Vodič za Organsku Proizvodnju Malinepolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/1. Vodic za organsku...VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE 3 1. Uvod Organska poljoprivreda

Vodič za Organsku Proizvodnju

Priručnik 1

Maline

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 634.711 : 631.147 (035)

MИЛЕНКОВИЋ, Слободан

Vodič za organsku proizvodnju maline / Slobodan Milenković, Marija Kalentić, Emilija Stefanović, Anica Milenković - Beograd : Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 32 str. : ilustr. ; 21cm

Tiraž 250. - Bibliografija.

ISBN 978-86-87737-45-7 1. Калентић, Марија 2. Стефановић, Емилија a) Малина - Органска производња - Приручници COBISS.SR-ID 268241415

1

Sadržaj1. Uvod 3

2. Preduslovi 3 2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema 3 2.2. Osobine zemljišta 3 2.3. Karakteristike klime 4

3. Izbor lokacije 4 3.1. Kako izabrati zemljište 4

4. Sadni materijal 5 4.1. Sortiment 5

5. Agro-tehničke mere 8 5.1. Plodosmena 8 5.2. Održavanje zemljišta 8 5.3. Sistem gajenja 10 5.4. Ishrana 12 5.5. Navodnjavanje 17

6. Bolesti, štetočine, korovi 17 6.1. Mere integralne zaštite biljaka 23

7. Berba 26

8. Ekonomski pokazatelji 27

9. Prilozi 28

10. Literatura 32

VODIČZAORGANSKUPROIZVODNJUMALINE

Objavljeno od strane:Nacionalna asocijacija “Serbia Organica”

Uz podršku:Deutsche Gesellschaft fürTechnische Zusammenarbeit (GIZ) GmbHEconomic Development Program ACCESS Autori:Prof. dr Slobodan MilenkovićMarija Kalentić, GIZ BeogradEmilija Stefanović, GIZ BeogradAnica Milenković, konsultant

Štampa:Zemunplast, Zemun

2

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE


3

1. Uvod

Organska poljoprivreda je sistem ekološkog upravlja-nja poljoprivredom, koji promoviše i unapređuje biodi-verzitet (raznovrsnost, bogatstvo vrsta živih bića), kruže-nje materije i biološku aktivnost zemljišta. Zasnovan je na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa farme i na proizvodnoj praksi koja uspostavlja, održava i unapređuje ekološku ravnotežu. Pravila organske poljo-privrede su definisana u Zakonu o organskoj proizvodnji Republike Srbije i standardima i propisima EU i drugih zemalja.

Proizvodnja maline u Srbiji ostvaruje se uglavnom u centralnom i zapadnom delu zemlje, a ukupna proizvod-nja kreće se, zavisno od godine između 40 i 75.000 tona. Na osnovu raspoloživih podataka može se proceniti da se godišnje iz Srbije izveze do 1500 tona organske ma-line što čini do 2% od ukupne proizvodnje. Prvi zasadi maline zasnovani po metodama organske proizvodnje registrovani su u Srbiji 1999. godine. Program organ-ske proizvodnje je veoma blizak tradicionalnom načinu proizvodnje po inputima, ali postoje i značajne razlike pre svega u sistemu kontrole procesa. Samo proizvod kontrolisan i sertifikovan od strane ovlašćene kontrolne organizacije može se staviti u promet sa oznakom »or-ganski proizvod«.

Za ovaj program koji je veoma blizak tradicionalnom načinu proizvodnje izuzetno je značajno odabrati pogod-no područje (brdsko-planinsko), savesne proizvođače koji razumeju i žele da sarađuju na ovom projektu. Takođe je veoma značajno izgraditi kvalitetan sistem interne kon-trole koji će pratiti, usmeravati i obrazovati proizvođače.

2. Preduslovi

2.1. Očuvanje prirodnog agro-ekosistema Ekološki principi organske proizvodnje moraju biti i

vizuelno prepoznatljivi na i oko farme odnosno zasada,

preko prisustva zona cvetajućih biljaka spontane flore, tzv. „kompenzacionih“ neobrađenih površina (5-7% od ukupne površine gazdinstva), mesta za skrivanje, ishranu i razmnožavanje korisnih organizama (ptica, neotrovnih zmija, ježeva, korisnih insekata).

Koridor biljaka u cvetanju – hrana za korisne insekte

Lokacije koje su osunčane, sa čestim blagim struja-njem vazduha, zaštićene od jakih vetrova i kasnih pro-lećnih mrazeva su najpogodnije za sve vrste jagoda-stih voćaka. Redovi zasada treba da budu postavljeni u pravcu sever-jug zbog optimalnog korišćenja sunčeve svetlosti, kao i da što više prate pravac dominantnih vetrova da bi se ubrzalo sušenje biljaka posle kiše ili rose, i sprečio nastanak infekcije patogenima.

Biološka raznovrsnost

2.2. Osobine zemljištaPogodna su srednje teška do laka zemljišta, pro-

pustljiva sa sadržajem organske materije preko 3%.


4

Zemljišta sa dobrom drenažom su poželjan uslov jer na zbijenim zemljištima dolazi do zabarivanja što pred-što pred- pred-stavlja povoljnije uslove za razvoj nekih bolesti kao što je trulež korena. Zbijena zemljišta takođe imaju i lošu strukturu koja remeti mikrobiološku aktivnost što dovodi do slabijeg usvajanja hraniva. U tom smi- dovodi do slabijeg usvajanja hraniva. U tom smi-slu za dobru procenu zemljišta potrebno je u zimskom periodu ili u rano proleće iskopati profil od bar 40 cm. Dodavanje organske materije i gajenje na uzdignutim redovima doprinosi prevazilaženju problema vezanih za teška zemljišta.

2.3. Karakteristike klimeU područjima pored reka, depresijama, niske zim-

ske temperature uz strujanje hladnog i suvog vazduha mogu dovesti do oštećenja izdanaka maline koja se ponekad pogrešno tumače kao posledica napada pro-uzrokovača bolesti. Odsustvo kretanja pupoljaka na izdanku (ceo izdanak, deo izdanka, pojedini pupoljci) je tipičan simptom uz promene boje oštećenog dela iz-danka. Izdanci koji imaju manji presek (tanki) i izdanci koji su napadnuti bolestima su posebno osetljivi na oštećenja od zimskih mrazeva.

Prevencija: Sprovoditi mere nege i zaštite u cilju spre-čavanja pojave bolesti izdanaka. Podizanje zasada izvršiti na ogovarajućoj lokaciji na kojoj je manja verovatnoća pojave niskih zimskih temperatura i mrazeva. Pre zim-skog perioda izvršiti izbor izdanaka srednje razvijenosti i bujnosti, odstraniti tanke izdanke, kao i bujne jer su zbog pucanja kore osetljiviji na napad malinine muve galice.

3. Izbor lokacije

Lokacije na kojima su prethodno gajene druge voć-ne vrste (breskve, jabuke, vinova loza), loš su izbor za gajenje jagodastog voća zbog potencijalnih problema sa prouzrokovačem raka korena (Agrobacterium tu-mefaciens). Takođe su nepovoljne lokacije na kojima

su gajene: paprika, paradajz, krompir, plavi paradajz, duvan i lucerka, jer su te biljke domaćini gljive Ver-ticillium albo atrum koja je prouzrokovač zelenog uvenuća. Prisustvo divljih vrsta jagodastog voća u bli-zini zasada treba svesti na minimum da bi se smanjio infekcioni potencijal bolesti i smanjila brojnost šteto-čina.

Povoljna lokacija organskog zasada

3.1. Kako izabrati zemljištePravilan izbor zemljišta za malinjak je veoma

značajan jer malina stvara snažan, ali plitak korenov sistem i veliki broj izdanaka.

Najbolja zemljišta za podizanje malinjaka su gaj-njače, blago opodzoljene gajnjače, deluvijalna zemlji-šta, rečni nanosi (aluvijumi) kao i smeđa slabo kisela zemljišta. U Tabeli 1 su date poželjne osobine zemljišta za gajenje maline.

Treba izbegavati zemljišta koja su plitka, teška, zbijena, zabarena i glinovita, krečna i suva, kao i zemljišta sa vi-sokim nivoom podzemnih voda jer na takvim zemljišti-ma malina slabo raste dajući mali broj slabih izdanaka. Zemljište mora biti slobodno od štetnih nematoda.


5

4. Sadni materijal

Za zasnivanje zasada maline koristi se sadni mate-rijal koji je proizveden metodama organske proizvod-nje. U toku proizvodnje sadnica u rastilima u zaštiti od prouzrokovača bolesti i štetočina mogu se koristiti samo sredstva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji.

Sadnice maline sa dobro razvijenim korenom

U periodu do 2005. god malina je razmnožavana uglavnom sadnim materijalom koji je dobijan iz pro-izvodnih zasada. Uprkos činjenicama da su tako šire-ni dobri klonovi čije su pozitivne osobine prepoznate i da je cena ovakvih sadnica bila niska, ovakav način nekontrolisanog umnožavanja doveo je do širenja ne-kih vrlo destruktivnih bolesti kao što je trulež korena maline što je dovelo da sušenja mnogih zasada. Mere Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vo-doprivrede doprinele su da dođe do zasnivanja matič-đe do zasnivanja matič-e do zasnivanja matič-nih zasada sa sertifikovanim materijalom, uništavanja

zaraženih i kontrole zdravstvenog stanja malinjaka čime su presečeni lanci širenja zaraze i stanje se po-pravilo i stabilizovalo.

