ЛЕШНИК

ИСТРАЖИВАЊА У АУСТРАЛИЈИ

Предговор

Лешник је високо хранљива намирница која може да се конзумира на више начина, било сиров, печен или спремљен у више различитих јела. Лешник је релативно мало, жбунасто дрво које се опрашује ветром. Лешник се формира током лета и бере се крајем лета или почетком јесени. У већини европских врста, лешник пада на земљу и онда се купи било ручно или машинама. Лешник се суши и може се чувати у љусци више месеци. Лешник има релативно танку љуску која се лако ломи. Језгро има омотач или покожицу различите дебљине, која зависи од сорте. Покожица се може одстранити загревањем у рерни на 130 – 150 °C, што изазива опуштање покожице. Тада се она може лако скинути гребањем. Овај процес уклањања покожице назива се бланширање ( blanching ). Неке сорте се бланширају много боље од других. Лешник се често пече на 150 – 180 °C да би се добила спечифична арома. Време потребно за печење зависи од сорте, величине језгра и жељеног укуса. Иако је лешник уведен у Аустралију пре више од 100 година, до данас он се узгаја само на малим парцелама. Велики производни центри лешника у свету су северна Турска, Италија, Шпанија и Орегон у Америци. Ове локације леже између 40 – 45° степени северне географске ширине и имају Медитерански тип климе са благим зимама и топлим летима. Део Аустралије има сличну климу, тако да има изгледа за узгајање лешника у тим деловима Аустралије. Тренутно Аустралија увози више од 1800 тона лешника у зрну годишње. Програм теренског истраживања је спроведен у Новом Јужном Велсу (New South Vales, NSW), Викторији (Victoria) и Тасманији ( Tasmania ), у потенцијално повољним областима да одговоре на питања :

- Може ли се лешник узгајати у Аустралији, - Где се у Аустралији може узгајати лешник, - Које су најбоље сорте за узгој и који би опрашивачи требало да се саде

уз њих, - Колико профитабилан може бити узгој ? Овај извештај прати истраживање које је спроведено на Факултету за

Сеоски менаџмент (Faculty of Rural Management ), Универзитета у Сиднеју, округ Оранж (Orange), у сарадњи са NSW Agriculture, Agriculture Victoria и узгајивачима лешника. Овај извештај објашњава како су спроведена истраживања и даје општи преглед података по датумима.

Укупни утисци Аустралија годишње увезе лешника у зрну у вредности од 12 милиона $A. Иако је лешник увезен у Аустралију пре више од 100 година, производња је јако мала, мања од 50 тона годишње. Ово истраживање има за циљ да утврди да ли се лешник може комерцијално узгајати у Аустралији, а ако може, које су најбоље комерцијалне сорте и најпогодније локације.

Пет огледних имања је изабрано да би се проценило укупно 25 сорти лешника. Већина тих сорти потиче из Европе или Америке, иако су неке Аустралијске саднице са потенцијалом биле укључене. Два огледна имања су у НСВ, у Оранжу и Мос Вејлу, два у Викторији, Миртлфорду и Туланжи, а пето огледно имање је у Кетерингу у јужној Тасманији. Ова имања су одабрана да би тестирали врсте услед различитих климатских услова и типова земљишта. Свако имање на копну има другачији облик плантаже са по четири саднице од сваке сорте а у Кетерингу су по три саднице. Сађење је почело у Оранжу и Туланжи 1995. године, у Мос Вејлу и Миртлфорду 1996. године и у Кетерингу 2000. Сакупљани су подаци о сазревању прашника, процветању тучака и опрашивању сваке године на свим имањима. Утврђено је да је поредак у којем сорте почињу са опрашивањем и цветањем тучака исти на свим имањима сваке године, иако су стварни почетни подаци варирали са сезонским условима. Захтевност мушких прашника и женских цветова за хладним сатима изгледа да је кључни фактор у утврђивању датума када почиње опрашивање и цветање женских цветова. Аутоматске метеоролошке станице су инсталиране на свих пет имања да мере временске податке, укључујући потребу за хладним сатима, што представља број сати када се температура налази између 0 – 7 °С. Узорци земље узети су са свих имања пре садње да би се утврдила плодност земље. Узорци лишћа узимани су годишње за мерење нутритивне вредности дрвета. Нутритивни ниво изгледа прикладно на свим имањима, иако је висок ниво Мангана (Mn) забележен у Оранжу где је развитак стабала био најслабији. Подразумева се да је висок ниво мангана био штетан за раст лешника. Лешници свих врста су скупљени у Мос Вејлу и Миртлфорду у 2001/02/03. Ћубасти папагај Какаду (Sulphur crested cockatoos) је био највећи проблем у Туланжију и Оранжу, захтевајући да се беру зелени, незрели плодови лешника да би се проценио принос, базиран на броју зрна. Тежина лешника је рачуната користећи узорке зрелих лешника који су убрани касније. Комбиноване карактеристике лешника у љусци и зрну, период опрашивања и процветавања тучака, са обликом стабала, коришћене су за процену да ли засађени садни материјал одговара типу сорте. Постоји могућност да две културе које су коришћене у испитивању нису истог типа. Узорци лешника из Мос Вејла и Миртлфорда коришћени су за утврђивање карактеристика квалитета језра. Ниједна сорта није дала највећи принос на свим имањима. Међутим, сорте Барселона (Barcelona), ТБЦ (Tokolyi/Brownfield Cosford, TBC), Тонда ди Гифони (Tonda di Giffoni), Римски укусни (Tonda Romana) и Segorbe, које имају потенцијала за употребу на тржишту, показала су се добро на свим имањима. Врста Енис (Ennis) која је примеренија за тржиште лешника у љусци, имала је добар принос у Оранжу. Врста Tonollo имала је јако добар принос у Миртлфорду, али није сађена на другим имањима. Раст и принос Барселоне у Миртлфорду су се могла поредити са онима из Орегона, приказујући потенцијал узгајања лешника у Аустралији.

Једина права штеточина (напаст – pest) нађена у Аустралији je гриња (big bud mite), која се налази само у Тасманији. Препоручено је да ова штеточина буде карантирана или истребљена у тој држави. Недостатак већине штеточина и болести омогућавају велики потенцијал за органску или безпестицидну производњу. Какадуи су проблем на два имања, ова птица је такође била напаст на плантажама где су власници били одсутни у време сазревања лешника. Међутим, ако се примени одговарајуће мере заштите, економски губици од ових напасти могу се свести на минимум. Сматрало се да су потенцијалне области за производњу лешника алувијалне равни у долинама река у североисточној Викторији, Central Tablelands у НСВ и деловима Тасманије. Потребно је наставити са праћењем приноса лешника у љусци и у зрну да би се дошло до економског модела профитабилности ове сорте. Потребно је наставити са испитивањима у сарадњи са великим купцима лешника да би се дошло до података о прихватљивости и погодности лешника произведених у Аустралији. Финансијска средства обезбедио је RIRDC да би се ово истраживање наставило наредне три године да би се обезбедили подаци о приносу на основу којих ће се направити економски модел и за сарадњу са накупцима да би се утврдила погодност Аустралиског лешника за њихове потребе.

Препорука

Кључне препоруке које ће омогућити успешан и дуготрајан развој производње лешника сврстане су у четири кључне области :

Квалитет производа, прихватљивост тржишта и економска способност:

- да се добију поуздани подаци о приносу у наредне три године и да се ти подаци искористе за развој економског модела профитабилности производње лешника,

- за даљу процену приноса везану за високородне сорте, укључујући процену сваког природног или менаџерског фактора који могу утицати на квалитет лешника,

- повезати се са купцима лешника да би се добило њихово мишљење о прихватљивости лешника високородних сорти.

Производња :

- утврдити које сорте опрашују ТБЦ - оценити фактор лимитирања развитка и производње лешника на црници

(чернозем), са нагласком на проучавању ефеката мангана на развој стабала и принос и како се борити са негативним ефектима.

Развој и ширење идустрије : - спровести пољске дане у сарадњи са Удружењем узгајивача лешника из

Аустралије (Hazelnut Growers of Australia Ltd (HGA)), пољопривредним саветницима, консултанттима и купцима лешника, да би се објаснили резултати овог истраживања и поделила искуства између узгајивача.

- Урадити завршни извештај на крају овог испитивања, укључујући аспекте производње, квалитета језра, прихватљивости тржишта и економске студије изводљивости за будуће инвеститоре у узгоју лешника.

Уклањање штеточина : - развити стратегију о савладавању или спречавању ширења гриња у Аустралији, ако ово већ није урађено.

1. Увод 1.1 Порекло

Аустралија просечно увезе око 1800 тона лешника у зрну годишње у укупној вредности око 12 милиона $А (Графикон 1). Већа количина се увезе у зрну него у љусци (Графикон 2). Графикон 1. Годишња вредност увоза лешника у зрну и љусци, период 1994-2001.

Графикон 2. Годишња количина увоза лешника у зрну и љусци, период 1994 – 2001

Иако је лешник увезен у Аустралију најмање пре 100 година, до данас се није показао као значајна летина. Иако су мале индустрије основане у северно- источној Викторији (Victoria) 1920. године, већина тих плантажа је раскрчена да направи места за летине са већим профитом, као што је дуван. Тренутно постоји око 100 узгајивача лешника већином смештених у Викторији и Новом Јужном Велсу (New South Vells, NSW). Укупна производња је мања од 50 тона лешника у љусци. Први засади у Тасманији биле су саднице из Енглеске. Неки засади су подизани у Grove у Huon Valley, али ово није ваљано документовано. 1937. године пробне сорте лешника су засађене у Glen Innes у Nothern Tablelands of NSW. Највећи принос има врста Tonollo, са родом од 7,5 kg/стаблу. Tonollo није призната сорта и претпоставља се да је добијена расађивањем. Иако је неколико сорти увезено протеклих година, ниједна није научно процењена за Аустралијске услове до почетка овог истраживања.

Мало је информација доступно о могућностима ових сорти, на основу којих би нови узгајивачи требало да донесу одлуке о улагању. Цена заснивања засада лешника је процењена на око $ 8000 по хектару за дрвећа, наводњавање и припрему земљишта, укључујући и калцификацију (додавање креча земљишту). Новом засаду лешника потребно је много година да достигне пуну родност и почне да враћа уложена средства. Ако Аустралијска лешничка индустрија жели да напредује, од изузетне важности је да узгајивачи имају поуздане податке о репродуктивним карактеристикама, роду, квалитету језгра и да тржиште прихвати сорте лешника које расту у Аустралијским условима, да би продуктивне и профитабилне плантаже моглле бити основане.

Већина засада лешника у Северној хемисфери налази се између 40 – 45°

географске ширине. Велики засади се налазе у северној Турској, Италији, Шпанији и у Орегону у Америци, најчешће у опсегу од 100 км од обале са Медитеранском климом коју одликују благе зиме и топла лета.

Аустралијски узгајивачи тврде да неке сорте које тамо расту неће моћи да се

приме на другим локацијама, сугеришући да можда постоји веза између климе и/или земљишта и бујности сорте. Чини се да има разлика између сорти, у њиховој адаптацији на Медитеранску и континенталну климу. У Италији, на пример, засади имају мање пролећне захтеве за отварање цветова и процветавање пупољака, у поређењу са врстама које се узгајају у континенталним условима са хладнијим зимама, као што је Орегон у Америци.

У овом извештају ће бити речи о развитку дрвета, периоду цветања,

количини и квалитету лешника у љусци и зрну младих стабала на различитим типовима земљишта и климатским условима. Финансирање је омогућено за наредне три године, за то време је предвиђено да ће стабла бити у пуној родности и вредни подаци ће бити доступни за економску процену.

1.2 Циљеви

Циљеви овог истраживања су : - утврдити најповољнију врсту лешника која се може користити у лешњачкој

индустрији у југоисточној Аустралији, - проценити утицаје региона и климе на производњу лешника и особина

сорти, - проценити производни потенцијал лешника у Аустралији.

2. Методологија 2.1 Огледна имања

Пет различитих огледних имања је изабрано у југоисточној Аустралији на локацијама за које се подразумева да се може узгајати лешник. Оне представљају места са различитом количином падавина и образаца промена температуре, као и различите типове земљишта. Два места су у NSW, Оранжу и Мос Вејлу, два у Викторији , Миртлфорду и Туланжи и једна у Тасманији код Кетерингу . Слика 3. Локација пет имања у југоисточној Аустрији. У северној хемисфери, највећи засади лешника налазе се око 40-45° географске ширине.

Три имања се налазе у власништву државних органа док су два у приватном власништву. Имања на копну су смештена на нижим географским ширинама него плантаже на северној хемисфери, али имају сличне температурне обрасце. Главне климатске одлике области где се имања налазе приказане су у Табели 1.

