Veza između zdravlja i bez-bednosti oduvek postoji. Nisu se uvek jasno videli atributi te relaci-je i pristupi koji

tumače i objašnjavaju linije preseka, ali danas je sigurno da se ne može go-voriti o bezbednosti kao jednom sku-pu pitanja iz kojeg je isključeno zdrav-lje, i zdravlju kao potpuno drugom skupu koji ne uključuje bezbednost.

Ta povezanost naglašena je još u konstitutivnom aktu Svetske zdrav-stvene organizacije (WHO/SZO) 1946, gde je rečeno da je “zdravlje svih ljudi od suštinskog značaja za po-stizanje mira i bezbednosti i zavisi od najčvršće saradnje pojedinaca i drža-va.”

PROBLEM I RAZVOJ: U realnom životu nije se uvek poštovao i uključi-vao obrazac prema kojem je zdravlje briga bezbednosne politike (globalne, nacionalne i ljudske), a još manje da je bezbednost deo političkog profila zdravlja.

U literaturi je opisano da se od-nos između zdravlja i bezbednosti u drugoj polovini 20. veka uglavnom posmatrao ograničeno i jednosmer-no, što znači da vojni sukob uzrokuje zdravstvene probleme: kao neposre-dan rezultat borbe ili kao posredan rezultat uništavanja zdravstvene in-frastrukture, širenja bolesti nastale usled nedostatka vode, uslova za odr-žavanje higijene, veći broj izbeglica koji šire infektivne bolesti ili optere-ćuju zdravstveni sistem i tome slično.

Iako je naglašena povezanost zdravlja i bezbednosti u aktu WHO neposredno nakon Drugog svetskog rata, odnos zdravlja i bezbednosti gubi na značaju iz dva razloga: prvo, zdravlje nije predstavljeno kao bez-bednosno pitanje nego kao ljudsko pravo i, drugo, došlo se do saznanja da su infektivne bolesti, naročito upo-trebom antibiotika, postale izlečive. Preciznije rečeno, zapadni razvijeni svet, na čelu sa SAD, savladao je infek-tivne bolesti, pa je tako 60-ih godina prošlog veka objavljeno da su velike boginje, kao glavna infektivna bolest – iskorenjene. Međutim, to se nije moglo reći za ostatak sveta, naročito tamo gde su uslovi za život, nivo siro-maštva i mnogi drugi pokazatelji ži-

votnog standarda bili mnogo lošiji. Ali za Zapad globalno zdravlje je postalo manje bezbednosni, a više razvojni problem.

NOVA AGENDA: Krajem Hladnog rata bezbednosna paradigma se me-nja, globalizacija dovodi do sve većeg kretanja ljudi i dobara, a neki događaji su pokazali da se veza između zdrav-lja i bezbednosti mora više naglasiti. Primera radi, 1990. godine CIA pro-cenjuje infektivne bolesti kao global-nu pretnju za građane SAD, ali i kao opasnost za međunarodnu stabilnost i ekonomski razvoj, a januara 2000. Savet bezbednosti UN raspravlja o pretnji koju HIV i AIDS predstavljaju afričkom kontinentu i usvaja Rezolu-ciju 1308, kojom upozorava da pande-

mija HIV-a i AIDS, ako nije kontrolisa-na, može da predstavlja opasnost za stabilnost i bezbednost, ali i posebnu opasnost za mirovne misije UN.

Od tog trenutka HIV i AIDS se pred-stavljaju ne samo kao humanitarna katastrofa nego i kao opasnost po na-cionalnu bezbednost i međunarodnu stabilnost. Samim tim pitanja zdravlja se sve više nalaze na agendama i pro-gramima konferencija o bezbednosti širom sveta, programima spoljne po-litike i politike bezbednosti zapadnih država.