4.1. SortimentSorta Willamette dominira u strukturi sortimenta

maline u Srbiji (preko 90 %). Poslednjih godina, gajen-je sorte Meeker je u porastu, ali su dosadašnja iskustva pokazala prednost Willamett-a u organskoj proizvodnji. U cilju osavremenjivanja sortimenta, Institut za voćar-stvo u Čačku, kao i nekoliko privatnih kompanija intro-dukovali su nekoliko novih sorti: Tulameen i selekciju K 81-6 iz Kanade; Heritage i Latham iz SAD; Polka, Polana, Pokusa i Poranna Rosa iz Poljske; Octavia i Joan Squire iz Engleske. U postupku je introdukcija i drugih perspek-tivnih sorti koje bi zbog svoje adaptibilnosti i otpornosti bile pogodne za organsku prpoizvodnju. Prema podaci-ma stranih autora pogodne sorte za organsku proizvod-sorte za organsku proizvod-nju su i: Titan, Coho, Heritage i Kiwigold.

Karakteristika Vrednost

Dubina zemljišta 40–70 cm

Sastav zemljišta Umereno hladna, srednje teška i propusna zemljišta sa brzim oticanjem površinske vode

pH zemljišta (kiselost) između 5 i 6

P2 O

5 (Fosfor)

8–10 mg na 100 g vazdušno suve zemlje

K2O (Kalijum) 18–20 mg na 100 g vazdušno suve zemlje

Humus (organska materija) Preko 3%, optimalno 5%

Tabela 1. Poželjne karakteristike zemljišta za gajenje maline


6

Sorta Karakteristike

Vilamet (Willamette)

Bujna je sorta i stvara veliki broj uspravnih izdanaka sa srednje dugim i elastičnim rodnim grančicama, koje se retko lome pod teretom roda ili dejstvom jačeg vetra. Sazreva srednje rano, prosečno krajem prve dekade juna. Zrenje počinje krajem prve dekade juna a završava se polovinom jula. Period sazrevanja plodova traje dosta dugo, prosečno 30 dana. Tolerantna je prema ekonomski najštetnijim virusima, a umereno je osetljiva prema plamenjači pupoljaka i rodnih lastara maline (Didymella applanata).Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 4 g, zaobljeno-kupast, tamnocrvene boje, čvrst, slatko-nakiseo, aromatičan i ukusan. Lako se bere i dobro podnosi transport. Plodovi su pogodni za svežu upotrebu i razne vidove prerade. Veoma su pogodni za duboko smrzavanje. Prezreli plodovi služe za dobijanje odličnog soka i kao bojadiser. Vilamet je trenutno privredno najznačajnija sorta u Srbiji. On će to i nadalje biti ali je realno očekivati da će se širiti novije sorte pre svega Miker, Skina i druge koje poseduju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama.

Miker (Meeker)

U Srbiju je za komercijalno gajenje unet 1994. godine od kada počinje da se širi vrlo brzo. Sazreva srednje kasno. Počinje da zri prosečno početkom treće dekade juna, nedelju dana posle Vilameta. Broj izdanaka po žbunu i dužnom metru nešto je manji nego kod Vilameta. Izdanci su vrlo bujni. Rodne grančice su umereno duge, snažne i lepo raspoređene na dvogodišnjim izdancima. Manje osetljiv na ljubičastu pegavost lišća i izdanaka maline (Dydimella applanata), otporan je prema an-traknozi (Elsinoe veneta ) i rđi maline (Phragmidium rubi-idae) a u odnosu na Vilamet manje osetljiv prema truleži korena (Phitophtora fragarie var. rubi), što je vrlo značajno za naše uslove. Ima dubok zimski odmor pa nešto kasnije kreće u proleće. Kasno završava vegetaciju i osetljiv je na jake zimske mrazeve.Plod je krupan (oko 4,5 g) i ujednačen tokom cele berbe. Jarko je crvene boje i privlačnog izgleda, čvrst, zarubljeno-kupast, gladak, pravilnog oblika, aromatičan i slatkog do slatkonakiselog ukusa. Lako se bere. Ima duge rodne grančice i zahteva dodatne naslone. Dobro podnosi manipulaciju. Takođe, dobro podnosi smrzavanje, a malo gubi pri odmrzavanju - defrostaciji. Sardrži više suvih materija od Vilameta .Na osnovu dosadašnjih rezultata kod nas može se smatrati privredno značajnom sortom malina. Velika rod-nost i kvalitet ploda su mu glavne prednosti, a veće rastojanje i dodatni nasloni su mana ove sorte. Ova sorta ima perspektivu kod nas. Poslednjih nekoliko godina postizala je veću cenu na tržištu od Vilameta, ali se situ-acija menja u korist Vilameta.

Lejtam (Latham) Stara američka sorta. Poseduje otpornost prema plamenjači korena maline (Phytophthora fragarie var. rubi) kao i nizu drugih bolesti. Zbog takvih osobina ova sorta se može gajiti i bez primene većine biopesticida, pa je interesantna za organsku proizvodnju. Izdanci srednje bujni do bujni, intenzivno zelene boje. Plod je sitan, srednjeg kvaliteta.

Tjulamin (Tulameen)

Kanadska sorta. Otporna je prema lisnoj vaši Amphorophora agathonica Hottes, koja je vektor virusa mozaika crvene maline (RMV). Izdanci su veoma bujni sa dugim, „elastičnim” rodnim grančicama koje se ne lome pod teretom roda. Plod je izuzetno krupan, svetlo crvene boje, privlačnih organoleptičkih svojstava. U lokalitetima sa vrlo niskim zimskim temperaturama moguća su oštećenja izdanaka, zbog čega se preporučuje za gajenje u toplijim područjima ili u zaštićenom prostoru.

Tabela 2. Karakteristike pojedinih sorti maline


7

Na svetskom tržištu raste tražnja za malinama cr-nog i purpurnog ploda pre svega zbog visokog sadr-žaja bojenih materija koje imaju zaštitnu i preventivnu ulogu u nastanku malignih oboljenja i uopšte u uspo-ravanju procesa starenja ćelija ljudskog organizma.

Zbog zahteva tržišta za sortama raznog vremena zrenja, a obzirom i na njihove osobine otpornosti, za organsku proizvodnju mogu se preporučiti i sorte: Pol-ka, Prelude, Nova, Authumn Thresaure i Encore.

Bristol

Sorta crne maline stvorena na Cornell univerzitetu (SAD), bujna i vrlo prinosna. Vreme zrenja je rano, plodovi

srednje veličine do krupni, vrlo ukusni. Sorte iz grupe crnih malina su relativno osetljive prema niskim temper-

aturama ali je sorta Bristol relativno otpornija u odnosu na ostale. Osetljiva je prema prouzrokovaču antraknoze

i virusu mozaika, ali je otporna prema prouzrokovaču pepelnice.

Jewel

Bujna sorta, uspravnog rasta izdanaka, visoko prinosna. U odnosu na druge sorte crnog ploda ispoljava veću

otpornost prema bolestima, uključujuću i antraknozu. Srednjeg je vremena zrenja, plodovi su ukusni, čvrsti.

Otporna je i prema mrazevima.

Royality

Može se smatrati najboljom sortom purpurnih plodova. Izdanci su visoki, bujni, i vrlo produktivni. Sorta je imuna

prema velikoj malininoj vaši koja je prenosilac virusnih oboljenja, ali je osetljiva prema raku korena. Vreme zrenja

je kasno, a plodovi su odlični za preradu. Otpornost prema mrazevima je na prihvatljivom nivou.

Plodovi sorte Meeker

Plodovi dvorodne sorte Polka

Plodovi dvorodne sorte Heritage


8

5. Agro- tehničke mere

5.1. PlodosmenaRotacija useva je u funkciji održavanja plodno-

sti zemljišta i prevencije pojave bolesti i štetočina. U zasnivanju zasada maline treba izbegavati krompir, papriku i paradajz kao preduseve jer su domaćini pa-togenih gljiva koje izazivaju uvenuće biljaka. U smeni useva kao i za zelenišno đubrenje dobri su: mešavine trava i deteline, ozima strna žita (sa izuzetkom ovsa) kao i većina vrsta kupusnjača isključujuću uljanu repi-cu. Kadifica (Tagetes spp.) povoljno utiče na smanje-nje prisustva nematoda u zemljištu.

Predkultura je takođe vrlo važan faktor uspešnosti proizvodnje. Dobri efekti u smislu sprečavanja pojave bo-lesti i u poboljšanju strukture zemljišta postižu se ako se 1-2 godine na zemljištu predviđenom za zasad maline gaji divlji radič (Raphanus) ili druge biljke dubokog i snažnog korenovog sistema kao što je heljda (Fagopirum spp.). Kao predkulture nisu poželjne botanički srodne vrste koje pripadaju istoj familiji (Rosaceae) kao i malina jer one mogu biti domaćini zajedničkih patogena.

