VODIZA UEE JAVNOSTI U OBLASTIMA ENERGETIKE I KLIMATSKIH PROMENA Kod donoenja odluka, njihovog sprovoenja i nadzora nad sprovoenjem

Ukljuivanje organizacija civilnog drutva u donoenje energetskih i klimatskih politika na lokalnom nivouPotovani/e, Vodi za uee javnosti u oblasti energetike i klimatskih promena nastao je u okviru projekta Ukljuivanje organizacija civilnog drutva u donoenje energetskih i klimatskih politika na lokalnom nivou. Projekat je realizovao Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u okviru programa Podrka civilnom drutvu koji finansira Evropska unija, a njime upravlja Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji. Opti cilj projekta je smanjenje emisije tetnih gasova, u sektorima koji su pokriveni SEAPom (Sustainable Energy Action Plan), na teritorijama optina Vrbas i Kula prema SEAP odredbama, kao i smanjenje emisije tetnih gasova na teritoriji Republike Srbije. Specifini cilj projekta je partnerstvo organizacija civilnog drutva sa lokalnom samoupravom u promovisanju EU standarda u procesu donoenja energetskih i klimatskih politika na lokalnom nivou u Republici Srbiji. Neki od rezultata koji su ostvareni na projektu su: Pripremljeni su SEAP elementi za optine Vrbas i Kula; Vie od 30 organizacija civilnog drutva je obueno da uzme uee u donoenju energetskih i klimatskih politika na lokalnom nivou; Pripremljene su dodatne studije za energetski sektor za potrebe Razvojnih strategija optina Vrbas i Kula; Realizovana su istraivanja javnog mnjenja o navikama graana Vrbasa i Kule u segmentu grejanja i transporta; Pripremljen je web sajt www.tvojaenergija.rs

Sadraj4. Uvod 6. Uee javnosti u donoenju odluka: osnovni pojmovi 10. Zakonski i institucionalni okvir u Srbiji i Evropskoj uniji u oblasti energetike i zatite ivotne sredine 3.1. Najvaniji vaei propisi u Srbiji u vezi energetike 3.2. Meunarodni propisi i sporazumi 3.2.1. Ugovor o osnivanju energetske zajednice jugoistone Evrope 3.2.2. Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama 3.2.3. Arhuska konvencija Konvencija o pristupu informacijama, ueu javnosti u donoenju odluka i pristupu pravosuu u materiji vezanoj za ivotnu sredinu i njen Protokol o Registru isputanja i prenosa zagaujuih materija 3.2.4. ESPOO Konvencija Konvencija o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu 3.2.5. Konvencija o biodiverzitetu, Konvencija o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita i Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja 3.2.6. Neke Direktive EU od vanosti 26. Najbolje dostupne tehnologije 32. Lobiranje i zagovaranje 36. Uee javnosti u oblasti energetike i zatite ivotne sredine 58. Aneks: Socijalni i ekoloki eksterni trokovi energetskog sektora

Jedan od najznaajnijih rezultata je i priprema Vodia za uee javnosti u oblasti energetike i klimatskih promena koji se nalazi pred Vama. Vodi je delo naih partnera na projektu, organizacije Centar za ekologiju i odrivi razvoj (CEKOR) iz Subotice. Osim organizacije CEKOR, partneri na projektu su i optine Vrbas i Kula. Agencija za ravnomerni regionalni razvoj AP Vojvodine i Regionalne razvojne agencije Bake i Srema bili su saradnici na projektu Ukljuivanje organizacija civilnog drutva u donoenje energetskih i klimatskih politika na lokalnom nivou.

1. Uvod

Smatra se da se oko 70% svih problema vezanih za zatitu ivotne sredine u Srbiji odnosi na sektor energetike. Zatita ivotne sredine je trei prioritet EU i preko 30% svih obaveza Srbije u smislu harmonizacije zakona i pribliavanja Evropskoj uniji odnosi se na ovu oblast. U Srbiji je nedovoljno promovisano uee javnosti u odlukama koje se tiu klimatskih promena i njihovih posledica. Dostupnost podataka o klimatskim promenama je neznatna, uee javnosti nije olakano, niti je uspostavljen odgovarajui sistem za reagovanje.

4

5

Uee (participacija) javnosti u donoenju odluka, zajedno sa optim pravom glasa, rodnom ravnopravnou, socijalnim i drugim pravima, jedna je od velikih tekovina irokog pokreta demokratizacije iz druge polovine XX veka i ostvarivanja naela Opte deklaracije UN o pravima oveka iz 1948. godine. Naroiti zamah uea javnosti u donoenju odluka o zatiti ivotne sredine podstaknut je nakon uzastopnih velikih meunarodnih konferencija, poevi od 70-ih godina XX veka, i donoenja brojnih meunarodno-pravnih dokumenata, od kojih se po uticaju posebno istie Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u odluivanju i dostupnosti pravosua u pitanjima koja se tiu ivotne sredine, poznata i kao Arhuska konvencija, iz 1998. godine. Sve ove tekovine poivaju na pretpostavci potrebe za stalnim ukljuivanjem to ireg kruga neprofesionalne javnosti i tzv. obinih ljudi u politiki proces i donoenje opte obavezujuih odluka, kao jedine garancije za spreavanje rata i izgradnju sveta u kojem su mir, ivot i iskorenjivanje siromatva najvaniji drutveni ciljevi.

2. Uee javnosti u donoenju odluka: osnovni pojmovi

Kod odluivanja na nacionalnom nivou, odluke po pravilu donosi predstavniko telo, odnosno parlament, kao glavni zakonodavni organ, i to je najee zakon, ree neki drugi akti (npr. prostorni plan ili strategije, koje usvaja parlament na predlog vlade, i drugi planski akti). Opte odluke moe doneti i vlada, kao najvii organ izvrne vlasti, a to su razliite uredbe i pravilnici, kao i strategije i drugi planovi i programi koji nisu u nadlenosti parlamenta. Najzad, regionalne i lokalne vlasti takoe mogu donositi odluke opteg karaktera. U ovom sluaju, uvek je skuptina organa vlasti ta koja donosi odluku. U odreenim sluajevima deava se da subjekti sa javnim ovlaenjima - na primer javna preduzea, donose odluke od opteg interesa. Predmet uea javnosti su i pojedinane odluke u oblasti zatite ivotne sredine. Ovo je definisano lanom 6. Arhuske Konvencije iji naziv glasi Uee javnosti u donoenju odluka o posebnim aktivnostima. Posebne aktivnosti najee obuhvataju razne promene u prostoru - izgradnju odreenih javnih i privatnih objekata, projekata za koje se radi procena uticaja na ivotnu sredinu pre davanja odobrenja za izgradnju. Uee javnosti je faza koja se, kada je propisana, mora sprovesti. Kod zakona i drugih optih odluka na nacionalnom nivou i optih odluka na podnacionalnim nivoima vlasti, kao i kod planova i programa na nacionalnom nivou koje donosi vlada, uee javnosti nije obavezno, odnosno nije propisano kao obavezna radnja u postupku donoenja i retko se sprovodi. Uea javnosti je najee kod planova i programa koje donosi predstavniko telo, pri emu je za neke planove i programe zakonom propisana obaveza sprovoenja uea javnosti. 2.1. Svrha uea javnosti Uee javnosti nije samo jedna od radnji u postupku donoenja odluka kojom se obezbeuje njena ispravnost. Pored formalnog znaaja koji ima u sluajevima kada je propisano kao obavezno, uee javnosti ima jo najmanje tri karakteristike od velikog znaaja za unapreenje odluka. Prva karakteristika je demokratski karakter koji uee javnosti ima po sebi. Donoenje odluka je zapravo voenje politike, to se vri u interesu svakog graanina. Sa druge strane, opte pravo glasa je nedovoljno za stvaranje utiska da graani uestvuju u voenju politike. Otuda je uee javnosti u donoenju odluka, uz pravo glasa, pravo na politiko organizovanje i slobodu govora, neophodno za odravanje takvog odnosa vrilaca vlasti i graana

6

7

u kojem graani mogu stalno da kontroliu vrioce vlasti i po potrebi spree one odluke kojima se naruava ovaj odnos. Sa druge strane, kada vrioci vlasti zaista ukljuuju javnost u donoenje odluka, stvara se blii odnos vrilaca vlasti i graana, ime se umanjuju ili barem ublauju sukobi u drutvu i postie vei stepen dobrovoljnosti u funkcionisanju vlasti i celog drutva, to je sutinski cilj svakog demokratskog ureenja. Druga znaajna karakteristika je to to uee javnosti moe bitno da doprinese kvalitetu nacrta opte odluke. ira, neprofesionalna javnost nacrtu moe da obezbedi dragoceni pogled zdravog razuma. Ovim se ne eli rei da ljudi koji izrauju nacrt nemaju zdrav razum, nego da, zbog odreene izdvojenosti iz drutva koja prati sam posao pripreme nacrta optih odluka, njegovi izraivai esto nisu u stanju da dovoljno sagledaju nacrt odluke iz ugla opte javnosti. Pored toga, nacrti odluka se uvek odnose na delatnosti koje se uobiajeno smatraju posebnim oblastima rada, koje, meutim, nije mogue potpuno odvojiti od drugih delatnosti, odnosno oblasti rada. Zbog toga pogled sa strane moe dati korisne predloge o boljem povezivanju sa drugim oblastima rada. Konano, ira javnost je posebno korisna za uobliavanje teksta i njegovo prilagoavanje oekivanjima najireg kruga korisnika. Izraivai nacrta su strunjaci u oblasti za koju se priprema nacrt odluke, pa je sloenost teksta i pojedinih reenja u nacrtu odluke neto to im moe izgledati jednostavno i lako shvatljivo. Poto ne -strunjaci, odnosno ira javnost treba da primenjuju kasniju optu odluku, njihovo razumevanje teksta i predlozi prilagoavanja nacrta lakoj razumljivosti mogu da budu od velike koristi. Apstraktni pojam javnosti oznaava ne-donosioce odluka. U stvarnosti, to su esto strunjaci iz oblasti za koje se pripremaju odluke, angaovani u dravnom aparatu, privatnom ili nevladinom sektoru. Njima uee u donoenju odluka, naroito ako je redovno, donosi viestruke koristi: od upoznavanja dugoronih tema i problema odreenog sektora, preko saznavanja naina voenja sektorske politike, koji je po pravilu potpuno odvojen i razliit od smene funkcionera na osnovu izbornog postupka, do personalnih poznanstava i veza koje omoguuju lake i bre razumevanje i odluivanje o pojedinim pitanjima sve su to benefiti redovnog i aktivnog uea u donoenju odluka za uesnike koji predstavljaju javnost.

