Vodič za Organsku Proizvodnju Višnjepolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/3. Vodic za organsku...3 1. Uvod Višnja je po značaju u Srbiji treća voćna vrsta,

Vodič za Organsku Proizvodnju

Priručnik 3

Višnje

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.233 : 631.147 (035)

MИЛЕНКОВИЋ, Слободан

Vodič za organsku proizvodnju višnje / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 24 str. : ilustr. ; 21cm

Tiraž 250. - Bibliografija.

ISBN 978-86-87737-46-4 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Вишња - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268241671

Sadržaj1. Uvod 3

2. Preduslovi 3 2.1. Očuvanje prirodnog agro-eko sistema 3 2.2. Osobine zemljišta 4 2.3. Karakteristike klime 4

3. Izbor i priprema lokacije 4 3.1. Priprema zemljišta 4

4. Sadni materijal 5 4.1. Sortiment 5

5. Agro-tehničke mere 10 5.1. Plodored 10 5.2. Sistem uzgoja 12

5.3. Ishrana 12 5.4. Navodnjavanje 14

6. Bolesti, štetočine, korovi 15 6.1. Mere integralne zaštite u

organskoj proizvodnji 17

7. Berba 18

8. Ekonomski pokazatelji 19

9. Prilozi 20

10. Literatura 24

VODIČZAORGANSKUPROIZVODNJUVIŠNJE

Objavljeno od strane:Nacionalna asocijacija “Serbia Organica”

Uz podršku:Deutsche Gesellschaft fürTechnische Zusammenarbeit (GIZ) GmbHEconomic Development Program ACCESS Autori:Prof. dr Slobodan MilenkovićMarija Kalentić, GIZ BeogradEmilija Stefanović, GIZ BeogradAnica Milenković, konsultant

Štampa:Zemunplast, Zemun

3

1. Uvod

Višnja je po značaju u Srbiji treća voćna vrsta, iza šlji-ve i jabuke. U poslednjih nekoliko decenija proizvodnja beleži porast, pre svega zahvaljujući širenju domaćeg ekotipa tzv. oblačinske višnje koja se lako razmnožava izdancima, rano prorodi, obilato rađa i odličnog je kvali-teta. Rast proizvodnje praćen je i rastom izvoza, tako da je Srbija danas značajan izvoznik ove vrste voća. Ovome pogoduje i činjenica da je cena višnje poslednjih godina relativno visoka.

U poslednjih desetak godina, došlo je do razvoja organske proizvodnje i izvoza višnje. U cilju unapređenja proizvodnje višnje, potrebno je unaprediti sortiment (sorte bezbojnog i obojenog soka) i poboljšati agro-tehničke mere.

Plod višnje ima visoku biološku vrednost jer sadrži: 12-22% suve materije, 10-13% šećera, 1-2,4% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektina, 0,7-1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg vitamina C, značajnu količinu bojenih ma-terija i druge korisne supstance. Plod višnje je pogodna sirovina u industriji prerade u sokove, kompote, slatka, konditorske proizvode, rakiju kao i za zamrzavanje i sušenje. Plod nekih sorti može da se koristi i kao stono voće.

2. Preduslovi

2.1. Očuvanje prirodnog agro-eko sistema Za uspešnu organsku proizvdnju višnje, neophodno

je poznavanje karakteristika zasada, kao i lokalnog agro-ekosistema, kako bi proizvodnja bila profitabilna, ali bez ugrožavanja biološke raznovrsnosti. Postizanje ovog cilja zavisi od primene mera koje:•omogućavaju očuvanje zemljišta i njegove plodnosti,•unapređuju biološku raznovrsnost,•ostvaruju prirodnu otpornost sorti (autohtonih, lo-

kalnih i novostvorenih) koje su prilagođene uslovima gajenja,•utiču na optimalno korišćenje prirodnih resursa,•obezbeđuju korišćenje biljnih otpadaka i drugog

organskog materijala sa farme da bi se umanjila zavisnost od spoljašnih inputa.

Takođe je važno da ne dođe do uništavanja prirodnih skloništa i staništa korisnih insekata i drugih organizama (livade, živice, „kompenzacione“ površine). Od ukupne površine farme, takvu ulogu treba da ima 5-7% zemlji-šta.

U cilju unapređenja održivosti organske proizvodnje višnje, preporučuju se sledeće mere: •čuvanje korisnih insekata,•održavanje neobrađenih površina (najmanje 5%

ukupne površine farme), kao skloništa za korisne organizme,•podizanje žive ograde,•postavljanje gnezda i kućica za korisne insekte, ptice

i druge organizme.

UREĐENJEZEMLJIŠTA

KLIMATSKEKARAKTERISTIKE

BIOCENOZA

BIOLOŠKARAZNOVRSNOST

AGROTEHNIČKE MERE

VODNI RESURSI

AGRO-EKOSISTEM

4

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU VIŠNJE

2.2. Osobine zemljištaZa gajenje višnje pogodna su zemljišta na kojima je

moguće izvršiti obradu na minimum 60 cm. Drenaža treba da bude takva da omogućava brzo odvođenje viška vode. Takođe, treba izbegavati vlažna zemljišta i zemljišta koja zadržavaju vodu. Tabela 1: Poželjne karakteristike zemljišta za zasnivanje zasada višnje

2.3. Karakteristike klimeU pogledu klimatskih uslova, višnja podnosi velike

nadmorske visine, a isto tako uspešno podnosi i niske zimske temperature. Cvet višnje je za razliku od drugih voćnih vrsta, veoma otporan na kasne prolećne mra-zeve. Može se gajiti i u sušnim područjima, sa nivoom padavina od 400 do 500 mm godišnje. Najveći zahtevi za padavinama su od aprila do septembra, kada joj pogoduje od 360-420mm. Zbog ranog dozrevanaja plodova, navodnjavanje nije neophodno pre nastupa sušnog perioda. Tabela 2: Klimatski parametri

3. Izbor lokacije i priprema

Višnja je u pogledu položaja i kvaliteta zemljišta vrlo skromna voćna vrsta, tako da se uspešno može gajiti na svim terenima. Izdanci i pupoljci su manje osetljivi u odnosu na druge koštičave voćne vrste. Ipak, više joj odgovaraju otvoreni nego zatvoreni tereni. Najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama okrenutim jugu, jugo-istoku i istoku.

Može se uspešno gajiti na gotovo svim zemljištima, osim na previše vlažnim i teškim. Najproduktivnija je ako se zasadi na lakoj peskovitoj ilovači ili na kar-bonatnom černozemu umerene vlažnosti i dovoljne plodnosti. Tip zemljišta je uslovljen izborom podloge za kalemljenje.

Korenov sistem višnje ne prodire duboko u zemljište. Osnovna masa korena se nalazi na dubini od 40 do 80 cm. Koren se u širinu prostire izvan širine krune. Kruna je različite bujnosti i oblika, a najviše zavisi od sorte. Obično je okrugla, razgranata s uspravnim ili povijenim granama.

3.1. Priprema zemljištaKoren je važan za usvajanje vode i hranljivih materi-

ja, a samim tim i za rast cele biljke. Loše karakteristike zemljišta, ograničena plodnost ili pogrešna obrada zemljišta se brzo oslikavaju u rastu stabla i formiranju krune. Propusti prilikom obrade zemljišta su naročito uočljivi kod osetljivijih i slabijih podloga za kalemljenje. Razlog tome je pre svega stres korena koji je izazvan ne-dostatkom kiseonika, vode ili hranljivih materija ili pak niskim temperaturama zemljišta. Stoga, tokom obrade i pripeme zemljišta treba da se primenjuju mere koje će pozitivno uticati na strukturu i životnu aktivnost u zemljištu.

