) lokacija prevazidjenih namena (braunfield lokacija)- mnoge lokacije su lisene svojih prirodnih I poluprirodnih resursa poput topografskih karakteristika, vodotokova I biljnog sveta. Pored ovoga dekortaninacija I sanacija mogu da izazovu dalje uticaje na postojeci izgled lokacije. Zbog toga na ovim lokacijama treba razmisliti o: uvodjenju novih el oblikovanja I stanista biljnog I zivotinjskog sveta, obnova ostecenih delova npr putem ponovnog profilisanja topografskih elemenata, integrisanje postojecih topografskih elemenata. 3.Jacanje structure I identiteta gradskog pejzaza- treba identifikovati one elemente prostora koji cine tu lokaciju jedinstvenom. Kada su u pitanju neizgradjene lokacije (greenfield) narocito treba uloziti napor da se postojeci el I datosti prostora uklope u plan. Ozivljavanje istorijskih el pruza mogucnost za obogacavanje otvorenih prostora. Ovo takodje moze da obuhvati I prirodne el koji su rezultat ljudskog rada kao npr. vodotokovi, potoci I stare seoske medje. Kljucni elementi pejzaza su el topografije, sutuacije u odnosu na strane sveta, potencijale razvoja, prednosti pejzaza, pa cak i negativnosti pejzaza kao sto su zagadjeno i lose odvodnjavanje zamljista, neugledni objekti, dalekovodi i komunalna infrastruktura. Pr. Stambenog naselja sa malim utroskom energije- Ekolonija u HolandijiSAOBRACAJNA POVEZANOST:Povezanost lokacije sa okolinom je vrlo bitna, cak i za najmanje objekte. Lokacija koja se rekonstruise ima odredjene tacke pristupa, ali ne mora da znaci da su one na pravom mestu. Kontextualna analiza koja ce obezbediti okvirno resenje kretanja treba da podrazumeva: uklapanje novih trasa u postojecu infrastrukturu, postojanje svih vrsta kretanja/prvenstveno pesackog, biciklistickog i javnog prevoza putnika, korist nove gradnje za podrucje tako sto se produzavaju autobuske linije i otvaraju pesacke staze koje vode direktno do centra naselja i obezbedjivanje kretanja u svim fazama gradnje. Na pocetku projektovanja potrebno je odrediti principe okvirnog resenja saobracajnih veza. Sve ostalo se projektuje kasnije u skladu sa ukupnim resenjem lokacije. Sagledavanje postojecih pristupa i veza:

Da bi se lokacija integrisala u postojecu strukturu neophodno je prvo analizirati postojece pristupne tacke i saobracajnu povezanost, kako za kretanje tako i za povezanost.Posmatranje kvaliteta kretanja:Ukoliko se posmatra kretanje pesaka kroz postojece naselje, mogu se otkriti mnoge razliciti faktori koji uticu na to kretanje. Ono nije uslovljeno samo obicnom putanjom, vec na njega uticu i raznovrsnost i interesovanja, bezbednost, svetlost i senka, komercijalne aktivnosti, pejzaz, buka i zagadjenost. Analizom kretanja se ovi el mogu dodati i unaprediti. Takodje se dozivljaji putovanja razlikuju od posebnih potreba prema polu, starosti i posebnih potreba ljudi. Pr. Novi stambeni objekti u potpunosti uklopljeni u postojece gradsko tkivo- The Piggeries u trgovinskom gradicu From u Somersetu.IZVODLJIVOST:Izvodljivos projekta kako u ekonomskom tako i u prakticnom smislu zahteva procenu: potreba lokalne zajednice, ponude i potraznje na trzistu, izvora finansiranja, mogucnosti same lokacije, vlasnistva nad zemljom, asocijacije stanara i zakupa, uklapanja u kontext okruzenja, troskova izgradnje, inzenjerskih ogranicenja, kontexta planiranja od strane lokalne samouprave. Predlozi projekta moraju da odgovaraju konkretnoj lokaciji i njenom kontextu. Kljuc svega je primerenost tj. Visoko urbanizovano resenje nece biti primereno na prigradskoj lokaciji i obrnuto. Procena faktora koja ce uticati na izvodljivost projekta predstavljace osnovu za idejna resenja i provere, a zatim ce zahtevati studiju izvodljivosti i ponovno vrednovanje.VIZIJA:Vizija je spoj konkretnih fizickih i finansijskih cinjenica i niza teznji. Zapravo pod vizijom se podrazumeva sve ono sto zelimo da ostvarimo u projektu, ukljucujuci i sve ucesnike i finansijske mogucnosti. Odskocna daska u kreiranju vizije je kontextualna analiza. Vrednost se moze stvoriti:Ukoliko je neko mesto izgubilo svoju vrednost, postoji mogucnost da je povrati kroz znacajne promene u njihovom planiranju i marketingu.Kontext je dinamican:Vuduce promene domacinstva, seme kretanja i nacina zivota ce lako biti prihvatljive za flexibilne projekte. Zbog toga je znacajno osmisliti generalni plan koji ce omoguciti prilagodjavanje tokom vremena. Vrednovanje kontexta ima dva kljucna rezultata: 1.SWOT (analiza prednosti, slabosti, mogucnosti i opasnosti)- daje sliku razlicitih slojeva elemenata koji se uzimaju u obzir kroz identifikovanje postojecih prednosti i slabosti, mogucnost za unapredjenje, i opasnosti za uspesnu realizaciju projekta. 2. Ideja polaznog koncepta i i strateske opcije koje predstavljaju viziju i samim tim uvecavaju flexibilnost projekta, cime se osigurava da projekat bude participativan (ucesce vise aktera), podoban za kontinuiranu

primenu tako sto uspostavlja ravnotezu izmedju dugorocnih teznji i kratkorocnih poboljsanja ili podsticanje pocetnih inicijativa.URBANA STRUKTURAPod urbanom strukturom se podrazumeva sema ili raspored blokova , ulica, zgrada, javnih prostora i elemenata gradskog pejzaza koji cine urbanu sredinu. Medjuodnosi ovih elemenata cine mesto odnosno prostor. Ovaj termin se podjednako odnosi i na centar i na predgradje, kao i na sela i na gradove. Ona je vazna jer daje osnovu za projektovanje pojedinacnih segmenata od razlicitih aktera i time se postize sledece: integracija (povezivanje i preklapanje sa okolinom), funkcionalna efikasnost (kako bi pojedinacni el finkcionisali yajedno i cinili skladnu celinu), ekoloska uskladjenost (stvaranje izgradjenih oblika koji su energetski i ekoloski efikasni), osecaj mesta (stvaranje lokalnog identiteta mesta i njegove prepoznatljivosti), komercijalna odrzivost (odg na realno stanje kada je rec o uticajima trzista na projektovanje mesanih funkcija i realizaciju).OKVIRNO RESENJE KRETANJAPavilno postavljanje saobracajnica utice na oblike koriscenja i aktivnosti, gustinu, bezbednost i uticaj izgradnje na okolna mesta. Akcenat se stavlja na resenje mreze ulica i pesackih staza. Uspesno resenje kretanja podrazumeva izbor nacina putovanja, uzima sve oblike kretanja u obzir koje ce grad generisati i uspostavlja jasne veze sa postojecim putanjama i objektima. Mreza saobracajnica bi trebalo gde god je to omoguceno da sve vidove kretanja (pesacenje, voznja bicikla, javni prevoz...) ucini podjednako lakim i zanimljivim kao i voznja kolima. Ovo znaci da bi trebalo obezbediti razlicite puteve prema potrebama ljudi, a isto tako je podjednako vazno kako ljudi dozivljavaju svoje putovanje i prema tome ga treba uciniti sto zanimljivijim.PROCENA KRETANJAOvo je osnova za poboljsanje vec postojece mreze kretanja i stvaranje nove seme ulica. Za ovo je neophodno voditi racuna o : bezbednosti, kvalitetu vazduha, udobnosti putovanja, brzini, pesacki prelaz, biciklisticki prelaz, odvojene staze, kvalitet prevoza, podzemni prolazi, odvajanje, buka, kvalitet poplocanja... i ovo podrazumeva sve vidove kretanja. Ponovna izgradnja neke lokacije moze oznaciti ponovno otvaranje nekih starih puteva pri cemu se poboljsava kretanje kroz citavo podrucje, a ne samo nove lokacije. Kvalitet puteva takodje utice na odluku koje puteve treba razvijati i nakojim treba vrsiti unapredjenje. PESACKO SUSEDSTVOPlaniranje za lako kretanje pesakLokalni sadrzaji okupljaju stanovnike i smanjuju upotrebu automobila. Zbog toga je neophodno da svi sadrzaji koji stanovnici svakodnevno koriste budu u najuzem centru njihovog kretanja, u radijusu od najvise 800m tj 10 min pesacenja. MREZA ULICAPovezivanje sa postojecom mrezom

