vasant rele - tajanstvena kundalini.pdf

,

I I

Vasant G. Rele

TrikonA Novi Sad

Naslov odginala: The Mystedous Kundalini

Vas:ant G. Rele

Prevod: Vukovi Milivoje

Izdava: TrikonA, Novi Sad

CI Copyright: 2005 by TrikonA, Novi Sad

Korektura: Dr. Vesna eperkovi

Priprema: Marko Antoni

Kodce: Vukovi Milivoje

tampa: TrikonA, Novi Sad, 2005.

Tira: 100

ISBN 86-7782-042-6

I

, I

I

I

,

l

v

SADRZAJ

UVOD .. . . . .4

REC AUTORA . . . .. . 6

PREDGOVOR . . ... . 8 Nastanak knjige. Fiziki razvoj Deabandhua.

Podvizi Deabandhua. Stanje njegovog srca. Nepotpuni predlozi za objanjenje fenomena. Isticanje nepravilnosti. Srodne nepravilnosti. Jogijsl,i podvizi. Predlozi objanjenja fenomena podviga. Digresija.

Poglavlje 1 NAUKA I FILOZOFIJA JOGE .. . . . . 15

Definicija razliitih joga. Potrebni koraci za postizanje joge. Jama, nijama, asana, pranajama. Regulisanje i kontrola disanja. Klasifikacija disanja. Joga disanje. Treniranje volje. Tehnika pranajame. Poloaji za praktikovanje pranajame. Pratjahara, dharana, ana i samadhi. Znaaj razliitih grana Patanalijeve joge. Vanost dharane.

Poglavlje 2

JOGA VEZBE . . . . . . 25 Jogijske vebe autonomni nervni sistem. Simpatiki i cerebralno-kimeni elementi. Saetak autonomnog nervnog sistema. Simpatiki deo, njegova svrha . Simpatiki i para-simpatiki.

Poglavlje 3 TANTRIKA ANATOMIJA iVACA NADI,

AKRE, AKTI. ... . . 29 Nervi, pomenuti u joga literaturi. Poloaj ida i pingala nadia. Poloaj i opis suumna nadia. Kontrola suumne

Tajanstvena kundalini

2

ponitava vreme. Latentna mo se razvija kroz suumnu. akre ili pleksusi. PoloaV i moi akri. Dakini i rakini akti. Lakini akti. Kakini akti. Sakini akti. Hakini akti.

Poglave 4 KUNDAlINI-NJEN POLOZAJ I FUNKCIJA . . . . . . 36

Tajanstvena kundalini daruje natprirodne moi. Kako drugi opisuju kundalini. Poloaj kundalini. Poloaj i opis kande. Analiza poloaja. Kanda i kundalini. Kundalini i suu mna. Kundalini i brahma-dvara. Buenje kundalini. Kundalini i est kapija koje vode do brahma-randhre. Potraga za poreklom vasana. Definicija randhre.

Poglavlje 5 IDENTIFIKACIJA KUNDAlINI S DESNIM VAGUS

IVCEM . . . . . . 44 Kundalini ivac. Kundalini se poistoveuje sa vagusom. Vagus ivac, poreklo i funkcija. Jedinstvenost vagus ivca. Dovodna i odvodna vlakna (tkiva). Njihove funkcije. Njihova kontrola. Delovi vagusa. Pomirenje oiglednih anomalija. Kundalini odgovara desnom vagus ivcu.

Poglavlje 6 PANA PRANE I PANA VAJUI. . . . . . 50

Pana-prane. Udana-prana-samana-apana-vjana. Fizioloko objanjenje pana-prana. Odreivanje poloaja i funkcije pana-prane. Poloaj udane. Lokacija prane. Lokacija samane. Lokacija apane. Lokacija vjane. Pet upaprana. Pet vajua. Njihova funkcija.

Poglavlje 7 BUENJE KUNDALlNI BANDHA POSTUPKOM . . . . . . 56

Band ha i mudra. Stvaranje kundalini upeatljivom. Razlika izmeu asane i mudre. Superiornost hatha joge nad

Vasant C. Rele

I

l

I

3

nana jogom. Tri bandhe i njihova vebao Njihov uticaj na autonomne nerve. Na strukturu tela. Nesvesna kontrola katabolinih smetnji. Potreba da se suumna svesno kontrolie. Proizvod nadia, susret prane i apane. Band ha i pranajama ostvaruju svesnu kontrolu kundalini.

Poglavlje 8 BUENJE KUNDALlNIJA PRAKSOM MUDRI. . . . . . 62

Saktialan mudra. Susret prana i apana vajua je bitan za

svesnu stimulaciju kundalini. Sanmukti mudra i njena vanost. Kheari mudra, njena vanost i efekti. Kheari -kralj meu mudrama. Rezultati kheari mudre na cirkulaciju krvi. Njena pomo pri zatvaranju prane u telu. Produenje jezika kao glavni faktor. Metod produenja. Vanost kotrljanja jezika unazad. Vanost mudri. Samjama za pripremu kundalini za delovanje.

Poglavlje 9 ATA SIDHI.. . . . . 67

Nirvikalpa samadhi. Atha sidiji. Anima ili mikrokosmos. Maksima ili makrokosmos. Langhima ili lakoa. Garima ili gravitacija. Prapti ili uspeh. Prakamja ili preobilno sticanje. Vasitvam ili podjarmljivanje. lhatvam ili iezavanje. Objanjenje verovatnosti sidhija.

Poglavlje 10 SAETAK KNJIGE . . . . . . 72

Nauna definiCija kundalini joge.

DODATAK RENIK NEPOZNATIH REi I POJMOVA

. . . . . . 73


4

UVOD Ser Don Vudrofa,

autora knjige "Zmijska snaga".

Tantre imaju dvostruko znaenje, kao prirunici za sad hanu, bilo putem oboavanja (upasana), ili irenjem prirodnih moi (sidh, ili da se putem joge postigne Najvii Svet (paramartha). Joga aspekt je vaan zbog svojih hatha vebi koje razvijaju oveka kao psihiku celinu, kao uvod za laja ili kundalini jogu. U stvari one su bogat izvor ove naroite vrste joge. Ja verujem da se ta joga praktikuje s nekim rezultatima, ne zato to imam lino iskustvo u tim stvarima, nego zato to je joga drevna i to nije verovatno da bi je a priori ljudi praktikovali vekovima bez postizanja nekih rezultata. Kolika je njena vrednost, to je drugo pitanje i stvar u koju nisam ranije bio tako siguran kao to sam danas. Vrlo je oito da ovaj oblik joge vri parapsihiki uticaj. U takozvanom "spiritualnom" aspektu vrednost joj je podjednako velika. PO mom miljenju, meu razliitim jogama, od najvee vanosti su karma, bhakti i nana joga. Meutim, oigledno postoje mnogi kOjima se naroito svia kundalini joga i u njoj nalaze veliko zadovoljstvo. U svakom sluaju, test kundalini joge je ajurveda, naime njeni rezulati. Vremenom sam doao do zakljuka da sam svojim kriticizmom u knjizi "Zmijska snaga' potcenio njenu vrednost. Meutim, budui da je kundalini joga od velike naune vanosti, parapsihikog i metafizikog sadraja, drago mi je da sam pozvan da napiem ovaj uvod o ovom vrednom istraivanju. Jer, pored toga to joga mora da se shvati s metafizike i religiozne strane, ona takoe ima i nauni aspekt s kOjim se moraju baviti filozofi i drugi. Stoga sam veoma zadovoljan to je autor kompetentan naunik i to je kundalini jogi dao naunu perspektivu, koju ona zasluuje.

Vasant G. ReZe

J

I

5

Njegov pristup je originalan, naime smatra da je kundalini prava vagus snaga. Rekao bih da kundalini nije samo to, ona je veliki potencijal. Kao takva, po mom miljenju ona se ne sme identifikovati s jednim od proizvoda koje donosi. Rekao bih da je kundalini grubi oblik akti. Kaem grubi oblik jer Gospod ima mnogo aktija, takvih kao to su njegova ananda akti i druge. ta su u Gospodu nana, krija i maja akti, to su salva, radas i tamas u pauu. Kundalini akti u telu je prakrti akti, jedan razvijeni oblik Gospodove maja akti. Iz ove poslednje i kanuke dolaze talve purua i prakrti. Prakrti je koren psiho-fizike supstance koja razvija talve od buddhia do prithivia, a sainjava tela atmana kao svest (i. Kao takva, po mom miljenju ona nije nervna ili druga pSihika supstanca, ili mentalna sposobnost, nego osnovna supstanca za obe. Pro?uene, one se uzdiu i stapaju u vie tatve zavrivi u Siva-akti talvama, kada se kae da se integriu u Paramaivi. Uratko, joga je evolucioni pokret, obrnut od involucije ili uplitanja u materiju koja sainjava Univerzum. Kundalini je dinamiki stvarna, kao mo koja ostaje nakon namirenja svih telesnih potreba (da iskoristimo grub izraz, jer ne moemo nai bolji) , a nakon proizvodnje prithivia ona se sklupa oko statiki realnog lingam a i odmara se.

Ako je to tako i ja sam u pravu, da li je autorova teorija bez vrednosti? Naprotiv, izgleda mi da je od velike vrednosti, ali treba je ispitati u pogledu identifikacije kundalini s nervnom snagom vagus, jer moe biti da taj nerv u ovoj jogi ima funkciju od praktine vanosti, to autor tvrdi da je otkrio. To moe da bude ne samo vano, nego kao to autor tvrdi, moda i najvaniji elemenat u stvarnom delovanju joge. Ja ne mogu rei da li je to tako ili ne, jer nisam fiziolog. I drugi naunici treba da se bave analizom ispravnosti autorovog zakljuka. Sve to sada mogu rei, i ako nisam dovoljno kompetentan da pruim naunu kritiku


6

ovog dela, ipak imam utisak da otvara nove horizonte u istraivanju kundalini joge i da treba pristupiti opsenim praktinim ispitivanjima ovde izneti h teorija. Istovremeno je potrebno da se izu e joga tekstovi koje sam naveo u svom delu "Zmijska snaga". Neki tekstovi moda nisu dobro shvaeni jer postoje razlike u njihovim interpretacijama. Drago mi je da je ovek s naunim postignuima, kakve je ostvario autor, uzeo stvar u svoje ruke i time ohrabrio druge da ga slede i kritikuju. Ako je izvrio nova otkria, kao to tvrdi, utoliko bolje. U svakom sluaju vredno je to to je paljivo razmotrio predmet i ponudio nam argumente koji podravaju njegove zakljuke. Za ono to treba uiniti u ovoj i svakoj drugoj oblasti datoj u astrama, potrebno je vee obrazovanje od onog koje je po engleskom sistemu obrazovanja stekao indijac. Doao sam do zakljuka da one sadre vie znanja nego to tako obrazovan ovek moe pretpostaviti. Pored mene i mnogi drugi su zahvalni autoru za njegov posveen rad, iji proizvod preporuujem itaocima, kako indijskim tako i drugim. Trenjem mentalne arani pali se vatra znanja.

Okford, 11 februara 1927. Don Vudrof

v

RECAUTORA

Ova knjiga je u poetku bila mali izvetaj Bombajskog Medicinskog Saveza za mesec juli 1926. Tada sam imao za ciij da objasnim neke od jogijskih fenomena u terminima zapadne anatomije i fiziologije. Rad je lepo primljen od veine u Savezu i izraena je elja da se to tampa u asopisu radi dobrobiti mnogih koji su zainteresovani za nauku o jogi. Inspirisan sam da proirim

Vasant G. ReZe

I

I

7

sadraj svog rada i da ukljuim objanjenja mnogih joga fenomena i tehnikih termina, kojima se nisam bavo u izvornom radu.

Citajui, tokom pripreme za pisanje, razliite prirunike iz kundalini joge, uverio sam se da vie ili manje sadre rasprave o autonomnom nervnom sistemu i da objanjavaju metode ostvarenja njegove svesne kontrole. Ostvarenjem te kontrole stiu se natprirodne moi, kOjima se izvode odreena savrenstva.

Glavne knjige koje sam koristio kao osnovu za svoj rad su tri dobro poznata sanskritska teksta s komentarima. To su Hatha-jogapradipika, iva-sam hita i atakra nirupanam.

Objanjenja razliitih jogijskih vebi i fenomena koja sam dao na sledeim stranicama samo su mogui predlozi i treba da se uzmu kao nepotpuna, dok ne budu dopunjena od strane nekog bolje upuenog u nauci joge kao i zapadne nauke.

Izraavam iskrenu zahvalnost Mr. S. S. Mehti za ohrabrenje koje mi je pruio da napiem ovaj rad i za njegove vredne sugestije.

Zahvalan sam takoe Swami Kuvalayanandi za pomo u prilogu o mudrama i asanama, koji je prkljuenen ovoj knjizi.

