Vojvodin haški trijumf

Vojvodin ha{kiTRIJUMF

Marina Toman

Srpska radikalna strankaBeograd 2009.

Marina Toman

Vojvodin ha{ki trijumf

RecenzentiMr Aleksandar Martinovi}

Ogwen Mihajlovi}

Direktor izdava~kog sektoraOgwen Mihajlovi}

RedakcijaIvana Borac, Qubinka Boòvi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili},

Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi},Biqana Oluji}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi},

Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq

Izdava~Srpska radikalna stranka

Trg pobede 3, Zemun

Za izdava~aDr Vojislav [e{eq

[tampa[tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin

Za {tamparijuMom~ilo Dragi}

Tira`10.000 primeraka

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

32 : 929 [e{eq V. (082)

VVOOJJVVOODDIINN hhaa{{kkii ttrriijjuummff / (priredila)Marina Toman - Beograd : Srpska radikalnastranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 297 - str. ; 25. cm

Tira` 10.000. - Str. 3-7; Predgovor / DejanMirovi}. - Sadrì bibliografske bele{ke oautorima uz svaki rad.

ISBN 978-86-7886-055-31) Toman Marina (urednik)a) [e{eq, Vojislav 91954-) Zbornici

COBISS.SR-ID 167508492

Predgovor

Neprekidna borbaSkoro 7 godina prof. dr Vojislav [e{eq se nalazi u Ha{kom tribu-

nalu. Skoro 7 godina prof. dr Vojislav [e{eq je odvojen od svojih najmi-lijih, porodice i prijateqa. Oko 1.000 kilometara ga razdvaja od otaybine.

Za tih 7 godina, prof. dr Vojislav [e{eq je preìveo mnogo drama-ti~nih doga|aja, politi~ki progon i hajku protiv wega koje je organizovaladosovska vlast za vreme akcije Sabqa. Tada je iz politi~kih razloga poku-{ano da se wegovo ime ukaqa, zbog navodne povezanosti sa ubistvom \in|i-}a. Ipak, sudski proces vo|en povodom ovog ubistva je pokazao da prof. drVojislav [e{eq nema nikakve veze sa ovim doga|ajima. Zatim je prof. drVojislav [e{eq izdrào nehumanu izolaciju koju mu je nametnuo Ha{kitribunal u trajawu od nekoliko meseci, kada ~ak nije mogao ni da se ~uje sa~lanovima svoje porodice. Ipak ni tada pravi gospodari takozvanog Ha-{kog tribunala nisu uspeli da ga slome. Izdrào je prof. dr Vojislav [e-{eq i nasilnu smrt (sudsko-medicinsko ubistvo) svog ha{kog saborca iprijateqa Slobodna Milo{evi}, koja je izazvala {ok, nevericu i velikutugu ne samo me|u pritvorenicima u [eveningenu, ve} i u celoj Srbiji. Utom kontekstu moèmo samo da pretpostavimo kakva je nesigurnost i zabri-nutost za sopstveni ìvot nastala me|u pritvorenicima u Ha{kom tribu-nalu nakon brutalnog ubistva Slobodna Milo{evi}a.

Pu~ u Srpskoj radikalnoj stranciProf. dr Vojislava [e{eqa nije uspeo da slomi ni poku{aj pu~a u

Srpskoj radikalnoj stranci, organizovan upravo od strane onih koji mu du-guju sve, u politi~kom, ali i u svakom drugom smislu. Pu~ je organizovan odstrane onih ~ija je du`nost bila da o~uvaju Srpsku radikalnu stranku dokse prof. dr Vojislav [e{eq ne vrati iz Ha{kog tribunala. I oni, su, isti-ni za voqu, o~uvali Srpsku radikalnu stranku u prvim godinama nakon od-laska prof. dr Vojislava [e{eqa. U tom periodu su, konsultuju}i sa sawim, realno procewivali doga|aje. Ali, nakon prvih uspeha u o~uvawustranke, wihova, do tada ispravna i realna moralno politi~ka uverewa jenapala dobro poznata “bolest”. Ta bolest je sujeta. Umisliv{i da su samooni zaslu`ni za o~uvawe stranke i ne uvi|aju}i da je upravo ideologija ko-ju je utemeqio prof. dr Vojislav [e{eq bila presudna sila koja je privla-~ila glasa~e u trenucima kada je dosovska vlast uni{tavala Srbiju, oni supo~eli da se mewaju.

– 3 –

Ipak, treba znati da to nije pojava koja se prvi put pojavquje u istori-ji. ̂ esto se de{avalo da qudi na odgovornim funkcijama ne mogu da izdrèpritisak, posebno kada nema nikoga da ih kontroli{e, bio to parlamentili predsednik stranke koji nije u zemqi. U takvim slu~ajevima qudi se me-waju mewaju, naàlost, uglavnom nagore. Zbog takvog negativnog mewawa“otvaraju se vrata” drugoj “bolesti”, koja je tako|e napala deo tada{weg ru-kovodstva Srpske radikalne stranke. Ta druga bolest je korupcija. Od togstadijuma, do otvorene izdaje, ostaje samo jedan korak.

Zato je bilo samo pitawe vremena kada }e se ova “skrivena bolest” u de-lu rukovodstva Srpske radikalne stranke pojaviti u svom pravom obliku ikada }e poprimiti ogromne razmere (ili kada }e prozapadno-marionetskagrupa otpo~eti svoju akciju koja je potresla patriotsku Srbiju). U tom ne-gativnom kontekstu, pu~ prozapadno-marionetske grupe iz 2008. godine sepo svojim efektima za Srbiju, moè, sa punim pravom upore|ivati sa onimve} po zlu ~uvenim od 5. oktobra 2000. godine.

Ali, prof. dr Vojislav [e{eq je ostao hladnokrvan i dostojanstven iu ovim trenucima. Ta ~iwenica pokazuje svu wegovu veli~inu. Neko drugibi se uspani~io na wegovom mestu. Neko drugi bi podlegao kontradiktor-nim informacijama koje su {irile paniku. Me|utim, nasuprot tome, on jeneprestano hrabrio i smirivao rukovodstvo i ~lanstvo stranke, koje nijemoglo da veruje da je izdaja poprimila takve razmere. Rukovodstvo u zemqije u prvim momentima ovog pu~a moralo da obja{wava zbuwenom ~lanstvu o~emu se u su{tini radi. Ipak, treba ista}i i da je, iako se nalazio stotina-ma kilometara daleko od Srbije, prof. dr Vojislav [e{eq sve ove doga|a-je predvideo. Zato je on spremno do~ekao veliki udar prozapadno-marionet-ske grupe, koja je, radi svog li~nog interesa, zamenila patriotsku ideolo-giju Srpske radikalne stranke, prelaskom u tabor onih koji nemaju nikakvuideologiju (osim interesa koji se moè svesti na frazu “Nisam jo{ uvek do-voqno bogat” – dok se takvi bogate, Srbija tone u sve dubqe siroma{tvo).

Prof. dr Vojislav [e{eq je znao da su pu~isti, jo{ pre nekoliko go-dina, pre{li u tabor takvih bogata{a kao {to su Mi{kovi} i Beko, i ta-kvih medijskih monopolista kao {to je sada{wi gradona~elnik Beograda,\ilas. Naravno, to na samom po~etku poku{aja prevrata velikoj ve}ini~lanstva nije bilo potpuno jasno, jer je on izveden uz perfidne i pateti~neparole, koje su imale za ciq da satanizuju pojedince u stranci i tako skre-nu pa`wu sa pravog uzroka raskola. Iz tih razloga, prof. dr Vojislav [e-{eq nije hteo da potencira sukob iako je bilo jasno da je on neizbeàn, ve}je pustio da prozapadno-pu~istka grupa krene prva u napad i da tako svimapokaè svoje prave namere. Taj podmukli napad, po svojoj drskosti i masov-nosti {okirao je celu Srbiju. Ipak, danas, je desetak meseci nakon tih do-ga|aja, jasno je da je Srpska radikalna stranka stranka, pre svega zahvaquju-}i prof. dr Vojislav [e{equ, sa~uvana i da je najgori period za weno po-stojawe pro{ao. Toga je svesna i prozapadno-marionetska grupa koja svakimdanom pokazuje sve ve}u nervozu jer zna da vreme ne radi za wih i da maske,


– 4 –

polako ali sigurno, padaju. Sada postepeno izbija na svetlo dana wihova,skoro ogromna sujeta, korupcija ali i prodaja otaybine. To }e ~ak i oni ko-ji su zavedeni u “prvom talasu” shvatiti, pre ili kasnije.

Na ivici smrtiNajve}e isku{ewe koje je prebrodio prof. dr Vojislav [e{eq za ovih

7 godina je, svakako, {trajk gla|u. U tih nekoliko dramati~nih nedeqa u no-vembru i decembru 2006, godine, prof. dr Vojislav [e{eq se suo~io saonim od ~ega se najvi{e boji svaki ~ovek od nastanaka starih civilizacijana Bliskom istoku i u Ju`noj Evropi pa do dana{weg, takozvanog postmo-dernog doba. Prof. dr Vojislav [e{eq je pogledao smrti u o~i. Ali, kao iu slu~aju poku{aja pu~a u Srpskoj radikalnoj stranci, nije ustuknuo, nije sepredao, iako je trpeo neverovatne fizi~ke muke tokom tih nekoliko ne-deqa.

Koliko su dramati~ni bili ti dani, pokazuju i slede}e ~iwenice.Prof. dr Vojislav [e{eq je 11. novembra 2006. godine, u 18 sati, po~eo{trajk gla|u. Prestao je da uzima hranu, lekove za visok krvni pritisak iastmu, odbijao je svaku medicinsku pomo}, nije pio ni{ta osim vode. Tra-ìo je ispuwewe legitimnih zahteva: ukidawe restriktivnih mera u vezi saposetama supruge Jadranke [e{eq, registrovawe pravnih savetnika koje jeon odabrao, dostavqawe sudskih dokumenata na srpskom jeziku, ukidawe od-luke o imenovawu takozvanog branioca u pripravnosti Dejvida Hupera iwegovog pomo}nika.

Vest o otpo~iwawu {trajka gla|u je izazvala veliku uznemirenost kod~lanova Srpske radikalne stranke, ali i kod svih patriota i dobronamer-nih qudi u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i na teritoriji biv{eRepublike Srpske Krajine. Zebwa se ponovo uvukla u sve srpske domove.Tek zaboravqene tragi~ne slike iz marta 2006. godine, kada je u Ha{komtribunalu sudsko-medicinski ubijen Slobodan Milo{evi}, ponovo su po-~ele da se pomaqaju. Uznemirenost je izazvalo i podse}awe na dvogodi{wi-cu od ubistva Jasera Arafata (trovawe) koji je stradao od iste one global-ne ruke kao i Slobodan Milo{evi}. Svima je jo{ tada bilo jasno da seprof. dr Vojislav [e{eq nalazi u sudu u kome nema pravde i iza koga sto-je perfidne i mra~ne snage koje su danas generator globalne nepravde, odIraka, Palestine, Gvantanama pa do Balkana.

Posle skoro 4 godine provedene u pritvoru, prof. dr Vojislav [e{eqse na{ao na mo`da najve}em ispitu u svom ̀ ivotu. [trajkom gla|u zapo~eoje finalnu borbu sa Ha{kim tribunalom. Borba je bila stra{na. Zbog wesu bili uznemireni svi dobronamerni qudi ne samo u na{oj zemqi. Svi susa zebwom i strahom posmatrali taj stra{ni obra~un. Sa zebwom, jer znajuda je prof. dr Vojislavu [e{equ naru{eno zdravqe jo{ u zeni~kom zatvo-ru. Sa strahom, jer znaju kako je mo}an neprijateq protiv koga se prof. drVojislav [e{eq bori. Ali i sa ponosom, jer su znali da je istina ono {toje jedna velika ruska istori~arka tada rekla za prof. dr Vojislava [e{e-qa: “On je ratnik”.

Marina Toman

– 5 –

ZenicaKakav je rizik svesno preuzeo i koliko je bilo stra{no isku{ewe u ko-

me se krajem 2006. godine nalazio prof. dr Vojislav [e{eq, pokazuje pri-mer iz osamdesetih godina. On opisuje tada{wi svoj {trajk gla|u i posle-dice koje on izaziva. “Petog dana nave~e mi je pozlilo. Imao sam jake bolo-ve u stomaku. Cimer je oborio signal pored vrata, a straàr je odmah zvaolekara. Ubrzo su od ku}e stigli na~elnik i komandir straè. Lekar je kon-statovao da sam hladnom vodom iritirao prazan èludac. Izvagao me je iustanovio da sam od dolaska u zatvor oslabio 8 kilograma. Sa te{kom mu-kom sam stajao na nogama. Jo{ tre}eg dana sam prestao da ustajem iz kreve-ta, ne obaziru}i se na straàreve pretwe, a isuvi{e malo vode sam uzimao,{to je doprinelo da brè klonem... U ponedeqak, osmog dana {trajka, pono-vo su me odveli u ambulantu. Lekar je konstatovao da imam tahikardiju. Ko-liko se se}am, izmereni pritisak je bio 90 sa 60. Utvrdio je da mi se zdrav-stveno stawe bitno pogor{alo. êtvrtog dana {trajka do{la mi je u pose-tu supruga, koja je, ina~e, bila u devetom mesecu trudno}e... Ruke su mi izgle-dale kao odrvenele. Posle dvadesetak dana, lekarski nalazi su pokazali daje do{lo do otkazivawa funkcije bubrega, poreme}aja rada jetre, srca itd.Posle dvadesetog dana su mi lekari saop{tili da se nalazim u ozbiqnoj ̀ i-votnoj opasnosti i da je posledwi trenutak da prekinem sa {trajkom. Bezdvoumqewa sam odbio... U ponedeqak me je straàr koji radi na posetama iprijemu paketa obavestio da mi se rodio sin.

Nedugo zatim do{ao je jedan od lekara, koji su me redovno obilazili, izatvorski bolni~ari. êstitali su mi, ~ak su se sa mnom izqubili, pitalime kakvo }e biti sinovqevo ime, onda me ube|ivali da je ba{ to pravi mo-menat da obustavim {trajk. Opet bezuspe{no...”. Prof. dr Vojislav [e{eqpi{e i o posledicama po wegovo zdravqe koje su ostale i nakon zavr{etka{trajka: “Krvni pritisak mi se ubrzano normalizovao, kao i funkcije je-tre. Ali, kasnije }e se ispostaviti da sam u tom periodu postao `rtva vrlopodmuklog oboqewa koje se te{ko otkriva. Oboleo sam od tuberkuloze bu-brega”.

SvestranostU Rusiji se istorijskim li~nostima odaje priznawe re~ima da su oni

“veliki sinovi svog naroda”. To su qudi koji u sebi spajaju vrhunsku inte-lektualnu svest i li~nu hrabrost. Prof. dr Vojislav [e{eq poseduje ve-liku intelektualnu snagu i obrazovawe akademika. Naàlost, mnogi na{iakademici i vrhunski intelektualci nisu spremni da iza|u iz svojih salon-skih krugova jer ih to moè izloìti riziku zapadnog vetra, koji nosi svepred sobom na Balkanu, od devedesetih, pa sve do sada. Zato su oni spremnisamo da kritikuju i da se i{~u|avaju nad nekim pojavama i gre{kama koje sede{avaju u kovitlacu politi~kog ìvota, ali nisu u stawu ni{ta konkret-no da urade ili da ponude alternativu. Prof. dr Vojislav [e{eq posedujesnagu i hrabrost najhrabrijeg borca na frontu. On je po tome sli~an vojni-cima iz elitnih odreda. Kao i oni, prof. dr Vojislav [e{eq prezire “qud-


– 6 –

sko ni{tavilo”. Ali, prof. dr Vojislav [e{eq je u prednosti i nad najhra-brijima od wih. Wega ne interesuju materijalna dobra i boga}ewe, niko gane moè nagovoriti niti prevariti da pre|e na drugu, antipatriotsku stra-nu. Zato se on nije kolebao za vreme potopa od 5. oktobra 2000, kada je dru-{tveni i socijalni muq nosio sve pred sobom, razaraju}i institucije, par-tije, dràvu i onaj ostatak srpskog nacionalnog ponosa i snage koji je po-stojao nakon 10 godina perfidnih napada globalista iz SAD.

Antiglobalista/rusofilJasno je da se samo protiv prof. dr Vojislava [e{eqa primewuju po-

sebne metode u Ha{kom tribunalu. Jasno je da se samo wemu ovako grubo kr-{e qudska prava. Zato je veoma opasna wegova situacija danas u Ha{komtribunalu. Perfidni mentori tog nesuda su svesni da je prof. dr Vojislav[e{eq srpski patriota, ali i prvi antiglobalista i rusofil na ovim pro-storima. Zato poku{avaju da ga spre~e da iznese istinu o doga|ajima na pro-storu biv{e SFRJ, ali i istinu o tome ko je danas globalni hegemon i iz-vor nepravdi u svetu. Justin Popovi} je napisao: “Stoga je i veli~anstvenoi opasno biti ~ovek”. Dodajmo, posebno je to opasno biti u Ha{kom tribu-nalu.

[ta }e se desiti u budu}nosti, koja je svrha ove kwige ako su okolnostitako ozbiqne? Slede}e ~iwenice daju odgovor na ovo pitawe.

U novembru i decembru 2006, samo mali broj qudi se nadao da }e prof.dr Vojislav [e{eq izvojevati veliku pobedu tokom {trajka gla|u. Ipak,to se desilo.

mr Dejan Mirovi}

Pismo Vojislava [e{eqa gra|anima Zemuna

Moja snaga zavisi od podr{ke moga narodaPobeda Srpske radikalne stranke na izborima zakazanim za 7. jun

da}e mi novu snagu za kona~ni trijumf u Hagu.Bra}o i sestre,po{tovani sugra|ani,Sve je izraènije produbqivawe ekonomske, socijalne i politi~ke

krize. Srbija je èstoko uzdrmana katastrofalnom politikom reìma na~elu sa Borisom Tadi}em. Sada je sasvim jasno da je Tadi}ev briselski put“koji nema alternativu”, zapravo, put koji vodi ka potpunom uni{tewu na-{e dràve i na{eg naroda. Put evrofanatika Borisa Tadi}a je put samou-bila~kog `rtvovawa teritorijalnog, politi~kog, ekonomskog integritetai `rtvovawa gra|ana u ime praznih obe}awa Evropske unije, kojoj smo po-trebni jedino zarad izrabqivawa.

Ekonomska politika koju, po diktatu MMF-a, Va{ingtona i Brisela,sprovodi vlada na ~elu sa Borisom Tadi}em, dovela je do ivice gladi naj{i-ri sloj gra|ana, a reìm sada poku{ava da u globalnoj ekonomskoj krizi na-|e alibi za sve svoje pogre{ne poteze.

Marina Toman

– 7 –

O~ajna ekonomska situacija u kojoj se danas nalazi Srbija nije posledi-ca svetske ekonomske krize, ve} upravo te pogre{ne politike koja se vodiod 2000. godine po nalozima MMF-a, Va{ingtona i Brisela, kao i pogre-{ne opredeqenosti za najsuroviji model kapitalizma – neoliberalni ka-pitalizam. I nije svetsku krizu proizveo privredni uspon Rusije i Kine,nego gramzivost Amerike, wenih bankara koji su u groznici za profitomotvorili Pandorinu kutiju.

Da li je uop{te potrebno podse}ati na kakav kriminalan na~in je spro-vedena privatizacija fabrika u na{oj zemqi, koje su izgra|ene i stekleime poznato u svetu, sve na va{em krvavom radu? Rasprodavane su u bescewe,a radnici su zavr{ili na ulici.

Qudi su za Tadi}a potro{ni materijal, zato wegova vlada preporu~ujesudovima da se uspore ili potpuno obustave radni sporovi u kojima radni-ci traè svoja prava. Eto, toliko je Tadi}u stalo do naroda i dràve na ~i-jem je ~elu. Na sve je spreman samo da bi za{titio one kojima je prodao fa-brike. Da za{titi i svoju masnu proviziju, naravno.

Toliko su se zaduìli i nastavqaju da se zaduùju kod me|unarodnihfinansijskih institucija da su i naredne generacije gurnuli u du`ni~koropstvo. Najnovije zaduèwe Tadi}eve vlade od 4 milijarde evra kod MMF-a, vra}a}e na{i unuci i praunuci.

Nisu dozvolili ulazak ruskom i kineskom kapitalu. Stvorili su armiju nezaposlenih, siroma{nih, gladnih, o~ajnih i po-

niènih. Skoro svi gra|ani su dovedeni na ivicu opstanka i brinu samo otome kako da preìve ovaj potpuni ekonomski krah do koga je dovela neod-govorna vlast.

Aktuelni reìm je do sada ispunio sve zahteve koji su stigli sa Zapa-da, a nema ni najmaweg pomaka kada je u pitawu poboq{awe standarda gra-|ana. Naprotiv, samo sunovrat.

Stranke koje u~estvuju u vlasti osvojile su glasove gra|ana laìma, ob-manama i praznim obe}awima. Glasa~ima je predstavqeno da je vlada u ovomsastavu formirana jer je postignuta saglasnost oko socijalne odgovorno-sti, a kqu~ni ciq je bio porast prose~ne penzije – do nivoa od 70 odsto pro-se~ne plate.

Sledila je jedna od najve}ih i najboqe reklamiranih prevara – obe}awe ododeli besplatnih akcija u vrednosti od 1000 evra. Obe}avali su i 200.000radnih mesta i da }e biti stvorena takva klima da ne}e biti otpu{tawa.

Surova stvarnost kaè druga~ije – svakodnevna drasti~na poskupqewa,bezobzirna otpu{tawa radnika, sve ve}i broj siroma{nih i gladnih. Rad-nik je potpuno obespravqen i uni{ten. Zato ̀ elim da vam predstavim pro-gam Srpske radikalne stranke koji garantuje boqu budu}nost gra|anima Sr-bije, ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu.

Kqu~ne ta~ke ekonomskog programa Srpske radikalne strankeEkonomski savet Srpske radikalne stranke zna koja su najboqa re{e-

wa za prevazilaèwe socijalne i ekonomske krize i na mnoga od tih re{e-wa ukazivali su na{i poslanici u Narodnoj skup{tini.


– 8 –

Vlada se uporno okre}e Me|unarodnom monetarnom fondu, iako je toveoma opasna institucija koja putem kreditirawa eksploati{e dràve idrì ih u du`ni~kom ropstvu.

Uostalom, MMF je prva me|unarodna organizacija koja je priznala te-roristi~ku tvorevinu Kosovo, {to je u ovom trenutku najbitniji razlogzbog kojeg na{a zemqa pod hitno mora da napusti ~lanstvo u ovom preva-rantskom udruèwu najbrutalnijih svetskih krvopija.

Srpska radikalna stranka neprestano ukazuje da postoji alternativaTadi}evom samoubila~kom putu i da je Ruska Federacija spas za teritori-jalni, politi~ki i ekonomski integritet Srbije.

Povoqni krediti od Ruske Federacije, ne od Me|unarodnog monetarnog fonda

Re{ewe koje nudi Srpska radikalna stranka je uzimawe povoqnih kre-dita od Ruske Federacije koji ne}e biti ekonomski i politi~ki {tetnouslovqeni kao {to su krediti koje vlast uzima od Me|unarodnog monetar-nog fonda. To su ve} primenile brojne zemqe.

Obustavqawe jednostrane primenePrelaznog trgovinskog sporazuma

Srpska radikalna stranka neprestano isti~e da reìm Borisa Tadi}asvesno vu~e poteze koji su pogubni za srpsku privredu, pre svega zato {tobespogovorno sledi zahteve Brisela. Takva je i katastrofalna odluka vla-de o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskomunijom. Nijedna druga dràva nije napravila takav poguban potez po sop-stvenu zemqu. Doma}a proizvodwa, a pogotovo poqoprivreda, bi}e uni{te-ne zbog toga {to doma}i proizvo|a~i nisu spremni da se takmi~e sa konku-rentskom robom iz Evropske unije. Tako|e, na{a dràva je uskra}ena i zasredstva od Evropske unije koja su predvi|ena za zemqe koje dobiju statuskandidata, a to su dobile sve dràve koje su smawivale carine za robu izEvropske unije.

Srbija se jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazumaodrekla prihoda u visini od oko 267 miliona evra, {to su procene pred-stavnika vlasti. Srpska radikalna stranka ukazuje da je neophodno da se od-mah obustavi jednostrana primena ovog sporazuma. [to pre to boqe, po~i-wena {teta bi}e mawa.

Osnivawe razvojne doma}e banke

Mi, srpski radikali se, jo{ od 1996. godine, u svom ekonomskom progra-mu zalaèmo za osnivawe razvojne doma}e banke, koja bi, pod povoqnimuslovima, pomagala na{e izvoznike i na{a preduze}a i poqoprivrednike.

Sada je sasvim jasno da je neophodno obnavqawe i ja~awe doma}eg ban-karskog sektora koji je tendenciozno uni{ten od strane dosovskog reìma.Samo na taj na~in se ponovo moè pokrenuti proizvodwa u na{oj zemqi.

Marina Toman

– 9 –

Za{tita poqoprivrednih proizvo|a~aVlada je i buyetom i dodatno, rebalansom buyeta, smawila subvencije

za poqoprivredne proizvo|a~e, i o~igledno dokazala da tendenciozno uru-{ava poqoprivrednu proizvodwu, koja ne samo da hrani na{e stanovni-{tvo, ve} bi, uz malu podr{ku dràve, predstavqala pravu {ansu za na{uzemqu, za izlazak na inostrana trì{ta.

Neophodno je da se pod hitno zabrani uvoz mesa i ostalih poqoprivred-nih proizvoda koji se proizvode u na{oj dràvi.

Tako|e, od kqu~nog zna~aja je da se poqoprivrednicima obezbedi daplasiraju svoje proizvode i na inostranim trì{tima, pre svega, na ogrom-nom trì{tu Ruske Federacije. Srbija bi, na primer, mogla celokupnuproizvodwu jabuka i {qiva u narednih 15 godina da izveze u Rusiju, ali na-àlost, na{a dràva ne koristi Ugovor o slobodnoj trgovini sa ovom ze-mqom.

Poqoprivreda je i daqe najperspektivnija privredna grana u Srbiji iupravo zbog toga dràva mora da za{titi poqoprivredne proizvo|a~e.

Tako|e, neophodno je uvesti mere za podsticaj doma}ih izvoznika, a neuvoznika. U tom smislu treba pove}ati carine na uvoz inostranih proizvoda.

Promena poreske politikeSrpska radikalna stranka neprestano isti~e da je neophodno promeni-

ti poresku politiku. Pre svega potrebno je smawiti poreze i doprinose nazarade kako bi se podstaklo zapo{qavawe. Ujedno, bio bi re{en statusmnogih radnika koji nisu prijavqeni ili im se obra~unavaju mawe zaradeod onih koje stvarno primaju.

Neophodno je i smawewe poreza na dodatu vrednost – PDV-a. Na taj na-~in pove}ala bi se prodaja i proizvodwa. U suprotnom, ovakav PDV poga|anajsiroma{nije slojeve stanovni{tva. Me|utim, vlada se sprema da po na-logu MMF-a nastavi da povla~i katastrofalne poteze. Prvo je guverner Je-la{i} obelodanio da je uslov MMF-a pove}awe PDV-a, a onda je i mini-starka finansija Dijana Dragutinovi} najavila da }e ta mera biti realizo-vana u junu ove godine.

Ekonomske mere vlade, kao i rebalans buyeta, ne nude re{ewe za eko-nomske i socijalne probleme na{e zemqe. Tragi~na je ~iwenica da najsiro-ma{niji podnose najve}i teret ekonomske krize, jer reìm {titi tajkune idonosi mere u korist bogatih.

Smawewe dràvnih tro{kovaO~igledno je i da vlast nema nameru da uradi bilo {ta kako bi smawi-

la glomaznu dràvnu upravu. Treba naglasiti da smawewe tro{kova drà-ve ne}e uticati na re{avawe kqu~nog problema, a to je pokretawe privre-de. Me|utim, kada je u pitawu ova vrsta {tedwe, vlada o~igledno nije htelada zavu~e ruku u svoj yep i da ravnomernije rasporedi teret krize, ve} svesvaquje na le|a najsiroma{nijih.

Srpska radikalna stranka uporno isti~e da je pravi na~in za smawewetro{kova ukidawe mnogobrojnih vladinih agencija i regulatornih tela.


– 10 –

Srbija danas ima ~ak 102 agencije i regulatorna tela kao {to su razne upra-ve, komisije, saveti i sli~ne institucije osmi{qene za izvla~ewe para,pre svega za boga}ewe odabranih pripadnika Demokratske stranke. Novacse naj~e{}e uzima po osnovu ogromnih plata ali i raznih projekata koji, popravilu, zavr{avaju u fiokama.

Ove i ovakve uzaludne agencije reìm permanentno osniva od oktobra2000. godine. Srpska radikalna stranka je uvek insistirala, u svojim amand-manima, da se ~lanovi zakona koji predvi|aju osnivawe agencija bri{u, jersu to paralelni dràvni organi koji obavqaju posao koji je ve} u nadle`no-sti ministarstava.

Niko u Srbiji danas ne zna {ta te agencije rade, niti koliko imaju za-poslenih. Te agencije predstavqaju mesta za zapo{qavawe strana~kih ka-drova i tu se nikada niko nije zaposlio preko konkursa.

Dràvna uprava danas ima oko 30.000 dràvnih slu`benika, a 2000. go-dine je imala svega 8.000, {to predstavqa zaista preveliko optere}ewe po-reskih obveznika, ~ak i u dràvama daleko ve}im od Srbije.

Oporezivawe zapadnih banaka

Srpska radikalna stranka smatra da se dodatno moraju oporezovatiinostrane, zna~i zapadne banke, zato {to su monopolisti na na{em trì-{tu i zato {to su upravo te banke u Srbiju uvele najve}e kamate u Evropi.Ova mera oporezivawa se posebno odnosi na austrijske banke koje pokriva-ju oko 30 odsto na{eg trì{ta. Zapadne banke, uprkos krizi, ostvaruju u Sr-biji ekstraprofite, a teren im je pripremqen zatirawem doma}eg bankar-stva, {to je privredu i stanovni{tvo ostavilo bez ikakve kreditne pomo}i.

Kao prvi korak treba ukinuti devizne klauzule kredita i ograni~itikamatne stope. To je jedini ispravan put za ujedna~avawe posledica krizeizme|u banaka i korisnika wihovih usluga. Ovako, banke ne ose}aju ekonom-sku krizu jer je sav teret na gra|anima i doma}oj privredi.

Oporezivawe trgova~kih monopolista

Sada je pravi trenutak da socijalnu odgovornost pokaù oni koji su od90-tih, pa do danas, na sumwiv na~in stekli bogatstvo. Re{ewe na kojem in-sistira Srpska radikalna stranka je dodatno oporezivawe trgova~kih mo-nopolista, nikako osiroma{enih gra|ana. Treba oporezivati monopolistekao {to je, na primer, Delta Miroslava Mi{kovi}a.

Veza vlasti i tajkuna

Jasno je da dràva ima na~ina da popuni svoje prihode, a da po{tedi naj-siroma{nije slojeve dru{tva. Razlog zbog kojeg to ne ~ini aktuelna vlastje wena duboka upletenost u finansijsko klupko sa svima znanim tajkunima,preko kojih su i obezbedili dolazak na vlast. Javna je tajna da su odlu~uju}uulogu u formirawu ove vlade, pored britanskog i ameri~kog ambasadora,imali i Mi{kovi} i Beko. Oni su, tako|e, preko Tomislava Nikoli}a, ko-ji je tada radio na poku{aju razbijawa Srpske radikalne stranke, spre~iliformirawe vlade u kojoj bi u~estvovali Srpska radikalna stranka, narod-

Marina Toman

– 11 –

wa~ki blok, koji ~ine Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija, i Soci-jalisti~ka partija Srbije.

Vladaju}a ve}ina je prigrabila sebi neograni~enu mo} preko tajkunakojima je omogu}eno da postanu kqu~ni faktor u politi~kom ̀ ivotu Srbi-je, {to je, naàlost, tragi~na ~iwenica. Srbijom danas vladaju interesi za-padnih zemaqa, pre svih Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Velike Britani-je, prirodno povezanih sa ciqevima i interesima krupnog kapitala – tajku-na, a apsolutno su skrajnuti interesi gra|ana, interesi obi~nog ~oveka.

Ovim mo}nicima prose~ni gra|ani trebaju samo kao potro{a~i ili unajboqem slu~aju, kao glasa~i. Kao potro{a~i da se na wima zaradi, pa ma-kar nam iscedili i posledwu paru. Kao glasa~, dana{wi gra|anin Srbijeim je potreban iz dva razloga: da se zadovoqi privid demokratije, te da Ta-di}ev reìm neometano dovede dràvu do potpunog kolapsa. To im je ciq inamera, ne zanima wih {ta }e biti sa narodom. Koferi su im spakovani, pa-re odavno preba~ene u inostranstvo, jo{ je samo ostalo da upale motoreprivatnih aviona.

Projekat uni{tewa Srpske radikalne strankePo{tovani sugra|ani, znam da je ova te{ka situacija potisnula u dru-

gi plan izbore za op{tinu Zemun. Znam da mnogi od vas misle da izbori nalokalnom nivou ne mogu ni{ta da promene. Verujte da su ovi izbori veomazna~ajni. To dokazuje i ~iwenica da su tzv. demokrate grubo prekr{ile Za-kon o lokalnim izborima i Poslovnik Skup{tine grada Beograda da biuvele prinudnu upravu, samo da bi onemogu}ili radikale da upravqaju Ze-munom.

Ovo skandalozno, protivzakonito otimawe uprave od legalno izabra-nih predstavnika, samo je nastavak projekta ~iji je ciq uni{tewe najve}eopozicione stranke – Srpske radikalne stranke, zato {to je na{a strankanepremostiva smetwa Borisu Tadi}u i Demokratskoj stranci u sprovo|ewuwihove pogubne politike.

Taj projekat, koji ima za ciq da izbri{e Srpsku radikalnu stranku sapoliti~ke scene Srbije, zacrtan je jo{ onda kada je u Beogradu napisana po-liti~ka optu`nica protiv mene. Po~eo je 17. februara 2003. godine, kada seKarla del Ponte sastala sa \in|i}em, wegovom re~enicom objavqenom uwenoj kwizi: “U vezi sa Vojislavom [e{eqem imam samo jedan zahtev – vo-dite ga i ne vra}ajte nam ga vi{e”.

Kada su videli da nisu postigli ciq, da me sklone sa politi~ke scene,po~eli su da traè druga re{ewa. Na{li su pogodne egzekutore u Nikoli-}u i Vu~i}u. Naàlost, pravi karakter ~oveka se pokaè tek u nekim van-rednim situacijama, a nikada u svakodnevnim, uobi~ajenim. Tako su i onipokazali svoje pravo lice – slab karakter, bedan moral, potkupqivost, ala-vost na novac i vlast.

To su dve glavne marionete za realizaciju pu~a u Srpskoj radikalnojstranci. Svi znate da su poku{ajem pu~a rukovodile strane obave{tajneslu`be, iz ambasada Amerike i Velike Britanije, a da su u~estvovali i ve}pomenuti poznati tajkuni, Mi{kovi} i Beko, zatim Tadi}, \ilas i narav-no, wihovi prijateqi, ve} pomenuti Nikoli} i Vu~i}.


– 12 –

Glas za Nikoli}a i Vu~i}a je glas za Tadi}a, \ilasa i Demokratsku stranku

[to se ti~e Nikoli}a i Vu~i}a, ne èlim da tro{im re~i na ovu dvo-jicu izdajnika. To su moralne ni{tarije, bednici.

Dragi prijateqi, treba da znate da svaki glas koji date Nikoli}u i Vu-~i}u i toj wihovoj Naprednoj stranci, jeste glas za Borisa Tadi}a, tajkunaDragana \ilasa i Demokratsku stranku.

Nikada sa izdajnicima Nikoli}em i Vu~i}em

Ja mogu da kaèm da, dok god sam ìv, nikada Srpska radikalna strankane}e na bilo koji na~in sara|ivati, ulaziti u koalicije ili imati bilo ka-kve veze sa najve}im olo{em, Nikoli}em i Vu~i}em. Ne verujte, bra}o i se-stre, wihovim propagandnim manipulacijama, jer vas laù da su, ta Nikoli-}eva i Vu~i}eva stranka, tzv. Napredna stranka i Srpska radikalna stran-ka jedno isto i da je mogu}a bilo kakva koalicija sa wima. Nikada ne}e bi-ti mogu}a nikakva saradwa izme|u nas.

Nikoli} i Vu~i} su poku{ali, zajedno sa Tadi}em, \ilasom, Mi{ko-vi}em, ameri~kim i britanskim ambasadorom, da uni{te Srpsku radikalnustranku, samo da bi dobili mogu}nost da se ponude Tadi}u i Demokratskojstranci kao marionetski koalicioni partner. Sada je Tadi} u Vu~i}evoj iNikoli}evoj stranci dobio oru|e koje sluì za odràvawe privida demo-kratije, dobio je kvaziopoziciju, koja je spremna da mu u svakom trenutkuprisko~i u pomo} kao koalicioni partner. To potvr|uje i Nikoli}ev po-ziv, koji je nedavno uputio Tadi}u, da naprave koncentracionu vladu.

Potpuno je jasno da je Nikoli}eva i Vu~i}eva stranka u potpunostipreuzela program Demokratske stranke Borisa Tadi}a i sigurno im je bli-à nego mnogi trenutni partneri u Vladi Srbije. Ivica Da~i} je u jednomod svojih intervjua otvoreno rekao da Vu~i} i Nikoli} svakoga dana pijukafu sa Tadi}em i \ilasom.

Ne zaboravite, ponavqam, svaki glas koji date Nikoli}u i Vu~i}u jeglas za Tadi}a, \ilasa i Demokratsku stranku.

Savezni{tvo Nikoli}a, Vu~i}a i Tadi}a

Dragi prijateqi, vi ste videli da su nezadovoqni i razo~arani u~esni-ci neuspelog pu~a spremni na sve. Demokratska stranka je legalizovala kra-|u i otima~inu 21 mandata Srpskoj radikalnoj stranci u Narodnoj skup{ti-ni. Boris Tadi} ~ini sve da ugodi svojim novim miqenicima, svojim novimsaveznicima, Nikoli}u i Vu~i}u. Tako su se ve} dogovorili da Zemun pode-le izme|u sebe, da Aleksandar Vu~i} bude siva eminencija koja }e iz poza-dine upravqati na{om op{tinom. Dogovoreno je da zvani~ni predsednikop{tine bude iz Tadi}eve stranke, ali da redovno po svoje mi{qewe, za sva-ki plac ili poslovni prostor, ide kod Vu~i}a. To bi bila isplata nagradeza udar na Srpsku radikalnu stranku. Na sre}u, siguran sam da su to gra|a-ni Zemuna ve} prozreli i da to ne}e dozvoliti.

Marina Toman

– 13 –

U me|uvremenu je promewen i Poslovnik Narodne skup{tine sa jednimjedinim ciqem – da se poslanici Srpske radikalne stranke u}utkaju. Demo-kratska stranka neskriveno demonstrira silu oduzimaju}i prava poslani-cima Srpske radikalne stranke da rade posao za koji ste nas birali i kojinam Ustav garantuje. Svaki poku{aj poslanika Srpske radikalne strankeda odbrane svoja prava i interese gra|ana koje predstavqaju, zavr{ava seopomenama i izbacivawem. Oni kojima su usta puna demokratije, bili su za-dovoqni tek kada su izbacili ~itavu poslani~ku grupu Srpske radikalnestranke iz parlamenta.

““Svaka pobeda u Zemunu posebno mi je draga””Bra}o i sestre, za mene li~no ovi izbori imaju veliki zna~aj. Nisu lo-

kalni izbori mawe va`ni od onih na vi{em nivou, republi~kih, gradskihili predsedni~kih. Uvek sam govorio da svi politi~ari moraju da pro|uproveru najbliìh sugra|ana, kom{ija i prijateqa, onih sa kojima se sva-kodnevno susre}u. Kako tada, tako i danas mislim, bez obzira {to sam sedamgodina odsutan.

Verujem da ste nam tri puta do sada poklawali poverewe jer ste uvekumeli da prepoznate ko se iskreno zalaè za va{e interese. Siguran sam ida znate da mi je svaka pobeda na izborima u Zemunu posebno draga. Moja sna-ga zavisi od snage moga naroda, od vere i podr{ke moga naroda.

Siguran sam da }e pobeda Srpske radikalne stranke na izborima zaka-zanim za 7. jun da mi da novu snagu za kona~ni trijumf u Hagu.

Pobeda srpskih radikala, na izborima 7. juna ove godine, zna~ajna je za-to {to bi spasla gra|ane Zemuna od nesavesne i korumpirane gradske vla-sti koju predvodi poznati tajkun Dragan \ilas. Vrlo brzo po preuzimawuvlasti na nivou Beograda, pokazalo se da Demokratska stranka radi samo usvom sopstvenom interesu, ta~nije u ineresu wenih funkcionera, koji ko-riste svaku priliku da uve}aju svoje bogatstvo. Takvim qudima kom{ije nezna~e ni{ta, wima se udvaraju samo u predizbornim kampawama, a kada do-|e vreme za ispuwavawe obe}awa, obi~no su zauzeti name{tawima tendera,primawem mita ili otimawem gradskog gra|evinskog zemqi{ta.

Srpski radikali su dokazali da znaju da rade i da re{avaju problemegra|ana u svim uslovima, pa ~ak i pod medijskom i finansijskom blokadom.Zar u Zemunu nisu sve uradili upravo gradona~elnici iz na{ih redova? Odpe{a~ke zone i fasada u centru, sve do asfalta ili vodovoda u rubnim de-lovima op{tine.

A {ta je, od 2000. do 2004. godine, uradila Demokratska stranka kao no-silac vlasti unutar DOS-a? Ukucali su dva stuba na keju i napravili javnitoalet na pijaci u nasequ “Savo Kova~evi}”. I to zna celi Zemun. Tolikoo “evropskoj” budu}nosti Zemuna. Demokratska stranka se ne moè meritisa srpskim radikalima. Mi ne obmawujemo gra|ane pri~ama o evro-raju. Mine ~ekamo da nam krediti padnu sa drveta. Mi re{avamo probleme gra|anai sami se snalazimo, dok Demokratska stranka niè kriminalne afere ukojima su glavni akteri \ilas i wegovi kompawoni, krupni kapitalisti,kao i drugi visoki funkcioneri Demokratske stranke.


– 14 –

Pokazalo se da je jedina brana \ilasovoj apsolutisti~koj vladaviniradikalska vlast u Zemunu, i zato je naloèno protivzakonito otimawevlasti od legalno i legitimno izabranih organa, i zato se danas podràvakr{ewe zakona i Statuta od strane privremene uprave.

Sve vrste manipulacija i jeftinih propagandnih trikova sa ciqem ob-mawivawa gra|ana, naro~ito dobro su usavr{ene u ekspozituri Demokrat-ske stranke, u partiji Nikoli}a i Vu~i}a. Kampawu za lokalne izbore nevode iznose}i svoj program, nego dovode}i estradne zvezde. Kao da }e estrad-ne zvezde da re{avaju lokalne probleme i da grade infrastrukturu.

Srpska radikalna stranka se nikada nije bavila ovakvim obmanama.Ponosim se time {to smo svoja obe}awa uvek ispuwavali i {to nikada ni-smo obe}avali ono za {ta smo unapred znali da je nemogu}e sprovesti u delo.

Po{tena i odgovorna radikalska uprava sposobna da iskoreni korupciju

Bra}o i sestre, ovi izbori odlu~uju da li }e Zemunom upravqati po-{teni, ~estiti, principijelni, stru~ni qudi ili korumpirana vlast, oli-~ena u Tadi}u i wegovim satelitima. Besmisleno je da Demokratska stran-ka, koja je postala simbol korupcije, ili bilo koja stranka koja je u sprezisa tajkunima, uverava gra|ane u spremnost da se obra~una sa kriminalom ikorupcijom.

Demokratska stranka - simbol korupcije

Licemerno zvu~e izjave Borisa Tadi}a o spremnosti da sprovede borbuprotiv korupcije i kriminala, dok visoki funkcioneri iz Demokratskestranke otkrivaju da je ova stranka glavni izvor korupcije i kriminala uposledwih devet godina. Biv{i gradona~elnik Zrewanina i predsednikVojvo|anskog odbora Demokratske stranke, Goran Kneèvi}, priznao je, uiskazu pred istra`nim sudijom, da se ta stranka finansirala iz anonimnihdonacija u gotovini koje su upla}ivane mimo ra~una, te da su ~uvane u pri-vatnom sefu.

[to je jo{ gore, priznao je da su Tadi}eve demokrate finansirane inovcem od javnih preduze}a pokrajinskih institucija. Skandalozno je da susredstva iz NIS-a i Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine zavr{avala usefu Demokratske stranke. Tog Kneèvi}a su predstavqali kao veoma zna-~ajnog politi~ara Demokratske stranke, nalazio se na visokoj poziciji,hvalili su ga kao ~oveka sa vizijom, ~oveka koji je na pravom putu, a sada gase odri~u i ̀ rtvuju jer iznosi ~iwenice koje Demokratska stranka poku{a-va ve} godinama da sakrije.

