This project is funded by the European Union

Support to Enterprise Competitiveness and Export Promotion in the Republic of Serbia EuropeAid/127273/C/SER/RS

This project is implemented by a consortium led by International Development Ireland Limited

Prirunik za osnivanje klastera u Republici Srbiji

Beograd, Avgust 2010

Priredila: Tatjana Volarev, pravni savetnik

1

Sadraj 1. Uvod _____________________________________________________ 4 1.1. Pravni aspekti ____________________________________________ 4 1.2. Zakonski okvir __________________________________________ 5 1.3. Pravni instrumenti ________________________________________ 8 2. Korak po korak - formiranje klastera ________________________ 10 2.1. Opti koraci ____________________________________________ 102.1.1. Prepoznavanje potrebe ________________________________________________ 10 2.1.2. Definisanje vizije i ciljeva ______________________________________________ 10 2.1.3. Definisanje aktivnosti u skladu sa utvrenim ciljevima ______________________ 10 2.1.4. Definisanje pravnog i organizacionog oblika_______________________________ 11

2.1.4.1. Uticaj nacionalnih propisa i procedura na izbor pravnog oblika ______ 12 2.1.4.2. Zahtevi medjunarodnih institucija _____________________________ 13 2.1.4.3. Potreba za ograniavanjem odgovornosti lanova i uticaj na izbor pravnog oblika__________________________________________________________ 142.1.5. Ugovor/sporazum o formiranju klastera __________________________________ 14 2.1.6. lanstvo_____________________________________________________________ 15 2.1.7.Upravljanje klasterom _________________________________________________ 16 2.1.8. Odgovornost _________________________________________________________ 16 2.1.9. Poverljivost i prava intelektualne svojine _________________________________ 17 2.1.10. Reavanje sporova izmeu samih lanova kao i prema treoj strani __________ 18

2.2 Formalni koraci __________________________________________ 192.2.1. Opte napomene ______________________________________________________ 19 2.2.2 Donoenje formalnih odluka u skladu sa internim aktima (pravnih) lica koja se udruuju u klaster _________________________________________________________ 21 2.2.3 Priprema osnivakog akta i statuta ______________________________________ 22 2.2.4. Organi ______________________________________________________________ 23

2.2.4.1. Skuptina ________________________________________________ 2.2.4.2. Zastupnik ________________________________________________ 2.2.4.3. Imenovanje i razreavanje organa upravljanja ____________________ 2.2.4.4 Selekcija/izbor lica ovlaenog za zastupanje ____________________

23 24 24 25

2.2.5. Zakazivanje i odravanje osnivake skuptine _____________________________ 25 2.2.6. Podnoenje Prijave i prateih dokumenta za upis osnivanja u registar udruenja kod Agencije za privredne registre ____________________________________________ 25 2.2.7. Poseban upis privredne delatnosti _______________________________________ 27

2

2.2.8. Obrasci i naknade ____________________________________________________ 27

3. Uporedni pregled ________________________________________ 30 3.1. Analiza pravnih oblika primenjenih na klastere u referentnim evropskim pravima __________________________________________ 303.1.1. Italija _______________________________________________________________ 30 3.1.2. Norveka ____________________________________________________________ 31 3.1.3. Velika Britanija ______________________________________________________ 32 3.1.4. panija______________________________________________________________ 33 3.1.5. Evropska ekonomska interesna grupacija (European Economic Interest Group EEIG) ___________________________________________________________________ 34

3.2. Iskustva zemalja u okruenju ______________________________ 343.2.1. Bugarska ____________________________________________________________ 34 3.2.2. Hrvatska ____________________________________________________________ 35 3.2.3. Makedonija __________________________________________________________ 35

4. Opta razmatranja, zakljuci i preporuke ____________________ 36 4.1 Zakljuci i preporuke koji se odnose na klastere i njihove lanove 36 4.2. Zakljuci i preporuke vezane za javni sektor _________________ 39 5. Lista aneksa ____________________________________________ 41Anex 1: Ugovor o konzorcijumu za klastere ____________________________________ 41 Anex 2: Odluka nadlenog organa upravljanja svakog pojedinog pravnog lica kojom se odluuje o uzimanju uea u osnivanju klastera ili pristupanju istom ______________ 41 Anex 3: Primer osnivakog akta (osnivanje klastera prema Zakonu o udruenjima) __ 41 Anex 4: Primer Statuta klastera ______________________________________________ 41 Anex 5: Odluka o imenovanju zastupnika ______________________________________ 41 Anex 6: Model zapisnika sa osnivake skuptine klastera _________________________ 41 Anex 7: Pristupnica_________________________________________________________ 51

3

1. UvodOsnovni cilj dokumenta Prirunik za osnivanje klastera u Republici Srbiji je da prikae postojee stanje u pravnom sistemu Republike Srbije koje daje pravni okvir za osnivanje i funkcionisanje klastera, da predoi potencijalne probleme u formiranju i razvoju klastera kao i mogua reenja za osnivanje i registraciju klastera. Ovaj dokument je sainjen sa namerom da predoi relevantne pravne aspekte i prui osnovne smernice koje e pomoi onima koji se suoavaju sa pravnim aspektima i kompleksnou osnivanja, a potom i rada klastera. Namenjen je ne samo licima koja imaju pravno obrazovanje i iskustvo, ve pre svega onima kojima je potrebno praktino razumevanje pravnog okvira i koraka koje je u postojeem pravnom sistemu potrebno i mogue preduzeti. Prirunik moe biti korien kao baza za sprovoenje analize o trenutnom statusu neke inicijative kao i za konstituisanje akcionog plana kako bi se identifikovali svi neophodni koraci u formiranju korektnog pravnog okvira. Dokument moe biti korien i kao uputstvo za klastere s obzirom da sadri okvirni pristup materiji formiranja klastera ali istovremeno olakava i pripremu adekvatne ugovorne i druge dokumentacije, odnosno primenu osnovnih pravnih instrumenata koje je neophodno pripremiti i implementirati tokom procesa osnivanja i registracije klastera. Istovremeno, dokument sadri i razmatranja i preporuke koje mogu biti od koristi kreatorima politike i pravnog okvira za klastere. Prvo poglavlje obuhvata uvodni deo koji upuuje na pravne aspekte i zakonski okvir, U drugom poglavlju je dat pregled optih koraka pri formiranju klastera, kao i formalnih koraka za upis u registar klastera prema vaeim propisima Republike Srbije, praen aneksima ija se lista nalazi u petom poglavlju. U treem poglavlju dat je uporedni pregled pravnih reenja u referentnim evropskim pravima i pravima zemalja u okruenju, U etvrtom poglavlju predstavljeni su zakljuci i preporuke.

1.1. Pravni aspektiOsnivanje, razvoj i poslovanje klastera ukljuuje itav niz aspekata koje je potrebno uzeti u obzir, razliite strane koje su ukljuene u proces, sa razliitim profilom i potencijalno razliitim ciljevima. U pitanju su pravna pitanja koja se dotiu meusobnih odnosa osnivaa i lanica klastera; odnos samog klastera sa treim licima, kao to su nacionalne i lokalne, pa i meunarodne institucije, potencijalni klijenti i drugi. Sa nekim od pravnih aspekata, klasteri se mogu suoiti u ranim fazama svog formiranja i razvoja, a sa drugima u kasnijim fazama razvoja, ali je sasvim jasno da je u pitanju prilino sloen zadatak koji pokriva: Pravni okvir koji se odnosi na osnivanje i registraciju pravnih subjekata, Ugovorni odnosi, Poreski propisi, platni promet, raunovodstveni propisi, Prava intelektualne svojine,

4

Radno zakonodavstvo, Propisi zatite ivotne sredine, Pravo konkurencije, Spoljnotrgovinski i carinski propisi (kad su u pitanju pojedini lanovi pre svega), Svojinsko pravni odnosi (mogue ali nije tipino), drugo Poseban aspekt predstavljaju pravila i procedure propisane od strane dravnih organa i nacionalnih i meunarodnih institucija koje sadre pravila o ueu u razliitim programima i projektima, ili pak pravila koja utvruju ko i pod kojim uslovima moe biti korisnik dravne pomoi, a da se pri tome ne narue pravila konkurencije. Navedena pravila i procedure svojim zahtevima neumitno utiu i na pravni oblik u kome e se klasteri pojaviti. (O ovome vie u poglavlju: 2.1.4. Definisanje pravnog i organizacionog oblika).

1.2. Zakonski okvirPrve klasterske inicijative u Srbiji, pojavljuju se 2004-2005. godine. Zakonski okvir koji je bio na snazi u to vreme, nosio je naslee pravnog sistema Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, sa obelejem dravne i drutvene svojine. Pomenuti zakoni su u to vreme jo bili na snazi, iako je njihova primena bila oteana u praksi, zahvaljujui promenama u sistemu koje nisu adekvatno propraene promenama u pravnom okviru. Zakon koji je razmatran kao mogua solucija kada je u pitanju osnivanje i registracija klastera bio je Zakon o drutvenim organizacijama i udruenjima graana donet 1982. godine. Shodno navedenom zakonu, udruenja su bila definisana kao pravna lica u drutvenoj svojini, bazirano na udruivanju radnih ljudi i graana ili drutvenih organizacija, dok udruivanje privatnih pravnih lica nisu bila mogua ni prepoznata zakonom. U nedostatku adekvatnih propisa, pomenuti zakon je posluio kao osnov za registraciju nevladinih organizacija u Srbiji i nekih klastera. Aktivnosti na reformisanju ovog zakona zapoele su jo 2000. godine, uz podrku OSCE i drugih relevantnih domaih i stranih institucija, ali bilo je potrebno skoro 10 (deset) godina da se zakon finalizuje i usvoji. (Videti kasnije: Zakon o udruenjima). Klasteri koji su bili registrovani po zakonu iz 1982. godine, su relativno bezbolno proli proces preregistracije prema novom Zakonu o udruenjima, i tom prilikom nije bio naruen njihov kontinuitet (na pr. Udruenje za unapreivanje konkurentnosti proizvoaa poljoprivrednih maina "Klaster BIPOM" Udruenje graana ''Agroklaster'' Kraljevo). Zakon o zadubinama, fondacijama i fondovima Shodno Zakonu o zadubinama, fondacijama i fondovima, zadubine, fondacije i fondovi se osnivaju u cilju pomaganja stvaralatva i ostvarivanja humanitarnih i drugih drutveno korisnih ciljeva. Navedeni zakon propisuje da zadubinu mogu osnovati fizika lica sopstvenim sredstvima, fondaciju mogu osnovati pravna lica drutvenim sredstvima, fond mogu osnovati fizika i pravna lica samo privatnim ili samo drutvenim sredstvima, ili i privatnim i drutvenim sredstvima istovremeno. Radi ostvarivanja svojih ciljeva zadubine, fondacije i fondovi mogu sticati prihode i ubirati plodove po osnovu zakupa, kamate, dividende, plodova s poljoprivrednog zemljita, prihodi po osnovu autorskih prava i patenata, i dr, primati poklone i legate za ostvarivanje ciljeva radi kojih