Табела 1. Климатске карактеристике имања где се налазе плантаже лешника. Особине ORANGE MOSS

VALE MYRTLEFORD TOOLANGI KETTERING

Удаљеност од обале (км)

200 40 200 60 2

Над. Висина 920 690 300 600 50

Географска ширина

33° 19’ J 34° 29’ J 36° 44’ J 37° 34’ J 43° 57’ J

Просечна температура у Ц најтоплији месец

19.4 18.9 20.9 17.5 16.3

Просечна темп. најхладнији месец

5.2 6.6 7.3 6.1 7.5

Шема падавина Зима – пролеће доминира, нередовно лети

Лето – јесен падавине, суво пролеће

Зима – пролеће падавине, сува лета

Кишовито свим месецима, доминира зима – пролеће

Нередовне летње падавине, доминира пролеће

Просечне годишње количине падавина (мм)

949 981 905 1390 677

Падавине у току раста (Септ. – Феб)

493 945 387 686 341

Три месеца са највише падавина узастопно

Јул – Септ Јан-Март Јун – Август Авг – Окт. Окт – Дец.

Просечне падавине у марту (мм)

55 93 60 88 52

Просечан број кишних дана у марту

6.8 11 6 12.9 9.3

Годишња недоследност падавина (Annual rainfall Variability)

0.68 0.7 0.66 0.49 0.7

Просечно годишње исушивање (мм)

1460 1500 1460 1020 985

Тип земљишта Црница (чернозем)

Црвеница (Црвени подзол)

Алувијална раван Црница (чернозем)

Жута земља (жути подзол)

Извор : Commonwealth Bureau of Meteorology, 2002 Главни циљ одабира локација имања била је да се утврди да ли постоје неке везе између сорти лешника и климе. Утврђено је да се, у зависности од климатских

промена, имања разликују у односу на тип земљишта, што се може слагати са климатским утицајима. Разлике у земљишту су процењене и праћене. Коришћене су стандардне процедуре у управљању имањима, колико је то било могуће. 2.2 Земљиште на огледним имањима

Тип земљишта на сваком имању је описан кроз узорке земљишта узетим до 600 мм дубине са четири тачке са сваког имања. Земљиште из Оранжа и Туланжија је вулканског порекла које се развило од базалтних токова лаве. На базалтне стене утицало је време милионима година које је створило дубоко, црвено чернозем

земљиште. Земљиште у Миртлфорду је алувијално и смештено је на релативно младим поплављеним теренима или терасама. Земљиште је дубоко, са различитом текстуром кроз профил, због различитог материјала који се, кроз време, таложио на површини Ovens Valley. Углавном, ово алувијално земљиште има грубљу текстуру него чернозем. Имање у Мос Вејлу је на црвеном подзолу насталом седиментацијом стена. Имање у Кетерингу је такође на подзол. Подзол земљишта најчешће имају дупле профиле са тежом текстуром поднивоа или Б хоризонт која има лошије дренажне особине. Имања са подзол земљишта имају најлошију дренажу. Табела 2. Општи опис типова земљишта на пет огледних имања. Вредност pH је била битна за калцификацију.

Локација Тип земљишта Карактеристике

Orange Чернозем 0-300 мм А хоризонт, црвено браон глина, pH 5,5;испод црвена глина, pH 6,0, А и Б хоризонт су добро структуирани

Moss Vale Црвени подзол 0-200 мм А хоризонт, тамно црвенкаст браон песковита иловача, pH 4.5 – 5.0; испод које лежи црвенкасто браон жута глина иловача, pH 5,5;

Myrtleford Алувијал Браон песковита иловача, непроменљивог профила, pH 4.5 - 5.0, добро пропусан слој ( добро дренажан )

Toolangi Чернозем 0 – 300 мм А хоризонт, сиво браон фина песковита иловача, pH 5.0 , испод које лежи црвено браон лака глина, pH 5,5. А и Б хоризонт су добре структуре

Kettering Жути подзол 0 – 250 мм А хоризонт, сиво браон фина песковита иловача, pH 5.0, испод које лежи жуто браон глина.

2.3 Узорковање земљишта и анализа

Узорци земљишта узети су широм имања са свих огледних имања са врха 10 cm земље и комбинована да се направи укупни узорак од око 500 грама са сваког имања. Укупни узорци су анализирани на њихову нутритивну вредност ( Табела 3).

Табела 3. Подаци анализе земљишта са свих имања, пре калцификације и садње.

Имања

Особине Orange Moss Vale Myrtleford Toolangi Kettering

Минимум пожељног нивоа¹

pH (CaCl2) (1:5 soil CaCl2)

5.7 4.3 4.5 4.5 5.5 pHw 5.0

Фосфор (P) Брајов тест 21.0 9.0 7.0 3.0 141.0 N / A

Укупно угљеника ( %) 2.0 3.8 3.3 6.6 3.5 N / A

Калијум (К) meq/100 g 0.6 0.3 0.6 0.5 1.0 0.2

Калцијум (Ca) meq / 100g

6.8 3.9 5.6 3.8 12.6 5.0

Maгнезијум (Mg) meq/ 00 g

0.7 1.4 2.3 0.8 2.7 0.5

Натријум (Na) meq/100g

< 0.1 0.2 < 0.1 0.1 0.11 < 5

Алуминијум meq/100g < 0.1 0.6 0.2 1.4 < 0.1 < 5 ²

Укупно изменљивих катјона (mg/kg)²

8.1 6.4 8.8 6.6 4 N / A

Однос Ca / Mg 9.7 2.8 2.4 4.8 4.8 2.0

Бор (B) < 2 < 2 < 2 < 2 < 2 N / A

Извор : 1. Олсен ( 1995. ); 2. Осетљивост усева на Алуминијум, Певерил 1999. ; N/A недоступно, непознато Земљишни pH и нутритивне вредности су послужиле да би се утврдиле потребе за додавањем креча и ђубрива за сва имања. На свим имањима је додат креч пре садње да би се смањила свака потенцијално лоша особина киселе земље. Olsen (1995) сматра да је pH 5.0 (1:10 земља : вода) минимум који је подобан за узгајање лешника у Орегону. У Аустралији, pH је обично мерен у 1 : 10 раствору Калцијум-хлорида (calcium chloride solution (pH Ca)). Вредност за pH Ca је обично за 0.5 мања него код воде, указујући да су имања близу минимума пожељног pH нивоа пре калцификације. 5 тона по хектару живог креча је бачено на свим имњима, изузев Миртлфорда, где је бачено 7 тона по хектару. Даљих 7 тона по хектару креча бачено је у Оранжу 2001. Доступан ниво фосфора (P) је значајно варирао у доњим границама, мање од 10 мg/кg који су забележени у Туланжију, Миртлфорду и Мос Вејлу. Пожељан минимални ниво фосфора за лешник није утврђен. Олсен није забележио никакве промене приликом ђубрења фосфором у Орегону. Могуће је да је земљиште у Орегону врло богато овим минералом. У Аустралији, благе пашњачке сорте углавном реагују на бачени фосфор, када је ниво у земљишту мањи од 8 mg/kg (Abbott and Vimpany, 1986). Ниво калијума (К) и калцијума (Ca) су сматрана генерално адекватним, са приближним односом Ca/Mg. Ниво натријума (Na) је низак што указује да земљиште није ни кисело ни слано. Доступни ниво алиминијума је био врло висок у Туланжију и релативно висок у Мос Вејлу, чинећи 20 % и 9 % респективно. Нису

пронађени никакви подаци о осетљивости лешника на алуминијум. Међутим, када је pH Ca вредност преко 5.0, отровност алуминијумом обично није сматрана за проблем. Како лешник не воли кисела земљишта, могуће је да ће лешник бити осетљив на алуминијум и због тога је препоручљиво бацити креч пре садње. 2.4 Сорте (Врсте)

Укупно 25 сорти је под проценом на раст и продуктивност, са подацима о процветавању неколико додатних сорти које су укључене у стабла која окружују посед. Оцењиване сорте су већином намењене за тржиште језгара, али су такође укључене и сорте које су погодне за трговину у љусци и друге сорте које се користе за опрашивање (Табела 4.).

Сорте које су укључене у истраживање већином воде порекло из Европе и Америке, мада има неколико Аустралијских самониклих врста које су добиле име, као Атлас. Садни материјал је првенствено обезбеђен од стручњака за узгој лешника, мада је неки материјал узет и од самих узгајивача. Већина сорти је изникла на сопственом корену (изданак), али је неколико калемљено на главни корен неких Европских сорти (Corylus avellana L. – Мечја леска ). Ове калемљене саднице имају металну везу смештену изнад места калема и сађене су са калемљеним делом у земљи да би се натерао да сам пусти корење, то јест, да оформи корење на изданку.

Како на већини имања има ограниченог места и нису све сорте биле доступне у почетку истраживања, нису све сорте од њих 25 посађене на свим имањима. Мос Вејл је најмање огледно имање на коме је посађено 12 сорти. Ових 12 сорти је засађено на свим имањима. У Оранжу и Туланжи, додатне четири сорте су засађене, са додатних осам засађених у Миртлефорду. 20 сорти посађено је у Кетерингу . Прво су засађена четири имања на копну, јер у почетку није било могуће наћи одговарајуће имање у Тасманији (Тасманија је острво близу Аустралије). Сва имања на копну имају по четири стабла од сваке сорте насумично одабраних. У Оранжу и Туланжи је засађено по четири стабла од сваке сорте, док је у Мос Вејлу и Миртлфорду засађено по два стабла од сваке сорте. Сађење на имањима у Оранжу и Туланжи почело је у јулу 1995. године. Сађење у Миртлфорду и Мос Вејлу почело је у јулу 1996. године. Разлог за промену садње са четири на два стабла по третману је због немогућности набавке довољне количине садног материјала као и због недостатка садног места. Истраживања спроведена на Државном Универзитету у Орегону (Oregon State University) имала су по једно стабло од сваке сорте (McCluskey et al., 1997). У Кетерингу је одлучено да се узму само саднице од 20 сорти са по две саднице по сорти због недостатка места.

Табела 4. Сорте засађене на пет имања

Добављач садног материјала Сорте Могућа употреба

Земља порекла

Место узгоја биљака ОR MV MY TL KT

Atlas У љусци / језгру

Аустралија NSW Agricullture Orange

МП МП МП МП

Barcelona У љусци / језгру

УСА Орегон УСА РС РС РС РС МП

Butler Опрашивач / језгру

УСА Орегон УСА РС & МП

РА РА МП МП

Casina У љусци Шпанија Орегон УСА КО КО КО КО МП

Daviana Опрашивач Енглеска Орегон УСА РС

Eclipse Језгру Аустралија Милан Пашкаш, Victoria

МП МП МП МП

Ennis У љусци УСА Орегон УСА РС РС РС РС МП

Hall’s Giant Касни опрашивач

Немачка Орегон УСА РС РС РС МП

РС

Hammond 17 У љусци / језгру

Аустралија S. Hammond, Orange NSW

СХ СХ

Lewis језгру УСА Орегон УСА БВ БВ МП

Merveille de Bollwiller

Опрашивач Француска Knoxfield Victoria

МП МП

Montebello језгру Италија Knoxfield Victoria

MП МП

Negret језгру Шпанија Knoxfield Victoria

РС РС РС

Royal У љусци УСА Орегон УСА РС МП

Segorbe језгру Француска Knoxfield Victoria

МП МП МП МП МП

Square Shield језгру Aустралија Милан Пашкаш, Victoria

МП МП МП МП

Tonda Gentile delle Langhe ( TGDL)

језгру Италија Knoxfield Victoria

МП МП МП МП

Tokolyi / Brownfield Cosford ( TBC)

језгру Аустралија J. Brown, Acheron Victoria

JBr JBr JBr JBr JBr

Tonda di Giffoni

језгру Италија Италија JBe JBe JBe JBe Jbe

Tonda Romana језгру Италија Knoxfield Victoria

МП МП МП МП МП

Tonollo У љусци / језгру

Аустралија NSW Agricullture Orange

NsA

Victoria У љусци Аустралија T. Baxter, Knoxfield Victoria

МП МП МП МП МП

Wanliss Pride У љусци / језгру

Аустралија / Турска

T. Cerra, Victoria

ЏГ & МП

ЏГ ЏГ ЏГ МП

Whiteheart језгру Нови Зеланд

Нови Зеланд МП

Willamette језгру УСА Орегон УСА БВ РС & МП

МП

Легенда : МП – Милан Паскас (Milan Paskas), РС – Ричард Салт (Richard Salt), БВ – Брус Вест (Bruce West), КО – Крис Офнер (Chris Offner), СХ – Симон Хамонд (Simon Hammond), JBr - Janet Brown, JBe - Jim Beattie, ЏГ- Jim Gleeson, NsA - NSW Agriculture

Најмање један међуред је коришћен да огради саднице на свим имањима.