Idealno zemljište za voćarske kulture podrazumeva:- dobro propustljiv sloj zemljišta do dubine od 60-70

cm koji će uticati na rast i razvoj korena;

Dubina zemljišta: Najmanje 80-100 cm

Propustljivost (dreni-

ranost):

Dobra, sa brzim oticanjem

površinskih voda

Mehanički sastav: Izbegavati teška i vlažna zemljišta sa

lošom propustljivošću

pH: 6.5-8.0

Elektroprovodljivost: Manje od 2.2 mS/cm

Zasljanjenost: Manje od 2 g/l

Minimalne temperature:

Izbegavati lokacije na kojima postoji opasnost od izmrzavanja

Relativna vlažnost vazduha:

Izbegavati lokacije sa visokom relativnom vlažnošću

Padavine:Izbegavati lokacije sa velikom količinom padavina u periodu cvetanja i zrenja plodova

5


- tip zemljišta: crnica ili blago glinoviti peskovi,- pH vrednost 6-6,5,- Sadržaj humusa preko 2% u gornjem sloju:

- 20-30cm sa stabilnom strukturom agregata,

- 30-40 cm sa kamenim skeletom.

Priprema zemljišta pre podizanja zasadaŽivotni vek voćnjaka je u proseku, 15 godina. Faza

pripreme zemljišta je odlučujući faktor za dugovečnost zasada. To je period kada se može uticati na održivost plodnosti i biološku aktivnost zemljišta. Važno je proveriti profil zemljišta, tj. zbijene i nepropusne slojeve. Saniranje strukturnih nepogodnosti je moguće samo u fazi pripre-me zemljišta jer je rastresitost tla nemoguće ostvariti posle sadnje. Ukoliko postoje nepropusni horizonti, sad-nju je nekada neophodno odložiti i za dve godine. Nepro-pusne zone se otklanjaju mehaničkim putem, (dubokim podrivanjem ili rigolovanjem) koje treba da se sprovede pre oranja. Po završetku duboke obrade, treba izvršiti setvu mešavine melioracionih useva koji treba da omo-guće brz, gust i dubok prodor korena. Dobre melioracione mešavine brzo klijaju i optimalno koriste prostor korena.

Dobra melioraciona mešavina- primer:- detelina 20-30%,- mešavina grahorice (Lathyrus nissolia, vicia villosa),

graška (Pisum sativum), deteline (Trifolium alexandrinum, Trifolium incarnatum), suncokreta, heljde, facelie (Phacelia sp.).

Da bi se postigao optimalan rast, usev ovih mešavina je neophodno preći valjkom nakon setve. Samo pri dovolj-noj vlazi ovi usevi će postići željenu gu-stinu. Pre sadnje voćaka, melioraciona

mešavina se mora tarupirati i zaorati. Takođe, mora se proveriti da li je uspelo uklanjanjanje nepropusnih horizo-nata. Jednom izvedene mehaničke mere u kombinaciji sa melioracionim mešavinama biljaka, često nisu dovoljne za

uspešno poboljšanje strukture i propustljivosti zemljišta. Pre sadnje treba proveriti i stanje hranljivih elemenata u zemljištu. Ukoliko je neophodno, ovo je pravi trenutak za iznošenje đubriva na celu površinu.

4. Sadni materijal

4.1. Sortiment Pri podizanju zasada višnje koji je namenjen za or-

gansku proizvodnju, obavezno treba koristiti sertifiko-vani sadni materijal. Podloge i kalem grančice takvog sadnog materijala, proizvedene su po programu za proizvodnju sadnog materijala u kome se vrši rigorozna kontrola i testiranje na prisustvo prouzrokovača bolesti i štetočina.

Na osnovu Pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organ-skoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br.48/11), korišćenje sadnog materijala iz sopstvene proizvodnje je dozvoljeno jedino pod uslovom da se takav sadni materijal koristi za sopstvene potre-be i da je proizveden u skladu sa metodama organske proizvodnje.

Zabranjena je upotreba sadnog mateijala koji je do-bijen korišćenjem genetski modifikovanih organizama.

Na osnovu člana 16. Zakona o organskoj proizvodnji („Sl. glasnik RS”, br.30/10), reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora da bude proizveden metodama or-ganske proizvodnje.

Prema istom zakonu, proizvodnja semena metoda-ma organske proizvodnje vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja semena, rasada i sadnog materijala, uz primenu metoda organske proizvodnje.

U izuzetnim slučajevima, proizvođaču se može odo-briti korišćenje reproduktivnog materijala iz konvenci-onalne proizvodnje, pod uslovom da taj materijal nije tretiran sredstvima za zaštitu bilja koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji i ako:

6


1) na tržištu nema materijala koji je proizveden me-todama organske proizvodnje,

2) je korišćenje tog materijala opravdano za sprovo-đenje naučnoistraživačkih ispitivanja,

3) se radi o autohtonoj sorti.Korišćenje reproduktivnog materijala iz konvenci-

onalne proizvodnje u periodu konverzije, proizvođaču odobrava ovlašćena kontrolna organizacija, a posle isteka perioda konverzije Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede

Izbor biljnog materijala za sadnju uslovljen je nači-nom berbe. Kalemljenje na divlju trešnju (Prunus avium) i magrivu (Prunus mahaleb) se vrši isključivo kada će se berba vršiti ručno. U ovim slučajevima, visina debla iznosi oko 60 cm. U slučaju mašinske berbe, obavezna podloga je divlja trešnja. Visina slobodnog stabla u tom slučaju treba da iznosi 70-80cm. Za solidno formiranje krošnje, neophodno je ostaviti 4-5 jačih lastara. Biljka treba da ima snažan korenov sistem i deblo.

PodlogeMagriva Ovo jedna od najrasprostranjenijih podloga. Daje

biljke manje bujnosti u odnosu na divlju trešnju, što predstavlja prednost prilikom berbe. Kao podloga, odlikuje se visokom otpornošću prema prema suši i krečnjaku i dobro se razvija na siromašnim i skelet-nim zemljištima, a pogodna je i za glinovita zemljišta. Magriva je tolerantna na gljive prouzrokovače truleži korena (Phytophthora spp.)

Divlja trešnjaOvo je, takođe veoma rasprostranjena podloga.

Pokazuje dobar afinitet pri kalemljenju. Jedna od lo-ših karakteristika je velika bujnost. Ova podloga „ne podnosi“ vlažna i teška zemljišta jer na njima propada od asfiksije (gušenja), verticiliozne uvelosti i drugih oboljenja korenovog sistema.

Gizela 5Ovo je slabo bujna podloga koja se preporučuje za

guste zasade, u uslovima kada je moguće obezbediti zalivanje. U takvim uslovima se postižu odlični prinosi. Jedna od glavnih karakteristika sorti kalemljenih na ovoj podlozi, je da vrlo rano stupaju na rod.

Divlja trešnja (Prunus avium) se, kao podloga, pre-poručuje za područja sa težim zemljištem i dovoljnim količinama padavina u toku leta. Na podlozi magriva (Prunus mahaleb), uspečno se vrši proizvodnja višnje na lakšim i suvljim zemljištima sa različitim profilom. Ona je takođe pogodna i za teža zemljišta (crnica, les), u područjima sa malom količinom padavina u toku leta. Iskustva sa podlogom gizela 5 su različita. U Mađarskoj se nisu pokazali dobri rezultati, gde je u prve 3 godine proizvodnja zadovoljavajuća, a kasnije, sorte imaju sit-ne plodove. Ova podloga ispoljava dobre karakteristike na kiselom zemljištu, gde je ujednačena klima i gde ima dovoljno padavina, a nije pogodna za peskovita zemljišta.

U poslednje vreme postoji veći broj ogleda sa novim podlogama, kao što su podloge tipa „Weiroot“, koje su se dobro pokazale sa sortom Schattenmorelle. Takođe, sa podlogom gizela 5 su dobijeni dobri rezultati kada su na njoj kalemljene sorte morina i safir.