5

su osnovani. Na sredstva data zadubini, fondaciji i fondu ne plaaju se porezi i doprinosi ustanovljeni republikim propisima. Republiki organ uprave nadlean za poslove kulture je nadlean da ceni celishodnost osnivanja, odobrava osnivanje zadubine, fondacije i fonda i vri upis u registar istih. Zahvaljujui nedostatku jasnijeg pravnog okvira (do kraja 2009. godine) i ova forma je primenjivana na registraciju klastera. To znai da je u praksi, fond kao pravni oblik omoguio registraciju i rad klastera, mada u svojoj osnovi nije pogodan za organizaciju interesnih grupa i komercijalnog poslovanja. Prvi klaster koji je oficijelno registrovan u Srbiji je Auto Klaster, uz pomo pravnih strunjaka ija je preporuka je bila da se klaster registruje kao fond/neprofitna organizacija. Prema informacijama dobijenim od samih klastera (Auto klaster), sama forma, odnosno fond kao oblik pravnog lica nije donosio znaajne probleme u praksi. Trenutno se u skuptinskoj proceduri nalazi novi Zakon o zadubinama i fondacijama, koji predvia da fondovi registrovani po sada vaeem propisu, od poetka primene novog zakona nastavljaju rad kao fondacije, s tim da u periodu od 12 meseci moraju uskladiti svoja akta. Fondacija, u smislu predloga novog zakona, jeste pravno lice bez lanova i osnovne imovine koje je osnovano radi dobroinog ostvarivanja optekorisnog cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom. Imajui u vidu odredbe predloga novog zakona, klasteri koji su registrovani kao fondovi bi morali u to kraem periodu trebalo da promene svoj pravni status. Napominjemo da je nedostatak adekvatnog pravnog okvira zapravo i primorao neke klastere da se registruju kao fondovi, te stoga oni ne bi smeli da snose negativne posledice neefikasnosti regulatornih institucija. U tom smislu bi organi nadleni za praenje i podrku klastera trebali da pokrenu odgovarajuu inicijativu za prevazilaenje ovog problema. (Vie o ovome u poglavlju: III Opta razmatranja, zakljuci i preporuke). Zakon o privrednim drutvima Zakon o privrednim drutvima, na snazi od 2004. godine, prua razliite modele za osnivanje pravnih lica-privrednih drutava. Ne ulazei u pravnu analizu pojedinih tipova privrednih drutava (ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, akcionarsko drutvo), moe se pretpostaviti da, u sluaju da bi se klaster registrovao kao privredno drutvo, najprikladnije dostupno reenje bi bilo drutvo sa ogranienom odgovornou. Izmeu ostalog, osnivanje i registracija drutva sa ogranienom odgovornou je relativno jednostavna, osnivaki kapital nije visok, i prua solidan osnov za donoenje odluka kroz organe drutva. Meutim, imajui u vidu uslove za uee i apliciranje za javne fondove i neke meunarodne/EU fondove, registracija klastera kao drutva sa ogranienom odgovornou moe biti limitirajui faktor, zahvaljujui injenici da su takvi fondovi uglavnom dostupni za neprofitne organizacije/pravna lica. Problem e biti najvidljiviji u treoj fazi razvoja klastera, kada je potrebno definisati i obezbediti odrivi razvoj klastera (pri emu profitna orijentacija, odnosno nain sticanja prihoda i profita igra bitnu ulogu). Slino pitanje je bilo postavljeno i elaborirano tokom formiranja i razvoja poslovnih inkubatora u Srbiji. Problem je reen na praktian nain tako to je u osnivaki akt i statut pravnog lica (poslovni inkubatori su osnivani kao drutva sa ogranienom odgovornou), inkorporirana odredba koja utvruje da profit steen obavljanjem aktivnosti privrednog drutva nee biti transferisan osnivaima, ve e isti biti reinvestiran u dalji razvoj (primer: Incubator Centar Nis

6

d.o.o). Ovakva odredba omoguava poslovnom inkubatoru da aplicira za razliite fondove i podnosi predloge projekata koji su rezervisani za neprofitna lica. Slino reenje moe biti primenjeno i kada su u pitanju klasteri. Zakon o privrednim drutvima takoe predvia oblike povezivanja privrednih drutava, pri emu povezana privredna drutva ine dva ili vie drutava koja se meusobno povezuju, i to: 1) putem uea u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima (drutva povezana kapitalom); 2) putem ugovora (drutva povezana ugovorom); 3) putem kapitala i putem ugovora (meovito povezana drutva). Povezana privredna drutva organizuju se kao koncern, holding, grupa drutava ili drugi oblik organizovanja (kao koncern kada kontrolno drutvo ima za pretenu delatnost neku poslovnu delatnost pored delatnosti upravljanja podreenim drutvima; kao holding kada kontrolno drutvo ima iskljuivo delatnost upravljanja i finansiranja podreenim drutvima; kao grupa drutava kada kontrolno drutvo obavlja oba vida napred pomenutih delatnosti). Podreeno drutvo u svom poslovnom imenu, memorandumu i drugim poslovnim dokumentima istie i poslovno ime kontrolnog drutva. Povezana privredna drutva iz stava 1. ovog lana obuhvataju jedno kontrolno (matino) i jedno ili vie podreenih (zavisnih) drutava, tako da polazei od ovakve definicije, moglo bi se rei da klasterima, ije lanstvo pretpostavlja ravnopravnost, ne moe odgovarati tip povezivanja koji daje vaei Zakon o privrednim drutvima. Prema podacima Agencije za privredne registre, pojedini klasteri su registrovani prema Zakonu o privrednim drutvima, u formi drutva sa ogranienom odgovornou: Klaster wood , Beograd, Feniks - klaster, Beograd, Klaster salai, Smbr, Klaster justicija, Grdica, Agro klaster Obrenovac, Obrenovac, Eko klaster, Lazarevac, Rakovica agro klaster, Beograd. Zakon o udruenjima U julu 2009. godine, Narodna skuptina Republike Srbije je usvojila novi Zakon o udruenjima. Zakon je stupio na snagu 22.07.2009, a sa njegovom primenom zapoelo se 23.10.2009. Udruenje, u smislu ovog zakona, definisano je kao dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruivanja vie fizikih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapreenja odreenog zajednikog ili opteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Zakon prua pravni okvir za osnivanje udruenja koja su sainjena od najmanje tri fizika i/ili pravna lica, sa jasno definisanim ciljem i oblasti obavljanja aktivnosti. Upis u registar udruenja vri Agencija za privredne registre. Kada su klasteri u pitanju, ini se da je pravna struktura i identitet udruenja onako kako je definisan Zakonom o udruenjima najblii prirodi klastera, s obzirom da je Zakon otiao korak dalje u odnosu na prethodne propise i dao mogunost formiranja udruenja od strane pravnih lica - privrednih drutava (poslovno udruivanje). 1

1

Napominjemo da je poslovno udruivanje bilo propisano Zakonom o preduzeima koji je bio na snazi do 2004. Godine ("Slubeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/2001, 36/2002). l. 419. i 420:

7

Kao to je napred navedeno, udruenja su definisana kao neprofitne organizacije. Izuzetak je predvien lanom 37., koji predvia da udruenje moe da vri one aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi utvreni njegovim statutom. Istovremeno, ovaj lan predvia da udruenje moe neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stie dobit u skladu sa zakonom kojim se ureuje klasifikacija delatnosti, pod sledeim uslovima: 1. da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima; 2. da je delatnost predviena statutom; 3. da je delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruenja. Udruenje nema pravo da ostvarenu dobit od privredne ili druge delatnosti raspodeljuje svojim osnivaima, lanovima, lanovima organa udruenja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima. Zakonske odredbe koje su napred izloene, mogu da otvore razliita pitanja za klastere registrovane kao udruenja, kao na primer ko i na koji nain meri da li je privredna delatnost manjeg obima, te da li je proporcionalna obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruenja. Prema tumaenju grupe autora koja je pripremila Vodi za primenu Zakona o udruenjima 2, ove odredbe treba posmatrati u kontekstu odredbi Zakona o porezu na dobit preduzea, koji ureuje nain oporezivanja prihoda koje je udruenje ostvarilo neposrednim obavljanjem privredne delatnosti, a iz kojih proizilazi da se pod delatnou manjeg obima podrazumeva viak prihoda nad rashodima koji u godini za koji se trai oslobaanje od poreza na dobit ne prelazi 300,000 dinara. Primeri klastera registrovanih prema Zakonu o udruenjima (prema podacima Agencije za privredne registre): Udruenje Klaster Vojplast, Hajdukovo , Udruenje za zatitu Klastera ''Opeka brick'' Ni, Udruenje Klaster Agroindustrija, Subotica , ''Klaster proizvoaa poljoprivredne mehanizacije Vojvodine'', Ada, "Klaster umetnikih zanata", Sombor, Udruenje "Klaster Baby Beef", Beograd , "Poslovno udruenje vojvoanski IKT klaster", Novi Sad , Udruenje "Klaster beo food 5", Beograd, Udruenje - Klaster ''Reciklaa jug'', Ni , Udruenje "Bio-nauni klaster", Subotica , Udruenje-klaster "Blago istone Srbije", Zajear, Crafts - klaster za revitalizaciju starih zanata u Srbiji, Beograd.

1.3. Pravni instrumentiU cilju formiranja adekvatnog pravnog okvira koji odgovara potrebama konkretnog klastera, odnosno konkretne forme poslovnog udruivanja, potrebno je koristiti i adekvatne pravne instrumente, a po potrebi angaovati i odgovarajuu pravnu pomo (kako ne bi dolo do proputanja prouzrokovanog neznanjem, zabludom i sl.).

Poslovno udruenje i drugi oblici povezivanja. Ovakav koncept je naputen donoenjem Zakona o privrednim drutvima 2004.godine. 2 Vodi za primenu Zakona o udruenjima, Jasmina Benmansur, Dragana Raji,Dragan Golubovi, ivka Vasilevska, Dejan Milenkovi, Dubravka Velat, Nives uli, Izdava: Graanske inicijative, Beograd, 2009

8

Ugovor Ugovor je centralni dokument u svakom poslovnom odnosu i saradnji. Ugovor mora da sadri odreene elemente kako bi jasno izrazio volju ugovornih strana, kao i obim prava, obaveza i odgovornosti koje su one spremne da prihvate. Pravni sistemi u veini zemalja doputaju visok stepen ugovorne odgovornosti izmeu privatnih lica, to znai da strane mogu slobodno da odlue o sadrini i uslovima ugovora (u okvirima koji su dozvoljeni Ustavom i zakonima). Dravne institucije, javna preduzea, meunarodne organizacije i druge institucije, mogu imati ogranienu slobodu ugovaranja zavisno od propisa koji reguliu njihov rad. Memorandum o razumevanju i saradnji Memorandum o razumevanju i saradnji (MoR) je akt koji ima iroku primenu, naroito u odnosima u kojima se kao strane pojavljuju dravne institucije, ministarstva, meunarodne organizacije, univerziteti, kao i druge institucije. Svakako da obim primene nije ogranien i protee se i na druga pravna, pa i fizika lica. Osnovna razlika u odnosu na ugovor kao pravni instrument, je to to MoR ima jedan optiji pristup regulisanju odnosa, naelno utvruje prava, obaveze i odgovornosti, i u velikoj meri je baziran na uzajamnom poverenju strana. Vrlo esto se zakljuuje kao prethodni korak, pre zakljuenja detaljnog ugovora. Drugi instrumenti Drugi pravni instrumenti koji mogu biti korieni u izgradnji pravnog okvira pogodnog za klastere, kao to su pisma o namerama, razliite vrste odluka nadlenih organa, pravilnici, procedure i drugi akti.

9

2. Korak po korak - formiranje klastera 2.1. Opti koraci2.1.1. Prepoznavanje potrebeOvaj dokument se nee baviti pitanjima koja prethode formiranju klastera u smislu nastanka ideje i pokretanja inicijative za formiranje istog. Podrazumeva se da su se akteri budueg klastera meusobno prepoznali kao i da su samim tim prepoznali i potrebu da ostvare odreeni vid saradnje koji e uobliiti u formu odgovarajuu za klaster. Klasteri treba da nastanu kao inicijativa njihovih buduih lanica i njihovih prepoznatih potreba i interesa, ali njihov razvoj ne sme biti preputen sluaju.

2.1.2. Definisanje vizije i ciljevaJedan od prvih koraka koji ima sutinsku vanost je da se akteri usaglase oko vizije klastera i ciljeva koje ele da postignu svojim udruivanjem. Ovo moe da bude jedan od teih koraka u celom procesu, i nije neobino da uesnici pokau relativno ogranieni entuzijazam za uee u diskusiji o viziji i ciljevima. Meutim, ako nema okvirne saglasnosti o viziji i osnovnim ciljevima, nemogue je krenuti u dalje formiranje klastera (tj. definisanje specifinih ciljeva, akcionim planovima, organizacionog oblika i dr). Osim ovog sutinskog aspekta, postoji i vrlo jasan pravni aspekt koji je vezan za definisanje ciljeva klastera kao i oblasti u kojoj se ti ciljevi ostvaruju. Naime, nezavisno od toga u kom se obliku realizuje, esto je zahtev da se definiu ciljevi (opti i posebni) kao i oblast realizacije istih, predvien propisima (koji reguliu osnivanje razliitih oblika pravnih lica, ali i propisima kojima se reguliu obligacioni/ugovorni odnosi, koji zahtevaju da se kao osnovni element definie predmet i cilj ugovora). Definisani ciljevi inie osnovni deo ugovora o formiranju klastera kao i akta o osnivanju odreenog pravnog oblika koji je, shodno vaeim propisima, primenljiv na klastere. Nepostojanje ovih odredbi moe initi ugovor nitavnim (nedostatak bitnog elementa ugovora) ili pak rezultirati nemogunou da se odreeni pravni oblik registruje kod nadlenih organa.