Vasant G. Rele


8

PREDGOVOR Nastanak knjige

1926. godine pod pokroviteljstvom Bombajskog

Medicinskog Saveza Deabandhu je demonstmao .Izvesne

fenomene, takve kao to je voljno zaustavlja.nje radijalnog I

slepoonog pulsa s obe strane i zaustavljanje kucanja srca

za nekoliko momenata. Pokazao je takoe i neke retke

podvige, kao to je streljatvo, cepanje vlasi kose i. kona

pomou strele s rastojanja 15 do 20 stopa. Prekinuo je

gvozdeni lanac debljine 3/8 ina sao snagom vo.g te!a. Lanac je bio fiksiran na jednom kraju: a :>n ga. je

je.dnlm

trzajem prepolovio. To je izazvalo opste cuenje. :nsnI su traili objanjenje i nudili odgovor, svako na svoJ

nac.

Neki su mislili da je to uinio snagom kontrole SOjlh

miia, drugi su govorili o sluaju pulsa da je to bila Ista

hipnoza. Da je hipnotisan ovek ji mu .ie kontrohsao puls. A bilo je i nekih koji su mlshh da j to Izvren nervnom kontrolom. Deabandhu je to vrio uz po

moc

poznavanja jogi nauke i pranajame. Sigurno svi .le da saznaju stvaran uzrok tih retkih fenomena. Ja mlsllr

da

medicinski strunjaci, znajui kako rade anatomija I

fiziologija ljudskog tela, treba da bu .posobi to da bjasne, ali ak je i njima to teko objasnjlvo. Mozda n

o .to

nije normalno za oveka koji ivi na niem nvou vlbraclj, jeste normalno za one koji ive na .Io v

lsem IVO VI

bracija. Miii srca, takoe kao artelj I c!.a, kOJI obl?no nisu pod kontrolom, deluju kao voljni mlslcl uz pomoc

Ivesnih metoda i postupaka koji se konste za postiza

nje

vieg nivoa vibracija, usklaenog s beskona?nim. . . . 0 ' Dopustite mi prvo da opiem telesni razvj I fizlckl

izgled tog gospodina. Srednjih je godina, srednje VISine,

vitkog tela s ne ba dovoljno razvijenim grudima da bl se

mogao uporediti sa srednje razvijenim atletiarem, dugih

Vasant C. Rele

I

I I

I I

I

9

tankih nogu miiavih listova to pokazuju da nije dovoljno vebao, a ipak poseduje mo da raskine lance snagom svog tela. Glas mu nije bio ni lep niti hipnotiki. Mo da se raskinu lanci pretpostavlja atleski izgled i snagu miia. Ali fizikim izgledom Deabandhu nije ni izdaleka nalikovaao na atletiara, pa je bilo oigledno da svoje podvige ne izvodi svojom fizikom snagom, ve pre nekom snagom koja delluje u njihovoj pozadini. To je inio snagom izdrljivosti. Nije neophodno da ulazimo duboko u to, ali mogu istai jednu stvar. Dok zapadna fizika kultura posveuje veliku panju razvoju lepote i gracioznosti telesnih miia, indijske metode fizike kulture, s druge strane, imaju za cilj poveanje snage izdrljivosti. Mislim da se to pokazalo kroz dranje indijske armije u nedavnom ratu.

Podvizi Deabanhua

Pokuau sada detaljno da opiem razliite podvige koje je ostvario Deabandhu, a takoe i stanje njegovog tela tokom tih podviga. Nesreom podvizi koji su izvoeni pod pokroviteljstvom bombajske medicinske unije vrili su se u kasnim veernjim asovima, pa nije bilo mogue jasno opaati izraze na njegovom licu. Meutim ja sam posmatrao izvoenje istih testova u boljim uslovima. Ispitivanje je sprovedeno pred studentima medicinskog koleda i nekoliko gostiju. Ja i moj asistent, doktor medicine, odabrani smo da damo zakljuak o istinitosti njegovih tvrdnji u svom izvetaju, ta smo stvarno videli i oseali, stoga su nan:. bili prueni najbolji uslovi da posI"[latramo sve izbliza. Stavie, test je sproveden pri punoj dnevnoj svetlosti . Ostaviemo na stranu njegove streljake podvige, same po sebi dovoljno velianstvene, baviemo se podvigom kontrole srca i pulsa koji su od najvee vanosti za studente medicine. Prvo izvoenje se sastojalo

Tajanstvena kundalilli

10

od zaustavljanja radijalnog pulsa na lanku ruke. Tokom testa oseao sam radijalni puls njegove desne ruke, a moj asistent puls na levoj ruci. Rekli smo mu da zaustavi puls na lanku desne ruke. Pri tome je duboko udahnuo, pa je nakon otprilike est sekundi usledio dubok izdah. Na pitanje da li oseam njegov puls odgovorio sam odrino. Onda sam zapazio ubravanje pulsa za dve ili tri sekunde, nakon ega je usledio snaan izdah, a potom je usledilo usporavanje tokom dve-tri sekunde i onda potpun prestanak pulsa. Nakon jednog minuta ponovo mi je postavljeno pitanje, osea m li puls? Na ta sam opet odgovorio odrino. Isti uslovi su potrajali jo minut. Nakon toga Deabandhu je rekao da moe zadrati svoj puls jo jedan minut, a dok je to izgovarao osetio sam dva ili tri pulsa pa je ponovo potpuno iezao. Stavio sam mu to do znanja, na ta je on prokomentarisao da se i to ponekad dogaa. Potom smo se uverili da moe zaustaviti svoj puls za etiri minuta. za vreme dok nisam oseao puls osetio sam da mu podrhtavaju prsti. Ruka mu je bila iva, ali je malo pomodrela koa. Tokom svih tih zbivanja puls se normalno odvijao na lanku druge ruke, u ta me je uverilo svedoenje mog asistenta. Kada smo zamenili mesta u to sam se i sam uverio. Posmatraima koji su izrazili sumnju, omoguili smo da posmatraju izbliza grenje njegove ruke i podlaktice. Pri ispitivanju tih miia, kada je ponovo zaustavio puls, otkrili smo da su sasvim gipki i savitljivi. Dobro je poznato da se u jednoj taki nikakvim grenjem ne moe zaustaviti arterijski puls ili cirkulacija. Na veini vena tok moe da se uspori samo kada su due vremena stegnuti miii.

Sledee testove srca smo radili stetoskopom na razliitim delovima grudi. Procesi dubokog disanja i snanog izdisanja su ponavljani i za nekoliko sekundi moglo se uti podrhtavanje otkucaja srca, onda uspora-

Vasant C. Rele

,

,

II

vanje pa se potpuno zaustavilo. Trajanje potpunog prekida kucanja srca iznosilo je 6 sekundi. Kada su ponovo poeli otkucaji, nastupilo je regularno podrhtavanje srca, pre nego to je jo jednom zvuk ponovo postao regularan. Ukupno trajanje tih pojava neuobiajenog kucanja srca pre potpunog zaustavljanja, pa do ponovnog obnavljanja normalnog ritma iznosilo je 18 sekundi. Ovo naroito pominjem zbog injenice da je u jednom i drugom sluaju period pred zaustavljanje pulsa i kucanja srca trajao 6 sekundi. tavie tu se javlja neuobiajem ritam u trajanju od 6 sekundi, naime, 6 sekundi preliminarnog ubrzavanja, 6 sekundi zaustavljanja i 6 sekundi povratka na normalne otkucaje. Ta neobina pojava ima svoj znaaj, pa emo se kasnije baviti njom. Izraen je i dijagram te pojave.

Deabandhu tvrdi da pod povoljnim uslovima moe da zaustavi svoje srce za 18 sekundi, to je trostruki period od 6 sekundi. Posmatrali smo takoe kako zaustavlja slepooni puls po volji. Nezadovoljni onim to smo videli i osetili rnolili smo ga da ponovi zaustavljanje rada svog srca, dok smo ga mi paljivo posmatrali. Jo osam drugih medicinskih strunjaka su prisustvovali tome. Evo tanog opisa svega to smo zapazili. Prvo je ispitano njegovo srce u normalnim okolnostima i na ekranu je zabeleena gornja taka njegovih otkucaja. Zatim smo zatraili da duboko udie i izdie, pri emu smo takoe evidentirali na ekranu vrhunske take otkucaja srca. Otkrili smo da su nakon svakog kompletnog udisanja, vrhovi otkucaja srca zaostajali za oko pola ina iza njihovog normalanog poloaja. Njegovo srce se zatim zgrilo i postajalo sve manje i manje dok nije postalo minimalno, naime uvueno za oko 213 u odnosu na svoj normalan poloaj. Na vrhu otkucaja srce je postalo neujno, mada je nastaviljalo svoje ritmiko stezanje. Grafikon pulsa je potvrdio gornji opis. Kardiogram je pokazao da su se srani miii stezali


12

ritmiki 60 puta u minuti, mada je kucanje bilo neujno. Moda je to bio normalan ritam samog sranog miia, ali ne i srca sa svojim protokom krvi. Istraivanja Krile-a su pokazala da srani mii moe da nastavi sa ritmiki m stezanjem i izvan tela uz pomo njegovog podlivanja ili natapanja odgovarajuim fluidom. Normalan ritam srca s protokom krvi od 72 otkucaja u minuti opet predstavlja proizvod broja 6. Ovo moda nastupa usled pritiska i smese krvi koji na njega deluju stimuliui vlakna simpatikih ivaca autonomnog nervnog sistema, koji su smeteni u sranom miiu.

Nepotpuni predlozi za objanjenje fenomena

Izneo sam sve podatke detaljno. Postavlja se pitanje: 'Kako se to dogaalo?" Moemo li objasniti, pojavu tih razliitih fenomena, naim sadanjim poznavanjem fiziologije i anatomije?

Da vidimo prvo da li predlozi nekih lanova komisije mogu da objasne te fenomene? Ne mislim da su veina tih objanjenja od vrednosti koja tvrde da takve stvari predstavljaju nezavisnu kontrolu miia, jer da bi se oni pokrenuli na delovanje, morao bi da postoji nevidljivi potsticaj u obliku misli ili nekog direktnog stimulansa za

svojevoljnu kontrakciju ili voljno stezanje miia. Cak i kod onih osoba koje su sposobne da nehotino kontroliu miie, nad kOjima normalno nemamo kontrolu spreavajui i pobuujui impulsi moraju da prou kroz ivce. Drugi predlog je da organi normalno sadre samo nehotine miie, a da su samo izuzetno sainjeni od voljnih miia, omoguujui tako tom nenormalnom pojedincu da te organe dovede pod kontrolu centralnog nervnog sistema. Ali tada bi u ivotu postojao preveliki rizik. Tako sainjen, abnornalan ovek, moe da ivi i umre, ili

Vasant G. ReZe I

,

I

13

oivi ponovo po svojoj volji. Moe svom srcu da prui odmor u svakom momentu aljui inhih ibitome ili spreavajue impulse kroz centralni nervni Sistem, tj. zaustavljajui za neko vreme sve pokrete omoguujui srcu da, dokle nae znanje dopire, bude bez teine, bez ritminosti u voljnom miinom tkivu. Da li e iv ovek moi da alje pobuujue impulse tom organu ako je fJlrtav - organu koji kroz krv nosi hranu svim delovima tela? Cak i jogi koji su daleko napredovali u ovoj nauci nisu to postigli, mada su sposobni sve druge organe svog tela da uine neaktivni m, ukljuujui i disajne funkcije. Kontrakcija srca nikada ne moe potpuno da prestane zbog uroene ritminosti ili elastinosti njegovih miia. Poznavanje te injenice navelo je drevne mudrace da veruju kako utelavljena dua (ivatma) boravi u srcu. U stvari ova ritmika aktivnost srca, u odsustvu svih namemih i nehotinih pokreta samo je kontiunalno delovanje koje ih opet vraa na materijalnu ravan, ako tako zaele, nakon, kako oni kau, iskustva sticanja znanja na duhovnoj ravni. Sluali smo prie da su se jogi ukopavali za zahtevan o vreme, produujui ga danima, ak i mesecima, tako da je svako funcionisanje njihovog tela bilo neizvesno, ak i najvanije funkcije kao to je disanje. Ipak oni, moraju da odravaju vodee svetlo ivota u obliku ritmikog kretanja srca, kako bi ponovo zapalili ivotni plamen, kad se iskopaju s mesta svog ukopavanja.

Fenomen izlaganja X-zracima demonstrirao je da ne dolazi u obzir hipnotiki uticaj. Teorija nervne kontrole moda jedina moe da ga objasni. Ali, koji ivci se kontroliu? Centralni nervni sistem vri vrlo malu kontrolu nehotinog miinog tkiva, takvih kao to su srani miii , creva, lezdnih organa itd. Svi ti nervi se ne dovode u pitanje. Samo vid kontrole simpatikog nervnog sistema,


14

koji normalno ne moemo da kontroliemo moe da objasni sve fenomene koje je demonstrirao Deabandhu.