8

9

3.1. Najvaniji propisi u Srbiji u oblasti energetike Najvaniji vaei propisi u Srbiji u vezi energetike su: Ugovor o osnivanju energetske zajednice jugoistone Evrope (Slubeni glasnik RS 62/06), kojim Srbija preuzima obavezu reformi usmerenih ka pripremi energetskog trita za punu primenu evropskih pravila, primenom direktiva EU, i uee na jedinstvenom evropskom energetskom tritu; Zakon o energetici (Slubeni glasnik RS 57/11); Strategija razvoja energetike Republike Srbije od 20062015. godine (Slubeni glasnik RS 44/05), propisana Zakonom o energetici, sadri dugorone ciljeve razvoja pojedinih energetskih delatnosti, prioritete razvojnih aktivnosti, mere i instrumente za ostvarivanje ciljeva energetske politike, odnosno same Strategije, prioritetne programe i drugo; Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike od 20062012. godine (Slubeni glasnik RS 17/07), detaljno obrauje sadraj pojedinih programa i dinamiku njihove realizacije za sve sektore energetike po modulima za svaki pojedini sektor energetike; Energetski bilans Republike Srbije izrauje se svake godine. Bilansom su obuhvaeni energetski tokovi za tri godine: realizacija bilansa prethodne godine, procena stanja za tekuu godinu i plan za narednu godinu. Ovaj dokument usvaja Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva za infrastrukturu i energetiku. Prvi nacionalni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije od 20102012. godine ima za cilj postizanje kvantifikovanih uteda energije primenom mera energetske efikasnosti u sektorima: a) domainstva, b) javne i komercijalne delatnosti, c) industrija i d) saobraaj, u ukupnom obimu od 9% potronje finalne energije u periodu od 2010. do 2018. godine. To je tehniki dokument kojim se u Srbiji prvi put na normativnom nivou konkretizuje i kvantifikuje energetska efikasnost; Nacionalna strategija odrivog razvoja od 20092017. godine (Slubeni glasnik RS 57/08) je multisektorski dokument koji posredno utie i na energetiku, kroz osnovno naelo da ekonomski rast mora biti u saglasnosti sa investiranjem u istiju proizvodnju, energetsku efikasnost, smanjenje emisija i zatitu ivotne sredine; Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije odrivog razvoja (Slubeni glasnik RS 22/09), sadri mere za ostvarivanje Nacionalne strategije; za deo ovog Akcionog plana smatra se i Strategija uvoenja istije proizvodnje (Slubeni glasnik RS 17/09). 3.2. Meunarodni propisi i sporazumi 3.2.1. Ugovor o osnivanju energetske zajednice jugoistone Evrope - Energy Community Treaty Republika Srbija je meu ostalim dravama Jugoistone Evrope potpisala Ugovor o osnivnju Energetske Zjednice 25. oktobr 2005. u Atini sa Evropskom zajednicom, kojim su se zemlje Jugoistone Evrope pravno obavezale kako na proirenje unutranjeg trita energije EU na svoj region tako i na ispunjavanje i poboljanje drutvenog, ekonomskog i ekolokog standarda u regionu. Ugovor je stupio na snagu 1. jula 2006, a praktino u Srbiji ratifikacijom i usvajanjem u Skuptini (Slubeni glasnik RS 62/06) Ugovor je obavezujui poev od 1. septembra 2006. godine. 10 11

3. Zakonski i institucionalni okvir u Srbiji i Evropskoj uniji u oblasti energetike i zatite ivotne sredine

Ovo je kljuni dokument izmeu Srbije i EU koji pokriva potrebne reforme energetskog sektora za proces pridruivanja EU, pripremu energetskog trita za punu primenu evropskih pravila, primenu direktiva EU, i uee na jedinstvenom evropskom energetskom tritu. Jednako vaan meu ostalim Energetske zajednice je poboljanje stanja ivotne sredine, poveanje energetske efikasnosti i upotreba obnovljivih izvora energije u regionu. 3.2.1.1. Obveze koje proistiu iz Ugovor o osnivnju Energetske zjednice Pored obaveze Srbije da implementira acquis communautaire o energetici u skladu sa rokovima propisanih u Aneksu I ovog Ugovora, svaka ugovorna strana ima obavezu da implementira i acquis communautaire o zatiti ivotne sredine u okviru propisanih rokova datih u Aneksu II ovog Ugovora, ukljuujui i EU Direktivu o velikim postrojenjima za sagorevanje (LCP Direktiva). Takoe, svaka Strana e morati da implementira pravila navedena u Direktivi Saveta 96/61/ ES od 24. septembra 1996. godine koja se odnosi na sveobuhvatno spreavanje i kontrolu zagaivanja, tzv. IPPC Direktivu. Posledice preuzetih zakonskih obaveza su razvoj alternativnih opcija za proizvodnju elektrine energije i predstavljanje javnosti na uvid sveobuhvatnog Investicionog plana sa najmanjom cenom. Ovo je osnova za sprovoenje javnih rasprava na bazi pruenih informacija i uea javnosti u odluivanju kod revizije prostornih planova i drugih vezanih planskih dokumenata koji su doneti pre usvajanja Ugovora o energetskoj zajednici. Sekretarijat Energetske zajednice objavljuje godinje izvetaje o sprovoenju acquis-a u okviru Ugovora o energetskoj zajednici. Ovi izvetaji mogu se nai u sekciji Implementation reports na stranici http://www.energy-community.org/portal/page/portal/ENC_ HOME/DOCUMENTS?library.category=157 Sprovoenje Ugovora o osnivanju Energetske zajednice povereno je ministarstvu nadlenom za rudarstvo i energetiku.

Postoji spisak propisa EU z koje postoji obvez implementcije u skldu s Ugovorom o osnivnju Energetske zjednice. Ti propisi su sledei: Propisi o energetici: Direktiv 2003/54/ES zjednik prvil z unutrnje trite elektrine energije Direktiv 2003/55/ES zjednik prvil z unutrnje trite prirodnog gs Uredb 1228/2003/ES - uslovi z pristup mrei rdi prekogrnine trgovine elektrine energije Odluk komisije 2006-770-EC (CMG) Smernice z uprvljnje zguenjim Uredb 1775/2005/ES - uslovi z pristup mrem z prirodni gs Direktiv 2005/89/ES - sigurnost snbdevnj elektrinom energijom i investicije u infrstrukturu Direktiv 2004/67/ES - sigurnost snbdevnj prirodnim gsom Propisi o ztiti ivotne sredine: Direktiv 85/337/ES o proceni uticj odreenih jvnih i privtnih projekt n ivotnu sredinu, s izmenm i dopunm iz Direktive 97/11/ES i Direktive 2003/35/ES Direktiv 1999/32/ES o smnjenju sdrj sumpor u pojedinim tenim gorivim Direktiv 2001/80/ES o ogrnienju emisij odreenih zgiv u vzduh iz velikih loit Direktiv 79/409/ES o ouvnju divljih ptic Propisi o obnovljivim izvorim energije Direktiv 2001/77/ES o promociji elektrine energije proizvedene iz obnovljivih izvor energije Direktiv 2003/30/ES o promociji upotrebe biogoriv ili drugog goriv proizvedenog iz obnovljivih izvor z trnsport Najnoviji dokument, Direktiva 2009/28/EC promovie korienje obnovljivih izvora energije (OIE). Ovom Direktivom postavljeni su obavezujui nacionalni ciljevi za ukupno uee energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potronji energije, kao i u saobraaju, i oni su: najmanje 20% uea energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potronji energije u EU i 10% uea energije iz obnovljivih izvora u potronji energije za saobraaj do 2020. godine. Republika Srbija je prihvatila takoe i obavezu da realizuje sopstveni plan primene Direktive 2011/77/EC o promociji proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora energije. Propisi o konkurenciji: lnovi 18. i 19. Ugovor o osnivnju Energetske Zjednice Aneks 3 Ugovor o osnivnju Energetske Zjednice Propisi o energetskoj efiksnosti: Direktiv 2006/32/ES o energetskoj efiksnosti u potronji i energetskim uslugm Direktiv 2002/91/ES o energetskim performnsm zgrd Direktiv 2002/31/ES o energetskom oznvnju kunih klim urej Direktiv 2002/40/ES o energetskom oznvnju kunih elektrinih pei Direktiv 92/75/ES o energetskom oznvnju kunih svetiljki Direktiv 97/17/ES o energetskom oznvnju kunih min z prnje posu Direktiv 96/60/ES o energetskom oznvnju kunih kombinovnih min z prnje i suenje rublj 13

Ukljuivanje javnosti u donoenje odluka pri Energetskoj zajednici Od 2. do 23. aprila 2012. godine Sekretarijat Energetske zajednice organizovao je javne konsultacije o nacrtu Regionalne energetske strategije. Ove konsultacije su pokrile sledee oblasti: sigurnost snabdevanja, investicije, gas, elektrina energija, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i ivotna sredina. Predstavnici javnih organa, industrije i njihovih asocijacija, mala i srednja preduzea, konsultantske kue, meunarodne finansijske institucije, donatori, nevladine organizacije, sindikati i graani iz regiona Energetske zajednice i van njega su mogli da uzmu uee u ovim konsultacijama. Ova Strategija je vana jer odreuje smernice kako region jugoistone Evrope trenutno stoji i koji su pravci razvoja energetike u regionu, sa aktivnostima koje su potrebne da bi se ti pravci (ciljevi) ostvarili. Na kraju konsultacija, prikupljeno je 30 komentara. Postoji posebna internet stranica na kojoj je postavljeno sve u vezi datih komentara i pripadajuih odgovora. Radna grupa bi trebala da predstavi ovaj nacrt dokumenta u oktobru 2012. godine na ministarstkom savetu Energetske zajednice, koji e tada odluiti dalje korake.

12

Direktiv 95/12/ES o energetskom oznvnju kunih min z prnje rublj Direktiv 95/13/ES o energetskom oznvnju kunih min z suenje rublj Direktiv 94/2/ES o energetskom oznvnju friider, zmrziv i kombinovnih urej Direktiv 92/75/ES o stndrdnim informcijm o potronji energije kod kunih prt

3.2.1.2.2. SUMPOR Druga direktiva je Direktiva o smanjenju sumpora u odreenim tenim gorivima. Direktiva Saveta 1999/32/EC od 26. aprila 1999. godine je direktiva koja se odnosi na smanjenje sadraja sumpora u pojedinim tenim gorivima i koja menja i dopunjuje Direktivu 93/12/EES. Implementacija ove direktive bila je obavezna do 31. decembra 2011. godine. Cilj ove Direktive je smanjenje emisija SO2. Osnovne odredbe ove Direktiv su sledee: od 1. januara 2003. godine, teka lo ulja se ne koriste ukoliko njihov sadraj sumpora prelazi 1% po masi; gasna ulja se ne koriste od 1. januara 2008. godine ukoliko njihov sadraj sumpora prelazi 0,10% po masi; Evropska komisija moe da odobri privremeno osloboenje u sluajevima iznenadnih promena u snabdevanju sirove nafte, naftnih proizvoda i ostalih ugljovodonika; usklaenost bi trebalo da se proverava kroz uzorkovanje i korienje referentnih metoda navedenih u Direktivi; drave lanice treba da podnose izvetaje Evropskoj komisiji na godinjem nivou; krenje nacionalnih odredbi koje su usvojene u skladu sa ovom Direktivom bi trebalo da bude predmet delotvornih, proporcionalnih i odgovarajuih kazni. Iako je Sekretarijat Energetske zajednice svojim Vodiem za implementaciju iz marta 2010. godine nastojao da pospei implementaciju do kraja 2011. godine u dravama potpisnicama, sada je evidentno da ugovorne strane nisu ispotovale zadati rok implementacije. Na primer, Srbija je naznaila Sekretarijatu da do kraja 2012. godine nee moi da implementira ovu Direktivu. Srbija je transponovala samo odredbe koje se odnose na metode za odreivanje sadraja sumpora kroz Pravilnik o tehnikim i drugim zahtevima za tena goriva naftnog porekla. Nadleno ministarstvo je Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, koje bi trebalo da uspostavi i sistem za preenje i izvetavanje u posebnom zakonu. Sekretarijat Energetske zajednice naruio je od South East Europe Consultants Ltd. izradu studije o emisijama od proizvodnje energije u Energetskoj zajednici. Studija je publikovana aprila 2011. godine i moe se pronai na web stranici Energetske zajednice http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/928177.PDF. Podaci o energetskom sektoru, koji treba da budu dostupni javnosti, u stvarnosti se smatraju dravnom tajnom i godinama ostaju neobjavljeni. Za oekivati je da e se pomaci desiti punim transponovanjem i sprovoenjem dve Direktive EU: 1. Direktiva 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o ivotnoj sredini 2. Direktiva 91/692/EEZ kojom se standardizuju i racionalizuju izvetaji o primeni odreenih direktiva koje se odnose na ivotnu sredinu, poslednji put izmenjena i dopunjena Uredbom (EZ) br. 1882/2003

Akcenat ovog Vodia je na propisima iz oblasti ivotne sredine iako je uee javnosti vezano za donoenje odluka u ovoj oblasti mnogo ire.