Potrebno je ostvariti direktne veze sa glavnim ulicama, kako bi planirana lokacija bila sto primerenija i udobnija. Sto je veza direktnija postoji mogucnost za razvijanje mesovite namene koja se ne odnosi samo na saobracaj.Stvaranje ili probijanje granicaIvice kao linerni elementi mogu definisati odnosno ograniciti neki prostor. Najcesce su to neke reke, kanali, parkovi, saobracajnice, vijadukti i najcesce je njihovim probijanjem ili premoscavanjem omogucena integracija i povezivanje sa okolinom, pri cemu se smanjuje podela.Npr. Probijanje granica: planski okvir za Calls i Riverside u LidsuTIPOVI MREZAUspostavljanje efikasnih veza omoguceno je stvaranjem mreze pri cemu se omogucava jednostavan pristup citavom podrucju. mreza moze biti ortogonalna ili nepravilnog oblika i pruza kontrolu nad saobracajem onemogucavajuci pristup vozilima u svim ulicama. Mreza sa modulom od 80 do 100m predstavlja optimalan standard za kretanje vozila i potrebe pesaka. U centralnim delovima sa intenzivnim potrebama pesaka, modul od 50 do 70m predstavlja optimalnu mrezu kretanja. Ove dimenzije mogu da variraju u zavisnosti od velicine blokova, topografije, orjentacije, sisednih namena... Npr. Unutrasnji prsten Birmingema- odvajanje centra grada od okolnih delova. Izmestaj teskog saobracaja iz strogog centra i organizacija kruznih tokova na raskrsnicama. Rigorozno odvajanje pesackog i kolskog sobracaja, zbog cega se sada radi na njihovoj ponovnoj integraciji.MESANJE NAMENAZa dobro razvijenu lokaciju neophodno je da svi sadrzaji razlicite namene budu izmesani. Ovakav vid planiranja je retko u upotrebi u danasnjim projektima zbog velike upotrebe i razvijenosti saobracaja. Prednost mesanja namena je pre svega pristup razlicitim sadrzajima, svodjenje guzvi na minimum, mogusnost drustvene interakcije, socijalno raznovrsne zajednice, veca mogucnost izbora nacina zivota, lokacija i tipova objekata, urbana vitalnost i zivot ulice... Najveca greska pri planiranju jeste postavljanje neke saobracajnice koja ce odvojiti namene, pri cemu ce one od vaznosti biti izmestene po obodu naselja ili cak van njega. Ovo se moze ispraviti uvodjenjem raznolikosti u smislu : oblika izgradnje, namene povrsina, gustine, prava koriscenja i zakona trzista.JEDINICA SUSEDSTVAIzgradnja kvartova po meri pesakaPrilikom stvaranja naselja mesovite namene najbolje je poci od kretanja koje ljudi svakodnevno predju do odredjenih ustanova. Jedinicu susedstva je moguce primeniti kao sredstvo organizacije prostora, ukoliko je uklopljena i sagledana kao deo naselja ili grada cije se forme i aktivnosti poklapaju. Na ovaj nacin se izbegava praksa stvaranja velikih projekata zamisljenih kao susedstva, a izvedenih kao odvojene enclave. Opsta prihvacena mera za

susedstva mesovite namene je 400m, sto odgovara setnji od 5 min, odnosno povrsinu od 50 hektara. KARAKTER PODRUCJAKolaz razlicitih aktivnostiU mnogim gradovima se radi na jacanju postojecih susedstva, kod kojih je identitet baziran na jednoj posebnoj ili mesavini aktivnosti npr pijaca ili fakultetski kampus, ili na stvaranju podrucja posebnog karaktera. Ova „podrucja sa karakterom“ mogu osnaziti lokalni identitet i podici nivo standarda odredjenog mesta. Ovo se odnosi pre svega na unapredjenje namene, postavljanje ziznih ili repernih tacaka, postovanje istorijskih delatnosti i uvazavanje etnicke pripadnosti stanovnistva... sve ovo je neophodno dobro ispitati pre nego sto se uvedu znacajne promene.

KOMPATIBILNE NAMENEPrilikom projektovanja potrebno je namene grupisati tako da budu slicne i na taj nacin ih pozicionirati. Neprikladno je postaviti sasvim suprotne namene jednu pored druge jer to narusava harmonicnost i ugodnost zivota, kao npr otpad automobila postaviti pored parka. Ovim je moguceno sprovodjenje i studije izvodljivosti, tako sto se ispita uskladjenost postojecih i planiranih namena, na takav nacin da se promovise kompatibilnost i izbegne konflikt.Kombinovanje primarnih aktivnostiKombinovanje primarnih aktivnosti zivota i rada predstavlja osnovu za stvaranje sekundarnih objekata bilo kog sadrzaja. Grupisanje glavnih elemenata iz palete namenakoje treba smestiti uticu na stvaranje mesta.MESANJE OBLIKA, NAMENA I KORISNIKAKobinovanje tipova stambenih objekata I prava koriscenjaKod mnogih lokacija se javlja slojevitost-centar, spoljna zona I spoljni obod. Veoma je bitno mesanje prava koriscenja koja promovise socijalnu raznolikost I prema ovome je bitno da se razliciti tipovi objekata I prava koriscenja nadju u svim navedenim slojevima. Kombinovanje razlicitih prava koriscenja omogucava raznovrsnost tipova stam jedinica I oblika vlasnistva. CENTRIPostavljanje centra uz cvorista javnog prevozaCentre mesovite namene je najbolje smestiti na raskrsnice ili duz glavnih saobracajnica, tako da se do njih moze stici pesice. Ovo jaca njihov identitet, omogucava trgovinu u prolazu I daje mogucnost potpunog integrisanja autobuskih ili zeleznickih stanica.Dodavanje stanovanja u kombinaciji sadrzajaDodavanje stanovanja I njegovo kombinovanje sa ostalim namenama, podspesilo bi aktivnosti I van radnog vremena. U velikim stambenim naseljima neophodno je osmisliti

posebne centre tj sredista drugih komercijalnih sadrzaja I parkova jer oni predstavljaju neophodni minimum za stvaranje sredista lokalne zajednice.Naglasen gradski karakter Javne servise I sve ustanove infrastructure je neophodno postaviti u srediste na lako uocljive lokacije. Sve one kao I npr javni gradski drgovi naglasavaju gradski karakter.Npr. Kombinovanje namena: Smiethfield Buildings u MancesteruIVICNA IZGRADNJAUklapanje velikih kutija u okruzenjePrincipi odrzivog razvoja zahtevaju da se redukuje gradnja van grada (industrijski, poslovni I trgovacki centri) I da se ovi el vrate u urbane centre. Tacnije najbitnije je obratiti paznju na postavljanje ovih objekata, kako oni ne bi povecali drustveno-ekonomske troskove po lokalnu zajednicu. Ivice ovakvih objekata treba okruziti manjim objektima, kako bi se prikrila njihova velicina I stvorili aktivni ulicni frontovi. Takodje njihova udaljenost od autobuskih stanica podspesuje aktivno kretanje pesaka. Lokacija sa slepom ulicom je povoljna jer ona bar na jednoj ivici lokacije pokriva gole zidove.Omotac velike kutijeNjihovo uklapanje u velika gradska podrucja I stvaranje aktivnih fasada kod objekata cije fasade su neaktivne kao npr supermarket postize se: njihovim opasavanjem uz pomoc manji jedinica, prisustvo drugih sadrzaja u visim spratovima, pretvaranje krova u parking proctor, orjentacija aktivnih sadrzaja ka spolja I povecavanje transparentnosti ka ulici. Ozivljavanje ivicaMonofuncionalna komercijalna gradnja (industrija, komercijalni sadrzaji, trgovina, rekreacija, poslovanje)treba da bude locirana tako da je saobracajno dobro povezana sa centime, da imaju pristup javnom saobracaju, da budu dostupni sa glavnih puteva I da budu na pesackoj udaljenosti od stambenih delova grada. Zbog velicine parcele koju iziskuju opravdana je njihova izgradnja na skrajnutim lokacijama. Ukoliko su neizbezne ove velike kutije, treba ih postaviti uz ivice bloka sa javno dostupnim frontovima I kvalitetnim parternim uredjenem.Npr. Prosirivanje grada: Broughton Atterbury, Milton KinsPRELAZNE ZONERaznovrsnost sadrzja u prelaznim zonamaU prelaznim zonama je moguce postaviti sadrzaje razlicitih namena I to su najcese prostori namenjeni opsti potrebama koje povezuju komercijalno dejstvosa okolnim stambenim delovima. Takodje se mogu koristiti kao tampn zone za smestaj privatnih kuca za zastitu od buka ili za postavljanje objekata za aktivan nocni zivot. Takodje je moguce postojanje skole u ovim zonama kako bi bile lako dostupme deci, a istovremeno ne ometaju pristup pesacima centru.