Zasnivanje zasada maline na zemljištu na kome je u prethodnom periodu bila spontana livada nije prepo-ručljivo jer vodi brzom uspostavljanju brojne korovske flore i većoj štetnosti larvi žičnjaka (Elateridae). Ako je predusev livada, zbog drugih dobrih odlika lokali-teta, onda je potrebno pre ulaska u period konverzije a u fazi kada su biljke na livadi u intenzivnom porastu primeniti totalni translokacioni herbicid glifosat. Time se dugoročno smanjuje opasnost od većeg broja više-godišnjih rizomskih korova.

5.2. Održavanje zemljištaObrada zemljišta u malinjaku se izvodi prvenstve-

no radi njegovog održavanja u rastresitom stanju, uni-štavanja korova i unošenja hraniva u zoni korenovog sistema, što doprinosi boljoj ishrani maline, očuvanju

vlage i aeraciji zemljišta. Među-redna obrada se obavlja tanjira-čama ili rotofrezerima, a u redu ručno, okopavanjem i plevljenjem. Obradu frezom treba svesti na mi-nimum (13), jer prekomerno zbija oranični sloj zemlji-šta. Takođe je bitno da obrada bude plitka, posebno kada se obrađuje zona neposredno oko redova maline jer čak i vibracija zemljišta može oštetiti koren maline čiji je glavni deo u dubini do 30 cm. Broj izvođenja ove operacije zavisi od tipa i plodnosti zemljišta, zakorov-ljenosti , količine padavina itd. – obično se primenjuje u 4 do 5 navrata. Prva obrada se izvodi rano u proleće, čim vremenske i zemljišne prilike dozvole, a obavezno posle primene stajnjaka i rezidbe izdanaka, a ostale po potrebi, kada se korovi masovnije razviju, pojavi pokorice ili se zemljište prekomerno sabije gaženjem i prohodom mašina. Posle berbe obavezno izvršiti jed-nu plitku obradu. Sredinom avgusta treba prekinuti s izvođenjem ove mere, kako bi izdanci maline bla-govremeno sazreli i izbegli opasnost od izmrzavanja tokom zimskih i prolećnih meseci.

Prilikom izvođenja obrade treba voditi računa da zemljište ostane ravno, jer se tako najbolje sakupljaju i čuvaju rezerve vlage u zemljištu, a korenov sistem maline ravnomerno i najbolje razvija. Obrada se može izvoditi samo ako zemljište nije preterano vlažno, jer u protivnom se narušava njegova struktura.

Rotokosa za suzbijanje korova u međurednom prostoru


Rotokosa - radni deo

Na sledećim slikama su prikazani načini održavanja zemljišta u malinjaku. Prema iskustvima optimalan je tzv. sendvič sistem pri kome se obrađuje samo uska traka oko reda, a međuredni prostor zatravljuje ili se u njega seju biljke za zelenišno đubrenje. Te biljke se tarupiraju ili kose, a biljna masa ostaje i tako se zemlji-šte obogaćuje organskom materijom. Obrada celog međurednog prostora ne izvodi se na strmim terenima zbog erozije, spiranja zemljišta.

Obrada međurednog prostora

„Sendvič“ sistem održavanja

Održavanje zatravljivanjem


Kalendar radova u malinjaku

10

5.3. Sistem gajenjaUspešnost gajenja maline metodama organske

proizvodnje zavisi od adekvatne tehnologije gajenja. Ranije korišćeni sistem žbunova je napušten i sada se malina gaji isključivo špalirski. Međuredno rastojanje treba da bude 2.2. do 2.5 m (Willamette), i 2.7 do 3.0 m za sortu Meeker. Pri zasnivanju zasada na metar dužni sadi se tri do četiri sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Špalir se formira korišćenjem stu-bova i dva do tri reda žice.

Nakon berbe dvogo-dišnji izdanci orezuju se do zemlje, ostavljaju desetak dana u špaliru (da se jedno-godišnji izdanci postepeno izlože direktnoj svetlosti i da predatorske grinje pređu na mlade izdanke). Orezani izdanci se tarupiraju i unose u zemljište ili se vrši njihovo

kompostiranje. U proleće vrši se izbor rodnih izdanaka u vreme bubrenja pupoljaka. Ostavlja se 4-5 izdanaka debljine 9-12 mm po dužnom metru špalira (izdanci ne treba da budu suviše tanki ni debeli). Izdanci se vezu-ju za žice da bi se sprečilo njihovo pomeranje. Rodni izdanci režu se na dva do tri pupoljka iznad gornje žice. Prve serije mladih izdanaka se uklanjaju do početka

Sadnja

Kontrola miševa

Berba

Berba

Kontrola miševa

MalinaJednorodne sorte

Kontejnerske sadnice

MalinaDvorodne sorte

Jan. Jan.Feb. Feb.Mar. Mar.Apr. Apr.Maj MajJun JunJul JulAvg. Avg.Sep. Sep.Okt. Okt.Nov. Nov.Dec. Dec.

pregled biljaka na bolesti štetočinei primena mera zaštite

pregled biljaka na bolesti štetočine

primenakompostai stajnjaka


i primena mera zaštite

visina do 1,80m

Mehanizacija za iznošenje orezanih izdanaka


11

cvetanja rodnih ili čak do berbe ako je obezbeđeno zalivanje. Izdanci se uklanjaju kada su oko 10-15 cm. Kasnije uklanjanje je otežano zbog procesa odrvenja-vanja. U praksi je dokazano da novi izdanci koji se za narednu sezonu odgaje sredinom ili u drugom delu te-kuće sezone daju najveći prinos. Međutim, u područj-ima gde nema dovoljno padavina novi izdanci se mo-raju odgajiti ranije da bi postigli dovoljnu razvijenost i zdrvenjavanje. Odmah nakon berbe stari izdanci se uklanjaju na već opisan način da bi se sprečilo širenje Didymella applanata, i Leptosphaeria coniothy-rium uzročnika sušenja izdanaka na mlade izdanke. U istom periodu vrši se tretman mladih izdanaka bakar-nim fungicidom.

Špalirski sistem uzgoja dvorodnih sorti maline (rastojanje između redova 2,5-3m; rastojanje biljaka u redu pri sadnji 40-60cm)

Šematski prikaz uzdignutog reda (banka)

Špalirski sistem uzgoja jednorodnih sorti maline

Sadnja

Kontrola miševa

Berba

Berba

Kontrola miševa

MalinaJednorodne sorte

Kontejnerske sadnice

MalinaDvorodne sorte

Jan. Jan.Feb. Feb.Mar. Mar.Apr. Apr.Maj MajJun JunJul JulAvg. Avg.Sep. Sep.Okt. Okt.Nov. Nov.Dec. Dec.

pregled biljaka na bolesti štetočinei primena mera zaštite

pregled biljaka na bolesti štetočine



i primena mera zaštite

visina do 1,80m


12

5.4. Ishrana Ključni preduslov za ostvarivanje osnovnog princi-

pa organske poljoprivrede (“hrani zemljište da bi hra-nio biljke” ) je povećanje sadržaja organske materije u zemljištu! Prelazni period (period konverzije) treba maksimalno iskoristiti da se primenom: stajnjaka, komposta, zelenišnim đubrenjem i drugim merama poveća sadržaj organske materije u zemljištu. Unoše-njem 1 t stajnjaka, zemljište se obogaćuje za: 10 kg N, 5 kg P

2O

5 i 10 kg K

2O. U Tabeli 3 date su norme primene

stajnjaka.

Kao redovna mera pove-ćanja sadržaja organske ma-terije i održavanja plodnosti preporučuje se unošenje oko 20 t stajnjaka svake godine (uz poštovanje ograničenja o mak-simalnom unosu od 170 kg čistog azota po hektaru go-dišnje). Da bi se ispoštovala navedena pravila potrebno je izvršiti analizu zemljišta i količine prilagoditi potre-bama svake konkretne parcele. Da bi se na jednom hektaru vrednost humusa povećala za 1% potrebno je oko 200 t zgorelog stajnjaka.

Plodnost zemljišta se održava ako postoji ravnote-ža između “iznošenja” hranjivih elemenata kroz prinos gajenih biljaka i procesa obnove – vraćanja u zemlji-šte. Najbolji primer su šume u kojima se kroz procese razlaganja obnavlja organska masa bez intervencije čoveka. Na krčevinama šuma nekoliko godina mogu se gajiti biljke i postići dobar prinos bez primene hraniva!

Zasad dvorodne sorte Polana u Vojvodini

Gajenje maline u plasteniku u posudama

Mreža i naslon za dvorodne sorte maline

Parametar Vrednost

Stajnjak 10-30 t/ha

Zadnji rok primene stajnjaka (karenca) 120 dana pre berbe maline i jagode

Maksimalna količina stajnjaka Maksimalno 170 kg N/ha godišnje

Sadržaj humusa u zemjištu Preko 3 %

PK

Tabela 3. Norme primene stajnjaka


13

Dozvoljena hraniva i poboljšivači zemljišta u or-ganskoj proizvodnji u skladu sa Uredbom EC 834/2007 i nacionalnim propisima data su u prilozima.