3.2.1.2. Prospisi iz oblasti ivotne sredine kao deo obaveze u skldu s Ugovorom o osnivnju Energetske zjednice 3.2.1.2.1. EIA Direktiva Prva Direktiva koja je obavezna da se sprovede po Ugovoru o energetskoj zajednici je EIA Direktiva - Direktiva o proceni uticaja na ivotnu sredinu odreenih javnih i privatnih projekata1. Propisani rok, naveden u Aneksu II ovog Ugovora za ovu Direktivu je zakljuno sa danom stupanja na snagu Ugovora. Izvetaj EU o napretku Srbije za 2009. godinu je naveo da je transpozicija EIA Direktive 100% izvedena. No, treba napomenuti da je ova direktiva u meuvremenu izmenjena i dopunjena dodatnim spiskom projekata koji podleu razmatranju o potrebi procene uticaja. Zato se oekuje da Srbija konsekventno izmeni i dopuni svoju Uredbu (Slubeni glasnik Republike Srbije 114/2008) koja propisuje Listu I projekata, za koje se obavezno izrauje studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu, i Listu II projekata za koje se moe traiti studija. Ipak, postoje jo neke nedoslednosti u primeni ove Direktive u Srbiji. Prvenstveno, to je navedeno i u dokumentu proizvedenom u okviru Strategije aproksimacije Srbije u oblasti zatite ivotne sredine Analiza pravnih praznina (Konani nacrt) gde se kae da je po Zakonu o proceni uticaja na ivotnu sredinu, uraena EIA studija ta koja otvara put i daje zeleno svetlo nosiocu projekta, nasuprot EIA Direktivi EU, koja razdvaja studiju - procenjene uticaje projekta na ivotnu sredinu od odluke - odobrenja koje nadleni organ daje na osnovu nje. Tanije, uloga nadlenog organa je mnogo vea jer on odluuje o samom projektu, a ne o izvetaju tj. studiji. Studiju odobrava tehnika komisija u smislu njene kompletnosti, sveobuhvatnosti i tehnike ispravnosti. EIA Direktiva transponovana je u Srbiji Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik Republike Srbije 135/2004), i u Vodiu e taj zakon kasnije biti detaljno obraen. No, na ovom mestu, bitno je napomenuti da Lista projekata za koje je obavezna procena uticaja na ivotnu sredinu pokriva 22 vrste instalacija, i da je procena uticaja obavezna za sva IPPC postrojenja. Kada je re o donoenju integrisane dozvole (IPPC), obim i sadraj studije o proceni uticaja za IPPC postrojenje u svakom sluaju treba da bude definisana sa IPPC nadlenim organima. Takoe, ono to nedostaje proceni uticaja je ukljuivanje u zakon BAT- najbolje dostupne tehnike.

1 EIA Direktiva Saveta 85/337/EEZ, poslednji put izmenjena i dopunjena Direktivom 2009/31/EZ14 15

3.2.1.2.3. LCP Trea direktiva je Direktiva o velikim postrojenjima za sagorevanje (LCP - Large Combustion Plants). Direktiva 2001/80/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2001. godine je direktiva o ogranienju emisija odreenih zagaivaa u vazduh iz velikih loita, tj. velikih postrojenja za sagorevanje (termoelektrane i toplane). Potpuna implementacija ove direktive je planirana do decembra 2017. godine zbog velikih investicija potrebnih od strane energetskog sektora za pridravanje standarda ove direktive. Direktiva se odnosi na velika postrojenja za loenje, termike snage vee od 50 MW, za koje ona propisuje striktne granine vrednosti emisija u vazduh za nove i postojee elektrane koje se postiu primenom najboljih raspoloivih tehnika. Ove granine vrednosti veza su sa IPPC Direktivom, tj. Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja, po kojem se dobija integrisana dozvola za ova postrojenja (sva LCP postrojenja su na listi IPPC), i po kojem zainteresovana javnost uestvuje u proceduri donoenja odluka. U Srbiji, Zakon o zatiti vazduha (iz 2009. godine), IPPC Zakon (2004.) i Pravilnik o graninim vrednostima emisijama (iz 2010. godine) u veoj meri transponuju Direktivu o velikim postrojenjima za sagorevanje. U vezi sa smanjenjem emisija iz velikih postrojenja za sagorevanje, Vlada Srbije je oktobra 2010. godine usvojila Uredbu o graninim vrednostima emisija zagaujuih materija u vazduh (Slubeni glasnik RS br.71/10, ispravka 6/11). 3.2.1.2.4. PTICE etvrti deo zakona EU koji se treba ispotovati je lan 4 (2) Direktive Saveta 79/409/ EEC od 2. aprila 1979. godine o ouvanju divljih ptica. Implementacija je definisana zakljuno sa danom stupanja na snagu Ugovora o energetskoj zajednici. (2006.) Direktiva 2009/147/EZ o divljim pticama ureuje Direktivu 79/409/EEZ, bez promena i dopuna. Ovom direktivom se sprovodi Bonska konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja, koju je Srbija ratifikovala 2007. godine i koja je postala deo srpskog zakonodavstva u oblasti zatite prirode - Zakon o potvrivanju konvencije o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja (Slubeni glasnik RS, meunarodni ugovori, br. 102/07) Direktiva o divljim pticama uspostavlja opti sistem za zatitu svih vrsta ptica koje ive u divljim stanitima u Evropi, sa ciljem da se one zatite, da se njima pravilno upravlja, te da se regulie lov i hvatanje ovih vrsta. Postoje velike potekoe u implementaciji ove Direktive gotovo u svim dravama na Balkanu ne samo zbog zbog velikog broja propisanih mera zatite migratornih vrsta ptica ve samo u odnosu na sistem energetskih mrea. Nijedna ugovorna strana Ugovora o Energetskoj zajednici jo uvek nije postigla potpunu zatitu kako je to zahtevano ovom Direktivom. U novembru 2010. godine, Narodna skuptina Republike Srbije je usvojila izmene i dopune Zakona o zatiti prirode. Predloene izmene i dopune reavaju neke od problema sprovoenja i transpozicije Direktive o divljim pticama. Poboljanje u ovoj oblasti donosi i novi Zakon o divljai i lovstvu, i novi Pravilnik o proglaavanju i zatiti strogo zatienih i zatienih divljih vrsta biljaka, ivotinja i gljiva.

3.2.2. Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama UNFCCC United Nations Framework Convention on Climate Evropska unija i Srbija su ratifikovale Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama (UNFCCC), Kjoto Protokol, Konvenciju o dalekosenom prekograninom zagaenju vazduha (CLRTAP), i njen Protokol o dugoronom finansiranju programa saradnje za praenje i procenu prekogranine emisije zagaujuih materija u vazduh u Evropi (EMEP). Republika Srbija je ratifikovala ovu konvenciju 2001. godine. Kao zemlja koja pripada ne-Aneksu I Kjoto Protokola, Republika Srbija se obavezala da smanji emisije gasova sa efektom staklene bate, ali bez odreeno definisanih ciljeva. Poslovnik o nainu rada, kriterijumima i rokovima prilikom ocene i odobravanja potencijalnih projekata mehanizma istog razvoja od strane Nacionalnog tela za sprovoenje projekata mehanizma istog razvoja u okviru Kjoto protokola je pravni okvir za Srbiju koja nudi nosiocima projekata mogunost da pretvore smanjenje emisije u jedinice kojima se moe trgovati u skladu sa Planom EU za trgovinu emisjima. Narodna skuptina Republike Srbije nije ratifikovala Protokole o smanjenju emisija NOx, SO2, tekim metalima, postojanih zagaujuih organskih estica i Getenburki protokol za smanjenje acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona ili Protokol sa vie efekata. Srbija je imala u planu da sve te protokole ratifikuje tokom 2011. godine, meutim to se nije desilo. Srbija bi trebalo da sprovede sve te protokole na isti nain na koji je to uinila EU, a to je kroz nacionalno zakonodavstvo. Kada je re o Getenburkom protokolu, kojim se uspostavljaju granine vrednosti emisije, Srbija bi, u okviru Balkanskog projekta za ratifikaciju i sprovoenje tri Protokola, prvo trebalo da proceni koji su to realni ciljevi koje ona moe da postigne. U pravnom poretku Republike Srbije oblast klimatskih promena je slabo razvijena. Srbija je 2007. godine ratifikovala Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime (SG RS 88/07), dok je, kao deo aktivnosti na realizaciji obaveza po osnovu pristupanja ovoj konvenciji, 2010. godine pripremila Prvu (inicijalnu) nacionalnu komunikaciju, akt kojim se kvantifikuje stanje nacionalne emisije gasova sa efektom staklene bate i predlau mere za njihovo ograniavanje. Komunikacija utvruje, izmeu ostalog, proraun nacionalne emisije gasova sa efektom staklene bate, ocenu ranjivosti po najugroenijim sektorima i adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, zatim ocenu ublaavanja klimatskih promena i potrebe u smislu finansija, tehnologija i potrebe jaanja kapaciteta. Prvi izvetaj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, odnosno Prva nacionalna komunikacija (dokument se nalazi na veb sajtu Ministarstva www.ekoplan.gov.rs, u delu dokumenta) usvojila je Vlada Republike Srbije na sednici 11. novembra 2010. godine. Pri izradi nacta dokumenta, Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, kao nadlenog za njegovu izradu, sprovelo je odreene aktivnosti ukljuivanja javnosti. Izrada izvetaja je jedna od najvanijih obaveza ne-Aneks I drava lanica Okvirne konvencije, i Srbija ga je podnela u roku, nakon tri godine od ratifikacije, 29. novembra 2010. godine (dokument na engleskom se moe nai na: http://unfccc.int/resource/docs/natc/srbnc1.pdf) U okviru Prvog izvetaja uraene su pocene uticaja promene klime na razliite sisteme i sektore, a najsveobuhvatnija istraivanja su obuhvatila vode i poljoprivredu, dok su u delu uticaja na prirodu nedostajali podaci. U Izvetaju su predloene odreene mere i aktivnosti u oblasti prilagoavanja na klimatske uslove. No, zbog pripreme detaljnih akcija adaptacije 17

16

(Nacionalni akcioni plan adaptacije) potrebna su dodatna istraivanja. Generalno, ne postoji dovoljno znanja i zainteresovanost relevantnih strana. U Srbiji je osnovan Virtualni klimatski centar za region JIE, pri Hidrometeorolokom zavodu Srbije i kroz Regionalni forum za klimatske promene, ije osnivanje je inicirala Crna Gora. Na nacionalnom nivou, odoblena su 4 projekta u okviru mehanizma istog razvoja koji su registrovani od strane Izvrnog odboraovog mehanizma. Srbija nema obavezu da smanji emisije gasova sa efektom staklene bate (GHG emisije), ali joj je omoguen pristup tritu emisijama i pripadajuim fondovima. Na primer, interesantni su projekti poboljanja energetske efikasnosti, koji su u vezi sa kompetativnou ekonomije, i mogu biti finansirani putem Kjoto mehanizama kroz prodaju vika emisija koje nastaju kao rezultat poboljanja energetske efikasnosti. Potrebno je meutim naglasiti da ova mogunost najverovatnije nee postojati nakon 31. Decembra 2012. godine, bez obzira na mogue produenje ivotnog veka Mehanizma istog razvoja. Ukoliko do takvog produenja i doe, jako su male anse da e Srbija biti kvalifikovana da bude domain projektima u okviru ovog mehanizma. Poto su klimatske promene izrazito multisektorska oblast, aktivnosti na ublaavanju klimatskih promena sprovode se preko drugih oblasti, povezanih sa klimatskim promenama. Od svih drugih oblasti energetika je najvanija. Najvei deo, 77,69% od ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bate, odnosno 62.776 GgCO2eq (u Republici Srbiji)2 posledica je emisija iz energetskog sektora. U tom smislu, aktivnosti na smanjenju potronje energije su istovremeno aktivnosti na ublaavanju klimatskih promena i zatiti ivotne sredine. Tekst Prvog izvetaja na engleskom jeziku se moe se nai na web stranici: http://unfccc. int/resource/docs/natc/srbnc1.pdf Na srpskom jeziku izvetaj je dostupan na web stranici Ministarstva http://www.ekoplan. gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/propisi/inc_ceo_tekst_konacna_zakonodavstvo_12_11.pdf Drugi izvetaj je u pripremi. 3.2.3 Arhuska konvencija - Konvencija o pristupu informacijama, ueu javnosti u donoenju odluka i pristupu pravosuu u materiji vezanoj za ivotnu sredinu i njen Protokol o Registru isputanja i prenosa zagaujuih materija- PRTR Arhuska Konvencija u Srbiji je ratifikovana 2009. godine. Kroz tri stuba Arhuska konvencija doprinosi transpoarentnosti i razvoju demokratskog demokratskog drutva i jedan je od najnaprednijih meunarodnih ugovora. Tri stuba su: 1. pristup informacijama i podacima vezanim za ivotnu sredinu civilnom sektoru i svim zainteresovanim stranama, 2. uestvovanje u formulisanju odluka i politika koje se tiu ivotne sredine, i 3. pristup pravosuu radi ostvarivanja prava na ivot u zdravoj ivotnoj sredini doprinosi transparentnosti i razvoju demokratskog drutva i jedan je od najnaprednijih meunarodnih ugovora.