Ови међуредови су садржали широк избор сорти лешника опрашивача. Овај дизајн је коришћен да би се избегли ефекти оштрих ивица имања на огледна стабла и да би се омогућио максимум опрашивања на парцели, смањујући могућност слабијег рода услед лошег опрашивања.

Није било могуће засадити све сорте у првој години садње због недостатка неких сорти садног материјала. Ово се делимично односи на сорте Willamette и Lewis, које су недавно пуштене са узгојног програма са Дражавног Универзитета у Орегону. Када је у питању анализирање приноса, одређена статистичка техника је коришћена у неким случајевима да би се направиле процене за садну годину.

На свим имањима је сађено у размаку пет метара између редова и три метра између стабала. Стабла су сађена у јулу или августу када је време хибернације (спавања, мировања). 2.5 Мерење и снимање

Период пуштања полена и отварања тучака бележени су сваке године. Први пут су забележени друге зиме након садње већине стабала. Иако је сматрано да период пуштања полена почиње када по нека реса почне да пушта полен, главни период опрашивања је забележен као датум када отприлике 15% реса почиње да пушта полен до периода када 15% реса остане да пушта полен. Ови подаци омогућили су информације о почетку и дужини трајања опрашивања.

Одређени број реса по сорти су оцењени од 1 – 5 где је 5 оцена сорте која има највећи број реса. Такође, водило се рачуна о датуму када се појављује неколико потпуно отворених тучака која су се прва појавила на стаблу; Овај датум се узима као датум почињања цветања. Крај цветања је забележен као датум када преостане само неколико цветова. Крај цветања није јасно дефинисан, јер се стигма суши и добија тамно љубичасту боју.

Датум када вегетативни пупољак почиње да се отвара, када листови почињу да расту, такође је забележен. Надгледавање опрашивања, процветавања тучака и олиставање су бележени сваке недеље.

Надгледање раста стабала је бележено кроз период овог екперимента. У априлу сваке године, обим крошње је мерен на свим тестираним стаблима 15 cm изнад земље. Ова мерења су коришћена за поређење раста стабала између сваке године и сорте.

Принос лешника је углавном добијан скупљајући сва пала зрна испод стабала у касно лето или рану јесен. Лешници су сушени на 30 °C два до три дана,

онда очишћени и скидана им је опна пре мерења. Узорци од 100 лешника од сваког пара тестираних стабала су мерени и ломљени. Језгра су мерена да би се утврдио укупан принос језгра. Ови ломљени примерци су коришћени да би се утврдио број празних љуски, језгара са манама и целих језгара. Мане језгара су слаба попуњеност, црни врхови, буђавост, браон мрље и дупла језгра. Процене о бланширању су вршене загревањем узорака целог језгра у рерни на температури од 130 – 150 °С 15 минута, праћене трљањем бланшираних језгара у пешкире да би се одстранили сви делови омотача језгра. Оцена степена бланширања дата је по скали од 1 до 7 (где је 1 = 100 % одстрањених а 7 = 0 % одстрањених омотача језгра). 2.6 Анализа лишћа

Током фебруара сваке године, од друге године листања, мешовоти узорци од најмање 100 листова су узети са свих имања. Ови узорци су анализирани за укупни садржај одабраних елемената. Подаци су коришћени за процену укупног нутритивног статуса тестираних стабала и ради одређивања количина потребних ђубрива на сваком имању. 2.7 Аутоматске метеоролошке станице

Аутоматске метеоролошке станице су купљене од Queensland company “Environdata” и инсталиране су на сваком имању. Ове метеоролошке станице бележе податке о температури, влажности ваздуха, брзини и правцу ветра, сунчевој радијацији и количини падавина свакодневно. Подаци су коришћени за процену укупног испаравања воде, уз помоћ Пенманове формуле. Укупно испаравање воде чини испаравање воде из земљишта и испаравање воде из биљака (транспирација). Могући губитак воде је већи од процењеног губитка воде када се земљиште исуши и биљке почињу да затварају стоме у лишћу. Графикон 6 приказује податке о месечним падавинама и процену могућности укупног губитка влаге за четири имања на копну. Мале количине падавина у каснијим деловима 2002. и почетком 2003. године су веома приметне на свим имањима. Метеоролошке станице су програмиране да мере број хладних сати, то јест, сати када је температура између 0 и 7 °С. Хладни сати утичу на време опрашивања, процветавања и олиставања о чему ће бити речи у деловима 3.1 и 3.2. 2.8 Тип земљишта

Узорци од 0 – 100 мм земље су узети у марту да би се проценили доступни хранљиви елементи у то време и да би се упоредили са узорцима земље узетим са почетка експеримента. 2.9 Ђубрење

Никакво ђубриво није бачено око младих стабала у години садње ни на једном имању, пошто се сматра да је корење младих лешника преосетљиво на ђубриво у овој раној фази.

У наредним годинама, НИТРАМ (амонијум нитрат, који садржи 34 % нитрогена) је распрскан око стабала у пролеће, у периоду и количини приказаној у табели 5. Како су стабла почела са рађањем, НПК Пивот 400 (NPK mix of Pivot 400) је коришћена за подизање нивоа фосфора и калијума који су изнети приликом брања лешника. НИТРОГЕН ђубриво је главно ђубриво за развитак младих стабала лешника. Ниво хранљивих елемената мерених у узорцима лишћа (Табела 12.) коришћен је као основа за утврђивање потребних количина ђубрива да би се задовољиле потребе стабала за прихраном. Табела 5. Бачено ђубриво на имањима

Септембар Новембар Проценат елемената

(g/стабло) Година од садње

Ђубриво Проценат (g/стаблo)

Ђубриво Проценат (g/стаблo)

N P K S

1. Нитрат 20 Нитрат 20 14

2. Нитрат 40 Нитрат 20 21

3. Нитрат 40 Нитрат 40 28

4. Нитрат 50 Нитрат 50 34

5. и даље Pivot 400 100 Нитрат 50 40 5 8 9

У Тасманији, мале количине ђубрива су коришћене у 2001. по потреби за нитрогеном која се могла видети из табеле 5. Мале количине ђубрења су коришћене на имањима зато што се сумњало да је штета настала ђубрењем нитрогеном прошлог пролећа настала услед комбинације велике количине падавина у пролеће које се поклопило са додавањем ђубрива. 2.10 Наводњавање

Микро – распршивачки систем за наводњавање је инсталиран на свим имањима осим на Оранжу и Кетерингу, где се користи систем кап по кап. У 2002/3, систем наводњавања у Оранжу је замењен са микрораспршивачима да би се обезбедила већа дистрибуција воде између редова. Тензиометар (Tensiometers) је коришћен као водич за потребе наводњавања. Приближне вредности о потребној количини воде примењене у три сезоне од 2000/1 – 2002/3 приказане су у Табели 6. На имањима у Мос Вејлу и Myrtlefordu, велике количине воде су коришћене у 2002/3 у покушају да се надокнади недостатак падавина на тим имањима. Недовољна количина воде за наводњавање у Мос Вејлу утицала је да је ниво наводњавања био много нижи од пожељног. Ефекти ове појаве разматрани су касније у делу о расту стабала. У Туланжију, ограничене количине воде биле су потребне за друге истраживачке програме, чинећи немогућим наводњавање тог имања у сезони 2002/3, упркос невероватно сушној сезони.

Табела 6.Приближне количине воде дате у литрама по дрвету на четири копнена имања на годишњем нивоу.

Сезоне раста Имања

2000/01 2001/02 2002/03

Orange 650 1120 1220

Moss Vale 268 737 2820

Myrtleford 252 2650 4240

Toolangi 250 ништа ништа

Студија спроведена у Бордоу, Француска од стране Минжеа и Русоа (Bordeaux, France, by Mingeau and Roussseau (1994)), показује дневну потребу лешника од 50 литара по стаблу током средине лета. Највећа потрошња воде у Миртлфорду одговара тој процени. 2.11 Управљање плантажом (Orchard management)

После садње, млада стабла су мулчирана да би се смањио губитак влаге из земљишта. Слама и старо сено су коришћени за ову сврху. Дебла стабала су фарбана белом акрилном фарбом да би се смањиле опекотине од сунца. Трава између редова је прскана средством Roundup и ручно уклањана уколико је то било потребно. Траке између стабала су кошене да би се поспешио раст траве и детелине.

Млади изданци су ручно вађени у прве две до три године. У наредним годинама, Sprayseed R , хербицид на бази пестицида (paraquat-diquat herbicide mixture) је коришћен у правилним размацима да би се убили млади изданци у пролеће и рано лето. Ово је праћено ручним сечењем (чупањем) по потреби. 2.12 Напасти (штеточине) и болести

Управници имања су пратили штеточине и болести кроз експериментални период и предузели акције да спрече било какве проблеме.

Штеточине Већи број штеточина је забележен на свим имањима за време тестирања.

Прикушљени примерци су идентификовани од стране Аустралијске Научне Сакупљачке Јединице, Пољопривреда Новог Јужног Велса (Australian Scientific Collections Unit, NSW Agriculture). Ови подаци се уносе у Biolink, Аустралијску базу података, и сместиће лешник поред других великих традиционалних и развојних усева. Ови подаци су битни за изолациона питања и могућу заштиту тржишта за развојну индустрију. Скоро све процене везане за узгој лешника су прикупљене током трајања овог истраживачког пројекта.

Већина ових штеточина има ограничен додир, али је забележено да су лисне ваши и borers (црв вртушчица, црв рилаш) правили највећу штету до данас. Списак штеточина садржи:

- painted apple moth (Teia anartoides) - cerambycid borer, a longicorn beetle (Pachydissus sp.) - fruit tree borer (Cryptophasa melanostigma) - green peach aphid (Mysus persicae) - black aphid (Myzocallias coryli) – лисна ваш леске.

Borers углавном нападају стабла која су лошег здравља. У Оранжу има

релативно висок ниво Borers, али они нису примећени у Мирлтфорду. Borers је озбиљна штеточина јер њене ларве могу убити цело дрво скидајући кору са грана или дебла. Big bud mite (Phytoptus avellanae) – лисна ваш леске – озбиљна штеточина лешника у Европи и Северној Америци, примећена је на старим стаблима у Тасманији, значајан примерак се налази у Hobart Botanical Gardens. Заражена стабла су такође примећена у шумама Perth, на северу Midlands, где је некада био расадник, и на граничном имању ка North Esk River у Hagley. Изгледа да је ова штеточина широко распрострањена у Тасманији на старијим плантажама и примећена је у једном расаднику. Није примећена на огледном имању у Кетерингу. Сумња се да је штеточина увезена са лешниковим садницама у почетним годинама увођења садница у Тасманији. У 1998. и 1999., скупљен је одређени број пупољака и лишћа са имања у Тасманији и на копну. Лисна ваш лешника је пронађена само у узорцима узетих из Тасманије (Snare and Knihinicki, 2000). Сматра се битним да се ова обична и штетна напаст локализује, или пожељно уништи, у Тасманији. Болести Велика болест забележена на имањима је пламењача - hazelnut blight (Xanthomonas corylina). Упркос превентивној употреби бакра, многа стабла на имању у Оранжу су инфицирана овом болести у пролеће 2001. Исушивање гранчица је примећено на већини сорти. Ипак, Енис се показао отпорнијим. Пламењача није била проблем на другим имањима. Друге штеточине Друге штеточине укључују зечеве, јелене и кенгуре који оштећују млада стабла с времена на време. Елктрична ограда је подигнута око имања у Мос Вејлу да допуни постојећу ограду против зечева и стоке, јер су јелени и кенгури били главне штеточине на том имању, који се граничи са Државном шумом (State Forest). Ограда против зечева и електрична ограда су подигнуте око имања у Кетерингу где су зечеви и кенгури били проблем. Ћубасти папагај какаду - Sulphur crested cockatoos (Cacatua galerita) – био је највећа штеточина у време брања, узрокујући велике губитке лешника у Оранжу и Туланџи, као што је речено у делу о приносу лешника. Ова напаст је обуздана у Мос Вејлу користећи тактику плашења птица.

3. Резултати 3.1 Цветање Лешник се опрашује ветром. Полен са реса пролази кроз плантажу топлим сувим данима и бива ухваћен од пипака тучака. Да би опрашивање било успешно, мушки опрашивачи морају бити генетички подударни са женским цветовима. Кључ успеха опрашивања је:

- велике количине квалитетног полена - синхронизовано цветање генетски подударних сорти.

