3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 1/18

3 Votes

UVOD U ETIKU

Posted on 20. септембар 2012. by Branko Milić under

Некатегоризовано, Etika

OSNOVI ETIKE

Ako hoćemo da damo uvodni pojam i odredbu etike,

Почетак ♦ #2 (no title)

~ Prezentacija izvornih filozofskih tekstova ~

KA FILOZOFIJI /IZBOR TEKSTOVA /

Related Searches:

Roman Clothing

Roman Women

Resonator Guitar

Hawaiian Steel Guitar

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 2/18

možemo poći od samog ovog termina i tako dati

takozvanu terminološku odredbu ili definiciju.

Reč etika je grčkog porekla i potiče od dva prviobitno vrlo

srodna termina ethos i ethikos. Po Vilhelmu Vuntu ta

dva pojma su ipak imala već u vreme Aristotela (384-

322) i razliku u značenju. Dok je ethos označavao

prvenstveno naviku, naviknute, spoljašnje, radnje

ethikos se odnosio prvenstveno na unutrašnja, voljna,

duševna svojstva o odlike (mada je ta reč prvobitno

označavala i-obitavalište). Za oznaku tih duševnih

svojstava ili naravi kod Srba je u literaturi XIX veka

dugo bila u upotrebi reč narastvenost, reč koja je ruskog

porekla (nravi-običaji). Medjutim, ova rač se danas skoro

i ne upotrebljava, već je zamenjena latinskim izrazom

moral koji, opet, potiče od reči mos-moris, što znači i

običaj i narav. Etika je, dakle, nauka o moralu ili etosu.

Sam termin etika i osamostaljenje etike kao posebne

filosofske discipline vezani su za Aristotela.On je, deleći

ljudsku psihičku delatnost na dve oblasti: na razumski,

logički i nerazumski ili alogički deo (htenje,požude,)

podelio i ljudske vrline i umešnosti koje tim oblastima

odgovaraju.One koje odgovaraju razumskom

delu(znanje, moć, shvatanja, pamet) nazvao je

dianoetičkim(intelektualnim),a one druge koje se odnose

na alogički deo-etičkim (moralnim). U ovu drugu grupu

svojstava,odnosno vrlina spadaju,na primer,hrabrost

Прати

Follow “KAFILOZOFIJI / izbortekstova /”

Добијте сваки нови чланак

достављен у ваше

поштанско сандуче.

Придружите се 475 другихпратиоца

Enter your email address

Lap Steel Guitar

Gospel Of Jesus

Love Of Jesus Christ

Make A Toga

Pedal Steel Guitar

Toga Party

Ab

ou

t th

is A

d

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 3/18

ponos, umerenost itd. ‘’Posladnju oznaku etički

primenila je njegova škola na učiteljove spise koji

tretiraju moral i konačno na samu disciplinu.Tako je

nastala reč etika.’’

Dva osnovna značenja ili načina upotrebe reči

moral

Reč moral upotrebljva se u nekoliko smislova ili značenja

od kojih ćemo ovde navesti samo dva. Prvo, reč moral se

ponekad upotrebljava u vrednosno-neutralnom

smislu.To je slučaj onda kada tom reči hoćemo da

označimo osobenosti načina ponašanja nekog pojedinca,

neke grupe ili istorijske epohe, bez obzira da li je reč o

pozitivnom ili negativnom, dobrom ili rdjavom

uzdignutom ili neuzdignutom ponašanju. Doista mi

govorimo, na primer, o moralnom liku nekog čoveka, o

moralu u fudbalskim klubovima, o moralu u

feudalizmu, kapitalizmu i sl., misleći pri tome na

ponašanje uopšte, uključujući i dobre i rdjave pojave,

odnosno osobine. U ovom značenju često se mesto reči

moral uzima izraz moralitet ili ‘’pozitini moralitet’’.

Drugo značenje reči moral je vrednosno odredjeno, a ne

neutralno. Naime u većini slučajeva reč moral

upotrebljavamo sa značenjem koje se odredjuje u

suprotnosti sa nemoralom, to jest za oznaku samih

Enter your email address

Sign me up

Покреће WordPress.com

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 4/18

pozitivnih,dobrih osobina.