Arhuska konvencija u Srbiji se sprovodi kroz odredbe veine postojeih zakona iz oblasti ivotne sredine u Srbiji poevi jo od 2000. godine, a izvetaj o njenom sprovoenju tj. ispunjavanju obaveza sadranih u konvenciji Republika Srbija je dostavila u obliku Prvog nacionalnog saoptenja upuenog Konferenciji strana potpisnica konvencije. U Izvetju Evropske komisije o npretku z 2010. godinu se iznosi zkljuk d Srbij treb d oj kpcitete z primenu i sprovoenje zkon, ukljuujui mere vezne z uee jvnosti. Vld Republike Srbije je usvojil Strtegiju z primenu Konvencije o dostupnosti informcij, ueu jvnosti u donoenju odluk i prvu n prvnu ztitu u pitnjim ivotne sredine - Arhusk konvencij. Tekst Strtegije moete preuzeti na: http://www.ekoplan.gov.rs/src/ upload-centar/dokumenti/razno/strategija_za_primenu_arhuske_konvencije.pdf Uz podrku misije OEBS- u Republici Srbiji izren je Strtegij i Akcioni pln z primenu Arhuske konvencije. Detaljnija razmatranja o sprovoenju Arhuske konvencije obraeno je u delu procene uticaja na ivotnu sredinu i strateke procene uticaja na ivotnu sredine. 3.2.4. ESPOO Konvencija - Konvencija o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu Decembra 2007. godine Srbija je ratifikovala i tzv. Espoo Konvenciju - Konvencija o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu, koja uspostavlja prekograninu proceduru procene uticaja na ivotnu sredinu za sve planirane projekte jedne drave, a koji mogu imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu druge drave. Republika Srbija jo uvek nije pristupila prvim i drugim izmenama i dopunama Espoo konvencije. Espoo Konvencija je zamiljena kako bi se promovisao razvoj koji je odriv i koji brine o ivotnoj sredini kao i da bi se pospeila meunarodna saradnja u vrenju procena uticaja na ivotnu sredinu, naroito onih projekata koji su po svojoj prirodi prekogranini ili su lokacijski blizu dravnih granica. Espoo Konvencija propisuje principe, odredbe i procedure koje se moraju slediti, a takoe uspostavlja i listu aktivnosti (Dodatak I Konvencije) za koje je sprovoenje prekogranine procene uticaja obavezno ako postoji znaajan ekoloki uticaj koji se prostire i van teritorije dotine drave. Obuhvaene drave - Strane (potpisnice) Konvencije trebaju raspraviti i odrediti da li odreena aktivnost sa date liste moe imati znaajan uticaj. Takoe, Strane se takoe meusobno dogovaraju o tome da li e se Konvencija primenjivati i na aktivnosti koje nisu na listi Dodatka I, ako postoje odreene okolnosti, primenjujui pritom Dodatak III Konvencije koji sadri opte smernice za prepoznavanje kriterijume za odreivanje znaajnih negativnih uticaja. Primena same Konvencije se zasniva na nacionalnim EIA procedurama, meutim postoje odreeni kriterijumi i standardi iz ostalih meunarodnih konvencija, i sporazuma, nacionalnih zakona i programa koji mogu biti od koristi. Tu su pre svega druge dve Konvencije Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UN ECE) ije se odreene liste u Aneksima trebaju uzeti u obzir: 1. Arhuska Konvencija- Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine; 2. Helsinki Konvencija - Konvencija o prekograninim efektima industrijskih udesa. 19

2 Podatak ukljuuje teritoriju Kosova i Metohije18

Helsinski Konvencija ak u svome lanu 4. kae da kada opasna aktivnost podlee proceni uticaja na ivotnu sredinu u skladu sa Espoo Konvencijom, te da konana odluka treba da ispunjava relevantne zahteve i Helsinki Konvencije. Uee javnosti i Espoo Konvencija Pitanja vezana za dodatno razumevanje i interpretacije odreenih odredbi Konvencije vazanih za uee javnosti, a naroito za uee javnosti u dravi koja je Strana pogoena projektnom aktivnou, poto nisu dovoljno jasno definisana u tekstu same Konvencije, potrebno je razreiti putem meudravnih bilateralnih i multilateralnih sporazuma. Naroito su ova pitanja osetljiva kada se uzmu u obzir potencijalni projekti iz oblasti energetike - na primer nove nuklearne elektrane koje imaju dalekosene prekogranine uticaje. Kako odrediti koje su to sve Strane pogoene projektom? ta se deava kada nadleni organ jedne drave naznai da ne eli da uestvuje u prekograninoj proceni uticaja (smatra da dati projekat ne utie znaajno na tu dravu), a njeni graani iskau elju da se sprovede procena uticaja i u toj dravi? Naalost, odgovori na ovakva pitanja nisu jo uvek razjanjeni.

3.3. Neke Direktive EU od vanosti Pored pomenutih direktiva u okviru opisa propisa koje zahteva Ugovor o Energetskoj zajednici, imamo jo nekoliko direktiva koje su vane da se pomenu. 3.3.1. Direktiva 96/82/EZ o kontroli opasnosti od velikih nesrea ili Seveso II Direktiva3 Kontrola opasnosti od velikih nesrea vezana je za energetska postrojenja: nuklearna, gasna i naftna infrastruktura, termocentrale, toplane, industrijski koloseci i itav lanac nabavke goriva i odlaganja otpada koji nastaje u proizvodnji energije. Ova direktiva se u velikoj meri odnosi na postrojenja - preduzea u kojima su prisutne opasne supstance u jednakim koliinama ili u koliinama koje prelaze koliine koje su navedene u Aneksu I ove direktive. Operater ima optu obavezu prevencije, te e se od njega zahtevati da dokae nadlenom organu da je preduzeo sve neophodne mere prevencije. On takoe ima obavezu da obavesti nadlene organe o opasnim supstancama i aktivnostima u svom postrojenju, i da sastavi dokument kojim definie svoju politiku prevencije velikih akcidenata i da tu istu politiku sprovede. Ovaj dokument mora da uzme u obzir principe koji su dati u Aneksu III Direktive i da bude dostupan nadlenim organima. Nadleni organ je duan da identifikuje preduzea ili grupe preduzea koja su izloena riziku domino efekta koji moe da izazove velike akcidente, i duan je da obezbedi da se informacije o tome razmenjuju- naroito eksterni planovi za vanredne situacije o emu mora i javnost da bude obavetena. Operater je nadalje duan da sastavlja izvetaj o bezbednosti za sprovoenje politike prevencije velikih akcidenata koji se revidira svakih pet godina i koji je dostupan javnosti. U cilju spreavanja velikih akcidenata i ograniavajuih okolnosti tih akcidenata moraju da se uzmu u obzir i politike korienja zemljita i/ili relevantne politike. Informacije o merama bezbednosti i o odgovarajuem ponaanju u sluaju akcidenata moraju biti dostavljene svim osobama i preduzeima koje pruaju usluge od javnog znaaja (na primer kolama i bolnicama) koje mogu da budu pogoene velikim akcidentima koji su poreklom iz postrojenja-preduzea. Operater je duan da informie nadleni organ u sluaju velikih akcidenata, a drave zabranjuju rad ili putanje u rad svakog preduzea, postrojenja, gde nedostaju mere od strane operatera za spreavanje i smanjenje velikih akcidenata. Nadleni organi, u skladu sa ovom Direktivom dostavlja informacije svakom fizikom ili pravnom licu koji zahteva ove informacije. Ova direktiva transponovana je u Srbiji usvajanjem tri Pravilnika: Pravilnik o sadrini obavetenja novog SEVESO postrojenju odnosno kompleksu, postojeem SEVESO postrojenju odnosno kompleksu i o trajnom prestanku rada SEVESO postrojenja odnosno kompleksa (Slubeni glasnik RS 41/10) Pravilnik o listi opasnih materija i njihovim koliinama i kriterijumima za odreivanje vrste dokumenata koje izrauje operater SEVESO postrojenja odnosno kompleksa (Slubeni glasnik RS 41/10) Pravilnik o sadrini politike prevencije udesa i sadrini i metodologiji izrade Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa (Slubeni glasnik RS 41/10) Sprovoenje ovih pravilnika jo uvek nije potpuno.

3.2.5. Konvencija o biodiverzitetu, Konvencija o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita i Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja Srbija je ratifikovala Konvenciju o biodiverzitetu 2001. godine, Konvenciju o ouvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih stanita 2007. godine, i Konvenciju o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja 2007. godine. Kako region jugoistone Evrope jo uvek ima znaajnih prirodnih bogatstava, oni se trebaju sauvati kako bi se spreilo njihovo propadanje i izbegli nepovratni efekti. Balkanske zemlje tek treba da odrede i pravno zatite podruja i povrine prema Direktivama vezanih za podruja Natura 2000 (Direktive 79/409 i 92/43). Treba imati na umu da su odreeni zakonski instrumenti EU u pogledu zatite biodiverziteta stroiji od Espo Konvencije, i da su pojedine drave Jugoistone Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Srbija i Slovenija) na 9. konferenciji zemalja potpisnica Konvencije o biolokoj raznovrsnosti maja 2008. godine najavile proglaavanje 13 novih zatienih podruja i proirivanje ve postojeih. Ovaj interes da se zatite odreena podruja, koja se velikim delom proteu i du meudravnih granica ili su deo meunarodnih jezera ili vodotokova, treba biti naveden i u Malom Espo Sporazumu. Kada se budu razvijali kriterijumi za odreivanje znaajnosti negativnih uticaja po ivotnu sredinu, takoe trebalo bi uzeti u obzir odreene preporuke nastale pod, po zatitu biodiverziteta, vanim meunarodnim sporazumima kao to su: Vodii Ramsarske Konvencije o mudrom korienju vlanih stanita, Odluke konferencija Strana Konvencije o biolokoj raznovrsnosti, Vodii o prekograninoj EIA Konvenciji o zatiti Crnog mora, Crvena lista ugroenih vrsta i postojei bilateralni ugovori vezani za zatitu biodiverziteta i upravljanje zajednikim zatienim podrujima (kao to su Memorandum o saradnji u oblasti zatite ivotne sredine i odrivog razvoja izmeu Albanije i Crne gore, i Memorandum o zatiti regiona Stare Planine izmeu tadanje Jugoslavije i Bugarske iz 1996. godine).