Када се прави плантажа лешника, битно је знати које сорте ће опрашивати

одабране родне сорте и када ће опрашивачи пуштати полен. Подаци сакупљени о датумима када је примећен почетак опрашивања као и

дужина трајања, смештена је у табелу за четири копнена имања. Јулијански датум (Julian days – претпостављам Нова Година или дан, два раније) узет је да би се утврдили просечни датуми за почетак пуштања полена као и за добијање времена трајања опрашивања. Подаци о почетку отварања тучака, то јест, када се стигме први пут виде, и подаци о трајању цветања били су близу просека. Укупни подаци дати су у Табели 7.

Ресе и женски цветови захтевају посебне услове захлађења да би се отворили. Захлађење треба да буде праћено загревањем да би омогућило ресама и тучковима да се отворе. Меленбачер (1991.) спровео је експеримент да утврди потребу за хладним сатима за ресе и тучкове у Орегону. Ово је урађено током зиме, секући мале гране са разних сорти из поља, у недељним интервалима, и смештајући их у стаклена звона на 20 °С. За хладне сате се сматра број сати између 0–7 °С која је забележена у пољу, до дана када је материјал исечен и смештен у стаклено звоно. Потреба за хладним сатима за формирање реса или тучака је број сати који се акумулирао током недеље пре сечења када се полен распршава или се тучаник први пут приметио у стакленом звону. Потреба за хладним сатима по процени Меленбачера дата је у Табели 7.

У Табели 7, сорте на имањима су поређане од најранијих које пуштају полен до најкаснијих. Осим сорте Butler, процена хладних сати, по Меленбачеровој процени, обично се поклапа са опрашивањем и процветавањем тучака нађених на Аустралијским имањима.

Значајније промене између сезона су посматране у данима када долази до процветавања, варирајући око 10 – 12 дана пре или касније од главног дана. Најраније забележен датум од почетка опрашивања, за сорту Атлас, је 20. март 2001. године у Мос Вејлу и Myrtleford, а најкаснији датум је 26. јун у Туланжи 2000. Атлас је увек био прва сорта која креће са опрашивањем а Халски Џин је увек био задњи. Ограничено посматрање је омогућено за сорту Jemtegaard#5, Woodnut и Kentish Cob, који су посађени у међуреду и примећено је да почињу са опрашивањем после Халског џина. Сорте које раније почињу са пуштањем полена су најчешће и раније отварале женске цветове. Сорте су најчешће протандричне, то јест, опрашивање би кренуло пре него се отворе женски цветови. Табела 7. Просечни датуми почетка опрашивања и отварања тучака, са временом цвеања за четири копнена имања, уз процену потребе хладних сати за цветање.

Сорта

Просечан датум почетка

опрашивања

Просечно трајање

опрашивања (у данима)

Потреба реса за хладним сатима

Просечан датум

процветавања

Просечно трајање

процветавања (у данима)

Потреба за хладним сатима¹

Atlas 1. јун 36 11. јун 54

TGDL 1. јун 35 < 100 1. јул 30 760 – 860

Tonda Romana

7. јун 37 100-170 23 јун 36 760 – 860

Tonollo 9. јун 38 170 – 240 17. јун 36

Barcelona 11. јун 42 240 – 290 27. јун 42 600 – 680

Mentebello 13. јун 35 20. јун 39

Victoria 18. јун 44 11. јул 41

Royal 18. јун 35 8. јул 42

Segorbe 18. јун 41 240 – 290 18. јул 30 600 – 680

Ennis 20. јун 42 290 – 365 26. јул 32 1170 – 1255

Butler 22. јун 36 100 – 170 25. јул 32 860 – 990

Wanlliss Pride

25. јун 31 26. јун 40

Negret 28. јун 28 240 – 290 3. јул 34 480 – 600

TBC 29. јун 39 9. јул 40

Casina 3. јул 32 240 – 290 21. јул 29 1170 – 1255

Willamette 4. jul 25 290 – 365 10. jul 35 680 – 760

Square Shield

7. јул 27 23. јул 31

Eclipse 13. јул 26 29. јул 24

Hammond 17

14. јул 26 31. јул 36

Daviana 15. јул 20 1. август 29

Halls Giant 26. јул 24 290 – 365 2. август 22 600 – 680

Jemtegaard # 5

4. август 18 14. август 14

1. Меленбачер, 1991. Укупан број хладних сати (0–7 °С) забележен на свим имањима за период

април – август су приказани у Табели 8. Табела 8. Укупан годишњи број хладних сати (0-7 °С) у периоду Април – Август за свих пет имања.

Имања Година

Orange Moss Vale Myrtleford Toolangi Kettering

1997. 1547 1118 1775

1998. 1512 890 1148 1621

1999. 1563 1003 1331 1292

2000. 1699 1387 1380 1555 919

2001. 1612 1080 1345 1133 898

2002. 1493 1093 1227 1405 910

Просечно 1571 1095 1286 1464 909

У просеку, Оранж је имао највећи број хладних сати а Кетеринг најмањи. Ово приказује хладну континенталну климу Central Tablelands у НЈВ у поређењу са благом зимом приморске климе у приобаљу Тасманије (Табела 1 и Графикон 3). Интересантно је приметити да је имање у Кетерингу једино забележило око 900 хладних сати, који, по Меленбачеровим испитивањима, били недовољни за пробијање успаваних женских цветова Касине и Ениса. Међутим, ове сорте су процветале након августа на том имању. У истраживању спроведеном о потреби хладних сати за цветове брескве, Ричардсон (1974.), примећује да су неке температуре имале више утицаја него друге. Он је утврдио да 6 °С је оптимум за ту врсту, а да температуре од 3 °С и 8 °С су 90 % ефикасне и да је на 10 °С само 50 % ефикасно. Посматрање женских цветова лешника за хладним сатима је исто као и код брескве, око 7 °С. Ограничено посматрање сорте Lewis указује да је период опрашивања сличан као Касина, а период отварања тучака сличан Барселони. Стабла су била премлада и мала у 2002. години да си се утврдили значајнији подаци о броју реса, али су омогућили податке о олиставању (Табела 9). Посматрање је урађено на основу малог броја реса свих сорти које су проучаване (табела 9). Сорте за које се претпоставља да имају велик број реса су Касина, Еклипса (Eclipse), Енис (Ennis), Халски џин (Hall’s Giant/Merveille de Bollwiller), Segorbe и ТБЦ.

Табела 9. Просечан број произведених реса на свима имањима за оцењиване сорте

Orange Moss Vale Myrtleford Toolangi Kettering Сорте

5 година 3 година 3 година 3 година 2 година

Atlas 3.6 2.0 2.0 3.7

Barcelona 3.1 2.7 2.0 1.7 1.5

Butler 2.2 2.0 1.7 2.5 3.0

Casina 2.6 3.7 3.7 1.7 3.5

Daviana 1.0

Eclipse 3.5 2.5 3.3 2.5

Ennis 3.5 4.0 4.5 1.5 2.5

Hall’s Giant 4.1 4.0 3.7 2.3

Hammond 17 1.5 4.0

Merveille de Bollwiller

4.3 5.0

Montebello 2.2 3.5

Negret 2.3 2.7 1.7

Royal 4.0 0.5

Segorbe 3.4 3.0 5.0 1.3 1.5

Square Shield 3.4 3.7 2.2 3.5

TBC 4.5 4.7 5.0 4.8 5.0

TGDL 2.6 3.0 1.5 3.2 1

Tonda di Giffoni

3.1 3.0 3.0 1.2 4

Tonda Romana

3.6 2.7 2.2 4.5

Tonnolo 1.8

Victoria 4.3 3.3 5.0 2.8 3

Wanlliss Pride

1.4 3.0 1.2 1.7 0.5

Willamette 2.8 2.5 2.5

3.2 Олиставање (Leaf out) Посматрање је извршено на свим имањима у време када почиње олиставање. Просечни датуми дати су у Табели 10. Број прегледа варира од сорте, од само два за Whiteheart, до најмање 10 за већину сорти. Примећене су сезонске и локалне разлике до пет дана на свим имањима. Олиставање у Аустралији углавном се поклапа са олиставањем у Орегону. Приближно, период олиставања улази у исту шему потребних хладних сати, по Меленбачеру. Када се захлађење заврши, отопљавање је главни фактор развитка лишћа.

Табела 10. Просечни дани олиставања за тестиране сорте на теренским истраживањима, поређени са процењеном потребом за хладним сатима и датумима када је олиставање примећено у Орегону, САД.

(1.) Меленбакер; (2.) Сматра се да је Wanlliss Pride селектиран од сорте Imperial de Trebizonde (Imp. Trez.).

Просечан датум почетка олиставања

Сорте Julian date ( отприлике Нова година )

Датум Датум у Орегону¹

Процена за потребним

хладним сатима¹

Tonda di Giffoni 234 20. август 26. фебруар 600 – 680

TGDL 236 22. август 26 фебруар 760 – 860

White American 236 23. август

Atlas 236 23. август

Royal 237 23. август

Montenebello 237 26. август 26 фебруар 990 – 1040

Lewis 241 28. август

Wanlliss Pride 242 28 август ( Imp. Trez.² 990 – 1040 )

Tonda Romana 244 30. август 5. март 1040 – 1170

Barcelona 246 1. септембар 26. фебруар 990 – 1040

Willamette 246 1. септембар 5. март 860 -990

Whiteheart 249 5. септембар

Tonollo 252 8. септембар

Negret 258 13. септембар 5. март 760 – 860

Segorbe 259 14. септембар 12. март 1170 – 1255

Victoria 260 15. септембар

Butler 260 16. септембар 5. март 1040 – 1170

Daviana 261 16. септембар

TBC 262 17. септембар

Hammond 17 262 18. септембар

Casina 263 18. септембар 12. март 1395 – 1550

Ennis 264 19. септембар 5. март 1040 – 1170

Merveille de Bollwiller

264 20. септембар

Eclipse 265 21. септембар

Square Shield 265 21. септембар

Hall’s Giant 269 24. септембар 19. март 990 - 1040

3.3 Развитак стабла

Разлике су праћене и мерене у развитку стабала између сорти на свим имањима. У Оранжу, развој Wanliss Pride, TGDL и Negret је био изузетно слаб, са великом стопом исушивања и поновног сађења. Неке поновно сађене биљке су такође угинуле и поново сађане. Wanliss Pride је био најгора сорта у овом испитивању, да ниједно првобитно посађено стабло није остало, сви су пресађени у некој фази. Кад је сорта Willamette постала доступна за садњу 2000. године, претходни двогодишњи принос сорте Negret у Оранжу је замењен са Willamette. Слично, кад је сорта Lewis постала доступна 2001. сва стабла сорте TGDL у Оранжу су замењена сортом Lewis. У Миртлфорду, Montebello није сађен до 1998. године, због немогућности набавке садног материјала. Половина стабала Willamette је засађена у Миртлфорду 1998., док је остатак засађен 1999. Остављено је место за ову сорту. Сорта White American, која је првобитно засађена, замењена је сортом Lewis у зиму 2001. White American изгледа исто као и Wanliss Pride, пошто ју је заменила Lewis. Разлике су забележене у развитку стабала на свим имањима. У Оранжу и Толанжију, сорте Wanliss Pride, Negret и TGDL имале су најмањи раст. Wanliss Pride је углавном имао најслабији развој на свим имањима (Графикон 4). Најбоље се развијао у Миртлфорду, као и све друге сорте. Сорте које бујно расту на свим имањима, базирано на визуелном оцењивању стабала и мерења обима крошње, укључују Atlas, Barcelona, Hall’s Giant, Tonda di Giffoni, Segorbe и TBC. Развој Ениса је био добар на свим локацијама али углавном мало мање бујан него горе поменуте сорте, као што се може видети у Графикону 4. Tonollo и Butler показали су висок ниво бујности у Миртлфорду. У Миртлфорду и Туланжију био је сличан развитак за Барселону, која је просечно достизала обим крошње на оба имања око 38 cm до краја седме године од олиставања, што је било 2002. у Туланжију и 2003. у Миртлфорду. Изгледа да тип земљишта и сезонски услови имају утицаја на развитак стабала. Тешко је раздвојити утицаје нутритивних и физичких фактора земљишта. Лагерштед (Lagerstedt (1979)) запажа да је развитак лешниковог стабла у Орегону најбољи када се засади у дубоком земљишту и плодном слоју иловаче. Мање се развијају када се засаде на плитком земљишту и не подносе слабопропусна земљишта. Утврђено је да лешниково корење најактивније до дубине од 600 мм, али ће извлачити воду из већих дубина, како се земљишни профил исушује. Требало би приметити да је количина падавина у Орегону таква да су зиме влажне а лета сува. Како дрвећа нормално расту без наводњавања, претпоставља се да морају бити у могућности да црпе воду са већих дубина да би развили љуску и језгра у таквој средини. Изгледа да је продужени период влажног кишног времена у зиму и пролеће 2000. у Туланжију (Табела 11 и Графикон 6) неповољно утицао на развој стабала у тој години. Стабло је било под стресом у новембру, праћено продуженим кишним периодом, па је повећање обима крошње мерено у априлу 2001. године било мало (Графикон 4). Ипак, могло се видети да се стабло опоравља од овог привремене сметње и добро се развијало наредних година.