,

Deabandhu nam je rekao da mu to omogucava . .. . . veba joge i pranajame. Meutim to njegovo objasnjenje nam izgleda nedovoljno dok ne budemo inicirani u tu joga nauku i postanemo sposobni da ga interpretiramo u terminima moderne nauke sa dananjim znanjem anatomije i fiziologije.

U ovoj knjizi ja predlaem jedno objanjenje gore pomenutih fenomena u terminima moderne nauke. Moda postoje i neka druga objanjenja tih fenomena koja su i bolja. Dajmo dovoljno materijala za diskusiju, jer samo nauna rasprava moe na kraju da nas dovede do istine.

Pre nego to ponem objanjavanje tih fenomena, neophodno je potrebno da skrenemo s puta i uemo u carstvo joga nauke, bez koje smisao objanjenja ne bi bio ispravnio shvaen.

Vasant C. Rele

,

I

I

I

Poglavlje 1 NAUKA I FILOZOFIJA JOGE

Definicija joga

15

ta je joga, a ta pranajama? Ako neko uini neto to nije uobiajeno, izvan mogunosti obinog pojedinca kae se obino da je to uradio uz pomo joga nauke. Pre nego to vas uvedem u tu nauku, dobro je da se upoznamo ta joga znai. Re joga nastala je iz kojena yuj to znai spojiti ili zavariti zajedno. Upravo kao to se u zavarivanju dva komada istog metala spajaju postupkom zagrevanja i kovanja, isto tako joga iz indijske filozofije, utelovljenu duu ivatma, koja je deo univerzalne due paramatma, dovodi u jedinstvo s univerzalnom duom pomou razliitih telesnih i mentalnih vebi. Ima puno veto napisanih dela o jogi, na razliitim jezicima. Svako od njih pokuava da definie jogu na svoj poseban nain, pa u pomenuti nekoliko definicija. Neki definiu jogu kao "samo-usred sreivanje, s obzirom da vidi kako dua izgleda kada je apstrahovana od duha i materije". Patanali opisuje jogu kao "potiskivanje ili guenje misli". Ovde re "misao" na treba shvatiti u obinom uskom smislu, nego je treba uzeti da oznaava svest koja ukljuuje oseaj nost, matu i snove.

Jednostavna definicija koja se nalazi u BhagavadGiti opisuje je kao smirenost u mislima i delima koja ima za rezultat efikasno delovanje, koje se vri kao sluba posveena bogu. Sledea definicija manje-vie dobro objanjava jogu. "Joga je nauka koja uzdie sposobnost ljudskog duha da odgovori na vie vibracije i da opaa, hvata i asimilie kretanje beskonane svesti koja se kree oko nas po celom univerzumu".

U stvari, ona ini da postanemo prenosnici, a takoe i prijemna radio stanica za aktivnosti. Um nam je


16

kao antena. Mogu da se uhvate i prime neizgovorene misli drugih ljudi sa svake udaljenosti. Mogu da se emituju i sopstvene misli kako bi drugima pomogle u duhovnom razvoju, ili kada su u tekoama. Tvrdi se da su sva uda svetaca, spasitelja i mudraca bila zasnovana na poznavanju ove nauke, koja je najvia od svih. Iz gore datih definicija moe se videti da joga oznaava sjedinjavanje i povezivanje oveka s bogom. Il i ispravnije, razdvajanje oveka od ulnih objekata, naime odvajanje od pojavnog sveta. Ta nauka vodi iniciranog postepeno do najuzvienije samo-realizacije dok ne stane licem u lice s ciljem svog istraivanja. Taj cilj istraivanja moe da se ostvari razliitim nainima, bilo posveivanjem svih svojih plodova rada bogu (karma joga), ili takoe apsolutnim predavanjem bogu svih svojih nada i aspiracija ukljuujui i sebe (bhakti joga). Najvii oblik joge, koja ne vidi duu drugaije do samo ispunjenu apsolutnim, istovetnu s apsolutnim, ili bogom je nana joga. To je dovoljno za nau svrhu. Nije potrebno dublje da istraujemo tajne joge, ali nee biti suvino rei nekoliko rei o njenim postizanju.

Potrebni kOraci za ostvarenje joge

Patanali, mudrac koji je sakupio Joga sutre delovao je u II veku posle Hrista, navodi osam koraka za postizanje joge. Oni su sreeni po gradaciji, naime svaki naredni je tee ostvariti od prethodnog. Koraci su sledei: jama, nijama, asana, pranajama, . pratjahara, dharana, ana i samadhi. Opisau znaenje tih sanskritskih izraza i ta u sebi sadre, kao to je dato u Patanalijevim joga aforizmima (rad a jogi).

Jama oznaava istinoljubivost, ne-vrenje krae, uzdravanje i ne primanje darova.

Vasant C. Rele

1 7

Nijama znai istoa kako spoljanja tako i unutranja, zadovoljstvo, uenje i oboavanje boga.

Asana je trei korak. To je poloaj za kontemplaciju. Potreban je poloaj u kome e se telo odrati nepokretnim, da njegov nekontrolisani nemir ne bi ometao duh i rasipao energiju volje. Iskustvo je pokazalo da je padmasana, to jest malo modifikovan sedei poloaj s prekrtenim nogama poput Budinog lika, najbolja asana. U ovoj asani levo stopalo je poloeno na desnu butinu, a desno stopalo na levu. Desna ruka poiva na desnoj butini, pored kolena. Dlan je okrenut na gore sa sastavljenim vrhovima palca i kaiprsta. Leva ruka je takoe postavljena slino i poiva na levoj butini, a pogled je usmeren prema vrhu nosa. To se naziva pribrani poloaj ili asana staloenosti, a koristan je za odravanje stabilnosti duha. Prva dva koraka predstavljaju moralni trening due, a trei korak je vie posveen vebi miia. Ima 84 asana ili poloaja i svaka nosi posebno ime. Pretpostavlja se da svaka asana vri kontrolu odreenih miia u telu. One se takoe korisno primenjuju u terapeutske svrhe pri izvesnim uslovima, posebno za hronine bolesti koje su povezane sa ivcima i metabolizmom. Praktikanti asana idu jo i dalje, tvrdei da se i bolesti poput lepre mogu izleiti praksom telesnog stava sarvanga asana, za koju se kae da smiruje nervni sistem.

Pranajama. Kada asane postanu svakodnevna navika i vie nisu samo razonoda duha, etvrti korak -pranajama - moe se vebati s lakoom. Re pranajama nikada praktino nije ozbiljno koriena i prouavana, pa je njeno potpuno znaenje teko shvatljivo. Pravi cilj pranajame je da kontrolie ivce ili nervne centare to prouzrokuje naizmenino automatsko poputanje i kontrakciju respiratornih miia. Disanje ima malo toga da ini s pranajamom, premda je umetnost disanja jedno od


18

sredstava dovoenja prane pod kontrolu, to jest energije ili nervnog impulsa. Znamo da je respiratorno delovanje pod kontrolom vagus ivca, koji ima dva skupa vlakana, dovodnih i odvodnih; stimulacija prvog zaustavlja izdisanje i proizvodi udisanje; a stimulacija drugog ini suprotno. Ta vlakna se pobuuju na delovanje naizmeninim opadanjem snage i irenjem vazdunih puteva plua, gde je smeten svretak vagusa. Pranajama je rezultat i postupak dovoenja vagus ivca pod kontrolu, nad kojim obino nemamo kontrolu. Vanost ove kontrole moe da se shvati kada se zna da su sve ivotne sile, vie ili manje, pod kontrolom vagus ivca i njegovog centra. A kada se to postigne uz pomo joge, kae se da ne postoji nita u prirodi to se ne moe dovesti pod kontrolu vagus ivca praktikanta. Sve sile prirode e ga sluati kao robovi. Neznalice kad se sretnu s tim moima joge, to nazivaju udima.

Pranajama onda zaista oznaava kontrolu energije, to jest impulsa autonomnog nervnog sistema i njima prouzrokovanih brojnih aktivnosti tela. Spreava rasipanje energije i usmerava je po volji du naroitog kanala, kao to je to inio Deabandhu pri zaustavljanju pulsa jedne ruke. Od najvee je vanosti korienje pranajame kao sredstva za kontrolu kosmike energije, koja je sam ivot.

Popularno, pranajama se obino uzima kao sredstvo za regulisanje disanja. Protraeno disanje rano dovodi do smrti, dok se kontrolom disanja ivot produuje. Jogi ne mere duinu ivota brojeru godina nego brojem disanja. To itaocu ukazuje na vanost regulisanja disanja u postupku pranajame.

Moram detaljno izloiti etvrti korak, to jest pranajamu, jer je ona prvi kamen spoticanja u ostvarenju joge. Naredne korake je lako ostvariti ako se ovlada postupkom pranajame. Pored toga, disanje je glavni metod aps or-

Vasant C. Rele

I

19

bovanja energije iz atmosfere. Moe se pretpostaviti da su plua skladite apsorbovane atmosferske energije i da se ona odatle raspodeljuje ostalim organima. U stvari, ono to je toak zamajac za mainu, to su plua za telo. Svakim udahom udiemo izvestan iznos elektriciteta ili energije iz atmosferskog vazduha. Tu energiju apsorbuje krv i prenosi je ivcima nehotinog kretanja. Disanje je obino nehotian akt, mada moe da se vri namerno kada elimo da govorimo, smejemo se ili plaemo. Da bi se ostvarila kontrola, treba da se pone s kontrolom normalnog disanja. Da bi se to inilo prvo treba da se bude svestan svog disanja. Svesni sile svog disanja, treba da ga produbimo i time apsorbujemo veu koliinu energije, koja se upotrebljava za osnaivanje nervnog sistema. Da bi se to postiglo potrebno je da disanje bude jogijskog karaktera.

Disanje se moe klasi1ikovati u etiri tipa, naime, plitko, srednje, duboko i jogijsko. Plitko disanje je ono koje je poznato kao "kljuno". U ovom disanju je angaovan samo gornji deo grudi i plua. Pokree se samo najui deo; istovremeno dijafragma, delom koji delimino odvaja grudnu duplju od trbune upljine. Tim uzdizanjem sabija se vazduh u najnii deo plua spreavajui njegovo dalje irenje na dole. U ovom disanju u plua ulazi minimalna koliina vazduha; uz maksimalan napor stie se minimalna dobrobit.

Srednje disanje, na koje smo obino naviknuti je ono koje se naziva meurebamo ili grudno disanje. Ono je superiornije od plitkog disanja, ali je inferiornije od dubokog disanja.

Duboko disanje ili disanje dijafragmom mnogo je bolje od prethodno pomenuta dva. Zapadni pisci su shvatili vanost ovog disanja i stalno istiu njegove dobrobiti u zdravstvenim asopiSima. U ovom disanju


20

vanu ulogu igra kretanje dijafragme. Kad miruje, dijafragma je konkavna povrina prema trbunoj duplji, a ispupi se u grudima kao kupa. Kada se stavi u upotrebu, iezava kupasti izgled, dijafragma pritiska trbuni sadraj i istiskuje trbuh napolje. Ovo disanje uglavnom ispunjava samo vie i srednje delove plua i u jogijskoj praksi nije nalo svoje mesto.

U joga nauci, d isanje sadri sva tri oblika. Postupak tog disanja je sledei: Prvo se ispunjava gornji deo plua, dalje kretanjem rebara na gore i napred udie se dok vazduh ne ispuni srednji deo, a trbuh se konano ne ispupi doputajui d ijafragmi da lei ravno, a uvue se dodatna koliina vazduha da ispuni najnie delove plua. Stoga, u jogijskom disanju su cela plua, od vrha do dna, ispunjena vazduhom, tako da se apsorbuje maksimalna koliina kiseonika i uskladiti najvea mogua energija (prana).

Nakon to se prema gornjem opisu naui irenje plua do punog kapaciteta pristupa se sledeem koraku u kome se d isanju daje odreen ritam. U jogijskoj praksi se primenuje disanje iz tri dela podjednake vanosti; udisanje, zadravanje daha i izdisanje. Ti delovi su, jedan prema drugom, uvek u istoj proporciji. Odravanje tog odnosa je ono to se zove ritam. Kada se potpuno ovlada tim ritmom, kao i irenjem plua, prana i l i energija moe da se spremi u pojedine delove tela. Treniranje volje vebanjem pranajame ini da vremenom duh stekne sposobnost da odgovori na vie vibracije i posta,ne ono to se naziva super-svest ili nadsvest. Takvo je mesto pranajame u nauci i filozofiji joge.

Uvoenje ritma tokom disanja daje nam tehniku pranajame, koja se sumira u tri sanskritske rei: puraka, kumbhaka i reaka.