Tajkun Dragan \ilas

Visoki funkcioner Demokratske stranke i gradona~elnik BeogradaDragan \ilas je tajkun koji je svoje bogatstvo stekao zahvaquju}i, upravo,Demokratskoj stranci. On je iskoristio i poziciju direktora Narodne kan-celarije za svoje privatne poslove i uve}awe profita. \ilas je nekada pro-davao biùteriju, a danas je jedan od najbogatijih qudi ne Srbije, nego Bal-

Marina Toman

– 15 –

kana. On ima udeo u vlasni{tvu u ~ak 16 razli~itih preduze}a. Ove firmesu pro{le godine napravile promet od preko 4,5 milijardi dinara, prven-stveno zahvaquju}i monopolskom poloàju na trì{tu. Radi se o marke-tin{kim kompanijama preko kojih se reklamira 50-ak najzna~ajnijih, stra-nih i doma}ih, privrednih subjekata u na{oj zemqi.

I posle svega, Tadi} i \ilas beskrupulozno nastavqaju da obmawujugra|ane kako }e se odlu~no boriti protiv kriminala i korupcije.

Srpski radikali garantuju borbu protiv korupcije

Vi dobro znate da jedino za Srpsku radikalnu stranku nikada nije bilavezana nijedna kriminalna ili korupciona{ka afera. Mi smo pokazali dasmo spremni da se obra~unamo sa korupcijom u svojim redovima ~im sazna-mo za takav slu~aj. Jedino Srpska radikalna stranka ima Savet za borbuprotiv korupcije i kriminala i ozbiqnu strategiju za borbu protiv korup-cije. Gra|ani se svakodnevno obra}aju Srpskoj radikalnoj stranci i iznoseprobleme u vezi sa korupcijom, a Savet obra|uje pojedina~ne slu~ajeve i idaje savete o mogu}im na~inima re{avawa problema.

Dokazali smo da smo najboqi

Ponosan sam na ~iwenicu da su nam Zemunci tri puta poklonili svojepoverewe, a siguran sam da smo to poverewe i opravdali.

Jo{ 1996. godine, kada sam imao ~ast da budem predsednik op{tine, po-kazali smo da lokalna uprava mora da funkcioni{e iskqu~ivo kao servisgra|ana. Briga za gra|ane i re{avawe wihovih problema uvek nam je na pr-vom mestu. Sigurno se svi Zemunci se}aju prijema gra|ana koji su po~iwa-li petkom u 12.00 ~asova, a zavr{avali se u subotu, nekada i u 5.00 ujutru.Uspevali smo mnogima da re{imo egzistencijalne probleme.

Suzbili smo korupciju u op{tinskoj upravi, zaveli red i odmah po~elida re{avamo vitalne probleme gra|ana Zemuna. Tada je uspostavqen prepo-znatqiv model radikalske – po{tene, ozbiqne, odgovorne, efikasne upra-ve, koji su kasnije sledili svi gradona~elnici Zemuna iz redova Srpske ra-dikalne stranke.

Dokazali smo da smo najboqe organizovani, sposobni i spremni da re-{avamo sve probleme gra|ana, od li~nih do komunalnih. O tome svedo~e trinova naseqa koja smo oformili, jeftine parcele koje su omogu}ile gra|a-nima da do|u do krova nad glavom, desetine kilometara asfaltiranih pute-va, primarnog vodovoda, kanalizacione mreè, mnogobrojni rekonstruisa-ni i renovirani objekti.

Pokazali smo da umemo ispravno da odredimo prioritete i da sredstvaporeskih obveznika usmerimo na pravi na~in. U naseqima, koja sada vi{ene pripadaju zemunskoj op{tini, izgradili smo primarni vodovod od Sur-~ina do Jakova ka Be~menu i Petrov~i}u, i od Jakova preko Boqevaca doProgara, u duìni od oko 14 kilometara, sa svim prate}im objektima kakvesu crpne i stanice za dehlorisawe vode, iako je to bila obaveza beogradske,a ne op{tinske vlasti. Za ovaj projekat izdvojeno je milion tada{wih ma-raka, dobijenih od prodaje placeva. Ovaj vodovodni prsten omogu}io je seli-


– 16 –

ma da se prikqu~e na gradski vodovod. Tako smo iskorenili ùticu, koja jepre ovog poduhvata bila redovna pojava u ovim naseqima.

Veliku pa`wu smo posvetili poboq{awu uslova u zdravstvenim, obra-zovnim, crkvenim i ustanovama kulture.

U Zemunu su, posle vi{e od decenije, ponovo po~eli da se ra|aju Zemun-ci. Otvorili smo porodili{te, izgradili ~itavu zgradu reumatologije, ma-terijalno pomogli svim zdravstvenim institucijama. U zemunski Dom zdra-vqa usmerili smo milion maraka. Od tih sredstava su nabavqeni savreme-ni aparati, tako da Dom zdravqa u [ilerovoj i danas obavqa veliki brojrazli~itih analiza, najve}i broj u Beogradu.

Tako|e, rekonstruisan je i Zavod za transfuziju, a ~lanovi Srpske ra-dikalne stranke su redovni davaoci krvi u ovom zavodu. Nabavqena su vozi-la hitne pomo}i, savremeni ure|aji za dijagnostiku, opremqena je Zemunskabolnica i svi domovi zdravqa. Vi{e puta je KBC “Zemun” dobio vredneaparate od op{tine u vreme radikalske vlasti. Zahvaquju}i Srpskoj radi-kalnoj stranci, naseqe Busije dobilo je ambulantu koja }e biti opremqenanajmodernijim ure|ajima.

Ogromna sredstva usmerena su u popravke, rekonstrukciju, renovirawei opremawe osnovnih i sredwih {kola, pred{kolskih objekata. Zapo~eta jei pri kraju je izgradwa osnovne {kole u nasequ Altina, kao i de~ji vrti} uistom nasequ.

Srpski radikali su uvek ulagali velika materijalna sredstva u hramo-ve Srpske pravoslavne crkve, ali i svih drugih konfesija u Zemunu. Pomo}za adaptaciju su dobili apsolutno svi kojima je bila potrebna.

U za{ti}enom jezgru Zemuna renovirana je ve}ina fasada, poplo~an jeMagistratski trg i Gospodska ulica, pa je tako oformqena nova, central-na pe{a~ka zona u centru grada. Zahvaquju}i sposobnoj radikalskoj upravi,Zemun ponovo ima svoje pozori{te.

Zajedno sa gra|anima donosili smo odluke i odre|ivali prioritete zapoboq{awe uslova ìvota u Zemunu. To }emo nastaviti da radimo ako nami po ~etvrti put ukaète poverewe.

Prioriteti za budu}i razvoj op{tine Zemun

Modernizacija uprave

Srpska radikalna stranka je uvek teìla brzom re{avawu svakodnev-nih problema i potreba gra|ana. Moè da se uradi jo{ mnogo na planu po-boq{awa efikasnosti uprave i zato je jedan od prioriteta u na{em progra-mu i projekat modernizacije, pre svega primenom informati~kih tehnolo-gija.

Gasifikacija

Na{ prioritet kada je u pitawu budu}i razvoj op{tine Zemun, bi}e ga-sifikacija. Mi smo taj projekat ve} pokrenuli u prethodnom mandatu od2004. do 2008. godine i trebalo je da ga zavr{imo u ovom mandatu koji je bru-talno prekinut uvo|ewem prinudne uprave. Gasifikacija je najracionalni-je re{ewe kada je u pitawu grejawe, zbog u{tede i poboq{awa ekolo{kih

Marina Toman

– 17 –

faktora, ali i kada je u pitawu stvarawe povoqnih uslova za privla~ewestranih investicija. Zemun ima najve}u razvojnu perspektivu na teritori-ji Beograda, u svojim industrijsko-komercijalnim zonama, a gasifikacija}e ubrzati taj razvoj.

Nove investicije

Srpska radikalna stranka }e mo}i da privu~e nove investicije jer jeve} uspostavila model uspe{ne saradwe sa ozbiqnim investitorima. To senajboqe vidi na primeru velikog svetskog proizvo|a~a gra|evinskog mate-rijala “Knauf”. U vreme prethodnog mandata, “Knauf” je izgradio svoju fa-briku na teritoriji op{tine Zemun, na obali Dunava. Ova poznata kompa-nija je imala velikih problema u dobijawu lokacije, sve dok se nije obrati-la op{tini Zemun. Radikalska op{tinska vlast je bila kqu~na u re{ava-wu tog problema, {to je od fundamentalnog zna~aja i za op{tinu i za gra-|ane koji }e biti zaposleni u fabrici. Taj projekat je vredan nekoliko de-setina miliona evra.

Legalizacija

Jo{ jedan prioritet u programu Srpske radikalne stranke je legaliza-cija. Mi }emo nastaviti da ~inimo sve da objekti koji su izgra|eni bez do-zvole, budu u {to kra}em roku legalizovani pod prihvatqivim uslovima zagra|ane, ukoliko ne ugroàvaju postoje}u infrastrukturu od vitalnog in-teresa, i ako je za wih predat zahtev za legalizaciju. To je na~in da se suzbi-je jedno od najrasprostrawenijih poqa korupcije i kriminala.

Ravnomeran razvoj svih delova Zemuna

Tim srpskih radikala za Zemun ima detaqan program za razvoj svih de-lova Zemuna. Pre svega }emo nastojati da se do kraja re{e svi problemi ve-zani za infrastrukturu.

Razvoj turisti~kih potencijala

Na{a vizija je da Lido moè da bude atraktivan za turiste tokom ~ita-ve godine. Privatnim preduzetnicima ponudi}emo postavqawe privreme-nih objekata koji }e zadovoqiti sve potrebe posetilaca, od sportsko-rekre-ativnih terena do restorana i kafi}a.

Op{tina }e obezbediti izgradwu pokretnog mosta do Lida. U me|uvre-menu, dok se ne izgradi most, sa privatnim licima }emo zakqu~iti ugovoreo prevozu posetilaca ~amcima i skelama, a naravno, Zemunci }e uvek mo}ida prelaze svojim ~amcima i kada bude izgra|en most.

Kao {to smo svake godine do sada, kada smo bili na vlasti, i daqe }emoobezbe|ivati ~istu plaù, spasioce, medicinske ekipe.

Izgradwa marine na keju, uz ovaj projekat za Lido, stvorila bi povoq-nu klimu za privla~ewe novih investicija.

Neophodno je u potpunosti iskoristiti atraktivne postoje}e kulturnei turisti~ke sadràje.

Ovo su samo neki segmenti iz detaqnog programa Srpske radikalnestranke za razvoj Zemuna.


– 18 –

Glas za Srpsku radikalnu stranku je glas za razvoj ZemunaSvojim radom dokazali smo da smo najboqi, da smo jedina stranka koja

zaista sprovodi re~i u dela. Tri puta smo pobe|ivali na izborima u Zemu-nu i tri puta smo uradili i vi{e nego {to smo obe}ali.

Zato je Zemun bio i ostao radikalska tvr|ava i zato me uvek posebno ra-duje pobeda na izborima u ovoj op{tini. Pobeda srpskih radikala na izbo-rima zakazanim za 7. jun da}e mi novu energiju za zavr{ni udarac kojim }upotvrditi svoju pobedu u Hagu.

Va{im glasom za Srpsku radikalnu stranku i wenog kandidata za pred-sednika op{tine, Stevu Dragi{i}a, Zemun ostaje u sigurnim rukama, {to jejedina prava garancija za nastavak rasta i razvoja ovog dela Beograda. Uve-ren sam da }ete nam i ovoga puta pruìti {ansu da ponovo dokaèmo da smonajboqi!

Vi odlu~ujete ko }e upravqati va{om op{tinom. Nemojte da propusti-te tu mogu}nost. Razmislite dobro ko je zaista na delu pokazao da brine osvojim sugra|anima, a onda, u nedequ, 7. juna, donesite odluku prema svojojsavesti.

Vojislav [e{eqHag, 19. maj 2009. godine

Dr Jelena Jurjevna Guskova

Vojislav [e{eq: Ideologija srpskog nacionalizmaVojislav [e{eq je originalan srpski politi~ar i savremeni mislilac,~ija nacionalna filozofija predstavqa antipod ideologiji zapadne neo-liberalne demokratije i globalizma, koji, po wegovom dubokom ube|ewu,vode srpski narod na put denacionalizacije. Svoj stav prema nacionalnompitawu Vojislav [e{eq je u najve}oj meri izrazio u kwizi “Ideologijasrpskog nacionalizma”, u kojoj je na osnovu detaqne analize okolnosti iuslova razvoja srpskog naroda izneo svoje vi|ewe kqu~nih problema naci-onalne srpske istorije i odgovore na izazove ratobornog evroatlanskogprojekta, koji preti nacionalnom suverenitetu i teritorijalnoj celovito-sti. Tokom ~itave svoje istorije, Srbi su vodili te{ku borbu za postojawe,ali su uvek nalazili izlaz iz, ~inilo se, bezizlaznog poloàja, ustajali po-sle najteìh poraza i prevazilazili kolosalne prepreke koje su stajale nawihovom istorijskom putu. Ciq istraìvawa Vojislava [e{eqa jeste od-brana nacionalne nezavisnosti i kulture srpskog naroda od bespo{tednihneprijateqa koji su nastojali da ga zbri{u sa lica zemqe.

Ovu kwigu Vojislav [e{eq po~eo je da pi{e po~etkom 90-ih godina,zavr{io je 2002. godine i nazvao je “svojevrsnim uybenikom srpskog nacio-nalizma”. U woj je ovaplotio svoju zamisao da “u jednoj kwizi objedini i si-stematizuje sve istorijske ~iwenice, teorijske stavove, nacionalne ideje ipoliti~ke ciqeve, na kojima je zasnovan savremeni srpski nacionalizam”.Po mi{qewu autora, ideologija srpskog nacionalizma vekovima se razvi-jala u formi osmi{qavawa nacionalne svesti i istorijske sudbine srpskog

Marina Toman

– 19 –

naroda, kao i u formi odbrambenih i oslobodila~kih ratova, demokratskihi liberalnih stremqewa. Iskonska su{tina srpstva povezana je sa dubokimose}awem pripadnosti najvi{oj kolektivnoj svesti i identifikacije sawegovom su{tinskom vredno{}u, “sa snagom duha, idejom nacionalnog je-dinstva u okviru dràvne zajednice, solidarnosti, pravdoqubqa, i tole-rantnosti na osnovu najvi{ih humanisti~kih ideala i tradicionalnihprincipa dobrote i qudskosti”.

Kako autor smatra, iskonska srpska nacionalna ideja slobode, solidar-nosti i jedinstva, bila je u osnovi dràvotvorne politike Srba, dok je ras-pad dràve stvarao uslove za specifi~nu ideologiju vaskrsnu}a, preporo-da i `rtvovawa odre|enih qudi, kolektiva i generacija. Tragika herojskesudbine srpskog naroda bila je motiv da se iz generacije u generaciju taenergija prenosi kao izvor duhovnog nadahnu}a, herojstva, trpeqivosti, iz-dr`qivosti i ume}a podno{ewa patwi radi stvarawa uslova za obnovuprethodne slave.

Zavet Svetog Save da se drè jedne vere u jedinstvenoj nacionalnoj dr-àvi za Srbe je bio vekovni orijentir, ali istovremeno i glavni uznemira-vaju}i faktor za neprijateqe. Istovremeno, posebnost Srba bila je i u to-me {to su uvek stremili da ispune svetosavski zavet i mogli da prevazi|usva isku{ewa osim jednog – unutra{wih neslagawa, razmimoilaèwa i ne-sloge.

Autor isti~e da se mnoge srpske zemqe i danas nalaze pod okupacijomi ropstvom i da su Srbi iz wih proterani. Me|utim, savremena generacijane treba s tim da se pomiri. “Niko nema pravo da u ime srpskog naroda de-li srpske teritorije. Ovo pitawe ostaje predmet spora sve dotle dok sporne bude re{en, a on se moè re{iti iskqu~ivo oslobo|ewem onoga {to jesrpsko i pripajawem Srbiji”.

Zbog toga su, smatra autor, neophodne takve kwige koje bi objasnile su-{tinu nacionalne i patriotske svesti, vaspitavale qubav prema Otaybi-ni i prosve}ivale duh. Zato se autor vra}a istoriji srpskog naroda i drà-ve, wihovim herojskim stranicama i vremenu patwi, i osnovnim savreme-nim problemima koji imaju istorijske korene.

Kwiga se sastoji od 15 glava, od kojih svaka ima niz poglavqa. Od prvedo osme glave govori se o politi~koj istoriji srpskog naroda: Srbija u pe-riodu vladavine Nemawi}a (XII – XIV veka), istorija “Srpske Bosne”,“Srpske Crne Gore”, “Srpske Makedonije” i drugih zemaqa, o pitawimaSrpske pravoslavne crkve, srpskim nacionalnim simbolima, i kako autorpi{e, “stvarala~koj komponenti srpskog nacionalizma” – srpskom kwi-èvnom jeziku, kwièvnosti i nauci u sredwem veku, novoj i najnovijojistoriji. Posebnu pa`wu autor poklawa problemu srpsko-hrvatskih pro-tivre~nosti u oblasti jezika, religije, kulture, na~ina ìvota, po{to su~esto upravo oni bili izvor srpskog patriotizma i ja~ali srpski naciona-lizam. Pozivaju}i se na mi{qewe razli~itih izvora, Vojislav [e{eq pi-{e da u istoriji Hrvata i Srba nikada nije postojalo ni{ta zajedni~ko, ni-kada nisu teìli zajedni~kim delima i objediwavawu, razlikovali su se po


– 20 –

duhovnim potrebama, nacionalnoj ideologiji, pogledima na budu}nost. Terazlike su prerasle u antipatiju, a zatim u mr`wu Hrvata prema Srbima,{to se posebno jasno ispoqilo za vreme Drugog svetskog rata. Autor navo-di mnogo primera “hrvatskog varvarstva”, zlo~ine usta{a, {ovinizam i ra-sizam.

Poglavqa od devetog do petnaestog posve}ena su srpskoj nacionalnojsvesti, etni~kim i teritorijalnim aspektima jugoslovenske dràvne ideje,liberalnim i demokratskim principima savremenog pravnog poretka, a ta-ko|e i ideologiji srpske dràvnosti. Po mi{qewu autora, srpski narod jena svom istorijskom putu umeo da o~uva etni~ku ~istotu. ̂ ak i za vreme tur-ske okupacije, Srbi su se nalazili u relativnoj izolaciji i s qubavqu {ti-tili svoje etni~ke posebnosti, ~uvali svoju veru, narodnost i jezik. Srbi suuspeli da o~uvaju svoju dru{tvenu autonomiju, a postojawe Pravoslavne cr-kve doprinelo je da se bar malo o~uva duhovni ìvot. U tom procesu ~uva-wa srpske nacionalne svesti veliku ulogu su igrale porodi~ne tradicije,koje su bile izraène kod seoskog stanovni{tva. Upravo se u seoskoj sredini vaspitavao srpski demokratski duh i oslobo-

dila~ki ponos, ose}awe pravde, nezavisnosti, pravnog poretka, qubavi pre-ma svojoj zemqi, ravnopravnosti. Sve to je formiralo pozitivne ideale Sr-ba: demokratiju, samoupravu, nacionalne ciqeve. “Po{to je turska okupa-cija dovela do socijalne homogenizacije srpskog naroda i pravne jednakostiqudi, bili su stvoreni uslovi za ja~awe jedinstva nacionalne svesti kojojnije pretila klasna diferencijacija. Vladaju}a klasa je pripadala nekomdrugom narodu, tu|em, osvaja~kom...”. U jedinstvu crkve, vere i naroda autorvidi logiku u politi~kom i nacionalnom ìvotu i osnovu za dostizawe dr-àvnosti.

Iz ideologije srpskog nacionalizma, koju karakteri{u ideje socijalnepravde, solidarnosti, demokratski model dono{ewa odluka i sna`na vlast,nastaju, kako smatra autor, duh demokratije, revolucionarno raspoloèwe,te`wa za pravdom. “Kolektivna nacionalna svest podrazumeva i kolektiv-nu odgovornost za istorijsku sudbinu. Mlade generacije vaspitavane su napou~nim primerima iz istorije i wima se predaje zavet da }e se dràva, kad-tad, obavezno obnoviti u svoj svojoj veli~ini. Zato sa maj~inim mlekom Sr-bin upija nacionalizam, koji se ne moè odstraniti iz wegovog dru{tvenogpostojawa i individualne svesti. Nacionalisti~ki ideali i ciqevi zahte-vaju op{tenarodnu slogu i jedinstvo, tako da postaju najvi{a vrednost i ne-zamewivo sredstvo za dostizawe istorijskih ciqeva”. Jo{ od malih noguSrbe su vaspitavali kao odlu~ne i postojane, sa èqom da se bore i buduspremni da se `rtvuju. Iako nepismeni, ~ak i u tursko vreme srpski seqa-ci su imali sna`no izraènu nacionalnu svest i jasne politi~ke ideale.Ideja srpske dràvnosti bila je karakteristi~na za sve socijalne slojevenaroda na svim geografskim prostorima na kojima su ̀ iveli. Za vreme Pr-vog srpskog ustanka 1804. godine, Srbi su se rukovodili idejom o osloba|a-wu svih srpskih zemaqa, a vest o ustanku brzo se pro{irila i me|u Srbimakoji su bili, kako pod turskom tako i pod austrijskom vla{}u.

Marina Toman

– 21 –

U svesti Srba srpska nacionalna ideja bila je toliko sna`na da su bi-li spremni na masovne ̀ rtve u beskompromisnoj, krvavoj borbi. Zato su ~e-sto ustajali i protiv mnogo nadmo}nijeg neprijateqa. Postepeno se u naci-onalnoj svesti iskristalisao politi~ki realizam i privrènost sna`nojvlasti. Ve} s po~etka XIX veka srpski demokratski potencijal se ispoqiodono{ewem niza ustava.

Godina 1844. va`na je za Srbe kao godina kada je Ilija Gara{anin napi-sao svoje “Na~ertanije” – prvi objavqeni projekt srpske dràvne politikezasnovane na op{tenacionalnim, oslobodila~kim i dràvnim idealima.Ono }e u narednih 70 godina postati zvezda vodiqa razvoja i {irewa srp-ske dràve. Srpska inteligencija tog vremena preuze}e na sebe ja~awe na-cionalne svesti, formirawe idejnih koncepcija, odre|ivawe neposrednihciqeva i politi~kih dejstava. “Pravoslavnoj, seoskoj, demokratskoj kompo-nenti srpskog nacionalizma, koja }e vekovima ~uvati stare dràvotvornetradicije, evropski obrazovana inteligencija doda}e prosvetiteqski àrsavremene racionalisti~ke misli... Zapravo, nema drugih evropskih zema-qa u kojima bi ideja narodnog suvereniteta i parlamentarizma na{la po-godnije tle nego u du{i srpskog naroda koga parlamentarizam neodoqivopodse}a na tradicionalnu sabornost i kolektivno dono{ewe odluka o sud-binskim pitawima”. Vi{e oblike evropske demokratije srpski narod jeprihvatao kao iskonski svoje po{to su oni i bili deo wegove istorije.

Kada su nastale politi~ke partije, onda je jedna od wih, kako pi{eautor, Srpska radikalna stranka Nikole Pa{i}a, preuzela na sebe obave-zu za izgradwu i realizaciju srpske nacionalne politike. Nikola Pa{i}je od Ilije Gara{anina pozajmio ideju oslawawa na Rusiju i zapadne sile,mr`wu prema Austriji i uè srpske spoqnopoliti~ke zadatke: odbranu ne-zavisnosti, saradwu sa drugim balkanskim narodima, ujediwewe Srba,ukqu~uju}i Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru. Srbija je za N.Pa{i}a bila simbol svih nacionalnih te`wi i on nije èleo da se wenoime mewa. Jugoslovenstvo, Jugosloven, Jugoslavija, kao zajedni~ki nazivi zasve narode na slovenskom jugu N. Pa{i}u su bili tu|i i neshvatqivi. On sezalagao za unitarnu i centralizovanu dràvu na osnovu ideje i tradicijesrpske dràvnosti.

“Srbi su o~igledno jedan od onih evropskih naroda koji je prvi dosti-gao nacionalnu samosvest. Ali najbitnije je to da je srpska nacionalnasvest podrazumevala jedinstvo ~itavog naroda na ~itavom wegovom prosto-ru, {to nije karakteristi~no ni za jedan drugi evropski narod. Od srpskognaroda otpadali su samo oni koji su ispoqavali istorijsku i moralnu sla-bost, prihvatali poglede i ideologiju okupatora, oni koji su se ’potur~ili’ili ’pokatoli~ili’. Svojim odvajawem oni su samo ja~ali i kalili srpskonacionalno jezgro, iako su ga broj~ano smawivali”.

Tako o~uvana i razvijena nacionalna svest dovela je do oslobodila~kihustanaka i ratova, do formirawa savremene srpske dràve. S druge strane,vojne tradicije su gradile veliki autoritet vojne slu`be. Pri tom, ofici-ri nikada nisu postali neka odre|ena kasta, naprotiv, izraàvali su na-rodni duh, negovali te`wu za oslobo|ewem i ujediwewem.


– 22 –

Opisuju}i srpski nacionalni karakter, Vojislav [e{eq isti~e ka-rakterne crte, kao {to su humanost, blagorodnost, idealizam, beskompro-misnost, socijalni optimizam, visoku svest o ~asti i dostojanstvu, hra-brost, heroizam, èqu za slobodom, solidarnost, odgovornost za druge, ì-votnu izdr`qivost u nevoqama i neda}ama i odsustvo talenta za intrige ipropagandu u svoju korist. Zato srpski nacionalizam, podvla~i autor, ni-kada nije bio agresivan, imao je pozitivnu duhovnu osnovu, zasnivao se natradicijama Pravoslavne crkve, koje su modernizovane asimilacijom demo-kratskih ideja. Verska tolerantnost i odgovornost za druge narode omogu-}ila je ujediwewe sa Hrvatima, Slovencima i drugim narodima oko Srbije1918. godine.

Ipak, autor se slaè sa onima koji smatraju da je formirawe Jugosla-vije bila gre{ka, jer su se Srbi odrekli svog slavnog imena i navalili nasopstvena ple}a jugoslovensko breme, {to je u periodu posle 1918. godinerezultiralo prolivawem srpske krvi vi{e nego u svim ostalim istorij-skim periodima. Okupqawe svih Jugoslovena u jednu dràvu autor smatraneprirodnim jer je u takvoj dràvi uni{tavano srpstvo. Tezu da su Srbi,Hrvati i Slovenci jedan narod, autor smatra za fikciju, budu}i da u isto-riji nikada nije postojala ideja o wihovom nacionalnom jedinstvu. Oni suuvek imali razli~itu istorijsku sudbinu, razli~ita stremqewa, ose}awa isvest. U jugoslovenskoj dràvi Srbi su bili najnaivniji, jer su upravo oniverovali u iskrenost Hrvata, Slovenaca onda kada su ovi govorili o brat-stvu i jedinstvu u okviru vi{enacionalne dràve. Zato autor zakqu~uje datreba teìti izgradwi nacionalne srpske dràve po{to Srbi “imaju do sa-vr{enstva izgra|enu nacionalnu svest”. Srpski nacionalizam je te`wa zaujediwewem pod srpskom a ne stranom vla{}u, isti~e Vojislav [e{eq.Srpski nacionalizam je samo oja~ao od susedstva sa Hrvatima koji su uvek,kada su imali vlast, èleli da uni{te sve srpsko – imena, nazive, pisme-nost, a u odre|enim periodima i sistematski iseqavali i uni{tavali Sr-be. Takva situacija progona i prezira izazivala je kod Srba na samo te`wuza slobodom, ve} i za “srbovawem”, tj. mogu}no{}u da se slobodno izjasnekao Srbi, da izlaù i koriste srpske simbole, da se ponose imenom i pore-klom.

Funkcionisawe Jugoslavije posle 1918. godine Vojislav [e{eqnaziva pseudo-istorijskim eksperimentom, koji je bio nesre}a

upravo za srpski narod

Pozivaju}i se na istori~are, Vojislav [e{eq isti~e da se moè uo~i-ti da je sredinom XIX veka Srba bilo 5 miliona i samo 800 hiqada Hrvata.“Srpstvo” se ispoqava u punoj meri u svim srpskim zemqama dok je nacio-nalna svest bila izraèna i kod Srba katolika, i Srba muslimana. Ipak,ulazak u Jugoslaviju dovodi do ozbiqne krize. Mnogi Srbi katolici posta-li su Hrvati, dok su se muslimani kolebali, a me|u Makedoncima su “po~e-li da duvaju razni vetrovi”. Prvi udar na srpsku nacionalnu svest nanesenje 1929. godine u eksperimentu kraqa Aleksandra sa integralnim jugoslo-

Marina Toman

– 23 –

venstvom, dok je genocid Hrvata u Drugom svetskom ratu doveo Srbe do ivi-ce biolo{kog istrebqewa na teritoriji zapadno od Drine. Posle rata ko-munisti su nastavili da ubijaju svoje politi~ke i ideolo{ke protivnike, azatim i ostale delove srpskog naroda progla{avali posebnim nacijamae.

Dekretima su formirani ~itavi narodi i nacije, dok je srpstvo bilo`rtva: da bi se formirale nove narodnosti, ono je moralo da izvr{i naci-onalno samoubistvo. Iako je do rata svaki Crnogorac bio Srbin, tamo da-nas Srba prakti~no nema. Autor isti~e da se po~ev od popisa iz 1948. godi-ne, broj Srba smawuje u svim republikama, Bosni i Hercegovini, Makedo-niji, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Samo u Vojvodini Srbi su dostigli relativ-nu ve}inu, gde je wihov broj nastavio da raste. Ve{ta~ka “jugoslovenska” na-cija je tvorevina bez korena, tradicije, istorije. Ipak, Srbi su ostali ver-ni jugoslovenstvu i mnogi od wih su se prilikom popisa stanovni{tva izja-{wavali kao Jugosloveni, dok su se drugi narodi istovremeno identifiko-vali sa svojom iskonskom nacionalno{}u. Po mi{qewu autora, to nije mo-glo da se ne odrazi na Srbe, ~im se “skrene sa starog i direktnog nacional-nog puta, nastupa lutawe, bespu}e i dezorijentacija”. I umesto integracijeSrba, Slovenaca i Hrvata putem opravdane decentralizacije, ispostavilose da su taj proces pro{li samo Srbi. Samo su oni iskreno verovali u budu}-nost jugoslovenske dràve, dok su istovremeno svi ostali èleli wenu smrt.

[ta je moglo da ujedini narode u okviru jedinstvene federacije? Od-govaraju}i na to pitawe, Vojislav [e{eq smatra da je taj faktor mogao dabude jezik. Dok su Hrvati uporno odvajali svoj jezik od srpskog, Slovenci susvoj ~uvali od “tu|eg uticaja” i nisu ̀ eleli da u~e srpskohrvatski. Zbog to-ga je Jugoslavija imala ~etiri dràvna jezika i dva pisma, tako da jezik ni-je postao integralni faktor.

Autor skre}e pa`wu na jo{ jedan proces u socijalisti~koj Jugoslavi-ji, koji se morao odraziti na nacionalnu svest Srba. Od 50-ih do 80-tih go-dina HH veka zapaà se proces potiskivawa }irilice iz kwièvnog srp-skohrvatskog jezika. Svi dràvni obrasci {tampani su latinicom. Odlukesudova i drugi zvani~ni papiri dràvnih organa, ukqu~uju}i paso{e i li~-na dokumenta, tako|e su {tampani latinicom U zemqi je bilo te{ko na}ipisa}u ma{inu na }irilici. Sva dokumenta u armiji {tampana su na lati-ni~nom pismu, a kada se ponekad {tampalo na }irilici, slova su bila sasta-vqena od latini~ne abecede. ]irilicu je bilo te{ko na}i u po{ti, tele-grafu, telefonu, registarskim oznakama na automobilima, saobra}ajnimznacima.

Na taj na~in, zakqu~uje autor, “ulaskom u Jugoslaviju, upravo je srpskinarod izgubio svoju dràvu kao uto~i{te za svoju nacionalnu specifi~-nost i kao spoqnu granicu svoje kolektivne svesti. U novoj dràvi Hrvatii Slovenci su brzo dobili ono {to nikada nisu imali, dok su Srbi siste-matski gubili ose}aj identiteta, sigurnost u sebe i svoje duhovne snage”.

Pojam “Velika Srbija” u novije vreme vi{e upotrebqavaju oponentiSrbije da dokaù agresivnost wenih zamisli i te`wu politi~ara za hege-monijom. Danas u politi~koj eliti Srbije samo Srpska radikalna stranka,


– 24 –

na ~elu sa Vojislavom [e{eqem, koristi taj pojam i ~ak izdaje ~asopis satim nazivom. U citiranoj kwizi autor razmatrawu tog pitawa posve}uje ~i-tavo poglavqe. U istoriografiji je zabeleèno da je prvi put izraz “Veli-ka Srbija” upotrebio grof \or|e Brankovi} 1683. godine, u vreme te{kihdana kada su Turci opkoqavali Be~. Tada je \. Brankovi}, kao vladar Bana-ta, Srema i Hercegovine, predstavio austrijskom dvoru svoj plan o osloba-|awu i ujediwewu svih srpskih zemaqa u Veliku Srbiju da bi Turcima pre-sekao put prema Centralnoj Evropi. Be~ se blagonaklono odnosio premaovom projektu dok je pretila opasnost, ali ~im su Turci, uz veliku pomo}Srba, odba~eni, Be~ se zaokupio drugim idejama. U predlogu \. Brankovi}aaustrijski dvor je osetio neposrednu opasnost i likvidirao grofa u zatvo-ru. Od tada za Austriju sam pojam “Velika Srbija” predstavqa izraz poten-cijalne isto~ne ekspanzije, opasne za postojawe wene dràve i katoli~an-stva. Protiv “velikosrpske opasnosti” borio se ~itav austrougarski pro-pagandni aparat tokom XIX veka. Ta ideja je jo{ nekoliko puta bila zvani~-no predstavqena, ovog puta u Petrogradu, ruskom caru 1803. i 1804. godine.

Posle saznawa o odsustvu mogu}nosti za miran ìvota sa Hrvatima ujednoj dràvi, prema pisawu autora, posle 1918. godine ideja o Velikoj Sr-biji postepeno se obnavqa u dru{tvenom ìvotu me|u intelektualcima ipoliti~arima. Radikal Puni{a Ra~i} je 1928. godine, na zasedawu Narodneskup{tine, zahtevao preimenovawe dràve u Veliku Srbiju, dok je grupasrpskih intelektualaca formirala Srpski kulturni klub u kojem je poku-{ala da reanimira ideju srpske (a ne jugoslovenske) dràvnosti. Upravo ov-de su se ~ule misli o gre{ci ujediwewa jugoslovenskih naroda 1918. godinei o propu{tenim mogu}nostima “amputacije” da bi se srpski narod zauvekoslobodio od tako opasnog susedstva. Srpski kulturni klub je razvio {iro-ku aktivnost, organizovao je predavawa, izdavao novine, razvijao ideju srp-ske dràvnosti, uticao na bu|ewe i razvoj nacionalne svesti. Kasnije jeideju formirawa Velike Srbije prihvatila Srpska radikalna stranka.

Na osnovu izloènog autor zakqu~uje da je srpska nacionalna idejauvek teìla samo jedinstvenoj srpskoj dràvi i da nije imala osvaja~kekomponente. Ona treba da bude suverena dràva sa autokefalnom crkvom ukojoj }e dominirati jedinstvo politi~ke i eti~ke delatnosti, moralna i du-hovna harmonija. Srbi su razmi{qali o ujediwewu sa Crnom Gorom, a ka-snije i sa ostalim srpskim zemqama. “Ujediniti celokupno Srpstvo pod je-dinstvenim dràvnim krovom jeste krajwi ciq svih srpskih patriota usvim zemqama... Ne vi{e, ali ni mawe”.

U samostalnoj srpskoj dràvi Srbi moraju da ~ine ubedqivu etni~kuve}inu, {to }e da garantuje za{titu nacionalnih interesa, jedinstvo drà-ve, stabilnost pravnog poretka. I da je Srbija bila samostalna, onda je nebi mogli bombardovati, poniàvati, pqa~kati i komadati na delove.

Vojislav [e{eq u svojoj kwizi poku{ava da odgovori na pitawe da lisu kona~no presu{ili srpski nacionalni koreni. Prema sadràju kwige,odgovor na ovo pitawe je negativan. Po Vojislavu [e{equ, srpski patri-otski zavet jeste obnova srpske nacionalne ideologije, tradicije herojstvai `rtvovawa naroda, wegova duhovna obnova radi osloba|awa od svih for-

Marina Toman

– 25 –

mi inostrane okupacije sa perspektivom ujediwewa u jedinstvenu pravo-slavnu dràvu, u kojoj bi se pa`qivo i svesno ~uvale i mnoìle srpske du-hovno-nacionalne tradicije. Srbija se vekovima borila za svoju nacional-nu slobodu i veru. Istorija srpskog naroda je prakti~no neprekidan niz ra-tova, istorija opsednute tvr|ave. I ta isku{ewa kojima je izloèna srpskacivilizacija danas je “mra~na senka pomra~ewa Srpstva” koja mora, smatraVojislav [e{eq, da dovede do unutra{we kristalizacije nacionalne sve-sti srpskog duha i ostvarewa jedinstva nacionalne voqe i nacionalne ide-je koja je uvek bila formirana u religijskim kategorijama. Ideja nacional-nog jedinstva jeste jedinstvo srpskog narodu u jedinstvenoj srpskog zemqi,to je politi~ki program okupqawa srpskih zemaqa, izgradwe harmoni~nedràve zasnovane na veri, kulturi, tradicijama i interesima srpskog naroda.

Prevod: Goran [impraga

Tekst je objavqen u kwizi “Dvostruki satnadardi u za{titi qud-skih prava: slu~aj profesora [e{eqa”, izdawe: Fond istorijske perspe-tive, Moskva 2009. godina

– • –

Dr Jelena Jurjevna Guskova, doktor je istorijskih nauka.Vode}i je nau~ni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, ru-

kovodilac Centra za izu~avawe savremene balkanske krize.

Doc. Aleksandar Mezjajev

Sudski proces protiv prof. dr Vojislava [e{eqau Me|unarodnom tribunalu za biv{u Jugoslaviju (MKTJ)Posle ubistva Slobodana Milo{evi}a u Ha{kom tribunalu ostao je

samo jedan ~ovek koji moè da savlada taj nelegalni i zlo~ina~ki organ –Vojislav [e{eq.Lider Srpske radikalne stranke, doktor pravnih nauka, profesor Pravnogfakulteta Univerziteta u Beogradu, Vojislav [e{eq, optuèn je od stra-ne Ha{kog tribunala u februaru 2003. godine. U optu`nici se kaè da jeVojislav [e{eq izvr{io zlo~in protiv ~ove~nosti i naru{io zakone iobi~aje ratovawa. Pri tom je za fizi~ko izvr{ewe zlo~ina optuèn u trislu~aja, dok je osnovni deo optu`nice povezan sa wegovim u~e{}em u “zajed-ni~kom zlo~ina~kom poduhvatu”. Prema optu`nici, objektivna strana de-lovawa Vojislava [e{eqa sadràna je iskqu~ivo u wegovim pozivima naizvr{ewe ovih ili onih kriminalnih radwi. Treba ista}i da su se zlo~i-ni koji mu se stavqaju na teret “nalazili u okviru ciqeva zajedni~kog zlo-~ina~kog poduhvata i da je za wih [e{eq znao i nastojao da ih ostvari”.Istovremeno, optu`nica daqe tvrdi: “alternativno” ti zlo~ini bili su zawega “prirodni i predvidqivi”. Kao {to se vidi, optu`ba ne zna da li jeokrivqeni imao predumi{qaj ili ne, i ne stidi se da to direktno kaè usvojoj “optu`nici”! Osim pozivawa na izvr{ewe zlo~ina, Vojislav [e-{eq je istovremeno optuèn za upu}ivawe dobrovoqaca za pomo} srpskomnarodu u Republici Srpskoj Krajini.


– 26 –

Odmah po{to je optu`nica protiv Vojislava [e{eqa obelodawena,ta~nije nakon pet dana, on je dobrovoqno oti{ao u Tribunal. Me|utim, sud-ski proces protiv wega ha{ko tuìla{tvo nije moglo da zapo~ne vi{e od~etiri i po godine. Za to postoje ozbiqni razlozi. Glavni razlog je to {to jeoptu`nica falsifikovana i {to tuìla{tvo nema nikakve realne dokaze.

Predmet protiv Vojislava [e{eqa u MKTJ poznat je u tzv. “svetskimmas-medijima” pre svega po neobi~nom pona{awu optuènog u sali suda.Istovremeno, dok se ostali optuèni trude da se pona{aju tiho i smireno(naravno, sem S. Milo{evi}a), Vojislav [e{eq ravnopravno razgovara sasudijama. Po{to wegov intelekt nadma{uje nivo svih wegovih sudija, on se-bi dozvoqava da im postavi takva pitawa koja oni nisu sposobni da re{e.Upravo ta sposobnost Vojislava [e{eqa, koju on ne koristi tako ~esto,u~inila ga je poznatim u svetskim medijima.

Ipak, problem i jeste u tome {to medije interesuje samo ta strana pro-cesa. U su{tini, proces protiv doktora [e{eqa izuzetno je ozbiqan pro-ces u kojem je na delu poku{aj da se jedan ~ovek optuì za najteè zlo~inebez bilo kakvih pravnih osnova. Realan razlog optu`nice protiv Vojisla-va [e{eqa sastoji se u zajedni~kom zadatku MKTJ da uni{ti, ne samo naj-vi{e politi~ko i vojno rukovodstvo SRJ i Srbije 90-ih godina, ve} da uni-{ti i potencijalno rukovodstvo Srbije. Svima je poznato da je stranka Vo-jislava [e{eqa jedna od najja~ih politi~kih snaga Srbije, a krajem 2007.godine ona je zauzela prvo mesto na parlamentarnim izborima.

Na kraju, va`no je ista}i da ono {to ostaje iza kadrova medija u proce-su protiv Vojislava [e{eqa jeste pruàwe dokaza o u~e{}u zapadnih dr-àva u najkrupnijim me|unarodnim zlo~inima s kraja HH, po~etkom XXI ve-ka, kao i pitawe o nelegalnoj delatnosti samog Tribunala. Borba Vojislava [e{eqa za srpski narod sa Ha{kim tribunalom ulazi usvoju novu i najopasniju fazu. Upravo sada je, kao nikad, va`na na{a podr-{ka srpskom nacionalnom heroju.

Prevod: Goran [impragaIzvodi iz teksta objavqenog u kwizi “Dvostruki standardi u za{titi

qudskih prava: slu~aj profesora [e{eqa”, izdawe: Fond istorijske per-spektive, Moskva 2009. godina.

– • –

Aleksandar Mezjajev, docent, {ef je katedre me|unarodnog prava na Upravnojakademiji u Kazawu.

Intervju – Remzi Klark, pravnik

[e{eq je `rtva korupcije pravde• U ~emu je sli~nost i razlika u procesima koji se vode pred Ha{kim

tribunalom i procesima koji se vode pred sli~nim sudom koji je oformqenu Bagdadu?

– Sli~nost je u tome {to nijedan od tih sudova ne istraùje pravu isti-nu da bi sproveli pravdu, ve} oba sprovode militarnu snagu nad pravim `r-

Marina Toman

– 27 –

tvama nasiqa. Glavna razlika je u tome {to je Me|unarodni krivi~ni sudza biv{u Jugoslaviju napravqen nezakonito od strane Saveta bezbednostiUjediwenih nacija, koji nije imao takvu mo}, odobrenu od UN, da formiratakav sud. Stoga su Sjediwene Ameri~ke Dràve i druge NATO zemqe, odkojih su tri bile stalne ~lanice SB, stvorile ovaj nelegalni sud, kako biprocesuirali “neprijateqe” i ne bi li se svetu ~inilo da su `rtve NATOnapada, u stvari agresori. U Bagdadu je uloga SAD bila prikrivena, ali sve-op{te prisutna. Prividno je izgledalo da je u pitawu ira~ki sud, dok je, ustvari, Amerika organizovala, obu~ila, finansirala i izabrala osobqe,sudije, advokate ... Osnovna svrha, tako|e je bila da se `rtve prikaù kaoagresori, odnosno da je nekakav “kriminalni element” vlasti bio odgovo-ran za stvarawe enormnih stradawa naroda i sveop{tu tragediju u Iraku.Svet do danas jo{ nije razumeo koliko je razaraju}e i okrutno fabrikova-we “mi{qewa” javnog mwewa, da je ira~ki narod kriv za sve.

• [ta mislite o procesu dr Vojislavu [e{equ koji se vodi pred Ha-{kim tribunalom. S obzirom da ste poznati kao borac za qudska prava, ka-ko ocewujete ugroàvawe wegovih qudskih prava, ukqu~uju}i i najosnovni-je procesno pravo na brzo i efikasno su|ewe?