Pandemije infektivnih bolesti, pro-liferacija biološkog oružja i s tim po-vezan bioterorizam predstavljaju se kao direktne pretnje nacionalnoj i globalnoj bezbednosti, na šta je uka-zala i Svetska zdravstvena organiza-

cija 2001. u svom izveštaju Globalna zdravstvena bezbednost: upozorenje za epidemiju i odgovor”. I dok se, s jedne strane, počelo sa uključivanjem zdravstvenih pitanja u programe spoljne politike mnogih država i dis-kusije u kojima se ta pitanja povezuju sa globalnom i nacionalnom bezbed-nošću, trgovinom i diplomatijom, sa druge strane otvorila su se pitanja zdravlja u svakodnevnom životu ljudi, povezivanja zdravstvene bezbednosti sa pristupima javnom zdravlju, kao i epidemiološkim pristupima, merama i reakcijama na različite nivoe rizika i opterećenja bolestima populacije na lokalnom i na nivou zajednice.

PRETNJE I ODGOVORI: Pitanja koja su postavljena zahtevaju i pre-ciznije odgovore, pre svega koncep-tualnog značenja bezbednosti koje je neusaglašeno, višedimenzionalne prirode, kontekstualno zavisno i koje trpi promene u skladu s promenama u percepciji i diskursima pretnji i opa-snosti.

Bezbednost je koncept koji, čini se, svi poznajemo i razumemo. Tokom 20. veka uglavnom se razumeo kroz sočivo nacionalne bezbednosti. Uže posmatrano, kada govorimo o nacio-nalnoj bezbednosti u tradicionalnom smislu, prvobitno je zamišljena kao zaštita države od vojne pretnje i na-pada ili, u novije vreme, kao zaštita od terorizma i drugih nevojnih pretnji. U

skladu sa ovim razmišljanjem država je dugo predstavljala primarnu jedi-nicu za sve izazove i pretnje u vezi sa bezbednošću. Država je bezbedna ako izostanu vojne i druge pretnje koje bi ugrozile njenu teritoriju, suverenitet, nezavisnost. Međutim, bezbednost je više od toga. Današnje pretnje bezbednosti uglavnom imaju nevoj-ni karakter, pa u novom milenijumu bezbednost države ugrožavaju niz previranja i sukoba oko hrane, vode, prirodnih resursa, nove epidemije, transnacionalni kriminal, prirodne katastrofe i klimatske promene. Po-

što većina savremenih rizika i pretnji dobija globalni karakter, međudržav-ni ratovi gotovo i ne postoje, manje je ugrožena teritorija ili suverenitet neke države, a sve više bezbednost ljudi, njihovo zdravlje i život.

NEJEDNAKOST: O pretnjama bez-bednosti nevojne prirode počelo je ozbiljnije da se razmišlja krajem Hladnog rata. Mnoge su navedene i u Izveštaju o ljudskom razvoju (UNDP, 1994), koji je promovisao koncept ljudske bezbednosti i jednu od sedam dimenzija, koja se odnosi na zdravlje, zdravstvene rizike/pretnje i zdrav-stvenu bezbednost. Prema ovom

Nacionalna bezbednost u tradicionalnom smislu prvobitno je zamišljena kao zaštita države od vojne pretnje i napada ili, u novije vreme, kao zaštita od terorizma i drugih nevojnih pretnji. Krajem Hladnog rata menja se bezbednosna paradigma, globalizacija dovodi do većeg kretanja ljudi i dobara, a neki događaji su pokazali da se veza između zdravlja i bezbednosti mora više naglasitiPiše: Svetlana Stanarević

Novi izazovi za sve države

DRUGI SVETSKI RAT: Sukob globalni, pretnje nacionalne

TIFUS KAO SMRTNI NEPRIJATELJ: Vojna bolnica u Valjevu 1915.