Vasant C. Refe

21

Njih tri u kombinaciji oblikuju jedinicu disanja. Odnos vremena udisanja prema vremenu zadravanja daha obino j 1 : 4. A odnos vremena udisanja prema izdisanju je 1 : 2. Sto je due zadravanje daha vie energije se apsorbuje i stie se vea mo otpornosti. Neki mladii izvode smele podvige doputajui da im teretom natovarena kola preu preko grudi bez ikakvih povreda ili lomljenja rebara. Tajna takvih podviga lei u moi da se zadri energija u potpuno proirenim pluima, dok tokovi prelaze preko grudi. U stvari, mnogi podvizi koji su zasnovani na fizikoj snazi zavise od postupka pranajame.

Preporuuje se posebna asana ili poloaj za lako ostvarenje pranajame. Ta asana se naziva sidhasana ili poloaj ostvarenja. U tom sedeem poloaju sedi se s glavom i vratom u jednoj vertikalnoj liniji. Uz to, sedei poloaj treba zauzeti na takav nain da peta jedne noge vrsto pritiska perineum, a peta druge noge pritiska venerin breg. U ovom poloaju mirno se usmerava pogled prema korenu nosa, izmeu obrva ili prema njegovom vrhu. Prikladan poloaj i pranajama su potrebni da se svom energijom ostvari uredsreivanje panje na eljeni cilj. Tome pokuava da nas naui literatura "nove misli' koja je preplavila knjiare. Emil Kue iz Francuske kae nam da se i bolesti uklanjaju putem usredsreivanja misli na njegovu omiljenu formulu koja glasi: "Dan za danom, svakog dana mi biva sve bolje i bolje'. Te misli su moda nove za zapadni svet, ali su zapravo stare poput bregova. Ovde se ponovo opominje da se pranajamom steene moi ne koriste za ciljeve koji nisu sveti, ili za sticanje psihikih moi jer to dovodi do uplitanja sa okolnim objektima i ostaje se u okovima tela, jer iz toga proizilazi zamaranje i troenje, a i gubitak duevne ravnotee. Ali kada se te moi koriste za svoje oslobaanje od okova tela, obuzdavanje ravih emocija i strasti koje nisu svete, duh


22

se oslobaa dominacije materije i robovanja pohotnim uivanjima. Svako ko neguje duhovnu usredsreenost opazie nastajanje suptilnih promena u ivcima i razvoj viih sposobnosti kada se postigne pranajama.

Pratjahara. Sledei korak nakon pranajame je pratjahara. To oznaava uzdravanje ula od zadovoljavanja na bilo koji nain. Naa nekontrolisana ula osnovni su uzrok svih zala. Ona slobodno tumaraju po ulnim objektima i usmeravaju um koji je uvek spreman da sam doe do svog cilja. Svaki mali zvuk, oseaj ili utisak od ulnih organa ometaju mir uma potreban za postizanje joge. Uz pomo kontrole ula uklanjamo sredstva koje gre um. Stalnom vebom povlaenja svojih ula od ulnih objekata, bilo da su unutranji ili spoljanji pokuavamo smiriti svoj um i, na kraju, oslobaamo ga i inimo prikladnim za postizanje daljih koraka ili grana joge. Ovaj korak, poto dolazi nakon pranajame, biva lak za ostvarenje.

Dharana, ana, samadhi. Sledea dolazi dharana, to jest dranje ili fiksiranje uma na odreene take do iskljuenja svih drugih, a to znai fiksiranje panje na srce (hridaja) ili na boji lik. ana je sledei korak u jogi i oznaava kontemplaciju na Sopstvu. Kada je um osloboen robovanja ulima ne dozvoljava mu se da luta dalje nego je zaposlen kontemplacijom Sopstva ili atmana. Dharana i ana prirodno vode do samadhia, a to je stanje nadsvesti. To oznaava apsorbovanost u meditaciji bilo ponavljanjem samo-reenosti (savik!'llpa) ili bez upotrebe volje ili reenosti (nirvikaipa) . U ovom stanju dua je sposobna da uiva svoje Sopstva, koje je savreno blaenstvo.

Znaenje razliitih koraka Patanalijeve joge. Razliiti postupci koje je predloio Patanali oblikuju kraljevski put za postizanje venog blaenstva. Um je poput

Vasant C. Rele

23

vrata koja zatvaraju taj put i moe se rei da zahtevaju osam kljueva da bi se otkljuala. S prvim kljuem jama, regulie se protok uma na takav nain da bude proiavajui u delovanju i da uzdigne moralni ton. Patanali u poetku ne ograniava delovanje. Preporuuje akciju, ali koja se vri na takav nain da ne povreuje druge, dozvoljava primanje ali ne kao dar za obavljen posao, ne ograniava govor, ali savetuje da se govori istina, da se slua samo dobro i zalae se za ispoljavanje hrabrosti, ali samo kada smo u tekoi. U stvari, s ovim kljuem sposobni smo da u svom umu ostvarimo kontrolu spiritualnih aktivnosti (satva guna). S drugim kljuem, nijama, savetuje se potpuno ograniavanje delovanja uma u posebnom smeru, a to znai da se odrekne svakog dela za kojim se javi udnja, da se ugue pojedine elje i njihove manifestacije. Trei klju zove se asana. Asane kontroliu sve fizike ili telesne aktivnosti i energiju za kontrolu koja se koristi za odravanje naroitog poloaja. To je potrebno jer nekontrolisani nemir tela moe da potroi energiju uma. Energija uma koju kontroliu jama, nijama i asana se onda usmerava prema pobuenoj suptilnoj strani uma vebom ritmikog disanja po specifinom redosledu. Taj klju se naziva pranajama. Peti klju se zove pratjahara i s njim se aktivnost svesnog uma potpuno zadrava da ne otie iz ulnih organa. Uzdravana ula se onda okreu unutra u potrazi za suptilnom ili podsvesnom stranom uma, koncentrisanim obuzdavanjem jednog nehotinog organa kao to je srce, koji deluje kroz podsvesni um .

Sesti klju je poznat kao dharana. Kada se na ovaj nain panja fiksira na jednu taku u telu, potrebno je meditirati na nju da bi se oslobodila energija kroz koju ona deluje. Sedmi klju se zove ana. Neprekidnom meditacijom, svest o suptilnoj strani uma i podsvesnoj sili tela se postie i svesni um se stapa s njom. Osmi korak je samadhi, ijim


24

posredstvom sve moe da se postigne, kako materijalno tako i duhovno. Ako je cilj materijalni dobitak, postoji nasilan povratak svesnom umu da bi se dobio eljeni objekat. Meutim ako je cilj spiritualan, ulazi se u stanje koje se zove nirvikalpa samadhi, koje, kada se postigne, sve enje se razaraju i stie se veno osloboenje od ovog fizikog sveta.

Nekim od tih kljueva lako se rukuje vebom, ali drugi su sasvim zarali jer nisu upotrebljavani, pa ne odgovaraju bravi i vrata osloboenja odbijaju da se otvore. Moda se snagom volje i vebom moe ostvariti kontrola nad psihikim aktivnostima, mada to ne mora da bude lako kao to izgleda. Sve namerne ili volj ne akcije su pod kontrolom modano-modinskog nervnog sistema nad kOjim postoji svesna kontrola. Kroz ovaj sistem ispoljavamo svoje elje, misli i emocije koje izviru iz podsvesti. Nae svesne aktivnosti su vie ili manje rezultat obrazovanja nervnog sistema da izvodi izvesne akcije snagom navike. One se razlikuju u razliitim periodima ivota ili u uzastopnim ivotima. Nae podsvesne aktivnosti, s druge strane, su vene; one su po prirodi sline u razliitim periodima ivota i u svim prolim i buduim ivotima. Samo je modifikovano tkanje impresija sakupljenih tokom perioda uzastopnih otelovljenja. Podsvesno je predsedavajue boanstvo tela, snano je u svom delovanju i veno.

Do sada sam objanjavao razliite korake za postizanje joge i njihov znaaj. Od tih koraka, dharana je vaan korak s medicinske take gledita. Jogi, kada je u tom stanju, razvija unutranju mudrost i sposoban je da vidi ta se odvija u njegovom telu ili prirodi, to obinim putem ne moe da opaa. U stvari za njega je sve u prirodi kao otvorena knjiga. Ne postoji ni jedna tajna. U svom telu vidi kako deluju razliiti organi, kako se prana ili ivotna sila prenosi, kako se susree s ak rama (nervnim spletovima) .

Vasant C. Rele

,

I I

, I

I

25

Kako se zadravanjem prane u odreenoj akri remete razliiti organi stvaranjem aktivnosti ili inertnosti. Sve to zapisali su mudraci kao opte istine, a dogaanja kae se da nastupaju automatski.

Poglavlje 2 JOGA VEBE

Kontrola autonomnog nervnog sistema

Na voljni ili hotimini nervni sistem, ak i kada je kontrolisan nee biti od koristi za postizanje cilja. Jer unutranja podsvesna sila, pod ijom upravom deluje voljni ili namerni (hotimini) nervni sistem prisilie impresije, koje je primio tokom prethodnih otelovljanja, da se oslobode. Osim ako se ne ustanovi, ili dok se ne utvrdi svesna kontrola nad podsvesnim aktivnostima, koje su nehotina ispoljavanja tela, ukljuujui misli, elje i emocije, nije mogue uivati u filozofskom blaenstu, ili drugim reima, ne mogu se otvoriti vrata koja vode osloboenju.

Guenjem svih namernih i nehotinih akcija moe delovanje tela da se smiri. Onda se emocije, elje i misli lieni glavne pobude nee javljati. A um, nemajui ta da radi, treba da se usmeri prema viim kanalima delovanja da bi ostvario slobodu. Kontrola vegetativnog nervnog sistema, koji je nesvesni deo centralnog nervnog sistema daje mo za izvoenje uda koja su poznata kao sidhi. To je predmet kojim emo se baviti kasnije. Sveti spisi zabranjuju da se energija za kontroiu rasipe kroz izvoenje sidhia, ve treba da se usmeri ka stvarnom zadobijanju nirvanskog blaenstva, koje se moe ostvariti vebom joge - smirenjem ili transcendiranjem svih misli.


,

26

Stara jogijska literatura, posle Patanalija, detaljno nam objanjava kako su ivci rasporeeni po celom telu i kako se mogu koristiti za uticaj na razliite organe, koji obino nisu pod kontrolom tog dela nervnog sistema o kome vrlo malo znamo - mislim o simpatikom ili vegetativnom nervnom sistemu. Da li je taj sistem ostatak iz naeg ivotinjskog ivota, ili nastanak novog nervnog sistema koji e u budunosti igrati vanu ulogu u naoj egzistenciji, teko je rei.

Kaningem u svojoj anatomiji kae: "O filogenetikim odnosima vegetativnog i modano-kimenog elemenata u sistemu nemogue je odluiti se. Izgleda da vegetativni sistem predstavlja drevnu arhitekturu, nezavisnu od modano-kimenog nervnog sistema; ili moe biti da je potvrivanje kimenih ivaca i vegetativni h posledica formiranja novih organa i strukture u utrobi. Ispitano u svakom svetlu, poseduje glavnu odliku koja ga zaista razlikuje od modano-kimenog Sistema, mada je postao s njim nerazmrsivo sjedinjen i njemu podreen'.

Da jogi moe po svojoj volji da kontrolie autonomni nervni sistem potvreno je u Deabandhinoj demonstraciji zaustavljanja pulsa samo jedne ruke, dok ostale arterije otkucavaju puls. Moe li se posumnjati da on to radi pomou kontrakcije miia, kada je zaustavio otkucaje u arteriji smetenij na slepoonoj povrini? Nai fiziolozi ne mogu to da objasne. Mora da se shvati da je bini puls jedne ruke bio zaustavljen, cirkulacija u celol ruci je bila zaustavljena, ali kada j zaustavljen puls na slepoonoj arteriji , vratna arterija je jo otkucavala puls, pokazujui time da je koristio kontrolu nad runom arterijom u jednom sluaju i nad vratnom ilom u drugom. Kakvom kontrolom jogi zaustavlja delovanje vitalnih organa? Jogi vri kontrolu taaka koje se nazivaju akre. U naem modernom izraavanju te take se zovu spletovi, ili

Vasant C. Rele

27

nervni pleksusi i, ne pripadaju centralnom nervnom sistemu nego autonomnom.

Kratak opis vegetativnog nervnog sistema

Ovaj saetak o autonomnom nervnom sistemu je opravdan na ovom stupnju naek istraivanja. Kako neznatno antagonistika vlakna izlaze iz simpatike ganglije (skupa nervni h elija) locirane u telu i od ganglije smetene na nekim od glavenih ivaca, smatralo se podesnim da se ne iskazuje terminom simpatiki prema potonjem nego da ih zovemo para-simpatiki i da ukljui oba ta izraza, Simpatiki i para-simpatiki pod opiom nomenklaturom autonomnog sistema, kao to je predloio Langlij. Re autonomni kazuje da ta vlakna poseduju izvesne moi samo-upravljanja i do izvesnog opsega su nezavisni od centralnog nervnog sistema.