Npr. Ponovno povezivanje centra sa recnom obalom: Generalni plan za Laganside u Belfastu.GUSTINE , SADRZAJI I OBLICIPrilikom stvaranja naselja velika greska je porediti gustinu stanovanja sa kvalitetomurbane sredine. Gustina je pre svega rezultat plana I projekta, a ne cilj. Prema ovome se treba usresrediti na odrzivi kvalitet urbane sredine, pri cemu ce gustina stanovnistva proizaci kao rezultat, a ne glavna odrednica. Zbog toga treba da se tezi da se stvori masa ljudi koja ce moci da izdrzava javni prevoz, lokalne prodavnice I sklole. GUSTINE I SADRZAJITeziste na centrima aktivnostiVeca gustina u urbanim centrima omogucuje da ona ostanu aktivna I da sadrzaji od znacaja budu na dohvat ruke. Sto je neka lokacija bokje opsluzena postoji vise razloga da se razmislja o njenoj gustini I manjem broju parking mesta.

GUSTINE I OBLICI Prilikom planiranja nekog naselja treba voditi racuna o gustini, na taj nacin da naselja ne

budu ni gusto, a ni oskudno naseljena. Tacnije ne treba graditi naselja tako da budu u skladu sa svim zahtevima samo da bi se dobila potrebna saglasnost I dozvola. Takodje treba voditi racuna da urbana gustina ne znaci sabijanje grada, pri cemu treba voditi racuna da zgrade, ulice I mesta imaju covekomerne razmere, da se mase objekata ili grupe objekata smanje prema susedima I da uredjenje zemljista bude visokog kvaliteta.

Udovoljavanje razlicitim nacinima zivota Gustinu je neophodno povezati sa kontextom I obezbediti razlicite gustine u velikim

naseljima. Stvaranje drustveno razlicitih lokalnih zajednica sa razlicitim nacinima zivota zahteva odabit tipova objekata I ambijenata. Ovo je moguce grupisanjem veceg broja stambenih jedinica manjih gustina I stvaranjem fine mreze gradj parcela.

Mesavina najboljih delova grada Optimalan oblik gradjenja prvenstveno predstavljaju objekti velike gustine I srednje

spratnosti (od 3 do 4 sprata) I oni mogu biti projektovani tako da budu atraktivni, energetski efikasni I sa mesanim namenama uz: smanjenje troskova nabavke zemljista I pratece infrastructure, izbegavanja troskova za liftove I dr instalacije, promene namene tokom vremena, stvaranje objekata u nizu koji su najekonomicniji, povecanje energetske efikasnosti, objekti koji se lako mogu prilagoditi starijim osobama I invalidima… tako dobro uredjena naselja mogu da daju karakteristicne vizuelne I ekoloske osobenosti odredjenom predgradju- privatni ulazi, baste, parking, znacajna javna povrsina I prijatno susedstvo.

Piramida intenziteta Ovo podrazumeva postavljanje sadrzaja manje gustine na ivicama naselja, a one sa vecom

gustinom oko I u lokalnim centrima. Takodje se mogu stvoriti manja zarista intenziteta, kao sto je stambena zgrada vece spratnosti na uglu ili na prilazu.

GUSTINE I UNUTRASNJI PROSTOR Vece gustine mogu da oznacavaju veliki zivotni proctor I to bi trebalo da oznacava da se za

velike gustine primenjuju I odgovarajuca resenja objekata. GUSTINE I VREME Objekti koji se prvo grade diktiraju okvire za objekte koji ce nastati u buducnosti. Sve ovo

zahteva da se objekti pozicioniraju blizu ulice, sa parkingom I unutrasnjim dvoristem, cime se ostvaruje pozitivan odnos izmedju privatnog I javnog. Iako mozda nema na pocetku dovoljno objekata da se stvori rub bloka, ovakvim pristupom omoguceno je da izgradnja raste tokom realizacije projekta.

Npr.novi oblici nastali kao rezultat angazovanja lokalne zajednice: Kuce za promene, Hulme, Mancester.

ENERGETSKA EFIKASNOST I IZVORI ENERGIJE Redosled iskoriscenja prirodnoh resursa je sunce, padavine, zemljiste i vetar. Maksimalnim

koriscenjem ovih resursa treba da se smanje potrebe okoline I osigura prerada I odlagamke otpada.

PROJEKTOVANJE ZA SUNCEVU ENERGIJU Okretanje ka suncu Postoje 4 nacina iskoriscenja sunceve energije: dnevno svetlo (umanjuju potrebu za vestackim

osvetljenjem) , pasivni suncevi dobici (umanjuju potrebu za zagrevanjem prostora), foto naponski moduli (PV- pretvaraju sunceve zrake u el energiju), aktivni solarni paneli ( koriste se za zagrevanje vode). Najpovoljnija orjentacija zgrada je ka jugu zbog sunceve svetlosti, a ulicna mreza je u pravcu istok-zapad. Pravilo je da se prilikom izgradnje objekata vodi racuna da prime sto vise sunceve svetlosti I to se postize usostavljanjem ravnoteze nove izgradnje I lokalnih ogranicenja, narocuto u odnosu na namenu I ulicnu matricu susednih podrucja, kao I na izgled I visinu krovovaobliznjih zgrada. VODAPrikupljanje, skladistenje I recikliranje kisnicePrikupljanjem povrsinske vode kao I ponovnom upotrebom zaprljane vode omogucena je smanjena potreba za infrastrukturom za odvodjenje atmosferske vode I energijom za pumpanje koja iziskuje znacajne investicione troskove I troskove odrzavanja sistema.ZEMLJISTEIskoristiti mogucnosti zemljistaTreba razmotriti mogucnost koriscenja podzemnih izvora energije za ekoloski prihvatljive sisteme zagrevanja I hladjenja. Tu postoje dva problema: 1.temperaturna razlika: tecnost koja se koristi za prenos el energije iz dubina mora se podvrgnuti proveri ekoloske podobnosti I 2.vodonosni slojevi: ovo se postize tako sto se u zgradi, koja se rashladjuje zahvatanjem vode iz vodonosnih slojeva, izvedu dve busotine do vodonosnog sloja, jedna za snabdevanje hladnom vodom, a druga za ispustanje vode.