27/08/2020. NOVI MAGAZIN BROJ 487

PR

ILO

G: Z

DR

AV

LJE

KA

O B

EZ

BE

DN

OS

NO

PIT

AN

JE

PR

ILO

G: Z

DR

AV

LJE

KA

O B

EZ

BE

DN

OS

NO

PIT

AN

JE

56 57

Izveštaju, zdravstvena dimenzija ljud-ske bezbednosti obuhvata pretnje kao što su zarazne bolesti u zemljama u razvoju, odnosno bolesti životnog stila u razvijenom svetu.

Zajednička ranjivost za sve zemlje je nejednaka raspodela resursa za borbu protiv ovih bolesti, kao i nejed-nak pristup zdravstvenim uslugama. Koncepti javnog zdravlja i ljudske

bezbednosti imaju mnogo toga za-jedničkog, kompatibilni su i, što je najvažnije, koncept javnog zdravlja ima potencijal da svima ponudi do-stupnost kvalitetnih usluga, posebno u kontekstu primarne zdravstvene zaštite, što je neophodno za ostvari-vanje ljudske bezbednosti.

Sa druge strane, može se reći da je ljudska bezbednost evoluirajući prin-cip za organizovanje humanitarnih nastojanja u tradiciji javnog zdravlja.

Zdravlje ljudi je dragoceno dobro koje se stavlja u srž programa i politika na svim nivoima, orijentisano je na za-jednicu, glavni fokus je na prevenciji i prepoznavanju ranjivosti svih ljudi i rastuće globalne međuzavisnosti sa brojnim lokalnim specifičnostima. Isto se može reći i za bezbednost ljudi.

Šta je doprinelo tome da se zdravlje sve više predstavlja kao bezbednosno pitanje? U literaturi i različitim anali-zama već je ponuđeno više odgovora. Prvo, možemo razmotriti upravo na-glašeno širenje sadržaja koncep-ta bezbednosti, koji umesto vojnih pretnji uključuje nevojne pretnje bez-bednosti, pa se tako i pitanje javnog zdravlja postavlja kao pitanje od in-teresa za bezbednost. Drugo, samo ljudsko delovanje – aktivnosti po-jedinca. Poznati su primeri različito motivisanih angažovanja bivše gene-ralne direktorke Svetske zdravstvene organizacije Gro Harlem Bruntland i ambasadora SAD u UN Ričarda Holbruka. Naime, Bruntland je nagla-sila izmenjenu prirodu javnog zdrav-lja u globalizovanom svetu i tvrdila da se globalno javno zdravlje ne može odvojiti od širih društvenih i politič-kih tendencija, kao i da neki globalni zdravstveni rizici predstavljaju nepo-srednu pretnju nacionalnoj, ekonom-skoj i političkoj vitalnosti države. U vreme njenog mandata (1998-2003) nastao je i termin globalna zdrav-stvena bezbednost.

Ričard Holbruk se nakon posete Africi 1999. posvetio pitanju pande-mije HIV/AIDS i smatra se da je za-služan što je ta tema uključena u pro-gram Saveta bezbednosti i usvajanje Rezolucije 1308.

Pored navedenih, može se reći da su pojavi zdravlja u bezbednosnim pro-gramima doprinela još tri suštinska pitanja: širenje infektivnih bolesti (SARS, H1N1, ebola, virus Zapadnog Nila, majmunske boginje, tuberkulo-za) – vraćaju se na Zapad i predstav-ljaju egzogenu pretnju; pandemija HIV/AIDS kao opasnost po stabilnost vojske (pet puta veća zaraženost nego kod opšteg stanovništva), mirovnih snaga, kao sredstvo rata, ekonomski problem) i, konačno, bioterorizam

Tokom protekle decenije mnoge države su pogrešno rasporedile svoje bezbednosne resurse. Zaokupljene percipiranim pretnjama od neprijateljskih državnih i nedržavnih aktera, vlade širom sveta nedovoljno su ulagale u globalne i nacionalne zdravstvene strukture, koje bi sada bile presudne u borbi protiv pandemije poput covida-19

Iskušenje zvano covid-19 Tokom protekle decenije mnoge

države su pogrešno rasporedile svo-je bezbednosne resurse. Zaokuplje-ne percipiranim pretnjama od ne-prijateljskih državnih i nedržavnih aktera, vlade širom sveta nedovoljno su ulagale u globalne i nacionalne zdravstvene strukture, koje bi sada bile presudne u borbi protiv pande-mije poput covida-19.