3 Direktiva (96/82/EZ) o kontroli opasnosti od velikih nesrea (SEVESO II), poslednji put izmenjena i dopunjena Uredbom 1137/2008/EZ20 21

3.3.2. Nova Direktiva 2010/75 EU o industrijskim emisijama Ova Direktiva e do kraja novembra 2013. godine ukinuti tri direktive koje se odnose na TiO2 industriju (78/176/EEZ, 82/883/EEZ, 92/112/EEZ), VOC Direktivu (99/13/EZ), Direktivu o insineraciji otpada (2000/76/EC), i IPPC Direktivu 2008/1/EZ. Dalje, ova Direktiva e do januara 2016. godine ukinuti i LCP Direktivu- Direktivu o velikim postrojenjima za sagorevanje 2001/80/EZ. Direktiva takoe integrie Preporuku 2001/331/EZ o minimalnim kriterijumima za inspekcijski nadzor u dravama lanicama, i in ove preporuke obavezujuim. Postrojenja koja su obuhvaena Direktivom jesu ona definisana u Poglavlju 2 (postrojenja navedena u Aneksu I), u Poglavlju 4 (postrojenje za (ko)insineraciju otpada), Poglavlju 5 (postrojenja koja koriste organske rastvarae), i Poglavlju 6 (postrojenja koja proizvode TiO2). Aneks I navodi est kategorija industrija: energetika, proizvodnja i obrada metala, rudarstvo, hemikalije, upravljanje otpadom i ostale; pri emu ostale ukljuuju postrojenja koja su u oblasti proizvodnje celuloze i papira, tekstilne industrije, prehrambene industrije, uzgoja ivine i svinja. Postrojenja za sagorevanje i postrojenja za (ko)insineraciju su takoe u okviru postrojenja navedenih u Aneksu I. Po pravilu, svako postrojenje mora imati dozvolu. Dozvole se izdaju za nova postrojenja i znaajne promene na postojeim postrojenjima (koja ve imaju dozvolu, po prethodnim direktivama); Dozvole moraju biti integrisane, to jest, da tite ivotnu sredinu uopte, i ukoliko drave lanice koriste koordinisane dozvole te koordinativne mere moraju da garantuju integrisani pristup. Drave lanice mogu na primer da usvoje opta obavezujua pravila za odreene kategorije postrojenja, kao to su postrojenja za sagorevanje i da se jednostavno pozivaju na ta pravila u izdatim dozvolama. Operateri su duni da prijave incidente i akcidente koja znaajno utiu na ivotnu sredinu, kao i mere koje su preduzeli, a nadleni organ moe da zahteva i dodatne mere ukoliko smatra da su one neophodne. 3.3.2.1. Posebne odredbe koje se odnose na aktivnosti koje su navedene u Aneksu I u vezi sa BAT Postrojenja bi trebala da obavljaju svoje aktivnosti u skladu sa sledeim principima: spreavanje zagaenja, primena BAT, minimalno zagaenje, spreavanje generisanja otpada, primena hijerarhije upravljanja otpadom, energetska efikasnost, spreavanje akcidenata, sprovoenje neophodnih mera u sluaju prestanka aktivnosti. Prijave za integrisanu dozvolu treba da ukljue sve relevantne informacije o procesu, tehnologiji, BAT, sirovinama, emisijama i ak, gde god je to mogue, osnovni izvetaj o kvalitetu zemljita i podzemnih voda, zatim informacije o EIA izvetaju i izvetaj o bezbednosti koji se takoe moe ukljuiti u prijavu uz dodatak netehnikog rezimea. Takozvani proces Sevill je instrument koji je uspostavljen kako bi se pospeila implementacija IPPC Direktive, tj. razmenile informacije meu kljunim stejkholderima - dravama lanicama, industrije i nevladinih organizacija i postigao konsenzus o BAT. Novom Direktivom o industrijskim emisijama izrada referentnih BAT dokumenata se nastavlja i proiruje.

Za razliku od ranije procedure kada je Evropska komisija usvajala BREF-ove (referentna dokumenta za BAT) i kada te odluke nisu inile BREF dokumenta obavezujuim, sada e Evropska komisija sastavljati i usvajati BAT-zakljuke u okviru postupka komitologije i ove odluke e biti obavezujue. to se tie uslova za dobijanje IPPC dozvole, oni e se zasnivati na BAT- zakljucima, ukoliko ih bude bilo, i obuhvatae granine vrednosti emisije za zagaujue materije koje su navedene u Aneksu II Direktive, kao i za ostale zagaujue materije relevantne za dato postrojenje, uz mere za zatitu zemljita i podzemnih voda, uslova za monitoring i izvetavanje. Bitno je da granine vrednosti emisije koje uspostave nadleni organi nee prelaziti one nivoe emisije vezane za BAT, to je utvreno u Odluci Evropske komisije o BAT zakljucima. Ukoliko se razliite granine vrednosti emisije utvrde u smislu vrednosti, vremenskog i referentnih perioda, nadlean organ tada izdaje procenu, barem jednom godinje, o rezultatima monitoringa, kako bi se osiguralo da emisije ne prelaze nivoe vezane za BAT. Postoji situacija kada nadleni organ moe da odstupi i da svojom odlukom propie blae vrednosti granine emisije, to mora da opravda u Aneksu koji ide uz dozvolu, i o emu drave lanice informiu Komisiju o tim sluajevima. Ova prilino udna odredba kae da takva odluka mora da se zasniva na nesrazmerno veim trokovima koji se odnose na BAT, u poreenju sa koristima po ivotnu sredinu, zbog lokacije postrojenja, ili tehnikih karakteristika. Vane odredbe: Opta obavezujua pravila se zasnivaju na BAT i bie aurirana u skladu sa njima; Kada standardi kvaliteta ivotne sredine zahtevaju stroe uslove od onih postignutih kroz BAT, dodatne mere se moraju ukljuiti u dozvolu; Nadleni organ mora da potuje razvoje kada je re o BAT, usvaja BAT zakljuke i omogui da su sve te informacije budu dostupne javnosti; Dozvola se mora ponovo razmatrati u sluajevima predvienim Direktivom, na primer etiri godine posle Odluke o BAT zakljucima; Gde je to mogue, uporedie se stanje zemljita i podzemnih voda po prestanku aktivnosti sa osnovnim izvetajem, i operater e reiti znaajna zagaenja koja je on prouzrokovao. Nadalje, drave lanice treba da uspostave sistem inspekcijskog nadzora ivotne sredine, to obuhvata sastavljanje planova za inspekcijski nadzor, i rutinske i nerutinske posete lokacijama. Izvetaji koji nastanu sa inspekcijskih poseta lokacijama moraju biti poslati operateru u roku od dva meseca i stavljeni na uvid javnosti u roku od etiri meseca. Zainteresovana javnost ima priliku da uestvuje u postupcima za dobijanje dozvole i njeno obnavljanje, a sam postupak za uee javnosti je ureen u Aneksu IV Direktive. lanovi zainteresovane javnosti takoe imaju pristup pravosuu kako bi osporili dozvolu u sluaju da postoji interes ili kada je njihovo pravo ugroeno. Nevladine organizacije koje promoviu zatitu ivotne sredine su zapravo te koje imaju taj interes i koje mogu da tvrde da je njihovo pravo ugroeno.

22

23

3.3.2.2. Posebne odredbe za postrojenja za sagorevanje (Poglavlje 3 Direktive) Postrojenja za sagorevanje su pomenuta u Aneksu I, te se dakle sve odredbe iz Poglavlja 1, 2, i 3 primenjuju na njih. Drave lanice su obavezi da za sva postrojenja za period od 01. januara 2016. do 30 juna. 2020. godine sastave tranzicioni plan sa ukupnim godinjim emisijama i dostave ga Evropskoj komisiji koja moe imati primedbe na iste. Najvanije odredbe tiu se graninih emsijija utvrenih u Aneksu V Direktive. Za sluaj da se navedene granine vrednosti emisije ne mogu ispotovati na primer usled karakteristika lokalnog vrstog goriva, drave lanice mogu da primene stope desumporizacije koje su utvrene u Aneksu V Direktive. Dalje, kao vid odstupanja od graninih vrednosti emisija, ove stope desumporizacije i njihova inkluzija u tranzicione planove se moe dozvoliti postrojenjima iji vek trajanja istie najkasnije 31. decembra 2023. godine. Ova postrojenja nastavljaju da primenjuju stare granine vrednosti emisije i mogu da posluju samo u okviru uspostavljenog maksimalnog broja operativnih sati. Spisak ovako izuzetih postrojenja se dostavlja Evropskoj komisiji. Postrojenja za sagorevanje, koja su u ovom momentu deo malih izolovanih sistema, mogu biti izuzeta do 31. decembra 2019. od primene granine vrednosti emisije za stopu desumporizacije. U ovim sluajevima, primenjuju se stare granine vrednosti emisije i o ovim sluajevima se takoe obavetava Evropska komisija. Sadanje toplane mogu biti takoe izuzete do 31. decembra 2022. godine od primene nove stope granine vrednosti emisije desumporizacije. U tim sluajevima, primenjuju se stare (prethodne) granine vrednosti emisije, a Evropska komisija se obavetava. Bitni su postupci u vezi sa kvarom ili smetnjama opreme za smanjenje zagaenja koji se ukljuuju u dozvolu. Poslovanje e se smanjiti, zatvoriti postrojenje, ili e se koristiti drugo gorivo ukoliko se kvar ili smetnja ne otklone u roku od 24 sata. Operater obavetava nadlean organ u roku od 48 sati o kvaru ili smetnji. Odstupanja predviena novom direktivom ni u jednom sluaju meutim ne oslobaaju postrojenje od ispunjavanja uslova predvienih Direktivom o velikim loitima.

Nacionalni zakoni povezani sa oblastima energetike i klimatskih promena Zakon o zatiti vazduha Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine Zakon o zatiti prirode Zakon o nacionalnim parkovima Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini Zakon o planiranju i izgradnji Zakon o upravljanju otpadom Zakon o vodama Zakon o vodama (stavljen van snage osim lanova 81-96) Slubeni glasnik RS 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96, i 101/05 Novi Zakon o vodama 2010, Slubeni glasnik RS 30/10 Zakon o vodnom reimu, Slubeni glasnik FRJ 59/98 i Slubeni glasnik RS 101/2005 Zakon o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti Uredba o metodologiji prikupljanja podataka za nacionalni inventor gasova sa efektom staklene bate Uredba o kriterijumima za odreivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za odreivanje graninih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli

3.3.2.3. Posebne odredbe koje vae za postrojenja za insineraciju otpada i postrojenja za koinsineraciju Toplotna energija koja je generisana u postrojenjima bi trebalo da se ponovo upotrebi, u meri u kojoj je to mogue, bilo kao para ili energija kako bi se smanjila koliina i tetnost rezidua i kako bi se oni u to veoj meri reciklirali. U IPPC dozvoli su navedeni svi tipovi otpada koji se mogu spaljivati, granine vrednosti emisije, zahtevi za monitoring, kao i maksimalno dozvoljeno trajanje zastoja ureaja za proiavanje. Ukoliko se na primer spaljuje opasan otpad, za svaku kategoriju opasnog otpada u dozvoli se navode dozvoljene koliine koje se mogu tretirati, njihovi minimalni i maksimalni tokovi mase, najnie i najvie toplotne vrednosti, kao i maksimalne koncentracije polihlorovanih bifenila, pentahlorofenola, hlora, fluora, sumpora, tekih metala i ostalih zagaujuih supstanci. Granine vrednosti emisije u vazduhu i vodi koje se moraju ispotovati su utvrene u Aneksu VI Direktive, a zahtevi za monitoring su u Aneksu VI Direktive. Postrojenje koje prelazi granine vrednosti emisije ne sme da radi vie od etiri sata neprekidno, a kumulativno trajanje rada u takvim okolnostima tokom jedne godine ne sme da bude due od 60 sati. 24 25

Primena najbolje dostupne tehnike, tzv. BAT (Best Available Technique) je najznaajniji uslov u integrisanoj dozvoli. Ovaj termin oznaava primenu najdelotvornijih i najnovijih reenja - tehnika za obavljanje aktivnosti date industrije pri emu: NAJBOLJA/Best - znai da je najuinkovitija u postizanju visokog stepena zatite ivotne sredine, DOSTUPNA/Available znai da je tehnika razvijena do nivoa realne primene u odreenom sektoru pod ekonomski i tehniki prihvatljivim uslovima, uzimajui u obzir trokove i prednosti, bez obzira da li je razvijena ili se koristi u EU, sve dok je razumno prihvatljiva za operatora i TEHNIKA/Technique -znai upotrebljenu tehnologiju, nain na koji je postrojenje/ instalacija projektovano, izgraeno, odravano, i stavljeno van pogona ili zatvoreno. U skladu sa lanom 16. Zakona o IPPC-u od Vlade Srbije se zahteva da odredi kriterijume za odreivanje BAT.