628 мм падавина забележено је у августу у Мос Вејлу 1998. (Графикон 6) и изгледа да није имало никаквог штетног утицаја на стабла. Могуће је да влажни услови, када је стабло у фази спавања, мање штетни него кад стабло почиње са активним развојем у септембру и октобру. Вероватно је да је кратак период влажног земљишта мање штетан од продужених влажних услова какви су били у Туланжију 2000. У пролеће 2000., нека млада стабла су угинула у Кетерингу. Ово се догодило услед комбинације велике влажности земљишта и коришћења нитрогенског ђубрива. Укупно 299 мм падавина је забележено у Кетерингу у септембру и октобру 2000. године, утичући да слабопропусно земљиште постане засићено. Тестирање ткива биљака је коришћено за праћење нутритивног статуса стабала на свим имањима. Нутритии изгледа да су у или близу жељених граница (Табела 12), указујући да није било значајнијих недостатака који би утицали на развој биљака. Графикон 4. Развитак стабала процењен по годишњем обиму крошње

Табела 11. Зимске и пролећне падавине за две најкишније сезоне у Мос Вејлу (1998.) и Туланџију (2000.)

Месец Укупно за 6 месеци (мм)

Огледно имање

Година

Мај Јун Јул Август Септембар Октобар

Moss Vale 1998. 28 118 59 628 57 36 1179

Toolangi 2000. 224 135 162 125 177 229 1276

Табела 12. Хемијски састав лишћа узетих са пет огледних имања у периоду 1997–2003.

Имања

Orange Moss Vale Myrtleford Toolangi Kettering

Елементи

Опсег на имањима, најнижи - највиши

Пожељан ниво¹

Азот % 2.4 – 3.1 2.3 – 2.9 2.5 – 2.9 2.7 – 3.1 2.2 – 3.5 2.2 – 2.5

Фосфор % 0.12 –0.17 0.12 – 0.19 0.12 – 0.18 0.13 – 0.29 0.31 – 0.4 0.14 – 0.45

Калцијум % 1.2 – 2.0 1.0 – 1.6 0.9 – 1.6 1.2 – 1.5 1.2 – 1.5 1.0 – 2.5

Магнезијум % 0.13 –0.20 0.16 – 0.30 0.14 – 0.30 0.12 – 0.23 0.21 – 0.3 0.25 – 0.5

Калијум % 0.7 – 1.3 0.4 – 1.2 0.6 – 1.3 0.6 – 1.5 0.7 – 1.3 0.8 – 2.0

Натријум % < 0.05 <0.05 – 0.17 < 0.01 < 0.05 –0.13 0.006 – 0.12 < 0.01 ²

Алуминијум ppm

126 – 300 125 – 274 137 – 250 147 – 420 60 – 103

Манган ppm 649 –1900 484 – 1050 162 – 530 230 – 550 46 – 327 26 – 650

Сумпор % 0.1 – 0.2 0.15 – 0.21 0.1 – 0.21 0.1 – 0.2 0.1 – 0.2 0.12 – 0.2

Boron ppm 35 – 67 25 – 68 25 – 57 46 – 60 20 – 53 30 – 75

Бакар ppm 7 – 12 5 – 9 5 – 11 7 – 17 5 – 10 5 – 15

Цинк ppm 19 – 32 20 – 40 16 – 34 18 – 45 21 – 42 15 - 60

1. Препоручен опсег за лешник (Олсен 2001.); 2. Weir и Cresswell 1993. Изузев имања у Кетерингу, ниво фосфора је био на доњој пожењној граници, показујући низак ниво доступног фосфора у земљи, утврђено је тестирањем земље (Табела 3). Калијум и магнезијум су такође били на доњим границама, као и калцијум, упркос умерено високом нивоу баченог кречњака. Ниво мангана (Manganese (Mn)) је био врло висок у Оранжу и Мос Вејлу, на нивоу много већем од пожељног за већину биљака. Ниво мангана је стално био висок у Оранжу (Графикон 5), где се дрвеће најслабије развијало, а најнижи је у Миртлфорду, где су се стабла углавном најбоље развијала. Могуће је да висок ниво мангана у земљишту негативно утицао на раст лешника, иако ово није забележено у литератури о нутритивности лешника. Ипак, Грау (Grau, 2001.) сматра да је за лош раст лешника у Чилеу крив висок ниво мангана. Чини се могућим да су неке сорте као што су Барселона, ТБЦ и Tonda di Giffoni издрживљије када је у питању висок ниво мангана у земљишту, за разлику од Wanliss Pride и Negret. Усеви се разликују по њиховој толеранцији на манган, са луцерком (lucerne, canola and phalaris) као делимично осетљивим.

Графикон 5. Ниво мангана у узорцима лишћа годишње прикупљаних на свим имањима.

Доступност мангана зависи од типа земљишта, са црницом (чернозем) која је настала од базалта често садржи висок ниво овог елемента. На доступност мангана такође утиче и pH земљишта, с тим да је манган теже доступан ако је pH виши. Кречњак бачен пре садње на свим имањима подигао је pH вредност за 0.5 до 1 (Табела 13). За генерално опадање нивоа мангана (Графикон 5) заслужно је подизање нивоа pH вредности земљишта. Табела 13. Подаци о анализи земљишта за сва имања.

Orange Moss Valle Myrtleford Toolangi Особине

1995. 2003. 1996. 2003. 1996. 2003. 1995. 2003.

pH (CaCl2) (1:5 soil CaCl2)

5.7 6.7 4.3 5.2 4.5 5.6 4.5 5.2

Фосфор (P) Брајов тест (mg/kg)

21 61 9 18 7 10 3 4

Укупно угљеника 2 1.9 3.8 3.2 3.3 2.8 6.6 6.1

Калијум (K) meq / 100g

0.6 0.98 0.3 0.35 0.6 0.57 0.5 1.8

Калцијум (Ca) meq/100g

6.8 12 3.9 8.4 5.6 10 3.8 11

Магнезијум (Mg) meq/100g

0.7 1 1.4 1 2.3 2.5 0.8 1.8

Алуминијум meq/100g

< 0.1 < 0.05 0.6 0.12 0.2 < 0.05 1.4 0.31

Укупно изменљивих услова

8.1 14 6.4 9.9 8.8 13 6.6 15

Однос Ca/Mg 9.7 12 2.8 8.4 2.4 4 4.8 6.1

Наводњавање је примењено на свим имањима, са количинама које су варирале услед сезонских услова и доступних резерви воде. У јако сушној сезони 2002/3, резерве воде у Мос Вејлу су биле ограничене, те је било могуће дати само 2820 литара по стаблу. Изгледа да су стабла постала стресна због недостатка влаге у касно пролеће и лето те сушне године (Графикон 6), са растом (Графикон 4), приносом (Графикон 7) и квалитетом језгара (Графикон 8) на које је неповољно утицао недостатак влаге. Треба приметити да у Графикону 6, израз ‘evapotranspiration’ односи на процену потенцијалног губитка воде у воћњаку. Евапотранспирација – укупна количина воде која се изгуби кроз испаравање кроз стоме (процес транспирације) и кроз задржавање воде на лишћу (евапорација). Графикон 6. Месечне падавине и процена могућег исушивања

3.4 Принос лешника Најпоузданији подаци о приносу бележени су на имањима Миртлфорду и Мос Вејлу где су губици лешника због какадуа били мали, у поређењу са другим имањима. Губици приноса због какадуа су знатни у Туланжију 2003. године и високи у Оранжу 2002. У 2003. лешници су брани зелени да би се умањио губитак због птица. Након што су убрани зелени, број лешника је множен са просечном тежином зрелих лешника скупљених касније те сезоне. Имајући у виду недостатак одређених података, ниједна сорта није надмашила друге сорте на свим имањима за сво време испитивања (Графикон 7 и Табеле 14–17). Ипак, постоје четири сорте које су имале добар принос на свим имањима. Барселона је констатно давала висок принос на свим имањима, будући да је једна од четири најродније сорте. ТБЦ је такође имао висок принос и имао је највећи принос у Мос Вејлу (Табела 16), и била је међу прве две у Туланжију. Tonda Romana и Tonda di Giffoni су добро рађале, Tonda di Giffoni се јако добро показао у Мос Вејлу. Tonda Romana је била једна од најроднијих сорти у Миртлфорду, али њен укупни принос на свим имањима није био значајније већи од Tonda di Giffoni.

Енис је имао најбољи принос у Оранжу (Табела 14 и Графикон 7). Нажалост, подаци са овог имања нису потпуно поуздани због губитака услед напада какадуа у 2002. години. На другим имањима Енис се није добро показао.

Све сорте имале су бољи принос од Wanliss Pride, која је најраспрострањенија узгојна сорта у Аустралији до раних 1990. У то време, ова сорта је виђена као индустријски стандард или benchmark (заштитни знак – eталон) у Аустралији.

Barcelona, Butler, Tonda Romana и Tonollo имали су највећи укупни принос у

Миртлфорду ( Табела 15 ). Нажалост, Tonollo није био укључен на другим имањима. Забележено је да је Tonollo био најбоља сорта са добрим приносима засађен у Glen Innes 1937 ( Trimmer, 1965 ). Снер (Snare - Department of Agriculture NSW, 1982) бележи да су стабла Tonollo у Оранжу такође имала добар принос.

Атлас је дао умерен принос на већини имања, али се није показао тако добро као што је забележено у претходним истраживањима. Високе приносе Атласа забележио је Снер у Оранжу (Department of Agriculture NSW, 1982) и касније Сампл (Sample (1993)) у Myrtleford. Segorbe се добро развијао на свим имањима и дао умерено добар принос, узимајући укупан принос у Миртлфорду који се није много разликовао од ТБЦ.

Присуство какадуа је забележено у Оранжу, изгледа да ове птице више воле мале лешнике као што је Касина (Casina), али ако им је дата шанса, оне су такође јеле велике лешнике Ениса. Tabela 14. Годишњи и укупан принос лешника забележен у Оранжу

Године

Сорте 2000. 2001. 2002. 2003.

Укупан принос (kg/стабло)

Atlas 0.20 0.56 0.74 2.18 3.68

Barcelona 0.60 0.58 1.47 2.96 5.62

Ennis 0.23 1.21 2.12 3.38 6.93

Segorbe 0.24 0.17 0.80 1.19 2.40

TBC 0.56 1.62 0.70 1.71 4.58

Tonda di Giffoni 0.67 0.67 0.69 0.63 2.66

Tonda Romana 0.48 0.66 0.50 2.23 3.87

Wanlliss Pride 0.07 0.14 0.00 0.00 0.21

Табела 15. Годишњи принос лешника за водеће сорте узгајане у Миртлфорду, укључујући накнадно сађена стабла Lewis и Willamette

Година ¹ Сорте 2001. 2002. 2003.

Укупан принос (kg/стабло) ¹

Atlas 1.53 2.15 4.14 8.18

Barcelona 1.37 6.00a 5.06a 12.99a

Butler 1.11 5.39a 5.31a 12.16a

Casina 3.08 2.95

Daviana 0.91 1.16 0.64 1.72

Eclipse 0.41 2.30 2.16 5.22

Ennis 0.89 3.34 3.51 8.09

Hall’s Giant 0.03 0.21 0.02 0.79

Hammond 17 2.91 3.60

Merveille de Bollwiller 0.04 0.45 0.29 1.14

Montenebello 2.66 2.74

Negret 0.48 2.13 1.87 4.83

Royal 0.60 1.63 2.16 4.74

Segorbe 1.02 4.46 3.58 9.41

Square Shield 1.15 1.88

TBC 2.07a 2.89 3.46 8.76

TGDL 1.00 2.39 2.37 6.11

Tonda di Giffoni 2.25a 2.71 4.71a 10.02

Tonda Romana 2.19a 5.20a 4.08 11.67a

Tonollo 0.99 5.12a 4.73a 12.03a

Victoria 0.89 2.38 2.62 6.25

Wanliss Pride 1.48 0.75 1.86 4.44

LSD² ( P=0.05) 0.45 0.99 0.65 1.54

Табела 16. Годишњи и укупни принос лешника забележен у Мос Вејлу

Године

Сорте 2001. 2002. 2003.