Npr. Projekat koriscenja sunceve energije u velikim razmerama Nieuwland, Amersfoort, Holandija.VETARKoriscenje vetraVetar treba iskoristiti kao za prirodno provetravanje I kao izvor el energije. Kod uticaja vetra ulogu ima I sam predeo, a isto tako zgrade treba postaviti tako da se izbegne stvaranje tesnacai nastanka neugodne mikroklime. OTPAD Projekti bi mogli biti efikasniji u pogledu potrosnje energije I resursa kroz: 1.pejzna uredjenje koje podrazumeva smanjenje utroska vode I djubriva, 2.infrastrukturu- smanjenje potreba zgrada za energijom koja moze da smanji utrosak gasa, kao I iskoriscavanje atmosferskih voda sto smanjuje njihovo odvodnjavanje, 3.zgrade- tako da smanje potrebu za resursima u pogledu zagrevanja prostora I vode, el energije, vode I gradj materijala. Treba razmisliti o preciscavanju zaprljane vode kroz trscani zasad. Takodje je neophodno vrsiti reciklazu otpada, jer ce se tako smanjiti troskovi na samoj lokaciji, kao I troskovi transporta iskoristenog materijala. Najbolji nacin jeste obezbediti postrojenja za reciklazu materijala koji traze centralizovanu obradu kao sto su staklo, papir I metali. Najbolji nacin za ustedu I istovremeno koriscenje elektricne I toplotne primene je CHP odnosno postrojenja ili sistema daljinskog grejanja. GRADSKI PEJZAZPod gradskim pejzazom se podrazumeva mnogo toga- otvoreni prostori, voda, saobracajni koridori, parkovi, trgovi, ulice, urbani mobilijar… sve treba da se smatra gradskim pejzazom, tacnije zgrade ogranicavaju proctor I predeo zauzima proctor bilo da je to park, ulica, ograda ili poplocanje. Pre svega treba odrediti strukturu gradskog pejzaza I tek kasnije ukljuciti saobracajne inzenjere, kako bi se izbeglo tzv. SLOAP prostora-prostor preostao nakon planiranja. Uredjenje terena I gradski pejzaz su nerazdvojniPostojeca obelezja terena treba iskoristiti pri projektovanju novih mesta. Treba ih tako uklopiti da se medjusobno nadopunjuju. Zadatak urbanog dizajna je da se postigne celovita struktura gradskog pejzaza tako da se postigne pozitivan doprinos duhu mesta. Ovo sve se mora uklopiti sa strukturom saobracaja I oblicima blokova, sve dok se to ne sredi tako da deluje ispravno. Izrada strategije pejzaznog uredjenja je glavni elemanat ovog zahvata.OTVORENI PROSTOR I PEJZAZNO UREDJENJEObezbediti raznovrsne tipove otvorenog prostoraNeophodno je obezbediti razlicite otvorene prostore u sklopu pejzaznog uredjenja koji podrazumevaju I odgovarajuce zelene I otvorene prostore za setnju, razmrdavanje I stanista za biljni I zivotinjski svet…. I ovo pre svega znaci kvalitet, a ne kvantitet tih prostora. Tipologija otvorenih prostora: zeleni I vodeni koridori, livada, suma, teren za igru, crkvena porta,

ustupljeno obradivo zemljiste, park, zelenilo, skver, trg, narodna basta, privatni vrt, igraliste, dvoriste I vrt…Udahnuti zivot parkuParkovi treba da budu razlicitih razmera, namena I lokalne odrzivosti. Njih takodje treba okruziti razlicitim namenama, kako bi se postiglo sirenje namen I postigla njegova posecenost u bilo koje doba dana. Tipovi parkova: regionalni parkovi I otvoreni prostori, metropolitenski parkovi, oblasni parkovi, lokalni parkovi, mali lokalni parkovi I otvoreni prostori, linearni otvoreni prostori. JAVNI PRISTUP OTVORENOM PROSTORUParkovi na pesackoj udaljenostiProstori za deciju igru, ocuvanje prirode I sportive bude unutar pesackih razdaljina. Neophodno je naznaciti plozaje ulaza I razdelne linije I strmine koje mogu biti prepreka za stare I nesposobne. Takodje moze da se prosiri opsluzno podrucje parka stvaranjem vise ulaznih tacaka ili pesackih prelaza.MREZE OTVORENIH PROSTORAPovezati prostoreUz pomoc mreza se mogu povezati razliciti otvoreni prostori. Zeleni putevi se mogu postaviti tako da prolaze duz ili kroz linearnih elemenatakao sto su prirodni potoci, posumljeni pojasevi ili kanali I da se spoje sa parkovima ili pesackim stazama u obliznjim susedstvima. Mogu se prikljuciti na ulice susedstva koje imaju biciklisticke staze, manji obim saobracaja I tako stvoriti mrezu koja se zove Zeleni ili javni putevi. Poluprecnik od 400 m usresredjen je na kljucne tacke I predstavlja pocetno nacelo u planiranju mreze. MIKROKLIMAProjektovanje stvara mikroklimu koja utice na temperature, osuncanje I kretanje vetra.Postovanje postojeceg lokalnog mikroklimata izbegavaju se problem kao sto je mrznjenje.Provera lokalnog mikroklimata traba da bude propracena predlozima pejzaznog oblikovanja a to su :koriscenje listobadnog drveca u gradskom pejzazu da bi se dobila hladovaina;izbegavanje preterano zasencavanje zgrada;podiyanje zivica I drveca kako bi se zgrade zastitile od vetra.Kada se sadi drvece u okolini ygrade treba se voditi racuna da on svojom pozicijom nece zakloniti zgrade I na taj nacin smanjiti osuncanje koje treba da dobije svaki objekat.UPRAVLJANJEBez obzira ko je na celu uprave I ko vodi racuna o javnom prostoru uvek se treba truditi da sve bude na odgovarajucem nivou I da se postigne visok nivo kvaliteta.Stoga treba projektovati tako da bude umanjeni teret odrzavanja I ublazeni troskovi.Ono sto je od presudnog znacaja za dobro uredjenje urbanog pejzaz jested a se ono planira u skladu sa nizanjm godina ,smenom godisnjeg doba I proticanjem sati.Kljiucno je projektovati predeo tako da skladno stari I da svojim izgledom bude sto privlacniji I udobniji.

URBANE SUMESumski pojasevi mogu biti ukljuceni u gradska podrucja kao deo te structure pejzaza ili kao privremena namena lokacija u ocekivanju dugorocnog resenja.Gradska suma moze biti predmet uskladjena strategije za ukljucivanje lokalne zajednice kroz nastanak gradske mreze manjih I srednjih lokacija.Projektovanje trgova ,ulica kao I svega onog sto cini urbani pejzaz treba po necemu karakteristicno I lako citljivo jer se na taj nacin razlikuju odredjena mesta I na njima se snalazimo bolje.URBANI REPERI Reperne tacke ljudim olaksavaju da se bolje snadju ili da lakse prepoznaju neko mesto. Obelezje kao sto su osobene zgrade ,pogotovo one koje su od gradskog znacaja ,tornjevi sculpture I spomenici pomazu de se lakse odrede referentne tacke I naglasi referentna tacka. To se najvise postize u glavnim sredisnim aktivnostima.Visoke zgrade se mogu upotrebiti kako bi istakle kljucne lokacije, najbolje su one vispoke zgrade koje u podnozju postizu covekomernost, a najsagledivije elemente smestaju pri vrhu.Silueta koju prave zgrade aocrtana je krovovima zgrada, ne samo da dodaje zanimljivost zgradama vec prenosi I poruku odredjenim desavanjima kao I koncepciji namene.ZIZNE TACKENajvaznija mesta saobracajnih presedanja ili cvorista sluze kao kapije grada ili kao gradski centri.Mesta prilaza su raskrsnice, pesacke staze, parkinzi ,obilaznice,zeleznicke I autobuske stanice.Naglasavanje zizne tacke tako da ona bude uocljiva jasno se istice gde je centar.Treba stvoriti ritam u gradskoj strukturi sa tenmackim mirnijim podrucjima I mestimicnim ziznim tackama.To se moze postici obelezavanjem kljucnih ziznih tacaka I kapija urbanih repera, skverovima I drugim.BLOKOVI Zatvoreni blokovi Gradski blok predstavlja mesto na kome je predvidjena izgradnja na zemljisyu koje je oiviceno ulicnom mrezom.Svi gradski blokovi se mogu razlikovati po obliku ili velicini.Najosnovniji zadatak koji se postavlja jested a ulicni front kod yatvorenog bloka treba da se razlikuje od dvorisnog.Posto je u pitanju blok zatvorenog tipa raymak izmedju zgrada treba da bude minimum 20 m jer se na taj nacin moze sacuvati privatnost stanara koji gledaju na dvoriste bloka.Ako u okviru yatvorenog bloka ima samo stanovanje onda zgrada treba da bude 10 m dubine a ako je poslovanje onda 20 m.Front bloka ako su zgrde spojene trebaju da budu na istoj grdjevinskoj liniji bez bilo kakvih uvucenih I izvucenih delova.Monotonija njihove fasade se treba razbiti prozorima ,ulaznim vratima,I na taj nacin doprinesu zivosti ulicnog fronta.Velicina bloka Ono sto je malo to je I lepo kada se razmislja o velicini bloka treba se razmatrati sposobnost da se odrzi raznovrsnost tipova I namena zgrada, kao I mogucnost da se vremenom vrse promene I prilagodjavanje.Sirina blokova koja zadovoljava ove uslove je 80-90 m dok je u samom centru to 60-80 m.