4. Najbolje dostupne tehnologije (BAT)

Dostupnost BREF dokumenata na srpskom jeziku predstavlja veliki izazov na putu sprovoenja zakona. Trenutno, tri zakona uspostavljaju zakonski okvir za primenu BAT u Srbiji: 1. Zakon o zatiti ivotne sredine 2. Zakon o zatiti vazduha 3. Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja. Sadraj integrisane dozvole obuhvata i informacije o BAT-u koji operator primenjuje ili planira da primenjuje u cilju smanjenja ili prevencije zagaenja. To znai da je jasna obaveza za sva industrijska postrojenja koje podleu IPPC dozvoli da primenjuju BAT. (Uredbe o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola (Slubeni glasnik RS, 84/2005). Uredba o kriterijumima za odreivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za odreivanje graninih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli (Slubeni glasnik RS, br. 84/2005) je podzakonski akt koji daje detaljnija uputstva i zahteve za primenu BAT, u skladu sa EU definicijama za BAT. Do sada, Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je prevelo odeljke vezane za BAT iz BREF dokumenata (publikovanih od strane Evropskog IPPC biroa) za sledee sektore industrije: cementna industrija, proizvodnja gvoa i elika, obojenih i neobojenih metala, mineralnih ulja i sasnih rafinerija, klanice i mesne preraivake industrije, kovanice, livnice i spaljivanje otpada. Jo uvek, ovi dokumenti se tretiraju kao radni i nisu dostupni javnosti. Zvanino usvajanje i objavljivanje ovih dokumenata je obaveza Srbije. Do danas, nisu prevedeni BAT iz BREF dokumenata vezanih za velika postrojenja za loenje, proizvodnju stakla, industriju hlora i alkalnih supstanci i postrojenja za spaljivanje opasnog ili medicinskog otpada. U skladu sa Zakonom o IPPC-u, nadlenost za izdavanje IPPC dozvole je u rukama Ministarstva, pokrajine i lokalne samouprave. Ova nadlenost je podeljena prema tome koje institucije su izdale graevinske dozvole. Pozicija u vezi sa ovom podelom je razjanjena u Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. (Slubeni glasnik RS br. 72/2009). lan 133. ovog Zakona uspostavlja spisak vrsta postrojenja kojima Ministarstvo i Autonomna Pokrajina izdaju graevinsku dozvolu, a za koje je IPPC dozvola relevantna. Dok ovaj spisak obuhvata

26

27

veinu IPPC postrojenja, on ne obuhvata sva postrojenja, jer nedostaju ona postrojenja koja su u poljoprivrednom sektoru. Tako su prehrambeni sektor i intenzivna poljoprivreda u rukama jedinice lokalne samouprave za izdavanje IPPC dozvole. Pored Zakona o planiranju i izgradnji, treba uzeti u i obzir Zakon o ministarstvima, gde je jasno da je Uprava za veterinu u okviru Ministarstva poljoprivrede nadlena za sprovoenje Direktive o nitratima koja je vana za upravljanje otpadom koji nastaje kao posledica aktivnosti intenzivne poljoprivrede. Zakon o EIA naalost ne pominje nita u vezi sa BAT koji predstavljaju kljunu stavku svake IPPC dozvole, iako svi zahtevi iz Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu moraju biti ukljueni u IPPC dozvolu (lan 16. Zakona o IPPC). Zakon o IPPC-u (lan 6) doslovno uspostavlja da uslovi i postupak izdavanja dozvola budu u potpunosti koordinirani u sluaju da u postupku uestvuje vie od jednog nadlenog organa, ali dalje ne precizira tu koordinaciju kada je umeano vie nadlenih organa. Kada su u pitanju vazduh, voda i otpad, iz postojeih propisa nije jasno koji organ namee uslove. Zbog toga postoje nedoumice u primeni IPPC zakona i potrebna je bolja koordinacija izmeu Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Ministarstva poljoprivrede posebno u odnosu na uslove koji se odnose na isputanje voda. Spisak vrsta postrojenja koja su navedena u lanovima 116. i 117. Zakona o vodama nisu istog formata kao spisak postrojenja za IPPC dozvolu, i optijeg su karaktera, na primer postrojenja za proizvodnju elektrine i toplotne energije umesto kako je u IPPC postrojenja za sagorevanje sa brzinom termalnog inputa koji je vii od 50 MW. Zakonu o zatiti vazduha (lan 56.) jasno iskljuuje postrojenja koja treba da poseduju IPPC dozvolu, dok Zakon o otpadu (lan 9.) smatra da je priprema planova za upravljanje otpadom deo IPPC dozvole. Zakon o zatiti od buke, u lanovima 20. i 21. kae da se priprema akcionih planova smatra delom postupka za dobijanje IPPC dozvole. Takoe, IPPC dozvole e morati da ukljue i oblast upravljanja rizikom, tj. mere za spreavanje udesa i otklanjanje njihovih posledica (odredbe Seveso Direktive). 4.1. Dozvole i odluivanje u oblasti energetike i klimatskih promena 4.1.1. Projekti izgradnje vetroelektrana U cilju podsticanja upotrebe OIE, Republika Srbija je usvojila sledea podzakonska akta: Uredbu o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova (Slubeni glasnik RS, br. 72/09) kojom se Status povlaenog proizvoaa stie proizvodnjom elektrine energije iz obnovljivih izvora energije energije vetra; i Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije (Slubeni glasnik RS, br. 99/09). Ovom uredbom blie se propisuju mere podsticaja za proizvodnju elektrine energije iz OIE i uslovi za otkup te energije (Feed-in tariffs), mere podsticaja i naknada trokova kupcu tako proizvedene energije. Prema ovoj uredbi, na primer, otkupna cena iz vetroelektrane je 9,5 c/1 kWh (evrocenti po kilovat satu). Pravo na mere podsticaja utvrene ovom uredbom za elektrinu energiju proizvedenu u vetroelektranama ograniava se na ukupno instalisanu snagu do 450 MW. Energija vetra ne stvara tetne emisije, ne stvara opasan otpad, ne osiromauje prirodne resurse, i nije uzrok oteenja ivotne sredine zbog korienja resursa, transporta ili up28

ravljanja otpadom. Postavljanjem vetroturbina zauzima se manje od 1% povrine zemljita. Najei problemi sa uticajem vetroelketrana su vezani za samu lokaciju, tj. stvaranje buke i negativni uticaji na prirodna stanita, ptice, slepe mieve i drugi biljni i ivotinjski svet. Nastoji se da se vetroelektrane postave van podruja migracionih puteva ptica ili slepih mieva. 4.1.2. Projekti izgradnje malih i velikih hidroelektrana Velike hidrocentrale izazivaju probleme oko ureenja vodotokova, naruavaju pejza, utiu na floru i faunu, na emisiju gasova staklene bate (metan koji se oslobaa sa poplavljenog zemljita), utiu na kvalitet pitke vode (promene u rastvorenim materijama u vodi i nivou kiseonika, prisustvu otrovnih materija, promene u temperaturi i kiselosti, zamuenosti i drugo) i stvaraju buku i negativan vizuelni efekat za stanovnike u okolini. Velike brane mogu izazvati preseljenja stotina hiljada ljudi, razarajui njihove ivote i zajednice. Obezbeivanje odgovarajuih kompenzacija, preseljenje i obnova dokazano mogu biti veoma teki i, u mnogim sluajevima, zajednice pogoene ovakvim projektima ostaju u mnogo teem poloaju nego to su bile pre projekta. Svetska komisija za brane (The World Commission on Dams) procenjuje da od 1 -28% ukupne svetske emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate potie iz hidroakumulacija. U nekim sluajevima emisije iz akumulacija mogu biti jednake ili vee od onih iz termoelektrana na ugalj ili gas; emisije su najvee u plitkim, tropskim akumulacijama. Hidroloki ciklus jeste obnovljiv, ali velike hidroelektrane kao pogon ne koriste sam vodotok, nego hidroakumulacije, koje se u nekim sluajevima veoma brzo smanjuju (akumulacije irom sveta gube kapacitet od poveanja sedimenata po prosenoj stopi od 0,5-1% godinje). Problemtika izgrdnje mlih hidroelektrn u Srbiji u kontekstu obnovljivih izvor energije, energetike i prostornog rzvoj Srbije uopte je obimna. Danas se u Srbiji jo uvek primenjuje Ktstr mlih hidroelektrn iz 1987. godine koji, poto je zastareo, ne uvv ekoloke, socijlne i ekonomske kriterijume koji se dns primenjuju kod izrde loklnih prostornih plnov i kod izdvnj energetske i drugih sglsnosti. Srbiji je hitno potrebna nova nacionalna Strtegija rzvoj energetike do 2030. godine i sgledvnje dugoronih ciljev korienj obnovljivih izvor energije i mlih hidroelektrn u tom kontekstu, prem evropskim merilim. Sam Katastar je razvijen za drugaije potrebe od onih za koje se sada koristi. Kod izrade lokalnih prostornih planova, nema odgovrjuih informcij koje bi posluile kao osnova za pouzdn i odriv nin korienj vodnih resurs tj. nedostaju uslovi za postavljanje mlih hidro-elektrna za lokcijske dozvole koje izdje lokln smouprv. Ekoloke i socijalne posledice izgradnje malih hidro elektrana uglavnom se ne razmatraju. Pojedini reni tokovi u Srbiji su izloeni velikim rizicim ugrovnj njihovog ekolokog potencijl i biodiverzitet, pretvrnj prirodnih tokov u knlsku mreu, a posebn opsnost preti izvoritim.Nije propisan minimalni, tj. neophodni ekoloki proticj, a nije ni kontrolisan, iako vie institucija daje svoje miljenje u okviru propisne procedure dobijanja dozvol. Nije definisana pozicija lokalne zajednice, iako se investitoru daju prava za izgradnju na osnovu ustupanja dela proizvedene energije lokalnoj zajednici. Tek na kraju procedure izdavanja saglasnosti izdaju se uslovi zatite prirode, a trebalo bi na poetku kada se izdaje i energetska saglasnost.

29

4.1.3. Projekti izgradnje geotermalnih postrojenja Geotermalna energija je ist, obnovljivi izvor energije od kojeg se irom sveta mogu dobiti toplotna i elektrina energija. Smatra se obnovljivim izvorom poto se toplota oslobaa u unutranjosti zemlje i sutinski je neograniena. Elektrane na geotermalnu energiju tokom rada mogu da isputaju emisije gasova u atmosferu. Od gasova tu su najpre ugljen dioksid i vodonik sulfid, a u tragovima amonijak, vodonik, azot, metan, radon i isparljivi metali bor, arsenik i iva. Emisije treba kontrolisati striktnom regulativom i kontrolnim metodima same geotermalne industrije koje koristi za proveru ispunjenosti zahteva regulative. Sistemi smanjenja vodonik sulfida umanjuju tetu po ivotnu sredinu, ali su skupi za postavljanje. Da bi projekti bili odrivi trebalo bi da vraaju upotrebljenu geotermalnu vodu nazad u zemlju, da bi se izbegao oticaji koji moe toplotom zagaditi rene ili jezerske sisteme, a takoe bi trebala da se koristi procesna oprema za eliminisanje opasnih emisija gasova staklene bate, vodonik sulfida i drugih gasova iz termalne vode. 4.1.4. Projekti vezani za solarnu energiju Suneva energija, ukljuujui koncentrisane sisteme koji koriste reflektujue materijale kao to su ogledala za koncentrisanje energije sunca, a potom pretvaraju toplotu u elektrinu energiju, postaje sve isplativija za snabdevanje elektrinih mrea, iako je jo uvek daleko skuplja od alternativnih tehnologija. Sistemi solarne fotovoltae (PV), koji direktno pretvaraju sunevu svetlost u elektrinu energiju, posebno su pogodni sa ruralnu elektrifikaciju u oblastima koja nemaju uslove za mikro-hidroelektrane. Ovakvi sistemi mogu se koristiti za proizvodnju elektrine energije, ispumpavanje vode i njeno odravanje, zdravstvene sisteme i komunikacije. Fotovoltani sistemi imaju malo negativnih efekata tokom upotrebe, ali proizvodnja njihovih elija zahteva paljivu kontrolu zbog upotrebe potencijalno otrovnih i opasnih materijala. Do sada nisu identifikovani znaajniji uticaji solarnih tehnologija na ivotnu okolinu ili na drutvo. Ipak, mogu se pojaviti pitanja zemljita pri odabiru lokacije za postrojenja treba izbei poljoprivredno zemljite. Treba obratiti panju na potencijalni uticaj na divlju prirodu. 4.1.5. Projekti energetske efikasnosti Projekti energetske efikasnosti obuhvataju industrijski sektor (emisije GHG), poljoprivredu, upravljanje otpadom i transport. Ovi projekti nisu direktna tema ovog Vodia. 4.1.6. Projekti kogeneracije Ovi projekti nisu direktna tema ovog Vodia. 4.1.7. Projekti vezani za biomasu Proizvodnja biomase u energetske svrhe podrazumeva korienje velikih povrina, to povezano sa uobiajenim nainom obrade zemlje moe stvarati znaajan uticaj na biodiverzitet. Stoga upotreba biljnih ostataka za proizvodnju elektrine energije, toplote i biodizela, bez obzira da li iz eerne repe, pirinane pleve ili slame i drugog otpada od useva, umarskih aktivnosti ili proizvodnje biljnih ulja, itd., spada meu najbolje naine proizvodnje odrive 30

energije, sve dok ne spreava druge znaajne naine upotrebe poljoprivrednog otpada, kao to je na primer konzervacija zemljita. Dobijanje metana za proizvodnju energije od razlaganja komunalnog otpada (na sanitarnim deponijama) ili poljoprivrednog otpada (svinjsko i ivinsko ubrivo, na primer) takoe moe biti odriva alternativa, zavisno od naina tretmana ovih otpada. Spaljivanje insineracija komunalnog i industrijskog otpada nije prihvatljivo, jer stvara irok dijapazon zagaujuih emisija koje su veoma opasne za ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu. Da bi projekti korienja biomase bili odrivi trebalo bi da: promoviu zatitu, obnovu i konzervaciju prirodnih uma i ne poveavaju pritisak na prirodne ume ili podruja zatiene prirode; postoji i da se primenjuje sistema sertifikata o poreklu biomase; plantae nemaju negativan uticaj na prirodna stanita; se ne koriste genetiki modifikovani organizami kod useva; su domae vrste su poeljnije od egzotinih vrsta. projekat donosi popravljanje sastava zemljita, poboljanje plodnosti i bioloke aktivnosti.