– Veoma je va`no da qudi {irom teritorije biv{e Jugoslavije, a naro-~ito vi u Srbiji, shvatite da ne postoji nikakva razlika izme|u procesui-rawa biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a i lidera radikaladr Vojislava [e{eqa. Tom spisku bih danas pridodao i biv{eg lidera bo-sanskih Srba Radovana Karayi}a. Svrha je ista! U svim tim predmetima je-dini i osnovni ciq je da se uni{ti celokupno srpsko vo|stvo biv{e Jugo-slavije, upravo predstavqaju}i srpske lidera kao kriminalce, iako tu ulo-gu imaju agresori NATO zemaqa. Pored eliminacije srpskih lidera, ciqje i da se napravi predstava o nekakvom nezavisnom sudu, koji je navodnostvoren da sprovede pravdu i otkrije istinu, dok mu je prikrivena uloga dau potpunosti osudi projugoslovenske i srpske lidere. Ima jo{ jedan pri-kriveni ciq. Stvarawe razdora u srpskoj zajednici, lagawem da nije istinada su sva trojica srpskih lidera, u ovom slu~aju, pred Tribunalom – isti.Sva trojica su ̀ rtve su velike tragedije, koja je posledica sveop{te korup-cije pravde. [e{eq, Karayi} i Milo{evi} u ovom slu~aju su `rtve, dok suagresori – tuìoci, a za javnost je sve prikazano upravo obrnuto. Da u prav-di postoji istina onda bi NATO bio taj koji bi bio optuèn i osu|en. Pro-cesuirane bi bile i SAD i Nema~ka, i celokupno liderstvo koje je predvo-dilo NATO agresiju nad Srbijom 1999. godine, i sve te zlo~ine protiv hu-manosti i ratne zlo~ine nad narodom SRJ. Oni bi trebali da se brane predsudom, a ne prave `rtve koje trenutno sede na optuèni~kim klupama u Hagu.

• îni li vam se da Tribunal u saradwi sa vlastima iz Beograda, u stva-ri poku{ava ve{ta~ki da zadrì [e{eqa u Hagu, samo da se ne bi vratio uSrbiju?

– U nekom smislu ne postoji razlika izme|u [e{eqa, Karayi}a i Mi-lo{evi}a. Na primer Milo{evi}, je predan od strane vlasti u SRJ, {to ni-kada nisam mogao da shvatim i prihvatim, jer sam smatrao da je Srbija po-


– 28 –

sledwa zemqa na svetu koja bi bila spremna ili voqna da preda svog biv{egpredsednika ovakvom sudu. I on je tako|e proveo {est godina tamo, i tako-|e je konstantno bio u konfliktu sa Tribunalom. Hroni~no se borio da samsebe zastupa pred tim sudom i, tako|e se kao i [e{eq, opirao do samog kra-ja i naprasne smrti. A bilo je vi{e nego o~igledno da nije mogao fizi~kito sve daqe da podnese, {to je i rekao na jednom od ro~i{ta nekoliko danapre smrti. Zatraìo je hitnu medicinsku intervenciju, a s obzirom da mu jeuskra}ena, Tribunal je odgovoran za wegovu smrt. Ne vidim da }e ishod sa[e{eqem biti druga~iji. Lider Radikalne stranke i po Statutu Ha{kogtribunala i prema me|unarodnim pravnim propisima, ima pravo da se samo-stalno brani, i to je potpuno nesporno. Me|utim, u tom istom sudu danas se-di jedan od glavnih srpskih lidera, kojeg poku{avaju na sve na~ine da odvo-je od wegovog naroda, a svet o tome ni{ta ne zna. Svet je obave{ten da je uHagu nekakav “kriminalac” pod imenom [e{eq, koji je do{ao iz biv{e Ju-goslavije i bio je deo nekih zlo~ina. Pri tom ne znaju ni{ta o stvarnoj si-tuaciji u va{oj zemqi, niti i{ta o [e{eqevoj dugogodi{woj borbi da sesam zastupa pred tim sudom. Ista sudbina, smatram, o~ekuje i Karayi}a.

• Kakva sudbina o~ekuje srpski narod?– Agresija je vrhunski ratni zlo~in, a NATO je tokom svoje agresije nad

Srbijom bombardovao i bolnice i mostove. Danas ubijaju u Avganistanu, uIraku uni{tavaju kolevku civilizacije. Koliko jo{ nevinih qudi trebada strada da bi se ukinuo NATO! Apsurdno je {to se Milo{evi}u, Ka-rayi}u i [e{equ u Hagu sudi zbog zlo~ina NATO, a da se pri tom prikri-va stvarna svrha postojawa Ha{kog tribunala, a to je da se potpuno uni{tesve srpske vo|e. Ipak, Srbi su, ako ni{ta drugo, stotinama godina unazaddokazali da su ìlav i jak narod. I ako u ne{to imam veru, onda je to da }ese srpski narod izdi}i iznad svega!

• A Ha{ki tribunal?– [to se ti~e Ha{kog tribunala, smatram da on mora biti ukinut, jer

je ilegalan i ~ini zlo~ine. Ha{ki tribunal je osnovan kako bi se demoni-zovala Jugoslavija i taj sud je ilegalan. U Hagu èle da opravdaju NATOagresiju na Srbiju 1999. godine. Istorija }e pokazati krivicu NATO–a ikoliko su Srbi, na ~elu sa biv{im predsednikom Srbije i SR JugoslavijeSlobodanom Milo{evi}em, bili u pravu. NATO agresijom na Srbiju po~i-wen je veliki me|unarodni zlo~in koji je nametnula Amerika. NATO jekriv za agresiju i mora biti ukinut. Koliko }e jo{ zemaqa stradati i qu-di biti ubijeno zbog NATO–a. Izbrojte ratove svake ameri~ke administra-cije od tada, od Jugoslavije do Avganistana i Iraka, i sada{we opasnostiod jo{ ve}ih ratova. Svet se mora di}i protiv SAD koje dominiraju UN, anagomilale su oru`ja vi{e od ostatka sveta.

• Vreme{ni Klark, upitan da prokomentari{e svedoke koji se predTribunalom pojavquju po pravilu 92 bis, kaè da ga je stav Tribunala da sesvedoci unakrsno ispituju na osnovu wihovih pisanih i pro~itanih izjavasvojevremeno zapawio.

– Takva odluka bila je jasna povreda me|unarodne obaveze o civilnimpoliti~kim pravima, koja kao jedno od osnovnih prava ispitivawa svedoka

Marina Toman

– 29 –

garantuje javnost su|ewa i direktno ispitivawe svedoka, koga preko putasebe vidite licem u lice i sti~ete li~no uverewe.

• Klark u razgovoru za “Veliku Srbiju” posebno upozorava na obavezuda se svedok ispituje pred otvorenom sudnicom, gde svako moè da ga vidikako, svojim re~ima i po sopstvenim saznawima, spontano odgovara na pitawa:

– U na{em sistemu zapisano je kao ustavno pravo optuènog na suo~e-we i konfrontaciju sa svedokom. U takvom slu~aju on ne}e mo}i da vam go-vori stvari iza le|a, ve} }e sve morati da vam to kaè u lice.

Ovo {to je u~iweno smatram fundamentalnom povredom prava da se is-pita svedok. Ako ga vi pri tom ne ~ujete i ne vidite kako se pona{a, to jene{to sasvim drugo. Pri tom takvo isptivawe jo{ teè pada optuènom,koji mora u takvoj situaciji da se pripremi za odbranu iskqu~ivo iz doku-menata i samo na osnovu izjava koje fakti~ni nije ~uo u celosti.

Svedocima se, podse}a g. Klark, ne dozvoqava pred sudom da pred sobomdrè podsetnik, jer se ne zna da li je to ono {to neko stvarno svedo~i ilije samo ne{to {to je zapisao i {to èli da kaè. Jo{ mu je neverovatnijeda je uvedena praksa da se wihove “ìve” izjave zamene pismenim.

• Mislite li da ovakav postupak moè da obezbedi po{teno su|ewe, na-ro~ito ako, na primer, optuèni dr Vojislav [e{eq da odbija takve svedo-ke unakrsno da ispituje?

– Apsolutno ne. To je nemogu}e i nefer i do istine se ne moè sti}ipodse}awem na pismenu izjavu svedoka i samo ~itawem wegovih izjava.

Vi moète sesti i napisati tekst koji moè biti dokaz za va{ slu~aj,ali svako ko to ̀ eli da ospori, mora unakrsno da ispita ono {to je od stra-ne svedoka napisano.

• G. Klark navodi primer va`nog svedoka optu`be koji leì bolestanu bolnici, a su|ewe mora da te~e daqe. Cela porota se ne moè odvesti ubolnicu i ono {to se tada radi je odlazak advokata, koji pred video kame-rom i u prisustvu lekara ispituju svedoka:

– Traka se donosi pred sud, jer u postupku treba da se vidi lice svedokakad kazuje ono {to zna. To je najboqi na~in da se proceni kredibilitet sve-doka i svaki ~ovek, na osnovu svog iskustva, zna da li neko govori istinu iline. âk i kad je taj neko dobar glumac.

Razgovor obavila Marija M. Zari}

– • –

Remzi Klark, jedan od najrenomiranijih pravnika u SAD, tokom pedesetih go-dina bio je advokat pri sudu u Teksasu i Vrhovnom sudu SAD, a po~etkom sedamde-setih pri sudovima u Va{ingtonu i Wujorku.

U administracijama ameri~kih predsednika Kenedija i Yonsona, bio je po-mo}nik, potom zamenik, i na koncu i sam ministar pravde, i to u periodu u kojem sudoneti najva`niji zakoni kojima je ukinuta rasna segregacija, jedna od najbitnijihprekretnica u ameri~koj pravnoj istoriji.

Napustiv{i dràvnu slu`bu, nastavio je da se bavi advokaturom, i predaju}iistovremeno na nekoliko univerziteta (Hauard, Bruklin i dr), postao je jedan odsvetskih vode}ih aktivista u borbi za qudska prava.


– 30 –

Intervju – prof. dr Yon Laflend

Da je u Srbiji – [e{eq bi bio predsednikGost Radija “Govori Moskva”, u emisiji Natalije Burlinove 30. aprila

2009. godine bio je prof. dr Yon Laflend, britanski politikolog, koji setrenutno nalazi na du`nosti direktora programskih istraìvawa Insti-tuta za demokratiju i saradwu sa sedi{tem u Parizu. Laflend je napisaokwigu koja je u na{oj zemqi prevedena kao “Travestija”, o su|ewu Sloboda-nu Milo{evi}u i korumpiranosti me|unarodnog pravosu|a. U jednom po-glavqu, Laflend se bavi svedo~ewem dr Vojislava [e{eqa u procesu pro-tiv Slobodana Milo{evi}a i konceptom Velike Srbije.

• Upravo ovih dana odràna je prezentacija va{e kwige o su|ewu Slo-bodanu Milo{evi}u “Parodija pravosu|a: Ha{ki tribunal protiv Slobo-dana Milo{evi}a”. To je rusko izdawe, englesko je iza{lo pre dve godine iima veoma interesantan naziv, parodija pravosu|a. Objasnite nam otkud ta-kav naziv?

– Kwiga govori o tome da je proces protiv Milo{evi}a od po~etka svedo samog kraja, bio parodija pravosu|a. Drugim re~ima, to je navodno biosud, a u su{tini, samo maskenbal. Realno govore}i, sve to bila je nepravda.U sudskom procesu protiv Slobodana Milo{evi}a nepravda je bila prisut-na od samog po~etka. Optu`nica protiv wega podignuta je u jeku napada NA-TO na SRJ, u maju 1999. godine. NATO je u to vreme ve} nekoliko nedeqabombardovao Jugoslaviju i nastavio sa bombardovawem do po~etka juna. Op-tu`nica protiv Milo{evi}a i bombardovawe Jugoslavije bili su, u su{ti-ni, dve strane iste medaqe. U stvari, i jedno i drugo predstavqalo je napadna suverenitet Jugoslavije, i jedno i drugo je ostvareno u ime teorije me|u-narodnih odnosa poznate kao humanitarna intervencija, u vezi sa kojom dr-àve imaju pravo da se me{aju vojnim ili sudskim putem ako im se u~ini dase u drugoj zemqi kr{e qudska prava. Uzajamna veza izme|u NATO-a i Ha-{kog tribunala bila je toliko tesna da ste tokom nekoliko meseci u peri-odu vojne intervencije na glavnoj internet stranici Ha{kog tribunala mo-gli na}i dva linka. Jedan link je vodio na sajt OUN, u okviru kojih je osno-van Ha{ki tribunal, a drugi na sajt NATO sa kojim, teoretski, Tribunalnije imao nikakvu vezu. U realnosti je Ha{ki tribunal postao pravnooru`je NATO-a. Dakle, ja u svojoj kwizi tvrdim da je sud od samog po~etkabio nelegitiman. On je bio instrument rata. Tvrdim da je i sam rat protivJugoslavije, iz mnogo razloga, bio nelegalan. Prvo, zato {to je on zapo~etkao kr{ewe me|unarodnog prava. Drugo, wegovu osnovu ~ini LA@ isto kaoi u slu~aju rata protiv Iraka 2003. godine. I optu`nice podignute u odno-su na Kosovu bile su la .̀ U kwizi isti~em da, ako se sam projekat a priorizasniva na principu nepravde, onda }e on i ubudu}e nastaviti da funkcio-ni{e na istim tim principima nepravde. U kwizi sam poku{ao da prika-èm da je u predmetu protiv Milo{evi}a nepravda bila prisutna u svimaspektima, sve do wegove smrti.

• U svojoj kwizi vi pi{ete da proces protiv Milo{evi}a poti~e od ve-likih revolucionarnih tribunala iz pro{losti. On je osnovan da bi obja-

Marina Toman

– 31 –

vio nastanak novog svetskog poretka u me|unarodnom pravu. [ta je to noviporedak?

– U su{tini, novi svetski poredak formalno je utemeqen 11. septembra1990. godine. Sada je ovaj datum povezan sa jednim drugim tu`nim doga|ajem.Upravo tada, kada je Irak okupirao Kuvajt, Yory Bu{ stariji je objavio po-~etak novog svetskog poretka. [ta je on imao u vidu? Po{to je hladni ratbio zavr{en, a on je do septembra 1990. godine bio prakti~no zavr{en, }or-sokak u kome se na{ao Savet bezbednosti morao je nestati. Sjediwene Ame-ri~ke Dràve i tada jo{ postoje}i Sovjetski Savez postali su saveznici ibili spremni, za razliku od pro{losti, da jednoglasno glasaju, po{to su ra-nije prakti~no uvek glasali jedni protiv drugih. Tada je Bu{ izjavio da jekao rezultat toga nastupio novi poredak, zato {to je prvi put me|unarodnopravo imalo {ansu da postane univerzalno i da se odluke Saveta bezbedno-sti mogu izvr{avati putem prinude i primenom vojne sile. Tako je i bilo.Savet bezbednosti je 1991. godine odobrio rat protiv Iraka, koji se tadajo{ uklapao u okvire starog sistema me|unarodnih odnosa zato {to je Iraknapao drugu zemqu, a ciq rata je bio da se Irak istera sa teritorije drugedràve. Zato se moè re}i da je taj rat bio pre ispoqavawe starog me|una-rodnog sistema, nego novog. Ali u praksi je ta nadnacionalna ideologija ko-ja je stajala iza ovog rata uskoro postala toliko o~igledna da je u aprilu1991. godine isti taj Savet bezbednosti doneo seriju rezolucija na osnovukojih su SAD i Velika Britanija, s vremena na vreme, bombardovale tu ze-mqu do kona~nog upada 2003. godine. Drugim re~ima, novi svetski poredakpredstavqa nametnutu reviziju me|unarodnog prava, koja od sada daje mogu}-nost za me{awe u unutra{we poslove drugih zemaqa ~ak i bez postojawa od-re|ene rezolucije SB OUN. To je udaqavawe od sistema nastalog na ruina-ma Drugog svetskog rata, koji je negativno tuma~io takvo me{awe. PoveqaUjediwenih nacija, rezolucije Generalne Skup{tine, principi Me|una-rodnog krivi~nog suda ~vrsto fiksiraju princip suvereniteta i nedopu-stivost me{awa jedne dràve u unutra{we poslove druge dràve.

• Vratimo se nazivu kwige “Parodija pravosu|a: Ha{ki tribunal pro-tiv Slobodana Milo{evi}a”. Koliko shvatam, vi tvrdite da je delatnostHa{kog tribunala veoma ispolitizovana i da je sam proces koji je vo|enprotiv Milo{evi}a ispolitizovan proces. To nije ustaqeno gledi{te ka-da je re~ o zapadnim ekspertima. Da li vam na Zapadu takvo gledi{te praviprobleme u radu?

– Ono mi ne stvara neke ozbiqne probleme ali se, recimo, nije uvek do-bro odraàvalo na moju karijeru. Me|utim, da sam odlu~io da napi{emkwigu podr{ke delatnosti Ha{kog tribunala, tada bih bez sumwe mogao dara~unam na posao predava~a na nekom zapadnom univerzitetu ili u sistemuistog tog Ha{kog tribunala.

• Koliko je va{a kwiga bila provokativna pre dve godine kada je tamoobjavqena? Ovde je jasno, ovde je auditorijum {iri i ovde qudi u ve}oj me-ri dele va{e poglede, dok zapadni auditorijum mawe zna o situaciji u Jugo-slaviji i na wu gleda iz drugog ugla, a posebno na delatnost Ha{kog tribu-nala. Koliko ste tada bili provokativni?


– 32 –

– U zapadnom javnom mwewu shvatawe tih doga|aja se veoma mnogo raz-likuje od toga kako te doga|aje ovde poimaju. Na Zapadu 99 odsto qudi doì-vqava Milo{evi}a kao Hitlera, kao i da su Srbi vr{ili genocid. Sasvimje mogu}e da je to {to sam ja pisao moglo isprovocirati qude. S druge stra-ne, ja sam tokom niza godina pisao ~lanke u najrazli~itijim novinama kojeizlaze u Britaniji u velikom tiraù, ukqu~uju}i i teme vezane za Ha{kitribunal. Zato oni koji su pratili moje publikacije nisu bili iznena|eni,jer su znali moj stav koji sam tada mnogo puta stavqao na papir pre nego {tosam odlu~io da napi{em kwigu.

• Zamolila bih vas da sada malo porazgovaramo o aktivnostima koje suneposredno vezane za sam Ha{ki tribunal po{to ste mnogo vremena posve-tili izu~avawu wegovog rada i sl. Za{to Ha{ki tribunal, i Zapad u celi-ni, imaju toliko negativan odnos prema Srbima? Jugoslavija nije nikada,ako se setimo istorije, zauzimala antizapadni stav, da bi posle raspadaSSSR-a Zapad upotrebio sve raspoloìve snage da razbije Jugoslaviju. Toje i ostvario. Otkud takav trend i gde je nastao?

– Slaèm se sa vama. To je veoma neobi~an fenomen koji do kraja i samne shvatam. To da su Srbi i Jugoslavija uvek imali prijateqski odnos sa Za-padom, to je stvarno tako. Jugoslavija je posebno ~vrste odnose imala sa mo-jom zemqom, Velikom Britanijom. Vinston êr~il je aktivno pomagao Ti-tu da do|e na vlast, da bi posle rata VB i Jugoslavija nastavile da imaju ve-oma dobre prijateqske odnose. Mislim da odgovor na va{e pitawe leì ure~i slovenofobija koja, naàlost, stvarno postoji i koja, bez sumwe, po-stoji u ve}oj meri u odnosu prema Srbiji i Rusiji i u mawoj meri u odnosu naostale slovenske zemqe. Ne mogu vam re}i odakle ba{ proisti~e ta slove-nofobija. Nemam za to obja{wewe. Ali dobro znam da su upravo te dve na-cije, Srbi i Rusi, veoma ~esto objekat demonizovawa, ma {ta da se de{ava uodnosu na druge zemqe.

• Mnogi ruski eksperti govore o tome da se na primeru Jugoslavije uve-`bavao mogu}i scenario razbijawa Rusije kao ogromne dràve. Da li se sla-ète sa takvim tuma~ewem doga|aja?

– Ne mogu sigurno da tvrdim da je takav plan postojao. Ali, ~ini mi seda, od momenta kada je na vlast do{ao Vladimir Putin, Zapad koristi tak-tiku opsade Rusije i {to dubqeg prodirawa na teritorije koje se nalaze uruskoj sferi uticaja. Kada govorim o tim teritorijama, imam u vidu i Gru-ziju i Ukrajinu. Naravno da te zemqe nisu deo Rusije, ali su one tradicio-nalna sfera interesa Rusije. Takav plan stvarno postoji i moèmo re}i dase posle pada Milo{evi}a ovaj plan po~eo ostvarivati. U pravu ste kadakaète da plan Zapada nije bio ograni~en samo na Jugoslaviju, dokaz za toje pristupawe pribalti~kih i niza dràva Isto~ne Evrope NATO-u 2004.godine. Nastavqa se, dakle, pritisak na zakavkaske zemqe i Ukrajinu.

• Yone, mnogi su Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju upo-re|ivali sa Nirnber{kim procesom. Me|utim, vi u svojoj kwizi tvrdite daje to dijametralno suprotno, zato {to je Ha{ki tribunal nelegalan, zavi-san i prili~no pristrasan sud. Koliko je praksa osnivawa sli~nih sudovaza pojedina~ne zemqe prihvatqiva u novim uslovima?

Marina Toman

– 33 –

– Osnivawe takvih sudova je tipi~na pojava u okvirima novog svetskogporetka. Videli smo sli~nu situaciju kada je osnovan Me|unarodni krivi~-ni sud 1998. godine, koji je svoj rad po~eo 2001. godine i koji je bukvalno umartu uradio ono {to je uradio SB OUN kada je osnovao Ha{ki tribunalili Tribunal za Ruandu 1993. i 1994. godine. Upravo je taj sud doneo presudu{efu dràve koji nije potpisao sporazum o wegovom osnivawu. U martu ovegodine, Me|unarodni krivi~ni sud je podigao optu`nicu protiv predsedni-ka Sudana koji, kao {to su uradile i mnoge druge zemqa sveta, nije potpisaoStatut me|unarodnog krivi~nog suda. Na osnovu tog statuta, Me|unarodnikrivi~ni sud moè voditi sudske procese samo u odnosu na ona lica ~ija jezemqa potpisala Statut o osnivawu. U skladu s me|unarodnim pravom, uStatutu nema i ne moè biti odrednice da sud moè podizati optu`niceprotiv {efa dràve koja nije potpisala ovaj dokument, i kao posledica, ju-risdikcija tog suda ne moè da se odnosi na tu dràvu. Isto je i u slu~aju Ju-goslavije koja nikada nije traìla osnivawe specijalnog tribunala za samusebe i nije se slagala da sara|uje sa Hagom sve do potpisivawa Dejtonskogmirovnog sporazuma. Na taj na~in mi postajemo svedoci kako se princip, is-kori{ten za osnivawe Tribunala kao krivi~nog suda, {iri na vi{i nivo.U oba slu~aja kqu~ni momenat je uloga Saveta bezbednosti, iako su ti sudo-vi instrument uticaja zapadnih zemaqa, a za Ha{ki tribunal je to potpunota~no. Nemojmo da zaboravimo da su Rusija, koja je bila “za” i Kina, koja seuzdràla, dale zeleno svetlo za rad tih tribunala. Naravno da je 1993. godi-ne Rusija bila u druga~ijoj situaciji nego danas. Ali ja sam spomenuo Rusi-ju u vezi s mandatom Ha{kog tribunala, a poznato je da on isti~e 2010. godi-ne i moè da se produì samo u slu~aju pozitivnog glasawa u SB OUN. Ru-sija je isto tako glasala da svi predmeti koji se ti~u Darfura budu raspra-vqani u okvirima Me|unarodnog krivi~nog suda. Uveren sam da tada ni Ru-sija ni ostali ~lanovi Saveta bezbednosti nisu u potpunosti shvatali do~ega sve to moè dovesti.

• @elela sam da vas pitam o slu~aju profesora [e{eqa. Verovatno ste~uli o tome. Dakle, slu~aj profesora [e{eqa. [ta mislite o tom predmetu?

– Sudski proces protiv profesora [e{eqa je monstruozan. Smatraosam da je su|ewe Milo{evi}u uàsno i da gore ne moè biti, da bi u nekimaspektima proces protiv [e{eqa bio jo{ gori. U predmetu [e{eq posto-je dva momenta koji posebno {okiraju. Prvo, sama ~iwenica da se [e{eqpredao sam u ruke Tribunala, ako se ne varam 2001. godine. Mislim da je po-stupio prili~no nesmotreno. Pro{lo je skoro ~etiri godine do po~etkaprocesa. U svetu nema nijednog sli~nog civilizovanog pravosudnog sistemakoji bi drào zatvorene qude ~itave ~etiri godine do po~etka su|ewa. Pritome su drugim optuènicima, ukqu~uju}i i Srbe, dozvoqavali odlazak ku-}i do po~etka sudskog procesa. Na primer, Milanu Milutinovi}u je bioodobren odlazak u Beograd dok su vr{ene pripreme za wegov sudski proces.Dok je u slu~aju profesora [e{eqa suprotno, drè ga u Hagu kao i Milo-{evi}a. Ali vrati}u se jo{ na ovu ~iwenicu. Drugi {okantan momenat sesastoji u tome {to za taj vremenski period, o kome govori Ha{ki tribunal


– 34 –

i [e{eqa optuùju za ratne zlo~ine, taj ~ovek nije vr{io nijednu poli-ti~ku ili zvani~nu funkciju. Da, on jeste bio politi~ar, ali se nije nala-zio na ~elu bilo kog ministarstva i nije imao ~inovni~ke funkcije. Ha-{ki tribunal ga optuùje samo za dràwe govora, kako kaù na Zapadu, zboggovora koji provociraju mr`wu. On je izveden pred sud zbog svojih re~i.

• @elim da objasnim na{im slu{aocima da je to isto kao kad bi, ne dajBoè, Vladimira Volfovi~a @irinovskog za wegove sli~ne i ne uvek pri-merene re~i izveli pred specijalno osnovan tribunal. To se danas de{avau slu~aju [e{eq.

– Moram da primetim da izme|u Vladimira @irinovskog i Vojislava[e{eqa postoji velika razlika, sadràna u ~iwenici da gospodin @iri-novski nikada nije imao realnu {ansu da postane predsednik Rusije. Da se[e{eq, umesto u Hagu, sve ovo vreme nalazio u Srbiji, on bi sa velikom ve-rovatno}om uspeo da pobedi na predsedni~kim izborima.

• Slede}i tu logiku, Ha{ki tribunal je sve ovo vreme drào potenci-jalnog predsednika Srbije. Ispada da je Ha{ki tribunal mehanizam Zapadaza politi~ku kontrolu nad biv{om Jugoslavijom.

– U vezi sa tim ja nemam nikakve sumwe. Su{tina je da bi [e{eq i Ra-dikalna stranka pobedili ili na parlamentarnim ili na predsedni~kimizborima, ali ako ho}ete, oni su bili jako blizu ostvarewa tog ciqa. Uz-gred, na posledwim parlamentarnim izborim oni su pobedili, ali mimowih je formirana ve}inska koalicija. Oni su bili prvi na svim izborima,ali realno nisu dobijali dovoqnu koli~inu glasova da bi mogli osvojitivlast budu}i da su bili na prvom mestu. Da je u tim trenucima [e{eq biou Srbiji, wegova partija bi ili pobedila ili bi dobijala vi{e poslani~-kih mandata tokom svih izbora. Da se to desilo, pitawe pristupawa SrbijeEvropskoj uniji bilo bi skinuto sa dnevnog reda, po{to su radikali protivpristupawa Srbije u EU. Za Zapad je najbitnije da Srbija nastavi da teìprema EU. Zato smatram da se zbog toga [e{eq i drì u zatvoru, radi na-stavka evropskih integracija.

• Ali to se nastavqa, Srbija je zauzela kurs prema EU, sada po~iwe sa-radwu na procesima prema NATO-u. Koliko moèmo, apstraktno govore}i,tvrditi da }e Zapad ostvariti svoje ciqeve?

– Verovatno je jo{ va`nija ~iwenica da }e, sem pristupawa EU, Srbi-ja sara|ivati sa NATO-om. Na Balkanu se ve} nalaze vojne baze NATO iSAD, ukqu~uju}i i samu teritoriju Kosova. To je vojna okupacija Balkanai ona je sada sve o~iglednija. Ako te zemqe postanu ~lanice NATO-a, onda}e ta saradwa biti jo{ ve}a. Bugarska i Rumunija su ve} ~lanice NATO-a iza popuwavawe ~itavog mozaika nedostaju republike biv{e Jugoslavije.Uveren sam da }e one tako|e postati ~lanice NATO-a.

• Ako je politizacija Ha{kog tribunala toliko o~igledna, ona se prak-ti~no i ne moè sakriti. Za{to onda na Zapadu, ipak, ima mnogo qudi kojiprihvataju te procese koji se danas odvijaju u svetu i Evropi? Za{to je on-da u svetu tako malo qudi sa takvim gledi{tem kao {to je va{e? Da li je toneprijatno, da li je to politi~ki nekorektno, za{to? Ili su stvarno svi

Marina Toman

– 35 –

toliko uvereni da je Milo{evi} bio apsolutno zlo da Srbija mora bitiuni{tena do kraja?

– Mislim da odgovor na to pitawe moè da {okira ruske slu{aoce. Neèlim da zvu~im kao paranoik, ali sredstva javnog informisawa se nalazepod kontrolom. Ona se kontroli{u. Naravno, qudi mogu govoriti to {tomisle, da pi{u to {to èle, kao npr. ja. Kada kaèm da se sredstva javnoginformisawa kontroli{u, nemam u vidu to da se ona kontroli{u tako davi ne moète iznositi svoje opoziciono mi{qewe. Kada to govorim, presvega mislim da se kontrola ostvaruje tako {to se kontroli{e forma u ko-joj se daje informacija. U tom smislu, kontrola stvarno postoji, i ona seo~igledno ostvaruje, ali ne obavezno od strane same vlade. Ali, kada se ra-di o preno{ewu novosti u sredstvima javnog informisawa, postoji veomajasna ideolo{ka linija. Mo`da je jo{ va`nije to koliko se sistematski tenovosti ponavqaju. Kada poku{avate da propagirate neku informaciju, ve-oma je va`no da je stalno ponavqate. Ako se svaki put, kada se govori o Ru-siji u sredstvima javnog informisawa, ponavqa da je u Rusiji diktatura, ida je Vladimir Putin Ivan Grozni, rezultat toga je da }e qudi brzo pove-rovati u to. Znam mnoge Britance koji sebe smatraju civilizovanim qudi-ma {irokih pogleda, koji ako sretnu Rusa, npr. vas ili moje drugove koji ̀ i-ve u Engleskoj, koji govore da u su{tini Rusija nije takva kakvom je oni za-mi{qaju, oni vam jednostavno ne}e poverovati. To se de{ava zbog toga {tosredstva javnog informisawa, tokom dugog vremenskog perioda, tvrde su-protno.

• Da, to je stvarno za~u|uju}a stvar zato {to smo sve to videli na pri-meru doga|aja na Kavkazu. Kako su dobijali informacije zapadni gledaoci,a kako ruski? Koliko su ideologizovana zapadna sredstva javnog informi-sawa? Pomenuli ste Kosovo, molim vas da malo porazgovaramo na tu temu,za{to da krijemo, to je za Srbiju jako vaàn momenat. Smatrate li da je re-alno odvajawe severnog dela Kosova i kolika je verovatno}a da se to desi?Da li }e to Zapad dozvoliti, kaìmo otvoreno? Ili }e Kosovo ostati ta-kvo kakvo je danas i u}i u evropske strukture jedinstveno?

– Naravno da }e Zapad nastaviti da insistira na teritorijalnoj celo-vitosti nedavno odvojenog Kosova, podrazumevaju}i neodvojivost severnogdela. Osim toga, sa aspekta Srbije, zvani~ni Beograd nije zainteresovan zaodvajawe severnog dela Kosova i wegovog pripajawa ostatku Srbije, prizna-ju}i gubitak drugog dela Kosova. To nije u interesu Srbije iz dva razloga.Kao prvo, severni deo Kosova nije jedina srpska enklava na Kosovu, velikasrpska enklava se nalazi u ju`nom delu, na granici sa Makedonijom. Drugo,{to moè biti jo{ va`nije, na jugu Srbije postoje velike enklave gde ̀ ivemnogobrojni Albanci. Ako bi se, recimo, Srbija sloìla sa podelom Ko-sova i odvajawa severnog dela pokrajine – Mitrovice, tada je prakti~no ne-izbe`no da enklave na teritoriji same Srbije, u rejonu Pre{eva, gde su 80odsto stanovnika Albanci, zatraè odvajawe od same Srbije. Mislim da jeova situacija te{ka za re{avawe.

Ne zaboravimo da je ~itavo ovo pitawe oko Kosova smi{qeno radi to-ga da nas natera da verujemo da je Kosovo nezavisno. Kosovo nije nezavisno.


– 36 –

Ono nikada ne}e biti nezavisna dràva, makar ne vi{e od ostalih balkan-skih marionetskih dràva. Progla{ewe nezavisnosti se doìvqava kaodirektiva koju je dala Evropska komisija iz Brisela. Kada su proglasilinezavisnost, kosovski lideri su prakti~no samo objavili tekst koji su imizdiktirali wihovi zapadni {efovi. Vode se pregovori o pravima nacio-nalnih mawina, integracijama u evroatlantske strukture, daju se poziviEU da vr{i nadgledawe razvoja politi~kih procesa na Kosovu. O kakvoj ne-zavisnosti ovde moèmo da govorimo? Gotovo ista situacija je i u Bosni.Radi se o protektoratu. Kosovo je vojni i politi~ki protektorat Zapada.Pitawe vojnog protektorata Kosova i prisustva vojne baze, uzimaju}i u ob-zir sve to, mislim da }e Zapad i ubudu}e biti zainteresovan za o~uvawe ne-jasne situacije u ovom regionu.

• Smatrate li da dana{wa Srbija ima neku drugu alternativu osim ula-ska u EU i u NATO strukture? Mo`da je preuraweno sada govoriti da Sr-bija treba da ide u NATO, ali u perspektivi?

– Naravno da ima. Sve evropske zemqe imaju alternativu da se pridru-è ili ne Evropskoj uniji.

• Mo`da tada pitawe treba preformulisati. Da li srpsko rukovodstvoima dovoqno hrabrosti, ~vrstine i èqe da zauzme nezavisan pravac? Ili}e oni ipak teìti EU?

– Mislim da srpska vlada nesumwivo ne}e voditi antizapadnu politi-ku. Takvo pitawe ~ak ne postoji. Sada politi~ku elitu Srbije apsolutnokontroli{u. Ranije smo govorili o dràwu Vojislava [e{eqa u zarobqe-ni{tvu, {to donosi svoje plodove. U skorije vreme ne}e biti izbora takoda }e se situacija te{ko promeniti. Sada{we rukovodstvo Srbije }e radi-ti ono {to im kaù wihovi bosovi iz Brisela ili Va{ingtona. U~ini}esve da bi postali ~lanovi Evropske unije. Zbog toga }e, ovako ili onako,traìti put re{ewa kosovske situacije.

• Moram da vas pitam o odnosima Rusije i Zapada. Poznato je da raditeu Parizu, na ~elu ste odeqewa u Institutu za demokratiju i saradwu. Kakovidite odnose Rusije i Zapada? Pogled iz Pariza i Londona?

– Veoma sam uznemiren i razo~aran zbog nastavqawem pogor{avawa od-nosa Rusije i Zapada. Ovo pre svega govorim kao Evropejac i Britanac kojisada ìvi u Francuskoj. Uvek sam bio oponent EU i sada smo svedoci jo{jedne negativne pojave – ~lanstva u EU. Evropska unija je gra|ena u godina-ma hladnog rata, uz neposrednu kontrolu SAD. I danas EU postoji zahvaqu-ju}i dominaciji SAD u svetu. Unija nastavqa da unakazuje ono {to je osno-va odnosa izme|u vode}ih evropskih zemaqa. Konkretno, ja Rusiju doìvqa-vam, bez ikakve sumwe, kao jednu od vode}ih evropskih dràva. Na{a spoq-na politika se nalazi pod sna`nim uticajem Amerike, a za to smo, nema sum-we, sami krivi. Me|utim, daleko ve}a opasnost proizlazi iz antinacional-ne ideologije EU. Evropska unija je vi{enacionalna, nadnacionalna tvore-vina, apsolutno neprijateqski orijentisana ideji nacionalne dràve. Jed-na od krajwe neèqenih posledica te antinacionalne i, iskreno govore}i,netradicionalne ideologije je da ve} tokom posledwih 5 godina, a na ini-cijativu SAD, EU nastavqa da vodi intenzivne pregovore sa Turskom. Tur-

Marina Toman

– 37 –

ska je zemqa sa osamdesetmilionskim stanovni{tvom, tu dràvu kontroli-{e vojska. Dràva sa nerazvijenom ekonomijom i, najbitnije, to je musli-manska zemqa. Ako Turska postane ~lanica EU, zapadno dru{tvo }e imatikatastrofalne posledice, masovne migracije muslimanskog stanovni{tvaiz veoma siroma{ne zemqe, ru{ewe ose}awa evropskog identiteta. Iako jeTurska u evropskoj istoriji bila vaàn igra~, ona nikada nije bila evrop-ska zemqa. Ta antinacionalna ideologija dovela je do toga da vodimo veomatesne pregovore sa zemqom koja je ponajmawe bliska Evropi. Istovremeno,mi se veoma negativno, i neprijateqski, sa sumwama, odnosimo prema drugojzemqi koja je u mnogo ~emu sli~na nama, iako je po teritoriji mnogo ve}a odnas, ali jednaka po broju stanovnika. To je zemqa koja se zove Rusija. Nala-zimo se u paradoksalnoj i, otvoreno govore}i, glupoj situaciji. Imamo pri-jateqske odnose sa nerazvijenom muslimanskom zemqom i sa neprijateq-stvom se odnosimo prema evropskoj, hri{}anskoj zemqi koja se intenzivnorazvija. To je jedan veoma poraàvaju}i paradoks savremene politike.

• Yone, vi radite u ruskom institutu. Kako va{e kolege Britanci,Francuzi prihvataju tu ~iwenicu da vi radite upravo u ruskom institutu.Meni je jasno da je apsolutno normalno kada Rusi i predstavnici drugih na-cija odlaze u te iste SAD, rade tamo u velikim nau~nim centrima. Znam daje tokom formirawa ovog instituta bilo mnogo buke i pri~a da je to insti-tut koji }e propagirati politiku Kremqa i sl. Da li se sada odnos premaInstitutu promenio i koliko je takva delatnost efektivna?

– Moram da kaèm da me Britanci sumwi~avo doìvqavaju, kaù da ra-dim za Vladimira Putina, drugim re~ima, za autoritarnog diktatora. Ubritanskoj {tampi Vladimir Putin ima krajwe negativan imiy. Naravnoda to nije wegova krivica, ve} problem same britanske {tampe. U Francu-skoj je situacija apsolutno druga~ija. Tamo je prisutan zna~ajan rusofilskitrend, pri tom prili~no kriti~ko raspoloèwe prema sada{woj vladi, aposebno neprijateqski odnos prema proameri~koj spoqnoj politici Niko-lasa Sarkozija. Istovremeno oni imaju nostalgiju prema onom vremenu ka-da su Francuska i Rusija bile saveznice. Tako da se situacija u Francuskojsu{tinski razlikuje od situacije u Britaniji. Zato je odluka da se otvorievropsko odeqewe Instituta upravo u Parizu bila apsolutno ispravna.Mo`da je u nekim aspektima London uticajniji evropski glavni grad, ali suu Parizu, ipak, prijatniji uslovi za uzajamni dijalog izme|u Rusije i Evrope.

• Koje oblasti obuhvata delatnost Instituta? Da li va{u delatnostobavqate samo u Francuskoj ili u drugim zemqama?

– Na{a kancelarija se nalazi u Parizu, tako da se osnovni doga|aji od-vijaju u Parizu. Ali rukovodilac Instituta Natalija Aleksejevna Naro~-nicka i ja u~estvujemo u doga|ajima koji se organizuju i u drugim evropskimzemqama. Na primer, ove nedeqe N. A. Naro~nicka odlazi u Ma|arsku, gde}e u ime Instituta u~estvovati na konferenciji. Mi tako|e organizujemoskupove u drugim gradovima i zemqama. Deo na{ih aktivnosti je posve}enpitawima istorije, ali najve}i deo na{ih aktivnosti je vezan za pravnu iakademsku tematiku. Slede}e nedeqe imamo skup sa temom o ulozi nevladi-nih organizacija na izborima, uz u~e{}e francuskog profesora, stru~wa-


– 38 –

ka za tu oblast. Mislim da su va{i slu{aoci dosta upoznati sa takozvanimobojenim revolucijama u Ukrajini i Gruziji. Mnogi skupovi su vezani za od-nos prema qudskim pravima i ideji o nacionalnom suverenitetu.

• Dakle, moèmo re}i da Institut ima ozbiqne planove da razvija na-u~nu misao i organizuje razne nau~ne skupove. Da li je to stvarno tako?

– U po~etku smo ̀ eleli da se pozicioniramo kao istraìva~ki centarkoji merodavno i jasno govori o negativnim posledicama novog svetskog po-retka, o ~emu smo govorili na po~etku emisije. Sigurno znam, obzirom dasam pisao na tu temu u britansko-evropskoj {tampi tokom niza godina, da seniko ne bavi tom temom, niko se ne bavi ovim poslom. Nijedan od mnogobroj-nih nau~nih centara u SAD, Britaniji, Francuskoj i Nema~koj, ne bavi seistraìvawem ovog veoma va`nog pitawa, o ulozi suverene dràva kaoosnove me|unarodnih odnosa. [to re|e postavqamo pitawe za{to su posleDrugog svetskog rata upravo suverene dràve postale osnova novih me|una-rodnih odnosa, svet koji se od kraja Drugog svetskog rata nalazi u stawu ne-stabilnosti, nastavqa da se nalazi u takvom stawu.

• @elela bih da na kraju ne{to poèlite ruskim ~itaocima koji }eobavezno da pro~itaju va{u kwigu.

– Nadam se da }e im se kwiga dopasti i da ne}e biti mnogo neraspolo-èni kad je pro~itaju. Nadam se da }e im kwiga pomo}i da shvate za{to Ha-{ki tribunal mora biti zatvoren i da se ne radi o zatvarawu, konkretno,samo ovog tribunala, ve} da se radi o tome da je nadnacionalno pravosu|eveoma opasno ideja.

Hvala vam Yone {to ste u~estvovali u na{oj emisiji i, naravno, na ve-oma netipi~nim odgovorima.

Preveo: Goran [impraga

Intervju je emitovan na moskovskoj Radio stanici “Govori Moskva”30. aprila 2009. godine.

– • –

Prof. Dr Yon Laflend je britanski istori~ar i politikolog. Doktorat izfilozofije stekao je na Univerzitetu u Oksfordu. Nau~ni saradnik je Centra zaistoriju Centralne Evrope pri Sorboni, predava~ filosofije i politikologijepri pariskom Institutu za politi~ka istraìvawa. Autor je brojnih ~lanaka i ne-koliko monografija, me|u kojima su: “Smrt francuske politike pod Miteranom”,“Istorija politi~kih procesa od Karla I do Sadama Huseina”, itd. Jedan je od naj-o{trijih kriti~ara rada Ha{kog tribunala. Autor je kwige “Travestija”, o su|e-wu Slobodanu Milo{evi}u i korumpiranosti me|unarodnog pravosu|a.

Rajko Petrov Nogo, pesnik

Za{to govorim o [e{equOd kako sa na Sretewe Gospodwe 2004. Godine iz Mari}evi}a jaruge ku-

kuriknuo o sje~i knezova, i obnovio stih Filipa Vi{wi}a: “Jednog posje}a dva }e ute}”, i rekao da ta dvojica jo{ beè, egzoti~ni bumbari i ~inov-nici na{e demokrature ho}e da mi stave flastere na usta. Oni finiji mepoluglasno pitaju za{to o [e{equ govorim.

Marina Toman

– 39 –

Zato, mili moji, ho}u da se zna da nisam sa ovima {to tuku svezane. Nisa ovima {to se prikriveno i neprikriveno raduju {to tamo u Hagu ubijajuonog ~ovjeka. Ni sa ovima {to ih sve rane tu|eg roda bole.

Jer to je polusvijet koji je ro|en samo zato da sve {to je uspravno i vi-soko u blato svali, a onda i “prikvasi”.

Tamo gde gospodari Veliki Inkvizitor, nema ni prava ni pravde. TomeVelikom Inkvizitoru [e{eq vra}a ̀ ivotnu ulaznicu. Obespravqen, [e-{eq odbij ada ìvi.

Ko je Veliki Inkvizitor?Onaj {to nas je bombardovao i za taj zlo~in optuìo bombardovane.Onaj {to je propisao pravila po kojima sudi, a tih se pravila ne drì,

i tako samo parodira sopstveni sud.Potraùju}i pravila koja mu je taj sud prepisao, [e{eq je tu parodiju

u~inio svima vidqivom. Oni, dakle, ubijaju tog ~oveka zato {to ih je u to-gama, pod perikama i kapuqa~ama prepoznao.

[e{eqa ubijaju. Ali ga ne mogu poniziti.I Srbiju, koja tako|e, naro~ito Kosovo, na robiji, ubijaju. Ali sve dok

se u onoj ka`weni~koj koloniji weni sinovi ovako drè, ni Srbiju ni Srp-stvo ne mogu poniziti.

[trajk gla|u Vojislava [e{eqa jo{ jedan je snaàn stih u himni “ Bo-è pravde”

[e{eqevo gladovawe je visoko simboli~an gest.Jer, [e{eq danas, kao i Milo{evi} ju~e, tamo personifikuje Srbiju.