2.1.3. Definisanje aktivnosti u skladu sa utvrenim ciljevimaPo postizanju saglasnosti oko vizije i ciljeva, neophodno je da uesnici identifikuju okvir aktivnosti koje je neophodno preduzeti kako bi se vizija i cilj ostvarili. Od kritine je vanosti da se u okviru klastera postigne saglasnost o kljunim pitanjima koja moraju biti tretirana, i sa tim povezanim aktivnostima kao i prioritetu istih. Ovakav pristup e olakati donoenje detaljnih akcionih planova i konkretizaciju aktivnosti.

10

Neophodno je da identifikovane aktivnosti budu u skladu sa Ustavom i vaeim propisima, kao i da budu u funkciji osnovnih ciljeva. Ovakav zahtev nije samo logina pretpostavka, ve proizilazi i iz zakonskih okvira. Definisanje ciljeva i aktivnosti e u odreenom momentu zavisiti i od pravne i organizacione forme za koju se uesnici klastera opredele, te pitanja da li e isti imati profitni ili neprofitni karakter, a s tim u vezi i mogunost da se bavi privrednom delatnou (u odreenom obimu). Istovremeno istiemo, da na korake koji se navode u ovom dokumentu, ne treba niti je mogue, gledati razdvojeno i sa striktnom distancom u vremenu. Pojedine faze e se neminovno preplitati i odvijati paralelno, to e naravno uzrokovati da jedan utie i zavisi od drugog, i obrnuto.

2.1.4. Definisanje pravnog i organizacionog oblikaOdgovarajui okvir (organizacioni i pravni) za formiranje, rad i upravljanje klasterima kao i izbor pravnog oblika koji e omoguiti efikasan menadment, prepoznat je u razliitim sistemima i okruenjima kao jedno od bitnih pitanja vezanih za klastere. Prema autorima koji su se bavili ovom tematikom, pravna struktura koja je odabrana od strane klastera, zavisie od niza inilaca, kao to su: nivo razvijenosti klastera, broj lanova, njihova veliina, pravni subjektivitet samih lanova i drugo. 3 Jedan od prvih pitanja sa kojim e se suoiti uesnici klastera jeste da li da osnuju pravno lice za klaster, ili ne. Osnovni razlozi zbog kojih bi se mogli opredeliti za formiranje pravnog lica mogu biti: - Potreba da se obezbedi pravni okvir za apliciranje na pozive za podnoenje projekata i korienje podsticaja nacionalnim i meunarodnim institucijama (zahtevi nacionalnih propisa i meunarodnih institucija), - Potreba da se formira pravno lice koje e moi da zakljuuje ugovore, prima sredstva i u odreenom obimu vri finansijske transakcije u ime i za raun klastera. - Da se obezbedi pravni okvir za regulisanje odnosa izmeu lanova, kao i sa treim licima, - Potreba da se ogranii odgovornost uesnika, lanica konzorcijuma/klastera. Prema Global Cluster Initiative Survey 2005, koja je sprovedena u okviru European Cluster Observatory4 ispitanicima je postavljeno pitanje o pravnoj formi koju je usvojila konkretna klasterska inicijativa. Rezultati dobijeni od ukupnog broja od 713 ispitanika su sledei: - Neformalna organizacija: 69 - Neprofitna organizacija: 286 - Profitna organizacija: 44 - Partnerstvo: 147 - Bez odgovora5: 1673

"Legal Issues in SME Clusters" (mart 2005), Vicky Cooper, Marco Conte and Tobias Mahler/ supported within the LEGAL-IST project, under the FP6 IST Programme4

Cluster Initiative Survey 2005,European Cluster Observatory, rjan Slvell, Gran Lindqvist, Christian Ketels, Stocholm School of Economics-Center for Strategy and Cometitiveness) ,5

Bez odgovora se uglavnom odnosilo na ispitanike koji nisu dospeli do faze da u online upitniku odgovore na to pitanje. Partnership podrazumeva razliite oblike partherstva, koji nisu ovom prilikom definisani.

11

Za 72 ispitanika iz ekonomija u tranziciji, rezultati su sledei: - Neformalna organizacija 11 - Neprofitna organizacija: 27 - Profitna organizacija: 5 - Partnerstvo: 16 - Bez odgovora: 13 Rezultati pokazuju da odreena neprofitna organizaciona forma prevladava, to navodi na zakljuak da: - Sa jedne strane ispitanici vide klastersku organizaciju kao organizaciju koja pre svega treba da pomogne lanicama klastera da razviju svoju aktivnost, konkurentnost, inovativnost i poveaju profit, a ne kao organizaciju koja bi kao takva trebala da stie profit za sebe ili da na bilo koji nain bude teret lanicama. - Sa druge strane neprofitni karakter se kao takav zahteva u mnogim pozivima za projekte u kojima bi klasteri mogli da uestvuju, tj. neprofitna forma se namee i u smislu procedura meunarodnih i nacionalnih institucija.

2.1.4.1. Uticaj nacionalnih propisa i procedura na izbor pravnog oblikaU pravnim sistemima drava koje su u procesu tranzicije, registracija klastera u odreenoj formi se smatra veoma vanim pitanjem (vanijim nego u drugim sistemima). Procedure nacionalnih institucija uglavnom zahtevaju i uslovljavaju finansiranje projekata vezanih za klastere, formiranjem i registracijom pravnog lica, ak odreenog tipa pravnog lica, broja i profila uesnika i sl. S tim u vezi, iznalaze se odgovarajua reenja koja pruaju domicilna zakonodavstva, koja potencijalno mogu izazvati i odreene probleme. U Republici Srbiji, klasteri dugo nisu imali prirodno pravno okruenje koje bi im omoguilo pravni okvir za delovanje. Sa druge strane proces udruivanja i formiranja klastera je pokrenuta na razliitim nivoima, i kao takva uiva podrku nacionalnih i meunarodnih institucija. Istovremeno, te institucije svoju podrku i finansiranje projekata uslovljavaju ispunjavanjem odreenih kriterijuma, izmeu ostalog i kriterijuma vezanog za registraciju klastera kao pravnog lica. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (MERR) Republike Srbije je u okviru Programa o rasporedu i korienju sredstava namenjenih za razvoj inovativnih klastera za 2010. godinu, 25.08.2010. raspisalo javni oglas za dodelu bespovratnih sredstava, i pri tome propisalo proceduru prema kojoj, pravo na korienje bespovratnih sredstava imaju inovativni klasteri koji: 1. su upisani u Registar udruenja Agencije za privredne registre; 2. imaju najmanje 12 aktivnih lanova (najmanje devet privrednih drutava preduzetnika i najmanje tri institucije za podrku - NIO, obrazovne ili druge institucije); 3. imaju za lanove minimum 60% malih i srednjih preduzea i preduzetnika i bar jednu NIO. Ministarstvo je, verovatno u najboljoj nameri da se konano razrei dilema oko pravnog oblika u kome se klasteri registruju, predvideo oblik udruenja saglasno Zakonu o udruenjima, kao oblik u kome moraju biti registrovani klasteri koji apliciraju za program. Istovremeno, procedura Ministarstva predvia i vei broj uesnika od onoga to Zakon predvia za udruenja (Zakon predvia minimum 3 lana, a ministarstvo 12), to je s obzirom na prirodu klastera opravdano.

12

Istovremeno treba naglasiti da ne postoji pravni, odnosno zakonski zahtev da se klasteri registruju u formi udruenja, tako da to i nije formalna obaveza klastera u Republici Srbiji. Meutim imajui u vidu da je odreeni broj klastera nastao da rade ne iz razloga to su lanovi prirodno prepoznali potrebu da bi im klasterizacija mogla doneti odreenu korist i omogui i uspenije poslovanje, ve su se okupili podstaknuti spoljnim uticajima programa kakve nudi MERR, to je i razumljivo da e se u izboru svog pravnog i organizacionog oblika opredeliti za onu opciju koja ce im potencijalno omoguiti i dodatnu podrku za dalji rad. S tim u vezi, zahtevi Ministarstva predvieni najnovijim procedurama, da se klasteri registruju kao udruenja, su kod veine klastera doveli do pokretanja itavog niza postupaka registracije klastera u novoj pravnoj formi. Napominjemo da se radi o postupcima novog osnivanja i registracije, a ne o postupku preregistracije koji bi klasterima koji su ranije bili registrovani na pr. u formi fondova, omoguio kontinuitet sa prethodnim pravnim oblikom u okviru koga su poslovali i ostvarivali rezultate.

2.1.4.2. Zahtevi meunarodnih institucijaKao to je navedeno u odeljku 1.1. Pravni aspekti, poseban aspekt koji je vezan za osnivanje i rad klastera, predstavljaju pravila i procedure propisane od strane dravnih organa i nacionalnih i meunarodnih institucija koje sadre pravila o ueu u razliitim programima i projektima, ili pak pravila koja utvruju ko i pod kojim uslovima moe biti korisnik dravne pomoi, a da se pri tome ne narue pravila konkurencije. Procedure meunarodnih institucija, pre svega Evropske Komisije (EK), u velikom broju sluajeva su otvorene za pravna lica, sa posebnim uslovom da ista budu neprofitnog karaktera. U nekim sluajevima (kao to smo naveli, na nacionalnom nivou) uslovi se mogu ticati i oblika pravnog lica u kome e aplikant morati da bude registrovan. Ovakvi zahtevi mogu dovesti do toga da aplikanti koji se registruju u odreenom pravnom obliku ispunjavaju kriterijume za apliciranje na neke projekte i procedure (npr. nacionalne), a da istovremeno zbog zahteva nekih drugih procedura (npr. Evropskih fondova) ne mogu biti ni razmatrani (razlozi nedostatka kontinuiteta, koji je prekinut time sto su se iz jednog oblika registrovali u drugi, a bez mogunosti preregistracije koja bi im omoguila taj moment kontinuiteta). Analiza je pokazala da ovo moe biti problem u buduim nastupima pomenutih klastera kao aplikanata/partnera za projekte (pa samim tim i sredstva) Evropske Komisije i druge sline projekte na nacionalnom i internacionalnom nivou, s obzirom da kao novoformirana pravna lica nee imati mogunost da prikau finansijske rezultate iz prethodnih godina (to se kao uslov postavlja kod veine konkursa tog tipa). Osim navedenog, treba imati u vidu da su mala i srednja preduzea i klasteri u koje se ona ukljuuju, suoeni sa velikim tekoama i smatraju izuzetno komplikovanim da se takmie za dobijanje ugovora/poslova po osnovu raspisa javnog sektora, pogotovo onih koje raspisuje EK. Osnovne prepreke sa kojima se suoavaju su: Nisu u mogunosti da se obaveste i saznaju o postojanju razliitih mogunosti Proces konkurisanja je nepotrebno komplikovan, a moe biti i skup Nedostatak adekvatnih referenci za konkurisanje Znaajni zahtevi za preuzimanje odgovornost i rizika prilikom implementacije usluga

13

-

Zahtevi za sufinansiranje (u okviru nekih programa).

Trendovi usmereni ka tome da se tenderi raspisuju uglavnom za vee i due ugovore, kao i da se i racionalizuje broj ponuaa, esto rezultira time da su pomenuti poslovi i ugovori preveliki za mala preduzea. U ovome moe biti i dodatni smisao, opravdanje i podsticaj za formiranje klastera, s obzirom da ukoliko su u mogunosti da ispune sve formalne zahteve, vee su mogunosti da mala preduzee zajedno, umesto pojedinano dobiju takve poslove.