31

Lobiranje je neformalno sredstvo uticaja na politike i strategije u zatiti ivotne sredine, uticanje na mogue projekte, propise, razvojnu pomo, planove, itd. Iako za veinu sluajeva postoje formalni kanali kojima se moe postii uticaj na njihovu sadrinu, ostvarivanje eljenog rezultata moe zahtevati primenu kombinovanog pristupa - i formalnog i neformalnog pristupa. Dva osnovna tipa lobiranja su: Direktno lobiranje. Ovde spadaju lini sastanci, telefonski razgovori, elektronska i redovna potu (masovna i pojedinana) i korienje peticija za uticanje na politike odluke. Udruenja graana se obino uzdravaju od angaovanja u lobiranju kroz neformalne kanale (rukovi, veere). Takoe, prisutno je neefikasno lobiranje u parlamentu, jer nema dovoljno znanja o tome kako uticati na donoenje odluka.

5. Lobiranje i zagovaranje

Indirektno lobiranje. Ovde spadaju javne medijske i politike kampanje, medijski udari (npr. pojavljivanja na radiju i na TV), kampanje organizacija civilnog drutva i masovne demonstracije radi prikupljanja javne podrke za uticaj na politike odluke. Kampanje lobiranja ne donose efekte ukoliko nisu skrojene za ciljnu publiku ili zavise od stranih metoda koji ne funkcioniu. Nedovoljno se ukljuuje iri kruga kljunih subjekata u kampanje lobiranja, a takoe su nedovoljno ukljuene i lokalne zajednice. Potreban je dovoljno dobar rad sa javnou, i detaljna evaluacija uspeha ili uticaja kampanje.

Profesionalni lobisti moraju ispuniti tri opte prihvaena zahteva: 1. Temeljno poznavanje predmeta kampanje 2. Razumevanje kako organizovati lobistiku kampanju i predstaviti argumente 3. Dobro poznavanje procesa donoenja odluka (ukljuujui i postupak primene propisa). 5.1. Kako stvoriti i odravati koalicije Koalicija je grupa pojedinaca i/ili organizacija sa zajednikim interesom koji se slau da zajedniki rade kako bi ostvarili eljeni cilj. Zajedniko delovanje razliitih organizacija koje predstavljaju mnoge ljude i razne interese, stvara iroku i jaku osnovu za uspenu lobistiku kampanju. Da bi imala uspeha, koalicija mora imati tano odreenu svrhu. Naela za stvaranje koalicije su: Napraviti spisak lokalnih organizacija koje ele da se udrue Napraviti listu uglednih pojedinaca/ki koji uopteno podravaju slina pitanja javne linosti, pravnici, uspeni privrednici, itd. Kontaktirati organizacije i pojedince/ke i pozvati ih da se pridrue i prihvate izjavu o naelima kao prvi korak. Pozovite ih i telefonom. Odrediti izvrni odbor sa 6-10 ljudi od poverenja. Oni treba da sastave spisak moguih aktivnosti svih lanova koalicije. Jasno izrei koja vrsta akcije se trai od odreene grupe priprema odgovarajuih analiza, slanje pisma izabranim funkcionerima, predstavljanje koalicije na radio i TV programima, kontakt sa lokalnom tampom, itd.

32

33

5.2. Kako pripremiti lobistiku kampanju (zajedno sa zakljucima i stratekim planiranjem) Kako bi se lobistika kampanja uspeno pripremila neophodno je odgovoriti na sledea pitanja: 1. Koji je cilj kampanje? 2. Koga pokuavamo da ubedimo da bismo ostvarili cilj? 3. Koje informacije treba da pruimo? Na osnovu istraivanja i svih prikupljenih informacija pravi se Strateki plan koji treba da sadri: d. Ciljeve kampanje e. Raspored resursa f. Zaduenja g. Akcioni plan i rokove 5.3. Kako voditi kampanju Organizacije koje vode lobistiku kampanju esto padaju u zamku i misle da injenice govore same po sebi i da donosioci odluka moraju reagovati na informaciju koja opisuje problem oigledno. Ono to treba da se uradi su postupci informisanja, motivisanja, ubeivanja i pokretanja na akciju. Bitno je da se u kampanji uvek zastupa vrednost (opti interes).

34

35

Uee javnosti u donoenju propisa i/ili opte primenljivih zkonski obvezujuih normtivnih instrument u oblasti ivotne sredine regulisano je lanom 8. Arhuske konvencije, koji zahteva da nadleni dravni organi sprovedu postupke uea javnosti u pripremi i donoenju zakona, strategija, uredbi, i drugih normativnih akata te da obezbede da su izneta miljenja javnosti uzeta u obzir. U Srbiji, uee jvnosti u pripremi zkon i propis je minimalno, ili ne postoji. Najee, uee jvnosti u izrdi ncrt zakonskih i podzkonskih kt nije obezbeeno. Posebno je vano napomenuti da Arhuska konvencija u lanu 6. imperativno trai od zemalja koje su pristupile Konvenciji da ...obezbedi uee javnosti u ranoj fazi, kada su sve opcije otvorene i kada je mogue efektivno uee javnosti...

6. Uee javnosti u oblasti energetike i klimatskih promena

Bitno je napomenuti da u Srbiji ne postoji zakonski definisan termin ta je to informacija koja se tie ivotne sredine ili ta bi bile politike u oblasti ivotne sredine. Meutim, jasno je da je ova definicija u Arhuskoj konvenciji dovoljno iroka i da obuhvata oblast klimatskih promena i energetike, i da e Srbija u skoroj budunosti morati da unapredi naine da se olaka uee i angaovanje javnosti u ovim pitanjima. Posmatrajui pojedinane zakone, pravo javnosti na uee u izradi propisa navedeno je u Zakonu o zatiti prirode, gde se u lanu 116. navodi pravo javnosti na uee u izradi akata o proglaenju zatienih prirodnih dobara, planova upravljanja zatienim prirodnim podrujima i planovima korienja prirodnih vrednosti. Takoe, ovaj zakon obezbeuje uee javnosti u usvajanju studije o zatienom prirodnom dobru, to ukljuuje javni uvid, javne prezentacije i javne rasprave, te objavljivanje njihovih ishoda. Uee javnosti kod donoenja zakona je slino ueu javnosti kod donoenja prostornih i urbanistikih planova. Kada se radi o planovima i programima koji nisu prostorni ili urbanistiki planovi, predmet izjanjavanja javnosti u njihovom donoenju, pa i sam postupak, mogu biti veoma iroki, naroito onda kada su organi koji pripremaju plan ili program zainteresovani za uee javnosti. Osim toga, kada nadleni organ jednom pokrene postupak uea javnosti, on mora da ga sprovede u celini. Takoe, zbog potovanja naela ouvanja steenih prava, jednom sprovedeno uee javnosti stvara izvesnu obaveznost ponovnog sprovoenja uea javnosti kod noveliranja istog plana ili programa ili donoenja novog. Kao primer uea javnosti naveemo Nacionalni Program zatite ivotne sredine iz 2010. godine. Radi se o ueu javnosti u donoenju odluka kod kojeg je i postupak i predmet uea javnosti znaajno iri u odnosu na tipian oblik uea javnosti. Uee javnosti opisano je u uvodu Programa: Jedno od kljunih pitanja za uspeh Nacionalnog Programa zatite ivotne sredine je razumevanje, konsenzus i oseanje vlasnitva razliitih zainteresovanih strana, kao i svrsishodna struktura upravljanja koja je obezbedila delotvorno upravljanje procesom izrade Programa. Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja i Savet za odrivi razvoj dali su politiku pokretaku snagu procesu. Forum je kreirao platformu uz iroko uee zainteresovanih strana u procesu izrade Programa. Odrano je pet dvodnevnih sastanaka Foruma izmeu februara i oktobra 2004. godine. U Forum je bilo ukljueno preko 150 predstavnika ministarstava, instituta, fakulteta, privrednih drutava, udruenja i ostalih zainteresovanih strana. Celokupan tok procesa izrade Programa je, zajedno sa prethodno, od svih zainteresovanih strana, usvojenom Metodologijom za njegovu izradu, od samog poetka bio izloen javnosti na veb sajtu ministarstva nadlenog za poslove zatite ivotne sredine, uz stalni poziv za aktivno ukljuivanje.

36

37

Dakle, resorno ministarstvo je kod pripreme Nacionalnog Programa zatite ivotne sredine ne samo identifikovalo preko 150 zainteresovanih strana i dralo aktivnu komunikaciju preko interneta, nego je uz uee javnosti utvrdilo i metodologiju za izradu Programa. Ovaj primer pokazuje jedan od najirih obima uea javnosti u praksi centralnih organa u Srbiji. Treba, ipak, imati u vidu da su aktivnosti na izradi Programa trajale godinama, jo od 2003. godine (kada je osnovan Savet za odrivi razvoj), a da je sam Program usvojen tek 2010. godine. Naelo efikasnosti odreuje ukupnu primenu uea javnosti u donoenju odluka i danas, sa velikim izuzetkom u oblasti zatite ivotne sredine. Primena Arhuske konvencije u tom smislu ima ogroman znaaj, ne samo zbog konkretnog uea javnosti, nego i kao dokaz i putokaz daljeg unapreivanja uea javnosti u donoenju odluka. Uee javnosti u donoenju planskih dokumenata, planova i programa u oblasti ivotne sredine definisano je lanom 7. Arhuske konvencije. Ovde se od Strana potpisnica konvencije trai da omogue uee javnosti tokom pripreme planova i programa u vezi sa ivotnom sredinom u transparentnom i pravinom okviru. Iako Konvencija ne zahteva izradu procene ekolokih aspekata i uticaja planova ili programa na ivotnu sredinu, preduslov za primenu ovog lana je izrada iste, a jedan metod za to je izrada tzv. Strateke procene uticaja i sprovoenje postupka uea javnosti. U Srbiji, Strateka procena uticaja bi trebala da se radi za sve planove i programe - razliite sektore. Meutim, osim prostornog i urbanistikog planiranja, ostali sektorski zakoni na osnovu kojih se donose relevantni planovi i programi nemaju propisanu proceduru uea javnosti, te samim tim se jo uvek ne sprovodi Strateka procena uticaja kako bi trebalo. Iako je u Zakonu o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu naveden obuhvat koji pokriva planove, programe i osnove u oblastima poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacijama, turizmu, ouvanju prirodnih stanita i divlje flore i faune, jo uvek nije razraena implementacija strateke procene u ovim sektorima. Takoe, nisu razraene procedure za utvrivanje uticaja odreenog plana i programa na ivotnu sredinu i zdravlje, i nedostaje operativna saradnja nadlenih ministarstava. No, u svakom sluaju, zakonska osnova za uee javnosti i udruenja u procesu donoenja odluka se stalno proiruje, pa tako imamo da je u Zakonu o vodama (2010) predvieno uee javnosti u pripremi plana upravljanja vodama, u Zakonu o otpadu uee javnosti je predvieno u pripremi planova za upravljanje otpadom, a takoe i Zakon o zatiti prirode i Zakon o GMO predviaju uee javnosti. Uee javnosti u postupku procene uticaja odreenog projekta na ivotnu sredinu regulisano je Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu (2004), koji prati obaveze proistekle iz lana 6. Arhuske konvencije (ovde se to zovu posebne aktivnosti koje podleu postupku). Takoe, u vezi sa ovim posebnim aktivnostima, implementacija lana 6. Arhuske konvencije odnosi se i na uee javnosti u postupku dobijanja integrisane dozvole za postrojenja, to je regulisano Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (2004). Ovde treba napomenuti da Srbija u postupku aproksimacije i pribliavanju propisa u oblasti zatite ivotne sredine propisima Evropske unije prati razvoj i prilagoava svoje zakone odreenim Direktivama koje pokrivaju ovu oblast. Velika potekoa za Srbiju je spektar drugih propisa koji ometaju pravne tekovine Evropske unije u ovoj oblasti i interakcija sa drugim sektorima. Na primer Direktiva o pristupu informacijama o ivotnoj sredini (2003/4/EZ) jo uvek nije u potpunosti transponovana, ni Zakonom o zatiti ivotne sredine, niti Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja. Takoe, kaznene odredbe su rasute irom mnogo razliitih zakonskih akata. 38