Personifikuje i tebe koji kaè{ kako te se to ne ti~e. Tica}e te se!Kao u velikim klasi~nim romanima, [e{eq radikalno svodi ra~une

sa svojim idejama. Ispuwava sudbinu.Vidite li auru oko te glave? Vidite li kako se gorostasni David [tr-

bac obr}e u nekog novog Stevana Sin|eli}a? Taj }e nivi Stevan Sin|eli},ja{ki suàw, gnevom koji je okrenuo u sebe, s gladovawem, dakle, dignutimo`da u vazduh i sebe i tu ha{ku nakazu.

Ta rije{enost da se ide do kraja – starinski je srpska. Budimo dostojnitog ~ina.

I da vas na kraju podsjetim da je na po~etku pro{log vijeka jedan suàw~udnog imena koje je bilo “ sastavqeno od jednog na~ela i jednog arhangela”( Gavrilo Princip) na svojoj zatvorskoj porciji napisao lozinku koju bi,evo, po~etkom ovog vijeka simboli~no mogao potpisati Vojislav [e{eq:

Dobro je rekao pre @eraji} soko sivi:Ko ho}e da ìvi, nek mre - ko ho}e da mre, nek ìvi!

2. decembar 2006. godineTekst je objavqen u ~asopisu “Nova Zora”

– • –

Rajko Petrov Nogo je jedan od najistaknutijih srpskih pesnika. Diplomirao jekwièvnost i srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a magistriraona Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Autor je brojnih kwiga pesama, studija, ese-ja... Za poeziju je nagra|ivan Brankovom, Zmajevom, Isidorinom i mnogim drugimnagradama.


– 40 –

Matija Be}kovi}, pesnik

Veliki literarni likPobedniku je malo pobeda, ho}e i da bude u pravu. Malo mu je da porazi,

ho}e i da ponizi. Nije mu dosta da protivniku uzme ̀ ivot, traì mu i obraz.Tako je bilo posle svih ratova, pa se ne{to sli~no ponovilo i posle

ovog posledweg. Pobednik je poverovao u sopstvenu propagandu da su pora-ènici ne samo zlo~inci, nego su i kukavice i glupaci. Da to dokaè, osno-vao je i Ha{ki sud.

Me|utim, desilo se suprotno. Rezultat je bio suprotan nameri. Umestoda osramoti poraène i optuène – osramotio je sebe, me|unarodno pravoi pravdu. Tako je platio isuvi{e visoku cenu i da mu je bila sada{wa pamet,takav sud nikad ne bi ni osnovao.

Vojislav [e{eq se na Ha{kom sudu pojavio kao David [trbac s atom-skom glavom. Postao je ne{to {to bez Ha{kog suda ne bi bio: veliki lite-rarni lik koji ~eka svog Servantesa.

– • –

Matija Be}kovi} je jedan od najistaknutijih srpskih pesnika. Za svoje pesni-{tvo Be}kovi} je dobio mnoge nagrade, me|u kojima su i “Milan Raki}”, Oktobar-ska, Zmajeva, Disovo prole}e, Belovodska rozeta, Zlatni krst kneza Lazara, Odzi-vi Filipu Vi{wi}u, Biblios, nagrada Vukove zadu`bine, Wego{eva nagradu itd.

Za poemnu “]era}emo se jo{” dobio je nagrade Tipar, Zlatni bestseler, “Jo-van Du~i}” i “Laza Kosti}”. Za dopisnog ~lana SANU izabran je 1983. godine, a zaredovnog 1991. godine.

Intervju – Dobrica Eri}, pesnik

Hag èli da ubije vojvodu [e{eqa– Ha{ki tribunal je nenaoruàna i dobro pla}ena mafija, kojom ruko-

vodi najve}a teroristi~ka organizacija na svetu, koja se zove NATO i kojase toboè bori za demokratiju i qudska prava {irom sveta, a u stvari ko-risti silu i sprovodi krvavu tiraniju i nepravdu i poniàva i unesre}ujemilijarde nedu`nih qudi {irom sveta, pa i na{ narod, a potpomaè i pri-znaje kao legitimnu jednu teroristi~ku bandu, OVK na Kosovu i Metohiji,koja je wihov ogranak i wihova krvava ruka – smatra poznati srpski pesnik,prozni i dramski pisac Dobrica Eri}.

• Verujete li u pojam “ha{ka pravda” u slu~aju Vojislava [e{eqa?– Ha{ka pravda ne postoji, ~ak ni u glavama onih koji tu lakrdiju obja-

vquju; postoji samo ha{ka nepravda nezapam}ena u istoriji ~ove~anstva, ko-ja }e ostati kao najru`nija mrqa na licu svetskog prava i poretka ako svetpreìvi svoje posrnu}e.

• Kako gledate na proces protiv Vojislava [e{eqa?– Mislim da je on oti{ao tamo da im poskida obrazine. Nisu ga oni ni

traìli, traìla je to na{a tada{wa vlast. Sad “tamo oni”, kako na{ na-rod kaè za ne~astive sile, ne znaju {ta }e sa wim. Sve laì i la`ne sve-

Marina Toman

– 41 –

doke upotrebili su protiv Vojvode, ali ne mogu da ga osude ~ak ni po “prav-di” te wine nepravde. Po{to ne}e ni da ga puste kao nevinog i tako prizna-ju nedu`nost celog srpskog naroda, mora}e, naàlost, da ga ubiju, kao i Slo-bodana Milo{evi}a i jo{ neke nevine i nabe|ene Srbe.

• Kako komentari{ete odnos Ha{kog tribunala prema qudskim pravi-ma Vojislava [e{eqa?

– Osnovna qudska prava i pravda su ve} prekr{eni ~iwenicom da su ta-mo uglavnom Srbi, a svi drugi dokazani zlo~inci iz jugoslovenskog gra|an-skog rata i teroristi~ko-separatisti~ke nesre}e na Kosmetu mirno {eta-ju po svojim i tu|im gradovima i zauzimaju visoka politi~ka mesta, a kakvuonda pravdu moèmo od tog podani~kog i pla}eni~kog suda da o~ekujemo?Pravde u svetu vi{e nema, postoji samo sila, novac i interesi.

• Za{to Hag na sve na~ine kr{i prava Vojislava [e{eqa i drugih op-tuènika iz Srbije i ometa wihovu odbranu?

– Me|unarodno i boìje pravo ovde ne treba spomiwati. Zvu~i tragi-komi~no, jer pravo sa ovom ha{kom brukom mo}nika nema veze, a prqave po-liti~ke igre, uradile su sve {to su htele, i jo{ vi{e oqagale i okrvavilenesre}ni srpski narod, koji je samo poku{ao, kao {to svi zdravi narodi usvetu rade, da barni svoju zemqu, ~ak i onda kad nema mnogo nade da }e je od-braniti. A uzalud smo je branili i ginuli opet, kad ovi novi vlasnici koc-karnica vlasti prokocka{e i rasprodado{e u bescewe sve {to su na{ipreci hiqadama godina branili i ~uvali. I {to prodado{e, ne povrati{eza vjek i vjeka, a ne na 99 godina najvi{e, kako se to u Srbiji nekad radilo ikako se u svetu i sad radi. A napuni{e i svoje yepove i kase i privatne ban-ke nepovratno, i sazida{e dvorove prema kojima su kraqev Beli dvor i Ti-tova rezidencija obi~ne vikendice.

I da zavr{im u stihu, kako to meni i prili~i.Vojvoda [e{eq deli sudbinu svih na{ih rodoquba, koji:

Ne doìve{e zlatno ordeweal doìve{e ponièweDa pla}enici i dezerteripquju na wih i borbu winuda ih love ko divqe zverii {aqu na ha{ku giqotinu.

Tamo im sude ve} osu|enii duhom kqasti i gubavikrivdom ozra~eni i otu|eniod pravde, istine i qubavi.

U veku koka-kole i yezaRo|en je an|eo sa |avoqim licemizvr{ena je zamena tezai progla{ena `rtva krivcem.

Sve ru`ne re~i iz svih re~nikasva glad za pqa~kom i bogatstvom


– 42 –

vrhovnih zemaqskih umobolnikasaète su u re~i – Hag i NATO.

A Zemqa od mora otetau sudwem ~asu i talasunesta}e u morskom mutqagui svi }e znati da je prokletazbog grobqa nedu`nih Srba u Hagu.

(Stihovi su iz Kosovske brojanice, povesnice srpske u stihovima, koja jeu {tampi)

– • –

Dobrica Eri} je jedan od najistaknutijih srpskih pesnika i dramskih pisaca,lirski zdravi~ar Gruè, slikar prirode, sela, detiwstva i qubavi. Nezaobilazanje u antologijama i uybenicima. Autor je vi{e romana, pet kwiga lirske proze, 23zbirke pesama, pet pozori{nih drama, preko 40 kwiga za decu. Zaslu`ni je umetnikgrada Beograda.

Mr Petar Iskanderov

Haradinaj –– [e{eq: dvostruki standardi Ha{kog tribunala

Uporno nastojawe Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslavijuda realizuje obra~un sa predsednikom Srpske radikalne stranke postajejo{ izraènije ako se uzmu u obzir skandalozne pojedinosti jednog drugogpredmeta, u kojem je za zlo~ine protiv ~ove~nosti optuèn biv{i terori-sta “Oslobodila~ke vojske Kosova” (OVK) i eks-premijer kosovske vladeRamu{ Haradinaj. U aprilu mesecu 2008. godine, izre~ena osloba|aju}a pre-suda postala je kona~na potvrda dijagnoza koje su ranije postavqene od stra-ne nepristrasnog svetskog javnog mwewa. Te dijagnoze su “srbofobija” i“albanofilija”. Teìnu optu`bi koje se iznose protiv [e{eqa nikako netreba porediti sa duga~kim spiskom krvavih zlo~ina koje je, prema podaci-ma Tuìla{tva u Hagu, izvr{io Ramu{ Haradinaj i wegovi albanski fal-sifikatori. Me|utim, biv{i premijer Kosova je na slobodi, dok doktor[e{eq nastavqa svoju vi{egodi{wu borbu za sebe, Srbiju i Srpstvo. Na-mera da se oslobodi biv{i kosovski premijer jo{ je sramotnija za Tribu-nal kada se ima u vidu nastavak izuzetno sporih sudskih rasprava u predme-tu protiv lidera SRS.

Nije slu~ajno da je, govore}i na sudskom zasedawu jo{ u novembru 2007.godine, Vojislav [e{eq istakao da su vi{e od ~etiri godine, koje je pro-veo u ha{kom kazamatu, bile godine sistematskog kr{ewa wegovih prava:“Po~etak sudskog procesa otegao se nedopustivo dugo, a proces koji je po~eosa ogromnim zaka{wewem ne moè biti pravi~an. Dva puta su mi zabrawi-vali da komuniciram sa ~lanovima moje porodice, prvo dva, a zatim ~etirimeseca. Poku{avaju da mi nametnu advokata, ometali su mi kontakte sa mo-jim savetnicima, odbijali su da mi dostave dokumenta na papiru i u prevo-du na srpski jezik”. Lider SRS izjavio je i da se u Ha{kom tribunalu rea-

Marina Toman

– 43 –

lizuje praksa prinu|ivawa svedoka da daju la`na svedo~ewa, obe}avaju}i imzauzvrat da }e dobiti dokumenta sa novim identitetom, ku}u, novac i ̀ ivotpod za{titom u inostranstvu. Lider srpskih radikala tvrdi da se na takavna~in svedo~ilo i protiv wega. “Sada, zbog skorog zatvarawa, Tribunal vi-{e nije u stawu da svedocima obe}ava novac i ku}e, oni vi{e ne èle da la-`no svedo~e” – isti~e Vojislav [e{eq.

Od samog po~etka sudskog procesa, optuèni Vojislav [e{eq nije mo-gao da ra~una na privremeno pu{tawe na slobodu, na podr{ku vode}ih me-|unarodnih predstavnika, kao ni na pomo} svetskih autoriteta u oblastiza{tite qudskih prava. Sudski proces protiv wega neodoqivo podse}a naproces protiv pokojnog predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Milo-{evi}a. Tada je rukovodstvo Tribunala, uvereno da }e upornu nameru i spo-sobnosti profesionalnog pravnika da slomi unapred pripremqeni scena-rio demonizacije srpskih rukovodilaca, u~inilo sve da, ako ne osudi Milo-{evi}a, da mu u krajwem slu~aju ne dozvoli izlazak na slobodu. Vrhunac van-sudskog progona optuènog bilo je odbijawe sudskog ve}a Ha{kog tribuna-la da ga, uz garancije vlade Rusije, privremeno oslobodi radi le~ewa u Mo-skvi. Odbijawe zahteva je obelodaweno nekoliko nedeqa pre naprasne smr-ti Slobodana Milo{evi}a u pritvorskoj jedinici zatvora u [eveningenu11. marta 2006. godine.

Po sveìm tragovima odigrane drame, Karla del Ponte je izrazila svo-ju duboku razo~aranost {to je Milo{evi} izbegao osudu po optu`nici ko-ju je pripremila: “Duboko àlim zbog smrti Slobodana Milo{evi}a. Onaje li{ila `rtve da dobiju pravdu koju su èlele i koja im je bila potreb-na”. Ipak, sam tok procesa navodi na razmi{qawe da je takav ishod stvaribio za wu i za mnoge politi~are i vojne rukovodioce zemaqa ~lanica NA-TO najboqi izlaz. Ako Ha{ki tribunal ne{to stvarno ho}e, on, po pravi-lu, to i ostvaruje. Vojislav [e{eq mora biti ka`wen kao ugledni srpskipatriotski lider, dok Ramu{ Haradinaj mora biti oslobo|en kao albanskiheroj. Ta primitivna {ema potpuno obja{wava sve paradokse i besmisaodva procesa – dva lica Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju.

Prevod Goran [impraga

Izvodi iz teksta objavqenog u kwizi “Dvostruki standardi u za-{titi qudskih prava: slu~aj profesora [e{eqa”, Izdawe: Fond isto-rijske perspektive, Moskva 2009. godina.

– • –

Petar Iskanderov, magistar je istorijskih nauka, stariji je nau~ni saradnikInstituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

Prof. dr Velko Velkanov

Moderni srpski herojRat NATO-a protiv Srbije nastavio se i posle prekida agresije. Ovaj

put je, me|utim, nastavqen “mirnim oblicima”, ru{e}i ne samo me|unarod-no pravo, ve} i me|unarodne norme. Formirawe takozvanog Me|unarodnog


– 44 –

krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju pred kojim je trebalo da se “odigra” ne-verovatni paradoks prava – da zlo~inci NATO-a sude svojim `rtvama, je-dan je od tih “oblika”.

Po{to je 1999. godine NATO, uz pomo} budu}eg ~lana Bugarske, napaoSrbiju, uni{tio wenu infrastrukturu iz vazduha zaga|uju}i je uranijumomi kiselim ki{ama i po{to se kosovskim ratom zavr{ilo i globalno opi-rawe ameri~koj administraciji u svim socijalisti~kim zemqama, postaloje jasno da je rat koji je pratio ru{ewe Jugoslavije bio generalna proba zakolaps Ruske Federacije.

Isturaju}i Milo{evi}ev reìm, Rusija je uspela na neko vreme da od-loì etni~ki konflikt na sopstvenoj teritoriji, ali i da unapred vidi{ta je o~ekuje, odnosno da sa~eka da se utvrde pravila i kazne koje bi ih o~e-kivale nakon tog konflikta. Zato je stvoren i nepopularni Tribunala uHagu, u kojem izvr{ioci rata sude u~esnicima. Sud stvoren od strane NA-TO-a, radi za NATO.

Pred tom spodobom od suda, poznatom kao Ha{ki tribunal, godinamapoku{avaju da odgovornost za sopstvene zlo~ine sru~e na mnoge srpske dr-àvnike, vojne i dràvne ratnike. Za razliku od Bugarske, Srbija ima mo-derne heroje kao {to su general Ratko Mladi}, Radovan Karayi}, SlobodanMilo{evi} i dr Vojislav [e{eq – ~etiri simboli~ne figure koje nisupoklekle pred silom i koje su uspele da ostanu nezavisne i patriotski ~vrste.

Prebacivawe Milo{evi}a u Hag bila je odluka vlade Zorana \in|i-}a. Srpske patriote nisu to zaboravile i \in|i} je ubijen, a bilo je jasnoda mu je kazna izre~ena zbog wegovog boga}ewa od privatizacije i nacional-ne izdaje. Milo{evi} je branio sam sebe sa dostojanstvom i pokazao celojEvropi (kao u vreme Georgi Dimitrova) {ta zna~i biti patriota svoje ze-mqe.

Dok je sud podrhtavao od Milo{evi}evih argumenata, bilo je jasno da jedokazao van svake sumwe da su na wegovao mesto morali da sednu stvarnikrivci za rat, koji se nalaze u Londonu i Va{ingtonu. Milo{evi}eva smrtje planirani zlo~in biv{e glavne tuìteqke Tribunala Karle del Pontei wenih prijateqa, ~ije optu`be jedna za drugom nisu pro{le ni kroz hod-nik. Slobodan Milo{evi} je oti{ao neosu|en i nesavladan.

Tribunal je prvo uhvatio sitnu ribu kako bi zapo~eo svoj pohod u iste-rivawu “pravde”. Neki od brawenih nisu pruìli ve}i otpor prema izmi-{qenim optu`bama o genocidu, neki su priznali sve, nadaju}i se povla{}e-nom statusu, a neki su pribegli i samoubistvu.

One koje Hag nije mogao da osudi bili su prosto ubijeni, kao {to je tobio slu~aj sa Milo{evi}em, zbog ~ega je zadatak svetske javnosti da po sva-ku cenu likvidira ovu ha{ku anomaliju. Srpski narod, koliko je mogao, ~u-vao je svoje heroje Karayi}a i Mladi}a, a na nama je da spasimo one koje jejo{ mogu}e spasiti. Lider Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq,je jedan od wih.

Dr [e{eq se dobrovoqno predao Tribunalu u februaru 2003. godine.Wegova politi~ka karijera bila je kontroverzna – bio je uspe{an komuni-

Marina Toman

– 45 –

sta, vode}i srpski disident, monarhista, republikanac i ultranacionali-sta. Posledwa definicija nastala je iz wegove izjave da “mrzi Hrvate” jerbi im vadio o~i zar|alim ka{ikama. Wegov odnos sa Milo{evi}em bio jekao plima i oseka, u Srbiji su bili neprijateqi, a u Hagu saveznici.

Iako je tokom 1990. godine dr Vojislav [e{eq obnovio ~etni~ki po-kret koji je 1991. pretvorio u Srpsku radikalnu stranku, lider radikala ni-je bradati ~etnik koji prokliwe neprijateqe Srbije. On je, poznat kao naj-mla|i doktor prava u Titovoj Jugoslaviji. Tokom wegovog odlaska u Hag is-pratilo ga je 15.000 pristalica kojima se obratio sa re~ima kojima je ostaodosledan i danas: “Idem da uni{tim Tribunal, koji je ameri~ki instrumentprotiv Srba. Rasturi}u ih u parampar~ad i vrati}u se kao pobednik iz Haga!”

Relativno mlad, uhvatio se u ko{tac sa timom Karle del Ponte, kojikao i Tribunal sluè svetskoj supersili, u slu~aju koji je jo{ teì od Mi-lo{evi}evog. Dr [e{eq je oduvek bio iskqu~ivo napada~ i nije dozvolioda ikada bude u nezgodnom poloàju. Naprotiv, uvek je sudije stavqao u ne-zgodan poloàj, koje bi ponekad bile prinu|ene i da uzviknu: “Dokle [e-{eq! Ja sam ovde sudija!” ali ni tada ovaj ne bi popustio. Dakle, evidentnoje da Tribunal ima i da }e nastaviti da ima “probleme” sa [e{eqem.

Cela optu`nica protiv dr Vojislava [e{eqa prakti~no je nedokazi-va. Tribunal koji je stoga u problemu, kasni sa procesom i stvara [e{equte{ko}e do te mere da je ovaj prinu|en da {trajkuje gla|u. Upravo o ovomproblemu, ali i o mnogim drugim dvojnim standardima i kr{ewu qudskihprava dr Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom, li~no sam pisaomnogo puta u svojim kolumnama u bugarskom ~asopisu “Nova zora”.

Sramotan je za op{tu i pravnu istoriju na~in na koji su se vodili i ka-ko se i danas vode procesi pred ovim sudom. Pravi krivci, najstra{nijizlo~inci, na primer sa Kosova, kao {to je Ramu{ Haradinaj, imali su i ponekoliko optu`bi, a ni po jednoj nisu osu|eni.

Kada su u pitawu procesi Haradinaju i [e{equ, nema mesta pore|ewuu smislu da su svedoci u predmetu Haradinaj evidentno pobijeni, a da je pro-tiv [e{eqa podignuta nova optu`nica zbog navodnog nepo{tovawa suda,jer je navodno otkrio identitet za{ti}enih svedoka. Tu su neke druge stva-ri u igri. Radi se o stvarnom bezakowu jer su kod Haradinaja pobijeni pra-vi svedoci koji su mogli da kaù istinu, dok se u procesu protiv [e{eqaizmi{qaju neki navodni svedoci koji bi ga optuìli. To je sramno i nedo-stojno.

Da ha{ko postupawe prelazi sve pravne granice bilo je evidentno ipro{log oktobra kada je Beograd primio alarmantne vesti – da su NATOubice po ugovoru, koje su obu~ene u toge takozvanih sudija MKSJ, kona~noosmislile na~in kako da se “i{~upaju” iz slu~aja [e{eq. U pitawu je bi-la ista varijanta odluke koja je dovela do smrti dokazano nevinog Milo{e-vi}a, jer i danas, posle skoro {est godina ha{kog tamnovawa, dr Vojislav[e{eq, jedna od najve}ih politi~kih figura moderne Srbije, od 2003. i da-qe uporno prkosi Tribunalu.

I dok su, {est godina kasnije, Tuìla{tvo i sud i daqe suo~eni sa bes-pomo}no{}u da ukrote lidera srpskih radikala, koga su podvrgli zajedqi-


– 46 –

voj kritici o konceptu takozvanog “udruènog zlo~ina~kog poduhvata”,[e{eq uporno i uspe{no razobli~uje skriveni motiv Tuìla{tva da ova-kva formulacija, u stvari, samo sluì da bi se nadomestila ideja o kolek-tivnoj krivici Srba. Ovakvo gledi{te deli sa svetski poznatim advokatomAlison Daner (Vanderbilt University Law School), Yeni Martinez (StanfordLaw Shool), Alanom Der{ovicem, profesorom sa Harvardskog univerzite-ta, i mnogim drugima.

Mimo svega, Tuìla{tvo je dokazalo i da je nesposobno da prona|e onesvedoke koji bi mogli da dokaù [e{eqevu krivicu. Naprotiv, takvi sve-doci su doprineli [e{eqevoj pobedi, uprkos negativnom pritisku koji jeprimewivan nad nekim od potencijalnih svedoka. Dr [e{eq je Tribunaludostavio propisno overene, od strane srpskih sudova, izjave ~ak 17 qudi ko-ji su tvrdili da su bili predmet pretwi i ucewivawa od strane Tuìla-{tva da la`no svedo~e protiv lidera radikala.

To je samo jedan od primera kako su Tuìla{tvo i sud u~inili sve na-pore da ometu briqantno iskonstruisanu samostalnu odbranu dr [e{eqa.Ima ih jo{, kao na primer, da je za unakrsno ispitivawe svedoka optu`bekoji je trebalo da pruì dokaze o skoro stotiwak mesta, [e{eq dobio sve-ga 38 minuta da proveri navode tog svedoka, {to je apsurdno malo. Evident-no je da je unakrsno ispitivawe trebalo da se zavr{i pre nego {to se zapo~-ne novo.

Ali, nisu uvek sve zamke koje su kori{}ene protiv dr [e{eqa uspe-{no iskori{}ene. Veoma dobro upoznat sa procedurom i Statutom MKSJi drugim internacionalnim instrumentima, dr [e{eq konstantno priti-ska uza zid Tuìla{tvo i sud, dokazuju}i nedostatke wihovih argumenata.Zbog [e{eqevih “èstokih govora”, u Tribunalu su nao~igled javnosti~ak izmislili i svoju najnoviju “verbalnu uvredu”.

Tri godine pre po~etka zasedawa u ovom predmetu, duboko motivisan iveoma sarkasti~an, dr [e{eq bukvalno je “zgwe~io” predsedavaju}eg sudi-ju. ̂ inilo se da su wihove uloge zamewene toliko da je i sam sudija u jednomtrenutku uzviknuo: “Ali dr [e{eq, ja sam sudija...” Od tada je ova nezadr-ìvost vezana za obavezno pona{awe.

Dodeqena mu je i odbrana, koja je bila du`na da “odradi” svoju uloguunutar procesa, jer sudije imaju svoje advokate koji “igraju” za wih. Reakci-ja dr [e{eqa bila je kategori~na. U znak protesta, radi odbrane svojihprava koja ima prema Me|unarodnom aktu za za{titu qudskih prava, kao op-tuèni i neosu|eni, 10. novembra 2006. godine proglasio je {trajk gla|u. Uroku od 28 dana, {trajk ga je doveo do granice smrti. Posle samo mesec danaod rizi~ne odluke [e{eq je izgubio vi{e od 20 kilograma i wegov je ì-vot bio u opasnosti

Francuski lekar Patrik Bario, koji je pregledao [e{eqa zajedno sasrpskim i ruskim doktorima, izjavio je: “Veoma je slab. Krajwe smo zabri-nuti za wegovo zdravstveno stawe.” Tribunal je tada bio primoran da se“preda” i 28. decembra 2006. pravda se “obe{tetila” – dr [e{eq je zadràopravo na sopstvenu odbranu.

Marina Toman

– 47 –

Ali, Tuìla{tvo i Tribunal time nisu odagnali svoje probleme. Wi-hova nemo} je konstantno rasla u odnosu na objektivne ~iwenice i pravneargumente kojima je dr [e{eq baratao u sudnici. Sve vi{e im je postajaloapsolutno jasno da je prosto nemogu}e da ga osude. To je i dovelo do ideje dase organizuje “smrtonosni” ishod procesa nasuprot sudskom neuspehu.

Pro{le godine, 29. septembra, sekretar MKSJ ponovo je porekao pra-va dr [e{equ da se samostalno brani, ujedno su mu suspendovani svi kon-takti sa wegovim pravnim savetnicima i ponovo mu je dodeqen advokat od-brane. Odluka je motivisana od strane sekretara, usled za~u|uju}ih argume-nata da je dr [e{eq “zastra{ivao svedoke suda koji su pozvani da svedo~eu ovom predmetu protiv wega”.

Dakle, dr [e{eq je izba~en iz sopstvenog procesa. I ne samo to. Usle-dila je pretwa da bi kasnije, po zakonu, mogle da mu se zabrane i sve posete.Razlog za pretwu mogu}no{}u za izricawe ovako podle i niske zakonske me-re bio je o~igledan.

Automatski efekat bio je da se dr [e{eq prisili na novi {trajk gla-|u, koji bi ovaj put, kako su se nadali, trajao do smrti, ne bi li tako “pro-kleti slu~aj” bio zavr{en, ali ne i izgubqen. Sudije bi time bile u mogu}-nosti da operu svoje ruke od [e{eqeve nepokolebqivosti.

Kao {to se moglo i o~ekivati, [e{eq je odbio da se povinuje ovoj od-luci. Rekao je da ukoliko je ne isprave i povuku, da }e ponovo zapo~eti{trajk gla|u – ovaj put zaista do smrti. I golom oku je bilo vidqivo da jejo{ tada [e{eq bio korak od toga. Stoga svetska javnost, kao tada tako idanas, mora da spre~i planirano “samoubistvo” jednog od naj~asnijih Srba.U suprotnom, be{~a{}e }e pobediti.

Dok duel izme|u [e{eqa i kriminalnog tribunala u Hagu ~eka svojepilog, u me|uvremenu wegova partija postaje prva politi~ka sila u Srbi-ji. Trideset hiqada okupqenih u Beogradu, pred ambasadom SAD, kada jeuhap{en Karayi}, najboqe prikazuje kako bi Srbi trebalo da zadrè svojkarakter, kadri da poloè svoje ìvote na `rtvenik otaybine.

Ideje ultranacionalisti~kog predsednika Vojislava [e{eqa, me|ukojima je Velika Srbija i Kosovo ostaje u Srbiji, je i okretawe srpske eko-nomije prema Rusiji, Kini i Indiji. Izraàvam solidarnost sa g. [e{e-qem i èlim mu zdravqe i hrabrost tokom razobli~avawa novog svetskogporetka i bez ustru~avawa promovisawa slogana da je NATO sud – nezako-nit sud u Hagu.

– • –

Velko Velkanov je doktor pravnih nauka. Predsednik je Komiteta za za{tituqudskih prava iz Bugarske, predsednik Bugarskog komiteta za mir i po~asni pred-sednik Bugarskog antifa{isti~kog saveza. U~estvovao je 1992. godine na izborimaza predsednika Bugarske, kada je zauzeo drugo mesto.

Predrag R. Dragi} Kijuk, kwièvnik

Ha{ko farsi~no pravoNi posle {est godina eksperimentisawa sa pravnim nasiqem, nije iz-

vesno kada }e Tribunal u Hagu, ad hok osnovan ameri~ki politi~ki sud,okon~ati proces protiv Vojislava [e{eqa. Bespravni tribunalski mara-


– 48 –

ton, suo~en prvi put sa argumentovanim odbacivawem beogradsko-holivud-ske optu`nice po svim ta~kama, pokazao je sve slabosti pravnovoqnostiumesto dokazane pravnovaqanosti. Namera Tribunala je o~ita: po{to ne-maju po~iweno delo za koje je mogu}e dokazati krivicu na osnovu zakona –oni su se odlu~ili da sude idejama.

Neizvesni kraj su|ewa srpskom lideru (koji je dobrovoqno oti{ao uHag 2003. godine) sve vi{e sli~i po~etku: samovoqi Tuìla{tva da se op-tuèni proglasi krivim, i osudi, bez obzira {to tuìo~evi dokazi nisustekli validnu ubedqivost. Naprosto, predstavnici optu`be su u prviplan istakli neprikosnovenu voqu da Vojislav [e{eq bude osu|en, ne uzi-maju}i u obzir infantilnu kompetentnost sopstvenih ve{taka, kontradik-tornu istinu sopstvenih svedoka, te ni{tavost la`nih i montiranih doku-menata.

Tribunal, nesumwivo, gomilawem pravno neutemeqenih presuda poku-{ava da pridobije opravdawe sveta za po~iwen zlo~in protiv mira od stra-ne “me|unarodne zajednice”, koja je ru{ewem suverene SR Jugoslavije zapo-~ela uru{avawe i okupirawe Srbije. Programiranom satanizacijom, pro-gonstvom srpskog naroda iz secesijom programirane Hrvatske, masovnim iz-me{tawem i preseqavawem srpske populacije u odràvanom i diktiranomratu u Bosni i Hercegovini, te kona~no agresijom NATO hunte na Srbiju1999, udruèni zlo~ina~ki poduhvat je poprimio toliko vidne oznake srbo-fobije da ga je “mogu}e” periferizirati jedino brojnim presudama “Me|u-narodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju”, makar {to Tribunal nije legal-no konstituisan sud.

Utoliko je strah od ume}a odbrane Vojislava [e{eqa pokazao sve iz-opa~enosti improvizovanog ha{kog suda, odnosno savremenog pravnog mon-struma. Zato su konstantno ogre{ewe o norme me|unarodnog prava (Dekla-racija UN o prijateqskim odnosima i saradwi dràva, 1971) i gaèwe qud-skih prava sagledive u svakom procesu protiv Srba pred ovim sudom protivpravde, a zarad politi~kog interesa ameri~kog i evropskog novog svetskogporetka. Ovaj kazneni sud je, sasvim transparentno i sistemati~no, nadasvekr{io Evropsku konvenciju o qudskim pravima (i to ~lanove 3, 6, 7, 10 i 14,odnosno zabranu ne~ove~nog i poniàvaju}eg postupawa, pravo da se optu-èni brani sam i pravo na slobodu izraàvawa, te zabranu uvo|ewa ogra-ni~avaju}ih mera, to jest zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu). In-sistirawem na deliktu mi{qewa, Tribunal je potvrdio da je politi~kisud, pa tako i sopstvenu praksu da tuèni ne zasluùje pravi~no su|ewe.

Evropska zajednica, kao ameri~ki protektorat, u svemu je prihvatilamodel va{ingtonske militantne demokratije i buldoèr juristiku za sveone koji su se ispre~ili odbrani “ameri~kog nacionalnog interesa” naBalkanu. Na to upu}uju i zakqu~ci sa konferencije u Bratislavi (krajemaprila 2000) koju su organizovali ameri~ko ministarstvo inostranih delai spoqnopoliti~ki institut Republikanske stranke. Predstavnici poli-tike ube|ivawa i ultimativne ideologije su, na ovom samitu sa visokim po-liti~kim predstavnicima iz regiona, izdiktirali, izme|u ostalog, za-

Marina Toman

– 49 –

kqu~ke o programu za{tite “ameri~kog nacionalnog interesa”. Tako sazna-jemo da je rat protiv SR Jugoslavije vo|en da bi se ispravila pogre{na od-luka generala Ajzenhauera i nadoknadilo ono {to je propu{teno 1945. go-dine. Ponu|ena su i dva operativna plana: da se {irewem NATO uspostaviteritorijalna situacija (izme|u Balkanskog mora i Anadolije) kakva je po-stojala u vreme Rimskog carstva i da Srbija mora trajno biti iskqu~ena izevropskog razvoja.

Posledi~no, razumqiv je i inkvizitorski metod Tribunala, obziromna praksu ameri~ke sekularizovane demokratije prema sopstvenim podani-cima. Od Zakona o antiterorizmu (1996) do policijskog liberalizma “uslo-vqenog” doga|ajima od 11. septembra 2001, malo je {ta u Americi ostalo odAkta o privatnosti (1974). Tek dopuwavawem zakonodavne regulative uki-dawem brojnih ustavnih prava (Dekret o patriotizmu, 2001; Dekret o vojnimsudovima, 2006; Dekret o bezbednosti otaybine, 2007), ameri~ka imperijakonstantno ograni~ava gra|anska prava, neuspe{no uspostavqaju}i ravno-teù izme|u sekularizovanog humanizma i politi~kih te`wi.

Po svemu sude}i, Vojislav [e{eq se nikako ne uklapa u programiranumatricu unapred osu|enih ha{kih zato~enika, po{to se wegova koncepci-ja mawe ti~e li~ne odbrane a mnogo vi{e anatomije neototalitarizma ko-ji se na razme|i vekova, zlo}udnim eksperimentom in vivo, bavio biografi-jom srpskog naroda. Privrèn stavu Harolda Pintera, po kome “jedina re-alna i istinska pretwa svetskom miru jesu SAD”, [e{eq ne preza da poka-è na {to je sve spremna klini~ka demokratija u ostvarivawu politi~kogciqa.

Primeri pritvorne beskrupuloznosti, pre}utkivawa istine i zavereprotiv istine to i dokazuju. Dok je takozvana me|unarodna zajednica, poameri~kom nalogu, satanizovala srpski narod, u Slavoniji su Hrvati 1991.godine izvr{ili etni~ko ~i{}ewe 4118 srpskih doma}instava. Re|ali suse zlo~ini na Miqeva~kom platou (21. jun 1992), u Ravnim kotarima (22. ja-nuar 1993) i Meda~kom yepu (9. septembar 1993). Butros Gali je na sedniciSaveta bezbednosti, 15. maja 1993, izve{tavao o tome kako je Hrvatska (do18. marta 1993) proterala oko 251000 Srba. Preciznost ovog izve{taja, me-|utim, nije smela dovesti u pitawe zacrtan plan udruènih u zlo~ina~kompoduhvatu, pa }e Hrvati, uz ameri~ku logistiku (akcijom “Bqesak”, 1995, ukojoj je pobijeno 283 lica, i akcijom “Oluja”, 1995, u kojoj je pobijeno oko1950 lica), etni~ki po~istiti blizu 500.000 Srba.

Kriminalnu povredu prava od strane ameri~kog predsednika Klintonapotvr|uje tajni dokument broj 105-118 (od 15. decembra 1997) u ~ijem jepostskriptumu nazna~eno da je wegovu pravosna`nost potvrdio ameri~kiKongres. Ali, o spornom dokumentu kongresmeni nisu imali pojma sve dokmafija{ku podvalu i la ̀nije obelodanio kongresmen Robert Tori~eli.Ovim zavereni~kim dokumentom, Kosovo i Metohija se stavqaju pod me|u-narodni protektorat a predsednik sam sebi, u ime spre~avawa navodne hu-manitarne katastrofe, daje za pravo da i bez konsultacija sa Kongresom do-nese “hitne mere”. Istozna~no, na ritualna ubistva Srba sa Kosova i Me-


– 50 –

tohije stavqen je embargo, kao i na ~iwenicu da u Beogradu ìvi 56.000[iptara bez ikakvih problema.

Naprotiv, i pored Rezolucije UN 1160, kojom je stavqena zabrana na na-oruàvawe bilo koje strane u konfliktu na Kosovu i Metohiji – u slu~aju[iptara to nije po{tovano. Karl Bilt je 1999. izjavqivao: “Jedan od osnov-nih preduslova da bi se stabilizovalo stawe na Kosovu je da se obezbedikompletna kontrola nad jugoslovensko-albanskom granicom, gde se koncen-tri{u albanski teroristi”. Posebnu alhemi~arsku sposobnost pokazali suAmerikanci kada su, prvo, {iptarsku Oslobodila~ku vojsku Kosova (OVK)tretirali kao teroriste a onda ih iz politi~kih razloga, 1999, pretvoriliu oslobodioce. Da, me|utim, {iptarski separatisti nisu ni{ta drugo do te-roristi, potvrdi}e proklamacijom broj 452 i ukazom 13219 iz 2001. i pred-sednik Yory Bu{, koji je Ta~ija stavio na crnu listu zbog pomagawa tero-risti~kim organizacijama.

Pa ipak, nesumwiva je ~iwenica da je sekta globalista ozna~ila zonuvojnog uticaja SAD i NATO na prostoru Stare Srbije zbog ~ega je – posleagresije na Srbiju i Crnu Goru i orgijawa raketa NATO armade 1999 –[iptarima bilo dozvoqeno da izvr{e etni~ko ~i{}ewe i proteraju pre-ko 250.000 Srba. I vi{e od toga: Amerikanci su stvorili NATO paradrà-vu na Kosovu i Metohiji. Tako je ostvaren jo{ jedan politi~ki eksperi-ment: realizovano pravo mawine da na teritoriji suverene dràve (Srbi-ja) proglasi svoju dràvu (“Republika Kosovo”, 17. februara 2008).

Posle masovnog progonstva Srba iz Hrvatske i NATO bombardovawaRepublike Srpske, politi~ka administracija SAD je zavr{nu fazu geno-cida nad Srbima sprovela kaznenom ekspedicijom vojne alijanse od 19 zema-qa (~lanica NATO). Rat protiv Srbije i Crne Gore trajao je od 24. martado 10. juna 1999, u kome se namera anihilacije jednog naroda nije krila. Ubombardovawu su kori{}eni ne samo projektili sa osiroma{enim uraniju-mom i plutonijumom ve} je bilo planirano i ciqawe reaktora u Vin~i. Ka-ko je izve{tavao desni~arski “Figaro”, Srbe je trebalo kazniti zbog pra-vqewa “sirotiwske atomske bombe”.

Koliko je pedantno planirana zavr{na faza srbofobije, potvr|uje (za-rad opravdawa pred svojim javnim mwewem) konzistentnost u propagandifalsifikovanim ~iwenicama. Iz propagandnih razloga je, 15. aprila 1999,u 2:16 sati, ameri~ka televizija objavila policijsko upozorewe Federal-nog istra`nog biroa (FBI) kako su wihove snage presrele faksove Srpskepravoslavne crkve u kojima se od Srba u Americi traì da izvr{e prepadena vojni personal SAD. Isti dan su u Pan~evu ga|ana postrojewa “Petro-hemije” i “Azotare”, a 16. aprila i “Rafinerija”, s ciqem izazivawa ekolo-{ke katastrofe; Beograd je spasila ruà vetrova koju nije predvideo NA-TO u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.

U agresiji je kori{}eno poznato i nepoznato oru`je svih profila, uzgrafitne i kasetne bombe, a ciqno su ga|ani zdawa infrastrukture i ci-vilni objekti: dalekovodi, mostovi, fabrike, vozovi, vikend-naseqa, pija-ce, televizijski centri, bolnice, gradski stambeni centri, po{te, manasti-

Marina Toman

– 51 –

ri, stara~ki domovi, zatvori, repetitori, poqoprivredne farme, grobqa,{kole i obdani{ta. Zbog ove humanitarne i demokratske vojne akcije pod-se}amo na sli~an paralelizam starog liberalizma i novog gestapovskogmondijalizma. Naime, kao {to su Britanci i Amerikanci (u ulozi savezni-ka!) bombardovali, na Uskrs 1944, srpske gradove tako su, ovoga puta u odlu-~uju}oj ulozi NATO, kaznene ekspedicije bombardovale Srbiju, opet na Us-krs (11. aprila 1999).

Predstavnici prosve}enog varvarstva ne samo da su u humanitarnom ge-nocidu upotrebqavali osiroma{eni uranijum (takozvani “metal be{~a-{}a”) i kasetne bombe (koje vojni analiti~ari svrstavaju u “nehumanooru`je”), ve} su smrtonosne projektile ukra{avali raznim natpisima. Tavrsta poruka i cinizma posebno je dolazila do izraàja o praznicima, pa subombe, na primer, nosile slede}u ~estitku: “Sre}an Uskrs”. Sli~an postu-pak je primewen i kod kontejnera koji nose kasetni tovar (od 147 do 202 ko-mada pojedina~nih bombi, od kojih je svaka te{ka 3,4 kilograma). Iako ne-ma striktne zabrane, kasetne bombe su u suprotnosti sa @enevskom konven-cijom koja izri~ito zabrawuje upotrebu projektila koji prouzrokuju “suvi-{ne povrede ili nepotrebne patwe”. Ova vrsta razaraju}eg tovara bila jesme{tena u kontejnere na kojima je pisalo: “Da li jo{ uvek èlite da bude-te Srbi?”.

Ha{ki sud koji je u vreme tuìoca Karle del Ponte zakqu~io da NA-TO intervencija nije izazvala humanitarnu katastrofu (nije bilo “nezako-nitih meta”), te nema osnovu za krivi~no gowewe (jer “ne postoji baza zlo-~ina, odnosno osnovana sumwa za zlo~ine protiv ~ove~nosti”) – o~ito po-stoji jedino iz razloga da presudama srpskim utuènicima pravno verifi-kuje akciju me|unarodne zajednice i opravda po~iwen genocid na Srbima.Otuda i patolo{ka potreba da se demonstrira mo} Tribunala nad pritvo-renikom koji je doveo u pitawe i NATO kao po{ast protiv mira, i rasi-sti~ku ameri~ku civilizaciju i udruèni zlo~ina~ki poduhvat dela me|u-narodne zajednice, kao i ulogu zlo}udne crkve-dràve, Vatikana, koja se za-lagala, u procesu razbijawa posttitoisti~ke Jugoslavije i programiranihsukoba, za ratom uspostavqeni mir.

Taj pritvorenik je Vojislav [e{eq, uistinu paradigma po~etka krajalihvarske civilizacije i bankokratije, i nedvosmisleno – ha{ki jeretikkojim }e se uru{iti ovaj la`ni sud ameri~ke inkvizicije. Iako je, posledva svetska rata, bilo te{ko zamisliti da }e hri{}anska civilizacija kre-nuti put uspewa retrogradnom revolucijom, van je svake sumwe da Tribunalu Hagu predstavqa zavr{nu ta~ku poraàvaju}eg politi~kog, moralnog ipravnog uspona.

Prigovor kriti~arima Tribunala da je Amerika hri{}anska zajedni-ca, pa da se ni ovaj sud ne moè posmatrati izdvojeno od hri{}anskog kul-turnog poretka – nema validnu vrednost. Pre svega i zato {to sekularizo-vane Sjediwene Ameri~ke Dràve, koje razupiru sekte i okultna dru{tva,ne postoje vi{e kao hri{}anska Amerika. Iluzija da SAD to jesu, bar posimboli~koj formi zakliwawa ameri~kih predsednika, ne ublaùje isti-nu o apokrifnom hri{}anstvu.


– 52 –

Naime, glavna zasluga u prosve}ivawu i humanizovawu ameri~ke drà-ve pripada Tomasu Yefersonu, tre}em ameri~kom predsedniku, koji se ba-vio reformom Biblije. U duhu sekularizovane demokratije, on je Biblijusvodio na “najblagonakloweniji moralni kodeks”, usmeravawem iskqu~ivona jevan|eliste, ali i “od wih samo one re~i koje su Isusove”. Brane}i Hri-sta od apostola Pavla (“koruptera Isusovih u~ewa”!?) ovaj reformator jeuspeo da Bibliju prilagodi ameri~kom novom hri{}anstvu, {to je za posle-dicu imalo obred da se na takozvanoj Yefersonovoj Bibliji (The life andMorals of Jesus of Nazareth) – koja se ~uva u Velikoj masonskoj loì u Va-{ingtonu – zakliwu novoizabrani ameri~ki predsednici. Izuzetak je Ba-rak Obama, aktuelni predsednik, koji je svoju zakletvu poloìo na Linkol-novoj Bibliji.