2.1.4.3. Potreba za ograniavanjem odgovornosti lanova i uticaj na izbor pravnog oblikaPitanje vanosti ograniavanja odgovornosti lanica (uesnika klastera), takoe moe voditi ka razliitim opcijama u pogledu definisanja pravnog i organizacionog oblika. Ukoliko se pitanje ograniene odgovornosti pokae kao vano, kao reenje se namee osnivanje pravnog lica koje e svojom pravnom formom obezbediti ovakav zahtev lanova (na pr. forma drutva sa ogranienom odgovornou ili udruenje i dr.) Ukoliko se pokae da lanicama pitanje ogranienja sopstvene odgovornosti prilikom ulaska u klaster nije od kljune vanosti, mogu se opredeliti i za jednostavno udruivanje na bazi ugovora, bez formiranja posebnog pravnog lica i upisa u registar. Ovakvu opciju prua i vaei Zakon o udruenjima Republike Srbije, prema kome je registracija udruenja dobrovoljna. To znai da se udruenja mogu formirati na neformalnoj bazi, s tim da na taj nain ne mogu stei status pravnog lica (tzv. unincorporated association). Ukoliko postoji mogunost izbora, treba se uvek opredeliti za varijantu koja je jednostavnija, u smislu osnivanja, a i kasnijeg ulanjivanja u klaster. Ako posmatramo propise koji se u Srbiji odnose na privredna drutva i udruenja, u ovom momentu, iako je Zakon o udruenjima relativno nov i nije doiveo svoju punu potvrdu u praksi, moe se zakljuiti da je osnivanje udruenja jednostavnije, kao i ulanjenje (potpisivanjem pristupnice, bez obaveze dodatnog registrovanja u Agenciji za privredne registre). Osim toga, asocijacije bazirane na lanstvu, mogu imati pravni problem prodaje usluga, a takoe i u definisanju/razlikovanju lanstva i odgovornog vlasnitva.

2.1.5. Ugovor/sporazum o formiranju klasteraBez obzira da li je pravno lice formirano ili ne, lanovi treba da na odreeni nain reguliu svoja prava i obaveze u svojstvu lanica klastera, kao i da utvrde odreena pravila ponaanja. Pitanja koja se moraju regulisati sporazumom/ugovorom izmeu lanica (koji se u praksi esto naziva Ugovor o konzorcijumu, ali nisu iskljueni ni drugaiji nazivi) ukljuuju elemente kao to su: Ciljevi, lanstvo, lanarina, Proces donoenja odluka, glasanje i kvorum, Menadment, njegova uloga, odgovornost i izbor, Odgovornost za donoenje poslovnih projekata i privlaenje potencijalnih klijenata i partnera, rasporeivanje zadataka u okviru konzorcijuma, zajednike marketinke aktivnosti i zajedniki nastupi na projektima, Odgovornost za upravljanje finansijama klastera (ukljuujui prikupljanje lanarine i upravljanje javnim podsticajnim sredstvima), Odredbe o poverljivosti kao i o pravima intelektualne svojine, Reavanju sporova izmeu samih lanova kao i prema treoj strani, Odgovornost lanova za radnje drugih lanova i

14

klaster brokera, Povlaenje i iskljuenje pojedinih lanova, rasputanje konzorcijuma. (Anex 1: Ugovor o konzorcijumu za MSPP klastere). Treba istai da napred pomenuti elementi kao takvi mogu biti sastavni deo razliitih tipova ugovora. U smislu da, ukoliko se zakljuuje osnivaki ugovor prilikom formiranja klastera kao pravnog lica, ili lanice usvajaju statut istog, uesnici e moda zakljuiti da im nije potrebno prethodno potpisivanje posebnog konzorcijumskog ugovora. Bitno je, ipak, da se na odgovarajui nain lanice usaglase oko bitnih pitanja, te da navedenu saglasnost mogu da dokumentuju.

2.1.6. lanstvoUslove za sticanje i gubitak svojstva lana klastera, bez obzira u kojoj formi se organizuje, odreuju sami lanovi, pre svega prvobitni osnivai. U propisivanju ovih uslova mora se voditi rauna o nacionalnim i meunarodnim normama koje se odnose na jednakost i zabranu diskriminacije: Ustav Republike Srbije (zabrana odreenih oblika netrpeljivosti i diskriminacije) Evropska konvencija (obaveza jednakosti svih lanova), praksa Evropskog suda za ljudska prava i konkretni propisi koji se odnose na materiju (na pr. Zakon o udruenjima Republike Srbije). Po pravilu, svako lice (fiziko ili pravno, strano ili domae) moe pod jednakim uslovima utvrenim statutom da postane lan udruenja. Osnivai su istovremeno i prvi lanovi, koji u odnosu na druga lica koja su naknadno pristupila kao lanovi, nemaju posebne privilegije niti status. Ovo je u skladu i sa samom prirodom klastera, da svi lanovi, pa i oni koji su naknadno pridrueni, imaju ista prava i obaveze (kad je u pitanju puno lanstvo). lanovi koji naknadno pristupaju, potpisuju takozvanu pristupnicu kojom se obavezuju da prihvataju ciljeve, prava i obaveze iz lanstva (Anex 7. Pristupnica). Ugovorom ili drugim aktom (statutom) se mogu predvideti i drugi oblici lanstva (osim punog lanstva), kao to je na primer pridrueno i poasno lanstvo. Ovo mogu biti i privremene kategorije, s tim da ni jedna ne daje mogunost uea u donoenju odluka, ali daje mogunost uea u diskusijama, predlaganju reenja i slino. Nezavisno od toga o kom se obliku radi, te da li se formira pravno lice ili ne, pretpostavka je da e naroito u ranim fazama razvoja, lanovi hteti da imaju kontrolu nad tim ko pristupa klasteru kao novi lan. S tim u vezi odluivanje o prijemu e u veini sluajeva biti preputeno svim postojeim lanovima (kad je u pitanju pravno lice, nadleni organ je Skuptina), s tim da se moe razmatrati opcija da li je dovoljna obina ili dvotreinska veina prilikom glasanja. Mogue je i odgovornost za odluivanje o novim lanovima prepustiti Upravnom odboru, meutim to je preporuljivo u sluajevima da lanovi imaju puno poverenje u upravni odbor (da e po ovom pitanju u potpunosti raditi u interesu lanova klastera), ili pak u sluajevima kada su promene lanstva este ili bi bilo nepraktino da svi lanovi glasaju svaki put kada novi lan trai pristup. lanovi se moraju dogovoriti i oko godinje lanarine koju e plaati svi lanovi, kao i oko naina odnosno svrhe alociranja sredstava iz lanarine. Povlaenje i iskljuenje pojedinih lanova, rasputanje Povlaenje i iskljuenje pojedinih lanova, rasputanje, kao i uslovi pod kojima se isto realizuje treba da budu predvieni ugovorom ili statutom o formiranju klastera.

15

Primera radi, moe se predvideti da lan moe okonati lanstvo u konzorcijumu koji ini klaster, ukoliko to najavi mesec dana unapred ostalim lanovima. lan nema pravo na povraaj lanarine za tu godinu. lan takoe moe biti iskljuen iz konzorcijuma glasanjem (anonimnim ili javnim) preostalih lanova zbog materijalnog krenja svojih obaveza iz ugovora o konzorcijumu/osnivakog akta/statuta, kao i u sluaju da je lan postao nesolventan, da je nad njim otvoren postupak steaja ili likvidacije, ili u nekim slinim sluajevima. Materijalno krenje obaveza podrazumeva da lan ne moe biti iskljuen zbog krenja ugovora u malom/minimalnom obimu, tako da e okolnosti i ozbiljnost krenja biti detaljno i sa dunom panjom razmotreni pre iskljuivanja lana, uz primenu relevantnih propisa. Kada je u pitanju rasputanje konzorcijuma koji ini klaster, to je odluka koju moraju doneti svi lanovi (na pr. na skuptini) i to ne odlukom koja bi bila doneta sa manje od 75% veine ukupnog broja lanova). Kada je u pitanju gaenje klastera kao pravnog lica tu se moraju striktno potovati uslovi koje za to propisuje nadleni zakon (Videti odeljak : Prestanak rada)

2.1.7. Upravljanje klasteromZavisno od pravnog oblika za koji se lanice klastera opredele zavisie i nain na koji e biti organizovano upravljanje klasterom. U donoenju najvanijih odluka uestvuju svi lanovi klastera kroz skuptinu kao najvii organ upravljanja (ukoliko je u pitanju formirano pravno lice) ili kroz sastanke svih lanova konzorcijuma (klastera) ukoliko formalno pravno lice nije osnovano, ali su se lanovi ugovorom usaglasili koje odluke e donositi zajedniki. Preporuka je da se uesnici, odnosno lanovi opredele za efikasan sistem upravljanja koji nee dodatno optereivati klaster svojom brojnou (brojnou razliitih organa), ni administracijom. Iz navedenih razloga, dovoljno je predvideti skuptinu i upravni odbor ili direktora kao organe upravljanja (odnosno, nepotrebno je postojanje i upravnog odbora i direktora). Ovakav pristup je i zakonski definisan Zakonom o privrednim drutvima, dok Zakon o udruenjima Republike Srbije daje fleksibilan okvir kada su u pitanju organi udruenja (kao obavezne predvia samo skuptinu i zastupnika udruenja), tako da treba voditi rauna da se u jednom tako liberalnom okviru koji prua dosta mogunosti, ne pretera sa razliitim oblicima i brojnou organa upravljanja. O organima upravljanja e vie biti rei u delu koji se odnosi na konkretne korake usmerene ka registraciji klastera kao pravnog lica shodno Zakonu o udruenjima (Videti odeljak: 2.3).

2.1.8. OdgovornostZa svoje obaveze udruenje odgovara celokupnom svojom imovinom (za obaveze preuzete u pravnom prometu odgovara samo svojom imovinom, ako je ima, a ne imovinom osnivaa i lanova). lanovi udruenja i organa udruenja ne odgovaraju za obaveze udruenja u pravnom prometu svojom imovinom. Izuzetno, navedena lica mogu odgovarati lino za obaveze udruenja svojom imovinom, ako postupaju sa imovinom udruenja kao da je u pitanju njihova imovina ili

16

zloupotrebe udruenje kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe (pravila o probijanju pravnog subjektiviteta). Osim toga, lanovi organa udruenja odgovaraju solidarno za tetu koju su svojom odlukom prouzrokovali udruenju, ako je ta odluka doneta grubom nepanjom ili s namerom da se teta prouzrokuje (osim ako su u postupku donoenja odluke izdvojili svoje miljenje u zapisnik). Napred navedene odredbe izvedene su iz Zakona o udruenjima. Meutim, lanovi e svakako eleti da, osim odgovornosti za obaveze udruenja, jasno reguliu i pitanje odgovornosti lanova jednih prema drugima kao i odgovornost lanova prema treim licima. Odgovornost lanova jednih prema drugima koja proistie iz odnosa nastalih u okviru klastera, moe se ugovoriti po sistemu ograniene ili neograniene odgovornosti. U praksi su mnogo ei primeri ugovaranja ograniene odgovornosti (do odreenog limita) s obzirom da lanovi, naroito oni koji kao novi pristupaju klasteru, neogranienu odgovornost mogu videti kao prepreku. Sa druge strane, gledano sa aspekta treih lica i moguih partnera klastera, klaster bi stekao najbolji kredibilitet ukoliko se utvrdi solidarna neograniena odgovornost svih lanova. Potencijalna odgovornost lanova prema treim licima pokrivena je delimino i gornjim odredbama Zakona o udruenjima. Meutim, treba imati u vidu i situacije kada odgovornost lanova moe da proistekne iz odnosa sa treom stranom, a po osnovu isporuke robe ili usluga. Odgovornost preduzea ukljuenih u klaster se moe pojaviti naroito kada je u pitanju specifina kooperativna mrea koja podrazumeva proizvodnju i obavljanje usluga za klijente od strane ukljuenih preduzea. Uz napomenu da je ovakva situacija mogua pre svega kod veih klastera, ugovor o formiranju klastera morao bi jasno da naznai: - Odgovornost preduzea koja su ukljuena u specifinu kooperativnu mreu prema klijentu, meusobnu odgovornost pomenutih preduzea, kao i odgovornost tih preduzea, uesnika kooperativne mree, prema ostalim lanicama klastera - Da preduzea koja nisu ukljuena u konkretnu proizvodnju ili obavljanje usluga (specifinu kooperativnu mreu) ne mogu snositi odgovornost za bilo koji propust koji ta kooperativna mrea naini u odnosu na klijente ili trea lica. Napominjemo da bi bilo korisno da se uesnici dogovore i utvrde ugovorom ili statutom nain rasporeivanja zadataka u okviru konzorcijuma, ko snosi odgovornost za donoenje poslovnih projekata i privlaenje potencijalnih klijenata i partnera, zajednike marketinke aktivnosti, odgovornost za upravljanje finansijama klastera, ukljuujui prikupljanje lanarine i upravljanje javnim podsticajnim sredstvima, i drugo.