Kažemo “protekle decenije”, a za-pravo imamo situaciju da se tokom aktuelne pandemije kupuje naoruža-nje umesto da se više kupuje medi-

cinska oprema i ulaže u zdravstvenu infrastrukturu, koja je u pojedinim državama pred kolapsom. Takođe, u trenutku pandemije i proglašene epidemije u mnogim državama sve-ta pokrenuti su neadekvatni resursi i institucije, pa možemo da postavi-mo i jednostavno pitanje: Šta mogu učiniti vojnici opremljeni najsavre-menijim naoružanjem, odlično uvež-bani i spremni za rat?

Pred nevidljivim neprijateljem, iako dobro naoružani, oni su potpu-no bespomoćni i sigurno nisu prava

adresa za borbu protiv virusa. Zapra-vo, vojske širom sveta funkcionišu kao medicinska podrška i distributeri za održavanje lanaca snabdevanja ili za (nepotrebno) demonstriranje sile u državama gde je proglašeno van-redno stanje (više kao politička mera, a ne epidemiološka) i gde sa dugim cevima šetaju gradovima u vreme proglašene mere ograničenog kreta-nja ili čuvaju izbegličke kampove.

Bezbednosni odgovor na covid-19 drastično se razlikuje među pojedi-nim državama i ima različit uspeh. Nedostatak pripremljenosti očito se pokazao u ad hoc odgovorima širom

sveta, pri čemu se broj smrtnih slu-čajeva ubrzava, a zdravstvene službe se iscrpljuju u borbi s neviđenim pri-tiscima.

Možda je još upečatljiviji utisak individualna priroda nacionalnih od-govora na nešto što je u osnovi homo-gena spoljna pretnja. To podrazume-va odsustvo koordinirane globalne strategije za rešavanje transnacio-nalne krize, pri čemu se zaboravlja da kada su u pitanju transnacionalne pretnje, kao što su pandemije poput covida-19, svaka država je bezbedna koliko i susedne države, a minimum saradnje i koordinisanog delovanja

mora da postoji. Naravno, ima još primera koji uka-

zuju na činjenicu da suverene drža-ve ne mogu same savladati bolest i obezbediti, u ovom slučaju: inovacije (vakcina, test antitela), sredstva za proizvodnju opreme (maske, lična zaštitna oprema, ventilator), finan-sijske tokove (trgovina, doznake, po-moć, politika), ekspertizu (naučna) i veštine (medicinske) i da više nisu vezane ljudskim granicama.

I pored brojnih ispoljenih slabosti, političke reakcije na pandemiju ipak su u centru države iako ne pružaju osnovne zdravstvene usluge svojim

građanima, a evidentan je nedosta-tak organizacionih i institucional-nih kapaciteta, pa i političke volje za to. Naime, neoliberalizam je u zdravstvenim sistemima doveo do deregulacije, outsourcinga i privati-zacije, što je povećalo oslanjanje na tržišne snage i države ostavilo pot-puno nepripremljene za suočavanje sa javno-zdravstvenom krizom ove vrste. Posebnu zabrinutost izaziva nevoljnost i suzdržanost vlada mno-gih država prema ulozi i politikama globalnih institucija, i to u periodu kada je globalna saradnja potrebnija nego ikada.