Tribunal u Hagu, kao sud osvete, po svemu je upodobqen ameri~koj rasi-sti~koj kulturi i svoje nehri{}ansko lice pokazao je u bezbroj primera, po-sebno u kr{ewu osnovnih qudskih prava optuènog Vojislava [e{eqa.Ujedno, Tribunal se vi{estruko potvrdio kao kaznionica za Srbe, kao pre-dvorje pakla za protivnike sekte globalizma, ali i kao kazna za posledwevitezove rata. Atakom na ìvot gospodina [e{eqa, anatomija ovog sudaprotiv pravde (koji je sau~esnik u 11 smrti ha{kih `rtava) patolo{ki jejasna i transparentno patolo{ka.

Jedanaestog novembra 2006. godine, narodni tribun [e{eq je, brane}ise od suda koji poniàva i ismejava pravdu, morao da pribegne ~ak {trajkugla|u, insistiraju}i da se u tom ~inu moraju po{tovati wegova voqa, kao iMalte{ka i Tokijska deklaracija. Bio je to jedini na~in otpora tiranou-mqu i wegov odgovor na socijalni darvinizam autokratskih reìma koji sebave biografijom srpskog naciona. Ako je {trajk gla|u, kao {to jeste, naj-teì mogu}i vid odbrane svojih prava, onda je ovim ~inom najta~nije oka-rakterisano pravo anticivilizacijskog Tribunala.

I danas, posle {est godina eksperimentisawa sa pravnim nasiqem, ha-{ki ameri~ki sud nije u stawu da privede kraju su|ewe Vojislavu [e{equ.Kao politi~ki instrument Amerike i NATO pakta, Tribunal ne ~ini na-por da do|e do istine (ako ne i pravde) ve} se zalaè da opravda ru{ewedruge Jugoslavije, anihilaciju Srba, pretvarawe secesionisti~kih repu-blika u dràve, bombardovawe Srbije i osnivawe nezavisnog Kosova kaoNATO dràve. Sprovode}i ameri~ku ideologiju svetskog hegemona i {ti-te}i dezorijentisanu politiku Evropske zajednice kao pentagonskog sate-lita, Tribunal u Hagu donosi presude kako bi u narednom periodu bila uga-{ena Republika Srpska kao “genocidna tvorevina”, a srpski narod u mati-ci stigmatizovan i primoran na denacifikaciju. Najzad, presude ovog sudamoraju zatvoriti put Srbiji u Evropsku zajednicu shodno u~estalom propa-gandnom ameri~kom diktatu, oli~enom i u izjavi jednog od (iz mno{tvauslu`nih) najuglednijih kolumnista: “...I sada se jedan zlo~ina~ki narod,koji se nije pokajao, sprema da u|e u orkestar evropskih naroda” (@ak @u-liar u nedeqniku “Nuvel opservater”, krajem 2007).

Posle svih mogu}ih i nemogu}ih ograni~ewa (za zdrav pravni~ki um ne-mogu}ih), svih kiwewa i {ikanirawa, brutalnih poku{aja onemogu}avawa

Marina Toman

– 53 –

kontakta sa porodicom, posle kriminalnog kr{ewa procedure na {tetu op-tuènog, kr{ewa pravne regulative za institut odbrane, uskra}ivawa ce-lishodnih poseta odbrambenog tima i uskra}ivawa osnovnih qudskih pra-va – ha{ki ameri~ki pravni monstrum nastoji da putem programiranog psi-holo{kog terorisawa slomi voqu Vojislava [e{eqa. Zabludna je to nadapo{to je [e{eq posledwi ~ovek koji bi pokleknuo u situaciji kada je, vi-{e nego ikad, postalo o~igledno da on i ostali Srbi, ha{ki su`wi, tamone vode borbu samo za svoju, ve} i za odbranu srpskog naciona i dràvotvor-nosti Srbije.

– • –

Predrag R. Dragi} Kijuk je kwièvnik, kwièvni i likovni kriti~ar, eseji-sta, antologi~ar, leksikograf, istori~ar i pravoslavni mislilac. Studije na Fi-lolo{kom, Filozofskom i Pravnom fakultetu zavr{io je u Beogradu. Usavr{a-vao se u Italiji, Gr~koj i Francuskoj. Wegovo najpoznatije delo je “Katena Mun-di”, za koje je dobio nagradu “Slobodan Jovanovi}”.

Prof. dr Mirko Zurovac

Pravo sile u poretku nasiqaI

Sve se ~e{}e pronosi glas o nameri nekih mra~nih sila da preuredesvet po svojoj voqi i uspostave tzv. novi svetski poredak. Ovaj glas danas od-zvawa kao stra{na pretwa ~itavom slobodoqubivom ~ove~anstvu jer naja-vquje nameru u ~ijoj osnovi leì potreba da se porobi celo ~ove~anstvo i~itav qudski rod od strane bogate, gramzive i nezaja`qive mawine, kojasvoju mo} zasniva na prigrabqenom monopolu nad materijalnim bogatstvi-ma i produktivnim snagama. U tom pogledu, ideja o tzv. novom svetskom po-retku ne predstavqa ni{ta novo u istoriji imperijalnog Zapada, pa Noamômski ima potpuno pravo kad govori o “novom starom svetskom poretku”.Namera je stara i lako prepoznatqiva, a novi su samo istorijski uslovi itehni~ke mogu}nosti koje ranije istorija nije poznavala. To govori o pqa~-ka{kom i porobqiva~kom karakteru zapadne civilizacije, uprkos mnogimwenim tekovinama od trajnog zna~aja za qudski rod.

Zapad je obuzdavao svoju èqu za porobqavawem i pqa~kawem ostalogdela sveta samo kad je na to bio primoran uspostavqenom ravnoteòm stra-ha. Ovu potrebu mo}nih zapadnih dràva da preure|uju svet prema svojiminteresima, Henri Kisinyer smatra sasvim prirodnom, pa na osnovu togazakqu~uje u svojoj kwizi “Diplomatija”, koja je objavqena 1994. godine: “Kaopo nekom prirodnom zakonu, u svakom veku izgleda da se pojavi neka zemqakoja ima mo}, voqu i intelektualnu i moralnu te`wu da oblikuje ceo me|u-narodni sistem u skladu sa svojim sopstvenim vrednostima”. Kisinyer, na-ravno, ne isti~e posebno da su to bile iskqu~ivo zapadne zemqe, ali zna daje to u XVII veku bila Francuska, u XVIII veku Velika Britanija, u XIX ve-ku, prvo Austrija a zatim Nema~ka, da bi, u HH veku, vode}u ulogu preuzeleSAD, koje su do sada tri puta poku{ale da nametnu svoju voqu celom svetu:prvi put Vilson 1918. godine svojim planom o {irewu demokratije, koji ni-


– 54 –

je uspeo zbog ameri~kog izolacionizma; drugi put Hari Truman sa “Mar{a-lovim planom” koji je propao zbog sudara sa Sovjetskim Savezom; i, kona~-no, tre}i put Bu{ i Klinton nakon raspada Sovjetskog Saveza i naru{eneravnoteè snaga u korist Zapada. Drugim re~ima, na Zapadu ni{ta novo,bar ne u pogledu starih ̀ eqa za porobqavawem ostalog dela sveta radi we-govog {to bespo{tednijeg pqa~kawa.

Svoju mo} Zapad zasniva na razvoju nauke i tehnike. Odavno je postaloo~igledno da je nauka, kao istraìva~ki odnos prema svetu, neposredno pro-duktivna. Wen istraìva~ki postupak se ispostavqa kao izvorni oblik na-u~nog ̀ ivota, to jest kao nau~ni ̀ ivot na delu, koji prerasta u globalni si-stem proizvodwe ìvota sa svim razli~itim propratnim pojavama. Naukaje najproduktivnija mo} savremenog ~ove~anstva, koja je omogu}ila polettemeqne pregradwe svega, a s wim i korenitu promenu qudskog bivstvova-wa na zemqi.

Time je postalo jasno da tehnika nije ni{ta tehni~ko, ve} jedan na~inegzistencije povezan sa naukom i industrijom, koji je doveo do promena na-~ina ̀ ivota u svim wegovim sferama. Otkri}em ma{inske tehnike dogodi-lo se ne{to odsudno u ìvotu modernog ~oveka: otkri}em ovog novog, mo}-nog i sna`nog ~inioca, zapo~eo je veliki proces industrijalizacije, koji seiz Evrope pro{irio na sve strane i doveo do toga da se danas, gotovo na svimgeografskim {irinama i duìnama na{e planete, nekako misli i ̀ ivi go-tovo na isti na~in, ili postoji bar sna`no izraèna tendencija u tom prav-cu. Po tome na{a epoha se naziva epohom planetarnog nihilizma.

Tako specifi~no zapadwa~ka ideja Uma, uzeta u svom najop{tijem ob-liku, nalazi svoje ostvarewe u izmewenom pojmu stvarnosti. Metafizi~kastvarnost vi{e ne postoji. U tehni~ki preobraènom svetu, umesto meta-fizi~ke stvarnosti dolazi nova stvarnost, izgra|ena po modelu fikcijekao pronalaèwe i samoproizvo|ewe na svim nivoima u novim medijima. Uwima stvarnost u formi slike prethodi onome {to je stvarno u procesuopaàwa. Isto vaì i za neopragmati~ku teoriju modela. Nastupawem no-ve stvarnosti i{~ezava staro zna~ewe pravde kao univerzalnog zakona qud-skog istorijskog ìvota. Ne moèmo se vi{e pozivati na pravednost, u du-hu stare helenske dike, ali ni u duhu na{e stare boànske pravde.

@ivot je kona~no osu|en da izbegava svoju strepwu u oslobo|enom sve-tu. Ideologije na Zapadu danas slave nestajawe ~oveka, otprilike onakokao {to su pre sto i ne{to godina najavqivale smrt Boga. Nestajawe ~ove-ka ne bi trebalo da zna~i wegovu biolo{ku smrt (mada je i to mogu}e), ve}mogu}nost uspostavqawa drugog i druga~ijeg dru{tva – dru{tva bez religi-ja, bez umetnosti, bez morala. Da li je mogu}e dru{tvo bez kulture? ôve-~anstvo je nekako nadìvelo smrt Boga. Malo je verovatno da moè nadì-veti i smrt ~oveka.

Nova stvarnost postoji zahvaquju}i novim medijima. Da li se me|u na-ma dovoqno ra~una sa politi~kim zna~ajem ove stvarnosti?

Na{a epoha se odlikuje razvojem sredstava za informisawe, koja dono-se sa sobom radikalnu promenu uslova pristupa kulturi. Skup audiovizuel-

Marina Toman

– 55 –

nih sredstava (film i radio, televizija i video) name}e savremenom ~ove-ku jednu vrstu ideologije koju tradicionalna kultura nije poznavala. Poli-ti~ki zna~aj novih medija ne sastoji se samo u demokratskom naho|ewu, umno{tvu ravnopravnih informacija iz razli~itih izvora koje stvarajuplodnu zbrku u svesti recipijenta i tako omogu}uju slobodu wegovog izbo-ra i odlu~ivawa, ve} i u wihovoj mogu}nosti da obmanu, kako preobiqem in-formacija, brzinom i izmenom podataka, tako i u wihovoj spremnosti dafalsifikuju i proizvode ~iwenice u ciqu najgrubqe politi~ke manipula-cije svetskim javnim mwewem.

Tako novi nau~ni duh mewa i pregra|uje objektivni svet, ali ne osta-vqa netaknute ni qudske du{e. Razvijena industrijska dru{tva raspolaùsredstvima upravqawa du{ama, a da to upravqawe, kako s ponosom isti~uwihovi predstavnici, ne diskredituju terorom vlasti. Time zapadwa~kaideja Uma nalazi svoje ostvarewe u sistemu materijalne i intelektualnekulture (ekonomiji, nauci, tehnici, umetnosti, na~inu ìvota), koji svojpuni razvoj nalazi u industrijskom kapitalizmu, a ovaj sistem teì speci-fi~nom obliku vladavine ~ija je namera da se nametne kao sudbina dana-{weg perioda. Tehnika je pretvorena u mo}an instrument moderne vlasti:ona je omogu}ila koncentraciju mo}i u rukama tehni~ke, kulturne i poli-ti~ke uprave, masovnu proizvodwu i potro{wu koje se automatski {ire,pot~iwavawe qudi metodolo{kom {kolovawu, kontroli i manipulaciji.Zato nikada toliko mo}i nije bilo u rukama tolikih mediokriteta kao danas.

U zloupotrebi nauke i wenih rezultata, velike dràve, industrijski iprivredno razvijene, danas nalaze efikasno sredstvo za ostvarewe svojihimperijalnih ciqeva po cenu `rtvovawa nekih kulturnih dostignu}a. Oneèle da svuda uspostave odnose dominacije, pa im to moè biti dovoqnakompenzacija za ono {to gube u svojoj slepoj voqi za vladawem. Svoju name-ru preure|ewa sveta prema svojim interesima, nazivaju “novim svetskim po-retkom”. Pritom znaju da imaju ogromnu mo} koju su spremne da upotrebe uokviru primene mnogobrojnih oblika i na~ina globalnog nasiqa. Wihovamo} se i zasniva na neograni~enim mogu}nostima nauke i tehnike koje }e imomogu}iti da ~itavu planetu podrede ostvarewu svojih egoisti~nih intere-sa. Time je napadnut celi zemaqski prostor i sve {to se na wemu nalazi: qu-di, wihove etni~ke i verske zajednice, priroda i radom stvorena dobra, kul-turne i druge vrednosti. Finansijska i ekonomska oligarhija nastoji daovlada svim polugama vlasti na celoj planeti, a da bi, tako, omogu}ila se-bi da nesmetano uve}ava svoja materijalna bogatstva.

Najteà posledica takvog stava je potpuni slom javnog morala. U dana-{wem poslovnom ìvotu zapadnog ~oveka, ekonomski podstrek je dospeo do~iste podlosti, skroz-naskroz lupe{ke. Potpuno je uspe{na jedino bespo-{tedna surovost. Potreba za profitom i porobqavawem radi pqa~kawazasewuje sve qudske pobude, ona ih zapravo uop{te ni nema, uostalom kao ispremnost na ubijawe i zlo~instvo. Dana{we stawe zapadnog duha po mno-go~emu podse}a na stawe koje je porodilo fa{izam u srcu moderne Evrope.U tom pogledu jo{ i danas izgleda aktuelna opomena koju je qudima ostavioBertold Breht: “Utroba koja je jednom rodila fa{izam sposobna je da ga po-


– 56 –

novo ra|a”. Danas izgleda da je ta utroba sposobna da rodi mnogo vi{e zlood onoga koje je ~ove~anstvo ve} imalo priliku da upozna, jer ideja o “novomsvetskom poretku” nikako nije nova, ve} predstavqa, u bilo kom perioduistorije da se javi, verbalni izraz te`we trenutnih mo}nika da u svoju ko-rist izmene odnose u svetu i da opravdaju svoje imperijalne ciqeve i inte-rese, kao i zlo~ine koje su po~inili i koje imaju nameru da po~ine u ostva-rivawu tih ciqeva. Jasno se pokazalo da je “globalizacija” u stvari domi-nacija jedne supersile, a “novi svetski poredak” samo diktatura u svetskimrazmerama, koja se od fa{izma razlikuje samo u ideolo{kim nijansama, podaleko vi{em tehni~kom nivou i po neuporedivo vi{em stepenu licemer-stva. U tom smislu, “novi svetski poredak” je samo savremenija, perfidnijai obuhvatnija, ali upravo zato i mnogo gora i opasnija po qudski rod, for-ma fa{izacije sveta u naj{irim mogu}im razmerama. Wu lako razotkrivasamozadovoqstvo govora o moralu, pravima i politici (qudska prava, me-|unarodna zajednica), koji zapravo potpuno ignori{u hiqade drugih {toumiru usled bolesti, siroma{tva i nerazvijenosti. Takvi se `rtvuju svakidan, a da nikome ni ne padne na um da ustanovi neki tribunal koji bi odme-rio krivicu nosilaca poretka koji je odgovoran za ravnodu{nost prema hi-qadama onih {to umiru zbog nejednake raspodele svetskog bogatstva, zaga-|ewa okoline ili raznih bole{tina. Stvari postaju ideolo{ki druga~ijesamo onda kada je ugroèn neki realni interes bogatih i mo}nih. Tada sewihov oponent poziva na odgovornost za `rtve sukoba, dok se saveznik sta-vqa pod za{titu dràvnog interesa.

Time se jasno pokazuje da ne postoji jedna Evropa, osim kao geografskipojam i regulativna ideja koja se ne moè ostvariti sve dok Zapad iz osno-va ne promeni svoju politiku. U najboqem slu~aju, postoje dve Evrope: jed-na, zapadna, krvolo~na i èqna pqa~kawa, i druga, isto~na, naivna i toli-ko uspavana laìma i la`nim obe}awima svoje zle sestre da nije u stawu dajo{ prepozna opasnost koja je vreba. Kad danas neko pomene Evropu, obi~nose misli na zapadnu, kao da ona druga ni ne postoji. A zapadna Evropa je pr-vo uzurpirala identitet Evrope, da bi ga zatim potpuno zaturila u svomoslawawu na jednu drugu vanevropsku zemqu. Zapadna Evropa je dopustilada je predvodi wena luda k}erka, koja je odrasla na jednom otetom kontinen-tu, gde su weni razbojnici prethodno uni{tili jednu ~itavu civilizaciju itamo toliko oja~ala da wena snaga opasno nadilazi weno skromno istorij-sko iskustvo i malu politi~ku pamet. Ovaj nesrazmer izme|u wene snage iwene pameti danas predstavqa veliku opasnost koja moè da zapali ~itavsvet.

Amerika je izbacila Evropu iz wenog kulturnog i istorijskog leì-{ta, pa Evropa danas sluì Americi kao vaàn i najva`niji mostobran uwenom nastojawu da preuzme kontrolu nad ~itavom planetom. Ameri~kaglobalna hegemonija ra~una sa jednim razvijenim sistemom saveza i koali-cija u kom zapadna Evropa ostaje prirodni saveznik Amerike. One imaju za-jedni~ke vrednosti, zajedni~ko religiozno nasle|e – po{to najve}i brojAmerikanaca poti~e upravo iz zapadne Evrope, a iznad svega zajedni~ku ko-lonijalisti~ku èqu da robe i pqa~kaju druge zemqe i narode. Upravo za-

Marina Toman

– 57 –

to danas Amerika forsira ujediwewe zapadne Evrope, koje je mogu}e jedinona osnovu francusko-nema~kog izmirewa. Za sada, glavni ~inioci uspe-{nog demonstrirawa ameri~ke (i zapadne) mo}i ostaju manevrisawa diplo-matija, kooptirawe i smi{qeno kori{}ewe wihovih politi~kih preimu}-stava, a iznad svega zava|awe naroda, koje ide sve do otvorenog podsticawai podràvawa separatizma i terorizma u onim zemqama koje nameravaju dastave pod svoju kontrolu. U tom smislu Bèìnski je otvoreno pisao: “Sre-}a po Ameriku. Evroazija je previ{e velika da bi bila politi~ki jedin-stvena”. Eto na kakvim principima grade svoju politiku oni koji èle dasvuda uspostave odnose dominacije. Vi{e ~ak ni ne prikrivaju svoje name-re, pa ameri~ki profesor pi{e svojim studentima da bi im pomogao da lak-{e uobli~e svet sutra{wice za koji se bore Amerika i weni zapadnoevrop-ski saveznici: “Da to izrazimo terminologijom koja podse}a na brutalnijavremena anti~kih imperija – osnovna tri imperativa imperijalne strate-gije su spre~iti zavere i sa~uvati bezbednosnu zavisnost me|u vazalima,odràti zavisne teritorije pokornim i zavisnim i paziti da se varvari nepobune”. (Zbigwev Bèìnski, Velika {ahovska tabla, str. 42) Ovo nisure~i nekog nadobudnog pojedinca koji sawa o nemogu}em, ve} re~i glasnogo-vornika hegemonisti~ke politike imperijalnog Zapada na ~ijem ~elu danasstoji Amerika. U tom pogledu, Amerika je samo izopa~ena i najizopa~enijaforma (zapadno)evropske svesti koja je ponovo po~ela da sawa svoje kolo-nijalne snove.

U tom ciqu koriste sve metode izazivawa sukoba u zemqama koje name-ravaju da stave pod svoju kontrolu. Sukobe obi~no zapo~iwu kritikom i sveè{}im napadima na legalno izabranu vlast. Slede}a faza je unutra{wadestabilizacija zemqe–`rtve, podsticawem politi~kih {trajkova i orga-nizovawem demonstracija, kupovawem uticajnih politi~ara i intelektua-laca koji se usmeravaju protiv nacionalnih interesa svoje zemqe. Pri tomuporno nude i grubo name}u svoje “dobre usluge” da bi upravqawe krizomuzeli u svoje ruke. Sankcije su svakako najdrasti~niji oblik terorisawa ce-log naroda, a kad ni one ne daju o~ekivane rezultate, ide se u otvorenu agre-siju na zemqu koja je izabrana za `rtvu, sa ili bez mandata Saveta bezbed-nosti.

Kona~ni ciq je da se uspostavi marionetska vlast u toj zemqi, koja }ebespogovorno sprovoditi wihove naloge. To je najboqi na~in da se stvoreuslovi za bespo{tedno pqa~kawe pot~iwenih zemaqa i naroda. Bez poslu-{ne marionetske vlasti, pqa~kawe ide mnogo teè, a ~esto zahteva i neop-hodne `rtve. Zato poslu{nike, koje dovode na vlast, otvoreno nazivaju svo-jim klijentima, koje okrutno ka`wavaju, ~esto zajedno sa ~itavim narodom,ako pokaù i najmawu neposlu{nost u sprovo|ewu pqa~ka{kog diktatasvojih nalogodavaca.

II

Takav sistem ra|a i ~esto dovodi na vlast potpuno razqu|ene spodobesa qudskim likom koje nemaju ni{ta qudsko u sebi i ~iji nequdski postup-ci mogu da iznenade i najcrweg pesimistu u pogledu dana{weg stawa zapad-


– 58 –

nog duha. Ipak, veli~inu svog be{~a{}a nisu nigde pokazali tako otvore-no kao u ovom skora{wem napadu na dràvnu zajednicu jugoslovenskih naro-da, koju su tako okrutno napali i razbili.

Ve} punih deset godina pred nama se ispisuju najsramnije stranice za-padne demokratije i svetske diplomatije. Zapadne diplomatije zato {to jedo kraja kompromitovala sve svoje proklamovane principe, a svetske diplo-matije zato {to je dozvolila da je lupeì iz zapadnog sveta vuku za nos i ta-ko ~ine sau~esnikom wihovih zlo~ina~kih planova. U svojoj slepoj voqi zavladawem, imperijalni Zapad, osnaèn pobedom u hladnom ratu, ne ̀ eli vi-{e da po{tuje nikakva ograni~ewa. Zato tako grubo kr{i sve qudske nor-me i obzire. Tako, na primer, ni najcrwi pesimisti nisu slutili veli~inubezumqa koje je pokuqalo iz utrobe moderne Evrope da bi se sru~ilo na ju-goslovensku dràvnu zajednicu kao modernu evropsku tvorevinu, koja je bi-la poznata u celom svetu i isticana kao primer vi{enacionalne i multi-kulturalne zajednice. Jugoslavija je bila evropska tvorevina po svim bit-nim opredeqewima koje danas moderna Evropa traì radi svog identiteta:po verskoj i kulturnoj pluralnosti, po nacionalnoj i religioznoj razli~i-tosti, po mno{tvu pejsaà, po na~inu ̀ ivota na granicama i sa vi{e sredi-{ta u odnosu sa drugima. Upravo ovo “jedinstvo u mno{tvu”, koje je bilo po-stignuto u zajednici jugoslovenskih naroda, ostaje ne samo povesna formaevropske egzistencije, ve} i regulativna ideja koju Evropa tek treba daostvari.

Srpski narod je omogu}io takvu zajednicu jer je gajio veliku nadu u mo-gu}nost trajnog i pravednog mira i saradwe me|u bratskim narodima. Nika-da u svojoj istoriji nije vodio agresivne i osvaja~ke ratove, ali je bio metamnogih agresija protiv kojih se morao boriti da bi uop{te opstao. Svojuskupo pla}enu slobodu, ste~enu posle pet stotina godina ropstva, oven~aoje velikom iluzijom, koja ga je skupo ko{tala: iluzijom da zajedno sa drugimjugoslovenskim narodima, za ~iju se slobodu jednako borio, moè da gradisre}nu dràvnu zajednicu ravnopravnih naroda i narodnosti, ~esto na svo-ju {tetu i u{trb svojih dràvotvornih prava. Ubrzo se pokazalo da na ovimprostorima ni{ta nije jedanput za svagda izboreno i zauvek osigurano.

Jugoslovenska dràvna zajednica nasilno je razbijena u saradwi i pot-punoj koordinaciji jugoslovenskih secesionista i wihovih stranih pod-streka~a i za{titnika. Razbija~i Jugoslavije su znali da wihovi zlo~ina~-ki planovi nemaju nikakvog osnova u me|unarodnom pravu. Svoje zlo~ina~-ke planove oni su morali uviti u oblandu laì da ih svetska javnost ne biprepoznala u wihovoj pravoj su{tini. U tom ciqu su pokrenuli ~itqave“pogone laì”, koji godinama rade samo po principu fabrikovawa i izvr-tawa ~iwenica i tako bezo~no obmawuju svetsko javno mwewe. Srpski na-rod je progla{en jedinim krivcem za sve i pre izbijawa gra|anskog rata, dabi mu zatim bila nametnuta informativna blokada putem sredstava javnoginformisawa iz svetskih centara mo}i. ̂ itav srpski narod je satanizovan.Svet je bio iznena|en kad bi kojim slu~ajem mogao spoznati vrste i koli~i-nu laì koja je posledwih godina izru~ena na srpski narod. Gebelsova pro-

Marina Toman

– 59 –

pagandna ma{ina, koja je radila protiv najve}eg dela ~ove~anstva, danas bimogla izgledati kao mala de~ija igra~ka u pore|ewu sa ogromnim pogonimalaì, koji godinama rade samo protiv jednog malog naroda i koji se uop{tene ustru~avaju da zlo~inca predstave kao `rtvu, a `rtvu cini~no prikaùkao izvr{ioca zlo~ina. Ovaj suludi poduhvat li~i na veliki “eksperimentlaì” koji je dobro investiran i od koga wegovi investitori o~ekuju da imdonese dobit u krvi jednog pravednog i slobodoqubivog naroda.

Informativna blokada, s jedne strane, te ogromna proizvodwa laì, sdruge strane, uz sve druge oblike najbezo~nijeg pritiska, omogu}ili su raz-bija~ima Jugoslavije da instrumentalizuju Organizaciju ujediwenih nacijai da je pretvore u instrument postizavawa svojih imperijalnih politi~kihciqeva. Danas smo svedoci kako jedna brutalna politika pretvara OUN usredstvo prisile i nasiqa pod ~ijim okriqem se vr{i pravo lin~ovawa“neposlu{nih” od strane zapadnih pqa~ka{a okupqenih u NATO-u. Sve re-zolucije Ujediwenih nacija protiv srpskog naroda donesene su na osnovu la-`nih i iskonstruisanih optu`bi. Najdrasti~niji primer za to su sankcijekoje, kako po svojoj nameni i na~inu sprovo|ewa tako i po svojim posledi-cama, imaju genocidni karakter. Ujediwene nacije su napustile svoje izvor-ne principe i, uprkos svim ogradama wihovih zvani~nika, postale sredstvonasiqa nad qudima i ~itavim narodima.

Na~in na koji se vodi genocidni rat protiv srpskog naroda grani~i sesa pravim ludilom i potpunim pomra~ewem uma. La ̀i obmana su najomiqe-niji metodi wegovih protagonista. Pomo}u laì i obmana, oni su uspeli daizoluju srpski narod od ostalog dela sveta i da zapo~nu wegovo sistematskouni{tavawe. Uz pomo} wihovih Mirovnih snaga, Snaga za brznu interven-ciju i mo}ne avijacije NATO-a, secesionisti~ka hrvatska i muslimanskavojska su uspele da pobiju ili prognaju (u svakom slu~aju etni~ki o~iste)srpski narod sa jedne tre}ine wegovih etni~kih prostora, {to nije uspeloni Austro-Ugarskoj u toku Prvog ni nacisti~koj Nema~koj, u wenom sate-litu, tzv. Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj, u toku Drugog svetskog rata. Pre-ko milion Srba je prognano sa svojih vekovnih ogwi{ta, a da svetska jav-nost, uspavana zapadnim laìma, nije digla svoj glas protiv ovog suvi{e ve-likog i te{kog zlo~ina.

Ali novi reìseri zla, spremni na ubijawe i no{eni nezaja`qivompotrebom za pqa~kawem, nisu bili zadovoqni svojim dotada{wim u~in-kom. Toliko su se osilili da se vi{e ni ne trude da sa~uvaju bilo kakav pri-vid pravednosti u me|unarodnim odnosima, pa su krenuli u otvorenu agre-siju na Srbiju i SRJ. Farsa u Rambujeu i Parizu do kraja je razotkrila wi-hova zlo~ina~ka lica: Srbiji je ponovo postavqen ultimatum koji je pomnogo~emu brutalniji i bezo~niji od onih iz 1914. i 1941. godine. Ultima-tum smo odbili jer nismo mogli da pristanemo na poniàvaju}i oblik ka-pitulacije, i zato smo dobili varvarsko bombardovawe. Novi varvari saZapada su punih 78 dana razarali na{u zemqu: ru{ili su mostove, aerodro-me, fabrike, elektrane, trafo-stanice, skladi{ta hrane i goriva, ubijalii rawavali qude, naj~e{}e no}u dok jo{ spavaju. Ubijali su qude i siste-


– 60 –

matski razarali uslove ìvota. Svoje zlo~ine su opravdavali la`nim op-tu`bama protiv srpskog naroda, pozivaju}i se na humanitarnu katastrofukoju su uostalom sami izazvali. Tako su krvolo~ne ubice naka~ile masku ne-vinosti da bi {to nesmetanije uìvale u svom krvavom piru, koji su dugo ipa`qivo pripremale.

Genocidni rat protiv malog srpskog naroda povela je danas najve}a voj-na sila na svetu: vojni savez 19 najbogatijih dràva sveta, od kojih samo ne-ke od wih imaju preko 30 puta vi{e stanovnika nego Srbija, a sve skupa 100puta vi{e. Da bi apsurd bio ve}i, Jugoslavija nema nikakvih sporova ni sajednom od tih dràva, ni teritorijalnih ni bilo kakvih drugih, niti je na-pala niti bila pretwa bilo kojoj susednoj dràvi. Sto na jednog, uz ogrom-nu tehni~ku prednost u naoruàwu, bez imalo morala i vojni~ke ~asti. Toje toliko sramno da ne moè biti sramnije. Ovu veliku i u dosada{woj isto-riji nevi|enu sramotu dopuwavalo je bedno dràwe vlada nama susednih iprijateqskih dràva koje su, suprotno voqi svojih naroda, ponizno i bezimalo qudskog dostojanstva ustupile NATO zlo~incima prostor svojih ze-maqa radi {to lak{eg i efikasnijeg ubijawa na{eg naroda i razarawa na-{e zemqe.

Na delu je realizacija monstruoznog plana ~iji je ciq uni{tavawe na-{e dràve kao jedinog garanta opstanka na{eg naroda na ovim prostorima.Takav pakleni plan mogli su napraviti i krenuti u wegovu realizaciju sa-mo bolesni umovi poput onih koji su izmislili fabrike smrti i holokau-ste. Time NATO danas otvoreno pokazuje razlog svog postojawa u izmewe-nim uslovima, koje karakteri{e naru{ena ravnoteà snaga na globalnomplanu u korist Zapada: ubudu}e, NATO }e sluìti kao ma{ina za uni{ta-vawe qudi i naroda po èqi wegovih mo}nih ~lanica. A wihove èqe sunezaja`qive: one bi htele da svuda uspostave odnose dominacije radi {tobespo{tednijeg pqa~kawa ostalog dela sveta. Globalni sukobi im ne odgo-varaju iz poznatih razloga, a potrebu da druge porobqavaju i pqa~kaju nemogu da obuzdaju. Zato }e napadati jednu po jednu svaku nepokornu zemqu itako preurediti svet po kli{eu svog pqa~ka{kog diktata. îm je nestaloneophodne ravnoteè u odnosu snaga, wihov regionalni vojni savez je pri-grabio sebi pravo da interveni{e u zemqama koje ne pripadaju ovom savezu.Tako postojawe ove zlo~ina~ke organizacije postaje najve}a pretwa miru usvetu. Srpski narod je prva velika ̀ rtva ovog pomahnitalog yina koji se nezna zaustaviti da bi sagledao teìnu vlastitog zlo~ina.

NATO je napao Jugoslaviju bez objave rata i bez mandata Saveta bezbed-nosti. Time je prekr{io Povequ Ujediwenih nacija i sve norme me|unarod-nog prava. U~e{}em u ovoj sramnoj i ni~im izazvanoj agresiji, neke ~lani-ce NATO-a su prekr{ile vlastite ustave, a sam NATO svoj vlastiti sta-tut. Duga~ak je spisak zlo~ina koje je NATO po~inio u Jugoslaviji tokom78-dnevnog bombardovawa zemqe najrazornijim oru`jem. Po~inioci ovihzlo~ina morali bi biti izvedeni pred sud pravde. Ali pred koji sud? NA-TO se otrgao kontroli Ujediwenih nacija i po~eo je da deluje samostalno,{to je protivno svim normama me|unarodnog prava. Na pravo se poziva sa-

Marina Toman

– 61 –

mo kad moè da ga iskoristi radi opravdawa svojih zlo~ina. Me|unarodnisud pravde je proglasio nenadle`nim da sudi wegovim zlo~inima, ali jeformirao svoj vlastiti sud koji treba da sudi wegovim `rtvama. U tom ci-qu formiran je tzv. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju kojitreba da sudi samo Srbima zato {to su se drznuli da brane svoj opstanak isvoju skupo pla}enu slobodu. Istinskim krivcima, pravim zlo~incima, ju-goslovenskim seceionistima i wihovim stranim podstreka~ima, koji su za-po~eli rat i po~inili stvarne zlo~ine, ne}e biti su|eno. Oni èle da su-de, na osnovu la`nih i iskonstruisanih optu`bi, vojnom i legalno izabra-nom politi~kom rukovodstvu Srbije i SRJ, kao {to su ranije hteli, a i sa-da èle, da sude vojnom i politi~kom rukovodstvu Republike Srpske i Re-publike Srpske Krajine. U wihovoj besomu~noj galami protiv najvi{ihvojnih i dràvnih organa na{ih zemaqa suvi{e bu~no odjekuje wihova ni-malo prikrivena èqa da sude ~itavom srpskom narodu.

Svima koji su bar donekle upoznati sa ciqem osnivawa i na~inom radatzv. Krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju mora biti jasno da to nije nikakvapravna institucija, ve} monstruozna politi~ka tvorevina koja stoji ufunkciji sile i nepravde i izvrgava ruglu qudsku potrebu za pravdom i o~u-vawem qudskog dostojanstva. Moral i pravo nisu identi~ne forme reguli-sawa odnosa me|u qudima. Svako od wih raspolaè svojim sistemom pravi-la za regulisawe me|uqudskih odnosa, ali pravo bez ikakve moralne osno-ve direktno se pretvara u svoju suprotnost. Primer takvog suda je upravotzv. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju ~ije je sedi{te u Hagu.Ovaj sud treba da sudi, bar prema mi{qewu wegovih tuìlaca, najvi{emdràvnom i vojnom rukovodstvu svih na{ih zemaqa zato {to je stalo na ~e-lo svog naroda u wegovoj pravednoj borbi za goli opstanak. Kroz wihove li-kove danas progovara sve naj~istije i najveli~anstvenije {to je mogao da po-kaè jedan narod u pravednoj borbi za svoj opstanak koja mu je nametnuta nanajprqaviji na~in i prema najmonstruoznijim planovima. Zato ove li~no-sti, uprkos la`nim optu`bama, danas sijaju neugasivim sjajem na smetqi-{tu svetske politike u kojoj ni{ta nije na svom mestu, jer u woj caruju samola ̀i obmana ~iji je ciq da se opravda nasiqe koje se vr{i nad qudima i~itavim narodima.

U taj kontekst treba smestiti tzv. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{uJugoslaviju da bi se shvatio pravi ciq wegovog osnivawa i na~in wegovograda. Osnovao ga je Savet bezbednosti 1993. godine na insistirawe tada{weameri~ke administracije, za {to ga uop{te ne ovla{}uje Poveqa Ujediwe-nih nacija, pa ta nakazna politi~ka tvorevina ne obavezuje nikoga na ovojplaneti, a pogotovo ne srpski narod i wegove politi~ke predstavnike. Srp-ski narod ne sme da prihvati nikakvu saradwu sa tom monstruoznom poli-ti~kom tvorevinom, jer je ciq wenog osnivawa bio i ostao dvostruk: 1) dase pred licem svetske javnosti osigura bar neka vrsta prividne legitimno-sti za wihove laì i tako prikriju zlo~ini koji su izvr{eni nad srpskimnarodom i 2) da se iznudi wegov pristanak na najsramniji oblik kapitula-cije koja ga direktno dovodi u stawe porobqenosti. Ma koliko bili mo}ni


– 62 –

i osioni, novi reìseri zla nisu u stawu da to postignu bez na{eg pristan-ka. Tek na{ pristanak na la`ne optu`be osloba|a prave zlo~ince wihovekrivice, a na{ narod ~ini istorijski odgovornim za zlo~ine koje nije po-~inio, pa ~ak i za one koje su drugi po~inili nad wim. Uz na{ pristanak nala`ne optu`be, na{i neprijateqi }e lako dokazivati na{u nepostoje}ukrivicu za sva zla koja su se dogodila na ovim prostorima. Zato niko nemapravo da na le|a na{em narodu natovari taj nepodno{qivi teret, ni podkojim izgovorom, ni pod kojim ucenama, ni pod kojim uslovima.

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju je najve}a moralna mr-qa na licu savremenog ~ove~anstva koju bi trebalo {to pre izbrisati. U tonas uverava sve {to se moglo saznati o dosada{wem radu i na~inu funkci-onisawa ovog nakaznog produkta moralno potpuno izopa~ene svesti svet-skih mo}nika. Optu`nica Ha{kog tribunala protiv ratovotstva SR Jugo-slavije jasno pokazuje do koje mere su ogrezli u be{~a{}u tuìoci i prav-nici u toj pravnoj ekspozituri lupeà okupqenih oko NATO-a. Ni{ta imnije sveto. Sve su kompromitovali, sve stavili pod noge. âk su i pravo, tajuzvi{eni poziv dostojan po{tovawa, stavili u slu`bu svojih zlo~ina. U sa-stavqawu optu`nice trudili su se da {to boqe prikriju prave aktere na-silnog razbijawa sada ve} biv{e Jugoslavije i da gra|anski rat, koji se vo-dio na wenom tlu, prikaù u {to izvrnutijoj perspektivi. Zato optu`nicapotpuno pre}utkuje brojne zlo~ine politi~kih rukovodstava secesioni-sti~kih republika i wihovih armija, terorizam kao osnovni oblik borbe{iptarskih secesionista, varvarsko i ni~im izazvano bombardovawe Sr-bije i SR Jugoslavije od strane NATO-a, kao i brojna zlodela predstavni-ka tzv. me|unarodne zajednice, od kojih su ve}ina bili iz zemaqa koje pri-padaju NATO savezu i u funkciji ostvarivawa wihovih zlo~ina~kih pla-nova. Ha{ka optu`nica sve izopa~uje. Srpski narod se optuùje za etni~ko~i{}ewe, iako je upravo taj narod najve}a ̀ rtva etni~kog ~i{}ewa, i to potre}i put samo u 20. veku. Ni na jednom pedqu biv{e Jugoslavije srpski na-rod nije zapo~eo rat, ve} se samo, po{to je bio napadnut, borio za svoj op-stanak i svoju skupo pla}enu slobodu. Ciq optu`nice je da branioce svojedràve proglasi zlo~incima, a teroriste i agresore nevinim `rtvama ko-jima je potrebna za{tita me|unarodnog prava. Kao da weni autori èle dadokaù da je slobodu slobodno napasti, ali da slobodu nije slobodno brani-ti. Zato wihova optu`nica nema svojstvo pravnog dokumenta, ve} lako pre-poznatqivog politi~kog pamfleta ~ije su namere krajwe ne~asne.

Sve potvr|uje da ovaj politi~ki sud stoji u funkciji sile i nepravde.Ova monstruozna politi~ka tvorevina nema razloga da postoji, pa joj je po-trebna hrana da bi se nekako odràla. Potpuno je suludo pristati da mihranimo ovog monstruma du{ama svojih heroja koji su bili spremni da po-loè svoj ̀ ivot na braniku na{e slobode i na{eg opstanka. Saradwa sa tzv.Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju moè da ima nesagle-dive, ali u svakom slu~aju tragi~ne posledice za srpski narod. U pitawu jena{ istorijski opstanak, koji se ne}e mo}i odbraniti uz malodu{no samo-omalovaàvawe i besmisleno samooptuìvawe, uz besramno samoka`wava-

Marina Toman

– 63 –

we i ponizno povla~ewe pred arogantnim ucenama, {to, izgleda, nova do-sovska vlast, i na republi~kom i na saveznom nivou, jedino zna da ~ini. Aliniko nije dobio mandat od srpskog naroda, bez obzira na rezultate izbora,da u wegovo ime pristane na sramnu kapitulaciju u vidu saradwe sa tzv. Me-|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju, niti da isporu~i bilokog pripadnika srpskog naroda ovoj monstruoznoj politi~koj tvorevini. Toje pitawe dostojanstva naroda koje nema cenu i kojim se stoga ne moè trgo-vati. Zato izru~ewe bilo kog pripadnika na{eg naroda od strane na{e vla-sti ovoj nakaznoj politi~koj tvorevini predstavqa veliko ponièwe za ~i-tav srpski narod i neoprostivu uvredu za svakog wegovog samosvesnog pri-padnika. Dràva i postoji zato da bi {titila svoje pripadnike, a ne da biih isporu~ivala po nalogu nekoj stranoj voqi, a pogotovo ne takvoj mon-struoznoj tvorevini kao {to je pomenuti sud u Hagu. One koji se upu{taju utu sramnu trgovinu i tako izigravaju poverewe koje im je narod poklonio naizborima istorija }e uskoro osuditi, ali {teta koju }e time naneti na{emnarodu ne}e se mo}i nadoknaditi.

Uprkos ni~im prikrivene antisrpske usmerenosti pomenutog suda uHagu, nova dosovska vlast u Srbiji i SRJ pristaje na bespogovornu saradwusa tim sudom, {to je protivno i republi~kom i saveznom ustavu i direktnousmereno protiv interesa na{eg naroda i na{e dràve. Ali to govori o ka-rakteru nove marionetske vlasti u Srbiji. Nakon deset godina herojskogotpora srpskog naroda, kona~no su uspeli da mu dovedu na vlast svoje poslu-{nike, koji ga suvi{e olako izru~uju wihovim pqa~ka{kim i nikad zado-voqenim prohtevima. U ovom trenutku sprovodi se potpuno bespravnapqa~ka i rasprodaja zemqe Srbije, koju krupni kapital kupuje za bagatelu,a sve pod vidom pomo}i, donatorstva, otpisa dugova, slobodne trgovine, pri-vatnog preduzetni{tva i sli~nih ideolo{kih i zaglupquju}ih fraza. Sto-tine hiqada qudi je ve} ostalo bez posla. Jedina briga nove vlasti je kakoda radnike izbace iz wihovih fabrika na ulicu, a da se oni ne pobune. Tzv.Demokratska opozicija Srbije (DOS), koja je do detaqa komponovana u an-tisrpskim centrima, vi{e uop{te ne misli da vlada u ime naroda, ve} uz po-mo} medijske laì i podr{ke svojih mentora sa Zapada. Po wihovom nalo-gu uzurpatori su kidnapovali izvestan broj Srba i direktno ih izru~iliHagu, {to se moè shvatiti samo kao kukavi~ki ~in dostojan najve}eg pre-zrewa. Time su na najgrubqi na~in prekr{ili i republi~ki i savezniustav, kao i sve qudske norme i obzire. Naro~ito je mu~no {to su tako stra-{no ponizili i osramotili srpski narod i celu Srbiju.

III

Eto kakvim se sve brutalnim metodama koristi gramzivi Zapad da biostvario svoje imperijalne ciqeve. Nakon varvarske i ni~im izazvaneagresije na na{u zemqu, koja je do{la sa Zapada da zakqu~i drugi mileni-jum zapadne civilizacije, ko jo{ moè verovati u proklamovane principezapadne demokratije, slobode i qudskih prava? Ti la`ni demokrati podr-àvaju u na{oj zemqi i u jo{ nekim drugim zemqama, drsko se me{aju}i uunutra{we stvari tih zemaqa, sve ono {to bi kod svoje ku}e morali direkt-


– 64 –

no poslati u pakao. Na takav na~in ne moè se graditi nikakav poredak, apogotovo ne demokratski i pravedan. U poretku nasiqa samo pravo sile vi-di svoju {ansu. Ali pravo sile nije pravo, ve} nasiqe nad qudima i narodi-ma koje ne moè osigurati mir na ovoj zemqi.