2.1.9. Poverljivost i prava intelektualne svojine PoverljivostOpta pravila o poverljivosti nalau da lanovi tretiraju kao poverljivu svaku informaciju koju lan koji je iznosi tako odredi, ili pak ako je neki tip informacija kao poverljiv oznaen dravnim aktima, propisima i sl. Oznaavanje poverljivosti nee imati efekta ako je informacija: - Ve tampana ili na drugi nain dostupna javnosti; ili - Ve je poseduje lan kome je namenjena.

17

Dobijena nezavisno od treeg lica i bez ikakvog prekraja obaveze utanja; ili Ukoliko informacija mora biti izloena u skladu sa vaeim zakonima i regulativama, ili sa sudskim ili administrativnim nalogom, u sluaju da lan koji prima informaciju obavesti lana koji je obelodanjuje o tim zahtevima - Drugo predvidjeno ugovorom ili statutom Odredbe o poverljivosti se podjednako odnose na lanove kao i na njihove zaposlene. Know-how i prava intelektualne svojine Konzorcijumski ili neki drugi ugovor izmeu lanova klastera bi trebao da regulie i odnose vezana za know-how i prava intelektualne svojine. U tom smislu treba razlikovati dve glavne kategorije know-how i prava intelektualne svojine Nezavistan know-how i prava intelektualne svojine: (1) bilo koji know-how ili prava intelektualne svojine koje poseduje lan pre potpisivanja ugovora; i (2) bilo koji knowhow ili prava intelektualne svojine koja je lan generisao ili stekao posle potpisivanja ovog ugovora, ali na nain nezavistan od bilo kod posla preduzetog na bilo kom projektu vezanom za ugovor/klaster. Projektni know-how i prava intelektualne svojine: znai bilo koji know-how ili prava intelektualne svojine koje je lan generisao ili stekao kao deo nekog projekta, a vezano za delovanje klastera. Vlasnitvo bi trebalo regulisati na takav nain da nezavisni know-how i prava intelektualne svojine, ostaje svojina lana (lanova) ija je svojina bio. Ovo vai i ako se isti kasnije koristi kao deo projekta. Vlasnitvo projektnog know-how i prava intelektualne svojine, ostaje svojina lana (lanova) koji su ga generisali ili stekli. U sluajevima kada je projektni know-how i prava intelektualne svojine delo zajednike saradnje dva ili vie lanova, ti lanovi treba da nastoje da se dogovore oko vlasnitva, bilo u ugovoru o projektu specifine mree kooperanata ili u nekom ad hoc ugovoru. Ako nema dogovora o zajednikom projektnom know-how i pravima intelektualne svojine, uobiajeno je da lanovi predvide da e vlasnitvo odrediti odgovarajui nacionalni zakon. lanovi bi trebali da ustanove i obavezu i odgovornost da obezbede zatitu i odravanje svojih nezavisnih i projektnih know-how i prava intelektualne svojine. Ovo ukljuuje i trokove svih aplikacija, registracija i produenja, i svih legalnih naknada i trokova s tim u vezi.

2.1.10. Reavanje sporova izmeu samih lanova kao i prema treoj straniKao i u svim ugovornim i drugim odnosima, osnovno je pravilo da se svaki nesporazum ili spor pokua reiti putem dogovora: U sluaju spora i nesporazuma bilo kakve prirode izmeu lanova ili lanova u vezi sa ovim ugovorom ili nekim predmetom vezanim za konzorcijum ili prava, obaveze ili odgovornosti bilo kog lana, ukljuene strane e spor pokuati da ree izmeu sebe, dogovorom. Ukoliko strane, odnosno lanovi ne mogu reiti spor dogovorom, treba pokuati sa iznalaenjem zajednikog reenja unutar klastera, na primer na nivou Upravnog odbora ili pak delegiranjem spora u reavanje nekom nezavisnom telu. Kao jedan od efikasnijih naina moe se preporuiti i reavanje sporova putem medijacije, koje u Republici Srbiji dobija sve vie na znaaju.

18

Reavanje sporova putem suda bi trebalo da bude poslednja opcija, pod uslovom da spor u odreenom roku nije mogao biti reen na drugi nain. Navedeni princip bi trebalo primenjivati na sporove izmeu samih lanova kao i na sporove klastera sa treim licima, ili lanova sa treim licima (mada e to naravno zavisiti i od treih lica). Prestanak rada Vreme na koje se klaster formira/osniva moe ve unapred biti oroeno ugovorom ili statutom (to u praksi nije est sluaj). Takoe, samim ugovorom ili statutom lanovi mogu predvideti uslove i nain prestanka rada klastera. Prestanak rada podrazumeva i brisanje klastera iz nadlenog registra, ime isti gubi svojstvo pravnog lica. Napominjemo da brisanje iz registra ne mora u svakom sluaju da znai i prestanak rada udruenja, ukoliko udruenju nije zabranjen rad pod zakonom utvrenim uslovima. Brisanje iz Registra vri se ako: 1) se broj lanova smanji ispod broja osnivaa potrebnog za osnivanje, a nadleni organ udruenja ne donese odluku o prijemu novih lanova u roku od 30 dana; 2) istekne vreme na koje je udruenje osnovano, kada je udruenje osnovano na odreeno vreme; 3) nadleni organ (skuptina) donese odluku o prestanku rada; 4) je izvrena statusna promena koja, u skladu sa ovim zakonom, ima za posledicu prestanak udruenja; 5) se utvrdi da udruenje ne obavlja aktivnosti na ostvarivanju statutarnih ciljeva, odnosno da nije organizovano u skladu sa statutom due od dve godine neprekidno ili ako je proteklo dvostruko vie vremena od vremena utvrenog statutom za odravanje sednice skuptine, a ona nije odrana (o postojanju ovih razloga svako moe obavestiti APR) 6) je udruenju zabranjen rad; 7) steajem. U sluajevima iz ta. 1), 2), 3), 5) i 6) brisanje iz Registra vri se nakon sprovedenog postupka likvidacije udruenja, ako zakonom nije drugaije odreeno.

2.2 Formalni koraciUpis osnivanja klastera u registar (prikazano na primeru upisa u registar Agencije za privredne registre prema Zakonu o udruenjima)

2.2.1. Opte napomeneImajui u vidu da je u pravnom sistemu Republike Srbije u ovom momentu najprihvatljivija forma za osnivanje klastera - forma udruenja u skladu sa Zakonom o udruenjima, ovde emo analizirati neka opta pitanja od znaaja za osnivanje klastera prema pomenutom Zakonu kao i konkretnim koracima neophodnim za upis klastera u registar.

19

Upis osnivanja udruenja/klastera u registar Upis osnivanja udruenja/klastera u registar ima konstitutivni karakter, i stim se stie pravni subjektivitet, odnosno svojstvo pravnog lica. Agencija za privredne registre Republike Srbije nadlena je za upis udruenja u registar shodno Zakonu o udruenjima, pri emu se primenjuju i drugi zakonski i podzakonski akti: Pravilnik o sadrini, nainu upisa i voenju Registra udruenja (Slubeni glasnik RS, br. 80/09 od 29.09.2009), Uredba o visini naknade za upis udruenja u Registar i druge usluge koje prua Agencija za privredne registre u postupku voenja Registra udruenja (Slubeni glasnik RS, br. 86/09 od 21.10.2009), kao i Zakon o klasifikaciji delatnosti ("Slubeni glasnik RS", br. 104/2009), Uredba o klasifikaciji delatnosti ("Slubeni glasnik RS", br. 54/2010), Uredba o metodologiji za razvrstavanje jedinica razvrstavanja prema Klasifikaciji delatnosti ("Slubeni glasnik RS", br. 54/2010), Osnivai Shodno Zakonu, Udruenje mogu osnovati najmanje tri osnivaa, s tim to najmanje jedan od osnivaa mora imati prebivalite, odnosno sedite na teritoriji Republike Srbije. Osnivai mogu biti domaa i strana pravna i fizika lica. Osnivai ne mogu biti dravni organi (ministarstva, optine itd), jer je osnovno pravilo da oni ne mogu biti osnivai ili lanovi udruenja kao nosioci vlasti, odnosno kao pravna lica u javnom pravu. Svi lanovi koji naknadno pristupe nemaju svojstvo osnivaa ali su u pravima i obavezama jednaki. (Anex 7. Pristupnica klasteru). Posebno moramo da napomenemo da e klasteri koji se registruju kao udruenja morati da vode rauna i o zahtevima koje propisuje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja MERR, a vezano za apliciranje za klasterske programe ministarstva (da imaju najmanje 12 aktivnih lanova (najmanje devet privrednih drutava preduzetnika i najmanje tri institucije za podrku NIO, obrazovne ili druge institucije; da imaju za lanove minimum 60% malih i srednjih preduzea i preduzetnika i bar jednu NIO).

Naziv Zakonom je propisano da naziv udruenja ne moe biti identian nazivu drugih udruenja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis u Registar. Takoe, naziv udruenja ne sme da bude zamenljiv sa nazivom drugog udruenja, da izaziva zabunu o udruenju, njegovima ciljevima ili u pogledu toga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi. Treba obratiti panju na to da naziv udruenja mora biti na srpskom jeziku i irilikom pismu. (moe biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine, koji se onda upisuje se u Registar posle naziva na srpskom jeziku i irilikom pismu. Naziv udruenja moe sadrati pojedine strane rei ako one ine naziv meunarodne organizacije ije je udruenje lan, ako su te rei uobiajene u srpskom jeziku, ako za njih nema odgovarajue rei u srpskom jeziku, ili ako se radi o reima na mrtvom jeziku). Kada su klasteri u pitanju, dodatno treba voditi rauna o tome da sastavni deo naziva mora biti re udruenje dok re klaster moe biti deo ueg naziva (jednostavnije reeno, onog dela koji se uobiajeno stavlja pod znake navoda). Primer naziva registrovanog klastera prema Zakonu: Udruenje za unapreivanje konkurentnosti proizvoaa poljoprivrednih maina "Klaster BIPOM". Preporuka je da se prilikom odabira naziva izvri prethodna provera registrovanih i rezervisanih naziva kod Agencije za privredne registre, kao i da kada se opredeli naziv, izvri rezervacija naziva kod pomenute Agencije.

20

Period na koji se osniva i sedite Udruenje se moe osnovati na odreeno ili neodreeno vreme. Ako u osnivakom aktu nije drugaije ureeno, smatrae se da je udruenje osnovano na neodreeno vreme. Sedite udruenja mora biti na teritoriji Republike Srbije. Delatnost O delatnosti je ve bilo rei, ali s obzirom da se ovaj deo dokumenta moe koristiti kao poseban prirunik, ponoviemo: Udruenje moe da vri one aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi utvreni njegovim statutom (ostvarivanje i unapreenja odreenog zajednikog ili opteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom). Osnovna karakteristika aktivnosti je da su one nedobitnog karaktera. Meutim, udruenje moe neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stie dobit, pod sledeim uslovima: 1) da je delatnost u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima; 2) da je delatnost predviena statutom; 3) da je delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruenja. Osnivaka imovina Za osnivanje udruenja nije potrebna osnivaka imovina (samo se plaa propisana naknada za upis udruenja u skladu sa Uredbom o visini naknade za upis udruenja i druge usluge koje prua Agencija za privredne registre). Imovina udruenja/klastera Udruenje moe imati imovinu i sredstva za rad. Imovinu moe sticati od lanarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljen nain. Fizika i pravna lica koja daju priloge i poklone udruenjima (pa prema tome i klasteru) mogu biti osloboena odgovarajuih poreskih obaveza u skladu sa zakonom kojim se uvodi odgovarajui javni prihod. Isto bi vailo i za lanove koji daju prilog ili poklon udruenju (klasteru). Obaveze u oblasti finansijskog poslovanja Udruenje je duno da vodi poslovne knjige, sainjava finansijske izvetaje i podlee vrenju revizije finansijskih izvetaja, u skladu sa propisima o raunovodstvu i reviziji. Godinji obrauni i izvetaji o aktivnosti udruenja podnose se lanovima udruenja na nain utvren statutom.