Oblik bloka Uglavnom je najbolje da blokovi budu pravilnog oblika najcesce pravougaonog jer se tako mogu najbolje postaviti stambene I poslovne namene jer se smatraju najfleksibilnijim.Najpogodniji su blokovi pravougaonog oblika dubine od 100 do 120 m jer oni mogu biti korisni za dobru vezu sa okolinom I na taj nacin obezbediti vise prolaya I umanjiti saobracaj I na taj nacin olaksati pesacim I biciklistima.Unutrasnjost blokaUnutrasnjost zatvorenog bloka se najcesce upotrebljava za:1. Parking I ekonomska dvorista 2.zajednicke private parkove za deciju igru 3.ulicana koje vode do nekih prostorija javnih namena unutar bloka4.park ili trgUnutrasnjost bloka je fleksibilna I moze se menjati. PARCELEVelike parcele daju veliki proctor koji omogucava gradnju novih objekta razlicitih velicina I oblika.Omogucava neku slobodu prilikom gradjenja dok gradske parcele su ogradicene I verovetno mesto gde je vec postojao objekat I samim ti smo ograniceni prilikom gradnje.Velike parcele su pogodne jer se mogu izdeliti na vise malih parcela I na taj nacin dodele razliciti developeri.Ta raznolikost je dobra jer se na parceli mogu javiti razlicite namene,tipovi zgrada I oblik vlasnistva.Parcele treba da ostanu male I uzane to doprinosi pospesivanju aktivnosti ulicnih frontova,podstice covekomernost, omogucava postizanje velikih gustina, pruza fleksibilnu osnovu za ukrupnjavanje, smanji se pojava skupih I neupotrebljivih prostora .velicina treba da bude 5* 20 m, to predstavlja najefikasniju velicinu parcele.Vece parcele su uglavnom potrebne ya idustrijske I vece trgovacke I poslovne objekte.PESACI Prilikom planiranja nekog naselja ili urbane sredine treba veoma voditi racuna pesacima.Prilikom planiranja pesackih staza treba voditi racuna o odredjenim nacelima:1. Vezi 2. Pogodnosti 3.zivahnost 4. Ugodnost 5.uocljivostAko se planira manja ulica na kojoj je dozvoljena manja brzina ,tu je omoguceno da se odvijuju I pesacki I biciklisticki saobracaj.Bezbedne ,ocuvane I I privlacne pesacke staze podsticu ljude na hodanje.Staze treba da budu tako projektovane da ljude koji po njima setaju vide ostali ljudi, da imaju dovoljno mesta da ih niko u tome ne ometa,one treba da budu jasne I bez prepreka I da vode ljude do mesta gde oni zele da odu.VOZNJA BICIKLOMVoznja biciklom moze postati popularnija ako bi se obezbedila prikladna putanja primerenog saobracaja uz bezbedno mest za odlaganje bicikla.

Oruzenja za biciklisteBiciklistima trebaju staze koje su ne ometane I koje vode do svih potrebnih odredista.U ulicama gde je ogranicenje 30 km na cas biciklisti se mogu mesati sa vozilima.Dok se na ulicama gde je veca brzina ne treba mesati biciklisticka sa motornom stazom. Biciklisticke staze navode ljude da se ih koriste I zbog toga treba planirati iste gde god to proctor dozvoljava.Parkinzi takodje treba da budu odvojeni kako bi se omogucila sto veca bezbednost korisnicim biciklisticke staze.Biciklisticke stazeUlice primerenog saobracaja su pogodne ya bicikliste .tamo gde dozvoljena brzina za automobile veca od 30 km na cas biciklisticke staze treba odvojiti.te putanje treba da budu jasne I neometane.pesacke staze treba odvojiti od biciklistickih ivicnjacima I naznaciti ih nekim saobracajnim znakom.Bezbednost biciklistaPrilikom projektovanja ulice treba voditi racuna o biciklistima I unapred im obezbediti proctor koji je prikladan za parkiranje istih ,ako se to ne uradi na vreme naknadno uvedeni drzaci za bicikle nisu dobri jer su neprikladni I ne funkcionalni. Takodje se u okviru stambenih zgrada treba uvesti ostava u kojoj bi bilo omoguceno smastanje bicikli I na taj nacimn bi koriscenje istih bilo lakes I privlacnije.JAVNI PREVOZ PUTNIKA Kada je razdaljina izmedju dve tacke predugacka I ne moze se savladati pesacenjem ili voznjom biciklom koristi se gradski javni prevoz.U okviru ulica treba da postoji posebna traka za autobuse gde ce oni imati ne ometano I lako kretanje od jednog do drugog odredista.Ono sto je njbitnije da se postigne prilikom uvodjenja putanja za autobuse jested a te putanje budu jasne sa dobro postavljenim pesackim prelazima.smestanje aut. Stanica na povoljnom mestu najbolje blizu centra ,kao I to da se obezbedi prednost autobusima u saobracaju.

TIPOVI ULICA

Tipovi ulica se definisu po kapacitetu(kako se mogu obezbediti bezbedni uslovi za sve vrste saobracaja) I karakteru(uloga ulice u gradskom kontekstu I tpovi izgradnje kao I oblikovanje predela koji je trasiraju).Inzenjerski pristup klasifikaciji ulica zasniva se iskljucivo na kapacitetu vozila.

GLAVNE SAOBRACAJNICE

Glavne saobracajnice daju zivot I one predstavljaju glavne arterije.Ono sto je najbitnije jeste odrediti glavne soabracajnice I uklopiti ih u glavnu saobracajnu mrezu.Povezivanje pesckog I kolskog saobracajapredstavlja vise mogucnosti za povecavanje zivopisnostisame ulice. Intervencije je potrebna samo ako jacina saobracaja preti da ugrozi zivotnu sredinu.

ULICE KAO DRUSTVENA MESTA

Ulica treba da bude projektovana u skladu aktivnostima koje bi smo zeleli da se u njoj odvijaju.Ulice treba da budu tako projetovane da ako se u njihovim prizemljima nalaze prodavnice one treba potrosacima da omoguce lak pristup kao I da ispred njih bude dovoljno prostora da se zastane ,poprica I da pritom ne dodje do sudaranja.U planiranju I projektovanju ulica treba dati prednost analizi lokalnog konteksta I na osnovu nje planirati I projektovatiodgovarajucu mrezu prostora ulice trgove I dvorista.

TRASIRANJE

Saobracaj u ulici projektovanoj nacelom trasiranja bice primiren zbog nacina nastanka bez potrebe za dodatnim merama.Uredjenje predprostora zgrada I njime stvorene linije sagledavanja navode vozaca da uspore.

UKRSTANJA

Sa raskrsnicanama je isto kao I sa ulicama trebalo bi da se izgrade I pesacke putanje I isto tako da se jasno odrede mesta gde ce se postaviti raskrsnice.Uredjenje raskrsnice uvek ce zavisiti od lokalnog konteksta I ukupno ocekivanog opterecenja pesackog I kolskog saobracaja na putevima .

USPORAVANJA SAOBRACAJA I PESACKI PRELAZI

Ulice sa do 500 vozila na sat nude pesacima priliku za lak prelazak puta .Ulice sa oko 1000 vozila na sat zahtevaju posebne uslove za prelaz ulice.A ako je broj vozila preko 1000 to znaci da ce pesaci morati da zastanu pre nego sto pokusaju da predju ulicu.Ono sto bi trebalo da se uradi jested a nase gradove oslobodimo prepreka neprelaznih centara tako sto cemo glavne saobracajnice zameniti gradskim avenijam duz kojih ce se slobodno setati.Da bi ulice postale mesta drustvenog desavanje saobracaj treba usporiti.Mere za usporavanje saobracaja treba planirati tako da odgovaraju kontekstu izbegavati primenu standardnih resenja .

PARKIRANJE I SNABDEVANJE

Masto I nacin parkiranja vozila je jedan od najznacajnijih faktora pri projektovanju kvalitetnog I dobro osmisljenog naselja.Parking za bicikle je jednako vazan kao I za automobile I on se takodje treba predvideti pre projektovanja.Preporuke je da se prilikom izrade generalnog plana naselja ostane na nizim pragovima ne visim od 100 %.To je jedno mesto po stanu s tim da se mora I planirati parkiranje za posetioce.Ispred poslovnig objekata mora se predvideti parking proctor kako za zaposlene tako I za posetioce.