SorteIzbor sorte je ključan faktor za postizanje dobrog kva-

liteta plodova i standarda u proizvodnji. Pri izboru sorte treba voditi računa da se sačuva biološka raznovrsnost, što je jedan od osnovnih principa organske proizvodnje. Na izbor utiču sledeće osobine sorte: prinos, organolep-tičke karakteristike, krupnoća plodova, otpornost plo-dova na manipulisanje tokom berbe i pakovanja, vreme cvetanja i zrenja, otpornost, odnosno tolerantnost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama.

Posebnu pažnju treba obratiti na sorte oprašivače koje treba da budu zastupljene u zasadu sa ne manje

7


od 15% od ukupnog broja stabala u zasadu. Da bi se povećala efikasnost oprašivanja po 1 ha, u zasad višnje treba postaviti 3-5 košnica sa pčelama. Solitarne pčele, kao što je Osmia cornuta, veoma su važne za oprašivanje u lošijim vremenskim uslovima. Postavljanje snopova trske ili kućica, doprinosi održavanju populacije ove korisne vrste.

Višnja se uglavnom gaji radi dalje prerade u voćni sok ili za konzerviranje. Udeo višnje na tržištu svežeg voća je relativno mali. Za proizvodnju sokova se traže sorte sa postojanom bojom i izbalansiranim odnosom šećera i kiseline. Pored sorte Schattenmorelle, u tu svrhu traže se i morina, mađarska grozdasta i topas, a njihove karakteristike su date u Tabeli 3.

Prinos višnje zavisi i od toga da li se radi o samo-oplodnim sortama, delimično samooplodnim ili o samosterilnim sortama. Ukoliko se u višnjik doda oko

20% stabala sorte za oplodnju, kod samooplodnih sorti može doći do znatnog povećanja prinosa. Koncentracija na samo jednu sortu u višnjiku podrazumeva izuzetno intenzivan rad u vreme berbe. Stoga se preporučuje uzgoj većeg broja sorti radi različitog vremena sazre-vanja. To takođe može da umanji pojavu bolesti kod osetljivih sorti.

Pri izboru sorte za organsku proizvodnju višnje, tre-ba voditi računa o rodnosti (prinosu) i kvalitetu ploda, ali i o osetljivosti prema najvažnijim oboljenjima kao što su: moniliozno sušenje cvetova i grančica i trulež plodova, lisna pegavost (Blumeriella jaapii) i bakterioze. Pri podizanju novog voćnjaka, veoma je važno uzeti u obzir rezultate istraživanja i ogleda iz regiona kao i uključiti lokalnu savetodavnu službu, jer je poznato da se različite sorte drugačije ponašaju u različitim regio-nima i proizvodnim uslovima.

SortaZrelost (nedelja)

Cvetanje i oplod-nja

Plod Prinos Rast Osetljivost na bolesti

SAFIR 6.- 7.Srednje/kasno,Samo-oplodna

Srednje-krupan do krupan, meko meso ploda, osetljiv na trans-port

Visok do veoma visok

Srednje jak, uspravan do širok, gusta kruna

Slabo do srednje osetljiva prema moniliji i lisnoj pegavosti

MORINA 6.-7.Srednje/rano,Delimično samo-oplodna

Srednje-velik do velik, pri suši se odvaja od peteljke

VisokSrednje jak, u širinu

Do sada slabo osetljiva prema moniliji i lisnoj pegavosti, otporna prema nekrotičnom ringspot virusu

MAĐARSKA GROZDASTA

6.-7.

Rano,Delimično samo-oplodna

Srednje velik i lako se odvaja od peteljke

VisokJako snažan, uspravan

Delimično osetljiva prema moniliji, lisnoj pegavosti i virusu nekroze

TOPAS 6.-7.Srednje/kasno,Delimično samo-oplodna

Velik i lako se odvaja od peteljke u punoj zrelosti

VisokJako snažan, uspravan, sred-nje- gusta kruna

Slabo osetljiv na moniliju, srednje osetljiv na bak-terijska oboljenja

Tabela 3. Sorte višnje pogodne za organsku proizvodnju

8

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

U okviru programa stvaranja sorti višnje otpornih prema Blumeriella jaapii (Rehm) v. Arx i Monilinia ssp. u Mađarskoj, prva priznata sorta je Czengodi, koja je od-ličnog kvaliteta ploda, a koja se može gajiti bez primene fungicida (Apostol, 1999). U novije vreme su priznate dve nove sorte otporne prema ovim patogenima: VI. - 3/48 i IV. - 2/152 – Piramis (Apostol, 2005).

Programom stvaranja sorti otpornih prema Blu-meriella jaapii (Rehm) v. Arx, Monilinia ssp. i PNDV u Nemačkoj, pored nešto ranije stvorenih sorti morina, safir, topas, korund i karneol, izdvojene su i tri nove: Jade, Rubellit i Achat. Sve se odlikuju visokim kvalitetom ploda i samooplodne su (Wolfram B., 2000).

Čengedi (Csengödi) je mađarska sorta nastala selek-cijom iz prirodne populacije. Stablo je bujno, a redovno i obilno rađa. Rodnost se postepeno povećava tako da posle osme godine veoma obilno rađa. Otporna je pre-ma prouzrokovaču pegavosti lišća, moniliji, citosporozi i zato se preporučuje za plantažno gajenje u organskoj proizvodnji. Otporna je prema moniliozama, a osnov ot-pornosti je hipersenzibilna reakcija. Cveta srednje rano i samooplodna je. Može da se koristi kao stono voće i za industrijsku preradu.

Kereška (Körösi meggy) je klon mađarske sorte pan-di. Ranije je bila vrlo raširena sorta u našoj zemlji, ali je napuštena i iskrčena zbog niske rodnosti. Sorta je vero-vatno najkvalitetnijeg ploda. Samobesplodna je i inko-patibilna sa mnogim sortama. Novija zapažanja pokazuju da dobro rađa kada se gaji sa reksele, keleris i umbra koje su joj dobri oprašivači. Plod joj je izuzetno krupan (6-7g), najboljeg kvaliteta. Po odvajanju peteljke sok ne curi. Uz adekvatne oprašivače može se preporučiti za gajenje kao izrazito stona sorta kao i za sve vidove prerade.

Gorsemska je belgijska sorta mutant sorte lotova. Umerene je bujnosti, a rađa na slamastim grančicama i treba je redovno rezati. Srednje je otporna prema niskim temperaturama i otporna prema veđini prouzrokovača bolesti. Koštica se lako odvaja od mezokarpa. Može se

brati mehanizovano jer se peteljka lako odvaja od ploda, a sok iz ploda nakon toga ne curi. Plodovi su pogodni za sve vidove prerade.

Erdi jubileum je sorta vrhunskog kvaliteta ploda. Ima čvrst i obojen plod, dobar ukus, malu košticu. Ne menja boju u preradi. Kasno cveta i samooplodna je. Kasno prorodi, ali kasnije dobro rađa, ima bujno stablo. Plodovi mogu biti na stablu i tri nedelje, a da nema tru-ljenja. Bere se obično kada su rastvorljive suve materije 13%, a nakon tri nedelje postiže i 22-23%. Ne opada, ali se može mehanizovano brati, sok ne curi iz ploda prilikom berbe. U smrzavanju zadržava miris i aromu. Na našim prostorima zri u trećoj dekadi juna.

Lara je novija domaća sorta, stvorena u INI „Agroe-konomik“ u Beogradu. Cveta srednje rano i samooplod-na je. Rano prorodi i rađa redovno i obilno. Sazreva u drugoj polovini juna. Stablo je umerene bujnosti, a pre-ma autorima sorte Mišiću i saradnicima, nije osetljiva prema prouzrokovačima pegavosti lišća i moniliozi. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 5,5g, eliptičnog je oblika, ima sjajnu pokožicu intenzivnocrve-ne boje, obojen sok, a ukus je blago nakiseleo i prijatan.