2.2.2 Donoenje formalnih odluka u skladu sa internim aktima (pravnih) lica koja se udruuju u klasterPrilikom pristupanja formalnim koracima za upis klastera u odgovarajui registar, potrebno je preduzeti i radnje koje kao takve moda nisu propisane vaeim propisima, ali se preporuuju iz razloga pravne sigurnosti i transparentnosti. Jedna od takvih radnji bi bila i donoenje odluke na nivou nadlenog organa upravljanja svakog pojedinog pravnog lica kojom se odluuje o uzimanju uea u osnivanju klastera ili pristupanju istom (Jedan od razloga je i taj da lice koje e u odreenom momentu potpisati osnivaki akt ili pristupnicu klasteru formalno obezbedi podrku firme/preduzea koje zastupa u tom procesu, kao i da svima koji uestvuju u radu te firme bude jasno zato se u taj proces ulazi. Model odluke dat je u prilogu ovog dokumenta (Anex 2).

21

2.2.3 Priprema osnivakog akta i statutaKako bi se pristupilo daljim konkretnim koracima u osnivanju klastera shodno Zakonu o udruenjima, neophodno je da su se prethodno usaglasili svi bitni elementi potrebni za funkcionisanje klastera, kao i da je eventualno zakljuen konzorcijumski ugovor (ovo nije preduslov, ali kao to je napred naglaeno, moe biti vrlo koristan korak koji e olakati dalje formalne procese oko usaglaavanja osnivakog akta i statuta). Predlog teksta konzorcijumskog ugovora, kao to je navedeno, nalazi se u prilogu ovog dokumenta (Anex 1). Faza formalizacije, podrazumeva da su svi bitni elementi osnivakog akta i statuta, kao osnovnih akata budueg udruenja klastera, prethodno usaglaeni i kao takvi predloeni na usvajanje na osnivakoj skuptini klastera (pogledati pasus: Zakazivanje i odravanje osnivake skuptine, izbor/imenovanje lanova organa upravljanja). Ovo podrazumeva konstantnu aktivnu komunikaciju i koordinaciju od strane uesnika, buduih lanova klastera, po mogustvu jednog lica koje kao inicijator treba da osigura da ta komunikacija i koordinacija dovede do uspene finalizacije postupka osnivanja. Osnivaki akt Osnivaki akt (koji se moe imenovati i kao: ugovor o osnivanju, odluka o osnivanju i dr.) je osnovni, konstitutivni akt udruenja (Primer osnivakog akta: Annex 3.). Obavezni elementi osnivakog akta su: lina imena odnosno nazive osnivaa i njihova prebivalita odnosno sedita; naziv i sedite i adresu udruenja; oblast ostvarivanja ciljeva udruenja; ciljeve radi kojih se osniva; lino ime i prebivalite adresu lica ovlaenog za zastupanje udruenja; potpise osnivaa i njihove jedinstvene matine brojeve gradjana, odnosno broj putne isprave i dravu izdavanja putne isprave za osnivae koji su strani dravljani, datum donoenja osnivakog akta. Pored ovih obaveznih elemenata, osnivakim aktom se mogu urediti i druga pitanja od znaaja za osnivanje klastera/udruenja. Bitni tehniki detalji upuuju na to da pravno lice kao osniva potpisuje osnivaki akt tako to njegov zastupnik uz naziv pravnog lica dodaje svoj potpis, peat, matini broj i poresko identifikacioni broj (PIB) pravnog lica. (Potrebno je i da zastupnik svoj potpis deponuje, odnosno overi kod nadlenih organa. U praksi ovo se sprovodi putem overe OP obrasca-overa potpisa lica koja su prema osnivakom aktu ovlaena za zastupanje, u optini. Statut Statut je osnovni opti akt udruenja. Statut mora biti u saglasnosti sa Zakonom i odredbama osnivakog akta. Obavezni elementi koji se statutom ureuju su: naziv i sedite udruenja; oblast ostvarivanja ciljeva, ciljevi radi kojih se osniva; unutranja organizacija, organi, njihova ovlaenja, sastav, nain izbora i opoziva, trajanje mandata i nain odluivanja;

22

postupak za izmene i dopune statuta i postupak donoenja i izmena drugih optih akata udruenja; zastupanje udruenja; ostvarivanje javnosti rada; uslovi i nain ulanjivanja i prestanka lanstva; prava, obaveze i odgovornost lanova; nain sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganje sredstvima, odredbe o privrednoj ili drugoj delatnosti kojom se stie dobit, ako je udruenje obavlja; nain odluivanja o statusnim promenama i prestanku rada; postupanje sa imovinom udruenja u sluaju prestanka udruenja; postupak usvajanja, finansijskih i drugih izvetaja; izgled i sadrina peata; druga pitanja utvrena zakonom. Statutom se mogu urediti i druga pitanja od znaaja za rad i organizaciju udruenja. (Primer Statuta: Anex 4).

2.2.4. OrganiKao to smo napred ustanovili, Zakonom o udruenjima se na liberalan nain ureuje pitanje obaveznih organa udruenja. Obavezni organi udruenja su samo skuptina i zastupnik udruenja. Pored toga udruenje moe imati i druge organe ako su oni predvieni statutom. To moe biti upravni odbor, predsednitvo, izvrni odbor, odbor direktora, nadzorni odbor, predsednik udruenja i drugi. Da li e se udruenje odluiti da, osim skuptine i zastupnika, ima i druge organe zavisi od niza okolnosti, ukljuujui i veliinu udruenja, podruje delovanja, izvore finansiranja, itd. Isto tako, nema pravnih prepreka da zastupnik udruenja i lanovi drugih organa, osim skuptine, budu lica koja nisu lanovi udruenja.

2.2.4.1. SkuptinaSkuptina udruenja je najvii organ udruenja, kojeg ine svi lanovi. Zakon je utvrdio delokrug Skuptine, i treba voditi rauna da se taj minimum koji je predvien Zakonom obavezno ukljui u Statut udruenja/klastera. Nadlenost skuptine je sledea: - usvaja statut, njegove izmene i dopune, - bira i razreava lice ovlaeno za zastupanje udruenja (ako statutom nije predvieno drugaije), odluuje o udruivanju u saveze, - odluuje o usvajanju godinjeg finansijskog izvetaja, - odluuje o statusnim promenama udruenja, - odluuje o prestanku rada udruenja, - odluuje o drugim pitanjima utvrenim statutom udruenja. Ove utvrene nadlenosti skuptine ne mogu se preneti na druge organe udruenja, osim ukoliko to zakon izriito ne predvia (kao kada se radi o licu ovlaenom na zastupanje). U nadlenost skuptine se mogu uvrstiti i sva pitanja koja nisu izriito poverena drugim organima udruenja, osim ako statutom nije drugaije ureeno.

23

Skuptine udruenja mogu biti redovne i vanredne. Redovna sednica skuptine odrava se najmanje jednom godinje. Vanredna sednica skuptine mora se sazvati ako zahtev za njeno sazivanje, u pisanom obliku, podnese jedna treina lanova udruenja (ili manji broj lanova ako je predvieno statutom). Nain odluivanja skuptine udruenja ureuje se statutom. Pri tome je definisanju ovih odredbi statuta potrebno prii paljivo kako bi se obezbedio budui neometan rad klastera/udruenja i izbegli eventualni sporovi o punovanosti donetih odluka. Ovo vai i za nain donoenja odluka drugih organa, ukoliko su predvieni statutom. Pri svemu tome treba imati u vidu da kvorum za odluivanje treba upodobiti znaaju pitanja o kojima se odluuje (mogua reenja naina odluivanja zavisno od vrste odluke mogu biti: prosta veina glasova svih lanova, prisustvo najmanje dve treine lanova skuptine, prosta veina glasova prisutnih lanova, dvotreinska ili neka druga veina, odreena procentualna ili brojana veina glasova od ukupnog broja lanova i dr.)

2.2.4.2. ZastupnikZastupnik udruenja jeste lice koje zakljuuje ugovore i preduzima druge radnje u pravnom prometu u ime i za raun udruenja. Za zastupnika udruenja moe biti odreeno samo poslovno sposobno fiziko lice koje ima prebivalite ili boravite na teritoriji Republike Srbije (to moe biti i stranac koji ima dozvolu za boravak u Republici Srbiji u skladu sa Zakonom o strancima). Udruenje moe imati i vie ima vie zastupnika, mada se u praksi ovakvo reenje ne preporuuje ukoliko osnivai jasno ne odrede granice ovlaenja pojedinih zastupnika. Kao to je napred navedeno nije potrebno multiplikovati funkcije i broj organa upravljanja, ve ih maksimalno racionalizovati. Naravno, ovakav pristup nije obavezan, tako da se Statutom moe predvideti i posebna funkcija, tzv. Menader klastera s tim to treba voditi rauna da ova pozicija bude opremljena i adekvatnim ovlaenjima, te da i njegova odgovornost u odnosu na Skuptinu i Upravni odbor (ukoliko ga ima) bude jasno regulisana.

2.2.4.3. Imenovanje i razreavanje organa upravljanjaStatutom se moe odrediti nain predstavljanja lanova udruenja u skuptini. lanovi mogu za svako zasedanje skuptine odrediti svog predstavnika koji e biti ovlaen da uestvuje i glasa na skuptini. Ponavljamo, zastupnika treba da imenuje skuptina, ako statutom nije drugaije ureeno (Odluka o imenovanju zastupnika, Anex 5.) U sluaju da udruenje ima i upravni odbor, uobiajeno je da skuptina imenuje i razreava upravni odbor, a da upravni odbor imenuje i razreava dunosti zastupnika udruenja. Zastupnik tada moe biti imenovan iz redova lanova upravnog odbora (predsednik ili neki drugi lan), ili moe biti lice koje nije lan upravnog odbora. (Zastupnik udruenja moe biti i predsednik udruenja ukoliko takva funkcija postoji, ili pak gore pomenuti menader klastera).

24

2.2.4.4 Selekcija/izbor lica ovlaenog za zastupanjePrilikom usaglaavanja bitnih elemenata osnivakog akta i statuta, bilo bi poeljno da se osnivai dogovore i usaglase stavove o licu ovlaenom za zastupanje udruenja. Konkretnom imenovanju odreene osobe bi trebalo da prethodi definisanje profila lica ovlaenog za zastupanje udruenja, s obzirom da se od istog lica oekuje da vodi i operativno poslovanje klastera (smatramo da ne bi bilo dobro razdvajati funkcije zastupnika klastera i menadera koji vodi rad klastera, upravo iz razloga operativnosti, efikasnosti i spreavanja preteranog administriranja). Istovremeno, s obzirom da je zastupnik lice koje zakljuuje ugovore i preduzima druge radnje u pravnom prometu u ime i za raun klastera/udruenja, izbor tog lica je od izuzetne vanosti. Potencijalni profil menadera klastera/direktora/predsednika UO bi mogao da podrazumeva: univerzitetsko obrazovanje, praktino iskustvo u oblasti u okviru koje se klaster osniva kao i iskustvo u privredi i preduzetnitvu, liderske i menaderske sposobnosti, analitike i organizacione sposobnosti, poznavanje stranog jezika (pre svega engleskog), sposobnost za timski rad. Pravni aspekt procesa selekcije treba razmotriti u okviru vaeih propisa, izmeu ostalog i zavisno od toga da li e dotino lice stupiti u radni odnos, od ega e konano zavisiti i tip ugovora koji e sa njim biti sklopljen. Prema sadanjem stanju propisa, raspisivanje javnog oglasa nije potrebno, ali je i to jedan od naina da se na transparentan nain doe do odgovarajuih reenja prilikom angaovanja operativnog menadmenta.