Zapad se ponovo usmerava prema Istoku. A imperijalno smerawe Zapa-da prema Istoku uvek je imalo kobne posledice. Najve}a opasnost po mir usvetu danas dolazi sa Zapada, i to od lupeà i pqa~ka{a okupqenih okoNATO-a, koji su prigrabili sebi pravo da primenom sile preure|uju svetpo svojoj voqi. Pqa~ka{i su se udruìli i dobro se naoruàli. Sve me|u-narodne organizacije, ukqu~uju}i i Organizaciju ujediwenih nacija, uspe-li su da stave pod svoju kontrolu i u funkciju ostvarivawa svojih imperi-jalnih ciqeva. U wihovoj reìji i pod wihovom kontrolom sve se pretvarau svoju suprotnost: wihova sredstva za informisawe postaju fabrike zaproizvodwu laì, wihove humanitarne organizacije naoruàvaju terori-ste i pobuwenike, wihove mirovne snage se preko no}i pretvaraju u okupa-torske, a wihovo pravo ima zadatak da osudi nevine `rtve i tako opravdawihove zlo~ina~ke planove. Pri tom obilato koriste rezultate modernenauke i tehnike koji im omogu}avaju da budu veoma efikasni u svojoj izopa-~enosti.

Pa ipak, zapadni Ne-um nikada do sada u svojoj istoriji nije pokazao ve-li~inu svog ludila kao u ovom skora{wem napadu na srpski narod. Nije jernije mogao, a nije mogao jer nije imao na raspolagawu tako mo}nu tehnikukao {to je ima danas. Danas jasno vidimo da Ne-um i daqe preti svemu um-nom, da zlo nije privid, da je ono postalo tehni~ki usavr{ena stvar, da jezlo svetsko zlo. A zlu se nikada ne treba ponizno pokoravati i tako ga sna-ìti, jer oni koji ponizno sluè zlu postaju mrtvi le{evi preko kojih zlikora~aju ka svojoj pobedi. Nije vreme da se podilazi zlu, koje danas dolazisa Zapada, od lupeà i pqa~ka{a okupqenih oko NATO-a. Protiv zla setreba boriti, hrabro i odlu~no, kao mali srpski narod, koji je po tre}i putsamo u ovom veku, na samom wegovom kraju, vodio veli~anstvenu borbu zasvoj opstanak i svoju skupo pla}enu slobodu, sve dok nije podlegao prevarii na izborima poklonio poverewe onima koji danas tako bezo~no kr~me we-gova materijalna i duhovna dobra po nalogu svojih mentora sa Zapada. Odlu-~an otpor srpskog naroda prisilio je agresora da skine maske i da pokaèsvoja ubila~ka lica: iza maski humanitarizma ostala je samo sirova èqaza vladawem i pqa~kawem, a u ustima punim demokratije i qudskih pravasamo krvolo~na èqa za ubijawem.

Nepravda tako u~iwena srpskom narodu ne moè se ni~im izmeriti,ali stradawa koja je herojski podnosio mogu se iskupiti probu|enom save-{}u slobodoqubivog dela ~ove~anstva, koje treba da digne svoj glas protivsuludih planova razqu}enih spodoba okupqenih oko NATO-a radi poro-bqavawa i pqa~kawa ostalog dela sveta. Srpski narod, izloèn mra~nojsudbini svoje istorije, ponovo mora da dokazuje veli~inu svog istorijskogpostawa. Ali to mora dokazati – i to ba{ u ovom trenutku – i ~itavo slo-bodoqubivo ~ove~anstvo, ako ne èli da postane plen krvolo~nih ubica igrabe`qivih pqa~ka{a.

Marina Toman

– 65 –

IV

Jedina obaveza Srbije prema pomenutom tribunalu u Hagu je da se boriprotiv nakazne politi~ke tvorevine ~ije delovawe na najbezo~niji na~inugroàva wena legitimna istorijska prava kao suverene dràve. Ova naka-zna politi~ka tvorevina posebno se ustremila na srpsku nacionalnu i dr-àvnu ideju: wen ciq je nametawe kolektivne odgovornosti srpskom naro-du, {to moè da uti~e i na wegovu sudbinu u budu}nosti, dok marionetskavlast u Srbiji, sude}i bar prema izjavama glavnog tuìoca Karle del Pon-te, gleda na Hag kao na mali Sibir gde rado {aqe svoje politi~ke protiv-nike u izgnanstvo (J. Stani{i}, F. Simatovi}, V. [e{eq). Ovu nevi|enusramotu Srbija im ne}e, niti moè zaboraviti. Svoje heroje ona }e znati dauzdigne do mitske veli~ine, a zlotvore i izdajnike s prezrewem odbaciti.

Jer ti novi reìseri zla, koji su osnovali ovaj tribunal i koji wimeupravqaju, hteli su da pred licem svetske javnosti odigraju jednu predstavukoja bi ostavila utisak da se tu radi o pravu i pravdi. I to bi im po{lo zarukom da se, kao optuèni, nisu pojavili qudi kojima je vi{e stalo do isti-ne nego do vlastite sudbine. Vojislav [e{eq ne priznaje ovaj politi~kisud koji se krivo naziva Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Ju-goslaviju. Wegova odbrana je zapravo optu`ba i jedino kao takva ima smi-sla: on nema od ~ega da se brani jer mu se ne moè dokazati nijedna pojedi-na~na inkriminacija, ali ima koga da optuùje pred licem svetske javnostiza najmonstruoznije zlo~ine i zlo~ina~ke planove onih koji su osnovaliovaj sud. Sudbina mu je dodelila da brani ne sebe, ve} univerzalno pravo na-roda na slobodu i dostojanstvo ~oveka od onih koji su spremni da ih bezo~-no gaze. I on to radi veoma odlu~no, potpuno svestan svoje situacije, spre-man da poloì svoj ìvot na braniku istine. A ovaj la`ni sud, koji pi{ela`ne optu`nice i izvodi la`ne svedoke, ne moè da podnese istinu. Zatoèle da mu oduzmu pravo na odbranu. U tome je smisao wihovog nastojawa damu nametnu advokata. U istom kontekstu treba tuma~iti i wihovu apsurdnuodluku da se privremeno obustavi su|ewe pred sam kraj izvo|ewa dokaza Tu-ìla{tva, pod izgovorom da je naru{en integritet suda. Kao da taj sud imabilo kakav pravni integritet. Kao da taj sud nije najve}a moralna i pravnamrqa na licu savremenog ~ove~anstva koju bi trebalo {to pre izbrisati.

Zato, ako moramo trpeti tu uàsnu nepravdu, ne moramo opravdavati, ajo{ mawe glorifikovati tu razgoli}enu i razgoropa|enu silu. Jer, doista,nisu najpravedniji oni koji pobe|uju: to su uvek oni najja~i. Zato, dokle godbude ijednog pravednika na zemqi, dokle god bude opirawa sili i nepravdi,nada u pravo i pravednost ne}e biti uga{ena. Uslov svake slobode je duhov-na sloboda. Sloboda je ona sredina koja se ne moè ni predati ni uzeti: onanije samo tekovina vlastitog aktiviteta ~oveka, ve} i wegova spontanost.ôvek je slobodan ukoliko se moè osloboditi. Wegova sloboda je uvek we-gova sloboda. âst ove slobode sastoji se u tome {to svako ko je slobodantreba da ostvari svoje vlastite mogu}nosti. Onaj kome se name}e, ne zna {taje sloboda. Zato sam uveren da je danas Vojislav [e{eq, ve} godinama i bezikakvog stvarnog razloga zato~en u ha{kom kazamatu i izloèn nevi|enompravnom nasiqu, slobodniji od ovih ubogih kolportera zapadnih mo}nika,


– 66 –

koji su zauzeli sve busije vlasti u Srbiji, od one najniè do one najvi{e,spremni da vladaju srpskim narodom u ime wegovih neprijateqa.

No, bez obzira na to kako }e se zavr{iti ova potpuno neizvesna avantu-ra u koju je gurnut srpski narod, ne{to svojom naivno{}u a ne{to snagomwegovih neprijateqa, treba se nadati da }emo ponovo stati na noge i ste}inovo poverewe u sebe. U tom slu~aju svi }e na kraju dobiti ono {to im pri-pada: “Junacima i ~asnim delima po{tovawe, izdajnicima prezir i kletva”,kako re~e jedan pisac. Neka nam na tom putu, s obzirom na uàsnu realnostdana{weg sveta, budu pokloweni pouzdawe i hrabrost, kojima se moèmou~iti od Vojislava [e{eqa, ~ije nam herojsko dràwe u Hagu moè poslu-ìti kao uzor kako se brani sloboda, ~ast i dostojanstvo svoje zemqe i svognaroda. Ostaje nam da se nadamo da }e ~ove~anstvu uskoro po}i za rukom dauspostavi pravi me|unarodni sud pravde i da }e se na wegovoj optuèni~kojklupi prva na}i nakazna politi~ka tvorevina koja se krivo naziva Me|una-rodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju.

– • –

Prof. dr Mirko Zurovac je najeminentniji srpski esteti~ar. Profesor jeestetike i ontologije. Autor je vi{e kwiga, me|u kojima su i “Umetnost i egzisten-cija”, “Umetnost kao istina i la ̀bi}a”, “Detiwstvo i zrelost umetnosti I, II”. Ob-javio je vi{e od 200 nau~nih studija.

Mr Slobodan Stojanovi}

Povreda prava na fer su|ewe u postupku predTribunalom u Hagu protiv dr Vojislava [e{eqa

Ve} sama ~iwenica da se radi o jednom veoma velikom i sloènom, isto-vremeno i izuzetno zna~ajnom postupku, upu}uje na zakqu~ak da se ovoj temimora posvetiti mnogo vremena i prostora. Stoga, imaju}i u vidu svrhu ovograda kao pojedina~nog doprinosa obradi teme, ograni~i}emo se na ono {toprema stavu autora u ovom trenutku ~ini najaktuelniji i najzna~ajniji izbor.

Povrede prava optuènog Vojislava [e{eqa u dosada{wem postupkusu mnogostruke1), ali ona povreda koja se vremenom iskristalisala kao sadnajkrupnija jeste dugotrajno su|ewe uz istovremeni pritvor.

Na{e je uverewe da se sa ovog aspekta veoma ozbiqno moè govoriti nesamo o nefer su|ewu, posebno povredi prava na su|ewe u razumnom roku2),nego, {tavi{e, i o postojawu tzv. zloupotrebe procesa (engl. abuse of pro-cess)3). Prema ovoj doktrini, proces koji se vodi uz ozbiqno kr{ewe ele-mentarnih i veoma zna~ajnih prava osumwi~enog ili optuènog lica netreba ni da se vodi, ~ak i uz postojawe ozbiqnih optu`bi, s obzirom da seradi o ne~emu {to je veoma {tetno po sam pravosudni sistem i integritetorgana koji ga vodi. Ukoliko je pri tom to lice i li{eno slobode, isto sesvakako mora odmah pustiti.

U pristupu svemu tome, moramo naglasiti da vremenski period koji semora uzeti u obzir prilikom ocene duìne trajawa postupka protiv Voji-slava [e{eqa daleko prevazilazi samo vreme dosada{weg su|ewa.

Marina Toman

– 67 –

Prvo {to tu pada uo~i, to je ~iwenica da se optu`nica protiv dr [e-{eqa podnosi tek po~etkom 2003. g. za dela koja datiraju mahom iz 1991. g,ne{to iz 1992. g. i zanemarqivo iz 1993. g. Pri tom su doga|aji koji su pred-met optu`nice bili uveliko i odavno istraèni, pa ~ak i pravosna`noprocesuirani kroz brojna prethodna optuèwa drugih lica. Vreme podiza-we optu`nice ovde neuporedivo vi{e korespondira politi~kim potreba-ma onih koji iza we stoje nego ~isto pravnim zahtevima krivi~nog postupka.

Mislimo da je ovakav momenat podizawa optu`nice ne samo indikator,nego i veoma pouzdan dokaz iskqu~ivo politi~ke pozadine toga ~ina.

U takvom kontekstu se podiè optu`nica za doga|aje kojima se Tribu-nal veoma aktivno bavio prethodnih 12 godina, a onda u takav kontekst tre-ba staviti i narednih 6 izmena i redakcija optu`nice koje su izvr{ene uperiodu od 3 godine4). Svakako, i daqi tok postupka, sve do momenta pisa-wa ovog rada.

Optu`nica je podignuta 15. 1. 2003. g, a potvr|ena od strane sudije 14. 2.2003. g. Kao {to je poznato, V. [e{eq se dobrovoqno pojavio u Hagu ve} 24.2. 2003. g, a dva dana kasnije odràno je wegovo inicijalno pojavqivawe predTribunalom.

Od momenta dolaska u Hag do danas, dr [e{eq je u pritvoru, dakle, vi-{e od 73 meseca. Ono {to je jo{ gore, kako to iz pona{awa ve}ine sudijaTribunala proisti~e, perspektiva je da }e ostati u pritvoru sve do pravo-sna`nog okon~awa postupka {to sigurno ne}e biti veoma brzo5). Ovde sevaqa podsetiti i jedne od temeqnih postavki o pravima optuènih iz Me-|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima UN od 1966, po kojojpritvor radi su|ewa nikako nije pravilo, nego izuzetak6).

Iako je dobrovoqno oti{ao pred Tribunal ne samo da nije bilo voqeda se povremeno pu{ta na slobodu, nego su mu i prava na komunikaciju i po-sete u pritvoru veoma ~esto i bitno ograni~avana.

Me|utim, pristup Tribunala ovim restrikcijama je od po~etka bio po-gre{an, ~ak i bez ulaèwa u razloge i opravdanost tih restrikcija.

Naime, pritvor i restrikcije su bili odre|eni sa aspekta poloàja“obi~nog” optuènog, tj. onog koji ima branioca. Poloàj dr Vojislava [e-{eqa je bitno druga~iji, a o tome uop{te nije vo|eno ra~una. Wegov status,pored statusa optuènog, obuhvata, bar u pogledu najosnovnijih zaduèwa iovla{}ewa, i status branioca7). Ali, kako branilac moè svoju funkcijuobavqati u uslovima pritvora, pa ~ak i velikih ograni~ewa poseta i komu-nikacija? Ova dva statusa, posebno imaju}i u vidu ograni~ewa koja trpi op-tuèni, su o~igledno bitno razli~ita. Takve restrikcije se formalno mo-gu nametnuti optuènom, ali ne i funkciji odbrane, i to je ono {to je Tri-bunal u bitnom prekr{io. A ~ak i kad bi te restrikcije bile opravdane,ili bar neke od wih, nikad se ne bi moglo re}i da su iste u svemu zna~ajni-je od postojawa i funkcija odbrane.

U uslovima pritvora, i to u relativno dalekoj zemqi, krajwe su ogra-ni~ene mogu}nosti pripreme odbrane, posebno pripreme svedoka i drugihdokaza odbrane. Neretko, priprema odre|enih segmenata odbrane je sasvimnemogu}a. Samo na slobodi se tako ne{to moè ozbiqno raditi. Posebno


– 68 –

do standarda kakve zahtevaju sloènost i nivo postupka. Stoga je, ve} i ti-me {to Vojislav [e{eq nijednog trenutka nije pu{ten na slobodu, svaka-ko povre|eno wegovo pravo na odbranu u najve}oj mogu}oj meri. Posebno ukontekstu ~iwenice da niko nije izrazio ~ak ni sumwu u mogu}nost wego-vog bekstva i nepojavqivawa pred Tribunalom, a jo{ vi{e u kontekstu ~e-stog pu{tawa na slobodu optuènih R. Haradinaja, M. Milutinovi}a, N.[ainovi}a, R. Deli}a i drugih visokih funkcionera koji su, {tavi{e, ima-li i svoje branioce.

Dosada{wi tok postupka je ve} dao neslavan rekord koji ~ini osnovuzloupotrebe procesa o kojoj smo govorili.

Posle vi{e od {est godina od [e{eqevog dolaska u Hag, jo{ nije za-vr{en ni deo postupka koji se odnosi na izvo|ewe dokaza tuìoca. Tolikiprotek roka do ove faze postupka nije zabeleèn ni u jednom dosada{wemslu~aju. Jo{ je vi{e deprimiraju}a ~iwenica da je zapravo pravi po~etaksu|ewa tek sa 7. 11. 2007. g8), tj. 4 godine i skoro 9 meseci od [e{eqevog do-laska u pritvor Tribunala.

Ukoliko se u Tribunalu ne{to ne promeni, u sigurnoj perspektivi je daovaj slu~aj postavi i sve druge neslavne rekorde ove vrste.

Vi{e od {est godina u pritvoru Tribunala, i vi{e od 15 godina kakose Tribunal bavi ~iwenicama na kojima se temeqi optu`nica, a predmet se,prema stadijumima postupka koji predvi|aju akti Tribunala, nalazi u jed-noj od po~etnih faza9)!

To su ve}, bez obzira na sve mogu}e opravdane i neopravdane razloge, ~i-wenice koje i te kako upu}uju na zakqu~ak o zloupotrebi procesa.

Ne treba smetnuti sa uma ni to da se ovde radi o su|ewu samo jednom ~o-veku, te da se kao takvo ne moè porediti sa su|ewem u kojem je vi{e licaoptuèno, na primer pet10), {est11), ili ~ak sedam12).

Pri takvim okolnostima, zaista je neshvatqiv i ni~im opravdan sada-{wi razvoj doga|aja, odnosno dono{ewe odluke sudskog ve}a od 11. 2. 2009. g. dase su|ewe odloì na neodre|eno vreme zbog navodnih opasnosti po svedoke.

O~igledno, onaj koji je ovde daleko najvi{e u opasnosti, ali ne samo uopasnosti jer je ta opasnost i realizovana, i koji je najvi{e ugroèn io{te}en je upravo optuèni. Ne moè se imaginarna, pa i samo mogu}a opa-snost po neka tre}a lica13), koja se moè preduprediti na mno{tvo drugihna~ina, spre~avati te{kim kr{ewem osnovnih prava optuènog, niti tomoè u bilo kojem vidu imati bilo kakvog pozitivnog efekta u ovom pro-cesu.

Odre|ene nade budi neslagaju}e mi{qewe predsedavaju}eg sudije Anto-netija prilikom dono{ewa odluke o odlagawu. Obrazloèwe ovog mi{qe-wa je sasvim korektno i veoma ubedqivo.

Na kraju, vaqa podsetiti na citat o zloupotrebi procesa koji je Tribu-nal sam koristio14):

“Po{tewe, sigurnost, kao i sloboda zahtevaju da slu`benici u vlastibudu podlo`ni istim pravilima pona{awa kojima se komanduje gra|anima.U vladavini zakona postojawe vlasti }e biti u opasnosti ukoliko ista pro-pu{ta da se skrupulozno drì zakona. Na{a vlada je mo}an i sveprisutni

Marina Toman

– 69 –

u~iteq. Na dobro, ili na lo{e, svojim primerom u~i ceo narod. Zlo~in jezarazan. Ukoliko vlada postane prekr{ilac zakona, ona time pothrawujenepo{tovawe zakona, ona time priziva svakog ~oveka da postane zakon samza sebe, ona priziva anarhiju. Proglasiti da u sprovo|ewu krivi~nih zako-na ciq opravdava sredstva – proglasiti da vlada moè ~initi zlo~ine u na-meri da osigura osudu pojedinog optuènog – to }e rezultirati strahovitomodmazdom. Ovoj {teto~inskoj doktrini se ovaj sud mora odlu~no suprotsta-viti”15).

Na{ je zakqu~ak da, ve} iz iznetih razloga, dosada{we su|ewe dr Voji-slavu [e{equ ima karakteristike nefer su|ewa izraène u tolikom in-tenzitetu da to zalazi u domen doktrine zloupotrebe procesa, koja ina~enije nepoznata u praksi Tribunala.

Uvereni smo da se radi o postupku iza kojeg kao prevashodni ciq i mo-tiv stoji uklawawe Vojislava [e{eqa sa politi~ke scene Srbije, ali na-gla{avamo da zloupotreba procesa moè postojati i nezavisno od ovakvihmotiva. Nelegitimni motivi i ciqevi krivi~nog postupka kao takvog, sa-mo su jedan od oblika zloupotrebe procesa. Stoga, i to kao minimalan zah-tev, neophodno je trenutno pu{tawe dr Vojislava [e{eqa na slobodu.

– • –

Mr Slobodan Stojanovi} je poznati srpski krivi~ar. Nakon jednodecenijskogadvokatskog iskustva pred Ha{kim tribunalom, u jesen 2008. godine objavio je kwi-gu “Su|ewe Milo{evi}u nije bilo fer”. Autor je vi{e stru~nih radova iz oblastipravne struke.

Napomene:1) Vidi o tome i izlagawa ovog autora na nau~nim skupovima u organizaciji Srp-

ske radikalne stranke 29. 5. 2005. g, 19. 11. 2005. g. i 27. 5. 2006. godine.2) Ekspeditivnost su|ewa je obaveza nagla{ena odredbom ~l. 20, st. 1 Statuta Tri-

bunala, ali i drugim aktima o kojima Tribunal mora voditi ra~una i koje morapo{tovati ~ak kao ius cogens. To su pre svega odredbe ~l. 9, st. 3 i ~l. 14, st. 3(c)Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima UN od 1966. g, odred-ba ~l. 6 Evropske konvencije o qudskim pravima od 1950. g. i dr.

3) Ova doktrina je veoma poznata u anglosaksonskom pravu. Odatle je i preuzeta ume|unarodno pravosu|e, posebno odlukom @albenog ve}a Tribunala koje je za-jedni~ko za Tribunal za biv{u SFRJ i Tribunal za Ruandu, donetom 3. 11. 1999.g. u slu~aju “Barajagviza”

4) Od 12. 7. 2005. g. do 10. 1 .2008. godine.5) Prema “izlaznoj strategiji”, koja je usvojena Rezolucijom Saveta bezbednosti

UN br. 1.503 od 28. 8. 2003. g. trebalo bi da Tribunal okon~a svoj rad do kraja 2010.godine. Me|utim, ve} sada je jasno da to, imaju}i u vidu i samo zapo~ete slu~aje-ve, nije mogu}e. U izve{tajima koje Tribunal podnosi Savetu bezbednosti sadase pomiwe kraj 2012. godine.

6) V. ~l. 9, st. 3 tog pakta.7) Poznati su stavovi oko nametawa branioca. Na{ je stav da je pravo optuènog

da se brani sam jasno izraèno u ~l. 20, st. 4(d) Statuta Tribunala i ~l. 14, st.2(d) pomenutog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima. Napomiwemo da bitrebalo da o odredbi posledwe-pomenutog akta vodi ra~una i na{ zakonodavac,koji je od samog po~etka ne po{tuje.


– 70 –

8) Tada je tek odràno uvodno izlagawe tuìoca u prisustvu dr Vojislava [e{e-qa.

9) Prema aktima Tribunala, predstoji jo{ desetak, {to kra}ih {to duìh, mogu-}ih faza postupka.

10) Slu~aj “Omarska”.11) Slu~aj “Milutinovi} i dr, Prli} i dr”.12) Tzv. Srebreni~kih sedam.13) Kako se iz pomenute odluke o odlagawu vidi, Tuìla{tvu je preostalo mawe

od 7 ~asova za dovr{etak svog dela postupka, tj. postoji mogu}nost za saslu{a-we najvi{e jo{ dva svedoka Tuìla{tva.

14) Paragraf 111. presude @albenog ve}a od 3. 11. 1999. g. u slu~aju “Barajagviza”.15) Sudija Vrhovnog suda SAD Brandeis. Mislimo da bi bilo korisno ne samo za

sudije Tribunala, nego i za na{e, da sasvim prihvate ovaj stav.

Prof. dr Zoran Milo{evi}

Va`no je di}i glas protiv nepravdePisati o prof. dr Vojislavu [e{equ nije zahvalno, mada materijala

ima za deset biografija. Te{ko je pisati jer kako god da se osvetli [e{e-qev lik i delo dolazi se do stra{nih saznawa. U [e{eqevom liku i deluujediwuje se li~ni podvig i tragedija, {to pri~i o ovom div-junaku daje ne-slu}ene mogu}nosti razmatrawa. Kako god da se stvari postave, [e{eq de-luje u ovoj zbiqi kao pozitivan lik, kao svetionik koji usmerava srpski na-rod i sve druge qude dobre voqe i po{tenih namera.

Ako treba sagledati istinu o “Ha{kom tribunalu”, onda se, kroz [e-{eqevu sudbinu jasno vidi zloupotreba ove institucije u politi~ke svrhe.Ako ~ovek ima (pozitivne) predrasude o zapadnoj demokratiji – kad se po-gleda [e{eqeva sudbina, onda postaje mit, bajka za naivne. Ako èlite dasagledate istinu o tzv. nevladinom sektoru u Srbiji i Evropskoj uniji – po-gledajte odnos prema [e{equ i sve }e postati jasno. Ako èlite da objek-tivno sagledate srpsku politi~ku scenu, posebno politiku vlada od 2000.godine – pogledajte wihov odnos prema [e{equ i sve }e biti jasno. Drugimre~ima, sva srpska i evropska stvarnost moè se kriti~ki valorizovatikroz sudbinu Vojislava [e{eqa.

Poznato je da je [e{eq u Hagu, pre svega, èqom svojih politi~kihprotivnika iz Srbije koji su prozapadno orijentisani, ali i wihovih men-tora. Zlo~ine koje mu spo~itavaju, [e{eq je tokom tzv. su|ewa razbio kaopenu od sapuna. Dokazi nikakvi, samo velika galama, veliki glamur i lo{apozori{na predstava. Da [e{eq u toj predstavi nije glavni lik, verovat-no bi sam proces bio krajwe neinteresantan, dosadan! Sve, drugim re~ima,li~i na traqavo i nedotupavno reìranu pozori{nu pri~u kojom [e{eqatreba ugurati me|u zlikovce, u nekakvo “udruèwe za zlo~ina~ke poduhvate”.

Sve je u skladu sa pozori{nim pravilima. Glumci (sudije) u togama, tu-ìoci namr{teni i strogi, ambijent suda je kao stvarni, predsedavaju}i lu-pa ~eki}em, publika i novinari... Sve kao u holivudskim filmovima. Na-ravno, tu dominira [e{eq, razbijaju}i optu`nicu u parampar~ad, a svedo-ke dovodi do stawa da priznaju da su tu po uceni od strane Tuìla{tva, a ne

Marina Toman

– 71 –

zbog [e{eqevih zlo~ina. To kod gledalaca izaziva (pod)smeh, pa ~eznu zanovim “epizodama” su|ewa [e{equ. êznu za novim serijama u kojima [e-{eq razbija tzv. Ha{ki tribunal.

Godinama ga drè u tamnici, uz organizaciju nekakvog “su|ewa” koje biboqe vodili i studenti druge godine (privatnih) pravnih fakulteta u Sr-biji, a kamoli ozbiqni tuìoci i sudije. Farsa.

Ipak, bez obzira na [e{eqevu dominaciju nad “tuìocima” i “svedo-cima”, bez obzira na podvig koji stvara, istina je da jedan ~ovek godinamanepravedno leì u tamnici, nao~igled pravdoqubivog sveta, nao~igledsvih nas. To celoj pri~i i doga|aju daje tragi~ne elemente. Biti bez osnovai jedan jedini dan u zatvoru je trauma sama po sebi. Gorko iskustvo koje ni-ko ne bi poèleo. Zamislite da vas neko na pravdi Boga la`no optuì zanedela koje niste po~inili! Vi pri~ate, ube|ujete, a svi se prave ludi... Za-mislite da ste u toj situaciji samo jedan dan. A [e{eq nije jedan dan, nijeni jednu nedequ, nije ni jedan mesec, ve} godinama! I ni{ta. Razdvojena po-rodica, deca bez oca, narod bez jednog od vi|enijih vo|a i politi~ara... Dru-gi qudi bi verovatno ve} poludeli ili izvr{ili samoubistvo. [ta je mo-derna tortura? Tortura je tzv. Ha{ki tribunal! I niko nema mo}i da okon-~a nepravedno su|ewe i tamni~ewe [e{eqa.

Mitinzi i nau~ni skupovi koje organizuje SRS stalno podse}aju prav-doqubivu javnost na ovaj zlo~in prema [e{equ! Stalno podse}aju na kr{e-we elementarnih qudskih prava jednog ~oveka iz Srbije! I, skoro, ni{ta!Zapadna politi~ka javnost se pravi luda. Jedino svetlo u ovoj tami stiè saIstoka – iz Rusije. Tamo{wa pravdoqubiva i nau~na javnost pritiska ru-sku vladu da u Savetu bezbednosti okon~a trajawe Ha{kog tribunala. To jezaista lepa vest i nada da }e nepravedno utamni~ewe [e{eqa biti jednogdana okon~ano. Prema svim informacijama, ruska vlada je voqna da poslu-{a svoju (nau~nu) javnost. Zapadna javnost, drogirana svojim “demokrat-skim” i “nezavisnim” medijima, je mawe-vi{e ravnodu{na prema sudbini[e{eqa, uz, naravno, ~asne izuzetke. Srpska javnost, opet, sa rado{}u ~ekatelevizijske prenose “su|ewa” [e{equ. Uìvaju u [e{eqevoj duhovnoj iintelektualnoj nadmo}i nad sudijama i tuìocima tzv. Ha{kog tribunala.Iako se su|ewa prenose u kasne sate, da {to mawe qudi gleda [e{eqevaistupawa, javnost Srbije sve ovo prati i ujutru prepri~ava u autobusu, naposlu... Zbog svega toga [e{eq postaje simbol, metafora, postaje svetio-nik pravde, istine, bratske qubavi, ose}awa pravde, vere...

Borave}i u tamnici, [e{eq svoju energiju (koja je zaista ogromna) ni-je usmerio samo na odbranu od izmi{qenih i traqavo sastavqenih optu-`nica tzv. Tuìla{tva Tribunala. On se posvetio i prosve}ivawu srpkejavnosti. Brojne kwige, kao i zbornici razli~itih materijala, ugledali susvetlo dana. Tomovi kwiga gde je izloèna ne samo odbrana, ve} i optimal-ni, najpravedniji politi~ki program za srpski narod. Zbog toga su [e{e-qeve kwige pre}utane u medijima. Naime, u medijima vlada pravilo, ono{to se ne objavi – to ne postoji! Tako bi srpska prozapadna politi~ka eli-ta da spre~i narod da ~ita [e{eqeve kwige. Naravno, Srpska radikalna


– 72 –

stranka, mawe-vi{e, uspe{no organizuje promocije [e{eqevih kwiga pogradovima Srbije, pa one stiù do ~italaca, ali i do biblioteka. Kolikoje va`no da qudi danas ~itaju [e{eqeve kwige, toliko je va`no da onestignu i do biblioteka, da ostanu sa~uvane za budu}nost. U wima postoji do-bro opisana srpska sudbina, ta~nije, tragedija od pada pod Turke do dana-{wih dana. Postoji opis stvarawa novih naroda od srpskog naroda, postojijedan konzistentan politi~ki program koji ne moè ostvariti jedna gene-racija... Zato su [e{eqeve kwige pisane za budu}nost, a ne za pro{lost. Za-to je i sam [e{eq srpska budu}nost. Na wima normalna srpska elita tre-ba da gradi svoje politi~ke koncepcije i strategije. Zato ove kwige ~itajusvi srpski neprijateqi, kako oni u Srbiji tako i oni van Srbije. Bi}e daspremaju strategiju kako da se pona{aju kad jednog dana do|u pravi Srbi navlast u Srbiji! No, to je wihovo pravo, kao i na{e da ~itamo i nadahwujemose [e{eqevim idejama. Me|utim, izgleda da se ovde svesno “lupaju lon~i-}i”, na{a vlada i mediji bi da stranci i na{i neprijateqi ~itaju [e{eqe-va dela, ali ne i srpski rodoqubi. Oni bi da Srbija ostane mala, {to mawa,po mogu}stvu bez severa dràve (Vojvodine), bez juga...

Moramo na kraju ovog kratkog eseja o prof. dr Vojislavu [e{equ da is-taknemo zabrinutost za wegovu sudbinu. Kada neki sud tolike godine, nao-~igled svetske javnosti, drì jednog ~oveka u tamnici, iako su dokazi pro-tiv wega razbijeni u parampar~ad, onda se treba pla{iti wegove nasilnesmrti. Mislimo da je realna opasnost da oni koji stoje iza tzv. Ha{kog tri-bunala narede wegovu likvidaciju. One su se ve} kod nekih zatvorenikaovog tzv. suda i dogodile. Zato je va`no da se okon~a rad ovog tzv. suda jer tonije sud – vi{e li~i na neku zlo~ina~ku instituciju, na sredwevekovnu ri-mokatoli~ku inkviziciju nego na sud! Zato je va`no da svako ko smatra da jepravedan, da voli istinu, da qubi druge qude kao {to qubi samog sebe, po-digne svoj glas. Na bilo koji na~in!

@iveo [e{eq!Sloboda [e{equ!

– • –

Zoran Milo{evi} je doktor sociolo{kih nauka i redovni profesor na pred-metu Op{tih dru{tvenih nauka. Autor je oko tridesetak kwiga, od kojih su dve pre-vedene na ruski jezik.

Vladimir Dimitrijevi}, pravoslavni publicista

Utamni~eni slobodoqubacU istoriji Srba iz Bosne i Hercegovine uobi~ajena je pojava da wiho-

vi pisci i intelektualci tamnuju u borbi za slobodu. Dovoqno je setiti sePetra Ko~i}a, koji je, za pravdu srpskog naroda, ~esto hap{en i zatvaran,da bi na kraju, naru{enog zdravqa i skrhan pod teretom krstono{ewa, umrou Beogradu, 1916. godine, u du{evnoj bolnici. Na wemu se ispunilo vlasti-to proro~anstvo: “U ropstvu se rodih, u ropstvu ìvjeh, u ropstvu, vajme, iumrijeh!” Slobodoqupcima je su|eno i na Bawalu~kom veleizdajni~komprocesu, od 3. novembra 1915. do 22. aprila 1916. godine. Me|u 156 optuè-

Marina Toman

– 73 –

nih, kojima je Austrougarska sudila za “veleizdaju”, da bi sebe opravdala{to je pokrenula Prvi svetski rat, bila je skoro polovina srpske inteli-gencije iz Bosne i Hercegovine, uz, naravno, i mnogo qudi iz naroda (sudi-lo se 19 sve{tenika, 14 u~iteqa, petorici profesora, dvojici lekara, dvo-jici inèwera, jednom advokatu, osmorici dràvnih ~inovnika, 32 trgova-ca, {estorici gostioni~ara, 12 |aka, 26 zemqoradnika i dvema ènama).

Jer Bosna i Hercegovina su uvek bile zemqe hrabre i odlu~ne u svedo-~ewu svog srpskog imena i prezimena. Zato su se, od sredweg veka, stalno na-lazile na udaru onih koji su smatrali da Balkan treba odvojiti od svog ver-skog i nacionalnog identiteta i pot~initi ga Vatikanu, navodnom sredi-{tu istinitog “kr{}anstva” i svakovrsne “uqudbe” (civilizacije); zatimsu se na{le na udaru islamizacije, sprovo|ene u ime “svetog rata” za name-tawe “jedine istinite vere” – one koju je doneo Muhamed (“Pij {erbeta iz~a{e sve~eve il’ sjekiru ~ekaj me|u u{i”, opisao je, u “Gorskom vijencu”,ovu “tolerantnu” viziju sveta vladika Wego{).

Tako su Srbi bosanskohercegova~ki nosili svoj znamen, bore}i se zaslobodu i neprestano diù}i bune protiv Tur~ina (jer, kako re~e Aleksa[anti}: “volovi jaram trpe, a ne qudi, Bog je slobodu dao za ~ovjeka”). Vla-dimir ]orovi}, i sam `rtva progona Habzbur{ke monarhije, u svojoj “Cr-noj kwizi” ukazao je na ~iwenicu da su, od 28. juna 1914. godine, skoro svakogpravoslavnog Srbina smatrali atentatorom. Ali, svedo~ewa iz onog dobapokazuju i zavidnu ~vrstinu qudi koji su, na pravdi Boga, stradali za krst~asni i slobodu zlatnu. Evo kako je, na Bawalu~kom procesu osu|en na smrt,prota Matija Popovi} svedo~io o toj neustra{ivosti:

“Da pokaèmo na{im yelatima da se ne bojimo ni wihove osude na smrt,pripremili smo na Vaskrs u hodniku ’Crne ku}e’ sve~ano jutarwe bogoslu-èwe. Sada ve} pokojni \or|e Dujanovi}, u~iteq, improvizirao je peva~kihor, a to je lako bilo, jer nas je bilo 19 sve{tenika, dva bogoslova i 14 u~i-teqa, osim druge inteligencije, a ve}ina sa dobrim glasom i sluhom.

Nikad mi bogosluèwe nije sve~anije izgledalo, nikad crkvena pesmanije sla|e tekla iz srca i iz grla, kao tada, na Vaskrs, prvi dan posle osudena smrt. Horila se ’Crna ku}a’ od peva~a, kakvih nikad wene zidine nisu za-pamtile.

Velika subota smrtna kazna na{a – a onda Vaskrs!îji Vaskrs?Vaskrs Srpskog naroda. U ma{ti svojoj pomiriv{i se sa smrtnom ka-

znom, ja sam gledao u budu}nosti Vaskrs srpskog naroda. Do}i }e on. On mo-ra do}i, samo mi na smrt osu|eni ne}emo ga do~ekati. Pomisao na to maloje bunila du{evno raspoloèwe na ovom sve~anom bogosluèwu. Rekli suneki posle da su se Bawalu~anke i Bawalu~ani skupili oko zidina ’Crneku}e’ da slu{aju na{e neobi~no bogosluèwe, prvo posle osude na smrt. Sa-znali smo i to da su se na{i yelati snebivali i ~udili da mi, wihovo ro-bqe, pevamo i da je pesma na{ odgovor na wihovu osudu na smrt i robiju...Nisu mogli shvatiti borbu i stradawe jedne generacije za ideju”.


– 74 –

Dr Vojislav [e{eq je Srbin iz Bosne i Hercegovine. Prvo je tamno-vao u kazamatima srbofobi~ne titoslavije, a sada, ve} {est godina, sudi muse pred “kengurskim sudom” u Hagu, uglavnom za “govor mr`we”. Ali, on sepred la`nim sudom drì kao i wegovi prethodnici na Bawalu~kom velei-zdajni~kom procesu: kao {to su oni prkosili imperijalnom Be~u tako iovaj prkosi imperijalnom Va{ingtonu, i kao {to su oni znali da }e se“Austrija-maska” (izraz vladike Nikolaja) raspasti jer je sva zasnovana nalaì, tako i dr Vojislav [e{eq zna da ni potowa imperija, zami{qenakao hilijasti~ka utopija “the American way of life” ne}e jo{ dugo.

[ta je, me|utim, u slu~aju dr Vojislava [e{eqa, specifi~no? To da jeon svoju odbranu umnogome zasnovao na ~iwenici da je, za ratove na prosto-ru biv{e Jugoslavije su{tinski kriv stari neprijateq Srba – Vatikan. Ukwigama koje je pisao u ha{koj tamnici, dr [e{eq je pokazao i dokazao daje vatikanska politika prema Srbima, od sredweg veka do danas, ostala ista:prevo|ewe Srba “{izmatika” u rimokatolike ({to prevarom, {to golimnasiqem) a zatim wihovo odnaro|avawe. Od Srba prevedenih u rimokato-licizam nastaju Hrvati (a od Crnogoraca, odvojenih od srpskog nacional-nog stabla, prvo “Montenegrini”, a zatim [tedimlijini i Drqevi}evi“Crveni Hrvati”). Najstra{niji doga|aji iz Drugog svetskog rata, paklenosistematizovani u jasenova~ki logorski sistem, bili su posledica vatikan-ske te`we da od Paveli}eve NDH stvori “Dràvu Bo`ju”. U senci usta-{kog noà, preko 200 hiqada pravoslavnih Srba prevedeno je u rimokato-licizam, pri ~emu je na ~elu ovog procesa stajao vatikanski “svetac” Aloj-zije Stepinac, “nadbiskup genocida” (po Marku Aureliju Riveliju).

U svojim kwigama o papama Jovanu Pavlu II i Benediktu HVI, u studijuo Vatikani kao “glavnom sataninom gnezdu”, ali najvi{e u “Rimokatoli~-kom zlo~ina~kom projektu ve{ta~ke hrvatske nacije”, dr Vojislav [e{eqje, na jednom mestu, sabrao je najzna~ajnija svedo~anstva o istoriji odnosapapstva prema Srbima. Prelistao je i pro~itao na stotine kwiga, a onda,strpqivo i uporno, iz wih odabrao najbitnije dokaze o zlo~inima onih ko-ji su, tobo ̀u ime Hristovo, naneli najve}a zla zapisana u istoriji jednom,istinski hri{}anskom, a nepokornom narodu. Od kriàrskih pohoda usredwem veku, preko unija}ewa zapadne Hercegovine, Vojne krajine, Dalma-cije, @umberka, do “blaènog” Alojzija i fra Krunoslava Draganovi}a,pratimo kontinuitet srbofobi~ne i pravoslavofobi~ne politike, maski-rane u navodno “misionarewe” Evan|eqa Hristovog... Tako dolazimo i dona{ih dana, kada su Vatikan i Nema~ka, svojim priznavawem Hrvatske, Bo-sne i Hercegovine kao nezavisnih dràva u avnojevskim granicama, dalekqu~ni doprinos krvavom ratu devedesetih godina HH veka na prostorimabiv{e Jugoslavije.

Vojislav [e{eq je u tamnici zbog ideje. On je, po ko zna koji put u svomìvotu, gowen zbog slobodoumqa i hrabrosti da se suprotstavi onima kojislobodno mi{qewe ho}e da zatru NATO vojskom i NATO sudovima kojipo~ivaju na nepravdi. Za Bosance, zemqake [e{eqeve, kaè se da su “tvr-doglavi”. I jesu, pogotovu kad brane svoj duhovni i nacionalni identitet.

Marina Toman

– 75 –

Oni su svojim glavama i{li kroz zidove turskih i austrijskih tamnica – ipobe|ivali. I danas }e tako biti. “Tvrdoglavi” dr [e{eq je, svojom gla-vom, spremnom da slobodno misli onda kad mnogi od mi{qewa beè u hedo-nisti~ku sigurnost izreke “Pokornu glavu sabqa ne se~e”, ve} sru{io mno-ge, premnoge zidove laì i medijskih obmana, i ponovo pokazao Srbima kosu im vekovni neprijateqi, i ko }e im, bez obzira na propagandne laì o“ekumenizmu”, “toleranciji” i “evroatlanskoj budu}nosti” i daqe biti ne-prijateqi, spremni da svaku priliku iskoriste da “bizantince” i “{izma-tike” izloè nasiqu da bi od wih napravili papine poslu{nike i li{iliih prava na [anti}ev “put Bogo~ovjeka”.

[e{eq je, u ovom trenutku, jedan od retkih Srba intelektualaca kojije spreman da, skupa sa [anti}em, kaè:

I kad nam mu{ke uzmete ìvote, grobovi na{i bori}e se s vama.Dok je bio na politi~koj sceni Srbije, mogli smo se s wim i slagati i

ne slagati. Ali, sada, kada u Hagu svedo~i zavetnu istinu o stradawu svog na-roda na putu pravoslavne vernosti istini i pravdi, du`ni smo da ga prepo-znamo kao doslednog nastavqa~a puta Petra Ko~i}a, Vladimira ]orovi}a,Vasilija Gr|i}a i drugih srpskih slobodoqubaca iz Bosne i Hercegovine,dedovine Svetog Save.

– • –

Vladimir Dimitrijevi} je pravoslavni publicista. Autor je niz kwiga izoblasti pravoslavne duhovnosti i odnosa pravoslavne crkve i rimokatolicizma.

Dr Sergej Nikolajevi~ Baburin

Povratak [e{eqa u Srbiju bi}enuklerani udar na one koji su danas na vlasti

Vojislav [e{eq je oduvek bio veliki ~ovek i heroj. Nije slu~ajno {tose sam dobrovoqno predao i oti{ao u susret svojim neprijateqima. [e{eqje uvek znao da je on u pravu i na sudu je to prakti~no i dokazano. Sve ove go-dine, dok se nezakonito nalazio u Tribunalu, nikada se nije pravdao od kri-vice, ve} je ~vrsto drào svoju poziciju. Zato nije ni slu~ajno {to su svedo-ci optu`be u procesu postali zapravo svedoci za{tite [e{eqa.

Za {ta onda sud moè da optuì [e{eqa? Samo da je savesno izvr{a-vao svoju funkciju srpskog rukovodioca i srpskog patriote. Jo{ pre neko-liko godina sam se ponudio da budem svedok wegove odbrane, no wemu nisuni potrebni svedoci da se brani, jer su svedoci optu`be preuzeli tu ulogu.

I nije ni slu~ajno {to je onda rekao: “Dajte, donesite odluku!” I nijeslu~ajno {to su sudije prekinule proces, jer ne znaju {ta vi{e da urade. Ai ne mogu da ga osude samo zato {to ima svoje privatne stavove. Wih }e daosramote u wihovim zemqama.

Zato sad moraju hitno da smisle za {ta bi ga osudili. Boje se da ga po-miluju, jer bi time do{lo prakti~no do bankrota ha{ke institucije, a {tobi opet dovelo do potpunog bankrotstva wihovih drugova u Beogradu, kojipomaù Hag odavde.

Evidentno je da je povratak [e{eqa u Srbiju nuklearni udar na one ko-ji su ovde danas na vlasti. Zato i ne o~ekujem pravdu od takvog suda. Reali-


– 76 –

sta sam, ali se ponosim {to li~no poznajem Vojislava [e{eqa i {to on ni-kada nije odstupio od svoje pozicije i svojih mi{qewa. Bio je heroj do ratai za vreme rata. âk i sada, na ovom sudu, on je heroj.