Malina ima značajne potrebe za hranivima, a po-sebno za kalijumom, zbog toga je treba redovno pri-hranjivati, a količine prilagoditi osobinama zemljišta i njegovoj obezbeđenosti hranivima. Za prihranu maline treba koristiti organska, a po potrebi i dozvoljena foli-jarna hraniva. Od organskih hraniva najpogodniji za primenu su zgoreli stajnjak, kompost i treset .

Stajnjak je najbolje primeniti posle berbe, krajem novembra i od decembra do početka februara. Ne ras-tura se po celoj površini malinjaka, nego samo u pantl-jikama duž redova maline, širokim 1,00 do 1,20 m, posle čega se unosi u zemljište okopavanjem ili kultiviranjem.

Stajnjak treba da je dobro zgoreo, bez semena koro-vskih biljaka. Može se koristiti živinski, ovčiji i goveđi stajnjak – prva dva u količini od 15 t/ha, a goveđi–20 t/ha, ako se rastura svake godine, a ako se primenju-ju svake druge godine onda se ove količine dupliraju. Analiza zemljišta je neophodna mera da bi se utvrdilo stanje obezbeđenosti zemljišta hranivima i procenile količine koje je neophodno dodati. Prosečni sastav or-ganskih hraniva prikazan je u Tabeli 4.

Ako je zemljište visoko obezbeđeno fosforom do-datno unošenje dovelo bi do pojave nedostatka cinka, mikroelementa koji je važan za razvoj i plodonošenje maline.

Jagodaste voćne vrste su osetljive prema solima u kojima ima hlora posebno prema kalijum hloridu i zato ga ne treba koristiti.

Kompost se može primeniti u količini koja ne bi trebala da pređe 25 t/ha/godini. Postoje pozitivna iskustva sa gajenjem maline primenom 60 l komposta po dužnom metru špalira. U takvim uslovima biljke se dobro razvijaju i pokazuju značajnu otpornost prema svim patogenima, a posebno prema prouzrokovačima bolesti korena (trulež i uvelost). Da bi se pored efekta otpornosti uticalo i na razvoj korena i usvajanje hra-niva u supstrat se dodaje gljiva Trichoderma harsi-anum u vidu preparata koji je spreman za primenu posipanjem pre sadnje maline.

Lokalna primena stajnjaka u brazde pre sadnje

Vrsta organskog hraniva N- ukupni N-pristupačan P2O5 K2O Mg Ca Vreme primene

Kopmost (1m3-500kg) 3,5 0,2 2,0 2,85 1,55 14,0 Posle berbe

Stajnjak (1m3-700kg) 3,4 0,7 2,2 4,6 0,6 2,6 Posle berbe ili početkom februara

Stajnjak, iz proizvodnje gljiva(1m3-500kg)

3,5 1,5 2,5 4,0 1,5 2,7 Posle berbe ili početkom februara

Tečni stajnjak 4,3 2,2 1,8 8,0 0,5 2,0 Februar

Tabela 4. Sastav komposta, stajnjaka i tečnog stajnjaka (u kg/m3 sveže materije) i optimalno vreme primene

14


15


16


Kompostiranje je proces prirodnog razlaganja organske materije i njenog pretvaranja u kompost. Postupak kompostiranja je tehnički veoma jedno-stavan i moguće ga je primeniti u svakom gazdin-stvu koje stvara otpad biljnog porekla. Pod biljnim otpacima podrazumevaju se: žetveni ostaci, ostaci od rezidbe, ostaci iz kuhinje pri pripremi voća i po-vrća, pri uzgoju cveća, nege drveća, korovske biljke bez semena, korišćena zemlja za saksije, otpaci od drveta, strugotina, pokošena trava i drugo zeleni-lo. Za proizvodnju kvalitetnog komposta potrebno je imati komposter i starter kulturu. Komposter se izrađuje od drveta, plastike i drugih materijala. Do-bro rešenje je trodelni komposter koga čine tri spo-jena sanduka. Sanduci su u osnovi 1–1,2 m a visina 1,5 m. Prednja strana sva tri sanduka je od pokretnih dasaka zbog same tehnologije kompostiranja. Kada se napuni prvi deo materijal se ne pomera dok se ne postigne povećanje temperature (oko 7 dana). Za-tim se materijal prebacuje i meša u drugi deo, a prvi deo ponovo puni novim biljnim materijalom dok se kompostiranje nastavlja u drugom delu. Posle kompostiranja u drugom delu (7–10 dana) materijal se prebacuje u treći deo u kome se završava proces kompostiranja. Poželjno je da se komposter postavi što bliže mestu na kome će se kompost koristiti. To mesto treba da bude takvo da ne ometa aktivnosti na gazdinstvu, i da je udaljeno od bunara i izvorišta vode, kao i da nije na padini na kojoj bi došlo do slivanja i ispiranja vodom. Komposter treba da bude u senci, ali ne blizu drveća jer bi prorastanje korenja u komposter otežavalo mešanje kompostne mase.

Starter kultura je smesa mikroorganizama koja se dodaje biljnom organskom materijalu da bi se proces odvijao u željenom pravcu.

U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadrže N, P, K. Na domaćem tržištu mogu se nabaviti NPK hraniva dozvoljena za

upotrebu u organskoj proizvodnji: Ecomix, Siforga (NPK 5:3:8), Italpollina (NPK 4:4:4). Preporuka je kod formiranja zasada, početkom vegetacije primeniti Eco-Mix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. U periodu cvetanja jagodastog voća primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-7-10) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj površini zasada ili redno u srazmerno manjoj količini.

Italpollina je vrsta đubriva sa značajnom količinom huminskih, fulvinskih i amino kiselina, koje rastvaraju mineralne materije u zemljištu. Korenov sistem biljaka pomoću ovih organskih kiselina može da koristi veću količinu mineralnih materija. Hranivo jača otpornost biljaka na stres i niske temperature.

Nije samo sastav bitan kod đubriva, nego je i njegov oblik važan. Pored tradicionalnih đubriva u obliku pele-ta postoje organska đubriva u obliku mikro granula sa specifičnim dejstvom i postepenim oslobađanjem hra-niva. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadržaj organske materije koja je od neprocenjive vrednosti za zemljište.

Na evropskom tržištu postoje hraniva koja su dozvo-ljena u organskoj proizvodnji (Euronature-Eurofertil) a po rezultatima ne zaostaju za mineralnim đubrivima.

Zelenišno đubrenjePovećanje sadržaja organske materije u zemljištu i

poboljšanje njegove strukture postiže se i zelenišnim đubrenjem. Ovaj postupak podrazumeva da se zeljaste biljke seju, gaje do faze cvetanja, a posle toga zaora-vaju. Biljke se gaje kao predusev, međukultura i na-knadni usev. Kao predusev gaje se: jari ječam i obična grahorica, lupina. U jesen, kao naknadna kultura seju se: uljana repica, smeša maljave grahorice, ljulja i de-teline, smeša maljave grahorice i ozimog ječma. Kao međukultura (zajedno sa malinom u toku proleća i leta u međurednom prostoru) gaje se: facelija, stočni grašak. Zelena biljna masa u periodu cvetanja se taru-pira ili kosi rotacionom kosom i zaorava. Biljke vezuju

17


vazdušni azot zahvaljujući kvržičnim bakterijama na korenu i na taj način povećavaju sadržaj ovog hraniva u zemljištu.

5.5. NavodnjavanjeKvalitet vode za zalivanje čine njen fizički, hemijski

i biološki sastav. Pesak i čestice zemlje nisu štetni ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. U vodi ne sme biti ostataka nafte, rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvršiti hemijsku analizu vode i vršiti je svake treće godine. U sledećoj tabeli date su poželjne karakteristike vode za zalivanje. Analize vode se rade u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. U Tabeli 5 date su poželjne vrednosti sastava vode.

Tabela 5: Poželjne karakteristike vode za navodnjavanje

Parametri Vrednost

pH 6-6,5

Natrijum <30 ppm

Hlor <50 ppm

Elektroprovodljivost vode <3 mS/cm

Bikarbonati do 5 meq/l

Sulfati 2200 meq/l

Biološki sadržaj vode je neophodno utvrditi pre svega u smislu prisustva bakterija koje mogu ugroziti zdravstvenu bezbednost plodova (Salmonella spp. i Escherihia coli). Navedene štetne bakterije mogu se pojaviti ako se koristi zagađena voda za zalivanje. Zbog toga za zalivanje treba koristiti čistu izvorsku vodu.

U sušnim periodima malina se mora navodnjavati. Malina ima plitak korenov sistem, za svoje potrebe za-hteva puno vlage, naročito od početka do kraja berbe, zato je treba navodnjavati u više navrata. Kako u po-dručjima gajenja, vlage uglavnom ima sve do kraja maja, u sušnijim godinama prvo navodnavanje treba

obaviti neposredno pred zrenje a drugo u toku punog zrenja sa po 30 do 35 l/m2. U vrlo sušnim godinama (kao npr 2007.) navodnjavati i češće, po potrebi, ne samo do kraja berbe već i dalje tokom avgusta meseca. Najbolji način navodnajvanja je sistem “kap po kap”. Sistem šte-di vodu i ravnomerno je distribuira oko biljke.