Šumadinka je domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Stablo je srednje bujno sa loptastom i razgranatom krunom, oborenih grana. Relativno je otporna prema niskim zimskim temperaturama i suši, a manje osetljiva prema pegavosti lišća. Cveta srednje rano i samooplodna je, a sazreva u prvoj dekadi jula. Rano prorodi i rađa redovno i obilno, sa prinosom i 30-35 t/ha. Plod je krupan, prosečne mase oko 6 g. Meso ploda je tamnocrveno, sočno, kiselo, izrazito aromatično i vrlo kvalitetno. Plod se srednje odvaja od peteljke, slabije je transportabilnosti i pri mehanizovanoj berbi puca. Pogodna je za stonu upotrebu i sve vidove industrijske prerade.

Oblačinska višnja je veoma rasprostranjena sorta (ekotip) u Srbiji, poznata i kao „Cigančica“. Karakteriše je visok sadržaj bojenih materija, što je čini interesantnom

9

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU JAGODE

za konditorsku industriju, proizvodnju sokova i likera. Otporna je prema niskim temperaturama, kao i prema suši. Za razliku od ostalih sorti višnje, ona se razmnožava ožiljenim izdancima.

U zavisnosti od područja, zri od početka treće dekade juna do sredine jula. Redovno rađa.

Plodovi oblačinske višnje

Oblačinska višnja ne spada u sorte, već je to ekotip koji se razvio i prilagodio ekološkim i edafskim uslovima određenog geografskog područja. Poreklo oblačinske višnje nije utvrđeno. Pod pojmom oblačinska višnja podrazumeva se velika i vrlo heterogena populacija višnje koja potiče iz sela Oblačine i okoline. Poljopri-vredni proizvodjači lako su razmnožavali oblačinsku višnju izdancima, pa je postojeća populacija postala pretežno vegetativnim putem. Ne treba, međutim is-

ključiti mogućnost da je i generativni način razmnoža-vanja (semenom) uticao na stvaranje ovako heterogene populacije oblačinske višnje. Veliki broj problema koji se javlja pri razmnožavanju i eksploataciji, potiče od toga što ona nije jedan klon, već smeša velikog broja klonova. Poslednjih godina, ponovo se intenzivira podizanje no-

vih zasada pod ovom kulturom koja je pre svega namenjena za industrijsku preradu.

U većem broju zemalja, kod ve-likih proizvođača se izvodi klonska selekcija iz populacije oblačinske višnje, proučavanjem i odabiranjem klonova boljih svojstava za proizvod-nju i preradu od proseka populacije. To bi mogao biti vrlo značajan dopri-nos unapređenju njene proizvodnje.

Oblačinska višnja je po habitusu slabo do srednje bujna. Kruna je loptasta do široko piramidalna, gusta. Grane su sa kratkim internodijama i celom su dužinom obučene rodnim drvetom (majskim buketićima) kao u sper tipo-va. Lišće je tamnozeleno. Pošto se razmnožava izdan-cima, oblačinska višnja se gaji na sopstvenom korenu. Obično se sadi na rastojanju 4x3m, mada već postoje i zasadi kod kojih je redno rastojanje manje od 1,5m. Otporna je prema niskim zimskim temperaturama, mada kasni prolećni mrazevi mogu da nanesu velike

Plodovi sorte šumadinka

10


štete ovoj kulturi. Dobro podnosi suve terene i tipična vinogradarska zemljišta.

Koristi se i kao podloga za višnju i trešnju, ali zbog slabog korenovog sistema i velikog broja izdanaka, ne postižu se zadovoljavajući efekti. Cveta srednje rano. Samooplodna je. Prorodi u trećoj godini posle sadnje. Rađa vrlo dobro (15-30 t/ha). Plod je sitan (oko 3 g), lop-tast do loptasto-kolačast, dosta ujadnečene krupnoće i sazrevanja. Pokožica je tamnocrvena, tanka. Meso je crveno, srednje čvrsto, sočno, dosta kiselo, aromatično i kvalitetno. Sok je crven i bogat rastvorljivom suvom materijom, ukupnim šećerima, ukupnim kiselinama i vitaminima. Koštica je sitna do srednje krupna (0,3g) i relativno se lako odvaja od mesa. Plod se srazmerno lako odvaja od peteljke, dobro je zapečaćen (ne curi), pa dobro podnosi prevoz i može da se sačuva 3-5 dana u svežem stanju. Znatan deo proizvodnje u Srbiji se izvozi u zemlje zapadne Evrope i to kao smrznuta ili konzervi-sana višnja i kao koncentrovani sok.

Oblačinska višnja se gaji uglavnom u područjima gde ima radne snage za berbu jer zbog plitkog korenovog sistema nije pogodna za mehanizovanu berbu.

5. Agro-tehničke mere

5.1. PlodoredU voćnjaku u kome se primenjuje organska proi-

zvodnja, plodored ne podrazumeva promenu osnovne ekonomske kulture (višnje), nego diverzifikaciju vege-tacije koja raste uz osnovnu gajenu kulturu u samom voćnjaku. Ova praksa gajenja tzv. pokrovnih useva, naučno dokazano, pozitivno utiče na očuvanje popu-lacije korisnih insekata, vezivanje azota, čuvanje vlage u zemljištu, ostvarivanje dobrog vodno- vazdušnog režima i slično.

Pokrovni usevi

Koraci i odluke pri izboru i upravljanju pokrov-nim usevima:1. Koji su vaši ciljevi i prioriteti pri gajenju pokrovnih

useva? Definišite ih i poređajte po prioritetima! Na primer: suzbijanje korova, dobijanje bolje struk-ture zemljišta, dodavanje organske materije zemlji-štu, povećanje plodnosti (fiksacija azota), privlačenje i održavanje populacije korisnih insekata, korišćenje pokrovnog useva kao zamke za štetne insekte itd.

2. Uzmite u obzir klimu, padavine, tip zemljišta, eroziju zemljišta itd.

3. Opišite željeni razvoj i karakteristike: Kakav kore-nov sistem ima pokrovna kultura? Da li će ponovo izrasti nakon uklanjanja? Da li fiksira azot? Koliko biomase proizvedi? Koliko vremena je neophodno da se ukloni? Kada treba da se unese u zemljište? Da li će se samostalno rasejati? Ima li potencijal da postane korovska ukoliko pređe u stadijum seme-na? Da li privlači insekte i koju vrstu? Da li će, kao stanište, doprineti razvoju korisnih insekata? Da li privlači štetne insekte? Može li se koristiti kao zamka za štetne insekte?

4. Uzmite u obzir neophodnu agrotehniku i vreme: Kada i kako treba da sejem pokrovni usev? Kako mogu da ga proizvedem tako da doprinese stvara-nju organske materije ili fiksaciji azota? Postoje li ograničenja u pogledu primene agrotehničkih mera? Koju opremu i mehanizaciju treba da posedujem? Koja je cena semena? Treba li da izvršim inokulaciju semena radi povećanja azotofiksacije? Da li je za moju specifičnu situaciju bolja setvena mešavina ili smenjivanje pokrovnih useva?