Osnovni oblici ispoljenje morala, ili: inventar

osnovnih etičkih pojmova

Ono što zovemo moral ili moralitet jednog čoveka, klase,

naroda doba ili sl., je ukupno ime za niz povezanih

manifestacija ili oblika. Da bismo te oblike naveli, uočili,

imenovali, najpogodnije je poći od jednog od njih koji se

najčešće,svakodnevno sreta i koji izražava sve druge

oblike.

Tu mislimo na moralni sud ili ocenu. Svi mi

svakodnevno iskazujemo takve sudove, govoreći da nešto

jeste dobro ili zlo. To nešto na šta se moralni sud odnosi

jeste neki postupak, držanje, ponašanje ili karakter

nekog čoveka ili nas samih koji takav sud izričemo i o

sebi, o vlastitoj ličnosti. Objekat etičke osnove ne samo

individualni i medjuindividualni odnosi već i klasni,

društveni odnosi, odnosi medju društvenim grupama.

Na primer, eksploatacija kao takav društveni odnos u

kome jedan društveni red kao vlasnik sredstava za

proizvodnju može da oduzima i stvarno oduzima višak

rada i proizvoda od drugog,neposedničkog reda (a odnos

eksploatacije moguće je ne samo na isključivoj bazi

posedovanja ili neposedovanja sredstava za proizvodnju

već i na bazi koncetracije vlasti u rukama malobrojnog

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 5/18

organizovanog sloja)- takav društveni odnos takodje je

za etičku, moralnu osudu,ma koliko inače bio čest i skoro

sveprisutan kroz dosadašnju istoriju i ma koliko da se i

kroz takav odnos ostvarivao opšteistorijski napredak,

progres.To probijanje progresa, napretka u istoriji i kroz

moralno ili etički osudive odnose pokazuje protivrečnost

dosadašnjeg toka istorije, njegovu konfliktnost sa

moralnom ocenom, a ne i neosnovanost i iluzornost takve

ocene. Uostalom, samo su neki od starih grčkih filosofa

sofista i u najnovije vreme fašisti smatrali da se sila, moć

i moral poklapaju. No vratimo se našem zadatku

intrvenisanja osnovnih oblika ispoljenja morala odnosno

intrvenisanja osnovnih etičkih pojmova ili kategorija.Da

bi se neki postupak ili odnos ocenio kao moralno dobar

ili rdjav, potrebno je imati merilo, kriterij po kome se

sudi ili meri, sa kojim se uporedjuje. Ti kriteriji

ispoljavaju se u obliku normi ili pravila, koja u stvari

znače modele, oblike načina ponašanja što ih se treba

držati. Ako na primer kažemo da treba održati reč koju

smo dali prijatelju, da treba savesno ispunjavati svoj

profesionalno radni zadatak jer se svaki nerad ili loš rad

objektivno pretvara u eksploastaciju tudjeg rada čim se

pretenduje i na korišćenje raznih oblika društvene

potrošnje i društvenih službi čije je funkcionisanje

moguće samo na osnovi doprinosa od rada svakog od

nas pojedinačno, itd., i sl., onda smo naveli primere

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 6/18

moralnih normi ili pravila. One su obavezne, i mi svojom

moralnom svešću ili savešću uvidjamo i osećamo da ih

treba uvažavati i izvršavati mada ih u praksi ne

izvršavamo uvek.

Medjutim, pojmovi norme i obaveze nužno

pretpostavljaju kao osnovu ili bar kao korelativ-pojam

vrednosti. Mada postoje teorije o moralu koje na

sociološko-formalistički način pokušavaju da dokažu da

je za zasnivanje obaveznosti moralno-društvenih normi

dovoljna njihova propisanost od strane društva, nama

ipak izgleda da nikakav propis, makar se zasnivao na

društvenom autoritetu, ne može da se pojmovno logički i

psihički shvati bez pojma vrednosti. Doista, nalagati,

propisivati nešto što ima smisla samo ako se

izvršavanjem toga propisa ostvaruje neka vrednost ili

neka svrha koja se smatra, doživljava ocenjuje kao

vredna. Odnosno, propisivati bezvredno-bezmisleno je.