Polzaj parking

Nacin postavljanja parking presudno Utica na valjanost mestaVozilima se ne sme dopustiti vladajuci polozaj niti oni smeju ometati pesake ili bicikliste.Najbolja mesta za van ulicno parkiranje jeste u dvoristima stambenog bloka gde je omogucen nadzor.da ne bi parking mesta preuzela vlast u unutrasnjim dvoristima ne treba imati vise od 10-15 parking mesta.Kada se parking nalazi ispred kuce treba se parkirati sa strane a ne ceono I treba biti zaklonjen malim zidom koji se nadovezuje na ivicu kuce.

PARKINZI ZA AUTOMOBILE

Kod komerdijalnih objekata parking mesta treba da budu u napred predvidjena I da se planiraju u okviru gradskog pejzaza jer ce san a taj nacin dobro organizovati mesto za vozila kao I za pesake I bice najfiunkcijalno.Seme parking treba da budu logicne I ocigledne jer ce se nataj nacin izbeci nepotreban proctor.

Na svim parking mestima treba predvideti mest na kojima ce se nalaziti zelena povrsina I rastinje.To moze biti jedno od najuspesnijih sredstava upisivanja parking u grdaski pejzaz.

Parking cesto moze doprineti zivosti ulice. Parking moze da bude u okviru kolovoznog saobracaja ,I to je dobro resenje jer se na taj nacin ostavlje mesto za drvored I veci proctor za pesake.

Ono sto je dobro kada su visespratnice u pitanju, parking proctor se moze postaviti ispod prizemlja I na taj nacin se ocuvati ulicni front.Parkinzi zahtevaju odredjenu geometrijski oblik povrsina od 16 m kvad. Dovoljna je za parkiranje dva vozila.Visespratno parkiranje bi trebalo predlagati samo kada se u njihovo prizemlje mogu da se uklope delatnosti poslovanja I njih tada treba pazljivo projektovati kako bi postal de ulicne stenografije.Uz projektovanje visespratni parkinzi se mogu uklopiti u okolno gradsko tkivo omotacem od zgrada razlicitih namena.

SNABDEVANJE

Idealno je da se snabdevanje odvija direkto sa uluce u zgradu. Dvoriste za snabdevanje i skladistenje je nophodno smestiti pozadi i okruziti ih zgradama, kako bi se sakrilo od pogleda. Najbolje je opsluzivanje preko podruma.

TRASIRANJE

Prilikom trasiranja vodova ispod plocnika treba voditi racuna da odgovaraju vrsti mesta na kojem nastaju. Postoje dve varijante projektovanja koridora: polaganje vodova dalje od glavne ulice, npr u u ulicu u zaledju ili kroz zadnja dvorista i uklapanje vodova u predeo. Vodovi ya individualne kuce i zgrade se mogu polagati u zaledju zajednickih prostora. Takodje je bitno dobro planiranje i projektovanje povezati sa davaocima usluga. Jedno od glavnih pravila jeste da

vodovi prate trase puteva i pesackih staza. Cesto vodovi mogu biti postavljeni u glavnu saobracajnicu ili biti izmesteni iz zone kolovoza, a takodje vise vodova moze biti smesteno u zajednicki kanal.

KUCISTA ZA OPREMU

Razvodne kutije za telekomunikacionu opremu i kablovsku televiziju moraju se gusto postavljati (jedna na 8 kuca). Prilikom njihovog postavljanja, treba voditi racuna da oni ne ometaju pesake, pa je najbolje mesto za njihovo postavljanje u granicne zidove ili ih sakriti rastinjem. Takodje ovi problemi se mogu resiti uvodjenjem zajednicke kutije, kako bi se sklonili od pogleda.

Npr: Usmeriti paznju na infrastrukturu: Waltham Forest Housing Action Trust, severno-istocni London

DETALJI MESTA

Ovde se prvenstveno misli na oblikovanje zgrada i javnog prostora, a posebno na mesto i nacin njihovog medjusobnog spoja. Elementi koji povezuju zgrade (obrada uglova, linije krova, vrata, prozori...) i javni prostor ( ulice, poplocanje, trg, urbani mobilijar, zelenilo) su stepenista, ograde, predbasta, zidovi, vrata i prozori, odnosno veza izmedju horizontalnih i vertikalnih ravni u prostoru. Detalji su vazni upravo jer se kroz njihovu razradu postize ili gubi identitet i vrednost nekog mesta. Medjutim nije uvek nuzno da dobar projekat bude i upadljiv. Naime, uspesna mesta treba da stvore osecaj prijatnosti, kompfora i sigurnosti tj, mesavinu vise sdruzenih dobrih elemenata. Kljucni su dobar projekat, kvalitetni materijali i saglasnost svih aktera sa podrucja oko njegovog dugorocnog odrzavanja.

POZITIVAN JAVNI PROSTOR

Duzi niz godina prednost u projaktovanju je davano prostoru. Medjutim postojali su broni razlozi koji su omogucili prekid ove tradicije. Zbog toga su projektanti poceli prvo da projektuju zgrade, koje pre svega odredjuju prostor i njihova najznacajnija uloga je da pozitivno doprinesu zivotu u gradovima. Medjutim standardi planiranja prevoza, zoniranja i privatnosti je uslovio arhitekte da zadovolje i ove zahteve. Stoga je potrebno prekinuti praksu formiranja prostora kao preostalog posle planiranja saobracajnica i zgrada. Ovde se tacnije promovise princip kvalitetnog gradskog prostora kao najvaznijeg- bilo da se radi o bulevaru, ulici, trgu, ulicici ili parku.

POZITIVNI I NEGATIVNI PROSTORI

Otvorene prostore treba projektovati tako da budu pozitivni, jasno odredjen i omedjen. Ovo se postize davanjem jasne namene prostoru, karaktera i oblika i uspostavljanjem jasnih granica pomocu okolnih zgrada, zidova, ograda, drveca i zivica. U svakom gradu postoje vise ili manje

vazni prostori. Najvaznije je sagledati kako svaki novi zahtev doprinosi toj hijerarhiji, tj prilagoditi pristup u skladu sa tipom prostora, karakterom i velicinom.

Npr. Povecanje vrednosti novim javnim prostorom: Koncertni trg u Liverpulu.

GRADJEVINSKE LINIJE I POVLACENJA

Regulaciona i gradjevinska linija uslovljavaju kontinualni ulicni front i obezbedjuju jasnu granicu javnog domena. Sto je povlacenje manje vece su mogucnosti interakcije zgrade sa javnim prostorom. Kada je povlacenje zgrada od gradjevinske linije dopusteno, treba voditi racuna o sto boljoj iskoriscenosti tog prostora. Garaze ili parkinzi nikada ne smeju da stoje ispred gradjevinske linije jer tako narusavaju odnos zgrade i ulice.

Sagledivost

Najbolje resenje je okretanje zgrade prema javnom prostoru (nekoj vodenoj povrsini, parku, uz pomoc staza za trcanje ili pesackim stazama...) tako da fasade predstavljaju ulaz u njega, jer se na taj nacin stvara identitet mesta, osecaj pripadnosti, brige o njemu i ublazava troskove formiranja ulica sa zgradama samo duz jedne strane.

OKRUZENJE

Javni prostor je odredjen trodimenzionalnim volumenom svake od okolnih zgrada i prikladnim drvecem. Ovde narocito treba voditi racuna o odnosu sirina: visina i obezbedjivanju dovoljnon svetlosti. Intereseovanje urabanog dizajna je svedeno na urbanu arhitekturu, tj posmatra zgradu i javni prostor kao celinu. Uspeh jedne zgrade jeste da doprinese boljem izgledu javnog prostora. Ovaj spoj odredjujeodnos iymedju unutrasnjeg i spoljasnjeg, izgradjenog i otvorenog, javnog i privatnog, pojedinacnog i zajednickog.