Treba traìti kraj rada Ha{kog tribunala i prekid wegovog finansi-rawa. Tako|e, treba traìti i slobodu za Srbe nevino optuène u Hagu. Tupre svega mislim na dr Vojislava [e{eqa i dr Radovana Karayi}a. Svi op-tuèni i osu|eni treba da budu predati svojim dràvama. Nikada nisam bio ravnodu{an prema bezakowu i samovoqi. Autori nepro-gla{enog rata prema Jugoslaviji 1999. godine – NATO, a pre svih SAD,ostali su neka`weni i preko Ha{kog tribunala poku{avaju da rehabili-tuju krivce za zlo~ine. Zbog toga sam i prihvatio da budem ~lan komitetaza Milo{evi}evu odbranu, a time kao pravnik branim li~nu ~ast. Milo{e-vi}, [e{eq, Kraji{nik i drugi srpski politi~ari u Hagu {titili su in-terese srpskog naroda. Ponekad su pravili gre{ke i kompromise, ali sve{to su ~inili bilo je za svoj narod, i ja to veoma po{tujem.Video sam Vukovar i znam {ta je radila tada{wa JNA, ko je wom komando-vao u to vreme. Za razliku od onih koji u Strazburu sude o svetskoj politi-ci na osnovu izve{taja Bi-Bi-Sija, dobro znam kakvu su ulogu igrali Milo-{evi}, Tu|man, Mesi}, Izetbegovi} i mnogi drugi politi~ari u biv{oj Ju-goslaviji.

Optu`be protiv Milo{evi}a imale su politi~ko predube|ewe i prav-no su neodrìve. @eqa me|unarodnih mo}nika bila je da ga odstrane iz po-liti~kog ìvota Srbije, kao i [e{eqa i mnoge druge politi~are, a glav-ni ciq takve politike jeste uni{tewe Srbije – da se ona “razdrobi” na ne-koliko delova.

Po~etak je sticawe nezavisnosti Kosova, usledi}e isti scenario zaVojvodinu, Sanyak, a zavr{i}e se dovo|ewem na vlast u Srbiji marionet-skog politi~kog reìma koji bi servisirao strane biznis partnere. Na va-{u nesre}u, u tom pravcu se mnogo toga ve} i dogodilo.

– • –

Sergej Nikolajevi~ Baburin je doktor pravnih nauka. Biran je za deputata Ru-ske dràvne dume u tri mandata, a dva puta je bio potpredsednik Dràvne dume Ru-ske Federacije. Rektor je Ruskog dràvnog trgova~ko-ekonomskog univerziteta.

Prof. dr sci Sreten Soki}

[e{eqevo osvajawe slobodeProf. dr Vojislav [e{eq u Ha{kom tribunalu

Tematsko odre|ewe ovoga zbornika upu}uje i na raspravu o problemi-ma koje su stvorile raznovrsne globalne i geostrate{ke tendencije a moè-mo ih, zajedno sa u~inkom srpske vlasti od 2000. godine, nazvati ha{ki lo-bi sa svim posledicama po Srbiju, srpski narod, istoriju i sve gra|ane ko-ji ìve u woj. Tu je i {irok nastup “me|unarodne dimenzije” na uni{tava-wu “svega postoje}eg” u Srbiji. Preovla|uje ekonomsko uni{tewe i utvr|i-vawe kadrovskog i drugog celovitog puta Srbije ka kolonijalnoj poziciji.

Celina preovla|uju}ih procesa globalisti~kih ambicija i porivaprema Srbiji opredelila je i odre|uje osobenosti su|ewa prof. dr Vojisla-

Marina Toman

– 77 –

vu [e{equ u Ha{kom tribunalu. Najnovija koordinirana akcija je pretva-rawe ovoga “sudskog procesa” u ~istu me|unarodnu politikantsku akcijukoja ne vodi ra~una ~ak ni o pravno relevantnim ~iwenicama i dozvoqenimprocesnim normama. Druga~ije se ne moè protuma~iti poku{aj da se, prisamom kraju procesa, pravo u ovoj “tribunalskoj pravnoj ustanovi” pretvo-ri u ~iweni~ne forme strane moralnoj svesti, strane obi~ajima, stranekonvencijama... Naime, po{to optu`nica nije dokazana (bar je to svima vi-{e nego jasno) od strane Tuìla{tva, onda se prekida su|ewe(!!!) i zapo~i-we nova faza uni{tavawa i grubog kr{ewa pravnih i procesnih osnovapravednog su|ewa prof. dr Vojislavu [e{equ. Sada je to poku{aj da se onoptuì za “nepo{tovawe suda”. U konkretnom slu~aju (analiziraju}i dosa-da{wi postupak) funkcionisawe ovoga suda se odvija uz grubo kr{ewe me-|unarodnih poveqa i drugih akata o qudskim pravima, Statuta i Pravilni-ka o postupku i dokazima Tribunala.

Sudski proces u Tribunalu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa je zai-sta postao slu~aj kafkijanskog sadràja. Poku{a}emo u ovom tekstu da po-kaèmo kako se nadmo} ~iwenica nipoda{tava a uspostavqaju neki drugifakti.

1) Tribunal kao pojavni oblik globalisti~ke strategije

îwenice vezane za svu sloènost i pojavne oblike pona{awa strate-ga globalizacije u me|unarodnim razmerama, na Balkanu i u Srbiji, a poseb-no nakon zasnivawa “unipolarne podele sveta”, i danas sadrè unificira-ne korene. Duboke promene zahvatile su razvijena dru{tva na nezadrìvom– zakonitom putu ka “novom dobu” – dobu budu}nosti. Istovremeno je krahpojavnih oblika “socijalisti~ke vlasti” i blokovske podele sveta otvorionove procese reformi i krupnih “modifikacija” svetske scene, od globa-lizacije do muwevitih poku{aja dominacije i borbe za prevlast u Evropi ina gotovo celoj zemaqskoj kugli. Ovaj prethodni istorijski razvoj je iza nasve} vi{e decenija u delovawima i realnim promenama. Nove zemqe, nasta-le raspadom “socijalisti~kog bloka”, kao i brojne nerazvijene zemqe, po-stale su popri{te sukoba raznovrsnih ambicija i eksperimenata takozva-nih me|unarodnih eksperata, odnosno reformatora. Savremena civiliza-cija usmerava tok ka zbrci ve}eg obima – prete}i da se obiqe kriznih à-ri{ta pretvori u jedinstveni tok krize. Na delu je improvizacija i nedo-re~enost na brojnim “poqima” savremenog toka ekonomije i dru{tvenih od-nosa. Umesto da globalni razvoj ~ove~anstva vodi ka globalnom ekonom-skom i dru{tvenom zajedni{tvu, na sceni dominiraju politikantstva, svoj-stva univerzalnih birokratskih improvizacija, primitivnim delovawimana objektivnim procesima sa subjektivnim zaokretima, nedou~eno i moral-no ortodoksno modifikovawe i radikalno mewawe dru{tva u kome se ì-vi, upotrebe “svega raspoloìvog” u ime poluistina i neistina. Bez per-spektive za budu}u etapu razvoja i savremenosti (pre svega u ekonomskim idemokratskim procesima) koji ih okruùju, nadvisuju se iznad wih, kon-struktivno se name}u kao blagodet.

Istovremeno, u me|unarodnim okvirima dominacije i ru{ewa civili-zacije, na delu su raznovrsne strategije, a privredni, dru{tveni, i drugi


– 78 –

najnekonstruktivniji eksperimenti (kao {to je razarawe dràva, razbija-we drugih, stvarawe tre}ih...) u pojedinim slu~ajevima deluju {okantno.Lokalni i ograni~eni ratovi postali su gotovo svakodnevica a blokada ze-maqa i “ka`wavawe neposlu{nih” vojnim agresijama globalni metod domi-nacije i faktor “fleksibilnog”, “novodo{av{eg prava”, novog me|unarod-nog uticaja (koji za sada nema granica) uz strategiju “izazivawa i upravqa-wa krizama”. Na svetskoj sceni je niz ovakvih drama, niz krutih, nasilnih,neuobi~ajenih, nenormalnih, neopravdanih, ali i gotovo nemogu}ih poku-{aja promena. Masovna su prekrajawa slike sveta, od pojedinih zemaqa iwihovih celina do oblasti i regiona. Dokidawa ìvota za jedne a niz ne-prirodnosti za druge. Poku{aji savremene dresure su u nizu primera i pro-cesa na delu. ̂ ovek kao dru{tveno i individualno bi}e sve vi{e ̀ ivi u ne-kom virtuelnom, za sebe nedoku~ivom, ali i od sebe i svoga kolektiva ne-kontrolisanom svetu. Pojedinci i porodice, kolektiviteti lokalnog i re-gionalnog nivoa ali i {ire zajednice im se predaju, svode svoje kriteriju-me uloge i uticaja na kvalitet li~ne egzistencije i budu}nosti. Strukturaovih intencija i wihova ravnoteà daleko su od demokratskih procesa. Do-minantna nau~na misao ih smatra ekcesima koji ne dokaziju pojave i proce-sa preovla|uju}ih tokova. Postaje podre|eno pitawe “gra|ewa nacija” ipodre|eno potpunim subjektivisti~kim procenama pitawe suverenosti dr-àva. Frensis Fukujama se ovde, naàlost, opredequje: “Danas se debate ume|unarodnoj zajednici usredsre|uju na pitawe ko odlu~uje o tome ~iji su-verenitet moè biti naru{en, i na osnovu ~ega. Do koje mere je to preroga-tiv suverenih dràva-nacija, a do koje mere se takve odluke moraju ograni-~avati me|unarodnim zakonima i normama. Ova pitawa vode nas u domendruge grupe pitawa povezanih sa demokratskom legitimno{}u, koja se neusredsre|uju na pojedina~ne dràve, ve} na me|unarodni sistem”. 1)

Ove aktuelne globalisti~ke “nau~ne opservacije” rezultirale su ni-zom univerzalnih birokratskih i politikantskih improvizacija, ve{ta~-ki stvorenih dràva sa kvislin{kim sadràjima vladawa. Me|unarodnifaktori globalizacije i podvla{}ivawa su odlu~uju}i, a zasnivaju se naunapred dobijenim saglasnostima i podr{ke “svega {to je u upotrebi”. Utome kontekstu i {irokom spektru pojavnih oblika presudnog uticaja svet-skih “centara mo}i” postaje jasnije otkuda Tribunal, {ta su wegovi ciqe-vi i krajwe konsekvence prakti~nih oblika pona{awa.

1) U kontekstu ove analize veoma je zna~ajno pitawe za{to su brojnikriti~ari globalnih tokova na Balkanu i u Srbiji, ali i sve subjektivnesnage, zastali u otporu jednoj ovakvoj improvizaciji i projektu koji je una-pred osu|en na propast. Za{to su brojni antiglobalisti, ili ta~nije re~e-no, svi oni koji shvataju da doga|awa na Balkanu nemaju nikakve veze sa nu-`nim procesima globalizacije kapitala, tehnologije, novca, rada, infor-macija i dr. ostali nemi posmatra~i {irom sveta. Za{to ne reaguju na svebrojnije pojave u svetu u kojima se name}e pojedina~ni ili regionalni in-teres kao globalni i budu}i. Savremene strategije iz ovoga “lobija zla” ni-su samo akciono izazvale domino efekat na Balkanu. One u novije vreme po-

Marina Toman

– 79 –

staju vi{e nego konkretne, presudno prisutne {irom sveta, sa krajwim ci-qem ekonomske i politi~ke dominacije i “prekrajawa” svega {to se u wi-hovu korist prekrojiti moè. U toj vi{e nego tragi~noj raboti “udarna jestrategija” nametawe i kori{}ewe ekonomske, vojne i politi~ke sile u ko-rist “novog svetskog poretka”.

Nauka ostaje u fazi po~etnih izu~avawa iskustava i prakse najsavreme-nije uloge vojne i druge sile (od ograni~enih ratova, izazivawa gra|anskihratnih razarawa do neposrednih intervencija silom oru`ja i bombardova-wa) u me|unarodnim odnosima uz obiqe geopoliti~kih strategija, politi~-kih dominacija i uticaja. Empirijski pokazateqi su tu daleko bitniji i re-levantniji od iznetih tvrdwi, opaski, vladaju}ih politika i nekih zakqu-~aka koji ili stvaraju ili sigurno vode u neizvesnost, poraz politike “go-spodara rata”. îwenice sa SR Jugoslavijom, Hrvatskom, Bosnom i Herce-govinom, Irakom, Avganistanom, Tayikistanom, Turkemenistanom, Uzbe-kistanom, Palestinom, srpskim Kosovom i Metohijom, Gruzijom i u drugimzemqama i regionima, su neumoqive i name}u nau~ne zakqu~ke da se najma-we radi o spontanim sukobima. Posebno “projekti obarawa reìma” i glo-balne politike “duplih standarda” koji su, kako-tako, funkcionalni i eg-zistentni samo sa aspekta interesa SAD i razvijenog zapada. Naravno, osimspora “oko pitawa tretmana” stranog uticaja, tu je i o~igledan “bankrot”politi~kih i vojnih odluka koje su kao najgore poluistine proizvele zlo-~ine i nesagledive posledice. Savremenost preovla|uju}ih globalnih ten-dencija je krcata o~iglednim gaèwima principa me|unarodnog prava i od-nosa. Ova i ovakva logika savremenosti daleko je i od globalnih tokova ka-pitala, {iroke ekonomske internacionalizacije i wihovih ekonomskihkriterijumima.

Sve je vi{e pojavnih oblika i formi koji govore u prilog da nas o~e-kuje upravo globalno doba koje postaje epicentar kriza. Na aktuelnom pri-meru Balkana i Srbije, zatim basena Kavkaza, Crnog i Kaspijskog morauo~avamo da upravo nadvla|uju procesi koji ostvaruju orijentaciju svetskei regionalne globalizacije u formi lokalnih sukoba, intervencija i oku-pacija.

U tim tendencijama i realnostima treba shvatiti i razumeti sam “ha-{ki lobi” (svetskih i doma}ih razmera i organizovawa) ali i sve sna`ni-ji i nezadrìviji “antiha{ki lobi” u Srbiji. I ne samo u Srbiji. Tribunalje od svoga osnivawa doìveo sloène evolucije. Opravdano je postavitipitawe da li ima ikakve veze izme|u Tribunala u Hagu (onakvog kakav po-znajemo danas) i pravde, morala i prava i drugih zna~ajnih civilizacijskihosnova savremenosti. Naime, ne iznena|uje praksa da se u slu~aju prof. dr Vojislava [e{eqastalno pojavquju elementi i pona{awa koja tok sudskog postupka udaqava-ju od wegovih zagarantovanih i za{ti}enih prava.

Tribunal je zaista postao pojavni oblik antisuda, sa one strane legal-nosti i legitimiteta, u kome se ne po{tuju prava optuènog... u kome je pra-vi~no i fer su|ewe, uz adekvatnu pripremu i ulogu odbrane, samo puka far-


– 80 –

sa. Ovim ovaj sud ima neposrednu ulogu u politi~kim vrtlozima Srbije iBalkana.

Da li postoji mogu}nost da se wegov mamutski oblik deformacije po-nova privede po{tovawu qudskih prava i negovoj prvobitnoj nameni? Sve-kolika javnost u Srbiji se oslawa na neposrednu pomo} Rusije koja je, u naj-novije vreme, direktno osetila snagu pretwi i pritisaka me|unarodnih“sila i mo}i”.

2) Najsavremeniji doga|aji govore o tendencijama ukidawa unipolarneili monopolarne slike sveta. Ponovo se osetila sva snaga i ugled Rusije.Ona je bila iznu|ena zbog politike duplih standarda Zapada. “Gruzija jegrobqe ameri~kog monopolarnog sveta”. 2)

Ova tvrdwa razotkriva savremene procese antiglobalizma koji je biona putu pogre{nog shvatawa i primene. “Pro{lo je vreme kada je jedna dr-àva mogla kao kolos da osedla celu Zemqinu kuglu name}u}i svoju voqu nasvim kontinentima i nemaju}i druge protivnike osim narodnih pokreta zanacionalnu nezavisnost i izolovanih ’dràva otpadnika’”. Ovih dana smosvedoci “formirawa drugog pola u svetu, sa kojim Zapad, hteo ili ne hteo,mora da ra~una” (Levon Melik [ahnazarijan).

Pao je veo sa globalne strategije zaokruìvawa Rusije: “Svaki doga|aj,koliko god izgledao izolovan, ~ini deo bri`qivo pripremqenog plana zazaokruìvawe Rusije koju treba reducirati na wen evropski prostor kojije (za SAD, prim. S.S) prihvatqiv strate{ki, ekonomski, demografski.Okruìvawe se ne svodi samo na prijem biv{ih sovjetskih satelita u EU iNATO, {to je slu~aj do sada. Ne ograni~ava se ni na vladavinu Avganista-nom i uspostavqawe vojnih baza u biv{im sovjetskim republikama, na kon-trolu ’puta svile’. Ciq je totalno i definitivno oduzimawe Sibira i ~i-tavog azijskog dela Rusije.”3) Rusija je razotkrila ovu strategiju i uspe{nose suprotstavila woj. Utoliko lak{e, jer je ve} bila pokazala svoj o~igled-ni ekonomski uspon i ubrzane tranzicione tendencije. Na svetskoj sceni jepokazivala ekonomski, politi~ki, energetski i institucionalni povra-tak. A u doga|awima oko Ju`ne Osetije i Abhazije “demonstrirala je insti-tucionalnu stabilnost i jedinstvo u definisawu doweg praga svoje tole-rancije naspram ameri~kog i NATO ekspanzionizma”.

Na sceni su demonstrirana sva ograni~ewa Zapada u mogu}nostima pri-tisaka protiv Rusije.

Naravno da su ova doga|awa probudila i pothranila nadu u Srbiji o mo-gu}nostima suzbijawa samovoqe i vladaju}e strategije, sve ve}eg odsustvaprava i pravde u Tribunalu.

2) Srbija u kanyama Tribunala i razornih tendencijapogre{ne primene globalizma

Praksa pona{awa Tribunala najuè je povezana sa najnovijom etapomrazvoja politike i praktike globalne dominacije u me|unarodnim okviri-ma. Ipak, ima i “samohodnih” improvizacija. Duboke deformacije zahvati-le su i dominiraju fundamentalnim sadràjima rada Tribunala.

Danas je veoma te{ko razotkriti razmere, odnosno rasprostrawenosttakozvanog “ha{kog lobija”, ali su poznati glavni finansijeri Tribunala

Marina Toman

– 81 –

(mada se qubomorno kriju), zemqe nosioci geopoliti~ke strategije “ovla-davawa” Balkanom, ali i oni koji su sve u~inili i ~ine da satanizuju srp-ski narod.

Ova strategija ima svoja brojne dimenzije. Istaknimo jedan broj:1) Duboko je deformisan i izvitoperen sadràj rada Tribunala u Hagu.

Nije to samo dosada{wa praksa izno{ewe poluistina i neistina, fabriko-vawe ~iwenica sa neizmerenom koli~inom laì, nego zloupotreba insti-tucije svedoka Tuìla{tva, wihovo zastra{ivawe i pretwe da la`no sve-do~e4) ima za ciq da kreatori “ha{kog lobija” dostignu one ekonomske, po-liti~ke i sve druge ambicije kada je u pitawu Srbija i Srbi u rasejawu.

Nije te{ko zakqu~iti da ovaj aspekt “ha{kog lobija” dominira, uslo-vqavaju}i poku{aje da se na{ narod u~ini krivim i istorijski odgovornimi da se pojedinci osude zbog komandne odgovornosti ili verbalnog delikta.Naknadno konstruisawe monstruoznih neistina koje prikrivaju one koji supo~eli rat, ulogu stranih “podstreka~a i za{titnika” onima koji su ~ini-li “stvarne i konkretne zlo~ine”, predstavqa kontinuiranu karakteristi-ku rada Tribunala. Me|utim, nije wegova jedina moralna mrqa to {to eli-mini{e su{tinu prava da za zlo~ine odgovaraju konkretni izvr{ioci.

2) Srpska vlast je do sada mewala sadràje i shvatawa same saradwe saTribunalom. Ona je u celini bila jednosmerna, tj. iz Srbije ka Tribunalu. Dosada{wa praksa je pokazala da je vlast izgradila nejasne i nedefinisanegranice i oblike te jednosmerne saradwe. Vlast je dokazivala svoju vernostspoqnim komandantima i stratezima rata, odnosno kreatorima posebnogsadràja globalisti~ke dominacije. Vlast se utrkivala dokazivawem da jeisporu~ivawe Tribunalu u svom neprekidnom hodu mogu}e kao “stavku” une-ti u me|unarodne odnose, kao faktor podr{ke sebi i svom na~inu vladawa.U tom smislu ona je kontinuirano obe}avala (nakon neustavnog sprovo|ewaS. Milo{evi}a) i sprovodila isporu~ivawe svih protiv kojih Tuìla-{tvo pokrene istragu. Tome su i odgovaraju}i zakonski propisi prilago|e-ni. Formirane su odgovaraju}e slu`be i prihva}ena inostrana pomo} u iz-nalaèwu optuènika. Do sada je vlast isporu~ila Tribunalu (u razli~i-tim formama ali uz saglasnost i podr{ku vlasti) sve protiv kojih je podig-nuta optu`nica osim dvojice. Posledwi je, na veliku srpsku sramotu, uhap-{en Radovan Karayi} (18. jula 2008). 3) U postignute “rezultate” Tribunala, slobodarska javnost sveta i Srbijeubraja i niz drugih “doprinosa”. Sigurno se najvi{e uzdiè smrt kao sred-stvo. Tribunal je, naime, postao “pokretna traka smrti”. U wegovim kazama-tima Srbi su, do sada, imali jedanaest mrtvih. 4) Istovremeno je vlast osetila mogu}nost da su za doma}i politi~ki terendelotvorne raznovrsne forme spoqnih pritisaka i uslovqavawa nekih odoblika pomo}i i drugih vidova saradwe. Tako se i pojavila strategija i kon-cepcija uslovqavawa pomo}i, primawa u ~lanstvo u Evropsku uniju, i dru-gih vidova ucena Tribunalom. Vlast je, u saradwi sa delom me|unarodne za-jednice, usavr{ila ovaj oblik samopritisaka i samoucena. Pojavila sepraksa koja je sve vi{e poprimala tendenciju da svaka isporuka Tribunalu


– 82 –

na{ih gra|ana ima svoju cenu. Celina ove prakse je krajwe nemoralna, a ta-kvo se postupawe vlasti grani~i sa “me|unarodnim kriminalom”, po komese licitiralo koja je cena za koga budu}eg zatvorenika Tribunala.

Dosovska vlast se trudila da dokazuje na{oj javnosti kako se to mora jerje “neumitno bezuslovno sara|ivati” sa Tribunalom. U pronalaèwu novih izgovora za svoju poslu{nost, do{lo se do “procene”da je mogu}e da se u Tribunal {aqu i doma}i politi~ki protivnici. Po~e-la je saradwa u kreirawu spiskova za Hag u Srbiji, vremena isporuke i uce-na mnogih politi~ara, ~estitih generala, stare{ina i vojnika da }e, ukoli-ko ne budu poslu{ni, biti “upu}eni ili oterani u Tribunal” – ali je mogu-}e i da im se sudi u zemqi.

Zaokreti su neophodni u ovoj sferi me|unarodne pozicije Srbije, ima-ju}i u vidu da je uspostavqena “bezalternativnost” u svojoj poslu{nosti ikontinuiranom dokazivawu vernosti saradwi. Sve u svemu, trgovina sa “srpskim glavama” pokazala je da tu morala nema ainteresa ima. Time je Tribunal, na veliku àlost, postao i unutra{we po-liti~no pitawe.

5) Nova vlast Srbije mora projektovati ekonomsku dimenziju odbranei ìvota na{ih gra|ana koji su u Tribunalu.

Radi se o {irokom spektru neophodnih i nezaobilaznih potreba: a)pravni saveti i wihovo “nacionalno utemeqewe”, uz nu`ni nivo profesi-onalizma i etiku; b) stavqawe na raspolagawe celokupne i neophodne doku-mentacije za odbranu koju poseduju dràvni organi i druge institucije; v)obezbe|ivawe neophodnih administrativno-tehni~kih pretpostavki (lap-top, skener, umnoàvawe pa sve do onih vulgarnih: papir i olovka); g) po-mo} u pronalaèwu i pripremi svedoka odbrane (samo advokatu treba tridana da bi {ablonski pripremio svedoka odbrane, snimio wegovu izjavu iposlao u Hag, a gde je razgovor sa optuènim, putovawe i boravak u Hagu,{ta je sa eventualnim stranim svedocima i dr); d) razre{avawe problemakvaliteta i prilago|enosti ishrane – ako mogu sudije, zatvorsko osobqe ituìoci da se hrane kako èle, za{to na{a vlada nije ovo regulisala i zapritvorenike na{e gra|ane; e) ekonomsko obezbe|ewe porodice i mogu}no-sti kontakta, ~e{}ih putovawa i dr. sa wima (primer: najskupqi razgovoriz Tribunala je za Srbiju – za{to, zna li to dosovska vlast); `) odlaze}avlast nije ni omogu}ila korektnu zdravstvenu negu zatvorenicima, i dr; z)porodice su u Hagu, kada do|u, prepu{tene same sebi, nema hotela, prevoza,hrane i dr.

Ovi i dugi razlozi opravdavali su i sada name}u kao nu`no otvaraweSrpske kancelarije u Hagu. Potrebne su i druge promene pona{awa.

6) Mogu}e je i neophodno zakqu~iti da je vlast u Srbiji sve uradila dasvojim ~iwewem i ne~iwewem natera zatvorenike da priznaju krivicu i ti-me Srbe i Srbiju satanizuju, optuè kao jedinog krivca za rat i eventualnigenocid. To je ve{to ~iweno u saradwi sa Tuìla{tvom, advokatima i “ha-{kim lobijem”. Ovo je poku{aj da Srbiju upute ka ciqu u kome je usmerava“antisrpski lobi” na Zapadu i u okruèwu.

Marina Toman

– 83 –

Na delu je bilo nesebi~no i uporno angaòvawe na izvrtawu istorijskih~iwenica na {tetu Srbije i srpskog naroda i potpomagawe kolektivnomka`wavawu na{eg naroda, a time neposredno potpomagawe onima koji u“me|unarodnoj zajednici” sve ~ine da dokaù da su samo Srbi krivi, da su ge-nocidan narod i dr.

Ako to dokaù, onda je po sebi jasno da je wihova ̀ eqa za bespovratnimotcepqewem Kosova i Metohije realnija a weno ostvarivawe bliè ciqu.

Srbija se zaista na{la i danas nalazi u kanyama Tribunala.7) U ovim uslovima postaju vi{e nego opravdani argumenti koji govore uprilog da se na{im optuènicima u Tribunalu sudi u Srbiji.Srbija je za to spremna i sposobna da utvrdi eventualnu krivicu, proceniteìnu inkriminisanog dela, izrekne odgovaraju}u kaznu i obezbedi odgo-varaju}e zatvorske uslove za izdràvawe kazne.

Srpskom narodu je, posmatrano istorijski, vi{e nego dosta ka`wava-wa, uslovqavawa, ucena, sankcija i dr. Sada se s pravom pitamo gde su te ak-tuelne granice, ali i kakvu platformu treba ponuditi svima onima koji suu frontu i ulozi ucewiva~a.

Put ka razvoju i progresu, reformama i razvoju demokratije ne moèi}i tehnologijom isporuke na{ih gra|ana Ha{kom tribunalu.

3) Profesor dr sci Vojislav [e{eq i tribunalsko nasiqe

Dosada{wa borba Vojislava [e{eqa za ostvarivawe zagarantovanih iza{ti}enih prava traje od prvog dana wegovog dobrovoqnog odlaska u Me-|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju.

1) Pro{lo je vi{e od {est godina od dobrovoqnog odlaska u Tribunalprofesora dr Vojislava [e{eqa. Vreme je da, jo{ jednom, prozovemo savest~itavog ~ove~anstva, ali i odgovorne institucije i pojedince iz me|una-rodne zajednice da spre~e sile koje teè glorifikaciji materijalnih iprocesnih zloupotreba i zatvorskih samovoqa i da obezbede u Tribunaluvladavinu prava, pravde i legalnih i legitimnih na~ina borbe za dokaziva-we istine. Istine koja je jedna, a za Srbiju i srpski narod od presudnog zna-~aja jer uslovqava shvatawe pro{losti, na~in ìvota u sada{wosti (kojinikako nisu na{e delo), a pre svega budu}nosti koja mora biti na{e delo.Ostvarivawe ovoga zadatka èlimo da postignemo u ravnopravnoj saradwisa svima koji teè boqem i demokratskijem svetu. Svetu civilizacijskogprogresa zasnovanog na eti~kim i humanim vizijama za sve narode i gra|a-ne, dràve i delove zemaqske kugle .

2). Profesor doktor Vojislav [e{eq se svrstao u ugledne politi~keli~nosti Srbije, novije istorije i savremenosti. Afirmisao se kao boracza slobodu “od komunizma”, u visokom obrazovawu, nau~nom stvarala{tvu udomenu dru{tvenih nauka - ali i u smelim akcijama, pa i sa oru`jem, za vi-zije qudske prirode i razra~unavawa u stvarawu duhovnih i materijalnihpretpostavki progresa savremenog, na{eg doba. Li~nost koja }e imati jo{dosta da pruì istinskim qudskim vrednostima, politici i dru{tvenojpraksi. Afirmacionoj li~nosti na{e mogu}e civilizacije i ostvarivawaneminovnih, {irih objektivnih mogu}nosti Srbije i srpskog naroda.


– 84 –

3). Prof. dr Vojislav [e{eq je predsednik Srpske radikalne stranke,ideolog, pun razumevawa za svestrane potrebe i budu}nost qudi, naroda idràve. Danas, me|utim, Vojislav [e{eq ~ami u Tribunalu, udaqen od dru-{tvenih prilika i potreba Srbije, u neizvesnosti od stavova velikih sila,zatim onih koji sebe smatraju stratezima ratova i uni{tavawa pojedinihnaroda – onih koji kroje novu kartu sveta. Niù se godine izolacije, bez ja-sne naznake bilo kakve stvarne krivice iz nesre}ne sudbine Jugoslavije. Sanekakvom op{tom odgovorno{}u {to je bio propovednik ili politi~kipropovednik za{tite, odbrane ili pogleda o srpskom narodu, wegovoj zlojsudbini i vrsti samoodbrane. Ali, nigde mu se ne moè staviti na du{u kon-kretno nedelo ili izvr{ewe nesre}a koje su na balkanskim prostorima po-godile qude, sve qude, naravno i Srbe. Ne navodi mu se, ne moè se ni nave-sti direktno izvr{ewe zlo~ina, ve} optu`be za svakodnevna okupqawa iizborne kampawe, magline propovedi i misli. Zar Tribunal u Hagu trebada ocewuje ideje i mi{qewa, optuùju}i prof. dr Vojislava [e{eqa da je“stalno apelovao na javnost” i za govore na mitinzima. Najblaè re~eno,~udno i nepravno je oformqena “krivica”, bez mogu}nosti da se sagledaju iocene ~iwenice. Time je krcat i dosada{wi tok su|ewa.

Pitamo se {irom Srbije, u srpskim zemqama, takozvanim enklavama irasejawu, da li je to pravi razlog za [e{eqevo dugotrajno “dràwe” u ha-{kom kazamatu. Za{to odugovla~ewe sa su|ewem... za{to razna ograni~e-wa... za{to {ikanirawa i zabrane raznih vrsta... za{to vulgarno iìvqa-vawe zatvorskih “vlasti” u neposrednoj saradwi sa Tuìla{tvom... za{tokr{ewe civilizacijskih prava koja sve svetske i evropske poveqe garantu-ju (kao {to je npr. pravo deteta)? Ne misle oni tamo, vaqda, da ovakva vul-garna imitacija sredwevekovnih metoda u savremenoj primeni moè da po-koleba ili uni{ti duh i voqu za borbu za istinu na{eg Voje?

4). Optuùju prof. dr Vojislava [e{eqa ~ak i za propovedi u koristsrpske nacije i Srbije. Kao da je stratezima Tuìla{tva i Tribunala ne-prihvatqiva neuni{tiva perspektiva srpske nacije i postojawa srpskihdràva. Pozivam ih da prou~e kapitalno nau~no delo prof. dr Vojislava[e{eqa “Ideologija srpskog nacionalizma”. Tada }e shvatiti iskonskusnagu opstajawa, svest o pripadnosti srpskoj naciji, nezadrìvo razvijawete`we da, vole}i druge narode, najvi{e volimo svoj srpski.

Ipak ponovimo, to nije posao ovoga (i nijednog) suda koji su me|unarod-no delo. Apelujemo da se Tribunal ne gubi u oblastima izvan konkretnih de-la zlo~ina, da ne sugerira izbor “mi{qewa” i “ose}awe pripadnosti”, da sene upu{ta u destrukciju slobode misli, da ne programira i uslovqava vrstuhumanizma i politi~ke etike, da se ne kre}e u oblastima klizavog moralai demonstrirawa neprava. A ne mawe va`no: da ne prekraja istoriju i ne iz-vr}e istorijske i pravne ~iwenice.

Slu~aj prof. dr Vojislava [e{eqa, koji je – ponovimo jo{ jednom – do-brovoqno oti{ao na “ispovest” u Hag, karakteristi~an je slu~aj deforma-cije samog Ha{kog tribunala, wegovih neodrìvih i istorijski poraznihambicija.

Marina Toman

– 85 –

Zaista je krajwe vreme da se zapitamo: Pa, kakva je to budu}nost, kakvaje to civilizacija, kada se ide u Tribunal da se odgovara za mi{qewe pa iakcije “drugih” povodom tih mi{qewa? Zar se ne ìvi u svetu koji je jo{ispuwen raznim protivure~nostima, koji vrca konfliktima “kapitala”,“rada”, “nacija”, “dràva”, “me|unarodnim pretenzijama”, “geopoliti~kiminteresima”, “mondijalisti~kim utopijama i neostvarivim snovima”, ra-znovrsnim nakaradnim oblicima globalisti~kih ambicija i dr, pa sve dovulgarnih nau~nih saznawa, kritika qudskih stremqewa Svetu koji dubqeupada u razne iluzije?

5) Srpski narod je prihvatio misli i dru{tvena rasu|ivawa prof. drVojislava [e{eqa, wegov opus i aktus za lep{u, boqu, napredniju Srbiju.Posebno sada kada je na{a zemqa i daqe u po~etnom stadijumu “tranzicije”,sa kolebawima i devijacijama. U vreme wenog dana{weg propadawa i uni-{tavawa, sistemskog rasula i qudske besperspektive, potrebne su dubqemisli, shvatawa i akcije u narodu – rasvetqavawe pravih puteva wenog ci-vilizacijskog hoda, privrednih i kulturnih reformi, upori{ta za progre-sivnu demokratiju. Prof. dr Vojislav [e{eq je upravo zbog toga veoma po-treban Srbiji, wenim prosperitetnim naporima. Sada i upravo sada kada sejavno mwewe okre}e wegovim razlo`nim pogledima u korist gra|ana, mo-derne srpske dràve i savremenih qudskih i gra|anskih stremqewa, wego-vim prosu|ivawima na podru~ju dru{tvenih reformi u politici i osobi-to u privredi.

Okolnost da srpski narod i gra|ani Srbije daju naj{iru podr{ku Srp-skoj radikalnoj stranci... ta okolnost samo nagla{ava koliko je va`no da seprof. dr Vojislav [e{eq oslobodi iz Haga, makar i privremeno, dok ne do-|e na red i wegova takozvana krivica.

Ovde leì odgovor na pitawe istorijskog i konkretnog karaktera za-{to Tribunal i wegovi mo}nici iz sveta, pa i iz Srbije, poku{avaju da uda-qe Vojislava [e{eqa od politi~kih prilika u Srbiji.

Sa {tetnim posledicama po samu Srbiju i politi~ki ìvot u woj, posve gra|ane kojima je na{a zemqa na srcu, srpski narod u svim zemqama u du-{i, razvoj demokratskih procesa i reformi presudan je za boqi ekonomskiìvot i svekoliki progres uslov svih uslova.

6) ̂ asnim i moralnim u svetu, onim kojima je etika i te`wa za boqi pu-tokaz, jasno je da Tribunal nije dorastao ulozi zbog koje je osnovan. Te{kaje sudbina zadesila najve}i deo Srba koji su se na{li u ha{kom kazamatu.Nama ostaje da ih stalno ohrabrujemo i da budemo sa wima i uz wih. Uz onekojima je istina, srpski narod i Srbija uzrok i razlog gotovo nepodno{qi-vog ìvota i samo`rtvovawa.

Pre svega, uz na{eg prof. dr Vojislava [e{eqa.

4) Borba profesora dr sci Vojislava [e{eqa za ostvarivawe rava na odbranu i drugih procesnih osnova pravi~ne odbrane

Da bi ostvario svoje neotu|ivo pravo na odbranu i druga procesna pra-va Vojislav [e{eq je bio prinu|en da {trajkuje gla|u. I ovih dana se odstrane Tuìla{tva ~ini poku{aj koji ima za ciq ponovni {trajk gla|u


– 86 –

Vojislava [e{eqa do same smrti. Naime, 28. jula 2008. godine tuìlac Tri-bunala u Hagu Ser ̀Bramerc zatraìo je da se Vojislavu [e{equ nametnebranilac. Ovaj zahtev jo{ nije razmatran, a [e{eq je najavio ponovni{trajk gla|u.

A) Prvi {trajk gla|u Prvi {trajk gla|u prof. dr Vojislava [e{eqa urodio je plodom. Pre-

tresno ve}e je usvojilo sve wegove zahteve koji su bili razlog ovom “posled-wem sredstvu radi za{tite svojih prava”.

Ovaj ponosni Srbin je posegnuo za posledwom mogu}no{}u u otporuprema vulgarnom, neprimerenom i necivilizacijskom kr{ewu qudskihprava od strane ~inovnika takozvanog tribunala.

Prof. dr Vojislav [e{eq je nudio herojski i nezadrìvo svoj ìvotpun samopregorevawa, pun dela i vrlina. Dani gladovawa su tekli i on sesve vi{e pribliàvao herojskoj smrti. Nao~igled seja~a kukoqa i zloupo-trebe sile u svetskom carstvu demokratije, uz pomo} svekolikog monopolave} uhodane tribunalske ma{inerije smrti koja – primewuju}i surove, sa-vr{eno perfidne tehnike ucena, la`nih obe}awa... pa sve do ubijawa – nadelu sve vi{e pada i propada, koja izaziva mr`wu, koja je do sada ubila mno-ge Srbe. Borio se [e{eq snagom heroja ~ak i onda kada je ona, ta smrtono-sna ma{inerija, razastrla “uàsne mreè smrti, kojima je qudski ìvotumreèn sa svih strana” (kako to slikovito kaè Sveti Nikolaj Srpski).

Permanentno se u Tribunalu pothrawivala i pothrawuje najve}a lu-dost u takozvanom “pravnom sporu” protiv [e{eqa, a u su{tini politi~-kom obra~unu mo}nika iz sveta zajedno sa onima iz Srbije, onima koji su“svikli da ugode tu|inu”, da se “ropskom ponizno{}u klawaju” svakomestrancu. U ovoj ludosti bilo je i sistema kojim se poku{ava vulgarno i ne-pravno negirawe da [e{eq sam odbrani svoja prava i ~iwenicama dokaèistinu o svakoj “ta~ki optu`nice”. Odràvawe ovih poku{aja i pretwi bo-lesni su fabrikat zloupotrebe “sudskog” postupka u svrhe “utvr|ivawa” ka-`wivosti u slu~ajevima gde ih nema.

Brojni su gra|ani Srbije koji nisu izgubili nadu i veru u ostvarivaweosnova qudskog i gra|anskog prava da svako mora da se “sam brani... i ispi-tuje svedoke” ukoliko (on – to zna~i Vojislav [e{eq) druga~ije ne odlu~i.Sa ovim stavom su se sloìli brojni “vode}i stru~waci me|unarodnog pra-va” kada se u (tom i takvom Ha{kom tribunalu) vaspostavqala strategijaodbrane Slobodana Milo{evi}a.

Sada, i ovde i tamo, kako objasniti, pravno “dokazati”, nas u Srbiji ube-diti da je mogu}e primeniti dva ar{ina? Ovde se odbrana prava i dostojan-stva postavqa kao uslov po~etka, trajawa i zavr{etka [e{eqevog “sudskogprocesa”.

Na ovom putu, Tribunal luta àlosno i klonulo, manifestuje domina-ciju moralne dekadencije, kraha prava i vaskrs neprava. Toliko daleko sustigli u Tribunalu da grubo ne po{tuju (vulgarno gu{e) na~ela op{teg pra-va i odredbe “svoga statuta” – da svaki okrivqeni ima pravo da se brani sam.Ne priznaju se ni op{ta na~ela me|unarodnog prava da redovni profesorpravnog fakulteta ima prava advokata pred sudovima.

Marina Toman

– 87 –

Tuìla{tvo, {trajk gla|u ocewuje kao “opstrukciju su|ewa”. Me|u-tim, pre }e biti da je wima jasno da optu`nica “ne moè izdràti” odbra-nu prof. dr Vojislava [e{eqa koja sadrì u svom vidokrugu pravo bogat-stvo saznawa, izvora, procesa, dokaza o pojavama koje su dovele do konfli-kata, vrednosnih standarda, civilizacijskih kriterijuma i dostignu}a idrugih ~inilaca kojima }e demonstrirati egzaktno razumevawe spletaokolnosti i tendencija, raznovrsnih (spoqnih i unutra{wih) uticaja, or-ganizovawa i delovawa koji su opredelili “sudbinu Balkana” u posledwojdeceniji dvadesetog veka. Nema sumwe da je Vojislav [e{eq nametnuo, u do-sada{wem procesu su|ewa, originalni pristup bez nepreciznosti i dvo-smislenosti, a sa temeqnim poznavawem preovla|uju}ih “ambijenata”, sa-movoqa i stvarnih nastojawa “niza” subjekata koji su “realno permanentnozao{travali pitawa opstanka SFRJ”, ali i ({ire) opredeqivali istorij-ski tok i “glavne uzroke” uùrbanih priprema i sprovo|ewa geostrate-{kih i geopoliti~kih ambicija. Otuda je wegova odbrana “pravni i poli-ti~ki” rudnik empirijskih i drugih ~iwenica o tada{wim doga|ajima, po-javama i de{avawima u najva`nijim oblastima dru{tvenog ̀ ivota na{e ze-mqe, bez ~ije validne ocene (prakti~ne, teorijske, istorijske, pravne i dru-ge ) nema temeqnog postavqawa i ostvarivawa daqih demokratskih i pro-gresivnih (ekonomskih i politi~kih) promena u Srbiji.

Upravo zbog toga, takozvano tuìla{tvo permanetno poku{ava da sesu|ewe ostvari bez wegove odbrane, ~iwenica i istine. Radi se o metodu ko-ji udaqava prof. dr Vojislava [e{eqa od mogu}nosti da dokaè i pokaèdomete demokratije u pravu na odbranu iz koje bi proiza{la (i ve} proizi-lazi) briqantna odbrana krcata istinitim dokazima protiv optu`be “zakr{ewe zakona i obi~aja rata i zlo~ine protiv ~ove~nosti”.

Ne mogu a da ne poverujem da je prof. dr Vijislav [e{eq izabrao naj-teì put, na kome se “ne àli ìvot”, za “osvajawe slobode” za svoj narod isebe. Osvajawe slobode je, naime, naziv wegove briqantne kwige od pre ne-koliko decenija, na ~ije poruke Vas upu}ujem.

B) [iroka aktivnost Tribunala i drugih me|unarodnih~inilaca na ponovnom poku{aju nametawa advokata

Niz je koordiniranih aktivnosti vezano za posledwi poku{aj Tuìla-{tva da se Vojislavu [e{equ nametne advokat i “usmeri” tok su|ewa, a ti-me i “dokaè” svoje kqu~ne navode iz Tu`be.

Ovoga puta u~iwen je neuspeo poku{aj da se koordinira politi~ka ak-cija u Srbiji i “usmeri” su|ewe u Tribunalu. Istovremeno je Ser ̀Bra-merc poku{avao da odigra svoju ulogu i da se organizuje aktivnost na “oti-mawu” Srpske radikalne stranke.

Kako se to sinhronizovano odvijalo:1) Ser ̀Bramerc je, u podnesku Pretresnom ve}u postupaju}em u slu~a-

ju Vojislava [e{eqa (od 28 juna 20008), naveo kao osnovni razlog svoga zah-teva slede}e: “Treba odrediti advokata za odbranu zato {to optuèni zna-~ajno i kontinuirano blokira proces, koliko u sudnici toliko i van we”.Ovim i drugim izmi{qenim navodima poku{ava se nemogu}e.