Pojam pozitivno vrednog pretpostavlja i postojanje onog

što je suprotno vrednosti ili vrednosno negativno.Jedna

od bitnih razlika vrednosnih osobina (kvaliteta) i onih

koje označavaju prosta fizička svojstva stvari ( na

primer, boje ili dužine) sastoji se u tome čto se svaka prva

,vrednosna osobina ima naspram sebe suprotnu

osobinu.Na primer, iskrenost ima nasuprot sebi

neiskrenost, kao što lepo nasuprot sebi ima ružno, a

korisno-štetno; ali nijedna od boja nije suprotna žutom,

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 7/18

kao što ni dužina od jednog milimetra nije suprotnost

dužine od jednog kilometra, jer i jedna i druga ostaju u

okviru istog neutralnog pojma dužine.Tek bi dovodjenje

u vezu neke od tih dužina s nekom svrhom koju čovek

želi da postigne s predmetima koji te dužine imaju

učinilo da one budu korisne ili šetne, podobne ili

nepodobne i sl. Zla radnja, na primer klevetanje, nije

manji stepen dobra kao što je dužina od jednog

milimetra manji stepen ili manja količina same dužine

(od jdnog kilometra). Zla radnja nije ni prosto odsustvo

dobre, već njena suprotnost i negacija.

Pojam vrednog pretpostavlja i pojam vrednosno

neutralnog. Pa ipak, čim se neka stvar, radnja postupak

ili objektivno svojstvo predmeta dovedu u vezu s nekim

ljudskim cijem, s delatnošću čovekovom-postaju

vrednosno značajni, dobijaju vrednosno

značenje. Sledeća bitna osobina vrednosti je njihova

stepenasta, hijerarhijska postavljenost. Na primer, lična

sreća, udobnost i prosperitet su nesumljive vrednosti; ali

smatrano za dužnost da ih podredimo dobru zajednice i

slobodi domovine kad god se jave situacije u kojima se

obe grupe vrednosti ne mogu istovremeno neposredno

ostvariti. Ocena dobro ili rdjavo za ponašanje u ovakvim

i sličnim slučajevima u kojima često dolazi do konflikta

izmedju izvesnih vrednosti moguća je samo na osnovi

ideje hijerarhije, skale vrednosti, koja sadrži ideju

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 8/18

usaglašavanja ili podredjivanja jednih vrednostima

drugima. Tako smo u predhodnom kratkom izlaganju

naveli-nadamo se- sve osnovne moralne kategorije ili

oblike ispoljenja onog što nazivamo moralom. Ponovimo

da su to kategorije: moralni sud, postupak, karakter,

savest, obaveza ili dužnost, kriterij ili pravilo, vrednost i

hijerarhija vrednosti. Podvlačimo posebno da smo naveli

i kategorije dobro i zlo, treba i ne treba. Ove poslednje

kategorije ističemo i zato što ima etičara koji u

fundamentalne etičke kategorije uračunavaju i

kategoriju ispravno odnosno neispravno, i to uporedo sa

treba ili ne treba. Nama se, medjutim čini da iako

ispravno i neispravno moramo uvrstiti u osnovne

kategorije, ipak one nemaju podjednako fundamentalni

značaj kao treba i netreba, već dasu izvedene iz njih, kao

što, s druge strane, i same kategorije>>treba<>ne

treba<< smatramo izvedenim iz pojma vrednosti i

hijerarhije vrednosti. Naime atributi ispravno i

neispravno za neku radnju ili postupak u stvari izkazuju

da je ta radnja, odnosno postupak izvedena sa normom

koju je trebalo ispuniti, jer se normom, odnosno onim

kako treba postupati, osvaruje neka vrednost. No u

okviru navedenih ospoljenja morala ili osnovnih etičkih

kategorija možemo izvršiti podelu na dve osnovne grupe

ili na dva osnovna vida ili oblika ispoljenja morala,

naime na subjektivni i objektivni vid ili stranu.Tako

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 9/18

moralnu normu, atribute dobro i zlo kao i kategorije

treba i netreba, odnosno ispravno i neispravno možemo

ubrojati u objektivni vid moralnog fenomena.Oni su

objektivni u tom smislu što je njihovo konstituisanje

rezultat zajedničkog života pojedinca, što ih individua

doživljava i oseća kao nešto čija vrednost ne zavisi samo

od njenog individualnog priznavanja ili nepriznavanja.

Subjektivnu stranu ili subjektivni momenat morala

predstavlja osećaj obaveznosti, dužnosti.