AKTIVNI ULICNI FRONT

Aktiviranje ulicnih frontova doprinosi zanimljivosti, vitalnostii zivotvornosti javnog domena. To znaci ucestalost vrata i prozora, uz malo zidova, uske fasade koje daju vertikalni ritam ulicnoj sceni, komponpvanje fasada tj isticanje tremova i izloga, zive unutrasnje funkcije sagledive spolja. Potrebno je doprineti zanimljivosti i animaciji fasada uz pomoc: sto vise prozora i vrata prema javnom domenu, koriscenje providnog stakla umesto ogledalskog i zamagljenog ukoliko to privatnost dozvoljava, ozivljavanje spojeva balkonima, tremovima, nadstresnicama, kolonadama i drugim isturenim delovima koji pruzaju zaklon od nevremena, razmatranje visinske razlike izmedju prizemlja zgrade i trotoara, sa stepenistem prema ulaznim vratima ili izdignutim terasama za kafice ili restorane. Treba voditi racuna da zivahne unutrasnje delatnosti otvorene prema javnosti mogu da ozive i spoljni prostor, da poboljsaju izgled koliko i pogled, a cesto i da unaprede komercijalne sadrzaje.

BOGATSTVO I LEPOTA

Dobre zgrade obogacuju okolno tkivo, vizuelno koliko i fizicki. Postovanje kontexta doprinosi postovanju zahteva: gradjevinske linije, vertikalnih i horizontalnih ritmova ulice, lokalne morfologije (ul mreze, blokova i tipova zgrada), visine okolnih zgrada, lokalnih materijala i dobre arhitekture. Bitno je da se zgrade uklope u postojecu strukturu, ali isti tako kntrast ponekad moze da doprinese identitetu nekog mesta. Bogatstvo i lepota arhitekture se ogleda sa razlicitih udaljenosti sagledavanja, tako da fasada uvek izgleda ekstravagantno. Zbog ovoga je kljucno da se nagladsi vertikalni ritam i da se izbegnu slepi zidovi.

Npr. Razlicito stanovanje Hundertwasser Haus i Kunsthaus u Becu.

VELICINA I RAZMERE ZGRADE

Oblik i velicina zgrade, a posebno njen kontext uticu na njenu: odrzivost, odnos prema urbanom okruzenju, doprinos kontaktomjavnom prostoru.

VISINA ZGRADE

Visoke zgrade imaju pozitivnu ulogu u isticanju lokacije, kao i kljucnih aktivnosti poput gradskih centara ili saobracajnih cvorista, ali sa druge strane imaju i negativni uticaj na mikroklimu, na ekoloske karakteristike okolnih zgrada i na angazovanost fasada. Najoptimalniji oblik su zgrade srednje visine jer su podesne za srednje gustine stanovanja i nize energetske zahteve i troskove izgradnje. Visina zgrade prvenstveno zavisi od odnosa sirine ulice i visine zgrade. Na mestima gde preovladjuju zgrade srednje visine, na uglovima, duz glavnih saobracajnica, kao zavrsnica perspektive ili oko parkova postavljaju se visoke zgrade. Problemi razlicitih razmera mogu biti reseni okruzivanjem velikih prostora malim zgradama, stepenovanjem velike mase nanize u skladu sa susedstvom i obezbedzivanjem aktivnih sadrzaja u prizemlju.

DUBINA ZGRADA

Dubina zgrade je bitna u odredjivanju vestackog osvetljenja i provetravanja. Bolje je postaviti zgradu tako da duzom stranom bude ka ulici, jer se tako povecava njena flexibilnost.

UGLOVI

Na uglovima su zgrade koje su dvostrano orjentisane i najcesce imaju vise ulaza, pri cemu je u njima moguce razvijati vise sadrzaja. Ugao se najcesce istice ulazim ili prozorima na samom vrhu.

SIRINA ZGRADE

Sirina zgrade prvenstveno utice na flexibilnost namene, tj stvaranja razlicitih prostora, kao i navertikalne ritmove i udeo aktivnih ulicnih frontova. Zgrade se sastoje od celija osvetljenih dnevnim svetlom ili modula sirine od 5-7 m koji daju flexibilne forme. Svaka se celija moze spajati i odgovara npr maloj prodavnici ili kuci u nizu.

Npr. Domovi za buducnost, Glazgov.

GRADITI ZA PROMENE

Zgrada moze da se menja prostorno i vremenski. Prostorno obuhvata prilagodjavanje namenama u okolini, a vremenski omogucava da se zgrade adaptiraju tj da menjaju namenu u zavisnosti sa potrebama korisnika.

VISENAMENSKE ZGRADE

Mesanje namena prilikom projektovanja je povoljno. Naime umetanje nestambenih namena u neku stambenu ili na prelaznim zonama po obodu trgovacko-poslovnog jezgra, je danas sve cesca praksa i to su tzv flexibilni tipovi zgrada. Kada je potrebno obezbediti predah izmedju razlicitih namena, to ce se ispuniti postavljanjem javnog trga ili parka. Stanovi ili kancelarije se najcesce smestaju iznad prodavnica, restorana ili prostora namenjenih za zajednicku upotrebu ili zabavno rekreativne sadrzaje.

PRILAGODLJIVOST I PONOVNA UPOTREBA

Flexibilne zgrade daju mogucnost stanarima da ih preurede i prilagode svojim potrebama. Medjutim sve ovo zavisi od celokupnog sklopa zgrade, resenja prilaza, kolicine i oblikovanja unutrasnjeg u odnosu na spoljasnji prostor. Ovo su paramertri koji dopustaju manje ili vece promene. Vrlo je bitno da zgrade i javni prostori budu projektovani tako da odgovaraju svacijim potrebama: deci, starima, osobama sa posebnim potrebama... Takodje prilikom sprovodjenja nekih promena, treba da se vodi racuna o istorijskoj i kulturnoj vrednosti vec postojecih objekata.

Npr. Pretvaranje starih namena u nove, revitalizacija objekata: Soverby Bridge, zapadni Jokšir.

Prilikom projektovanja javnih prostora i zgrada takodje treba voditi racuna o pitanju bezbednosti, umetnosti u javnom prostoru, ulicnog mobilijara, rasvete i znakova.

DRUSTVENI PROSTORI

Za najbolje javne prostore neophodno je obezbediti zizne tacke aktivnosti sa sadrzajima za odmor i razonodu, prilikom postavljanja ovih zona treba da se povede racuna o : vidljivosti- sagledavanju ljudi u prostoru, orjentaciji- okrenutost ka jugu gde je najvece osuncanje, o urbanom mobilijaru- oprema za sedenje i zastajanje, mestima namenjenim za igru dece.

Takodje je potrebno obezbediti prostore za scenske postavke za ulicne svirace, postavke za gledanje filmova, odrzavanje karnevala, vasara..., koji ce privlaciti ljude. Putanju koju covek mora da predje kako bi sa jednog mesta dosao na drugo najbolje je obezbediti stazama uz usputno sedenje i rasvetu. Ono sto nas vezuje za neki prostor i sto ga takodje moze ciniti jedinstvenim kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu, mozemo osetiti i nasim culima. (mirisi, zvukovi ili dodiri koje dozivljavamo na nekom prostoru)

POSEBNA MESTA

Lokalne raylicitosti I posebnosti se mogu podstaci lokalnom obradom gazisne ravni: koriscenjem loklalnih materijala, zadrzavanjem istorijskih asocijacija, uspostavljanjem simbola ili oznaka I ukljucivanjem zajednice prilikom izrade projekata. Sadnja moze da opredeli proctor I njegovu svrhu, a takodje moze da ga ucini autenticnim I prepoznatljivim. Materijali koji se primenjuju u obradi uticu na korisnikovo opazanje I treba ih odabrati tako da budu u vezi sa nameravanom projektovanom brzinom saobracaja mesta.

Npr. Injektiranje zivota u novi zivahni proctor: Meeting House Square, Temple Bar, Dablin

URBANI MOBILIJAR

Javni prostor sadrzi urbani mobilijar kao sto su sedista, ograde, nadstresnice, kante za otpadke, stubovi, rasveta, znaci… oni cesto nisu projektovani u skladu sa javnim prostorom, najcesce ometaju setnju pesaka i najcesce zagadjuju sredinu. Zbog toga prilikom postavljanja urbanog mobilijara projektanti narocito treba da obrade paznju na njegovo oblikovanje I njegovo uklapanje u kontext, da sto manje ometaju pesacki saobracaj, a pojedine elemente koji narusavaju izgled sredine (npr revizioni ormani) treba skloniti od pogleda prolaznika. Takodje treba pazljivo odabirati umetnicke elemente koji ce krasiti I stvoriti poseban karakter I osobenost prostora u kojem se postavljaju.