6. Bolesti, štetočine, korovi

Najznačajnija oboljenja maline u Srbiji prouzroko-vana fitopatogenim gljivama su: na plodu plesnivost (Botrytis spp.), na stablu, sušenje stabla (Leptosp-haeria coniothyrium), cecidiozno sušenje izdanaka, pegavost stabla (Elsinoe veneta), pegavost i žuta rđa lista, siva trulež i antraknoza plodova i trulež korena (Phytophthora fragariae ver. rubi). Sušenje izda-naka maline u našim uslovima se najčešće pripisivalo patogenu Didymella applanata ili niskim zimskim temperaturama.

Mala malinina vaš Aphis idaei van der Goot je šte-točina koja je rasprostranjena u svim područjima gaje-nja maline u Srbiji. Velika malinina vaš Amphorophora idaei prisutna je sporadično u niskoj brojnosti. Rutava buba Tropinota hirta Poda i srodna vrsta Oxythyrea funesta Poda pričinile su štete na malini samo u toku

Plesnivost ploda maline


18

2001. god. Za suzbijanje su korišćene bele lovne po-sude. Malinina buba Byturus tomentosus F. nije zna-čajna štetočina maline u Srbiji i uglavnom je prisutna na višim terenima. Muva galica Lasioptera rubi Heeger uglavnom se suzbija orezivanjem. Malinina mušica, Resseliella (Thomasiniana) theobaldi uzrokuje sušenje izdanaka maline.

Iskustva proizvođača maline iz Švajcarske govore da korišćenjem komposta u količini od 40 l zapremin-skih na 1 m dužni reda možemo postići visoke prino-se, poboljšati opšte stanje zasada i isključiti primenu sredstava za zaštitu. Na tako pripremljenom zemljištu

nema pojave truleži korena i sušenja biljaka pre svega zahvaljujući mikroorganizmima antagonistima fitopa-togenih gljiva.

U Tabeli 6 dat je opis bolesti i štetočina, a na slika-ma su prikazani simptomi bolesti i izgled najvažnijih štetočina maline.

U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena glji-va antagonista koje ometaju razvoj patogenih gljiva. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte) koristi se u sprečavanju plesnivosti.

Naziv bolesti Simptomi Prevencija

Trulež korena (prouzrokovač Phytophthora fragariae var. rubi)

Bolest se manifestuje naglim sušenjem jednogodišnjih i dvogodišnjih izdanaka početkom leta. Prouzrokovač dovodi do propadanja korena maline, koji na preseku dobija tipičnu rđastu boju. Bolest se posebno ispoljava na zbijenim, vlažnim zemljištima, u proleće i jesen, kada je temperatura zemljišta od 12-16 oC. Bolest se prenosi i širi zaraženim sadnim materijalom, opremom i mehanizacijom za obradu zemljišta, obućom i vodom.

Koristiti samo zdrav, sertifikovan, testiran sadni materijal. U toku zasnivanja zasada primeniti 60 l komposta po metru dužnom. Zasad ne zasnivati na zbijenim, vlažnim zemljištima. Ne zasnivati zasad na zemljištu na kome je konstatovana zaraza u narednih 15 godina. Ne vršiti razmenu opreme i mehanizacije sa farmerima u čijim zasadima ima simptoma ili je potvrđeno prisustvo bolesti. Tehnologija gajenja na „uzdignutim redovima“ omogućava prirodnu drenažu zemljišta oko zone korenovog sistema maline i predstavlja nepovoljne uslove za razvoj patogena. Navedena tehnologija je neizbežna na zbijenim zemljištima.

Fenofaza pojave cvetojeda Cvetojed - odrasli insekt

Tabela 6: Opis bolesti i štetočina maline


19


Bolesti izdanaka (prouzrokovači: Didymella applanata, Leptosphaeria coniothyrium, Botrytis cinerea)

Simptomi napada Didymella applanata ispoljavaju se na jednogodišnjim izdancima oko pupoljaka u vidu ljubičasto-braon pega. Infekcija počinje na listu. Pege su površinske, povećavaju se, ali retko dovode do propadanja izdanaka. Posledica napada je slabo kretanje rodnih pupoljaka ili njihovo propadanje. Leptosphaeria coniothyrium i Botrytis cinerea napadaju prizemni deo izdanaka. Napadnuti izdanci propadaju naredne vegetacije, posebno ako je infekcija udružena sa napadom malinine muve izdanka (Resseliela theobaldi).

Obezbediti dobru aeraciju (provetrenost) biljaka, optimalni broj rodnih izdanaka do 6 po dužnom metru, suzbijati korovske biljke, pravac redova uskladiti sa pravcem dominantnih vetrova. Pri odabiru izdanaka koji će doneti rod treba eliminisati najbujnije.

Malinina buba (Byturus tomentosum)

Odrastao insekt je tvrdokrilac dužine tela 3,5 do 4,5 mm sivo-braon boje. Hrani se cvetnim pupoljcima, elementima cveta i mladim lišćem. Larve se hrane na plodovima oštećujući čašicu i sam plod.

Izbegavati podizanje zasada maline u neposrednoj blizini šuma. Gajenjem dvorodnih sorti i berbom u jesenjem periodu izbegava se napad štetočine koji je u tom periodu daleko niži. Postaviti bele klopke od momenta početka cvetanja i pratiti prvu pojavu imaga malinine bube. Nakon pojave prvih imaga u malinjak postaviti po jednu lepljivu klopku (celu ili jednu polovinu) na svakih 5 dužnih metara reda, što predstavlja način za smanjenje brojnosti ove štetočine.

Lisne vaši (Aphis idaei i Amphorophora rubi)

Lisne vaši su insekti nežnog tela dimenzija 1-3 mm. Hrane se sišući sokove iz izdanaka i po pravilu su skoncentrisane na vrhovima izdanaka. Tipičan simptom napada je deformisanje – kovrdžanje lišća i zastoj biljaka u porastu. Pored direktnih šteta lisne vaši su prenosioci fitopatogenih virusa. Korišćenje zdravog bezvirusnog materijala je veoma važna mera za uspešno gajenje maline. Brojnost vaši na biljkama može biti mala (posebno u slučaju velike malinine vaši, Amphorophora rubi), ali ipak dovoljna za prenošenje virusa, tako da je prevencija korišćenjem zdravog materijala nezamenjiva.

Naša iskustva govore da su korisni insekti najvažniji u merama kontrole lisnih vaši u organskom voćarstvu uopšte. U spontanoj flori oko zasada ne treba da budu biljke koje su alternativni domaćini štetočinama i prouzrokovačima bolesti maline (divlja malina, kupina).

Direktne mere zaštite: Kada je brojnost vaši visoka i napadnut veliki broj izdanaka, a populacija korisnih insekata nedovoljna da smanji brojnost vaši, mogu se primeniti insekticidi koji su dozvoljeni u organskoj proizvodnji: piretrin, rotenon, insekticidni sapuni i mešavine piretrina i rotenona


20

Bubamara se hrani biljnim vašima

Velika malinina vaš (Amphorohora rubi) Pojava kovrdžanja lišća na izdancima zbog biljnih vaši


Malinina muva galica (Lasioptera rubi)

Larve malinine galice uzrokuju na izdancima zadebljanja kružnog ili nepravilnog oblika. Na mestima nastanka gala otežano je provođenje vode i hranjivih materija, a biljke se često lome. Ovu štetočinu ne treba mešati sa malininom galicom izdanaka čije larve uzrokuju pucanje kore i sušenje izdanaka.

Pregledati mlade izdanke nakon berbe i odstraniti sve koji imaju gale. Gale zbog larvi koje se u njima nalaze treba spaliti.

Cvetojed (Anthonomus rubi)

Cvetojed je tvrdokrilac 2 do 3,5 mm dužine tela, tamno braon boje. Odrasle ženke polažu jaja u cvetne drške koje prethodno povređuju usnim aparatom u vidu surlice. Ženka u toku polaganja jaja ošteti 20–40 cvetova. Pored maline napada i jagodu i ruže. Cvetovi odnosno cvetni pupoljci sa delom cvetne drške se savijaju i suše. Odrasli insekti prezimljavaju u šumama.

Izbegavati podizanje zasada u neposrednoj blizini šuma. Primena insekticida ne pruža adekvatnu zaštitu jer efikasnost varira zbog načina ishrane imaga i razvučenog perioda pojave. U fazi pojave cvetnih pupoljaka primeniti insekticid na bazi azadiraktina.


21

Malinina grinja (mozaično šarenilo lišća)

Malinina galica (zadebljanje na izdanku)

Cvetojed na cvetnom pupoljku maline

Plesnivost plodova

Malinina galica izdanka (pucanje kore na prizemnom delu izdanka)

Faza razvoja kada nastaje infekcija gljivicom koja uzrokuje plesnivost

22


Natrijum bikarbonat menja pH na tučku maline u cvetanju tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni.