Opšta uvodna odredba morala

Opšta ,uvodna odredba morala može se dati samo u

formi takozvane karakteristične definicije koja je u tome

što jedan pojam, odnosno ojekat podvedemo pod najbliži

širi pojam, odnosno ubrojimo u klasu objekata, pa onda

istaknemo i specifičnu razliku mkojom se pojam ili

objekat koji se definiše razlikuje od šireg pojma, odnosno

zajedničkih odlika klase objekata. Primenjujući takav

postupak, možemo najpre reći da je moral oblik ljudske

prakse, oblik delatnog, praktičnog odnošenja čoveka

prema svetu, prema drugim ljudima kao i prema sebi

samom. On se manifestuje u vrednosnom procenjivanju

ljudskih postupaka i htenja kao pozitvno ili negativno

vrednih (odnosno, nevrednih), pri čemu se prvi

odobravaju, žele, preporučuju, zapovedaju, a drugi

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 10/18

neodobravaju, kude, osudjuju, zabranjuju. Ovim smo

naveli onaj najbliži opšti (ili:rodni) pojam koji nam, služi

za odredbu morala podvodjenjem pod taj pojam, naime,

pojam prakse, čija je druga strana vrednosno

ocenjivanje, odnosno odobravanje i neodobravanje.

Sada se postavlja pitanje; u čemu je specifična razlika

morala od drugih oblika prakse i vrednosnog

procenjivanja? Ta razlika se može tražiti najpre u

pogledu objekta moralne prakse i objekta moralne ocene,

odnosno moralnog suda. Gledana sa tog stanovišta,

osobenost moralne prakse je u tome što je njen objekat

čovek sam, dok, recimo, u radno-proizvodnoj praksi

objekat prakse je sama priroda, sami prirodni objekti.

Razume se da se ova dva oblika prakse nalaze u

najtešnjem jedinstvu, oni su, zapravo, dva oblika

jedinstvene iako i izdiferencirane ljudske prakse, jer čovek

ne bi mogao menjati i oblikovati ni svoju vlastitu

prirodu u moralnom pravcu i izgradjivati kod sebe

sistem moralnih vrlina kad ne bi u radno-proizvodnom

procesu ili praksi menjao i spoljašnju prirodu; i obrnuto:

samo ljudsko biće koje je u stanju da oblikuje sebe i da

čisto prirodnim, biološkim snagama u sebi da ljudski

oblik u stanju je da i prirodu aktivno oblikuje i menja.

Isto tako, i objekat moralne ocene je samo čovek.

Istina,mi često govorimo i o, recimo ’’zlim ćudima’’

prirode, ali osećamo da taj atribut zlo u ovom slučaju

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 11/18

uzimamo u prenesenom smislu. (O tome koji sve elementi

moraju biti dati da bi se i o samom ljudskom biću mogao

doneti moralni sud, biće više reči u odeljku o

pretpostavkama morala.).

Drugi momenat s obzirom na koji se može istaći razlika i

specifičnost moralnog suda jeste predikat ili atribut u

kome se on izražava. On se, naime, izražava i sažima u

atributima dobro i zlo dok se recimo, estetski sud sažima

u atributima lepo, uspelo, ružno, neuspelo, a sud o

vrednosti neke saznajne prakse ili saznajnog rezultata-u

atributima istinito, odnosno neistinito.

Prema izloženom možemo, dakle, reći da je moral

aktivno čovekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih

ljudi kao dobrih i zlih. Ovo su u stvari opšti nazivi za

čitav niz pojedinačnih pozitivnih i negativnih osobina,

kao što su; pravičnost odnosnonepravičnost, ljubav

odnosno mržnja, hrabrost odnosno kukavičluk itd.

(Vuko Pavićević: Osnovi etike)

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 12/18

← O antisemitizmu Ekonomska osnova

društvenih koncepcija

A. Smita →

Share this:

Фејсбук 19 Твитер Е-пошта Диг Штампање

Стамблапон Reddit

Bookmark the permalink.

You May Like

1.

About these ads

Related

Ludwig Wittgenstein:

Predavanje o etici

Medicinska etika

(određenje i principi)

Filozofske discipline,

pravci i periodi

In "Savremena

filozofija"

In "Etika" In "Uvod u filozofiju"

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 13/18

Branko

Milić

Search …

Претрага

FLICKR

ФОТОГРАФИЈЕ

СКОРАШЊИ

ЧЛАНЦИ

Ajn Rend: Čemu

još filozofija? 21.