11


Mešavine semena koje nisu otporne na mrazZasejavati do sredine avgusta

Kg/ha Vreme sađenja Karakteristike

Persijska detelina (Trifolium resupinatum L.) Italijanski ljulj (Lolium multiflorum italicum)Facelija (Phacelia)

15 10 5

Do sredine ili kraja avgusta

Brzi rast, dobra pokrivenost, niska cena

Grašak (Pisum sativum)

Kosmata grahorica (Vicia sativa)Bob (Vicia faba)Facelija

30 30 40 2


Intenzivna proizvodnja humusa

Kosmata grahorica (Vicia sativa)6010


Jeftino seme, ne upotrebljava se u plodoredu sa gorušicom ili graškom

Usevi otporni na mraz

Kg/ha Vreme sađenja Karakteristike

Inkarnatska detelina (Trifolium incarnatum) Italijanski ljulj (Lolium multiflorum italicum)

15 20

Do kraja septembra Moguće na svakoj vrsti zemljišta

Grahorica maljava Raž

50 100

Do sredine oktobra

Raž (Secale cereale) 150 Do novembra

Usev Prinos

(t/ha sveža materija) Akumuliranje azota (N) kg/ha

Bob (Vicia faba) 40 164

Detelina 400 108

Crvena detelina (Trifolium pratense) 400 188

Lucerka (Medicago sativa) 400 228

Mahunarke (letnje zelenišno đubrivo) 300 60

Mahunarke (zimsko zelenišno đubrivo) 150 30

Tabela 5. Primeri useva koji nisu otporni na mraz

Tabela 6. Primeri useva otpornih na mraz

Tabela 4. Primeri nekih useva koji su pogodni za akumulaciju azota

12


5.2. Sistem uzgojaPrilikom sadnje stabala višnje, korišćenje potpora

obično nije neophodno. Po nekad se uvode u proizvod-nju u slučaju slabobujnih podloga. Kod intenzivnih zasa-da neophodano je napraviti razmak između redova od 4,5m, a između stabala 2,5-3m. Veliki razmak u redu, zahtevaju biljke koje imaju jači razvoj korena ili one koje su zasađene u zemljište koje pogoduje jačem razvoju ko-renovog sistema. Kod kalemljenja na magrivu (Prunus mahaleb) ili na divlju trešnju, koje po sortnim karak-teristikama mogu imati vretenast ili žbunast uzgojni oblik, međuredni razmak treba da iznosi 3,5-4 m, a razmak između stabala 2-2,5 m. Zasad višnje se planira za period od 15-20 godina. Za njegovu dugovečnost je odlučujuće zdravstveno stanje, kao i rodni kapacitet. Najveći rizici su naravno, bolesti kao što je moniliozno sušenje, lisna pegavost (Blumeriella jaapii) i bakterioze, kao i opasnost od preranog propadanja stabala usled nepravilne rezidbe.

5.3. Ishrana Zemljište je izuzetno kompleksan živi organizam.

Puno pojedinačnih faktora (sadržaj humusa, pH- vred-nost, biološka aktivnost, sadržaj hranljivih materija, sadržaj vode, soli,struktura zemljišta) su u međusobnim

odnosima i utiču jedan na drugi. Putem obrade zemlji-šta i đubrenja, uzgajivač voća ima direktan uticaj na te odnose.

Cilj agrotehničkih mera u organskoj proizvodnji nije direktna ishrana biljaka kroz lakorastvorljiva đubriva, već ishrana biljaka kroz život zemljišta. To znači da je optimalno snabdevanje biljke hranljivim materijama moguće samo kroz dobro razvijen korenov sistem i do-voljan priliv organskih materija.

Sve mere nege zeljišta imaju za cilj povećanje nje-gove plodnosti. Grafik 1 pokazuje da je prinos svakog stabla, kao i njegova sposobnost odbrane od bolesti i štetočina, u direktnoj zavisnosti od zemljišta. Puferska svojstva zemljišta imaju izuzetan značaj u smanjenju emisija štetnih materija. Zdravo zemljište smanjuje is-piranje i time održava plodnost. Organska proizvodnja teži samoregulaciji bolesti i štetnih organizama.

Najveći značaj ima azot koji direktno utiče na izgrad-nju proteina, hlorofila i enzima. Nedostatak azota može veoma negativno da utiče na fotosintezu.

Količina azota u zemljištu kontroliše se N-min me-todom. Za proizvodnju višnje neophodno je da N-min metoda u proleće pokaže da je u zemljištu prisutno 40-50 kgN/ha, u sloju 0-60 cm. Ukoliko je vrednost azota, određena N-min metodom niža od navedene, preporu-

Livadska detelina kao pokrovni usev

Kg/ha Vreme setve Karakteristike

Crvena detelina (Trifolium pratense)Bela detelina (Trifolium repens L.)Engleski ljulj (Lolium perenne L.)

8 3

15 Do kraja avgusta Univerzalna upotreba

Dlakava grahorica Inkarnatska detelina Crvena detelina Bela detelina Livadska detelina

15 5 5 2

15

Do kraja avgusta Dobra zaštita, deluje protiv korova, pogodna za rastresita zemljišta

Tabela 7. Ostali pokrovni usevi

13


čuje se đubrenje u zavisnosti od jačine rasta stabla u prethodnoj godini.

Zbog kompleksnosti zemljišta, nije jednostavno dati analizu razvoja drveta, u odnosu na analizu zemljišta. Za uzgajivače voća, od izuzetnog značaja je međuso-ban odnos same gajene kulture i zemljišta. Stoga se u organskoj proizvodnji teži sagledavanju više analiza istovremeno da bi se dobila prava slika o potrebama biljke za dodatnim hranivima. Pri tome se koriste: ana-liza zemljišnih proba u kombinaciji sa laboratorijskim analizama, analiza lista, posmatranje stanja i izgleda listova i druge metode.

U saglasnosti sa opštim preporukama za održavanje plodnosti zemljišta u organskoj proizvodnji, neophodno je izvršiti pedološku analizu:•mehaničkog sastava,•organskih materija,•рН,•elektrosprovodljivosti,•mikro i makro elemenata,•natrijuma.

Đubrenje u organskoj proizvodnji se vrši na osnovu analize zemljišta i prinosa, a u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metoda-ma organske proizvodnje, a lista dozvoljenih sredstava

je data u Prilogu 1. Sprovodi se nakon primene drugih mera za održavanje plodnosti (plodored, zelenišno đu-brenje, kompostiranje itd.).

Stajnjak, osoka i urin domaćih životinja, kompost od biljnih otpadaka (zajedno sa prirodnim organsko-biološkim dodacima i đubrivima), predstavljaju osnovu za ishranu biljaka u organskoj proizvodnji.

Opšti uslovi za primenu organskih đubriva:•Organska đubriva (stajnjak, kompost) treba uneti u

zemljište obradom, da bi se izbegao gubitak azota. Treba primeniti plitko zaoravanje da se ne bi oštetio koren voćaka i sprečila erozija. Đubriva treba da se unesu u zemlju najmanje 3-4 meseca pre berbe.•Rastvorljivi oblici organskih đubriva (riblja ulja, pe-

peo morskih algi, derivati soje) su pogodni za pri-menu preko sistema „kap po kap“, što omogućava brzu nadoknadu potrebnih materija.•Najveći broj šema za đubrenje usmeren je na

obezbeđenje potrebnih količina azota kao glavog elementa, u periodu kada je biljkama najpotreb-niji. Treba imati u vidu razlike između organske i konvencionalne proizvodnje u pogledu đubrenja. Uopšteno, organska đubriva sporo oslobađaju azot i „oslanjaju“ se na biološku aktivnost zemljišnih mikroorganizama koji ga razlažu do formi koje su potrebne biljkama. •Kada se prave kalkulacije količina azotnih hraniva,

obavezno treba uzeti u obzir količine koje će u zemlji-šte biti unete sa međurednim zelenišnim đubrenjem (leguminoze ili malč biljaka koje spontano rastu). Ako je u međurednom prostoru bela detelina (pravilno gajena i inokulirana azotofiksatorima), ona može obogatiti zemljište sa 50-100 kg/ha azota godišnje.•Treba voditi podatke o vrsti hraniva (đubriva) koje se

koristi i njegovom sastavu. Problemi mogu nastupi-ti pri upotrebi tzv. neizbalansiranih đubriva (česta upotreba živinskog stajnjaka koji je bogat fosforom može dovesti do zagađenja okoline i nedostatka