Simpatiki lanac je sistem vertikalno postavljenih ganglija na obe strane kime i zove se vertebralna ili lateralna ganglija. U vezi s lateralnom ganglijom, smetenom naspram vertebralnog stuba iz koga su nastali razliiti Simpatiki spletovi, a zovu se vertebralna ili kolateralna ganglija, postoji i trei skup ganglija smetenih u zidovima samih organa i zovu se zavrne ganglije. Sva ta tri skupa nitima povezanih ganglija na kraju se povezuju s kimenim ivcima, lezdama, trbunom i karlinom utrobom. Svrha simpatike aktivnosti je da pripremi telo za brzu i silovitu reakciju na svoju okolinu, a sastoji se od ubrzanja rada srca, irenja zenica, stezanja anusa i beike, zabrane peristaltikih pokreta utrobe, i izluivanja pljuvake i znojnih lezda.

Proireni deo kimene modine koji se prua kroz kanal kimenog stuba ukljuuje para-simpatika vlakna, to lee u najviem predelu loptastog dela vagusa, a


28

takoe do manjeg opsega u treem, sedmom, devetom i jedanaestom glavenom ivcu. A krsni deo sadri vlakna, koja naputaju ue nervnog stabla, drugog, treeg i etvrtog krsnog ivca. Kroz vagus, do sada najvaniji deo para-simpatikog sistema, vlakna snabdevaju srce, bronhijaino stablo, jednjak, stomak, vei deo creva i pankreas. Iz krsnog dela vlakna odvodnih nerava snabdevaju neke delove velikog ili debelog creva, naime silazno debelo crevo, rektum i anus kao i genitalne organe.

Svrha para-simpatika je da uspori rad srca, povea aktivnost probavnog trakta, stimulie luenje pljuvake i probavno izluivanje, a i da prui pomo optoj anabolikoj aktivnosti tela. Stoga su opti rezultati konzerviranja telesnih resursa, stvaranje rezervne energije i materijala koji proizvode energiju. U vreme nedostatka energije, ona se priziva i koristi delovanjem simpatika.

Iz dosad izloenog moe se videti da je delovanje Simpatikih vlakana potpuno suparniko vlaknima parasimpatika. U stvari , stimulacija jednog skupa tih vlakana prouzrokuje koenje drugog seta. Iz gomjeg opisa lako se moe razumeti da je ubrzavajua ili katabolika funkcija vie ili manje deo Simpatikog dela autonomnog sistema, a koea ili anabolika funkcija deo para-simpatikog, naime vagusa.

Vasant C. Rele

I

,

;

Poglavlje 3 TANTRIKA ANATOMIJA iVACA

NADI, AKRl , AKTI

29

Ovo poglavlje nas poziva da istraimo da li su drevni mudraci poznavali anatomiju tela ili nisu? Neki jogi posle Patanalija, koji su opisali razliite vebe za kontrolu vajua, ili nervnih impulsa detaljno su opisali sklop, sastav i delovanje nervnog sistema. Da li su sekcirali tela da bi spoznali njihov uutrnji sastav? Vidimo da se njihovi PISI u .p

otpunostl slazu sa naim znanjem iz anatomije i fiZiologije. III su to znanje stekli mistinom vizijom? Kako god da su stekli to znanje, ostaje injenica da anatomija koja je data u tantrikim prirunicima moe da se uporedi sa. aim Sadnjim znnj.em . . Prem piscima joga pnrucnlka postoje deset vaznlh vaju-nadla, to jest nervnih impulsa, bez ijeg poznavanja nisu mogui postupci i tehnike pranajame. Ima ih mnogo vie, ali ovi imaju mo da prenose impulse (prana-vahaka). Njihova imena i poloaji su: Ida na levoj strani tela, pingala na desnoj, suumna u centru tela koja prodire kroz lobanju i spaja se s velikim mozgom (brahma-akra); hastaaivha u desnom oku; gadndhari u levom oku; pua u desnom uhu' . jaavini u levom uhu; alambua u ustima; ku hu u peniSU:

i ankhini u perineumu (mulasthana). Od tih deset nadia'

tri su najvanija, i to: ida, pingala i suumna. Opisau ih detaljno, na isti nain kako je to dato u literaturi o jogi. Ali, take ormo ima! na umu da su prema svom poloaju adl nosIocI ImpresIja do mozga. To vre uz pomo pet cula.

Prvi nadi je ida, iji je poloaj na levoj strani merudande, to jest kimenog stuba, a zavrava se u desnoj


30

nozdrvi. Drugi nadi je pingala. Nalazi se na desnoj strani kimenog stuba, a zavrava se u levoj nozdrvi. Iz ovog opisa jasno je da se nadi ukrtaju jedan s drugim pre svog zavretka na odgovarajuem kraju i vode poreklo, ili kako se kae nalaze im se usta u spletu ivaca koji se zove muladhara-akra, a smeten je u mulasthani, to jest perineumu. Mislim da je muladhara-akra karl ini splet nerava simpatikog nervnog sistema. Iz opisa nadia izgleda da ida i pingala odgovaraju simpatikim ganglijama koje utiu na funkciju srca, a smetene su na svakoj strani kime nog stuba. Na modanom kraju svako simpatiko stablo ulazi u glavenu upljinu, pa svojim i oblinjim ivcima s druge strane formira splet. Kroz ovaj splet simpatiko stablo ostvaruje potpunu povezanost s uetom nervnog tkiva koje se prua kroz kanal kimenog stuba (suumna nadi) gde se spaja s mozgom. Ovaj splet se u literaturi o jogi naziva bhrukuti-akra. Blizu kraja zadnjeg dela tela, oba simpatika stabla se zavravaju u karlinom spletu.

Trei nadi, suumna sigurno je smeten tako da prolazi kroz meru-dandu, to jest kimeni stub. Nastaje unutra u kandi, to jest u krstima, to priblino odgovara nivou pupka.

Od te take podie se u telu, probija talu (osnovu lobanje) i spaja se s brahma-akrom (nervni spletovi s hiljadu grana ili cerebrum). Ovaj nadi poto se uzdigne i dosegne nivo kanthe (predeo grkljana), deli se u prethodni i naredni deo. Prethodni deo ide prema ana-akri, spletu komande, koji je smetem izmeu obrva i spaja se s

,

brahma-randhrom (upljinom u mozgu). Naredni deo prolazi iz predela iza lobanje i spaja se s brahma-randhrom, za koju se predpostavlja da je upljina u mozgu iz koje jogi oslobaa svoju duu. Taj naredni deo treba da razvija student nauke o jogi.

Vasant C. ReZe

1 31

Ovaj opis suu mna nadia slae se gotovo sasvim precizno s uetom nervnog tkiva koje se prua kroz kanal kimenog stuba. Izgleda da su drevni jogi posedovali znanje o funkciji dva dela ueta nervnog tkiva koje se prua kroz kanal kimenog stuba, prethodni i naredni, kako je opisano u prethodnoj podeli nadia koji ide prema ana-akri, to jest taki na prednjoj strani mozga (strana inteligencije) iz koje se izdaju naredbe da se pokreu razliiti delovi naih voljnih miia. To je splet ili pleksus koji kontrolie naa misao. za jogija se kae da razvija naredni deo nadia, koji upravlja svim senzacijama i snabdeva sve vitalne organe tela, delove koji normalno nisu pod naom kontrolom. Od svih deset nadia, ta tri su glavna, a od njih je suumna najvaniji. Vanost ovog nadia lei u injenici da izvesnim vebama kroz njega moe da se zaustavi tok vremena, crpljenjem prane (vitalnosti ili ivotnosti) iz ida i pingala nadia, naime stalnom kontrolom neprestanog delovanja tih simpatikih uadi nervnog tkiva mogue je zaustaviti kataboliku aktivnost tela. Ova svesna kontrola nad njima moe da se ostvari samo kroz suumna nadi, to odlae troenje tkiva i vitalnih organa i produuje ivot. Na ovaj nain kada su ida i pingala nadi oslabljeni suu m na nadiem, kae se da za jogija ne postoje ni dan ni no. Kae se da suumna "prodire vreme".

Kroz ovaj suumna nadi takoe stie m o znanje o svom odnosu sa spoljnim svetom. Ali znanje o sebi (Sopstvu) i kontrola vitalnih organa samo moe da se ostvari stalnom kontrolom ida i pingala nadia koji stvaraju beoug za vezu izmeu skupa nervnih elija pored kimenog stuba (akri) simpatikog sistema i ueta nervnog tkiva koje se prua kroz kanal kimenog stuba (suumna nadi). Svi ti spletovi da bi pobudili ili podstakli suumna nadi svojom vezom s njim, moraju delovati kroz kundali-akru. U stvari ono ta je modina ili medula za

Tajanstvena kundaZini

32

centralni nervni sistem. kundali-akra je za simpatiki sistem. Normalno. centralni nervni sistem je dobro razvijen u pogledu svog odaziva na spoljanji inicijalni podsticaj (stimuli). dok je simpatiki nervni sistem uspavan. Kada primenom pranajame i postupcima hatha joge potonji postane aktivan. osoba stie mo da ini izvesne stvari koje su van opsega obinih mogunosti. Takva dela se smatraju udima. mada ona za jogije to nisu. Izazvana su latentnim unutranjim moima. koje zahtevaju preobraaj u aktivnu energiju. Kada jogi razvije svoj autonomni nervni sistem. toliko privlai panju da somatsko ili telesno delovanje njegovog suumna nadia i znanje o odnosu s spoljanjim svetom odrava se u nevezanosti i sebe. to jest (svoje Sopstvo) vidi kako proima ceo univerzum i postaje jedno s njim.

Pre nego to definiemo kundalini u terminima sadanjeg poznavanja anatomije treba imenovati est vanih lotosa ili akri (pleksusa) s nihovim anatomskim ekvivalentima.

akre - njihovi poloaji i anatomski ekvivalenti

u tantrikoj literaturi navedeno je est akri. To su nezavisne jedinice koje sprovode njima dodeljene funkcije. Svaka akra ima akti koja kontrolie njeno delovanje. Uz te nezavisne akti za svaku akru postoji i univerzalna akti koja poseduje mo da kontrolie ' sve gore pomenute akre. U fizikom obliku kod svakog je ona sklupana poput zmije i uspavana. Kada je jogi probudi svojim vebama on stie mo da izvodi uda.

Najnia akra. s kojom je kundalini u vezi i kroz koju je mogue poslati impulse je osnovni pleksus a zove se muladhara-akra. Ima etiri grane (dala) i oblik trougla,

Vasant C. Rete

33

i l i reima Garuda purane. pudendum pubic il i stidni pre

_eo (bhaga). Ovaj opis je precizno slae s opisom

karlicnog spleta autonomnog nervnog sistema smetenog u bhzlnl rektun;a. To je nastavak hipogastritikog pleksusa kOJI se dole racva u dva bona (lateralna) dela da preuzme oblik trougla. Kontemplacijom na ovoj akri, jogi se oslobaa bolesti, saznaje prolost i budunost i stie pSihike moi. Ona takoe oblikuje vezu s svadhisthanaakrom koja je smetena u predelu karlice ili guhjadei, upravo na nivou korena penisa i verovatno je hipog pleksus (koji utie na rad eluca). Svadhisthana-akra ima est latica ili grana. Kontemplacijom na to jogi se oslobaa bolesti i nadilazi smrt. Iznad toga kundalini se oblikuje u spletu koji je poznat kao kundali-akra ili solarni pleksus u predelu upka. Njen irektni produetak navie je manlpura-cakra kOja moze da se poistoveti sa spletom solarnim pleksusom (coeliac-axis). Kundali-akra i manipura-akra su toliko blizu da se meu njima ne pravi razl ika. Kundali-akra je crvene boje sa deset grana. a zoe se lotos sree. Kontemplacijom na ovu akru jogi stlce sposobnost da ue u telo druge osobe, pretvara metale, iScljuje. bolesne i vidi objekte ili dela izvan opsega prirodnog Vienja. Nakon prolaska kroz te akre kundalini kri sebi prolaz kroz anahata-akru koja ima dvanaest grana i smetena je u hridajadei, to jest, predelu srca. Prema ovom opisu moe da se identifikuje sa sranim spletom nerava Simpatikog sistema. Kontemplacijom na ovaj lotos jogi stie moi vienja objekata il i dogaaja Izvan opsega prirodnog vienja i sluanja zvukova van domaaja obine sposobnosti, sposoban je da vidi adepte koji se kree po vazduhu, stie mo da putuje u svaki deo sveta svojom voljom. Od est vanih lotosa ili spletova, onaj koji je smeten u predelu kantha ili adamove jabuice (pomum adami), poznat je kao viudhi-akra. Ima est


34

latica ili grana. To je verovatno simpatiki drelni splet, za koga se kae da je lotos proienja. Kontemplacijom na ovom lotosu celo telo se proiava od bolesti i oslobaa slabosti i jogi moe da ivi i hiljadu godina u venoj mladosti. U stvari on je mrtav za sav spoljanji svet i biva apsorbovan u svom unutranjem ivotu. Mo jogijeve kletve takoe zavisi od vladanja ovim lotosom. Nauno orjentisani ljudi se oevidno smeju ovim razliitim moima koji se pripisuju odreenim piekusima. Ali o tome i sada itamo iz drevne vedske literature, koja se kroz vekove pokazala kao istinita. Realnost postignua jogija potvrdilo je samo vreme.