U opšte mere prevencije bolesti izdanaka maline spadaju: obezbeđenje bolje provetrenosti (manji broj rodnih izdanaka, proređivanje mladih izdanaka, uklanja-nje korova); sprečavanje mehaničih oštećenja izdanaka (suzbijanje malinine muve izdanaka, uklanjanje jakih novih izdanaka radi sprečavanja povreda trenjem, uklanjanje rodnih izdanaka posle berbe). Bez obzira na pojavu pega na izdancima, pucanje kore i druge simptome, bolesti izdanaka maline retko dovode do propadanja biljaka, kao što je slučaj kod pojave uvelo-sti i truleži korena. Bolesti izdanaka smanjuju vitalnost biljaka, prinos je takođe smanjen jer biljka nije u stanju da obezbedi dozrevanje svih zametnutih plodova koji ostaju sitniji i ubrzano zrele.

Uvenuće biljaka je oboljenje koje uzrokuju gljive iz roda Verticillium (V. albo-atrum i V. dahliae) koje su sudovni paraziti. Bolest je posebno izražena na malini. Navedene patogene gljive imaju veći broj biljaka doma-ćina, a održavaju se u zemljištu preko 10 godina. Zaraza se ispoljava na korenu i provodnom sistemu biljke, što otežava usvajanje vode i mineralnih materija i postepe-no uvenuće biljaka. U našim uslovima bolest je opisana detaljno na malini, a posebno je destruktivna u godina-ma kada u prolećnom periodu dolazi do velikih i naglih kolebanja temperature sa dužim kišnim periodima. Bolest počinje žućenjem lišća koje se nalazi uz sam izda-nak, a kasnije u toku zrenja plodova suše se i cele biljke. U zasadu nema „pravilnog“ rasporeda obolelih biljaka već su one po celom zasadu nepravilno razmeštene, za razliku od truleži korena gde su biljke više grupisane u oaze. Takođe, kod verticilioznog uvenuća u zasadu ma-line uglavnom se u zonama oboljenja pojavljuju novi izdanci dok se u slučaju truleži korena to ne događa. Pre zasnivanja zasada potrebno je iz istorije polja utvrditi da li su na parceli gajene biljke koje su domaćini navedenih

gljiva (krompir, paprika, paradajz, jagodasto voće). Uko-liko je potrebno, treba izvršiti uzorkovanje zemljišta da bi se proverilo da li je patogen prisutan. Sadni materijal mora biti zdrav, slobodan od patogena, a taj uslov ispu-njavaju sertifikovane sadnice. Preventivno, pre zasniva-nja zasada preporučuje se biofumigacija.

Biofumigacija vrši se setvom biljaka iz roda slačica, Brassica ( juncea i napus). U punom cvetanju, biljke dostižu 20-30 t sveže mase po hektaru, i nakon toga se malčiraju. Dobijena masa unosi se u zemljište frezira-njem. Ako je zemljište suvo poželjno je izvršiti zalivanje, odnosno kvašenje. Iz glukozinolata, iz frezirane biljne mase, oslobađaju se izotiocijanati, koji dovode do re-dukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresi-je nicanja korova. Navedena mera nema štetnog uticaja na gajenje biljke.

U organskoj proizvodnji korovi se suzbijaju obra-dom, primena herbicida nije dozvoljena. Pored obrade može se vršiti i zastiranje (malčiranje).

Uprkos činjenici da većina stručnjaka smatra da su korovske biljke štetne, pre svega kao konkurenti gaje-nim biljkama za vodu, hranu i svetlost, što je načelno i tačno, korovske biljke u organskoj proizvodnji voća mogu biti i korisne. Naime, korovske biljke u međured-nom prostoru mogu biti izvor organske materije koja je presudna za uspešno održavanje plodonosti i mikrobi-ološke aktivnosti zemljišta, tako što se povremeno vrši njihovo tarupiranje. Pored toga, cvetajuće korovske bilj-ke spontane flore, kao i one koje su posejane u trakama oko zasada maline,izvor su nektara za korisne insekte. To doprinosi održanju ekološke ravnoteže korisnih i štetnih vrsta. Kontrola korovskih biljaka odvija se u ne-koliko faza: pre sadnje, u toku proizvodnje i posle berbe.

Dugogodišnja istraživanja su ukazala na prednosti malčiranja (zastiranja) u zasadu maline. Kao materijal za zastiranje može poslužiti slama, kompost, tarupirana zelena masa, folije, tkanine. Malčiranjem se čuva vlaž-nost, postiže umereno temperaturno variranje, smanju-

23

je pritisak korova i uvećava prinos. Ipak, prekomerno malčiranje u redu, može smetati pojavi jednogodišnjih izdanaka, dodatno otežava simptome truleži korena kod osetljivih sorti crvene maline, koja se gaji na teškim (glinovitim), navodnjavanim zemljištima i pogoduje štetnim glodarima. U takvim slučajevima preporučljivo je da se malčiranje izvodi samo prve godine gajenja.

6.1. Mere integralne zaštite biljakaPrimena biopesticidaU dosadašnjoj praksi u Srbiji, zbog poteškoća veza-

nih za registraciju bioloških preparata za zaštitu bilja, u primeni su bila samo sredstva na bazi bakra i sum-pora. U eksperimentalne svrhe u periodu 2004-2007, primenjivani su preparati na bazi prirodnog piretrina (u suzbijanju lisnih vaši i cvetojeda), rotenona i toksina Bacillus thuringiensis (u suzbijanju gusenica štetnih vrsta leptira). U monitoringu malinine bube upešno su korišćene bele »Rebell bianco« klopke.

U skladu sa uredbama EC 834/2007, EC 889/2008 i nacionalnim propisima vezanim za organsku proizvod-nju, supstance čije je korišćenje dozvoljeno u zaštiti bilja navedene su u Prilogu 2 ovog priručnika.

I pored mogućnosti korišćena hemijskih supstanci, kao osnovni princip organske poljoprivrede ističe se primena svih drugih raspoloživih mera (otporne sorte, agrotehničke mere, fizičke mere, korisni organizmi,...) u pokušaju da se pojava štetnih agenasa svede na pri-hvatljiv nivo. Samo u izuzetnim slučajevima, kada je izričito neophodno, treba primenjivati neku od navede-nih supstanci. Način korišćenja pojedinih preparata dat je u Tabeli 7.

Biološke mere kontrole štetnih organizama podra-zumevaju pospešivanje razvoja i plansko unošenje ko-risnih organizama u zasad maline. Trulež korena maline predstavlja veliki problem u gajenju. Primena kompo-sta i tehnologija gajenja na uzdignutim redovima do-prinosi održavanju optimalnog režima vlage oko zone

korenovog sistema. Korisna gljiva Trichoderma spp. antagonist je, tj. sprečava razoj gljive Phytophthora fragariae var. rubi i primenjuje se u kombinaciji sa kompostom.

Biološkoj ravnoteži i sprečavanju štetnosti insekata u zasadu maline doprinose: bubamare, zlatooke, parazitne cecidomide, osolike muve, parazitne osice, predatorske grinje. Njihova brojnost pospešuje se unošenjem u obliku pogodnom za primenu (npr. Chrisopak, Fitopak itd), od-ržavanjem biljaka spontane flore oko zasada koje cvetaju i izvor su nektara za imaga, postavljanjem skloništa (kući-ca) i drugim merama.

U dosadašnjoj praksi u Srbiji, zbog nedostataka veza-nih za registraciju preparata za zaštitu bilja, u primeni su bila sredstva na bazi bakra i sumpora. U eksperimentalne svrhe u periodu 2004-2009 primenjivani su preparati na bazi prirodnog piretrina (u suzbijanju biljnih vaši i cve-tojeda), rotenona i toksina Bacillus thuringiensis (u suzbijanju gusenica štetnih vrsta leptira). U monitoringu malinine bube upešno su korišćene bele »Rebell bianco« klopke. Štetočine maline predstavljaju značajan problem i zato postoji izražena potreba za uvozom bioloških insekti-cida i parazitoida, kao i predatora štetnih insekata.

Pored navedenih biopesticida u gajenju maline metodama organske proizvodnje mogu se koristiti po-moćna sredstva biljnog porekla. Ova sredstva pored bi-ološkog delovanja na prouzrokovače bolesti i štetočine doprinose efkasnosti procesa ishrane biljaka i utiču na njihovu opštu otpornost prema biogenim i abiogenim faktorima. Biljke od koji se pripremaju rastvori moraju biti proizvedene u skladu sa metodama organske proi-zvodnje.

Rastvor duvana dobija se tako što se 5 kg duvana pre-lije sa 100 l vruće vode i ostavi desetak dana da spontano dođe do rastvaranja. Dobijeni rastvor se procedi i koristi pri tretiranju biljaka protiv biljnih vaši, gusenica i minera. Ovaj rastvor se može koristiti i u kombinaciji sa rastvorom kalijumovog sapuna, ukoliko su temperature ispod 250C.


24

25

Rastvor ljute paprike, priprema se tako što se 5 kg ljutih feferona prelije sa 10 litara vode i kuva do vrenja. Nakon toga rastvor treba da prenoći, a potom se procedi i doda 90 litara vode. Dobijeni rastvor koristi se protiv insekata (biljne vaši, lisne buve, stenice, tripsi).