Srbija je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja usvojila 2004. godine; meutim, postojei zakoni koji se odnose na privatizaciju, rudarstvo i energetiku ne sadre odredbe kojima se obezbeuje transparentnost ulaganja ili poslovnih poduhvata u oblasti ekstraktivnih industrija. Zakon o koncesijama sadri odredbe o transparentnosti procesa, javnim tenderima i izboru koncesionara. Meutim, konani rezultat procedure sam koncesioni ugovor nije neizostavno dostupan javnosti. 6.1. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (Slubeni glasnik RS, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) je zakon kojim se obezbeuje ostvarivanje prava na pristup informacijama u posedu dravnih organa koje se odnose na ugroavanje, odnosno na zatitu zdravlja stanovnitva i ivotne sredine. Ovaj zakon je veoma dobra dopuna ostalim zakonima iz oblasti zatite ivotne sredine i zakonima koji pokrivaju procedure uea javnosti u donoenju odluka. Kako su energetika i klimatske promene oblasti koje su itekako povezane sa zdravljem i bezbednou, udruenja graana trebaju iroko koristiti odredbe ovog zakona koji kae da pravo javnosti da zna postoji uvek kada se radi o informacijama koje se odnose na ugroavanje zdravlja stanovnitva i ivotne sredine (lan 4.) Javnost i zainteresovana javnost u sluaju potrebe mogu i da se obrate Povereniku za informacije od javnog znaaja, i da zatrae kako informacije tako i pravnu zatitu. Ono to jo uvek nije u potpunosti u skladu sa Arhuskom konvencijom je mogunost da dravni organi prilino proizvoljno odbijaju zahteve za dobijanje informacija. Zakon o slobodnom pristupu informacijama propisuje mnogo stroije rokove nego to su rokovi po odredbama Arhuske konvencije, jer po njemu mora biti odgovoreno u roku od samo 15 dana, bez mogunosti produavanja tog roka, a ako je informacija od znaaja za zatitu zdravlja i ivotne sredine, odgovor mora stii u roku od 48 sati, a naknadni rok, ne dui od 40 dana, moe biti odobren ako su podaci obimni ili kompleksni. Valja napomenuti da zakoni iz oblasti ivotne sredine i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja ne propisuju navoenje interesa podnosioca zahteva za pristup informacijama, dok na primer Zakon o upravnom postupku taj interes mora da se navede. 6.2. Uee javnosti po Zakonu o planiranju i izgradnji U Srbiji, postoji generalno opta obaveza za ueem javnosti kod donoenja prostornih i urbanistikih planova, to propisuje Zakon o planiranju i izgradnji ve pedesetak godina unazad. U pravnom poretku Republike Srbije, ovaj oblik uea je jedini ostatak opte prakse koja je postojala pre 1991. godine i tada sprovedene re-centralizacije. Pravila ovog postupka su dobro poznata organima koji ga sprovode i njegovo sprovoenje se strogo kontrolie. Zakon o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10 US i 24/11) podrava implementaciju strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, ali jo uvek postoji nedovoljna usaglaenost ova dva zakona.

39

6.2.1. Predmet i uesnici uea javnosti kod donoenja planova Prostorno i urbanistiko planiranje podrazumeva donoenje razliitih planova. To su opte obavezujui akti kojima se predvia obim i nain korienja graevinskog zemljita ili zemljita druge namene (umskog, poljoprivrednog i drugog). Svi planovi nazivaju se dokumenti prostornog i urbanistikog planiranja i u njih spadaju planski dokumenti, dokumenti za sprovoenje prostornih planova (programi implementacije prostornih planova) i urbanistiko-tehniki dokumenti (urbanistiki projekat, projekat preparcelacije i parcelacije i projekat ispravke granice susednih parcela). Donoenje planskih dokumenata u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja podlee javnom uvidu i ueu javnosti shodno Zakonu o planiranju i izgradnji. Planski dokumenti su prostorni planovi (Prostorni plan Republike Srbije, regionalni prostorni plan, prostorni plan grada/optine i prostorni plan podruja posebne namene) i urbanistiki planovi (generalni urbanistiki plan, plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije). Sastavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog plana grada/optine i urbanistikih planova su pravila ureenja, pravila graenja i grafiki deo plana. Uesnici u ovom postupku su : 1. 2. 3. donosilac planskog dokumenta uvek je zakonodavni organ, odnosno skuptina odreenog nivoa dravne vlasti; nosilac izrade planskih dokumenata to je organ nadlean za poslove prostornog i urbanistikog planiranja; organi, organizacije i javna preduzea koji su ovlaeni da utvruju posebne uslove za zatitu i ureenje prostora i izgradnju objekata u fazi izrade ili izmene planskih dokumenata, i koji su duni da po zahtevu nosioca izrade plana, u roku od 30 dana, bez naknade dostave sve traene podatke; vrilac izrade planskih dokumenata nosilac izrade moe sam izraditi planski dokument, a moe i ustupiti izradu planskog dokumenata privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje ispunjava uslove za izradu planskih dokumenata; komisija za planove nju obrazuje skuptina grada/optine za vrenje strune kontrole i obavljanja drugih strunih poslova u postupku izrade i sprovoenja planskih dokumenata gradova/optina, kao i davanja strunog miljenja po zahtevu organa uprave,; kod republikih i pokrajinskih planskih dokumenata, ove poslove obavlja ministarstvo, odnosno pokrajinski sekretarijat nadlean za poslove prostornog planiranja; javnost poto Zakonom nije precizirana, obuhvata svako fiziko i pravno lice, bez obzira na prebivalite/sedite ili delatnost 6.2.2. Postupak opteg obaveznog uea javnosti Zakon o planiranju i izgradnji propisuje sledee faze postupka donoenja prostornih i urbanistikih planova: odluka o izradi plana, koju donosi organ koji usvaja plan (uvek skuptina); izrada i ustupanje izrade plana, to vri organ nadlean za graevinske poslove; izrada koncepta plana, koji priprema nosilac izrade ili vrilac izrade plana kojem je nosilac ustupio izradu; struna kontrola plana, koju vri ministarstvo nadleno za graevinske poslove; javni uvid. 40

Javni uvid je radnja koja u Zakonu o planiranju i izgradnji oznaava uee javnosti u donoenju plana. Izlaganje nacrta/koncepta plana na javni uvid sprovodi se oglaavanjem javnog uvida u dnevnom i lokalnom listu. Za planove koje donose republiki organi, javni uvid sprovodi Republika agencija za prostorno planiranje, dok za lokalne planove javni uvid sprovodi organ nadlean za poslove prostornog planiranja. Ovaj organ je duan da oglasi javni uvid u nacrt/koncept plana u najmanje jednom dnevnom listu koji ima nacionalnu distribuciju, a kada je re o lokalnom planu, onda u lokalnom listu. Javni uvid traje 30 dana od dana oglaavanja. Tokom ovog perioda, svako lice ima pravo da pregleda nacrt/koncept plana i zatrai kopiju istog u toku radnog vremena i u prostorijama koje odredi organ koji sprovodi javni uvid. Mogue je da se javni uvid vri i izlaganjem nacrta/koncepta plana na internetu, ali za sada to nije zakonska obaveza. Takoe, u istom roku svako lice ima pravo da dostavi pismene primedbe na izloeni nacrt/koncept plana. Predmet uea javnosti je ceo nacrt/koncept plana. Svako lice, bez posebnog dokazivanja zainteresovanosti, moe da pregleda i kopira nacrt/koncept plana i dostavi miljenje o pojedinim reenjima iz nacrta/koncepta plana ili o nacrtu/konceptu plana kao celini. Time se postupak uea javnosti zavrava. Ministarstvo, a na lokalnom nivou gradska/ optinska komisija za planove sastavlja izvetaj o izvrenom uvidu, sa svim primedbama i odgovorima na svaku primedbu i dostavlja ga nosiocu izrade plana. Nosilac izrade plana duan je da u roku od 30 dana od dostavljanja ovog izvetaja postupi po odlukama ministarstva, odnosno gradske/optinske komisije za planove. Ako usvojene primedbe sutinski menjaju nacrt plana, ministarstvo, odnosno gradska/optinska komisija za planove donosi odluku kojom se nosiocu plana nalae da izradi novi nacrt ili koncept plana, najkasnije 60 dana od dana donoenja ove odluke. Opisani postupak iz Zakona o planiranju i izgradnji moe se smatrati minimalnim postupkom uea javnosti u donoenju odluka, naroito zato to ne sadri javnu raspravu kao obavezan deo uea javnosti. Ali, iako je re o minimalnom postupku u procesnom smislu, ovaj postupak predvia maksimalna ovlaenja javnosti, jer javnost moe da se izjanjava o celini predmeta opte odluke. 6.2.3. Veza Zakona o planiranju i izgradnji i strateke procene uticaja na ivotnu sredinu Zakon o planiranju i izgradnji u lanu 22 kae da je strateka procena uticaja na ivotnu sredinu sastavni deo prostornog plana podruja posebne namene. lanom 46. propisano je da odluka o izradi planskog dokumenta sadri naroito i obavezu izrade ili ne pristupanje izradi strateke procene uticaja na ivotnu sredinu. Najnovijim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji izbrisana je odredba koja kae da je za Prostorni plan Republike Srbije, Regionalni prostorni plan, i Prostorni plan jedinice lokalne samouprave strateka procena uticaja na ivotnu sredinu sastavni deo plana, te je nastao odreeni pravni vakuum u pitanju sprovoenja strateke procene uticaja za ove planove. Meutim, odredbe koje se tiu pravila ureenja, zavisno od vrste planskog dokumenta, sadre naroito i (izmeu ostalog) strateku procenu uticaja planskog dokumenta na ivotnu sredinu.

4.

5.

6.

41

6.3. Uee javnosti po Zakonu o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu Uee javnosti kod planova, programa osnova i strategija iz oblasti prostornog i urbanistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, turizma, ouvanja prirodnih stanita i divlje flore i faune ureeno je Zakonom o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu iz 2004. godine. (Slubeni glasnik RS, broj 135/04 i 88/10) Cilj zakona je obezbeenje zatite ivotne sredine i unapreivanja odrivog razvoja integrisanjem osnovnih naela zatite ivotne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa. Ovim planovima i programima se uspostavlja okvir za odobravanje buduih razvojnih projekata koji pak podleu propisima kojima se ureuje procena uticaja na ivotnu sredinu. S obzirom na to, studije o proceni buduih projekata bi trebalo da budu u skladu sa stratekim procenama uticaja, iako to zakonom nije eksplicitno ureeno. U postupku strateke procene uticaja na ivotnu sredinu, javnost se ukljuuje tek u treoj fazi (I fz je pripremn fz, II fz je izrd miljenj i III fz je odluivnje o izvetju o strtekoj proceni) te je smanjena mogunost da javnost utie u poetnim fazama. Zakon takoe ne govori kako e procena i rezultati konsultacija biti uzeti u obzir. 6.3.1. Predmet i uesnici postupka Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu sprovodi se radi procene uticaja planova/ programa razvoja