AFRIKA: Ebola hara

VIRUS KOJI JE UJEDINIO SVET: Aktuelna pandemija covida-19

FOTO

: BET

A/A

P

27/08/2020. NOVI MAGAZIN BROJ 487

PR

ILO

G: Z

DR

AV

LJE

KA

O B

EZ

BE

DN

OS

NO

PIT

AN

JE

PR

ILO

G: Z

DR

AV

LJE

KA

O B

EZ

BE

DN

OS

NO

PIT

AN

JE

58 59

cept ljudske bezbednosti može biti mogući okvir za formulisanje efika-sne zdravstvene politike u kojoj je zdravlje nedvosmisleno postavljeno kao bezbednosno pitanje i gde se moraju naći odgovori na pitanja – da li ću ostati bez posla i prihoda; hoću li preživeti virus; da li ću preživeti vi-rus pored rata, neuhranjenosti i obe-spravljenosti na više nivoa?

Odgovori na ova i slična pitanja zavise od konteksta, a kontekst je ra-ščlanjen aspekt ljudske bezbednosti koji u pozitivnom smislu uključuje blagostanje i otpornost, poštovanje ljudskih prava, zaštitu i osnaživanje. Svi ovi elementi izgrađuju se i razvi-jaju tokom vremena – zagovaranjem, dobrim javnim politikama, efikasnim upravljanjem, a jednako lako se gube – eksploatacijom, nepoštovanjem pravnih normi, lošim politikama i upravljanjem ili jednostavno virusom poput SARS-Cov-2.

Kada je u pitanju ljudska bezbed-nost, važno je doći do proporcionalne ravnoteže između percepcije pretnje i nebezbednosti na nivou zajednice i ukupnih bezbednosnih mera predu-zetih za ublažavanje ovih rizika. Ljud-ska bezbednost to uzima u obzir kroz kontekstualnu analizu rizika, zasno-vanu na statistici i percepcijama, kao i kroz ulogu građana u definisanju bez-bednosne politike, gde imaju nadzor nad izvršnim ovlašćenjima i sekto-rom bezbednosti u širem smislu.

Međutim, da li je zaista tako u re-

alnom životu? Erozija građanskih sloboda i nepoštovanje demokrat-skih principa neizbežni su elemen-ti više kriza kojima smo svedočili: zdravstvene, finansijske, ekonomske. Mnoge države su tokom trajanja kri-ze donele izvršne uredbe (proglasile vanrednu situaciju ili vanredno sta-nje) kojima su uticale na temeljne slo-bode, kao što su sloboda izražavanja i sloboda okupljanja. Pojačani nadzor, zatvaranje granica, ograničenje kre-tanja, samo su neke od nametnutih mera koje imaju uticaj na naše slobo-de. Donosioci odluka suočeni su s (ne-vidljivim) zadatkom da daju prednost zdravlju primenom takvih mera pro-

tiv rizika, a narušavajući demokratske principe.

Pristup ljudskoj bezbednosti može pomoći u boljem određivanju nekih kalkulacija i boljem uspostavljanju ravnoteže kada je važno odrediti pri-oritete. Ako uzmemo u obzir da je potreba za blagostanjem danas veća nego ikada, a da su neoliberalno vo-đena tržišna rešenja doprinela većoj nebezbednosti i nesigurnosti, onda ljudska bezbednost mora postati centralna pojava ili tema u kreiranju globalnih politika, javnih politika vla-de, ali i građana i organizacija civilnog društva.

Štaviše, postoje inicijative koje na-glašavaju značaj i ulogu ekološkog i društveno održivog privatnog sekto-ra koji mora da bude deo partnerstva na državnom i međudržavnom nivou za rešavanje trenutne zdravstvene krize i kriza koje će uslediti za njom. Kao što je Ulrih Bek u svojoj publika-ciji Svetsko rizično društvo – u potrazi za izgubljenom sigurnošću naglasio: “Ono što se tiče svih, samo svi mogu rešavati.”

Zato pokušajmo da poverujemo i u sledeće – razumevanje ljudske (ne)bezbednosti i složenih efekata/uti-caja na složene, pojedinačne, ali me-đusobno povezane živote ključno je za izgradnju otpornosti pojedinca i zajednice i samim tim od značaja je za celo društvo kako bi se moglo uspeš-no odupreti nekom budućem šoku i izgraditi održiva budućnost.