фебруар 2014.

Medicinska etika

(definisanje,

kontroverze,

glavna područja) 14.

децембар 2013.

Medicinska etika

(određenje i principi)

6. новембар 2013.

Medicinska etika –

deklaracije 20.

октобар 2013.

Kada nema radosti 8.

септембар 2013.

BROJ POSETA

363,028 hits

The Big Day21. октобар 2013.

The big day is here.

АРХИВЕ

Изабери месец

GOODREADS

МЕТА

Оставите одговор

Унесите свој коментар овде...

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 14/18

More Photos

септембар 2012.

П У С Ч П С Н

« мај окт »

1 2

3 4 5 6 7 8 9

10 11 12 13 14 15 16

17 18 19 20 21 22 23

24 25 26 27 28 29 30

RSS - Чланци

RSS - Коментари

НАЈПОПУЛАРНИЈИ

ЧЛАНЦИ И

СТРАНЕ

Žan - Žak Ruso:

Društveni ugovor;

LINKOVI:

societasveritas

Teatarski osvrti

natasoni2010

BiPolar

Nisu loša vremena,

loši su ljudi...

POSTMODERNI

PSIHOTERAPEUT

Neoblogizam

BlaBla

TAMOiOVDE

Violentnost

obične priče

Mind Readings

Kratki razgovori

Reči istine

Sarahstory

NEBOJSA OZIMIC

Saletov Blog

janalozanoska

Indian Ocean Sailor

Brankov Blog

НАЈВИШЕ

КЛИКОВА

Регистрација

Пријава

RSS чланака

RSS коментара

WordPress.com

НАЈБОЉЕ

ОЦЕЊЕНО

Posts | Pages |

Comments

All | Today | This Week

| This Month

M. Aurelije: Iz

dnevnika / Obrasci

volje i sreće

5/5 (10 votes)

Fridrih Niče: Tako je

govorio Zaratustra

5/5 (10 votes)

Seneka: ~ Rasprava o

blaženom životu /

Besede ~

5/5 (8 votes)

Erih From: Umijeće

ljubavi ~ Imati ili biti

5/5 (8 votes)

Pozna sholastika:

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 15/18

Racionalizam i

Empirizam

Maks Weber:

Privreda i društvo

Tomas Hobs:

Levijatan ( o

prirodnom stanju,

zakonu, državi ... )

Uvod u etiku

Erih From: Umijeće

ljubavi ~ Imati ili biti

Dzon Lok: tvorac

empirizma

Fridrih Niče: Tako je

govorio Zaratustra

Baruh de Spinoza:

Etika;

Žan Bodrijar:

Simuklarumi i

simulacija

Antička

filozofija

Besede

Empirizam

Etika Filozofija

egzistencije

digitalne-

knjige.com/mili…

filozofskitekstovi.files.

…

antiheroj.wordpress.com

filozofskitekstovi.files.

…

2011/05/03/sokratova-

bese…

filozofskitekstovi.files.

…

adcash.com/script/pop_pac…

filozofskitekstovi.files.

…

postmodernipsihoterapeut.

…

filozofskitekstovi.files.

…

FOLLOW ME

ON TWITTER

Bekon, Škot,

Okamski;

5/5 (7 votes)

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 16/18

Filozofija

marksizma

Filozofija

prosvetiteljstva

Filozofija

renesanse

Helenističko -

rimska filozofija

Hrišćanstvo

Hrišćanstvo

i

srednjevekovna

filozofijaIndijska filozofija

Islamska filozofija

Kineska filozofija

Klasična helenska

filozofija

Nemačka

klasična

filozofija

Novovekovna

My Tweets

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 17/18

filozofijaPostmoderna

filozofija

Presokratska

filozofija

Racionalizam

Savremena

filozofijaSholastika

Sociologija

Uvod u

filozofiju

Vizantijska

filozofija

Некатегоризовано

Блог на WordPress.com. | The Book Lite Theme.

3/24/2014 Uvod u etiku | KA FILOZOFIJI / izbor tekstova /

http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2012/09/20/uvod-u-etiku/ 18/18