Kundalini onda prolazi do talu ka-akre, tOj jest kavernoznog ili upljikavog spleta sirnpatikog sistema koji je smeten u osnovi lobanje i stoga je pridruen anaakri. Ova akra je nosno-trepljasti produetak upljikavog pleksusa simpatikog spleta to prolazi kroz ono okruenje petog glavenog ivca zavravajui se u ciliarnoj eliji duice oka i u korenu nosa, kroz otvor iznad one duplje. Ima dve latice ili grane, a smetena je izmeu obrva. Na tom mestu se vri kontemplacija za vreme obavljanja pranajame. Tu se nalazi veliko svetlo koje se zove tree oko. Kontemplacijom na to jogi stie udesne psihike moi. Ova akra se naziva pleksus komande.

Sakti kontrolie akre

Poto se bavimo refieksnim . centrima, trebalo bi rei nekoliko rei o aktima za koje se kae da predsedavaju nad est vanih pleksusa (akri) simpatikog dela vegetativnog nervnog sistema. Svaka akra irna svoju posebnu akti, uz optu kundalini akti koja vlada akrama.

Vasant C. Rele

35

akti u akri ispoljava inhibitorni uticaj kroz pomoni nervni centar u uetu nervnog tkiva koje se prua kroz kanal kimenog stuba i nesvesno kontrolie aktivnost organa pobuenih vlaknima tkiva simpatikog pleksusa.

Muladhara-akra (karlini pleksus) i svadhisthanaakra (podeludani simpatiki splet), po redosledu imaju akti koja ih kontrolie po imenu dakini i rohini. Te akti se mogu uporedi sa odvodnim impulsima proizvedenim od strane pomonih nervnih centara u slabinskom predelu (apana-prana) du tkiva karlinog ivca koji se drugaije naziva odvodni nerv. Taj ivac uglavnom vri stimulaciju spoljanjih organa za razmnoavanje (otuda njegovo ime "odvodni nerv'. On takoe iri vlakna do miia debelog creva, rektuma i beike.

Manipura-akrom (pleksus coeliac-axis) vlada akti lakini. Kae se da ima etiri ruke. Predstavlja odvodni impuls proizveden du tri ili etiri telesna (splanchnic) ivca kroz pomone centre u grudno slabinskom (thoracic lumbar) predelu ueta nervnog tkiva koje se prua du kanala kimenog stuba (samana-prana) . Ti centri ire inhibitorna vlakna do stomaka i creva, a takoe od secretornih i senzitivnih vlakana do trbunih organa.

akti koja predsedava anahata-akrom je kakini. Ova akti je odvodni impuls stvoren du vlakana grud nokimenog predela kroz pomone centre u gornjem grudnom predelu ueta nervnog tkiva koje se prua kroz kanal kimenog stuba. Ta vlakna kontroliu srce, plua i aortu. Glavni ivac koji regulie funcionisanje srca, plua i aorte je vagus, koji ima svoj centar u produenoj modini. Dokazano je da ak ako se oba vagia preseku kako bi se otklonilo kontrolisanje tih organa, javlja se na kratko vreme stanje uzbuivanja koje donosi stupanje u akciju simpatikog nervnog sistema. Tom uzbuenju ili ubrzavanju usledie normalno automatsko delovanje tih organa,


36

pokazujui time mogunosti drugog kontrolnog nervnog centra u uetu nervnog tkiva koje se prua kroz kanal kimenog stuba upravo ispod modine (odraz prane) .

Viudhi-akrom predsedava akti akini. To je odvodni impuls koji stvaraju vratni ivci a takoe i grane nerva vagusa koji prolazi kroz nervne centre u modini. Obe gomje akti smetene su tano u predelu prane. Kae se da ova akti poiva u predelu Meseca koji, mislim da se nalazi u centralnoj komori mozga. Kae se takoe da nektar (cerebro-spinalna tenost ili likvor) stalno kaplje na glavu ove akti, a da je smetena na kosti, to jest na gornjoj povrini osnove lobanje.

Poslednju, ana-akru, kontrolie akti hakini, naime razliite impulse koji se stvaraju du vlakana onomotornog ivca kroz centar u vidnom breulku (talamusu). Za ovu akti se kae da boravi u kotanoj modini mozga (maastha). Na drugom mestu, kae se da boravi u akri (akrastha). to jest, brahma-akri za koju znamo da je mozak. Bele je boje. Takav je talamus, glavni senzorni centar u mozgu.

Poglavlje 4 KUNDALlNI

Poloaj i delovanje

Pobuivanje svih gore pomenutih akri uvek nastupa kroz kundalini. Usled nivoa svoje svesti pojedinac shvata da je jedno s apsolutnim. S kreativnom silom, ili kako je drugaije nazvana, zmijskom snagom koja proizilazi iz boanskog, komunicira se kroz kundalini preko est akri ili pleksusa i njihovih spojeva. Kundalini obino spava u transu-sna Uoga-nidra) , a kada se probudi iz svog sna i pone da deluje, jogi opaa sve natprirodne istine.

Vasant C. Rele

I

37

Uskrsnue due iz groba, ako se smatralo neistinitim, postaje stvarna injenica, a percepcija lepote koja je svojstvo sopstva ispunjava srce neopisivom radou. Za zdravlje se takoe kae da je dar kundalini. Kundalini je majka radosti, slatkog odmora, spavanja, vere i mudrosti. Kundalini je kraljica i voditeljica ivota koji die, naime svih ivotinja kimenjaka. ta je ova kundalini, koja je najbolji pokreta jogi vebanja i kojoj se pripisuju ove divne moi? Kundalini je dugo predstavljala tajnu. Na narednim stranicama pokuau da rasvetIim tu tajnu u terminima moderne nauke.

Svami Vivekananda u svojoj knjizi o rada jogi ovako definie kundalini:

"Centar gde sve preostale senzacije poivaju, tako rei uskladitene zove se muladhara-akra, a energija za delovanje je sklupana kundalini".

Artur Avalon u svojoj knjizi "Zmijska snaga" tvrdi da je kundalini statika akti. On dalje kae:

"To je individualni telesni predstavnik velike kosmike snage (akti) koja stvara i odrava univerzumu.

Kao podrku ovoj tvrdnji, na kraju knjige daje nauno izlaganje o ovoj akti od svog prijatelja prof. P. Mukopadaja. Sva objanjenja o akti, mada nauna, mogu takoe da se primene na vegetativni nervni sistem. Statika ili anabolika snaga je pod uticajem para-simpatika, a d inamika ili katabolika mo je pod uticajem simpatikog nervnog sistema. Neki smatraju da je ku ndalini donja uplja vena, dok drugi pretpostavljaju da su to velika creva. Nije mi jasno na osnovu ega su doli do takvih zakljuaka?

Prema hatha-joga-pradipiki, kundalini lei uspavana uvajui otvor prolaza koji vodi do sedita brahme. Za to sed ite se kae da brahmarandhra, a to je


38

centralna upljina u mozgu. Prolaz do te upljine, po mom miljenju je uzan prostor na najniem kraju etvrte komore u mozgu koja povezuje modane komore s kanalom kimenog stuba kOjim prolazi ue nervnog tkiva (suumna nadi) i podpauinasti prostor (akaa). Uspavana kundalini na taj nain uva tri modana otvora u cerebro-spinalnom nervnom sistemu. Dok se ona ne probudi, ili svesno ne postane aktivna ne moe se postati svoja utelovljena dua (ivatma), za koju se pretpostavlja da boravi u srcu (hridaja) , du suumna nadia do brahma-randhre niti je sposobna da pomae dui zatvorenoj u radhri, da se oslobodi i spoji s univerzalnom duom (paramatma) .

Isto tako, za kundalini se kae da je uspavana iznad kande, a izmeu te dve take opisuje se da je u obliku zmije. Da bi sasvim shvatio opseg kundalini mora da se odredi poloaj kande u telu. Razliiti autori odredili su neznatno razliite poloaje kande, ali se svi slau da je smetena u niim delovima tela iznad anusa, a veliine od etiri angulis-a, to jest dugaka je oko 3 ina i isto toliko iroka. Ima oblik lista, trougla ili ptijeg jajeta, gore ira dole ua, a pokrivena je mekanim tankim naboranim belim platnom.

Prema goraka-ataki poloaj kand e je na nivou take izmeu pupka i penisa. Ta taka odgovara gornjoj granici trouglastog komada kosti na niem kraju kimenog stuba, koji je utisnut izmeu dve bedrene kosti, poznatog kao krsna kost, tj . na gornjoj granici prednje povrine poznate kao rt krsne kosti. ,

Po Janjavaljkji, kanda se nalazi oko devet angulisa, naime 6 ina iznad srednje take tela, a prostire se na povrini irine i duine 4 angulisa-a. Za srednji deo tela kae kae se da je prostor koji iznosi dva angulis-a (malo vie od 1 ina) iznad anusa i isto toliko angulis-a ispod korena penisa. Prema saznanjima iz anatomije ovaj prostor

Vasant C. Rele

\ I I I

I

I

,

39

odgovara najnioj kosti kimenog stuba. Rastojanje iznad ovog prostora od 9 angulis-a odgovara rtu krsne kosti. U hatha-jogi-pradipiki poetak kande je dat na 1 2 angulis-a, to jest 9 ina iznad veze perineuma (u maloj karlici) , a takoe odgovara rtu krsne kosti.

Premda mnogi prirunici joge opisuju poloaj kande razliitim izrazima, slau se da je njen koren izmeu pupka i spoljanjih genitalija.

Ova kanda se takoe zove i mula-kanda ili muladhara, a to je loptasto zadebljanje ili koren podrke, verovatmo meru-danda. Kae se da je muladhara posuda spleta, ili akra zvana muladhara-akra. Formira zadnju granicu joni (perineum). Mekano belo naborano platno za koje se kae da je prekriva verujem da je predstavljeno opnom (faci a) kartine preage koja svojim prevojima opiva unutranju povrinu sacrum-a krsne kosti (kanda) .

Otuda kanda moe da se identifikuje s krsnom kosti ili malom karlicom (sakrum), mada se prevodi kao ganglia (skup nervnih elija) u nekim od marathia i engleskih knjiga o jogi. Kundalini na mestu svog poetka, koje je iznad rta krsne kosti (sakrum) , kae se da lei uspavana u obliku sklupane zmije. Nanie se udruuje s muladharaakrom koja je na kraju kande (sakrum). Navie, prolazi kroz razliite akre i stapa se s mozgom kroz otvor u talu (osnova lobanje) . Sada emo dati potpunije objanjenje tih akri.

U tantrikom priruniku Sat-akra-nirupanam kae se da su zidovi sazrelog jajnika ili plodita adhara lotos u trouglu ili kanda koja se pominje u hatha-joga-pradipiki. U tom trouglu nalazi se linga ili falus zvani svaambhu, koji je pri kraju sve ui poput mladog jo neotvorenog pupoljka. Ovaj opis falusa primenjuje se dobro na najnii kraj ueta nervnog tkiva to se prua kroz kanal kimenog stuba svojim otpornim omotaem koji se zavrava u


40

kanalu sakruma (kanda) skrivenom u kanaliu na nivou drugog sakralnog ili slabinskog dela kimenog stuba. Ovaj falus se malo produuje izvan trougla. Iznad njega, na nivou najnieg kraja kimenog kanala (itra) , kae se da je kundalini uspavana, zatvarajui usta brahmadvare. Ovaj poloaj uspavane kundalini priblino je isti kao u pradipiki opisani poloaj nieg kraja uspavane kundalini.

Iz opisa, izgleda da je uspavana kundalini smetena u skupu ganglija lokalizovanih pored kimenog stuba koji pripada vegetativnom nervnom sistemu. Splet koga smatram solarnim pleksusom koji lei na lumbalnom delu kimenog stuba u nivou prvog i drugog kimenog prijena, gde se zavrava najnii kraj ueta nervnog tkiva koje se prua kroz kanal kimenog stuba, zvani modinska kupa (zavretak kimene modine). Granajui se iz te usnule kundalini, drugaije zvane kula kundali, opisuju se vlakna tkiva kako se sputaju i sijaju poput lanca brilijantne svetlosti u upljini mula-lotosa. Iz skutova usnule kundalini zapoinje druga kundalini, koja se uzdie du suu mna nadia i stie, kao to je reno na drugom mestu, do take (bindu il i para-iva) koja se kupa u struji ambrozije (cerebro-spinalna tenost ili likvor) od venog blaenstva (brahma-randhra), a svojim zraenjem osvetljava ak i najniu upljinu ovog telesnog univerzuma.