STANIŠTEklima, zemljište

plodored, obrada zemljišta, đubrenje, zaštita bilja

zahtevi od plodnosti zemljišta

količina, kvalitet

bolesti, štetočine

štetne materijegubitak hranljivih materija

nezavisnost odpomoćnih materijala

AGROTEHNIČKE MERE

PLODNOST ZEMLJIŠTA

HEMIJSKA SVOJSTVA BIOLOŠKA SVOJSTVAFIZIČKA SVOJSTVA

PRINOS

SAMOREGULACIJA

ODRŽIVOST

ŽIVOTNA SREDINA PUFER

Grafik 1. Međusobni uticaji i zahtevi od plodnosti zemljišta (Thomas

Alfoeldi, Fibl)

PK

14


cinka). Ovakvi problemi se izbegavaju i rešavaju vršenjem redovnih analiza zamljišta i planiranjem količina i vrsta đubriva na osnovu analiza.Višnja, kao i njoj slične vrste voćaka, sadrži u plodo-

vima najviše vodu i šećere i nema visoke zahteve prema hranivima, u poređenju sa drugim vrstama. Zbog toga se dobar deo potreba višnje za đubrivima može zado-voljiti u toku zasnivanja zasada, međurednim usevima i malčom, kao i dodavanjem kreča i kamenog brašna.

Orijentacione vrednosti đubrenja koje zadovoljavaju potrebe biljaka:

a) đubrenje mladog zasada azotom: - maksimalne količine: 40 kg/ha u prvoj godini i

60 kg/ha u drugoj godini.b) Đubrenje zasada u rodu:a. azot:

-godišnje ne više od 130 kg/ha - količine preko 60 kg/ha se dodaju u više navrata

b. Fosfor i kalijum, ne primenjivati veće količine od:-60-80 kg/ha P

2O

5 i 170-200 kg/ha К

2О

Treba imati u vidu da u organskoj proizvodnji, koli-čina azota u zemljištu ne sme da pređe 170 kg/ha/god.

5.4. NavodnjavanjeNavodnjavanje plavljenjem nije preporučljivo. Za

navodnjvanje se preporučuje primena sistema „kap po kap“ primenom optimalne količine vode, do zadovo-ljenja poljskog vodnog kapaciteta. Prosečne sezonske potrebe za navodnjavanjem, u zavisnosti od lokaliteta, iznose oko 1.500 m3/ha. Navedena količina vode se do-daje u nekoliko navrata.

Potrebno je uzvršiti hemijsku analizu vode za navod-njavanje a poželjni parametri su dati u Tabeli 9.

Tabela 9. Poželjni parametri vode za navodnjavanje

PARAMETRI VREDNOSTI

pH 6,5-8,2

električna provodljivost < 1,5 mS/cm

soli < 1,5 g/l

bikarbonati < 5 meq/l

sulfati < 2200 meq/l

SAR < 10

nitrati < 120 ppm

Đubrivo Sastavni delovi

Organska

supstanca

u %

N

%

P2O

5

%

K2O

%

MgO

%Usvajanje

Prah od roga (Brašno od roga)

Životinjski rogovi i bokovi 80-90 12-14 5 0,2-0,8 0,6-1,2 srednje-brzo

Pelete od kože i dlake 13,5 1,4 0,2 brzo

Otpaci od ricinusa Ostaci pri proizvodnji ulja 75 5-6 2 1 0,3 brzo

MaltaflorMešavina ostataka iz proiz-vodnje slada i vinase

80 5 1 5 brzo

VinasaDodatni proizvod pri proizvod-nji šećera

50 (tečna) 3,5 0,4 7,5 jako brzo

Izvor: www.Oekolandbau.de

Tabela 8. Sadržaj hranljivih materija u nekim značajnim organskim đubrivima u organskoj voćarskoj proizvodnji

15


6. Bolesti, štetočine i korovi

Najvažnije bolesti višnje su: moniliozno sušenje cvetova i grančica, trulež plodova (Monilinia laxa), šu-pljikavost lista (Stigmina carpophyla), ljubičasta pega-vost (Blumeriella jaapii) i rak korena (Phytophtora spp.). Štetočine koje se redovno javljaju i za koje su neophodne mere zaštite su: biljna vaš (Myzus cerasi), trešnjina muva (Rhagoletis cerasi), višnjin svrdlaš (Rhynchites auratus), mali mrazovac (Operophtera brumata), potkornjak (Scolytus rugulosus) i žilogriz (Capnodis tenebrionis). U kratkim crtama dajemo opis najvažnijih bolesti i šte-točina. Moniliozno sušenje cvetova, grančica i trulež

plodova (prouzrokovač Monilinia laxa)Simptomi bolesti manifestuju se na cvetovima,

grančicama i plodovima. Bolest se prvo javlja na cve-tovima koji se suše i opadaju. Zaraza se širi i na gran-čice koje se suše. Plodovi zahvaćeni gljivom trule, a na površini se pojavljuju koncentrični krugovi spora gljive. Napadnuti plodovi ne opadaju već se sasuše (mumifici-raju) i sledeće godine su izvor nove zaraze. U tom smislu uklanjanje obolelih plodova je važna agrotehnička mera u sprečavanju bolesti. Spore kojima se gljiva širi u toku vegetacije nastaju na temperaturi iznad 100С i pri viskoj relativnoj vlažnosti. Spore se šire vetrom i insektima. Plodovi sa mehaničkim oštećenjima su najpodložniji truleži. Najvažniji period zaštite je cvetanje.

Moniliozno sušenje grančica

Prerano opadanje lišća kao posledica pegavosti

Pegavost lišća - simptomi na licu

Pegavost lišća - simptomi na naličju

16


Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi)Odrasle jedinke su 3,5-5mm, boja tela im je crna

sa žutim tačkama na grudima. Krila su providna, sa 4 tamne linije po kojima se prepoznaju. Larva je krem bele boje, duga 4-6 mm. Muva se pojavljuje kajem maja. Je-dinke polažu jaja (50-80 komada) tokom sunčanog pe-rioda, 10-15 dana nakon početka leta. Štetočina se prvo razvija na trešnji, a nakon toga napada višnju. Oštećeni plodovi podložni su napadu gljiva koje izazivaju trulež.

Trešnjina biljna vaš (Myzus cerasi)Odrasle jedinke su dugačke oko 2mm i crne su boje.

Prezimljava u stadijumu jajeta na kori stabla. U zavi-snosti od uslova, iz jaja se pile ženke krajem marta – početkom aprila, nakon čega se razvija više generacija. Hrani se na naličju lišća i izaziva njegov zastoj u porastu i kovrdžanje. Napadnuto lišće posećuju mravi, što pred-stavlja indirektan pokazatelj napada.

Višnjin svrdlaš (Rhynchites auratus)Polaže jaja u mlade plodove, pošto prethodno rili-

com izbuši rupu. Larve se ubušuju u košticu u razvoju i tu završavaju svoje razviće. U vreme sazrevanja plodova, larva napušta plod i odlazi u zemlju gde prezimljava.

Tokom prve tri godine posle sadnje, obavezno se vrši obrada zemljišta oko biljaka, u prečniku od 2 m. Time se sprečava konkurencija korovskih biljaka i omogućava razvoj korena.