(nakon 11. septembra i pojave an-traksa, SAD upozoravaju na sve veću pretnju od biološkog i hemijskog te-rorizma i terorista koji su spremni da koriste antraks, botulinski otrov, velike boginje i druga lako dostupna i jeftina biološka sredstva jer se mogu proizvesti i u kućnim laboratorijama).

DILEME: U skladu s prethodno na-vedenim, strategije nacionalne bez-bednosti većeg broja država već neko vreme prepoznaju zdravstvene pret-nje bezbednosti i stavljaju ih na svoje agende. Dileme koje se javljaju pove-zane su s pitanjima o čijem zdravlju i bezbednosti govorimo, ko je odgo-voran za njih, na koji način se brine o njima i kako se određuju prioriteti.

Dakle, kod prve dileme potrebno je razlučiti kada je neki zdravstveni ri-zik iz domena javnog zdravlja pitanje ljudske bezbednosti, a kada pitanje nacionalne bezbednosti. Možemo po-četi od suštinske razlike između kon-cepta nacionalne i ljudske bezbedno-sti, gde prvi koncept sledi Vestfalsku paradigmu “ako želite mir, pripremi-te se za rat”, a drugi “ako želite mir, pripremite se za mir.” Ponovićemo i shvatanje prema kojem nacionalna bezbednost predstavlja bezbednost teritorije od spoljne agresije, zaštitu suvereniteta i zaštitu nacionalnih in-teresa u spoljnoj politici, dok ljudska bezbednost podrazumeva bezbed-nost ljudi u njihovom svakodnevnom životu, koja uključuje poštovanje svih ljudskih prava, jednak pristup obrazovanju, ali i pristup osnovnim pravima za preživljavanje, kao što su zdravlje i dostojanstven rad.

Jedna od specifičnosti svakako je ta da se, za razliku od tradicionalnog pristupa bezbednosti, ljudska bez-bednost bavi uzrokom postojećih problema i bazira na dva komple-mentarna elementa ili principa: odsu-stvu straha od rata, konflikta i nasilja svake vrste; kao i odsustvu ekonom-skih poteškoća, siromaštva, bolesti, degradirane životne sredine i drugih problema koji sprečavaju društveni razvoj (UNDP, 1994).

Ono što se na osnovu aktuelne pandemije virusa SARS-Cov-2 može u konačnim analizama pokazati, i to vrlo konkretno i jasno, jeste – veća ugroženost ljudske bezbednosti od nacionalne bezbednosti. Dok su dece-nijama unazad države ulagale u vojnu

industriju i jačanje vojnih kapaciteta, potpuno su zanemarile pitanja bez-bednosti koja se odnose na zdravlje, klimatske promene i siromaštvo.

Potrošeni su trilioni dolara na ku-povinu i razvoj oružja kako bi se na-cije odbranile od pretnji koje se per-cipiraju u odnosu na drugu naciju i kako bi se razvile institucije, podržali jaki intelekti koji se posvećuju jačanju ovih institucija i osmišljavanju strate-gija za upotrebu ovog oružja, a sve u ime nacionalne bezbednosti.

Jasno je da zdravlje utiče na eko-nomski rast i razvojni potencijal svih nacija, a interakcija između zdravlja i bezbednosti utiče na ukupnu stabil-nost i bezbednost država/nacija. No, i pored toga, kao što smo primetili, po-većavaju se vojni budžeti mnogih dr-žava sveta, smanjuju se izdvajanja za razvojnu pomoć, a onda kao rezultat

imamo činjenicu da je većina država nespremno dočekala pandemiju ko-ronavirusa. Pripremajući se da zaštite nacionalnu bezbednost, došle su do tačke gde je ostala nezaštićena ljud-ska bezbednost.