Rastvor pelena (Artemisia absinthium) dobija se tako što se 3kg lišća i stabla pelena, isecka na kratke ko-made i potopi u 10 litara vode, a zatim ostavi 2 do 3 dana, pri čemu treba voditi računa da ne dođe do fermentacije. U proceđeni rastvor doda se 90 litara vode i njime se tre-tiraju biljke protiv lisnih sovica, smotavaca, biljnih vaši i crvenog pauka.

Rastvor od crnog i belog luka dobija se tako što se 1 kg belog i 3 kg crnog luka usitni, potopi u 10 litara vode i kratko prokuva. Nakon toga rastvor treba da prenoći i potom mu se doda 90 litara vode. Ovako dobijenim ra-stvorom tretiraju se biljke u ranim jutarnjim časovima, protiv biljnih vaši i grinja. Pored navedenog ovaj rastvor

deluje i protiv monilioza, plamenjače i plesnivosti plodo-va.

Rastvor od koprive dobija se tako što se 5 kg koprive (gornja trećina biljke, u periodu pred cvetanje) potopi u 10 litara vode i ostavi da odstoji 24 časa. Dobijeni ek-časa. Dobijeni ek-. Dobijeni ek-strakt se rastvori u 90 litara vode i time se tretiraju biljke. Na isti način dobija se i rastvor od paprati koji takođe primenjujemo u suzbijanju biljnih vaši. Kopriva se pored ovakve namene može koristiti i za prihranu biljaka preko lista. Proces je sličan, 10 kg koprive se rastvori u 10 litara vode i ostavi da fermentira 7 dana, nakon toga se pro-cedi, rastvori u 90 litara vode i njime se tretiraju biljke.

Hajdučka trava (Achillea millefolium) je biljka koja ima fungicidna svojstva. Rastvor se priprema tako što se 3 kg svežih biljaka kuva desetak minuta u 20 litara vode. Dobijena smesa se procedi, a rastvoru se doda 80 litara vode i time se tretira jagodasto voće, protiv plesnivosti plodova.

Vreme tretiranja (faza razvoja)

Bolesti i štetočine Sredstvo Aktivna materijaKoncentr. primene

Grama/ml na 100 l vode

Kretanje vegetacije (bubrenje pupoljaka)

Prezimljujuće forme lisnih vaši, grinje, pregalj, bolesti izdanaka

Agrol + CuproxatMineralno ulje + Bakar oksi sulfat (345 g/l)

1% + 0,1% 1000 + 100

ListanjeBolesti izdanaka, pregljevi, malinina muva galica

Thiovit jet 80 WG + Rotena

Sumpor + Rotenon 6%3 kg/ha + 0,25%

300 + 250

Pojava cvetnih pupoljaka

Lisne vaši, cvetojed, malinina buba

Show TopRotenon 2% + Piretrin 0,5%

5 l/ha 500

Početak cvetanja i cvetanje

Trulež cvetova i plodova

BoniProtect forte iliSerenade Max

Aureobasidium pulluans Bacillus subtilis

0,6 kg/ha 3kg/ha

60 300

Odmah nakon berbeBolesti izdanaka, grinje

Thiovit JET 80 WG ili Funguran WP

Sumpor bakar hidroksid 500 g/kg

5kg/ha 1 kg/ha

500 100

Tabela 7. Program zaštite maline (organska proizvodnja)

26


Rastavić (Equisetum arvense) takođe ima fungicidna svojstva. Čaj od rastavića je veoma važan u organskoj proizvodnji jer deluje na više gljivičnih bolesti (pepel-nica, plamenjača, lisna rđa, plesnivost). Priprema se od 1 kg suvih ili 3 kg svežih biljaka. Berbu rastavića treba izvesti u prepodnevnim satima i sušiti ga u hladovini da bi sačuvao boju i miris. Biljke se stave u hladnu vodu i kuvaju do 20 minuta u 20 litara vode. Dobijena masa se procedi i rastvoru doda 80 litara vode, a potom vrši tre-tiranje biljaka. Rastavić se, kao i kopriva, može koristiti i za prihranu biljaka. Tada se 3 kg svežih biljaka potopi u 100 litara vode i ostavi dvadesetak dana da fermenti-ra. Kada prestane fermentacija (ne nastaje nova pena) masa se procedi, a u dobijeni rastvor se doda 300 litara vode i time zalivaju biljke. Dobijena tečnost može se ko-ristiti i za rastvaranje kalijumovog sapuna u postupku suzbijanja biljnih vaši i pregljeva.

7. Berba

Zreli, zdravi, celi i uniformno obojeni plodovi beru se svakog drugog dana, a u povoljnim uslovima svakog dana. Malina se ne bere između 12 i 15 časova (zbog visoke temperature). U momentu berbe plodovi mo-raju biti potpuno suvi. Berači moraju biti upoznati sa strogim pravilima higijene (čiste ruke i odeća, zaštićena kosa). Plodovi se slažu u čiste gajbe i odvoze vozilom u hladnjaču. U Srbiji dominira smrznuta malina, pa se u tom smislu plodovi prvo hlade na 0 do 2°C, a nakon toga duboko smrzavaju na –35 do -40°C. Plodovi se čuvaju na –18 do –20 °C.

Vreme berbe zavisi i od namene plodova. Plodovi maline namenjeni potrošnji u svežem stanju i zamrza-vanju, beru se dan - dva pre pune zrelosti, dok se plodo-vi maline namenjeni za proizvodnju sokova, koncentra-ta i džemova beru u punoj zrelosti.

Plodovi maline dozrevaju veoma brzo, tako da ih tre-ba brati svaki drugi dan, a ako je vreme izuzetno toplo

i suvo, onda je neophodno berbu obavljati svakodnev-no. Berbu maline, po mogućnosti, treba obavljati po prohladnom i suvom vremenu, a ako je vreme toplo berbu obavljati u jutarnjim i predvečernjim časovima. Mokre plodove, posle kiše ne brati dok se ne prosuše.

Pri berbi maline se vrši i klasiranje plodova. Najbolje je da najpre prva grupa berača bere kvalitetne plodo-ve (krupne, čvrste, zdrave i neoštećene) za potrošnju u svežem stanju i zamrzavanje, a zatim druga grupa na-knadno u posebnu ambalažu obere i preostale plodove.

Na svetskom tržištu raste tražnja za svežom mali-nom. Da bi se održao kvalitet i sprečila pojava patoge-nih gljivica sveže ubrani plodovi mogu se pakovati u tzv. MAP pakovanja (polietilenske posude u kesama koje su napunjene ugljendioksidom).

Bezbednost hrane se odnosi na opasnosti koje poti-ču iz same hrane u trenutku potrošnje (konzumiranja, unošenja od strane potrošača). Opasnost može nastati od primarne proizvodnje, preko prerade, skladištenja, transporta, sve do prodavnica za prodaju ili objekata za pružanje usluga.

Kao odgovor na zahteve tržišta, veletrgovine su po-stavile svoj zahtev prema farmerima, zahtevajući pro-grame sa nezavisnom inspekciojom koja će garantovati da je voće i povrće gajeno, brano, pakovano i transpor-tovano u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom.

Sa povećanjem proizvodnje i potrošnje svežeg voća i povrća u svetu, rastao je i broj slučajeva oboljenja čiji je uzročnik bila upravo ta vrsta hrane. Analiza oboljenja pokazala je:

• konstantan rast broja slučajeva povezanih sa upotre-bom svežeg voća i povrća;

• u preko 70% slučajeva uzročnik je bio iz “domaćih” proizvoda;

• većina slučajeva uzrokovana je prisustvom bakterija Salmonella spp. i Escherihia coli.U organskoj proizvodnji maline pored ograničenja

vezanih za primenu sredstava za zaštitu i hraniva, visok

27


PokazateljIznos (u EUR)

Troškovi podizanja zasada (za dve godine) 12.000

Amortizacija (1/12) 1000

Prinos (kg/ha) 10.000

Cena po 1 kg 1,5

Godišnji bruto prihod 15.000

Godišnji troškovi proizvodnje 6.000

Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvod-nje + amortizacija)

7.000

Zarada po 1 ha maline 8.000

Zarada po 1 kg maline 0,8

uticaj na bezbednost plodova ima i higijena radnika i ambalaže u postupku berbe, transporta, prerade i pako-vanja. U tom smislu neophodno je od polja do hladnjače ili drugog objekta za preradu:

• obezbediti odgovarajući, čist, redovno održavan to-alet u polju

• koristiti tečni sapun, vodu i papirne ubruse za brisa-nje; obnavljati ih redovno

• upoznati radnike sa važnošću korišćenja toaleta i odgovarajućom higijenom ruku;

• voditi evidenciju i kontrolisati da se napred navede-no sprovodi;

• rasporediti radnike koji se ne osećaju dobro na po-slove u kojima nemaju kontakt sa plodovima;

• sprovoditi obuku radnika o međusobnoj povezano-sti i uticajima lične higijene i bezbednosti hrane;

• rukovodioci (osoblje za nadzor) moraju posebno voditi računa o ličnoj higijeni, jer je lični primer od izuzetnog uticaja.Značajan broj privatnih kompanija u Srbiji koje se

bave otkupom i preradom organskih malina uveo je sistem kontrole bezbednosti hrane (HACCP – analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke), takođe jedan broj uvodi GLOBALGAP standard koji se odnosi na segmen-te primarne poljoprivredne proizvodnje. GLOBALGAP standard definiše okvir za primenu pravila „dobre po-ljoprivredne prakse“, koja su prihvatljiva za veleprodaj-ne i maloprodajne sisteme u svetu. Ovim standardom se u sistem komercijalne poljoprivredne proizvodnje uključuju sve prihvatljive integralne metode kontrole štetnih organizama, što dugoročno treba da doprinese održivosti proizvodnje. Ovaj standard podržava principe HACCP i podstiče njihovo korišćenje. Standard je pode-ljen u 14 delova (sledljivost, evidentiranje i unutrašnja inspekcija, seme i sadni materijal, istorija polja, zemlji-šte, upotreba hraniva, navodnjavanje, zaštita useva, žetva/berba, rukovanje proizvodima, otpad i reciklaža, zdavlje bezbednost i dobrobit radnika, zaštita životne

sredine i žalbe) i predviđa oko 210 kontrolnih tačaka koje su podeljene u primarne (obavezne), sekundarne i preporuke.