Međuredni prostor se tarupira ili kosi. Ako se kosi, biljna masa se odlaže u zonu reda gde se razlaže i po-boljšava plodnost. U prvoj godini po zasnivanju ne treba kositi međuredni prostor više od 3 puta i ne niže od 5 do 10 cm, jer biljke ponovnim razvojem troše azot iz zemljišta. Time se i smanjuju troškovi rada, a omogu-ćava korisnim vrstama da se hane polenom i nektarom cvetajućih biljaka. Za preporuku je da se ne kosi cela površina voćnjaka odjednom, već u neoliko navrata da bi se obezbedio kontinuitet cvetanja pokrovnih bilja-ka. Bar godinu dana pre zasnivanja zasada, oko i/ili u voćnjaku, treba formirati “koridore” mešanog bilja koje cveta u različito vreme. Koridore mogu sačinjavati razli-čite biljne vrste koje se alternativno zasejavaju da bi se produžio period cvetanja i poboljšala kontrola štetočina.

Rabel amarillo lepljiva klopkaPrimena: praćenje i direktna kontrola trešnjine muve (Rha-goletis cerasi) u organskoj proizvodnji trešnje i višnje

Rebell klopka za trešnjinu muvu

Fenofaza u kojoj se suzbijaju monilioze

17


Bolest Agrotehničke mere Sredstva za zaštitu

Moniliozno sušenje cvetova i grančica, trulež plodova(Monilinia laxa)

- Orezivanje i spaljivanje zaraženih grana;- Uništavanje mumificiranih plodova na stablu i opalih;- Izbegavanje većih preseka grana pri rezidbi, a ako se

naprave zaštititi ih bakarnim fungicidima;- Kasna rezidba je za preporuku, kao i rezidba posle berbe;- Kontrola insekata prenocioca oboljenja

- Pogledati prilog;- Pre svakog tretmana neophodno

je konsultovati stručno lice i/ili kontrolnu organizaciju

Šupljikavost lista(Stigmina carpophyla)

- Rezidbom postići dobru prosvetljenost i provetrenost biljaka;

- Odstranjivanje zaraženih grana;- Ne zalivati orošavanjem



Ljubičasta pegavost(Blumeriella jaapii)

- Rezidbom postići dobru prosvetljenost i provetrenost biljaka;

- Odstranjivanje zaraženih grana



Trulež korena(Phytophtora spp.)

- Merama obrade i izborom lokacije smanjiti opasnost od pojave površinskih i podzemnih voda;

- Navodnjavanje u granicama normi;- Odstranjivanje zaraženih biljaka iz zasada

Tabela 10. Najvažnije agrotehničke mere i direktne mere (sredstva za zaštitu) koje se primenjuju u slučaju pojedinih bolesti i štetočina višnje

6.1. Mere integralne zaštite u organskoj proizvodnji

Štetočina Agrotehničke mere Sredstva za zaštitu

Trešnjina biljna vaš(Myzus cerasi) - Redovni pregledi voćnjaka

- Pogledati prilog (insekticidi);- Pre svakog tretmana neophodno

je konsultovati stručno lice

Trešnjina muva(Rhagoletis cerasi)

- Praćenje leta trešnjine muve korišćenjem žutih lepljivih klopki (prag štetnosti je 1 muva na dve ploče, u periodu kada se menja boja ploda od zelene u crvenu);

- Mere zaštite odnose se samo na kasne sorte, za rane sorte se ne primenjuju.

- Pogledati prilog (insekticidi);- Pre svakog tretmana neophodno

je konsultovati stručno lice

Višnjin svrdlaš (Rhynchites auratus)

- Sakupljanje i uništavanje opalih plodova i jesenja obrada zemljišta

- Pogledati prilog;- Primena botaničkih insekticida na

mladim zametnutim plodovima

18


7. Berba

Berba se vrši kada plodovi postignu optimalnu obo-jenost i čvrstinu, karakterstičnu za sortu. Parametri koji

se koriste za određivanje momenta berbe su: obojenost pokožice i tvrdoća ploda (mesa). Plod zajedno sa pe-teljkom treba brati u hladnijem periodu dana. Pored ručnog branja, višnja se može brati i mehanizovano, u

Tabela 11. Program zaštite višnje (organska proizvodnja)

Mali mrazovac(Operophtera brumata)

- Postavljanje lepljivih traka na stablo koje sprečavaju da beskrilne ženke polože jaja

Potkornjak(Scolytus rugulosus)

- Odstranjivanje i spaljivanje grana na kojima se uočavaju simptomi napada štetočine

Žilogriz(Capnodis tenebrionis)

- Pre zasnivanja zasada (maj-septembar) izvršiti pregled zemljišta na prisustvo larvi;

- Uništavanje korovskih biljaka; - Trešenje stabala i prikupljanje odraslih insekata doprinosi

smanjenju brojnosti

Vreme tretiranja(faza razvoja)

Bolesti i štetočine Sredstvo Aktivna materijaDozvoljena kon-centracija/ Doza primene

g ili ml na 100 l vode

Kretanje vegetacije(bubrenje pupoljaka)

Prezimljujuće forme patogena, lisnih vašiju, grinje, pregalj

Agrol+Cuproxat

Mineralno ulje+ Bakar oksi sulfat(345 g/l)

1%

0,1%

1000

100

Početakcvetanja i puno cvetanje

Trulež cvetova i plodova

BoniProtect forteiliSerenade Max

Aureobasidium pulluans

Bacillus subtilis

0,6 kg/ha

3kg/ha

60

300

Mladi zametnuti plodovi

Lisne vaši, svrdlaš, pegavost lista

Thiovit JET 80 WG+Rotena

Sumpor

+Rotenon 6%

3 kg/ha

0,25 %

300

250

Promena boje plodova

Trešnjina muva Pyros Prirodni piretrin 4% 0,1% 100

Odmah nakon berbeMonilija, patogeni sušenja grančica

Blauvit SC 240 g/kg Cu 0,4% 400

19


zavisnosti od namene plodova. Ako se plodovi beru za svežu upotrebu i prodaju na pijacama, berba se odvija ručno, a u slučaju industrijske prerade moguća je me-hanizovana berba tresačima.

Berba treba da se odvija uz što manje mehaničkih oštećenja plodova, vodeći računa o estetskim karakte-ristikama plodova. Višnja namenjena upotrebi u sve-žem stanju, mora da ima određeni kvalitet (krupnoća i ujednačenost plodova, tvrdoća, boja karakteristična za sortu, mala koštica, dobar ukus).

U toku berbe, a pre dopremanja plodova na dalju preradu ili prodaju, poželjno je da plodovi ne budu na suncu već na zasenjenom i promajnom mestu.

8. Ekonomski pokazatelji

Prodajne (otkupne) cene višnje se formiraju na tržištu na osnovu dogovora izmenu proizvođača i otkupljivača. Za proizvođača, polaznu osnovu za eko-nomski prihvatljivu najnižu otkupnu cenu, predstavlja cena koštanja, odnosno troškovi proizvodnje po jedinici mere prinosa. Cena koštanja zavisi od utroška inputa pri redovnoj proizvodnji (količina hraniva i sredstava za zaštitu, rad mehanizacije, angažovanje radne snage, ambalaža i dr.), kao i od njihovih cena. Na cenu koštanja po jedinici prinosa ili površine pod zasadom višnje, utiču i drugi faktori kao što su: konfiguracija terena na kome se zasad nalazi, stanje zasada, faza perioda rodnosti, broj stabala po ha, udaljenost lokacije od mesta nabav-ke inputa i sl. Svakako, interes proizvođača je da cena koštanja bude što niža, a prodajna (otkupna) cena, što viša. Što je ova razlika veća, proizvodnja je za prozvo-đača profitabilnija. Ostvarljivost uspeha zavisi od niza faktora. Usled klimatskih uticaja, prinos može značajno da varira, što se direktno odražava i na cenu koštanja i na otkupnu cenu. Zatim, pariteti cena inputa, ponuda, potražnja, konkurencija, stabilnost valute i dr. direktno ili indirektno utiču na odnose cene koštanja i otkupne

cene višnje. Ovo je isto u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji.