Na ovaj nain vidimo da se kundalini iri od mozga do muladhara-akre i podeljena je u dva dela pomou kula-kundali koja poiva na najniem kraju kimenog kanala brahmadvara, ili brahmine dveri,

Bilo da se brahma-dvara uzima da oznaava donji kraj kimenog kanala, ili gornji kraj koji se spaja s brahmarandhrom, ili da se uzima da znai celo ue nervnog tkiva koje se prua kroz kanal kimenog stuba, kojom se ku ndalini kao svesna sila uzdie do sahasrare, odlueno je opisom u Shat-chara-nirupanarn, u kome se kae da

Vasant C. Rele

I

\ ) \

,

I

I I

\

41

kundalini spava na najniem vratima brahme, ili je u inertnom stanju, a na gornjim vratima brahme ona boravi u aktivnom stanju i moe da se podstie ili stimulie. Stoga e te dve take, gornja i donja vrata brahme definisati granice kundilini ili paramevari u biima koja diu.

Kada se ova kundalini probudi, ili uini aktivnom, savladava prolaze kroz razliite akre i pobuuje ih na delovanje. Poto se uzdie korak po korak, kad dosegne mozak, duh se otvara svim vizijama i jogi stie d ivne moi. Jogi biva savreno odvojen od tela i uma, a dua mu postaje slobodna u svakom pogledu.

v Kundalini se onda zdruuje sa svojim gospodom

para-Sivom (maslinasto telo) koje ima oblik take "O" (bindu-rupa), a smetena je u itara-lingi, tj . produenoj modini (medulla oblongata) koja ima kao svoje zidove cerebrum (brahma-akra) . Ovako se kundalini povezuje s brahma-randhrom, upljinom u mozgu, gde je smetena dua ili brahma, koju jogi trai i eli da dostigne. To je upljina koja se uva iza est vrata, a kundalini je jedina sila koja moe da ih otvori. U njoj prana centrira sve svoje aktivnosti i boravi dua, a nepokorna ita, tj. svest ili graa uma smiruje se pomou pranajame. ita je zaronjena u prani ime su omoguene sve aktivnosti uma i prane do njihovog prestanka, to jest smirivanja. Tako se dua oslobaa robovanja intelektu, osea svoju sopstvenu radost i vidi sebe 'so ham' to jest "ja sam To" ili "ja sam On", doslovo "To sam ja". Samo dotle um i prana deluju kao protivreni entiteti koji stvaraju nered i dre duu u ropstvu maje, okolnih ulnih objekata. Mada je dua osloboena zapreka prane i ite, ona ipak mora da ostane tu zbog toka vasana, koje su uvari otvora te upljine u obliku kundalinija, ili ueta elja. Te elje se okreu dui da bi kontrolisale pranu i itu, tj . svest, a rezultat toga su ponovna raanja. To je upravo ono to jogi eli da

Tajanstvena kUl1da.lini

42

izbegne. To napose moe da se postigne prekidanjem uadi elja uvoenjem kontrole nad kundalini. Kada se kundalini pokori dunostima due, dua bei iz te upljine da bi zauzela drugu duplju, takozvanu akau, koja okruuje mozak i ue nervnog tkiva koje se prua du kanala kimenog stuba. Uz to, osloboena dua od kontrole prane, ite i vasana, ostaje izvan brahma-akre, to jest mozga i kae se proima celi univerzum. Kada jogi postigne ovo stanje, kae se da je u nirvakalpa-samadhiju, to jest samadhiju bez semena, kojim je usaglaen s beskonanim i izbegava ponovno raanje.

Moe da se postavi pitanje ta podrazumevamo pod izrazom vasana, koje dovode do sukcesivnih raanja. Da bi se shvatilo pravo znaenje tog izraza u indijskoj filozofiji , baviemo se karmom otelovljene due, ivatmanom bia. Karma individue obuhvata elje (vasana) . znanje (nana) i delovanja (krija). Inpsesije nesvesno preostale u umu usled delovanja u prolim ivotima (vasana) zapoinju tok misli koje se prenose ivatmi i onda se prevode kroz njegovo posredovanje u dobro i l i ravo delovanje. Naa dobra dela donose sreu, a rava bedu. Karma je tri vrste. Sanita karma kao posledica sans kare (impresija iz prethodnih ivota) i elja (vasana) posledica je nepotroene karme iz prolih ivota s kojom se pojedinac raa i koja tek treba da donese plodove. Prarabdha karma je onaj deo sanita karme koji je od raen i iji rezultat znamo u sadanjem roenju. Kramana karma, bilo vartaman il i agami, je ono ta ovek nprekidno gomila svojim sadanjim i buduim delovanjem. Na ovaj nain moe da se vidi da grean i pokvaren krug vasana neprekidno oko due stvara opnu prisiljavajui je da i dalje ostane utelovljena radi odraivanja i doivljavanja prole karme. Njeno konano osloboenje onda samo moe da se ostvari zaustavljanjem stvaranja nove karme, pobedom

Vasant C. Rele

I

I

43

vasana ili elja. Kada se to uradi nita ne preostaje da stvara novu karmu i ivatma se oslobaa uzastopnih raanja. Na telesnom nivou ovo samo moe da se izvri kontrolom ueta elje , naime vagus ivca (kundalini) ostvarenjem svesne kontrole svih nevoljnih akcija tela koje su u nekom smislu pod kontrolom vagus ivca. Stapanjem voljnih i nehotinih delovanja tela u itu i vasane sve telesne funkcije se dovode u stanje automatizma. Konano, otelovljena dua (ivatma) osloboena od svih aktivnosti tela stapa se u najviu duu (paramatma) van tela i stie konano osloboenje, to jest oslobaa se ponovnog raanja.

vi piSCi o jogi prevodili su randhru kao upljina. Takoe moe da se prevodi kao udubljenje, duplja. Ja bih radije koristio drugu interpretaciju rei randhra koja je vie usklaena s naim znanjem o zapadnoj anatomiji. Ta upljina je okruena s akrom pleksusa s hiljadu grana poznatom kao sahasrara ili brahma akra u velikom mozgu. Ovde re hiljadu ne treba uzimati bukvalno. Njom se prenosi ideja o bezbroju. Ova randhra je duplja za meusobnu komunikaciju s centralnim kanalom (itra) ueta nervnog tkiva koje se prua kroz kanal kimenog stuba (suumna nadi). Ova upljina stalno izluuje fluid, takozvani nektar ivota ili boanski fluid, takozvani modano-kimeni fluid. Na kraju ove upljine je kanal koji povezuje unutranju duplju prane s spoljanjom upljinom akae, okruujui mozak i ue nervnog tkiva koje se prua du kanala kimenog stuba, koji je poznat kao podpauinasti prostor, a okupan je boanskim fluidom koji se izluuje iz brahma-akre.


44

Poglavlje 5 IDENTIFIKACIJA KUNDALlNI S DESNIM

VAGUS iVCEM

Gore data svojstva kundalini su samo istinita ako je to ivac koji, kada se pobudi, nosi impulse do razliitih upravo pomenutih spletova. Oni sa svoje strane, na svojim razliitim nivoima, izbacuju duga vlakna do ueta nervnog tkiva koje se prua kroz kanal kimenog stuba (suumna nadi), da bi upoznali njihovo delovanje. Koji ivac u modernoj anatomiji moe adekvatno da reprezentuje ku ndalini i opravda vanost koju mu daju jogi? Ni jednan izuzev lobanjskih ivaca to ne moe da uradi. Od tih ivaca postoje jedanaest parova, a od njih jedan od najduih dostie pupani nivo, gde se zavrava u solarnom pleksusu (kundalini-akra), a uz to ostvaruje vezu s vlaknima drugih spletova koji se nalaze nie. Taj par ivaca su vagi ivci, koje engleski autor zove "lutajui ivci'. On formira veinu mase para-simpatikog dela autonomnog nervnog sistema. Kundalini koju na um interpretirana kao zmijsku snagu jeste vagus ivac modernog doba, koji snabdeva i kontrolie sve vane vitalne organe kroz razliite spletove simpatikog dela autonomnog sistema. Neki su pokuali da je interpretiraju drugaije, ali koliko ja znam na ovaj nain niko je nije interpretirao. Pokuaemo ovde da otkrijemo izvor vagus ivca, njegovu komunikaciju s razliitim spletovima Simpatikog sistema i da izvrimo poreenje s izvorom kundalini, kao to je dato u knjigama o jogi.

Vasant C. Rele I

45

Vagus ivac, njegov izvor i delovanje

Vagus je pneumogastitiki, deseti modani nerv koji je kao to znamo povezan sa stranjim mozgom. On se uzdie s drugim modanim ivcima (desetim i jedanaestim) iz materije sive boje u osnovi etvrte duplje. Tu je povezan s osam ili deset vlakana za produenu modinu u udubljenju izmeu maslinastog i ostalih tela. Na nivou grlenog otvora u osnovi lobanje vagus ivac predstavlja dobro obelenu oteklinu koja se naziva ganglija korena vagusa (grlena ganglija). Ovo nervno sredite prua grane do pleksusa koji je smeten u osnovi lobanje, a poznat je kao splet vratne ile (taluka-akra) . Malo nie, dole, predstavlja sledeu oteklinu, takozvanu gangliju stabla vagusa, (ganglion nodosum); a na dalje ivac prolazi vertikalno du kimenog stuba kroz vrat, grudi i trbuh gde se zavrava u spletu i formira vezu sa solarnim pleksusom.

Na svom toku nanie, a pre svog kraja prua grane do skupa ganglija lokalizovanih pored kimenog stuba koji pripada vegetativnom nervnom sistemu. U vratu prua grane do drelnog pleksusa (viudhi-akra) . U grudima iri svoje grane do povri nskog i dubokog sranog spleta (anahata-akra). U abdomenu formira vezu s solarnim pleksusom, coeli ak-axis (manipura-akra) , a onda se zavrava u spletu poznatom kao solarni pleksus (kundalin i-akra) koja je donji produetak mani pura-akre. Vagus takoe ostvaruje vlaknastu vezu s bubrenim, digerinim, slezinskim i guteranim spletovima.

Vagus je jedini ivac koji je sastavljen od motornih i senzitivnih vlakana, obe vrste odvodnih, to jest onih koji vode napolje i dovodnih koji idu unutra. Odvodna ili inhibitorna su anabolika u delovanju, dok su dovodna ili ubrzavajua katabolika u akciji.


46

Eferentna ili odvodna vlakna koja vre ograniavajui uticaj na delovanje grkljana, plua ! srca. Poinju od produene modine i uvek, pr

.ema pnrucnlGlma

joge, odravaju svoje delovanje bozansklm fI ldom (cerebro-spinal fluid) koji "mesec" izluuje u mozak - sto se vrlo esto odnosi na lateralne upljine zbog njihove slinosti po obliku s srpasti m mesecom. Ta vlakna izlaze iz elija ganglion nodosum, ali poto u u lotasto zadebljanje vlakna se granaju. Grane kOje se uzdlzu su kratke i vretenaste s razliitim vlaknima gornjeg loptastog zadebljanja. Grane koje se sputaju ispod centra vagus ivca oblikuju vezu s vlaknima simpatika u solarnom spletu. Dovodna vlakna vagusa izviru iz solarnog pleksusa, a njegova dva takozvana abdominalna mozga (seminular ganglia) doseu vagaini centar u mozgu. . . Iz ovog opisa ureenja vlakana vagusa vidi se da stimulacija vagaInog centra, bilo direktno ili indirektno aktivira oba skupa vlakana. To sti inhibitorno delovanje odvodnih vlakana i stavlja pod kontrolu sve funkcije njima snabdevanih organa, kao to su srce, plua i grkljan. Simultano s ovim fenomenom, stimulie se pobuivanje delovanja dovodnih i funkcionisanje njima snabdevanih organa, kao to su organi stomaka i utrobe, a takoe prouzrokuje irenje krvnih sudova abdominalnih creva s konsekventnim poveanjem luenja probavni h lezda u trbunoj duplji. Slabljenje vagainog centra proizvodi upravo suprotne efekte u funkciji organa snadevanlh dvodnim i odvodnim vlaknima. Stoga se odVIja delovanje gore-dole, tamo-amo poto se stimulie vagaln entar. Iz upravo pomenute injenice moe da se vidi da za suzbijanje funkcionisanja organa u grudnim i abdominalnim upljinama, moraju se stimulisati i oslabiti, po svom redosledu, odvodni i dovodni delovi vagusa na njihovim izvorima. Obino su aktivnosti vagusa automatske i

Vasant C. ReZe

47

nesvesne. Meutim, ako moe da se dovede pod kontrolu volje moe da se postigne sve o emu smo gore govorili o "buenju kundalini". Da li je mogue svojom voljom ostvariti kontrolu nad izvorima dovodnih i odvodnih vlakana vagusa? U jogijskoj literaturi predloene su metode za osiguravanje takve kontrole. Uz to preporuuje se da se strogo slede u praksi, kako bi se stekla mo izvoenja takoznanih uda. Kada se koriste te moi otvaraju se vrata osloboenja (moka).