Укупан принос (kg/стабло)

Atlas 0.29 0.78 0.15 1.22

Barcelona 0.75 2.17 1.03 3.95

Casina 0.04 0.68 0.05 0.77

Ennis 0.49 1.74 1.47 3.70

Hall’s Giant 0.03 0.07 0.06 0.16

Segorbe 0.47 2.01 0.64 3.12

TBC 1.64 2.83 2.19 6.66

Tonda di Giffoni 1.66 2.03 1.28 4.97

Tonda Romana 0.34 1.73 0.88 2.95

Victoria 0.93 1.41 1.35 3.69

Wanliss Pride 0.37 0.38 0.25 1.00

LSD ( P = 0.05) 0.33 0.51 0.32

Табела 17. Процена годишњег приноса за водеће сорте узгајане у Туланжију

Година

Сорте 2000. 2001. 2002. 2003.

Укупан принос (kg/стабло)

Barcelona 0.76 1.62 3.11 2.86 8.35

Ennis 0.02 0.55 1.24 0.97 2.78

Segorbe 0.34 1.22 1.68 1.55 4.79

TBC 0.89 2.51 2.59 2.55 8.54

Tonda di Giffoni 0.29 1.22 1.14 1.69 4.34

Tonda Romana 0.10 0.66 1.44 1.55 3.75

Wanliss Pride 0.09 0.64 0.78 1.04 2.55

Разматрано је да је опадање приноса Барселоне и ТБЦ, забележено у Миртлфорду 2003. (Графикон 7), може бити почетак двогодишњег правца за ове две културе. Сматра се да је укупно опадање приноса 2003. у Мос Вејлу последица на стрес од влаге на том имању због веома сушне сезоне и недостатка воде за наводњавање. Очигледно је да приноси на висоравни каква је у Туланжију сигурно приказују велике губитке у приносу због грабљиваца као што је какаду. У глобалу, принос лешника одражава развитак стабла. Најбољи развитак и принос виђен је у Миртлфорду.

Графикон 7. Повећање приноса ( у kg по стаблу ) за копнена имања

3.5 Величина зрна и квалитет језгра

После бербе, 100 лешника од сваке сорте је узето за узорак, мерени су и крцкани да би се утврдио однос празних, болесних језгара, број добрих зрна и просечна тежина језгра. Енис (Ennis) је стално имао најкрупнији лешник (Табела 8). Иако су зрна Ројала (Royal) била приближно велика као и Енис, принос Ројала је био знатно нижи. Велика крупноћа Ениса чини га атрактивним за тржиште лешника у љусци. У Америци и Европи има јако добру цену на тржишту у љусци. Језгра Ениса су релативно крупна и, у неким случајевима, чини се да не испуњавају целу љуску (Графикон 8 и 9). Не могу се бланширати (Табела 18). Језгра су већа од просечне величине језгра које се превасходно користи у посластичарству, али се лако могу продати као језгра за конзумну употребу. Халски џин, који је синоним за Merveille de Bollwiller, такође има велике лешнике, али је принос био мали. Табела 18. Просечна тежина лешника у љусци и зрну са могућношћу бланширања за сорте које су процењене

Бланширање (Оцена 1 = 100 %- 7 = 0) Сорта

Просечна тежина (g)

Просечна тежина зрна (g)

Опсег Просечно Број узорака

Atlas 3.04 1.22 2.5 – 5.5 4.1 7

Barcelona 3.25 1.40 3 – 4.5 3.8 11

Butler 3.23 1.54 5 – 6.5 5.9 6

Casina 1.61 0.83 4.5- 6.5 5.9 8

Daviana 2.76 1.35 4 – 6.5 5.3 2

Eclipse 2.59 1.15 1.5 – 4.5 3.1 5

Ennis 3.98 1.66 6 – 7 6.6 10

Hall’s Giant 3.38 1.44 3.5 – 5 4.5 6

Hammond 17 3.22 1.47 4.5 – 6.5 5.0 2

Merveille de Bolwiller 3.34 1.45 3.5 – 5 4.3 2

Montebelo 2.94 1.15 1.5 - 3.5 2.8 2

Negret 1.86 0.89 1 – 2 1.5 5

Royal 3.51 1.42 3.5 – 4.5 4.0 2

Segorbe 2.29 0.96 2.5 – 5.5 4.3 11

Square Shield 2.86 1.30 3 – 5.5 4.6 4

TDGL 2.39 1.15 2 – 4.5 3.0 11

TBC 3.03 1.38 2.5 – 4.5 3.5 11

Tonda di Giffoni 2.63 1.20 2 – 3.5 2.8 3

Tonda Romana 2.89 1.12 1.5 – 4 3.0 11

Tonollo 3.21 1.32 1.5 – 4.5 3.6 4

Victoria 3.04 1.29 4 – 6 5.0 6

Wanliss Pride 3.00 1.42 1 – 3.5 2.2 8

Willamette 2.64 1.15 1.5 – 3.5 2.5 2

Све високородне сорте, Барселона, Тоноло, ТБЦ, Римски укусни (Tonda Romana), Tonda di Giffoni и Segorbe производе средње до мале лешнике и језгра (Табела 18.) изузев Segorbe, све сорте су се добро показале при бланширању, тојест, уклањање опне после бланширања било је у границама од 75 – 90 %. ТБЦ и Римски укусни су се мало боље бланширали од других сорти. Segorbe се бланширао мало лошије, али има танку опну и највише би одговарао тржишту које не тражи бланширана језгра. Tonollo има јако танку опну, што га чини непривлачним уколико се не бланшира. Вероватно је да зрна са танком опном могу бити непривлачна за купце. Квалитет језгра је важан фактор за продају. Идеална сорта има пуније зрно у сваком лешнику. Љуска би требало да буде танка да би се лако ломила, то јест да је проценат зрна у килограму крцканих лешника висок. Подаци добијени од 100 узорака показали су да је неколико зрна одбачено због буђавости, браон флека или црних врхова. Главни деформитети су смежураност и слаба испуњеност зрна. Процена попуњености или испуњености зрна доводи до неке субјективне процене, али је критеријум донешен и усвојен од стране носилаца ове процене. Однос лешника лошијег квалитета (лоше попуњених и смежураних) је приказан у Графиконима 8 и 9. за Мос Вејл и Миртлфорду неке важније сорте. У Мос Вејлу, однос лешника лошијег квалитета изгледа да је виши за сорте Барселона, Енис и Tonda di Giffoni за 2003. годину. На том имању, Tonda Romana је углавном давала најбоље попуњена језгра, са просеком од 5 % лошије испуњених лешника. За разлику од ње, Енис је дао много лошије испуњене лешнике у 2003., иако је попуњеност језгара била добра у претходне две године. Сматра се да је недостатак воде у време развитка зрна могао смањити фотосинтезу у тим критичним тренуцима. Смањење фотосинтезе лешника у љусци и језгра су забележили Tombesi и Rosati (1997.) у студији коју су спровели о ефектима о доступности воде током развитка лешника у љусци и испуњености језгра у Италији (Графикон 8).

Графикон 8. Однос језгара лошијег квалитета (слабо попуњених и смежураних) добијених ломљењен лешника од седам важнијих сорти из Мос Вејла прикупљених од 2001. – 2003. године.

Графикон 9. Однос језгара лошијег квалитета (слабо попуњених и смежураних) добијених ломљењем лешника од седам важнијих сорти у Миртлфорду у периоду 2001.–2003. године.

У Миртлфорду, сезонски образац је мање јасан, док се сортни образац мање разликује од Мос Вејлу. На овом имању, резултати за Римски укусни у Енис су били генерално лошији него у Мос Вејлу. У овој фази не би било мудро превише анализирати ове графиконе који нису статистички обрађени. Ипак, они указују да услед одређених услова релативно висок проценат језгара неће бити добро попуњен и да ће неке сорте бити више подложне овом проблему. Јако је битан квалитет језгра који би требало да се темељније проучи у наредним годинама.

Узорци језгара из лешника убраних у Миртлфорду у 2002. су процењени на садржај уља и шећера у студији за истраживање тржишта коју су спровели Балдвин ( Baldwin ) и Симпсон ( Simpson ) 2003. године. Сорте Барселона, ТБЦ, Tonda di Giffoni, Tonda Romana и Segorbe су имале проценат уља најмање 60% и садржај шећера 4–6%. Утврђено је да Wanliss Pride има највећи проценат шећера од 6.9%, са ТБЦ који је следећи највећи са 5.6%. 4. Дискусија 4.1 Генетска компатибилност Обимна испитивања о генетским условима која утичу на опрашивање прикупљена су из иностранства. Лешник није самооплодна биљка. У њеном генетском саставу, алели, познати као С – алели, спречавају лешник да оплоди сам себе и друга стабла исте сорте. Идентификовано је више од 20 С – алела (Меленбачер 1997.). Идентификација С – алела за сваку сорту омогућило је да се утврди однос компатибилности између сорти. Свака сорта има два С – алела и оба се налазе у женским цветовима. У полену, оба алела могу доћи до изражаја ако су оба доминантна, то јест, узајамно доминантни. Међутим, ако је један алел у полену доминантнији, само ће доминантнији бити изражен у полену. Да би сорте биле компатибилне, С – алели женских цветова морају се разликовати од доминантног или узајамно доминантног алела опрашивача, као што је приказано у Табели 19. На пример, у Барселони (С1 С2), само је доминантни алел С1 изражен, док је код Халског Џина (С5 С15) С – алели су узајамно доминантни, па због тога оба су изражена.

Табела 19. Пример неких сорти које су подударне са Барселоном и могу се узети као опрашивачи, у поређењу са неподударном сортом Montebello

Пример С – алели

Родна сорта Барселона 1 2

Сорте опрашивачи Бaтлер 2 3 Касина 10 21 Халски џин 5 15

Али не Montebello 1 2

Доминантни алели подвучени су у сваком случају. Доминантни алел сорте Batler је С3 алел. Па иако Batler има С2 алел, који се повлачи из полена, па због тога може доћи до опрашивања са Барселоном. Касина и Халски Џин имају узајамно доминантне С – алеле, али су они различити од С1С2 алела Барселоне, зато су Касина и Халски Џин компатибилни са Барселоном. Montebello полен није компатибилан са Барселоном, пошто је доминантни С – алел исти код обе сорте. С – алели код неких тестираних сорти укључених у ово истраживање приказани су у Табели 20. Нажалост, С – алели за Аустралијске сорте ТБЦ, Tonollo и Wanliss Pride нису познати. Међутим, Меленбачер је однео узорке Tonollo и ТБЦ у Орегон, где млада стабла сада производе полен. Wanliss Pride је већ у Америчком Заводу за Пољопривреду (United States Department of Agriculture (USDA)). Из његових најновијих извештаја о С – алелима о те три Аустралијске сорте Меленбакер (приватна комуникација 21.06.2003.) извештава :

ТБЦ – полен је компатибилан са свим познатим С – алелима, али резултати од С5 се морају поново тестирати. Одличан опрашивач. Tonollo – полен показује некомпатибилност С1 алела са женским С1 алелом. Полен је компатибилан са свим другим женским алелима (С21 и С23 још нису тестирани); Wanliss Pride – Полен показује С10. Зато што је јако сличан (а можда и идентичан) са Imperiale de Trebizondo, очекујем да нађем присуство С2 алела. Али само С10 полен даје некомпатибилан одговор на женске цветове Wanliss Pride. Користио сам Wanliss Pride као родитеља – и тестирање на потомству ће показати да ли је Wanliss Pride са истим алелима (С10 С10) или има нови С – алел. Саднице су још јако младе, па су резултати још неколико година далеко.

С – алели који су познати за сорте које су укључене у истраживању, укључујући и међуредове, дате су у Tабели 20.

Табела 20. Некомпатибилност С – алела и потреба за хладним сатима неких сорти лешника тестираних у Аустралији.