Svi poljoprivrednici bi trebali da pokažu svoje opre-deljenje da:

• održavaju poverenje potrošača u kvalitet hrane i njenu bezbednost;

• svedu na minimum štetne uticaje na životnu sredinu i istovremeno čuvaju prirodu i divlji svet;

• smanjuju upotrebu dozvoljenih sredstava za zaštitu useva;

• racionalno koriste prirodne resurse;• obezbede odgovoran odnos prema sopstvenom

zdravlju i bezbednosti radnika.

8. Ekonomski pokazatelji

Tabela 8. Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada maline u organskoj proizvodnji*

Napomena: Cena maline veoma varira poslednje tri godine. Cena u kalkulaciji je prosečna za period od 10 godina. U tabeli su prikazani modifikovani podaci o visini zarade koje su za konvenci-onalnu proizvodnju dali Nikolic i Milivojević, 2010 god.

28


9. Prilozi

Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS” br.48/11)

Naziv Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Stajsko đubrivoProizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materi-jala (prostirka za životinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Osušeno stajsko đubrivo i dehidrisano živinsko đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani životinjski ekskrementi, uključujući živinsko đubrivo i kompostirano stajsko đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Tečni životinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaživanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdin-stva

Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada sa gazdinstva koji je pod-vrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva. Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana, uz kontrolu ovlašćene kontrolne organizacije. Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7; bakar: 70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; živa: 0,4; hrom (ukupni): 70; hrom (VI): 0

Treset Upotreba ograničena na hortikulturu (povrtarstvo, cvećarstvo, gajenje drveća i rasadnici)

Ostaci posle proizvodnje pečuraka Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene pravilnikom

Izmet glista (vermikompost) i insekata

Guano

Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija

Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

29


Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla: Krvno brašno Brašno od kopita Brašno od rogova Koštano brašno ili deželatonizirano koštano brašno Riblje brašno Mesno brašno Brašno od perja, dlaka i „chiquette” Vuna Krzno Dlaka Mlečni proizvodi

Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0

Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za đubrenje

Npr. uljano seme, brašni kolači, ljuska kokosa, sladni otpad

Morske trave i proizvodi od morskih trava

Ako su direktno dobijeni: 1) fizičkom preradom uključujući dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje; 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom; 3) fermentacijom;

Strugotina ili drveni otpaci Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Kompostirana kora drveta Drvo koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Drveni pepeo Od drveta koje nije hemijski tretirano posle sečenja

Meki mleveni sirovi fosfat Sadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205

Aluminijum-kalcijum fosfatSadržaj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograničena za alkalna zemljišta (pH >7,5)

Bazična šljaka Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003.

Sirova kalijumova so ili kainit Proizvodi opisani u tački 1. Priloga IA.3. Uredbe 2003/2003.

Kalijum-sulfat, sa mogućim sadržajem magnezi-jumovih soli

Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizičkom ekstrakcijom koji takođe, po mogućnosti, sadrži magnezijumove soli

Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka

Ostaci žitarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su isključeni.

Kalcijum – karbonat (kreda, lapor, krečnjak, bretonski ameliorant-maerl, fosfatna kreda)

Samo prirodnog porekla

Magnezijum i kalcijum karbonatSamo prirodnog porekla Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krečnjak

30


Magnezijum-sulfat (kiezerit) Samo prirodnog porekla

Rastvor kalcijum-hlorida Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrđivanja deficita kalcijuma

Kalcijum-sulfat (gips) Samo prirodnog porekla

Industrijski kreč iz proizvoda industrije šećera Nus-proizvod u proizvodnji šećera iz šećerne repe

Industrijski kreč iz proizvoda vakumske soli Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se može naći u planinama

Elementarni sumpor Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe 2003/2003

Elementi u tragovima Neorganski mikronutrijenti navedeni u delu E Priloga I Uredbe 2003/2003

Natrijum-hlorid Isključivo kamena so iz rudnika

Kameno brašno i glina

Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim)

Insekticid

Pčelinji vosak Sredstvo pri rezidbi

Želatin Insekticid

Hidrolizovani proteiniAtraktant, isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajućim suspstancama sa ove liste

Lecitin Fungicid

Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora) Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja

Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium

Insekticid

Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Insekticid, repelent

Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus spp. i Terphrosia spp.

Insekticid

Prilog broj 2Spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS” br.48/11)1. Supstance biljnog i zivotinjskog porekla

2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti


Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

31


4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima

3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi


SpinozadInsekticid Isključivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne parazi-toide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti


Diamonijum - fosfat Atraktant, samo u klopkama

Feromoni Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponašanja, samo u klopkama i raspršivačima

Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin)Insekticid, samo u klopkama sa specifičnim atraktantima, samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata


Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksi-hlorida (trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-oktanoata

Fungicid Do 6 kg bakra po ha godišnje. Za višegodišnje zasade države članice mogu, uz odstupanje od pre-thodnog stava, propisati da se može prekoračiti granica bakra od 6 kg u određenoj godini pod uslovom da prosečna količina koja se koristi tokom petogodišnjeg perioda, uključujući spomenutu godinu i četiri prethodne godine, ne prelazi 6 kg

Etilen

Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod arguma isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira klijanje krompira i luka

5. Preparati koji se priemnjuju po površini između gajenih biljaka


Fero (III) ortofosfat Moluskocid (protiv puževa)

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji

32


10. Literatura

Lind, K., Lafer, G., Schloffer, K., Innerhofer, G and Mei-ster, H. (2003): Organic Fruit Growing. CABI Publishing.Milenković, S. (2005): Raspberry pests and diseases in Serbia. Program and abstracts of COST 863 Eurob-erry, WG3 1st meeting – Approaching Sustainability in Berry Production, Wageningen, The Netherlands, 17.Milenkovic, S., Snežana Tanasković, Sretenovic Dusica (2010): Organic Raspberry Production in Serbia. VII In-ternational Conference on Integrated fruit production. IFP 2008 PFI 2008 Avignon France , 27 – 30 October 2008. Edited by: Christian Linder & Jerry V. Cross. IOBC/wprs Bulletin, Vol. 51, 493-496.

Milenković, S. (2011): Organska proizvodnja jagoda-stog voća. Zadužbina Andrejević, Beograd.Nikolić, M. i Milivojević Jasminka (2010): Jagodaste voćke – tehnologija gajenja. Naučno voćarsko društvo Srbije, Čačak.Pelin I. (2005): Sredstva za zaštitu biljaka u ekološkoj proizvodnji. Grafika, Osijek.Petrović S., Milošević T. (2005): Raspberry from Serbia. Faculty of Agronomy, Čačak.Weidmann, G., Schmid, A., Ruegg, J. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. FiBL/OACC.

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) Insekticid

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Sprečavanje zrenja banana

Krečni sumpor (kalcijum polisulfid) Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja Insekticid, akaricid

Mineralna uljaInsekticid, fungicid Samo za stabla voćaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva (banana)

Kalijum permanganatFungicid, baktericid Samo za stabla voćaka, maslina i vinove loze

Kvarcni pesak Repelent

Sumpor Fungicid, akaricid, repelent

7. Ostale supstance


Kalcijum hidroksidFungicidSamo za stabla voćaka, uključujuć i sadnice, radi suzbijanja Nectriagalligenia

Kalijum bikarbonat Fungicid

GIZ/ACCESS

Kancelarija u BeograduMakenzijeva 24/511000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371Fax:+ 381 11 24 00 370Vođa programa:Tobias StolzE-Mail: [email protected]

NACIONALNA ASOCIJACIJA “SERBIA ORGANICA”

Molerova 29/a11000 BeogradTel: 065 855 68 68Predsednik:Nada MiškovićE-Mail:[email protected]

Kancelarija u Novom SaduNarodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menadžeri projekta: Emilija Stefanović, Marija Kalentić E-Mail:[email protected], [email protected]

Vodič za Organsku Proizvodnju

Priručnik 1

Maline

Documents

Vodič za Organsku Proizvodnju Malinepolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/1. Vodic za organsku...VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE 3 1. Uvod Organska poljoprivreda