Kroz impuls du dovodnih ivaca od grkljana, plua i sluzne membrane nosa mogue je stimulisati refleks vagainog centra. U prethodnim delovima ove knjige, dok smo se bavili tehnikom pranajame, pokazano je kako jogi koriste te organe da bi uticali na vagal-ni centar. Meutim najvea tekoa se doivljaya u kontaktu efeketa vlakana tkiva vagusa koji imaju svoj centar u sol arnom pleksusu, odakle se u telu vagusa dovodna vlakna okreu navie. Ovaj deo vagusa (kundalini) opisuje se da sklupano lei uspavan i die ritmiki. U literaturi o jogi to se naziva "uspavana kundalini". Studentu joge se preporuuje da probudi uspavan u kundalini hvatajui snano njen rep, uz pomo razliitih postupaka pranajame, bandhom i mudrom (vidi napred). Stalnom vebom tih postupaka oba vagus centra, kako vii tako i nii, bivaju qseUjivi na zapovesti volje. Tako jogi utvruje nad njima voljnu kontrolu, da bi zaustavio delovanje takvih organa poto njima vlada autonomni nervni sistem.

Vagus ivac stoga moe da se podeli na tri dela. Prvi deo u meduli (modini) sastavljen je od odvodnih vlakana i smeten je na niem delu etvrte modane upljine, a odgovara ustima uspavane kundalini.

Drugi deo, ispod osnove lobanje nanie do njene veze sa solarnim pleksusom, sastavljen je od odvodnih i

Tajanstvena kundaZini

48

dovodnih vlakana. PO svom obliku jeste smotan I odgovara telu kundalinija. .

Trei i poslednji deo sastavljen uglavnom od do vodnih vlakana, povezuje hipogastritki (svadhisthana) .. 1 karlini (muladhara) splet s telom kundalinija kroz rednjl, solarni pleksus. Za ovo se kae da je rep od kundaillja. .

Na ovaj nain vidi se da je opis vagusa I njegovih veza s vanim spletovima simpatika ide paralelno s OpIsom kundalini i njenih veza s akrama. Ti pleksusi simpatikog sistema pruaj grane za omun.ikaciju o sledeih nervnih-korena uzeta nervnog tkiva kOje se pruza kroz kanal kime nog stuba (suumna nadi), koje je sa svoje strane povezano centripetlni vlaknima sa mozgom (brahma-randhra-akra) , kOja je sed Ite ;nanj. Ove anatomske veze kompletiraju krug. Ovo dovrsavanje kruga moe da nastupi na nivou tela to odgovara.

situacij! pleksusa simpatikog sistema i eli da kontroiIse svaki splet uz pomo vagusa pa moe da stavi zabranu fnkcionisanju organa snabdevanih od strane tih narocItih spletova. Na ovoj pretpostavci moe da se .objan. neka od uda koje izvode jogi. Jogi kroz vagus, Iii tacnIje kroz vago-simpatiki ivac, bilo pomou direktne ili refleksne akcije, naroito kroz drugu, ostvaruje potpun.u kO.trolu nad nesvesnom automatskom akcijom nevoljnih mis Inih vlakana. To je ono ta jogi eli, tako da se normalne automatske akcije ne prepliu s njegovom eljom d postane jedno s Onim koji je sveproimajui. Prema .naucl o jogi, u mozgu ne poinju svi ivci nego se zavravaju. Tu se uskladituju impresije svih ivaca. Mozak se stoga naziva lotos s hiljadu latica i , poto te latice okruuju duplju iz koje se dua oslobaa, takoe se naziva i brahmarahdhra-akra.

Vasant C. ReZe

I 49 Kundalini odgovara desnom vagus ivcu

Uprkos tome to sam pokazao da je divna tajanstvena kundalini iz jogijske literature, vagus ivac iz moderne nauke, ipak smo suoeni s tekoom. Znamo da postoje dva vagia, desni i levi, dok se jogi literatura poziva samo na jedan. Da li je mogue da pisci nauke o jogi nisu znali za drugi? Teko je to shvatiti kada se suoimo s vrlo tani m opisima senzornih ivaca. Moda su znali da je jedan od vagia nije toliko snaan kao drugi, pa ne moe da ostvari vezu, ili da se probije kroz sve vane spletove koji se pominju. Sadanje poznavanje anatomije pokazuje da od dva vagia levi vagus nije tako obilno snabdeven odvodnim vlaknima kao desni i ima samo neznatan udeo u formiranju solarnog pleksusa i spletova smetenih ispod njega. Dok, desni vagus ivac kroz svoju hipogastritiku granu ostvaruje direktnu vezu sa solarnim pleksusom i , ispod njega, smetenim spletovima. Stimulaciojom desnog vagus ivca na njegovoj centralnoj vezi, mogu da se kontroliu aktivnosti svih est pleksusa Simpatikog sistema sadrei, tako rei, najvaniji deo para-sipatikog dela autonomnog nervnog sistema.

Pominjanje kundalini u jednini u literaturi o jogi navodi nas da verujemo da je to samo desni vagus ivac, a ne i levi. Mada je prihvaeno da je kundalini desni vagus ivac, nain njegove kontrole ostaje tajna. Moderna fiziologija se ne poziva na voljnu kontrolu autonomnog nervnog sistema. Normalno, tok vagusa se stalno odvija regularno, pa automatski i nesvesno kontrolie sve vitalne organe u telu. Kad kundalini obavlja taj svoj uobiajen posao, u literaturi o jogi kae se da lei uspavana. Mi jedino moemo videti njeno ispoljavanje u normalnom delovanju vagusa, bilo proizvodnjom otrova pri izvesnim bolestima ili izvesnih lekovitih supstanci, takozvanih


50

'zastupnika". Taj upliv moe da se uoi u vidu podsticaja (stimulacije) ili zastoja, kao to se vidi u delovanju vitalnih organa koje vagus snabdeva. Njegova stimulacija stvara inhibiciju sranog delovanja, a zastoj uspostavlja kontrolu delovanja izvan (tih) 'instrumenata". Tada srce, naavi se samo pod ubrzavajuim uticajem simpatikih vlakana, kuca jae. Iz tih promena moe da se zapazi da li je vagus umean ili ne.

Toliko znanja smo stekli. Na osnovu toga ipak ne moemo da ostvarimo voljnu kontrolu vagus ivca. Meutim, oni koji su proli kroz razliite joga vebe, poseduju tu mogunost. Deabandhu nam je pruio ubedljiv dokaz svojim zaustavljanjem kucanja srca i arterijskog pulsa odreenog dela tela, to smo opisali na poetku knjige. Ti fenomeni nastaju uglavnom zbog stimulacije vagusa, to jest buenja kundalini.

Poglavlje 6 PANA PRANE I PANA VAJUI

Da bi razumeli proces buenja kundalini treba shvatiti pravilno pana prane, kojih ima pet vrsta. To su ivotne sile ili energije koje upravljaju telom.

Svi vidljivi i nevidljivi dogaaji u univerzumu pod uticajem su kos mi kog impulsa (prane). Aktivnosti u ljudskom telu oblikuju deo celine i automatski su pod kontrolom ove kosmike prane. Njeno delovanje u telu je razliito imenovano prema aktivnostima tela koje kontrolie i poloaju koji zauzima. Na ovaj nain dolazi se do pet vrsta impulsa u telu, poznatih kao udana, prana (pomona) , samana, apana i vjana.

Vasant C. ReZe

,

51

Udana vlada delom tela iznad grkljana. Ova prana odrava nau budnost u pogledu specijalnih ula. Sve anatomske funkcije tih anatomskih delova pod kontrolom su modane podele vegetativnog nervnog sistema.

Prana je locirana u regionu izmeu grkljana i osnove srca. Upravlja usmenim mehanizmom i glasnim aparatom, kretanjem jednjaka, drela, respiratornim sistemom i u njemu angaovanim miiima. Tim delovanjem uglavnom upravlja cervical deo autonomnog nervnog sistema.

Samana je locirana u regionu tela izmeu srca i pupka i vlada mainerijom metabolizma za odravanje ivota, to jest, izluivanjima stomaka, jetrom, pankreasom i crevima, a takoe i Cirkulacijom krvi i krvnim sudovima. Ovaj deo se uglavnom kontrolie uz pomo ivaca to pripadaju ili snabdevaju creva i utrobu koji nastaju iz ganglija Simpatikog dela autonomnog sistema grudnog regiona.

Apana ima svoje boravite ispod pupka i vlada spontanim akcijama bubrega, debelim crevom, rektumom, beikom i genitalijama, to jest, uglavnom upravlja aparatom izluivanja iz tela. Tim funkcijama upravljaju impulSi iz krsnog ili slabinskog dela autonomnog sistema.

Vjana proima celo telo i upravlja telesnim pokretima usled kontrakcije i relaksacije obe vrste miia, kako voljnih tako i neVOljnih, kao i kretanjem zglobova i strukture oko njih. Za ovu pranu se kae da je odgovorna za uspravan poloaj tela, to je vie refleksna akcija kroz kimeni stub i kroz stimulaciju autonomne ganglije smetene vertikalno du sredine tela.

Vie od gornjeg opisa ne kae se nita o tim pana pranama. Iz njihovog poloaja i delovanja mislim da su one pet vanih pomonih nervnih centara u mozgu i uetu nervnog tkiva koje se prua kroz kanal kimenog stuba. Ti centri nesvesno kontroliu kataboliku aktivnost


52

simpatikog dela kroz vlakna para-sipatika, po priro i su anabolika. Ti centri se nazivaju saktl razliitih akn. Svakim nevoljnim delom u telu upravlja se s ta dva vlakn. Kada se njihova aktivnost podjednako uravnot?I, prisustvo im se ne osea. Kada se preteranom aktlvnoscu poremeti ravnotea bilo kog od tih vlakana, refleksni centar je prejako stimulisan pa stvara impuls kOJI prenosI Informaciju do najvieg centra u mozgu.

Ovim je dokazano da su glavni centri, gde se ispoljavaju znanje o delovanju i oseanje, locirani u korteksu mozga. Ti centri su obe vrste: prijemni, to jest senzorni I

usmeravajui, to jest motorni, a imaju svoJe pomocne centre u dve velike otekline zvane osnovna-ganglla u svakoj hemisferi mozga. One su poznate kao talaus i corpus-striatum. Prvi je pomoni u odnosu na glavni senzorni centar, a drugi je glavni motorni centar u korteksu mozga. Normalno, glavni motorni cenlr! u vie ili an!e pod kontrolom volje, i u literaturi o jogi lm se ne pndaje vanost. Jogi je zainteresovan za pomone nervne centre u talamusu. Normalno delovanje talamusa je da prima senzacije od svih delova tela koje su povezane s njim kroz ue nervnog tkiva to se prua kanalom kimenog stuba, pre nego to dosegnu glavni centar.

Poto je talamus najvii refleksni centar u mozgu, sve impresije se uzdiu prema njemu. On se naziva udanaprana. Poslednja smena u uetu, Odakl prima impulse tog dela stuba naziva se loptasto zadebljanje, a nalazi se na nivou korena nosa. Prema tom,e, kae se da udanaprana vlada delom glave iznad te take.

Jogi pomou svesne kontrole udana-prane obustavlja sve ulazne i izlazne oseaje. Tim obustavaljanjem se spreava skretanje uma koji je eljan vrenja kontrole .. Uz pomo usredsreivanja (samjama) na ovu pranu Jogi

, Vasant C. Rele

53

postaje laki, moe da hoda na vodi, kroz movare, preko trnja i moe svakog momenta da odluuje o svojoj smrti.

Prana (pomona) je sledei refleksni centar u uetu nervnog tkiva. Njena je normalna funkcija da prima sve dovodne impulse iznutra iz tela i nesvesno da kontrolie aktivnost simpatikih vlakana. Smetena je u produenoj modini i upravlja respiratornim i cirkularni m funkcijama. Poslednja faza u uetu nervnog tkiva koji se prua kroz kanal kimenog stuba, iz koga on prima impulse smeten je na nivou vrha srca. Zato se kae da vlada delom tela izmeu ustiju i srca. Samana-prana je trei refleksni centar u telu i kae se da predsedava delom tela izmeu srca i pupka. On spreava prekomerenu aktivnost probavnog trakta.

Apana-prana, kao etvrti refle

Documents

vasant rele - tajanstvena kundalini.pdf