ZNACI

Pored saobracajnih moraju postojati i znaci za pesake kako ne bi zalutali. Medjutim prilikom njihovog postavljanja ztrba obratiti paznju na njihovo dosledno I usaglaseno postavljanje, citljivom predocavanju structure mesta ali tako da ne dodje do prevelike pretrpanosti znacima pogotovo saobracajnim, oklupljanje znaka na jednom mestu na tzv cvornoj tacki I smerovima koji odredjuju tip poplocaanja.

RASVETA

Rasveta bi trabalo da se pšostavlja tako da osvetli pesacke putanje, a posebnu paznju treba obratiti na osvetljavanje mesta sukoba pesaka I vozila jer tako ona postaju sigurnija. Postavljanjem rasvete na zgrade, u vidu ulicnih svetiljki, svetiljki ugradjenih u pod,

osvetljavanjem detalja na zgradi I njihovim kombinovanjem dobija se zeljeni nivo osvetljenja, skrece se paznja na bitna obelezja I proctor dobija odredjeni karakter koji ga cini posebnim I atraktivnim.

Npr: preporod luke: Njukasl Kisajd

BEZBEDNOST I OSECAJ BEZBEDNOSTI

Sigurnost i bezbednost su neophodni uslovi za zivot u svim mestima. Ona se postize pravilnim rasporedom rasvete odnosno kada je dobra vidljivost tako da nas drugi ljudi primate, kao I mi njih, dobro upravljanje I ukljucenost zajednice, kao I stvaranje zivahnih, zivotom prozetih gradskih sredina I javnih povrsina lake preglednosti I nadzora.

Postoje tri nacela za ugradjivanje bezbednosti u neku sredinu: 1.obezbedjivanjem prirodnog nadzora I prisustva ljudi )postavljanje fasada prema javnom prostoru, izbegavanje projektovanja slepih ulica I fasada, mesovite namene koje omogucavaju zivost u svako doba…), 2.svodjenje sukoba na najmanje )obezbedjivanje dovoljnih pesackih I biciklistickih staza), 3.projaktovanje uz podrucno ucesce zajednice (kada ljudi pocinju da gledaju povrsine kao svoje, preuzimaju I odgovornost za njih).

PREVENCIJA KRIMINALA I JAVNI PROSTOR

Ukoliko postoji potreba da se neki proctor zastiti, onda to treba uraditi tako da se beznednosni oblici prokjektuju kao umetnicka dela, kako ne bi narusavali izgled sredine, stvarali negativan I agresivan osecaj jer I oni takodje doprinose duhu mesta. Ulaz I izlaz svake zgrade treba da bude pod odredjenim nadzorom. To se postize postavljanjem odredjenižog osoblja, dobrog osvetljenja, prikladnog javnog saobracaja, parking I saobacajnica koje se nadziru iz zgrade.

Npr. Trac grupe I drustveni prostori: Grinic milenijum vilidz.

IMPLEMENTACIJA I REALIZACIJA

Studije slucaja uglavnom pokazuju da uspeh zavisi od: siroke I potpune posvecenosti od strane lokalnih zajednica, vlasnika zemljista, developera, javne uprave, agencija za finansiranje, tima planera I projektanata sve do kvalitetnog resenja, uspostavljanjem odgovarajuceg rukovodjenja, kso I ns okupljanju specijalizovanih stucnjaka.

FAZE UPRAVLJANJA PROJEKTOM:

1.polaz (ishod: sazetak projekta, plan sprovodjenja projakta, polazni predlozi projekta), 2.uvazavanje kontexta ( ishod: izvestaj o proceni I odredjenju projekta, nacela I opsti ciljevi projektovanja, vizije I pocetne ideje o konceptu), 3.stvaranje urbane structure- uspostavljanje veza (ishod:nacrt generalnog plana, skica resenja za dozvolu, saglasnost o zahvatu, procene

uticaja I finansijska procena), 4.detaljna razrada mesta (ishod: razrada generalnog plana, smernice ili kodexi urbanistickog planiranja, projektni zadaci, akcioni plan), 5. Naknadno pracenje ( ishod: strategija sprovodjenja, pojedinacni projektni predlozi, izvestaj o pracenju)

Upustva prilikom projektovanja: uspostavljenje budzeta, oznacavanje izvora finansiranja I vremenske dinamike, strategija pribavljanja I mehanizmi izvrsenja neophodni za realizaciju projekta.

U prvoj fazi se oformljava tim koji ce voditi citav projekat, tacnije okuplja se upravni odbor ili komisija koja preuzima nadzzor nad uzim timom narucilaca koji ima ulogu u daljem zazvoju projekta, dok se na celu nalazi rukovodilac projekta koji preuzima odgovornost I koordinaciju nad projektom. Takodje visedisciplinovani projektantski odlucuje o daljim projektnim predlozima koji su u skladu sa tenderskim materijalima ukoliko su oni prikladni, a takodje odlucuje i tim odlucije o timu izvrsilaca projekta. Ovaj process takodje treba da podstakne aktivno ukljucivanje svih sektora lokalne zajednice od samog pocetka. U drugoj fazi se sredjuju podaci I informacije od izuzetnog znacaja koje pomazu uvazavnju kontexta I to obuhvata: procenu I prihvatanje od strane lokalne zajednice, analizu urbanistickih mera, procenu karaktera, procenu stanja zivotne sredine I karaktera, analizu kretanja, procenu trzisne ponude I potraznje, tehnicku izvodljivost. Kontextualna prihvatljivost ce pre svega proizvesti razvojne potencijale I realno izvodjenhje projekta. U ovom je najbitnije sprovesti SWOT analizu ili neki slican metod. Ove analize najbolje odredjuju smernice kojim se urbani dizajn vodi prilikom projektovanja I pre prelaska na sl fazu ucesnici treba da se sloze o ispravnosti I vrednosti svih konceptualnih ideja. U trecoj fazi timovi projaktanata I natucilaca procenjuju najbolji nacin projektovanja I potrebno je najpre usaglasiti se oko kriterijuma za procenu. Takodje je neophodno u ovoj fazi obnoviti lokaciju ukoliko je to potrebno I prilagoditi je gradjenju. Vrednovanje varijanti obuhvata zeljeni pristup u oblikovanju projektnog tima. Kada resenje postane odredjenije utvrdjuje se I prostorni razmestaj, matrica tipova zgrada, namena I bruto gradj povrsina. U ovj fazi se takodje planovi procenjuju I razmatra se u odnosu na: ekonomske I finansijske parameter, odgovarajucu realizaciju projekta ( da li ce biti partnerstvo, developer, investicioni fond…), odgovarajuca upravljanja I odrzavanja, pogotovo otvorenih prostora I zajednickih prilaza. Kao ishod ove faze je takodje se sprovode okviri za izgradju I generalni plan. U cetvrtoj fazi se formalizuje akcini plan, tako da generalni plan postane sto vise odredjeniji. Kako plan odmice tako se vodi racuna o uklapanju elemenata nastalih od razlicitih developera I njihovih konsultanata, kako bi mogli zajedno da funkcionisu za dobrobit zgrada I javnog prostora. U ovoj fazi se je od znacaja upravljanje javnim podrucjima kroz inicijative, uredjenje I odrzavanje ulica, trgova I parkova, upravljanjem kavalitetom bez obaveza, nagodbe I druge pravne I finansijske sporazume I ugovore. U petoj I poslednjoj fazi potvrdjuje se ugovor oko primene I upravljanja koji obuhvata: program sprovodjenja da bi se osigurao niz razlicitih aspekata realizacije projekta, odabir lokacije I oblici smestaja, upravljanje prodajom lokacija,

uspostavljanje visokog rezima odrzavanja I upravljanja. Zvanicno usvajanje generalnog plana ili projektnih zadataka obezbedjuje ozbiljnost kada dodje do pracenja I kontrole objekata. Garantovanje za kvalitet projekta I njegovo stalno kontrolisanje prouzrokuje izradu master plana koji podrazumeva izgradnju na pojedinacnim parcelama ili celukupnog projekta po fazama. Zatim se primena projekta vrsi na osnovu master plana, projektne uslove, opste ciljeve, dogovorene konkretne rezultate I posebne ciljeve. Iza ovoga sledi azurizanje postupaka kako bi projekti ostali usaglaseni.