ULOGA WHO/SZO: Podsetićemo se značaja i uloge Svetske zdravstvene organizacije, koja stoji iza revidiranih međunarodnih zdravstvenih propi-sa, jedini međunarodnopravni okvir kojim se određuje kako WHO i njene članice treba da reaguju na epidemi-je zaraznih bolesti, a koji je stupio na snagu 2007.

Države članice i potpisnice ove re-gulative obavezale su se na izgradnju temeljnih kapaciteta u oblastima na-cionalnog zakonodavstva, politike i finansiranja, koordinacije i komunika-cije o riziku, određivanja nacionalne kontaktne tačke, nadzora, reagovanja, spremnosti i raspoloživosti ljudskih resursa i laboratorija. Činjenica je da se veliki broj država suočio sa izazo-vom izgradnje osnovnih kapaciteta, posebno jer su zdravstveni sistemi fragmentirani, neadekvatno finansira-ni i nemaju dovoljno ljudskih resursa.

Dobar pregled trenutnog stanja na-

cionalnih zdravstvenih sistema pruža i posebno dizajnirana i sistematizova-na baza podataka Globalnog indeksa zdravstvene bezbednosti, uz pomoć koje se mogu rasvetliti nedostaci u spremnosti i kapacitetima, a potom iskazati politička volja, povećati fi-nansiranje i popunjavanje praznina na nacionalnom i međunarodnom nivou (https://www.ghsindex.org/about/). Najveći problemi u jačanju kapaciteta uočeni su kod opštih per-formansi zdravstvenog sistema.

U ovom trenutku može se reći da zaostajanje u implementaciji regula-tive ne odražava nedostatak posve-ćenosti (IHR) već se nalazi u dubljim pitanjima koja se tiču državnih ka-paciteta i političkih procesa. U tim okolnostima posmatranje pandemije kao bezbednosnog pitanja podstaklo je produbljivanje međunarodne sa-

radnje i spremnosti za pandemiju, ali za neke od strukturnih promena biće potrebno više vremena.

Globalno posmatrano, kao vital-ni elementi u rešavanju pandemije moraju se navesti uloga UN i njenih ključnih agencija, uključujući i Svet-sku zdravstvenu organizaciju, gde svi zajedno pružaju neprocenjiv izvor verodostojnih informacija, stručne smernice za javno zdravlje, omoguća-vajući vladama da sprovedu efikasne politike za suzbijanje virusa i ublaža-vanje njegovog zdravstvenog i eko-nomskog uticaja. Svetska zdravstvena organizacija pruža informacije i široj javnosti, pomažući i pojedincima da preduzmu informisane lične mere kako bi se zaštitili, i to koristeći više komunikacionih platformi.

Te platforme uključuju mreže mo-bilnih telefona, društvene mreže i mejnstrim medije, nešto što ne bi bilo moguće pre globalizacije komunika-cijskih sistema i nešto što je značajno, naročito u situaciji kada nacionalni autoriteti i nadležne institucije te in-formacije uskraćuju ili ih ne pružaju na dovoljno transparentan način.

Nakon velikih požara u 2019, a sada i pandemije koronavirusa, kon-

Erozija građanskih sloboda i nepoštovanje demokratskih principa neizbežni su elementi više kriza kojima smo svedočili: zdravstvene, finansijske, ekonomske

Ulrih Bek je u svojoj publikaciji Svetsko rizično društvo – u potrazi za izgubljenom sigurnošću naglasio: “Ono što se tiče svih, samo svi mogu rešavati.”

AIDS/HIV: Preispitivanje paradigme o bezbednosti

27/08/2020. NOVI MAGAZIN BROJ 487

PR

ILO

G: Z

DR

AV

LJE

KA

O B

EZ

BE

DN

OS

NO

PIT

AN

JE

PR

ILO

G: Z

DR

AV

LJE

KA

O B

EZ

BE

DN

OS

NO

PIT

AN

JE

60 61