2.2.5. Zakazivanje i odravanje osnivake skuptinePo usaglaavanju bitnih elemenata osnivakog akta i statuta, dogovora i usaglaavanja stavova o licu ovlaenom za zastupanje, neophodno je da osnivai zakau i odre osnivaku skuptinu, na kojoj e usvojiti osnivaki akt i statut i izabrati lice ovlaeno za zastupanje udruenja. Klaster/udruenje je u obavezi da o toku i sadraju izvrenih radnji i donetih odluka saini zapisnik sa osnivake skuptine koji obavezan prilog prijavi za upis klastera/udruenja u Registar. (Prilog: Model zapisnika sa osnivake skuptine, Anex 6.)

2.2.6. Podnoenje Prijave i prateih dokumenta za upis osnivanja u registar udruenja kod Agencije za privredne registreUpis u Registar udruenja nije obavezan (poiva na principu dobrovoljnosti). Udruenje moe delovati i kao neformalno udruenje na koje se u tom sluaju primenjuju pravila o graanskom ortakluku. Samo udruenje koje eli da stekne status pravnog lica podnosi zahtev za upis u registar. Za razliku od neformalnog udruenja, registrovano udruenje moe da zakljuuje ugovore i preduzima druge pravne radnje u pravnom prometu, u svoje ime i za svoj raun, kao i u ime i za raun lanova ako je za to ovlaeno, moe sticati sopstvenu imovinu po osnovu kupovine, poklona, i dr; moe obavljati i privrednu delatnost u meri u kojoj je to u skladu sa osnovnim ciljevima, moe konkurisati za podsticajna dravna ili donatorska sredstva (s obzirom da nacionalne i meunarodne institucije uglavnom uslovljavaju finansiranje postojanjem registrovanog pravnog subjekta) i drugo.

25

Postupak upisa osnivanja udruenja pokree se podnoenjem dve prijave za upis u Registar i propisane dokumentacije Agenciji za privredne registre/APR. (Uredno popunjene prijave sa prateom dokumentacijom i dokazom o uplati naknade/takse se podnose: lino u seditu APR u Beogradu, u organizacionim jedinicama APR , ili preporuenom potom). Prijava br.1: Prijava za upis udruenja u Registar Osnovna prijava koja se podnosi APR u jednom primerku, je prijava za upis udruenja u Registar. Sadrina, nain upisa i voenje Registra, kao i sadrina i izgled prijave za upis udruenja u Registar ureeni su Pravilnikom o sadrini, nainu upisa i voenja Registra udruenja. Prijava br.2: Jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i registracije u jedinstveni registar poreskih obveznika Radi dobijanja poresko identifikacionog broja (PIB), udruenje podnosi i Jedinstvenu registracionu prijavu osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i registracije u jedinstveni registar poreskih obveznika (obrazac JRPPS 2,. ovog dokumenta), koja je propisana Pravilnikom o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za iju je registraciju nadlena Agencija za privredne registre (Slubeni glasnik RS, broj 32/09 od 05.05.2009. godine), s tim da se u ovoj prijavi popunjavaju samo naznaeni delovi, odnosno upisuje se: - naziv, - nain na koji e biti izvreno dostavljanje reenja/zakljuka, - potpis zastupnika pravnog lica odnosno podnosioca prijave. Podnosilac prijave za upis u Registar je: - zastupnik udruenja, - punomonik sa priloenim pismenim punomojem potpisanim od strane zastupnika, udruenja i snabdeven peatom udruenja. Ako se prijava za upis u Registar ili preuzimanje odluke Registratora vri preko punomonika, punomoje se dostavlja APR kao sastavni deo dokumentacije i to u originalu ili overenoj fotokopiji. Pri podnoenju prijave za upis osnivanja, punomoje mora biti snabdeveno overenim potpisom davaoca punomoja (zastupnika udruenja u osnivanju) od strane nadlenog organa za overu potpisa (optina ili sud). Ako se za upis osnivanja, punomoje daje advokatu, potpis davaoca punomoja ne mora biti overen od strane organa nadlenog za overu potpisa. Ako je podnosilac prijave punomonik - advokat, on moe ovlastiti drugog advokata za podnoenje prijave i preuzimanje odluka Registratora (zameniko punomoje). Punomonika advokata moe zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, samo ako je tako odreeno u punomoju. Podnoenjem jedinstvene registracione prijave uz prijavu za upis u Registar, udruenje dobija poresko identifikacioni broj (PIB) od Poreske uprave koji je generisan u Reenju APR o upisu u Registar udruenja.. Pratea dokumentacija: Uz prijavu za upis udruenja u Registar obavezno se podnosi: - osnivaki akt;

26

-

-

-

ako je osniva udruenja maloletno lice, izjavu zakonskog zastupnika o davanju saglasnosti da ono moe biti osniva udruenja, koja sadri potvrdu o overi potpisa; dva primerka statuta (u originalu) ; zapisnik sa osnivake skuptine u izvorniku, odnosno overenom prepisu; akt o izboru zastupnika koji obavezno sadri: lino ime, prebivalite i adresu, odnosno boravite zastupnika udruenja i njegov jedinstveni matini broj graana, odnosno broj putne isprave i dravu izdavanja putne isprave. Odluka mora biti doneta od nadlenog organa, sa navedenim datumom donoenja i potpisana od strane ovlaenog lica za potpisivanje (predsednik skuptine ili upravnog odbora) ; overena fotokopija line karte zastupnika udruenja, a ako ona ne sadri podatak o prebivalitu i adresi i potvrda o prebivalitu, odnosno overena fotokopija putne isprave i potvrda o boravitu; dokaz o uplati naknade za upis udruenja u Registar; dokaz o uplati takse za matini/registarski broj koji se dobija od Republikog zavoda za statistiku, a preko APR.

Zakonom nije propisan rok u kojem je udruenje nakon osnivanja, duno da podnese zahtev za upis u Registar (s obzirom da je upis u Registar dobrovoljan).

2.2.7. Poseban upis privredne delatnostiOsnovna delatnost udruenja, radi koje se osniva, ne moe biti obavljanje privredne i druge delatnosti kojom stie dobit. Meutim, kao to je napred navedeno, udruenje moe, pod uslovima propisanim Zakonom, da obavlja i privrednu delatnost, koja je u slubi obavljanja osnovne delatnosti. Ova delatnost mora biti predviena statutom. Kad udruenje stekne status pravnog lica, odnosno tek po okonanju postupka i dobijanju reenja o upisu u Registar udruenja, moe da podnese prijavu upisa privredne delatnosti koju e udruenje neposredno obavljati. Udruenje moe zapoeti sa neposrednim obavljanjem ovih delatnosti tek nakon upisa delatnosti u Registar. Zakonom o udruenjima je propisano da se Registru privrednih subjekata prijavljuje privredna delatnost (samo jedna i to ona pretena), koja se registruje upisom ifre delatnosti i opisom delatnosti, bez donoenja posebnog akta. Postupak za upis, pokree se podnoenjem posebne prijave za upis privredne delatnosti u Registar privrednih subjekata (Anex 9.) i dokaza o uplati propisane naknade. Istiemo da se prihodi ostvareni od privredne delatnosti mogu koristiti samo za finansiranje statutarnih ciljeva udruenja. Ostvarena dobit od privredne i druge delatnosti ne moe se raspodeljivati osnivaima, lanovima, lanovima organa udruenja, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima.

2.2.8. Obrasci i naknadeU ovom delu posebno napominjemo da su svi obrasci prethodno pomenutih prijava dostupni na web adresi Agencije za privredne registre: http://www.apr.gov.rs.///aspx. Obrasci moraju biti paljivo popunjavani kako bi se izbeglo nepotrebno produavanje postupka. Istovremeno navodimo i iznos naknada i brojeve rauna za uplatu koji su trenutno vaei.

27

Preporuka je da se ovi podaci uvek unapred provere na: http://www.apr.gov.rs///.aspx. : - Naknada za upis udruenja u Registar iznosi 4.000,00 dinara. Uplate se vre na raun: 840-29774845-80, model se ne upisuje, poziv na broj 07-... (u nastavku se upisuje matini broj udruenja/saveza udruenja). Ako udruenje nema matini broj, upisuje se samo poziv na broj 07. - Taksa za matini/registarski broj koji se dobija od Republikog zavoda za statistiku a preko APR, i iznosi 1.750,00 dinara. Uplata se vri na broj: 840-742221843-57, model 97, a u nastavku se u polje poziv na broj upisuje ifra sa spiska optina. - Naknada za upis privredne delatnosti u iznosu od 2.000,00 dinara, na raun broj 84029770845-52 model 97 poziv na broj 95-01, primalac APR, svrha uplate: naknada za upis, (shodno Odluci o naknadama za registraciju i druge usluge koje prua Agencija za privredne registre u postupku voenja Registra privrednih subjekata i Registra javnih glasila).

28

Slika 1. Saradnja i koordinacija svih uesnika neophodna u svim fazama formiranja klastera :

Opti koraci Na ta obratiti panju?

Formalni koraci Kako da se klaster osnuje i registruje prema Zakonu o udruenjima?

Preporuke za klastere

Prepoznavanje potrebe Definisanje vizije i ciljeva Definisanje aktivnosti u skladu sa utvrenim ciljevima Definisanje pravnog i organizacionog oblika ta utie na ovaj izbor: - Potreba da se obezbedi pravni okvir za apliciranje na pozive za podnoenje projekata (zahtevi nacionalnih propisa i meunarodnih institucija), - Potreba da se formira pravno lice koje e moi da zakljuuje ugovore. - Da se obezbedi pravni okvir za regulisanje odnosa izmeu lanova, kao i sa treim licima, - Potreba da se ogranii odgovornost uesnika, lanica konzorcijuma/klastera. lanstvo Odgovornost Upravljanje klasterom Ugovor o formiranju klastera (konzorcijumedki ugovor) Poverljivost i prava intelektualne svojine

Donoenje formalnih odluka u skladu sa internim aktima (pravnih) lica koja se udruuju u klaster Priprema osnivakog akta i statuta u skladu sa definisanim ciljevima Definisanje delokruga organa udruenja (skuptina, upravni odbor, zastupnik) Zakazivanje i odravanje osnivake skuptine Imenovanje zastupnika Podnoenje Prijave i prateih dokumenta za upis osnivanja u registar udruenja kod Agencije za privredne registre Poseban upis privredne delatnosti Naknade

Izbor oblika pravnog lica? - Udruenje Ako elite da u veoj meri obavljate privrednu delatnost kao klaster? - Privredno drutvo (doo) Ako ne elite da osnivate pravno lice: - Ugovor o konzorcijumu - Neformalno udruenje - Nominovanje vodeeg lana koji je ve registrovan kao pravno lice Sveobuhvatan pristup pravnim pitanjimaprecizno regulisanje prava i obaveza i odgovornosti Regulisati prava intelektualne svojine

Svaku pravnu situaciju

Prestanak

paljivo analizirati, a modele ugovora i akata prilagoditi konkretnoj

situaciji.

29

3. Uporedni pregled 3.1. Analiza pravnih oblika primenjenih na klastere u referentnim evropskim pravimaU ovom poglavlju je dat prikaz relevantnih reenja u nekim evropskim zemljama (Italija, Norveka, Velika Britanija, panija), vezan za pravnu formu klastera. Pri tome su uzeti u obzir pravni sistemi zemalja u kojima klasteri imaju odreenu tradiciju i gde je razvijen i relevantan pravni okvir. U analizi je obraena i forma Evropske ekonomske interesne grupacije, kao i reenja zemalja u okruenju (Bugarska, Hrvatska, Makedonija).