Потреба за хладним сатима³ Сорте С – алели ¹ ²

Ресе Тучци Лисни пупољци

Barcelona 1 2 240 – 290 600 – 680 990 – 1040

Butler 2 3 100 – 170 860 – 990 1040 – 1170

Casina 10 21 240 – 290 1170 – 1255 1395 – 1550

Daviana 3 11

Kentish Cob 8 14

Ennis 1 11 290 – 365 1170 – 1255 1040 – 1170

Hall’s Giant 5 15 290 – 365 600 – 680 990 – 1040

Jemtegaard # 5 2 3

Lewis 3 8

Montebello 1 2 170 – 240 680 – 760 990 – 1040

Negret 10 22 240 – 290 480 – 600 760 – 860

Royal 1 3

Segorbe 9 23 240 – 290 600 – 680 1170 – 1255

TGDL 2 7

Tonda di Giffoni 2 23 170 – 240 600 – 680 1170 – 1255

Tonda Romana 10 20 100 – 170 760 – 780 1040 – 1170

Wanliss Pride ³ 10 ? 100 – 170 760 – 780 1040 – 1170

Willamette 1 3 270 – 365 680 – 760 860 - 990

Извор : 1. Томпсон (Thompson), 2. Меленбакер (Mehlenbacher 1991.), 3. Меленбакер (Mehlenbacher 1997.) 4.2 Потенцијалне сорте Први циљ овог испитивања је да утврди најпогодније сорте лешника која се могу користити за оснивање лешњачке индустрије у југоисточној Аустралији. Како је тржиште језгра лешника највеће у Аустралији, повољност сорти које би задовољиле ово тржиште биће детаљно разматрано. Програм узгоја лешника је започет на Државном Универзитету у Орегону (Oregon State University, OSU ) да би се произвеле сорте за тржиште језгра који ће бити отпорни на лешникову ваш (eastern filbert blight), која је велики проблем у Орегону, и отпорне на гриње (big bud mite). Осим отпорности према болестима и штеточинама, ОСУ предлаже следеће карактеристике :

- рану бербу - висок принос - рано сазревање - лешници који сами опадају - округли облик лешника - висок ниво процента језгра (тежина језгра у односу на цео лешник) - могућност бланширања језгра - мали број дефеката.

Ове особине су такође пожељне и у Аустралијским условима и требало би их узети у обзир при процени садног материјала за теренска истраживања. Додатне особине могле би бити адаптација на широк избор типа земљишта и климатских услова. Иако су стабла на огледним пољима у раној фази плодоношења, неке сорте су показале значајне успехе на свим имањима. Како је тржиште језгара највеће, прво ће се разматрати погодност сорти да задовоље то тржиште. Постоје сорте које имају мала до средња језгра и те сорте купци највише воле. Изузетно је важно утврдити да ли су тестиране сорте тачно тог типа. Већина Европских сорти изгледа да су ‘наследног‘ порекла, неке сорте међу њима изгледају слично. Саднице посађене на теренским истраживањима добронамерно су уступљене од стране узгајивача лешника из њихових колекција (Табела 4.). Садни материјал који се испитивао је доступан на тржишту и инвеститори их могу набавити. Ако купљене сорте нису исправне оне неће имати представљени С – алел генетског саставва и због тога погрешни опрашивачи су могли бити препоручени и засађени. Обећавајуће сорте за продају језгра (зрна) су Барселона, ТБЦ, Tonda di Giffoni, Tonda Romana и Segorbe. Tonollo има добре резултате у Миртлфорду али је ово једино имање на којем је он процењен. Орегонске сорте, Lewis и Willamette такође обећавају, али пошто су сађене касније од других сорти, није их још могуће проценити. Зрна Lewis сама испадају из омотача, а зрна Willamette имају тенденцију да падају на земљу са омотачем. Барселона (Barcelona) Ова сорта је водећа сорта у Орегону. Води порекло из Шпаније и слична је са сортом Fertile de Coutarde, која се гаји у Француској. Fertile de Coutarde је укључена у међуред намењен за опрашиваче у Орегону. Посматрањем ове сорте установљено је да има сличне карактеристике као Барселона. Опрашивање и отварање тучака изгледају исто, али упоредни подаци о приносима нису били доступни. Барселона је разноврсна сорта која успева да се адаптира на велики број услова. Углавном производи добро попуњена језгра, пријатног укуса, која се добро бланширају. То је сорта која има средњу потребу за хладним сатима и зато цвета у средини сезоне. Препоручени опрашивачи за ову сорту дати су у Табели 21. Tonda di Giffoni Италијанског порекла, ова сорта је врло бујна, описана у италијанскј литератури као ''проста''. Има релативно малу потребу за хладним сатима за ресе и изданке и погодна је за подручја са благим зимама и нижим бројем хладних сати. Добро се развијала на свим имањима. Језгра су углавном добро попуњена и добро се бланширају и имају карактеристичан укус лешника. Лешник има карактеристичан жиг или жлеб. Један узгајивач извештава да се лешници са жигом понекак цепају на линији жига што доводи да се лешник раздвоји на две половине у љусци. Могући опрашивачи дати су у Табели 21.

Табела 21. Могући опрашивачи за важније сорте у теренским истраживањима.

Могући опрашивачи Сорте

Рани У средини сезоне Касни

Барселона С1 2 Segorbe Tonda Romana Hall’s Giant

Butler Casina Kentish Cob

Willamette

Lewis

Daviana

Segorbe С 2 23 Tonda Romana Hall’s Giant Jemtegaard # 5

Casina Kentish Cob

Willamette

Lewis

Daviana

Tonda di Giffoni С 2 23 Barcelona Casina Hall’s Giant

Segorbe Willamette

Lewis

Ennis С 1 11 Butler Hall’s Giant Jemtegaard # 5

Casina Kentish Cob

Willamette

Daviana

Lewis

Segorbe Једна од сорти са бољим приносом, Segorbe се добро развијала на свим имањима и има мали лешник и језгро. Има висок проценат приноса добрих лешника са добро попуњеним језгрима. Лоше се бланшира, али има танку опну лешника. Римски укусни (Tonda Romana) Развија се дебата да ли је сорта Tonda Romana, која је укључена у истраживање, погрешно именована, јер су неке особине различите од оних у Орегону. Период опрашивања је ранији него код стабала ове сорте узгајаних у Орегону и језгра се боље бланширају него Tonda Romana тамо. Лешнике гајене на огледним пољима тестирао је Меленбакер, који је утврдио да више личе на Montebello (Меленбакер, приватни разговор, јул 2003.). Сорта на нашим теренским истраживањима је такоће мало другачија од оних које расту у малим групама Италијанских сорти увезених од FERRERO AUSTRALIA, која су лоцирана на Оранжу имању. FERRERO Tonda Romana мало касније почиње са опрашивањем.

Ова сорта је традиционална или ''наследна'' сорта из централне Италије где се узгаја већ више векова. Изгледа да, у овом региону, постоје разлике између сорти. Извештаји су направљени о овим варијацијама и одабрана је супериорна сорта из овог мноштва сорти (Monastra, Raparelli and Fanigliulo, 1997). Стога је препоручено, у овој фази, потенцијаним инвеститорима који желе да саде ову сорту да препознају ризик. Даља истраживања се морају спровести да би се потврдиле нејасноће око ове обећавајуће сорте и да би се утврдиле њене могућности опрашивања. ТБЦ (TBC - Tokolyi/Brownfield Cosford) Сматра се да је ово Аустралијска садница, коју је првобитно изабрао Имре Токолој (Imre Tokolyi) и интензивно су сађене у Ачерону (Acheron) у Викторији. Касније селекције су обављене на овој плантажи. С – алел комплемент је непознат, али по Меленбакеровим запажањима да је полен ефикасан на све познате С – алеле, иако за С5 алел требају додатна испитивања. Ова сорта изгледа да производи добру количину полена у средини сезоне па је потенцијално опрашивач за многе сорте. ТБЦ је имао добар принос на свим огледним имањима са језгром углавном добро попуњеним и са добрим особинама бланширања. Главни недостатак је тај да лешник опада са омотачем што тражи одстрањивање омотача на терену. Међутим, није ретко да комерцијални вакумски берачи имају уграђен одвајач омотача. Лешник је округао упркос термину ''Cosford'' у његовом имену, што указује на дугачак лешник. Посматрачи раста указују да је ТБЦ опрашиван од стране Аустралијских садница, Турског Косфорда, северно – источне Барселоне и дивљег лешника (Woodnut). Истраживања су спроведена у јулу 2003. године на Универзитету у Сиднеју у Orange, да би се проценили опрашивачи за ову сорту користећи флуоресцентну микроскопску технику, коју је описао Меленбакер (1997.). Први резултати дати су у Табели 20. Тестиране сорте опрашивача су углавном биле оне које почињу са опрашивањем у приближно исто време када се отварају цветови код сорте ТБЦ. Резултати дати у Табели 22. морају се узети са пажњом, пошто се ова техника први пут користила у истраживању. Техника укључује умакање појединачних женских цветова ТБЦ у скупљани полен од сваког могућег опрашивача и остављајући ове цветове 16 до 20 сати пре испитивања развоја поленових цевчица. Полен се сматра компатибилним када се дуге, паралелне поленове цевчице могу видети испод флуоресцентног микроскопа после бојења са анилинском плавом. Ако полен није подударан, поленове цевчице су кратке и здепасте. Дуге поленове цевчице су се јасно виделе са неким опрашивачима, али је било и других чији резултати нису тако јасно видљиви. Разлике у резултатима за сорте са доминантним С3 алелом су без бриге јер се очекује да би све дале исте резултате. Неколико узорака могло је дати негативне резултате, као што је непоуздан полен. Позитиван резултат за Аустралијске сорте, Турског Косфорда и дивљег лешника (Woodnut) за које узгајивачи сматрају да су добри опрашивачи, су охрабрујуће вести. Планирано је да се ови тестови понове у наредним годинама.

Табела 22. Резултати прелиминарног тестирања компатибилног полена за сорту ТБЦ користећи стабла са огледних имања, укључујући и међуредове.

Резултати теста Донатор полена ¹ С – алели

Први тест Други тест

Butler 2 3 Негативан Негативан

Casina 10 21 Позитиван Негативан

Daviana 3 11 Позитиван Позитиван

Ennis 1 11 Није тестиран Негативан

Kentish Cob 10 14 Позитиван Позитиван

Jemtegaard # 5 2 3 Негативан Негативан

Merveille de Bollwiller 5 15 Негативан Позитиван

Turkish Cosford Непознат Позитиван Позитиван

Woodnut Непознат Позитиван Позитиван

Willamette 1 3 Негативан Негативан

Енис (Ennis) Ова сорта производи крупне лешнике који се добро пласирају на тржишту. У Orange, то је најплодоноснија сорта (Табела 12). У Myrtleford, изгледа да Енис мало касни са рађањем за разлику од других сорти (Табела 13.) али показује значајне могућности. Процветавање мало касни, што може бити проблем услед недостатка полена у плантажи касно у сезони. Садња опрашивача Халски Џин /Merveille de Bollwiller и Jemtegaard # 5 који касније почињу са опрашивањем и компатибилни су са Енисом је препоручљиво. Велика родност Ениса је забележена у Орегону и биће интересантно пратити његову родност на Аустралијским имањима. Објашњење о осталим сортама Atlas – је углавном била врло бујна сорта на свим имањима и показала

велики потенцијал за принос. Језгра имају врло груб омотач што може представљати велику ману.

Butler - јако је добро растао и показао доста добар принос у Myrtleford.

Његова језгра се немогу бланширати. Casina - лешници су јако мали и често опадају са омотачем. Производи јако

много реса који опрашују у средини сезоне. Његова главна улога ће највероватније бити да буде опрашивач. Пошто је компатибилан са већином сорти са високим приносима.

Daviana - била је јако важан опрашивач за Барселону у Орегону, али је

потиснута од Butler.

Eclipse - касно пушта полен и може бити користан опрашивач. Развитак је био слаб у Орегону.

Hall’s Giant/Merveille de Bollwiller су значајни касни опрашивачи и компатибилни

су са много сорти. Добро су се развијали на свим имањима и имали јако много реса. Принос лешника је мали. Претпоставља се да су ово исте сорте, пошто стабла имају много сличних особина.

Hammond 17 – изгледа да је нека сорта Butler. Изгледа да је ограничене вредности. Montebello је рана сорта. Посађена је касније него све друге сорте у Myrtleford.

Потребно је више података о овој сорти. Negret - има мали лешник. Јако је слабо растао у Оранжу и изгледа да има

ограничену вредност у Аустралијским условима. Royal - је сорта са слабим приносом, језгра нису добро попуњена. Изгледа да

нема никаквих корисних особина у Аустралијским условима. Square Shield – има укусне лешнике, али се није добро развијао у Orange. Ипак,

доста касно почиње са пуштањем полена па може бити добар опрашивач сортама као што је ТБЦ.

TGDL – Tonda Gentile delle Langhe – Пијемонтски – слабо се развијао у Orange. Има

неке сумње да ово није сорта за коју се издаје, али је у Оранжу показано да има сличне особине као и TGDL из колекције Ferrero Australia.