Pri planiranju organske proizvodnje, treba uzeti u obzir i povećane troškove koji nastaju usled pokrovnih useva i održavanja međurednog prostora. Takođe, treba obratiti pažnju na dostupnost i cene inputa. Ovi faktori utiču na povećanu cenu koštanja proizvoda, ali se sa druge strane, postižu i veće cene organskih proizvoda u odnosu na konvencionalne. Tabela 12. Ekonomski pokazatelji eksploatacije zasada višnje iz organske proizvodnje (sorta Oblačinska)

Pokazatelj

Investiciona ulaganja (u dinarima) 800.000

Period eksploatacije (godina) 20

Prinos (kg/ha) 12.000

Prodajna cena po 1 kg (u dinarima) 45

Bruto prihod po 1 ha (u dinarima) 540.000

Direktni troškovi proizvodnje po 1 ha (u dinarima)

140.000

Bruto dobit po 1 ha (u dinarima) 400.000

Bruto dobit po 1 kg (u dinarima) 33,3

Troškovi amortizacije (u dinarima) 16.000

Ostali troškovi: kamata na obrtna sredstva,porez i sl. (u dinarima)

11.000

Cena koštanja po 1 kg (u dinarima) 14

Neto dobit po 1 ha (u dinarima) 373.000

Neto dobit po 1 kg (u dinarima) 31

Napomena: Modifikovana analiza koju je za period

2005-2010. dala Sredojević Zorica 2010.

20


9. Prilozi

Prilog broj 1Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji, Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br.48/11)

Naziv Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Stajsko đubrivoProizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materi-jala (prostirka za životinje)Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani životinjski ekskrementi, uključujući živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanjaZabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva

Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je pod-vrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa.Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima saku-pljana, uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacijeMaksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7; bakar: 70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; živa: 0,4; hrom (ukupni): 70; hrom (VI): 0

Treset Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo, cvećarstvo, gajenje drveća i rasadnici)

Ostaci posle proizvodnje pečuraka Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom

Izmet glista (vermikompost) i insekata

Guano

Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija

Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

21


Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla:

Krvno brašnoBrašno od kopitaBrašno od rogovaKoštano brašno ili deželatonizirano koštano brašnoRiblje brašnoMesno brašnoBrašno od perja, dlaka i „chiquette”VunaKrznoDlakaMlečni proizvodi

Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0

Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje

Npr. uljano seme, brašni kolači, ljuska kokosa, sladni otpad

Morske trave i proizvodi od morskih trava

Ako su direktno dobijeni:1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje;2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom;3) fermentacijom;

Strugotina ili drveni otpaci Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Kompostirana kora drveta Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Drveni pepeo Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Meki mleveni sirovi fosfat Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205

Aluminijum-kalcijum fosfatSadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7,5)

Bazična šljaka Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003.

Sirova kalijumova so ili kainitProizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.3.Uredbe 2003/2003.

Kalijum-sulfat, sa mogućim sadržajem magnezi-jumovih soli

Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe, po mogućnosti, sadrži magnezijumove soli

Ostaci žitarica u proizvodnjialkohola i ekstrakt takvihostataka

Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola saamonijakom su isključeni.

Kalcijum - karbonat(kreda, lapor, krečnjak, bretonski ameliorant-maerl, fosfatna kreda)

Samo prirodnog porekla

22


Prilog broj 2Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji, Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Sl. glasnik RS”, br.48/11)1. Supstance biljnog i životinjskog porekla

2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti

Magnezijum i kalcijum karbonat Samo prirodnog porekla Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krečnjak

Magnezijum-sulfat (kiezerit) Samo prirodnog porekla

Rastvor kalcijum-hlorida Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrđivanja deficita kalcijuma

Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla

Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe

Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama

Elementarni sumpor Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe2003/2003

Elementi u tragovima Neorganski mikronutrijenti navedeni udelu E Priloga I Uredbe 2003/2003

Natrijum-hlorid Isključivo kamena so iz rudnika

Kameno brašno i glina

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Insekticid

Pčelinji vosak Sredstvo pri rezidbi

Želatin Insekticid

Hidrolizovani proteiniAtraktant, isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste

Lecitin Fungicid

Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora) Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja

Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariae-folium

Insekticid

Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Insekticid, repelent

Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus spp. i Terphrosia spp.

Insekticid


Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

23


3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima

5. Preparati koji se primenjuju po površini između gajenih biljaka

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji


Fero (III) ortofosfat Moluskocid (protiv puževa)


SpinozadInsekticidIsključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti


Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida (trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-oktanoata

FungicidDo 6 kg bakra po ha godišnje.Za višegodišnje zasade države članice mogu, uz odstupanje od prethodnog stava, propisati da se može prekoračiti granica bakra od 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda, uključujući spomenutu godinu i četiriprethodno godine, ne prelazi 6 kg

Etilen Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira klijanje krompira i luka

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun)

Insekticid

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit)

Sprečavanje zrenja banana


Diamonijum - fosfat Atraktant, samo u klopkama

Feromoni Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja, samo u klop-kama i raspršivačima

Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin)Insekticid, samo u klopkama sa specifičnim atraktantima, samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata


7. Ostale supstance

10. Literatura

Apostol, J. (2005). New sour cherry varieties and selections in Hungary. Acta Horticulturae, 667:123-126.Boos, M., Rank Harald (2003): Steinobst oekologisch angebaut. Bioland Verlags GmbH, ISBN 3-934239-11-0Feucht,Walter i saradn. (2001): Kirschen und Zwetschenanbau,., Ulmer Verlag.Hornischer, U., (2010): Power Point Prezentacija „Plodored i zelenišno đubrivo“. HortiCons GmbH.Kopp Barbara, M. Boss (2003): Grundlagen des oekologischen Obstbaus. Bioland Verlags GmbH, ISBN 3-934239-08-0Mratinić Evica (2002): Višnja. Vizartis, Beograd.Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Sl. glasnik RS”, br. 48/11)Sredojević, Zorica Ekonomska analiza proizvodnje, prerade i plasmana trešnje i višnje u Srbiji. Institut za agroekonomiju, Poljoprivredni fakultet Zemun.Wolfram B. (2000): Sour Cherry Breeding at Dresden Pilnitz. Acta Horticulturae, 538: 355-358www.oekolandbau.dewww.sarep.ucdavis.edu/ccrop/- cover crops;organic farming informationwww.biofruit.org www.foeko.de www.fibl.orgwww.poljoberza.net, Gajenje i sorte višnje i trešnje, autorski tekstovi, autor teksta: Časopis voćarski glasnikZakon o organskoj proizvodnji (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010)

Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja Insekticid, akaricid

Mineralna uljaInsekticid, fungicid Samo za stabla voćaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva (banana)

Kalijum permanganatFungicid, baktericid Samo za stabla voćaka, maslina i vinove loze

Kvarcni pesak Repelent

Sumpor Fungicid, akaricid, repelent


Kalcijum hidroksidFungicidSamo za stabla voćaka, uključujući i sadnice, radi suzbijanja Nectria galligena

Kalijum bikarbonat Fungicid

GIZ/ACCESS

Kancelarija u BeograduMakenzijeva 24/511000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371Fax:+ 381 11 24 00 370Vođa programa:Tobias StolzE-Mail: [email protected]

NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA”

Molerova 29/a11000 BeogradTel: 065 855 68 68Predsednik:Nada MiškovićE-Mail:[email protected]

Kancelarija u Novom SaduNarodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović, Marija Kalentić E-Mail:[email protected], [email protected]

Vodič za Organsku Proizvodnju

Priručnik 3

Višnje

Documents

Vodič za Organsku Proizvodnju Višnjepolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/3. Vodic za organsku...3 1. Uvod Višnja je po značaju u Srbiji treća voćna vrsta,