3.1.1. ItalijaItalija je jedna od evropskih zemalja koja ima dugu tradiciju u razvoju klastera. U Italiji, regionalne i lokalne vlade intenzivno sarauju s industrijskim asocijacijama i lokalnim organizacijama kao to su finansijske institucije, istraivaki centri i univerziteti, koji analiziraju sve bitne faktore pokretanja klastera i predlau modalitete njihovog funkcionisanja. Klasteri su u Italiji prepoznati kao industrial districts, odnosno industrijski okruzi ili oblasti. Pravni instrument koji je kreiran da odgovori potrebama unapreenja politike podrke sektoru malih i srednjih preduzea kroz industrijske okruge, je zakon no. 317/'91, art. 36, donet 1991. godine koji je kasnije bio vie puta dopunjavan. Zakonom Financial Act iz 2007. godine definisane su i industrijske zone kao slobodna poslovna udruenja. Zakon je predvideo da se programi razvoja industrijskih okruga prenesu na italijanske Regije, ali je istovremeno propisao relativno komplikovane kriterijume za identifikovanje industrijskih okruga koji mogu biti korisnici razvojnih podsticaja. U praksi, italijanske Regije mogu zvanino da priznaju kao industrijski okrug, onaj u kome je prepoznatljiv sistem rada sa visokim stepenom sektorske specijalizacije, kao i brojem malih preduzea koji su znatno iznad nacionalnog proseka. Ogranienja koja na ovaj nain namee Zakon, su proizvela i odreene probleme, s obzirom da je industrijski okrug teko uklopiti u nekoliko statistikih parametara koje Zakon trai. To ipak nije spreilo razvoj industrijskih okruga, tako da je na pr. prema podacima iz 2006. godine, 168 industrijskih okruga bilo formalno priznato od strane 13 (od ukupno 20) italijanskih Regija.6 Regije su putem pomenutog Zakona ovlaene da finansiraju inovativne projekte u okviru prepoznatih industrijskih regija, u koje je ukljueno vie preduzea kao lanova formiranog konzorcijuma. Organizacije koje su ukljuene u implementaciju klasterske politike, odnosno razvoja industrijskih okruga, a shodno navedenom Zakonu, su lokalne institucije (regionalne,

6

Prezentacija: The Italian Industrial System: SMEs and Industrial Districts,Institute for Industrial Promotion-Research Department, Rome, November 2007

30

provincijske, optinske institucije, privredne komore, istraivake organizacije, preduzetnike organizacije, kreditne institucije - bankarske korporacije). Bitno je naglasiti da su klasteri u Italiji, odnosno industrijske oblasti, finansirane iz javnih fondova, a da se razrauju razliiti modaliteti samoodrivosti. (Alocirana sredstva po regijama na godinjem nivou su na pr. Lombardija 12 miliona evra, Toscana 1 milion evra, Piemont 6 miliona evra). Jedan od primera je Hi-Mech klaster, projekat usmeren na podrku napredne mainske industrije u regiji Emilia-Romagna, gde je ve postojala znaajna tradicija u proizvodnji automobila i motorcikala (Ferrari, Ducati, Lamborghini i dr.). Ko-ordinator inicijative je organizacija Aster koja prua usluge menadmenta i facilitatora, a ini je konzorcijum u ijem su sastavu EmiliaRomagna regija, univerziteti, istraivaki centri, indutrijska udruenja i drugi, iji je cilj razvoj usluga i zajednikih projekata. Projekat predvia formiranje tzv. Net-laboratorija kroz koje treba da budu podrane strateke tehnoloke oblasti. Same Net-laboratorije su formirane kao udruenja akademskih i istraivakih organizacija. Osim toga, regionalni zakoni omoguavaju i formiranje tzv. okrunih komiteta, ija je uloga da na lokalnom nivou formiraju bazu za razmenu stavova izmeu zainteresovanih strana, i donoenje zakljuaka o politici razvoja lokalne privrede, to e ukljuiti i finansiranje projekata do 40% uea finansiranja od strane lokalnih vlasti, s tim da korisnici mogu biti samo udruenja ili industrijski okrug kao celina. Iz svega to je navedeno proizilazi da se u Italiji izdvaja nekoliko organizacionih oblika vezanih za klastere: Industrijski okrug prepoznat kao klaster, koji sam po sebi nema neku od klasinih pravnih formi, ali je kao takav predvien zakonom 317/91. Koordinatori klasterskih inicijativa, koji se formiraju kao posebne organizacije, konzorcijumi u iji sastav ulaze lokalne vlade, univerziteti, istraivaki centri, indutrijska udruenja. Okruni komiteti za unapreenje lokalne politike industrijskog razvoja

3.1.2. NorvekaU Norvekoj postoji izrazita politika volja da se unapredi podrka klasterima malih i srednjih preduzea, a povezana je sa razvojem inovacione politike. U Norvekoj ima dosta primera uspenih klastera. Formirano je i dvanaest velikih klastera (world class clusters) koji se sastoje od preduzea svetskih lidera u okviru svoje oblasti. Ovi klasteri svi zajedno su podrani NCE Programom (Norwegian Centres of Expertise), implementiraju vodee tri glavne norveke inovacione agencije: Innovation Norway, the Research Council of Norway SIVA (Industrial Development Corporation of Norway). Ove nacionalne organizacije i fondovi su ukljueni u razvoj poslovnih mogunosti kroz umreavanje i razvoj saradnje izmeu malih i srednjih firmi (SIVA, kao vlasnik i operator 33 poslovna parka , Innovation Norway na pr. kroz ARENA program koji je podravao 18 regionalnih klasterskih projekata, izmeu ostalih i Lilestrom Science City).

31

Klasteri u Norvekoj su zasnovani na regionalnoj koncentraciji istraivako razvojnih organizacija i povezanih malih i srednjih preduzea i na relativno labavoj strukturi. Klasterski model je baziran na strategiji cooptitionsaradnji izmeu konkurentnih MSPP. Veina regionalnih klastera je osnovana kao neprofitna udruenja, sa jednim od glavnih ciljeva da omoguavaju saradnju i razvoj ukljuenih malih i srednjih preduzea. U okviru svoje delatnosti nude i prostor za odravanje sastanaka lanica, tehniku podrku i druge vidove podrke u cilju jaanja poverenja kao i uspostavljanja saradnje izmeu ukljuenih preduzea. Klaster je organizovan tako da ima upravni odbor (steering group) koji ine predstavnici svih relevantnih uesnika. Na ad-hoc bazi se u okviru istog organizuju i posebna partnerstva na projektnoj bazi, koji vodi poseban projektni tim kao i projektni menader koji je istovremeno i klaster facilitator. Ovakvi klasteri ne obavljaju komercijalne delatnosti koje su vezane za poslovanje ukljuenih malih i srednjih preduzea. Uloga klaster brokera (vie o klaster brokeru u odeljku: Opta razmatranja, zakljuci i preporuke) je takoe jasno izraena u sistemu klastera u Norvekoj, ali pre svega u poetnoj fazi razvoja i u vezi sa organizovanjem posebnih projektnih partnerstva i identifikovanjem novih poslovnih potencijala. Potekoe u uspostavljanju neophodnog nivoa poverenja u meusobnim odnosima su identifikovane kao jedan od znaajnijih problema, i jedan od moguih razloga neuspeha klastera u Norvekoj, emu esto doprinosi i razliitost u kulturnom nasleu. S tim u vezi, u sluajevima kada je prepoznat znaaj intenzivirane saradnje, a u cilju prevazilaenja problema nedostatka poverenja, lanovi klastera se opredeljuju za osnivanje preduzea sa ogranienom odgovornou (aksjeselskap). Ovo je sluaj u kome uesnici dobijaju udeo u preduzeu, srazmerno vrednosti njihovih uloga (u skladu sa Norwegian Companies Act), a sami odnosi izmeu lanova se reguliu putem tzv. shareowner agreement (ugovor lanova drutva). Takoe, i u sluajevima kada su na projektu bazirana partnerstva ukljuivala i razvoj potpuno novih komercijalnih biznisa, ista su se organizovala kao pravna lica sa ogranienom odgovornou.

3.1.3. Velika BritanijaU Engleskoj razvoj klastera se pokree na bazi inicijative regionalnih razvojnih agencija ili organizacija. Agencije selekcioniraju broj klastera sa investicionom promocijom povezanih programa, istraivakom podrkom i treningom. Svaka agencija ima klaster menadera koji je odgovoran za razvoj klastera u svojoj regiji. Klasteri se osnivaju i rade uz podrku javnih fondova, Evropskih fondova namenjenih regionalnom razvoju, iz fondova koje obezbeuju regionalne agencije kao i drugih fondova dostupnih na lokalnom nivou. (Na pr. u nekim sluajevima agencija omoguuje izgradnju kapaciteta od strane inostranih faktora, a nakon toga razvija domae snabdevae za podrku rada tih firmi. Slini su procesi u Velsu i Irskoj). Kao organizacione forme predviene engleskim pravnim sistemom izdvajaju se:

32

Tipovi preduzea (drutva lica i kapitala) sa ogranienom i neogranienom odgovornou, s tim to preduzea sa ogranienom odgovornou mogu biti po osnovu udela (limited by shares) ili forma ogranienja putem garancije (limited by guarantee). Tipovi partnerstva (drutva lica) - Ortako i komanditno drutvo, kao i partnerstvo sa ogranienom odgovornou (LLP). Druge forme su: joint venture, neformalno udruenje kao i EEIG (European Economic Interest Group).

Kada su klasteri u pitanju, izdvajaju se sledee pravne forme: Prilikom formiranja klastera -

Neformalno (neregistrovano) udruenje koje nema formu pravnog lica i predvia neogranienu odgovornost lanova. Ova forma je usvojena od nekih klastera (na pr. Digital Alliance i Advanced Manufacturing Group) zbog jednostavne strukture koja je istovremeno jednostavna za implementaciju i pristup novih lanova. Podrazumeva jednostavno ugovorno formiranje i upravljanje. Njihov rad u veini sluajeva olakavaju klaster brokeri. U kasnijim fazama rada, kada se obzirom na zajednike poslove, nametne pitanje ogranienja odgovornosti:

Preduzee sa ogranienom odgovornou po osnovu garancije, koji se esto primenjuje od strane profesionalnih i trgovakih udruenja kao i istraivakih asocijacija, uglavnom onih koji se finansiraju iz javnih fondova (oblik usvojen na pr. od strane Yorkshire Forward razvojne agencije koja se bavi podrkom klastera). U pitanju je pravno lice u kome nema inicijalnog osnivakog kapitala, a odgovornost je definisana do iznosa do koga su se lanovi saglasili da uloe u imovinu preduzea u sluaju da je opstanak preduzea ugroen. Ovaj tip odgovornosti postaje aktivan u sluaju suoavanja preduzea sa likvidacijom ili steajem. Problem koji se javlja u praksi je taj da potencijalni klijenti mogu sa rezervom da pristupaju zakljuivanju poslova sa ovim tipom preduzea, s obzirom da je odgovornost limitirana samo do odreenog iznosa. Preduzee sa ogranienom odgovornou po osnovu udela (slina formi drutva sa ogranienom odgovornou predvienog Zakonom o privrednim drutvima Srbije, tako da je ovde neemo posebno predstavljati).

-

U Engleskoj meutim, klasteri koji su formirani kao preduzee koje ostvaruje profit, ili moe da ostvaruje profit retko mogu biti korisnici javnih fondova, osim kad je u pitanju LLP, kod koga lanovi potpisuju, osim toga da odgovaraju do visine sredstava utvrenih garancijom, i garanciju da e sredstva biti koriena na odobreni nain i da ih lanovi nee deliti meusobno.

3.1.4. panijaRazvoj klastera u paniji ima dugu tradiciju. U nekim regijama (Baskija) su se inicijative tipa klastera javljale jo u 19. veku.(pr. oblast reke Bilbao je bila specijalizovana u oblasti izvozno orijentisane teke industrije).

33

U paniji su se razvijali regionalni industrijski klasteri, kao regionalne ili provincijske asocijacije, u kojima mree, odnosno povezivanje malih i srednjih preduzea ima znaajnu ulogu. Razvoj industrijskih klastera je rezultat istorijskih procesa i duge tradicije. Klasterski orijentisane institucije su u paniji kljuni faktori u formiranju i razvoju klastera. Institucionalne strategije su uticale na razvoj poslovnih organizacija klastera i formalnih tipova povezivanja. Zavisno od regije u kojoj su se razvijali i klasteri su usvajali odreenu pravnu formu. Na pr. u Kataloniji su se razvijali i u zavisnosti od tipa industrije tradicionalna indus