Victoria - јако бујна сорта која има велике лешнике. Језгро се не може

бланширати. Изгледа да ова сорта има ограничену вредност иако је показала умерен принос.

Wanliss Pride је много сађен у прошлости. Био је главна узгојна сорта у Овенс

долини (Ovens Valley) 1920.–тих година. Постоје примерци ове сорте са веома великим приносом у деловима Викторији . Производи веома атрактивне лешнике и језгра пријатног укуса. Неки узгајивачи ове сорте извештавају да се не може добро сачувати. У овом истраживању, раст и принос Wanliss Pride био је врло променљив и био је много нижи од већине других сорти.

Whiteheart - је био међу задњима који су уврштени у истраживање и једино је

тестиран у Кетерингу. Стабла у међуреду у Оранжу нису се добро развијала. Женски цветови јако касне са развојем. Потребно је више података о овој сорти која ће вероватно рађати боље и имати језгра вишег квалитета на Новом Зеланду.

4.3 Утицаји климе и земљишта

Други циљ овог истраживања био је да се процене утацаји географског региона и климе на производњу лешника и продуктивност сорти. На почетку овог истраживања, сматрано је да климатски утицаји могу имати великог удела у производњи. У северној хемисфери, центри лешњачке производње су лимитирани нарочито посебним локацијама које имају Медитерански или приморски тип климе. Огледна имања су одабрана да прикажу опсег агроклиматских услова. Различити температурни образци су забележени (Figure 10), од континенталног образца у Оранжу и Миртлфорду до приморске климе у Кетерингу. Највиша просечна летња температура забележена је у Кетерингу. Графикон 10. Просечне максималне и минималне температуре на пет огледних имања.

До сада, истраживања показују, докле год клима обезбеђује довољно зимске хладноће, није превише вруће лети и наводњавање је доступно за замени недостатак кише у сезони развитка, клима није тако важна као што се првобитно мислило. Ипак, изгледа да стабла лешника лоше подносе снажне и непрестане ветрове, нарочито у пролеће. Ово је било јако очигледно у Toolangi, јер су стабла која су се налазила на северо – западном делу имања била значајно мања од оних који се налазе ниже на падини, где изгледа да има много веће заштите од ветра. Један од разлога слабог развијања у Оранжу можда је баш због ветра, јер је ово имање изложено јаком ветру. Изгледа да су casuarinas посађени у Оранжу да би смањили брзину ветра били ефикасни (Графикон 11). Могуће је да, како се стабла лешника буду развијала, постану узајамно заштитна. Примећено је да ветар у

пролеће и лето изазива штету како лишћу тако и пупољцима. Стабла лешника могу имати прилично велике листове, који су јако мекани све до касно у новембру и децембру. Врући суви ветрови изгледа да изазивају наборање лишћа у лето. У овој фази истраживања, површине са врућим летњим ветровима нису препоручљиве за производњу лешника. Касни пролећни мразеви изгледа да немају никаквог штетног утицаја на стабла у Аустралијским условима. Графикон 11. Образац укупног месечног кретања ветра у километрима за четири копнена имања.

На већини имања, период са највише ветрова у години био је у пролеће (Графикон 12), када се развијају ново лишће и млади пупољци. Ова мекана нова ткива су делимично осетљива на штетно дејство ветра. На огледним имањима, садња заштитног појаса дрвећа је у великој мери препоручена. Један од разлога који су везани за ограничене пределе за приозводњу лешника у Европи и Северној Америци су везани за процветавање у току зимских хладноћа. Женски цветови са истакнутим жиговима могу увенути на температурама испод -10 °С (Westwood, 1988). Иако је појава мраза честа у унутрашњости земље Викторији и НСВ, нарочито на великим висинама, температуре испод -10 °С нису уобичајене. Током испитивања, забалежене су температуре од -7.6 °С у Оранжу и -5 °С у Myrtleford. У Glen Innes, на северној висоравни НСВ, забележена је температура од -11 °С од стране Комонвелт Бироа за Метеорологију (Commonwealth Bureau of Meteorology (2002)). На крају јуна 2001., примећена је штета на женским цветовима Негрета у Orange, праћена ноћном температуром од - 5.6 °С и великим мразем. Ипак, сорте Атлас и Tonda di Giffoni, које су такође цветале у истом периоду, делују неоштећене. Предели који имају веће количине падавина у периоду зима – пролеће изгледају прикладније од предела која имају веће количине падавина у периоду лето – јесен, јер касне летње кише могу спречити жетву и могу имати неповољан утицај на квалитет лешника, омогућавајући стварање буђавости. Тип земљишта има кључну улогу у производњи лешника у Аустралији. Дубоки наноси иловаче изгледају као идеалан тип. Вредно је пажње да је у Орегону, плантаже лешника су углавном смештене на земљиштима алувијалног (наносног) порекла и предузета је посебна пажња у одабиру имања да би се осигурали добар развој стабала и принос лешника.

Графикон 12. Просечан образац месечног кретања ветра за четири копнена имања

Ова теренска истраживања и прекоморска литература указују да слабо пропусна подзол земљишта треба избегавати. Препоручено је узгајивачима да обаве анализу земљишта потенцијалне плантаже лешника пре садње. Иако basaltic чернозем земљиште добро пропушта воду, висок ниво мангана који се често појављује у овом земљишту може бити проблем. Потребно је спровести даљна истраживања да би се потврдила ова претпоставка.

4.4 Могућа производња лешника

Трећи и коначни циљ био је да се процени производни потенцијал лешника (Corylus avellana L.) у Аустралији. Имање у Миртлфорду указује на потенцијал приноса. Поређење приноса у Миртлфорду за сорте Барселона и Ениса урађено је уз податке из експеримента о процени сорти од стране истраживачког тима са Државног Универзитета у Орегону (McCluskey et al., 2001) (Графикон 13). Узимајући у обзир да је тим са ОСУ–а користио једногодишња стабла упоређујући их са изданцима са корена који су засађени у овом испитивању, принос Барселоне се јако добро показао у односу на оне у Орегону. Иако је принос Ениса у Миртлфорду био добар, није био тако добар као принос забележен у Орегону. Ови подаци углавном указују на велике моућности узгоја лешника на добрим локацијама у Аустралији. Требало би истаћи да су у 2003. години стабла на свим имањима ушла у производну фазу. Ту лежи потенцијал да се сакупе веома важни подаци са огледних имања у наредне три године. Графикон 13. Поређење у развитку приноса за сорте Барселону и Енис у Миртлефорду, Аустралија и Орегону, Америка.

Иако развитак стабала и принос у Оранжу није био тако добар као у Myrtleford, када се упореде просечне месечне температуре у Оранжу и оне у Корвалису у Орегону (Corvallis, Oregon), види се да су обрасци јако слични (Графикон 14). Ово наговештава да би клима у Оранжу требало бити исто тако повољна за узгој лешника као у Орегону и такође потпомаже мишљење да вероватно киселост земљишта и отровност мангана у Оранжу су главни фактори слабог приноса. Ако је ово случај, било би могуће решити овај проблем већом калцификацијом будућих засада и коришћењем сорти које су отпорне на соли у чернозему. Ако се ова стратегија покаже успешном, постоји велики потенцијал за узгој лешника у Central Tablelands of NSW.

Графикон 14. Поређење просечних месечних температура и падавина између Корвалиса у Америци и Оранжа у Аустралији.

Иако има јако мало података са имања у Тасманији, до сада су се стабла добро развијала, указујући на потенцијал производње лешника у тој држави. Како је било ранијих покушаја за подизање плантажа у Тасманији, веома је могуће да је проблем са лисном ваши леске био проблем на тим плантажама. Ако би се лисне ваши леске могле контролисати или управљати, наговештаји говоре да би могло доћи до велике производње лешника у деловима Тасманије, као што су у старим плантажним пределима у Tamar Valley и јужно од Hobart in the Channel and Huon districts. Потенцијална производња у Тасманији дата је раније. 5. Свеобухватно Овај извештај означава крај друге фазе важног испитивања о потенцијалу узгоја лешника у Аустралији. Прва фаза је укључивала потврду са огледних имања. Ова друга фаза испитује млада стабла почињу са приносом. Трећа и завршна фаза ће испитати целокупан потенцијал приноса, прихватљивост сорти за Аустралијске накупце и економичност производње.

Утврђени подаци до данас показују: Приказ производње и квалитет приноса

1. Лешник има потенцијала као летина у хладнијим климатским пределима Аустралије,

2. Неке сорте су се добро аклиматизовале на разне агроклиматске и земљишне услове у југоисточној Аустралији,

3. Потребно је повести рачуна у избору локација и развоју, пошто лешник тражи дубока пропусна земљишта мале киселости и такоће тражи заштиту од јаких ветрова,

4. Отровност мангана је озбиљан проблем, али тестирање земљишта и додавање креча у наставку садње ће превазићи овај проблем,

5. Потреба за наводњавањем је изражена на свим имањима, да би се осигурао одговарајући раст у пролеће и да би се избегло стрес од влаге у лето, у периоду развитка лешника и попуњавања језгра,

6. На квалитет језгра утичу климатки услови и људски рад. Даље информације су потребне о овој теми,

7. У посебном истраживању, аустралијски купци и накупци лешника у зрну сматрају да су узорци језгара обезбеђених са ових испитивања прихватљиви и показали су жељу за куповином језгара гајених у Аустралији. Међутим, даља узајамна сарадња је потребна да би се проценила прихватљивост тржишта за аустралијске узгојне сорте лешника и неке посебно одабране сорте,

8. Нема довољно података о утицајима високих летњих температура на производњу лешника; постоји ризик од штете које настају услед прекомерних летњих температура у таквим подручјима. Више информација је потребно о особинама приноса услед таквих услова,

9. Постоје многа подручја за производњу лешника у хладнијим пределима Аустралије, као што је алувијална зараван на обалама река у североисточној Викторији, у деловима Тасманије и у Central Tablelands of NSW. Засади на овим теренима могли би довести до значајне индустрије која би могла задовољити све тренутне захтеве за лешником у Аустралији.

Проблем са штеточинама

1. Најозбиљнија штеточина, гриња - big bud mite, је присутна у Тасманији. Требало би спровести неке планове да би се спречило њено ширење на копно, где изгледа да тренутно не постоји.

2. Изгледа да нема ниједне озбиљније штеточине или болести у Аустралији, изузев гриње у Тасманији, дајући могућност за органским гајењем усева и зарадити на овој тржишној могућности.

3. Какаду може бити велика штеточина у каснијим фазама развитка лешника и током опадања лешника. Узгајивачи се морају припремити за савладавање ове напасти, која се изгледа релативно лако уплаши и углавном је проблем на мањим плантажама када су поседници одсутни.

6. ПРЕПОРУКА Главна препорука која би омогућила успешнан и дугорочан развој индустрије лешника је поређана у наредне четири кључне области: Квалитет производа, прихватљивост тржишта и економска вредност.

- да се сакупе подаци о приносу у наредне три године који ће послужити да се направи економски модел профитабилности производње лешника.

- Надаље проценити детаље везане за квалитет лешника и језгра за високородне сорте, укључујући процену сваког природног или менаџерског утицаја који може утицати на квалитет језгра.

- Повезати се са потенцијалним купцима језгра лешника да би се сазнао њихов поглед на прихватљивост језгара високородних сорти.

Деловање: планирано је деловање о овим стварима у сарадњи са индустријским партнерима у завршним фазама пројекта. Производња

- да се утврди које сорте опрашују ТБЦ, - да се процени утицај ограничења раста и производње лешника на соли у

чернозему, са нагласком на студију о утицају мангана на развитак стабала и производњу и како се било који негативан утицај може савладати.

Деловање: планирано је деловање на ове ствари користећи средства унутар Универзитета у Сиднеју, Оранж. Развитак индустрије и проширење

- спровести пољске дане у сарадњи са Узгајивачима лешника у Аустралији (Hazelnut Growers of Australia Ltd (HGA), пољопривредним саветницима, консултантима и купцима лешника, разгласити резултате истраживања и поделе искуства узгајивача,

- Направити коначни извештај на крају овог истраживања, укључујући поглед на производњу, квалитет језгра, прихватљивост тржишта и економску анализу изводљивости за могуће инвеститоре за гајење лешника.

Деловање: планирано је деловање на ове ствари у завршној фази прејекта у сарадњи да индустријским партнерима. Савладавање штеточина

- направити стратегију да би се савладале или спречило ширење гриње у Аустралији, ако ово већ није урађено.

Деловање : постоји потреба за повезивањем са државним органима да се утврди како би се овај проблем могао решити.