– 88 –

Ovaj novi zahtev Tuìla{tva za uvo|ewe branioca Vojislavu [e{equima svoj zlo}udni smisao. “Doktor [e{eq nikada i ni po koju cenu ne}e dadopusti da se ne brani sam, to je wegovo pravo koje mu niko ne moè ospori-ti. Ha{ki sud to veoma dobro zna i ukoliko mu to pravo bude osporeno, tozna~i da oni svesno, hladnokrvno, planski organizuju wegovu likvidaciju.Indicije su da bi Tuìla{tvu laknulo da se oslobodi dr [e{eqa, a po svojprilici to ne bi odgovaralo i ovoj srpskoj la`noj demokratskoj vlasti, ko-ja u Beogradu strahuje od povratka i osloba|aju}e presude, do koje }e svaka-ko do}i ukoliko Vojislav nastavi samostalno da se brani.”5)

Nije te{ko prozreti namere Tuìla{tva i “sinhronizaciju” aktivno-sti sa politi~kim snagama u Srbiji. “Verujem da }e ih svi veoma dobro pre-poznati. To su \in|i}evi naslednici, dobri u~enici, a Del Ponteova je usvojoj kwizi priznala da je pokojni \in|i} (Zoran, prim S.S) od we zahte-vao da ’odvede [e{eqa i da ga ne vra}a’. Do sada, nakon 38 svedoka, kolikoje izvelo Tuìla{tvo, Voja je pokazao briqantno poznavawe anglosakson-skog prava, ali i izneo niz dokaza o tome kako Tuìla{tvo “brifuje svedo-ke, ucewuju}i ih i slatkore~ivim obe}awima, pa neki pokleknu pre, nekikasnije.” (Isto...)

Nakon “zahteva” Bramerca, su|ewe Vojislavu [e{equ je bilo prekinu-to do dono{ewa odluke po ovom podnesku. Me|utim, zalagawem slobodoqu-bive svetske javnosti (gde je predwa~ila Rusija) sudski proces je nastavqen.

2) U me|uvremenu i sinhronizovano, organizovan je klasi~ni pu~ u Srp-skoj radikalnoj stranci. Pu~ je pripreman, sada se ve} vidi, duì vremen-ski period. Bio je to neuspeo poku{aj Tomislava Nikoli}a da, uz pomo} naj-zna~ajnijeg dela vlasti, medija i politi~kih kvazi-analiti~ara, preuzmestranku od Vojislava [e{eqa.

Istovremeno je poku{aje Tomislava Nikoli}a podrào ambasadorBritanije u Beogradu Stiven Vordsvort. On isti~e: “Izbor qudi i politi-~ara u dràvama centralne i isto~ne Evrope bio je jasan. @eleli su da po-vrate svoju evropsku pro{lost, ali i da od we naprave budu}nost tako {to}e se integrisati u EU i NATO... Pre samo godinu dana, DSS biv{eg pre-mijera Ko{tunice, nakon dugotrajne kampawe usmerene ka demonizacijiNATO-a po pitawu Kosova, uspeo je da potpuno izbri{e pitawe ~lanstvaSrbije u Alijansi... Sa jedne strane, imali smo proevropsku viziju predsed-nika Tadi}a i wegovih saveznika. Na drugoj strani su bili radikali, koje jeiz daqine predvodio ha{ki optuènik... dok se DSS potpuno usredsrediona ogor~enost zbog odluke o statusu Kosova... Mi smo uvideli i podràliproevropsku evoluciju dela stare Socijalisti~ke partije... Sada }emo mo-`da videti po~etak sli~nog procesa ~ak i u Radikalnoj stranci. Pojediniqudi su se ohrabrili i jasno stavili do znawa da se ne slaù sa [e{eqe-vom politikom. Danas moè do}i do nastajawa nove stranke. Nadamo se daoni koji su u to ukqu~eni, u potpunosti prihvataju da budu}nost Srbije kaostabilne evropske demokratije leì u saradwi sa susedima... Svi mi o~eku-jemo da Srbija konstruktivno sara|uje sa EU o ovom pitawu, posebno u slu-~aju misije Euleks”.

Marina Toman

– 89 –

Kao {to je sa pravom izvestila “Kosmomolskaja pravda” (7. septembra2008), su{tina nisu nesporazumi verbalne prirode, ve} Nikoli}evih “pre-teranih ustupaka Zapadu”.

Naravno da je sukob bio vezan za “otimawe” Srpske radikalne stranke. Celinu ovih doga|awa prof. dr Vojislav [e{eq je ovako ocenio:

“Biv{i {ef tima za moju odbranu, Tomislav Nikoli}, koga su u me|uvreme-nu neke zapadne obave{tajne slu`be vrbovale da poku{a da rasturi Srpskuradikalnu stranku i nije slu~ajna vremenska koincidencija sa inicijati-vom Tuìla{tva da mi se nametne branilac. Akcija je vo|ena i ovde i tamou Beogradu. Po ne~ijem nalogu, sad daje izjave kako sam ja preko tog telefo-na davao i neke politi~ke sugestije. Da li je to istina ili nije, te{ko je sadustanoviti. Ali u principu, takvom ~oveku, koji izgubi svaki moralni kri-terij, ni{ta se na re~ ne sme verovati. I pogotovo Sekretarijat ne sme dase rukovodi wegovim izjavama u srpskim medijima. Ako Tuìla{tvo imarazloga da u to sumwa, Tuìla{tvo ga moè uzeti za svog svedoka, uzeti we-govu izjavu, dovesti ga u sudnicu i tako daqe, i da ta saradwa onda bude mak-simalno ovde manifestovana. Dok je na nivou ovakve oprezne sumwe, Sekre-tarijat nema razloga da bilo {ta preduzima. Vi meni moète uskratiti tutelefonsku liniju. Vi meni moète uskratiti i pravne savetnike i ~lano-ve tima za odbranu. Ja }u se i daqe braniti, u tom slu~aju bukvalno sam. Aline zaboravite, vi brinete o pravi~nosti su|ewa. [ta je za vas kao sudsko ve-}e va`nije, da zaista javnosti pokaète da je su|ewe pravi~no ili da inter-veni{ete u pogledu neke sitne zloupotrebe, pitao sam za vremenske prili-ke u Beogradu preko tog telefona, ili sam usput mo`da jo{ ne{to rekao, pada li moè postojati ijedan telefonski razgovor izme|u advokata i klijen-ta na toj poverqivoj liniji, a da se usput jo{ pone{to ne kaè? Da li je touop{te mogu}e? Da se ne upitaju za zdravqe? Da li je to mogu}e?

Ja }u, gospodine predsedavaju}i, da budem do kraja iskren. Mene je sra-mota. Velika me je sramota {to je Tomislav Nikoli} godinama uìvao mo-je neograni~eno poverewe, ~ak toliko poverewe da sam mu omogu}io da bu-de glavni {ef tima za pomagawe moje odbrane, sve ove godine, i utoliko jemoje razo~arewe ve}e.

I ja se slaèm da je s wim gotovo u svakom pogledu i ne}u vi{e o wemurazgovarati, ali onda vam skre}em pa`wu da ni Sekretarijat ne moè ta-kav argument potezati, ne moè potezati {ta Tomislav Nikoli} govori u{tampi. [ta nas briga {ta Tomislav Nikoli} govori u {tampi! Wegovmoralni krah je wegov li~ni krah i ne interesuje nas to. I zato vas molim,elabori{u}i ta tri problema unutar prvog pitawa, da kao sudsko ve}e spre-~ite Sekretarijat u bilo kakvoj eventualnoj nameri da mi se onemogu}i da-qa saradwa sa mojim pravnim savetnicima. Onaj minimum saradwe koji samdo sada imao da se ostavi, a ja ne znam kako }e i}i dokazni postupak odbra-ne ako se ne sprovede u delo va{a odluka o finansirawu odbrane. Ja sam vamrekao da vi{e to pitawe ne}u pokretati sa svoje strane, evo ovog puta samprekr{io to obe}awe i povla~im to, ne}u ga zaista pokretati, ali ovo za-ista bi bilo nedozvoqivo da mi sada spre~ite i direktnu komunikaciju i


– 90 –

periodi~ne dolaske mojih pravnih savetnika, jer ko }e meni onda sprematimaterijal za unakrsno ispitivawe? Nema ko. Ja samo u wih imam poverewe.Ni u kog drugog ne}u imati poverewe. To je, dakle, prvo pitawe.”6)

Ovoj oceni i analizi Vojislava [e{eqa suvi{no je dodavati svoju ana-lizu i politi~ke procene.

V) Na~in i temeq daqe odbrane prof. dr sci Vojislava [e{eqa

Razvijaju}i svoje dokaze, izlaù}i ~iwenice i istinu a izme|u èqa iambicija Tuìla{tva i poku{aja sudija da usmeravaju izlagawe, prof. drVojislav [e{eq je zadrào u svom vidokrugu pravo bogatstvo saznawa, iz-vora, procesa, pojava, tendencija, vrednosnih standarda, civilizacijskihkriterijuma i dostignu}a i drugih ~inilaca, demonstriraju}i egzaktno raz-umevawe spleta okolnosti i tendencija, raznovrsnih (spoqnih i unutra-{wih) uticaja, organizovawa i delovawa koji su opredelili “sudbinu Bal-kana” u posledwoj deceniji dvadesetog veka. Nema sumwe da je ovo original-ni pristup, bez nepreciznosti i dvosmislenosti, a sa temeqnim poznava-wem preovla|uju}ih “ambijenata”, samovoqa i stvarnih nastojawa “niza” su-bjekata koji su “realno permanentno zao{travali pitawa opstanka SFRJ”ali i ({ire) opredeqivali istorijski tok i “glavne uzroke” uùrbanihpriprema i sprovo|ewa geostrate{kih i geopoliti~kih ambicija. Wegovouvodno izlagawe na po~etku su|ewa je “pravni i politi~ki” rudnik empi-rijskih i drugih ~iwenica o tada{wim doga|ajima, pojavama i de{avawimau najva`nijim oblastima dru{tvenog ìvota na{e zemqe, bez ~ije validneocene (prakti~ne, teorijske, istorijske, pravne i druge.) nema temeqnog po-stavqawa i ostvarivawa daqih demokratskih i progresivnih (ekonomskihi politi~kih) promena.

Opredelili smo se da ukaèmo na nekoliko najzna~ajnijih aspekata ce-line uvodnog izlagawa prof. dr Vojislava [e{eqa:

1) U svom briqantnom, ~iweni~nom a posve sadràjnom uvodnom izla-gawu, prof. dr Vojislav [e{eq je “ugrozio” osnove najve}eg broja stavovaiz optu`nice i istih ili sli~nih sadràja koji se nalaze u optu`nicamadrugih pritvorenika (ili onih koji su ve} osu|eni). Radi se o nizu navoda,dokaza i ocena od principijelnog i egzaktnog zna~aja ~ije je uvaàvawe (odstrane sudskog ve}a) neminovno bez obzira na “tretirawe prava” u Tribu-nalu i neta~nosti, nepreciznosti i dvosmislenosti navoda “optu`nica”Tuìla{tva.

2) Op{ta karakteristika izlagawa prof. dr Vojislava [e{eqa nijevezana iskqu~ivo za egzaktan i kompetentan opis doga|aja, ve} i za izno{e-we obiqa detaqa, koji predstavnicima Tuìla{tva Ha{kog tribunala naj-vi{e smetaju, a ti~u se shvatawa fenomena politike, wenih op{tih karak-teristika. Posebno onih koje se odnose na strategiju politi~ke akcije iulogu prof. dr Vojislava [e{eqa u wima. Naime, Tuìla{tvo ali i sudi-je, ne mogu a da ne prihvate ~iwenice da je prof. dr Vojislav [e{eq poli-ti~ki delovao, da je kao kreativni istraìva~ u svojim kwigama i briqant-nim analizama evoluirao u stavovima i predmetu istraìvawa, da je istu-pao na mitinzima, u pisanim formama i na elektronskim medijima, uvaà-

Marina Toman

– 91 –

vaju}i su{tinu politike, mewaju}i svoje politi~ko delovawe i razvijaju}iargumente za politi~ku akciju, odabiru}i najefektnije – poja~avaju}i ilismawuju}i svoju originalnu “snagu politi~kog delovawa” – i najefikasni-je demokratske metode za postizawe politi~kih ciqeva. Sa toga aspekta,vi{e je nego nau~no i razlo`no kako je prof. dr Vojislav [e{eq delovaosa jasnom politi~kom namerom “ugroàvawa pozicije vlasti”, ali i “globa-lizma ili mondijalizma” u kojima je gotovo idealno koristio zakonitostipoliti~kog ìvota i realnost odnosa politi~kih snaga.

U tome kontekstu, Pretresno ve}e Tribunala je moglo da spozna kakostawa i sadràji delovawa nisu “~vrsti”, fiksirani, ve} naprotiv, kakoproizilaze iz realnog politi~kog ìvota i ekonomske stvarnosti i kakose “prelivaju”, “prerastaju jedno u drugo” – ali afirmi{u}i jasne i preci-zne pravce politi~ke borbe. Kao da je u celini sledio “smisaonu orijenti-sanost delawa” Maksa Vebera, ve{to biraju}i sopstveni sklad sa aktuel-nim afektima i dru{tvenim stawem, primewuju}i svojevrsnu “retortu”“ciqno racionalnog”, “vrednosno racionalnog”, “afektivno emocional-nog” i tradicionalnog “delawa” (Maks Veber, “Privreda i dru{tvo”).

Bilo je vi{e nego sme{no (sa one strane anglosaksonskog i svakog dru-gog pravnog sistema) kada se na ovom “terenu” poku{ava dovesti u pitawekredibilitet prof. dr Vojislava [e{eqa. Podsetimo: “U fenomenologi-ji politike i politi~kim procesima, politi~ka akcija ima ono mesto kojeatom ili molekul imaju u materiji. Ona je posledwa, ali i po~etna ~esticai forma ̀ ivota politike. Politi~ka akcija je ̀ iva politika, politika nadelu.”

3) [e{eq je izneo niz konkretnih dokaza kako su geostrate{ki i geo-politi~ki interesi razarali skoro sve embrione demokratskih procesa, udugom nizu godina, u SFRJ i SRJ. Zatim, kako su se stvarali uslovi (unutra-{weekonomski i politi~ki i me|unarodni) za nasilno prekrajawe grani-ca Balkana i politi~ke prevrate u nizu delova (ne samo) jugoisto~ne Evrope.

Prof. dr Vojislav [e{eq je izloìo nezaobilazne stavove i pravnovalidne i nezaobilazne ~iwenice o uùrbanom pripremawu i sprovo|ewu,dodu{e nedovoqno koordiniranih i preciznih, geostrate{kih i geopoli-ti~kih ambicija onih “centara svetske mo}i” koji su ostvarivali najve}iuticaj u SRJ i Srbiji. On je ponudio nesporne ~iwenice svih “apsolutnihoru`ja” SAD, NATO-a, Vatikana, Nema~ke, “Svetske vlade”... Posebno jeva`no da je [e{eq egzaktno pokazao dokle seè i gde vodi “eksperimenti-sawe” u svetskim i regionalnim poslovima koji su na{u zemqu doveli ne sa-mo do blokade, vojne agresije i razarawa, ve} do potpunog “ograni~avawa su-vereniteta” ili preciznije, “svojevrsnog i specifi~nog” anarhi~nog pro-tektorata.

Prof. dr Vojislav [e{eq je ponudio obiqe argumenata kako se tako-zvani prakti~ni globalizam manifestuje na Balkanu. Balkanski aktuelniprimer plasti~no iskazuje svu sloènost pona{awa “menaymenta globali-zacije” (naravno, izuzimaju}i delimi~no slovena~ki slu~aj). Za{to su mno-gi kriti~ari globalnih opservacija za}utali kao zaliveni nad balkanskimprojektom improvizacije? Da li je prevagu odnela agitacija da je to normal-


– 92 –

na posledica novijih istorijskih doga|aja? Da li su stratezi tih doga|ajapriveli novu `rtvu ostvarivawu ideologije globalizacije? Mnogi pozna-vaoci ideologije i na~ina proticawa globalizacije su skloni da poverujuda je ovde, nimalo slu~ajno, prineta jo{ jedna `rtva nasilnim formamausmerenim ka nekriti~kom, prebrzom i nepromi{qenom.

Bezbroj neuralgi~nih doga|awa, secesioni na~in “osloba|awa” (slu~ajSlovenije i Hrvatske), ratne surovosti nepojmqive za duh vremena, sankci-je me|unarodne zajednice, neobja{wiva razarawa surovom agresijom NA-TO-a (sa svim oblicima kolateralnih {teta) i druga doga|awa, na i okobalkanskog ìvotnog prostora, u posledwoj deceniji pro{loga i na po~et-ku ovoga veka dokaz su i osetqivosti, tj. praktike koja obiluje neizvesno-stima sa najdubqim uznemirenostima, izme{anim interesima, u kojima ge-ostrate{ka i geopoliti~ka dimenzija sve vi{e postaje ogoqena, ìvotna,realna a ne samo “mogu}i faktor” o kome se pri~a. Da li jo{ jednom vaskr-sava strategija, delimi~no iskazana kao kritika “posledweg spasavawa”,maksimom “sve je dozvoqeno”, koja nagoni ìteqe ovoga i drugih sli~nihpodnebqa da u krajwem o~ajawu uzvikuju “nema nam spasa”, a od nosioca geo-politi~ke strategije da uzvrate qubav i udahnu veliku nadu. Uz ove realno-sti su i procesi koji zemqama nosiocima globalizacije “ekonomski i soci-jalno ne odgovaraju”, prisutna je dvostrukost, upozoravaju}i pravci tasapromena. Bumerang ili druga strana medaqe. Globalni prostor se pojavqu-je kao delimi~no jedinstven ekonomski prostor sveta. Ekonomska superior-nost poprima jedan broj dimenzija koje upozoravaju najrazvijenije zemqesveta – ne slaè se sa wihovim pogledima na svet.

Na{a zemqa zasniva najnoviju strategiju “spasa” na “me|unarodnoj kom-ponenti”. Niù se obe}awa donacija i kreditno ropstvo kao na{a jedinaaktuelna i nametnuta nada. Istovremeno, u o~ekivawu velike ekonomskepomo}i razorili smo same temeqe “ovog apsolutno trusnog” prostora, i na-{e realne mogu}nosti “samopomo}i”, uz strogu (svekoliku) zabranu kriti-ke posledweg (me|unarodnog a posve aktuelnog) spasavawa. Ove i druge eg-zaktne ~iwenice koje je izloìo prof. dr Vojislav [e{eq su nesporne, ana Tribunalu je u kome obliku, formi i sadràju }e ih uvaìti.

– • –

Prof. dr Sreten Soki} redovni je profesor ekonomije na Fakultetu poli-ti~kih nauka u Beogradu. Autor je deset kwiga, 6 uybenika, odnosno 47 monograf-skih publikacija (COBIS SR), i preko 160 obimnijih nau~nih radova. Predsednikje Ekonomskog saveta SRS-a.

Napomene:1) Frensis Fukujama, Gra|ewe dràve, Beograd, Filip Vi{wi}, 2007. godine.2) Gardijan, 27. avgust 2008. godine.3) Vidi op{irno u kwizi: Dr Vojislav [e{eq, “O~erupana ha{ka }urka Kristi-

na Dal”, Beograd, SRS, 2008. godine.4) Slavko Jerkovi}, “Velika Srbija”, septembar 2008, str. 11, br. 32-34.5) Prof. dr Vojislav [e{eq, Izlagawe u Tribunalu 23. 9. 2008. godine. 6) Isto.

Marina Toman

– 93 –

Konstantin Fjodorovi~ Zatulin, deputat

Ha{ki tribunal mora da se zatvoriVojislav [e{eq ulazi u grupu istaknutih srpskih patriota. To je ~o-

vek bistrog uma, sa prefiwenim ose}ajem za nacionalne interese. Wegovanevinost je iz godine u godinu, kako postupak protiv wega u Ha{kom tribu-nalu odmi~e, sve o~iglednija. Mi u Rusiji cenimo wegovu hrabru odluku dase preda Ha{kom tribunalu, na koju je Ha{ki tribunal nedostojno odgovo-rio kukavi~kim odnosom prema Vojislavu [e{equ. Godine 2005. godineuloìo sam protest Dràvnoj dumi zbog pona{awa Me|unarodnog krivi~-nog tribunala za biv{u Jugoslaviju. U wemu sam osudio tok postupka pro-tiv Slobodana Milo{evi}a i zatraìo wegovo pu{tawe na le~ewe, kakobi se Slobodanu Milo{evi}u omogu}ilo da se adekvatno brani. U tom zah-tevu sam to isto traìo i za Vojislava [e{eqa. Dràva duma je te, 2005. go-dine, zauzela stav da rad Ha{kog tribunala mora biti zavr{en. Trebalo jeda Ruska Federacija mnogo sna`nije zahteva zatvarawe Me|unarodnog tri-bunala za biv{u Jugoslaviju. U svakom slu~aju, Rusija ne}e podràti produ-èwe rada Tribunala posle 2010. godine. Takva pozicija Rusije je potvr|e-na dono{ewem odluke Dràvne dume Ruske Federacije 20. marta ove godi-ne, povodom desetogodi{wici NATO rata protiv Jugoslavije.

Vojislav [e{eq je danas u te{koj situaciji, ali on je o~igledno, s ob-zirom na svoj dosada{wi politi~ki rad, navikao da bude u te{koj situaci-ji. Poku{aj da se pocepa wegova politi~ka partija, Srpska radikalnastranka, bio je bezuspe{an. @ao mi je {to se Tomislav Nikoli}, kako mi uRusiji kaèmo “upetqao u tri borove {ume”, no to tako biva u politici.Nadam se da }e u sebi na}i snage da prizna tu gre{ku. Izraàvam nadu da }eSrpska radikalna stranka nastaviti svoj politi~ki rad i oja~ati svoju po-ziciju na srpskoj politi~koj sceni.

Trenutno, Vojislavu [e{equ u Ha{kom tribunalu poku{avaju da se“zapu{e usta” spre~avawem da se sam brani, da se postupak vodi, kao {to jeto bio slu~aj i sa Slobodanom Milo{evi}em, uz pomo} nametnutih advoka-ta. Bezuslovno bi trebalo obratiti pa`wu {to se u sveukupnom radu Me|u-narodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju javqaju predrasude. Mismo to naveli po drugi put u odluci Dràvne dume 20. marta, a na to }u, kaodeputat u Dumi, posebno obratiti pa`wu kada se vratim u Moskvu.

– • –

Konstantin Fjodorovi~ Zatulin je doktor istorijskih nauka. Deputat je par-tije Jedinstvena Rusija. Direktor je Instituta Zajednice Nezavisnih Dràva uMoskvi, prvi zamenik Odbora Dràvne dume za zemqe Zajednice Nezavisnih Drà-va i savetnik gradona~elnika Moskve Jurija Lu{kova.

Intervju – prof.. dr Slobodan Samaryi}

Su|ewe [e{equ je pravna lakrdijaîwenica da je Vojislav [e{eq ~ekao na po~etak su|ewe tri godine,

da sam sudski proces dugo traje, diletantsko izvo|ewe dokaza i svedoci ko-ji nisu potvrdili nijedan deo optu`be, pokazuju da je re~ o jednoj velikoj la-


– 94 –

krdiji i da neko èli da se postupak zavr{i sa osu|uju}om presudom bez ob-zira na nedostatak dokaza – kaè redovni profesor na Fakultetu politi~-kih nauka u Beogradu i potpredsednik Demokratske stranke Srbije prof.dr. Slobodan Samaryi}, isti~u}i da je “zapawen nedostatkom elementarnihpravila sudskog postupka i reda u tom procesu”.

• Kako ocewujete dosada{wi tok su|ewa Vojislavu [e{equ? – U Hagu se vodi name{teni politi~ki proces protiv Vojislava [e{e-

qa i [e{eq se drì jako dobro, odli~no operi{e ~iwenicama i ima sa-branost i upornost dovoqnu da uspe{no vodi pravni rat sa daleko mo}ni-jim Tribunalom koji ne samo da ima veliku logisti~ku, ve} i politi~ku po-dr{ku najmo}nijih zemaqa sveta. Mislim da kona~no i me|unarodna sudskai pravni~ka struka vidi da to {to se de{ava Vojislavu [e{equ u Hagu sapojmom pravde i pravi~nog su|ewa nema nikakve veze.

• Kako komentari{ete ~iwenicu da je optu`nica protiv [e{eqa po-dignuta na zahtev tada{weg premijera Zorana \in|i}a?

– Postoje razne indicije, ali je ne mogu ni{ta da tvrdim bez dokaza.Me|utim, o~igledno je da je bilo delovawa i iz Srbije, {to zna~i soli-

darnog i saradni~kog delovawa sa ciqem da se pred sud izvedu i osude mno-gi Srbi i sam Vojislav [e{eq. Ponavqam, optu`nica protiv wega je o~i-gledno politi~ka i oni ne mogu, uprkos svim sredstvima kojima raspolaù,da bilo {ta dokaù protiv [e{eqa. On raspolaè sna`nom energijom ko-jom vrlo dobro brani kako li~ne tako i interese Srbije i srpskog narodajer Hag jeste implicitno ustanovio kategoriju kolektivne krivice. Tamose ne sudi pojedincima, ve} dràvi, jer se u tim famoznim ekspertskim ti-radama rekonstrui{e i mewa istorija Srbije s ciqem da se Srbi predsta-ve kao okupatori i agresori kroz celu istoriju.

• [ta je svrha drasti~nog kr{ewa qudskih prava Vojislava [e{eqa uHagu?

– To je deo politike Tribunala u ciqu oteàvawa svake odbrane zatvo-renicima. Procesne garancije nisu izvedene kako treba i prekr{ena subrojan prava koja se daju osu|enicima ve} 300 ili 400 godina. Mnoge zemqe,koje nisu napredovale u oblasti korektnog postupawa u sudskom i proce-snom sistemu, ipak priznaju pritvorenicima ve}a prava nego Ha{ki tribu-nal. Nepravilnosti su brojne. Nametawe advokata je samo jedno od brojnihkr{ewa prava u Hagu, ~iji je ciq da se stvori privid korektnosti su|ewakoje zapravo nema. Ono {to je najgore, politika Haga su i slu~ajevi ubistva,odnosno doprino{ewa smrti zatvorenika. Najdrasti~niji je slu~aj Slobo-dana Milo{evi}a kome je sud mogao da sa~uva ìvot tako {to bi ga poveri-li boqim lekarima, ali to nije bilo u interesu nalogodavcima koji su è-leli po svaku cenu da spre~e da pobije optu`nicu. To im je verovatno biociq i sa [e{eqem kada su mu kr{ili prava, znaju}i da }e zapo~eti {trajkgla|u ali su u posledwem trenutku procenili da bi im wegova smrt u javno-sti nanela vi{e {tete nego koristi, pa su odustali. Hag }e biti me|unarod-ni sud upam}en po nepravdi i po najotvorenijim kr{ewima qudskih prava.

• Za{to se su|ewe [e{equ stalno prekida i produàva, ~ime se odla-è presuda?

Marina Toman

– 95 –

– Prosto, oni ne mogu da izvedu dokaze, nemaju {ta da napi{u u presu-di, iscrpli su sve svedoke i ne mogu da dovedu vi{e nikoga ko bi im verodo-stojnije potvrdio navode optu`nice. Sa druge strane, [e{eq je maksimal-no smawio broj svojih svedoka svestan da Tuìla{tvo nema nikakav slu~ajprotiv wega, tako da bi trebalo da se proces okon~a fakti~ki ubrzo, po za-vr{etku izvo|ewa dokaza i svedoka Tuìla{tva. Jasno je da bi presuda uslu~aju Vojislava [e{eqa mogla biti samo osloba|aju}a. Puno je indicijada je ta otpornost da se stvar zavr{i osloba|aju}om presudom ~inilac daoni odugovla~e tim nametawima pauza. Ovo samo jo{ ja~e dokazuje da je re~o politi~kom su|ewu.

• Ako je optu`nica protiv [e{eqa podignuta na zahtev Zorana \in-|i}a, da li bi povod za odugovla~ewem su|ewa [e{equ mogao da bude zah-tev sada{weg reìma Borisa Tadi}a?

– Ima puno pri~ao o tome da se i odavde u~estvuje. Postoje brojne indi-cije, ali sa sigurno{}u moèmo re}i da ovoj vladi ne odgovara da se [e{eqvrati u Srbiju. Da li vlada radi na tome, ne mogu pouzdano da tvrdim.

• Kada se sve {to tvrdite uzme u obzir, kakav ishod su|ewa Vojislavu[e{equ o~ekujete?

– Naàlost, taj sud je nepravedan od svog nastanka, optu`nica protivwega je nepravedna i zato mislim da }e i proces biti zavr{en jo{ jednomnepravdom. Oni }e na}i na~in, ili da proces produè u nedogled ili da [e-{eqa osude i kazne. Puno je uloèno sredstava i politi~kog uticaja jakihfaktora u svetu da bi su|ewe [e{equ pro{lo fer i po legalnim sudskimprocedurama. Naàlost, ne o~ekujem pravi~an ishod ove stvari.

– • –

Prof. dr Slobodan Samaryi} redovni je profesor na Fakultetu politi~kihnauka u Beogradu, gde predaje Evropske odnose i EU i rukovodi postdiplomskimevropskim studijama. Bio je na ~elu Komisije Vlade Srbije za decentralizaciju,kao i ~lan dràvnog pregovara~kog tima za pregovore o budu}em statusu Kosova iMetohije.

Bio je ministar za Kosovo i Metohiju u vladi Vojislava Ko{tunice. Potpred-sednik je DSS i poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srbije.

Prof. dr Milan Petri~kovi}

O licemernoj su{tini ha{ke ““pravde””[est godina bezrazlo`nog tamnovawa profesora dr Vojislava [e{e-

qa, ~ije krajwe specifi~no su|ewe pred tzv. Ha{kim tribunalom za ratnezlo~ine, kontradiktorno po svim kriterijumima me|unarodnog prava, sva-ki put zarad istine i pravde iznova zavre|uje du`nu pa`wu {ire javnosti.Od po~etka nejasna, nespretno sro~ena, a u osnovi politi~ki zasnovana op-tu`nica, tokom sudskog procesa i briqantne odbrane samog optuènog, iz-gubila je smisao i u nelagodan poloàj dovela sve pravne sluge i licemereukqu~ene u ovo skaradno tragawe za pravdom, koji su se svesrdno zalagalida prona|u izmi{qenu krivicu tako|e izmi{qenog zakonskog prestupaterminolo{ki uobli~enog kao - verbalni delikt. Razvoj vojno-politi~kih


– 96 –

neprilika u svetu, nakon ovih {est godina, posebno na Balkanu, Srbiji i uwenom neposrednom okruèwu, umnogome su pojasnili, i pre {est godinadobro znanu a prikrivanu pravu su{tinu ha{ke “pravde,” koja je u slu`bidoslednog ispuwavawa globalnih strate{kih ciqeva svetskog kapitalaoli~enog u interesima najmo}nijih zapadnih sila. Danas, kada se na osnovuraspoloìvih ~iwenica sklope kockice misaonog mozaika, kristalno ja-sno se pokazuju pravi razlozi konstituisawa ovog kvazipravnog tela, kao ipriroda optu`be protiv profesora [e{eqa. O ~emu se zapravo radi?

Poreklo i prava priroda Ha{kog suda

Uprkos, iz svetskih centara orkestriranom krivotvorstvu, nemerqi-vom nemoralu i zamenama teza, kao izrazima nebirawa sredstava da se pri-krije prava su{tina ovoga suda, realitet je da se wegova bit moè razabra-ti samo pod uslovom wegovog dovo|ewa u vezu sa vojno-politi~kim trusno-stima koje su dale pe~at novijoj svetskoj, preciznije, balkanskoj istoriji.Naime, nezasiti apetiti svetskih mo}nika, u skladu sa projekcijama zapo-sedawa zna~ajnijih strate{kih ta~aka presudnih za budu}u dalekose`nijukontrolu globalnog planetarnog kapitala i wemu saobraznih energetskihizvora, preko vojnih pritisaka i intervencija, planski su locirali (meto-dom razrade unapred osmi{qenog scenarija) kompleks kontinuiranih suko-ba upravo na balkansko tlo, u kome jednu od ~vornih ta~aka, na na{u ̀ alost,predstavqa Srbija. Surova dramaturgija ove vrste praktikuje se po~etkomdevedesetih godina pro{log veka, kada mo}ne zapadne evropske dràve, saSAD na ~elu, nasilno cepaju i raspar~avaju biv{u Jugoslaviju, u ~emu su seve} ranije oprobale i u drugim delovima sveta, stekav{i zna~ajno iskustvo,koje se kao pogubno pokazalo i u srpskom slu~aju.

Krvavi gra|anski rat, projektovan i raspiren upravo od samoprozvanihcivilizovanih zapadnih zemaqa, imao je za ciq op{te slabqewe tada{weJugoslavije, posebno Srbije u okviru we, koja zauzima povla{}eno mesto uovom delu Evrope zbog svog geostrate{kog poloàja, prirodnih resursa, ta-da{wih vojnih potencijala, i posebno, zbog svoje potencijalne kohezionesile kao matice koja bi, {to je i najprirodnije, mogla da predstavqa sto-èrni oslonac za eventualno povezivawe srpskog naroda u granicama jednedràvne teritorije na balkansko-evropskom tlu, zasnovano na voqi i me|u-narodnom pravu slobodnog odlu~ivawa zainteresovanih subjekata. Tako|e,u sastavu Srbije se, kao neotu|ivi deo, nalazi teritorija Kosova i Metohi-je, koja po svemu sude}i, kao autonomna oblast suverene dràve Srbije, iz-me|u ostalog predstavqa kqu~ srpske golgote, jer su je vojni i wima srodnieksperti iz sveta, prepoznali kao va`nu strate{ku zonu gde se danas nala-zi, po zna~aju posebno povla{}ena, NATO vojna baza Bondstil, odakle semoè najubojitijim sredstvima opse`no delovati u mnogim pravcima, po-sebno prema istoku.

Ko se god na bilo koji na~in suprotstavio prakti~noj realizaciji in-teresnih planova zapadnih mo}nika, tj. usporio ih, omeo, u~inio ih sku-pqim i dugotrajnijim, ili ih eventualno u ne~emu spre~io, morao je za pri-mer, drugima u svetu, kojih }e tek biti, da kroz montiran sudski proces pred

Marina Toman

– 97 –

Ha{kim sudom i unapred odre|enu kaznu, posluì kao primer. Radi se o za-stra{ivawu i odvra}awu od bilo kakvih delatnosti ove vrste koje ne bi od-govarale vojno sna`nima, koji svoje nacionalne interese brane na terito-rijama tu|ih dràva, ~ak i na drugim kontinentima uz pomo} sile; progla-{avaju}i tu silu kao pravno legitimno sredstvo zarad razvoja svetske demo-kratije i napretka, nasuprot odbrani sopstvenih dràvnih interesa onihkoje napadaju, i u nedostatku pravnog digniteta – bespravno, ako im se odu-pru – progla{avaju zlo~incima. I eto pravih i kqu~nih razloga za nasta-nak Ha{kog tribunala, koji je kao pravna institucija me|unarodnog karak-tera, u stvari u slu`bi politi~ke i vojne tiranije putem koje se pravda iz-vrgava sopstvenoj suprotnosti i ruglu, {to omogu}ava apsolutnu politi~-ku instrumentalizovanost i sunovrat ovakvih kvazipravnih organa, ~ime selicemerno od tih samoprozvanih svetskih boraca za qudska prava i slobo-de, flagrantno nipoda{tava tako potencirana i zloupotrebqavana demo-kratija i civilizovanost.

Od svog nastanka do danas, vladaju}i se po selektivnim principima vi-{estrukih ar{ina, Ha{ki sud u centar svojih optu`bi primarno stavqasrpske po~inioce navodnih te{kih ratnih zlo~ina, {to za ciq ima da srp-ski narod u celini poprimi sliku genocidnog, varvarskog plemena koje jeglavni krivac za sva zla po~iwena u posledwim ratovima na teritorijibiv{e Jugoslavije. Upravo u tom nastojawu nalazi se te{ki apsurd krajweg,boqe re}i patolo{kog licemerja bez granica i morala, gde se glavni vinov-nici svih ratova, stradawa i patwi balkanskih naroda, sa pozicija sile, sa-moprogla{avaju za predstavnike i branioce civilizovanog sveta i wegovihnavodno humanih vrednosti, na sve na~ine poku{avaju}i da anatemi{u i izme|unarodne zajednice – kao agresivne izgrednike, koje po svaku cenu trebaosuditi – izop{te srpski narod. Tako se globalnom procesu planetarnognasiqa tzv. uspostavqawa novog svetskog poretka, ni kriv ni duàn, kao je-dan od faktora, preciznije re~eno, `rtava ovih zbivawa, na{ao srpski na-rod, zbog ~ega }e wegova karakterologija, kulturni identitet i etni~kaprepoznatqivost, postati predmet ìgosawa i osude. Bezbroj, pogotovu za-padnih politi~ara, diplomata, novinara, pokoji nau~nik i mnogi drugi jav-ni poslenici, mawe-vi{e, sinhronizovano se do dana{wih dana svojski tru-de da svetskom javnom mwewu, u svojstvu kvazi-analiti~ara ukaù i pojasneda je primitivni i kulturno inferiorni srpski narod u celini sklon agre-sivnosti i ratnim zlo~inima protiv ~ove~nosti; u ~emu posebnu ulogu imaha{ka “pravda” koja sa paternalisti~kog polazi{ta treba da drasti~nimkaznama privede Srbe samosvesti o gotovo arhetipski uro|enoj im agresiv-nosti.

Na àlost, ovo shvatawe se zagovara i me|u pojedinim pripadnicimasrpskog etnosa, u kome predwa~e interesne klike koje zapadni finansijeriprofili{u (i u srpski kulturni miqe infiltriraju) u {irokom rasponuod kqu~nih politi~ara, preko svih sfera stvarala{tva (~ak i nauke, umet-nosti ili {ou-biznisa) oli~enih u mno{tvu profesija, pa do – za ovaj po-sao, posebno zna~ajnih – programiranih novinara, navodno posebno specija-


– 98 –

lizovanih znalaca srpskih mana, ina~e li{enih elementarne moralnosti.Uprkos upiwawu pomenutih tuma~a da pokaù i argumentovano objasne u~emu se sastoji srpska arhetipska sklonost ka ~iwewu zlo~ina, da li zboglo{e stru~nosti, nevladawa pojmovno-kategorijalnim aparatom i istra-ìva~kom metodologijom, ili mo`da zbog stepena niske inteligencije (naj-verovatnije svega skupa), jo{ uvek nisam ~uo vaqano i konzistentno poja-{wewe te tvrdwe. Namesto toga, svakodnevno se, posebno sredstvima elek-tronskih medija plasira ova floskula, ~iji promoteri u stilu svog ograni-~eno-ispraznog izraza upotrebqavaju, po ko zna koji put, ~uvene fraze kakoje zadovoqavawe ha{ke pravde uslov nekakvog fiktivnog pribliàvawaEvropi kao obe}anom raju na zemqi; naravno, pod uslovom kulturnog eman-cipovawa koje srpski narod u celini mora da ispuni prema visokocivili-zovanim evropskim standardima, a nigde ni jedne jedine trezvene re~i o sa-moj prirodi, tj. su{tini te izmi{qene srpske sklonosti ka sadisti~kom~iwewu zla.

Uz pedago{ko razumevawe i pra{tawe neznawa (ako se apstrahuju osta-le zle namere), mo`da se samoprozvanim analiti~arima srpske etni~ke po-ro~nosti i moè progledati kroz prste, s obzirom da ih ograni~eno obra-zovawe i elementarno nepoznavawe samog pojma civilizovanosti, spre~avada smisleno i razborito govore i pi{u o wemu. Naime, od isuvi{ne stere-otipne rabqenosti i zloupotrebe ovog termina u politi~ko-manipulativ-ne svrhe, izgubilo se wegovo su{tinsko – pravo, izvorno zna~ewe, determi-nisano sa teorijsko-saznajnih pozicija filosofske antropologije, socijal-ne filosofije, etike i kulturologije, jednom re~ju oblasti nau~no fundi-rane humanistike. Bez namere dubqeg semanti~ko-semiolo{kog apsolvira-wa, u skladu sa potrebama teksta, samo napomiwem da bit civilizovanosti~ini ~ovekovo kulturno sazrevawe zajedni~kog ̀ ivqewa sa drugim qudima,pri ~emu ~ovek kao pripadnik zajednice u kojoj egzistira (od porodi~ne dodràvne zajednice) mawe-vi{e postaje uqudan (~ove~an) i dru{tvenouskla|en zahvaquju}i obi~ajno-moralnim, verskim ili kojim drugim, wimasrodnim normama pona{awa.

Za prose~nog poznavaoca srpskog mentaliteta i wegove etnopsiholo-{ke strukture, nije velika tajna da se kao posledica specifi~nih faktora,poput istorijskih neprilika: konstantnih ratova, metanastazi~kih (migra-cionih) kretawa, antropogeografskih faktora (geografskog poloàja,specifi~nosti tla i klime) porodi~nog zadrugarstva i sl. formirala (za-rad golog preìvqavawa) autenti~na karakterna osobenost (u {irokoj le-pezi svojih varijeteta) srpskog naroda, upravo prepoznatqiva po izraènojsolidarnosti i sklonosti ka humanitetu zajedni{tva i toleranciji premadrugima. U tom kontekstu, izraèna ose}ajnost i simpatija, du{evnost, sa-vesnost, milosrdnost i po`rtvovawe, pra}eni, kao ni u jednoj ju`nosloven-skoj grupi naroda, velikim brojem specifi~nih termina za obeleàvawestupweva srodstva kojima se propisuju me|usobne obaveze i du`nosti zajed-ni~kog egzistirawa, stavqaju srpski etnos visoko iznad drugih evropskihnaroda.

Marina Toman

– 99 –

Tome poseban kvalitet svakako daje pravoslavna hri{}anska vera, ve-kovni temeq i upori{te srpske kulture, kroz wen autenti~ni izdanak Sve-tosavqa koje odi{e motivom qubavi i qudskosti prema bli`wem, sigurnezaloge istinske civilizovanosti i ~ove{tva. Ako se ovo ima u vidu, vi{enego zbuwuje ~iwenica da se danas o Srbima (kako u svetu, naàlost, tako iu srpskom zlo-delu javnosti) govori kao o ekstremno necivilizovanom,zlom narodu ~ije su tipi~ne odlike, pored geneti~ki kodirane niske inte-ligencije, varvarstvo, nekultura, nekooperativnost, ksenofobi~nost, na-silnost, ~ak i genocidnost, dakle kolektivna gre{nost svake vrste, kojusrpski narod mora da u sebi iskoreni, ina~e mu preti opasnost da ostane za-navek u predgra|u civilizovane Evrope i sveta?! S tim u vezi, name}e se ne-izostavno pitawe: u ~emu se konkretno sastoji ta srpska necivilizovanosti nekulturna izopa~enost, tj. koje to zlo prakti~no ~ine Srbi evropskimnarodima i svetu u celini, navla~e}i na sebe toliki gnev, pretwe i surovaka`wavawa koja su i sama (kako ih opravdavaju mo}nici, primerena krivi-ci) vrlo izopa~ena i nequdska!?

Uprkos politi~kom marketingu, nemerqivom licemerju i nebirawusredstava da se prikrije prava su{tina problema, odgovor je vrlo jednosta-van. Srpski narod postaje posebno ne~ove~an po~etkom devedesetih godinapro{log veka (kada mo}ne zapadne evropske dràve, sa Amerikom na ~elu,nasilno cepaju i raspar~avaju biv{u Jugoslaviju) tako {to {tite}i na svo-joj teritoriji dràvno-nacionalni integritet i opstanak, ometaju vojne,politi~ke, ekonomske i sve ostale oblike interesa Zapada na Balkanu. Kr-vavi gra|anski rat, insceniran i raspiren upravo od samoprozvanih civi-lizovanih zapadnih zemaqa, ~iji je pravi uzrok sadràn u prekrajawu tadapostoje}ih granica, uspostavqawu novih vojno-strate{kih pozicija i jef-tinom otimawu i kori{}ewu energetskih resursa u regionu, rezultira pro-gla{avawem Srba za glavne, ako ne i jedine po~inioce grehova u ime svihu~esnika ratnih ko{mara. Osim Srba, svi ostali osumwi~eni za ratne zlo-~ine slobodno {etaju i svesrdno sara|uju sa zapadnim politi~arima na da-qem anatemisawu Srpstva, uprkos vi{e nego dovoqnim dokazima, za – do la-kata i vi{e od wih – okrvavqene ruke. âk {tavi{e, odabrani zlikovcipoput Ha{ima Ta~ija, umesto doìvotnih robija, kao nagradu za sve po~i-wene zlo~ine protiv ~ove~nosti, postaju vode}i politi~ari u okruèwu(~ak i premijeri vlada), {to ih rehabilituje i kao {efove podzemqa kojiorganizuju i kontroli{u profitabilnu trgovinu oru`jem, drogom i qudi-ma; pri ~emu za wih, kao osvedo~ene prijateqe zapadne demokratije, ne va-è nikakvi zakoni, jer, bez obzira {ta god da u~ine, posebno Srbima, zaga-rantovan im je zapadni status izmi{qenih pobornika novog svetskog po-retka. Ima li boqe ilustracije o istinitosti ovog stava od podse}awa narelativno skoro u~iwen izgred Ha{kog tribunala kroz osloba|awe osve-do~enog zlikovca Ramu{a Haradinaja, koji je u hvalisavoj formi publika-cije, javno priznao svoje zlo~ine nad Srbima?

Smisao ovih podlosti nije bila nikakva tajna ni 1999. godine, kada jezapadna kultura pokazala svoje pravo lice interesima uslovqene patologi-


– 100 –

je i beskrupuloznosti, kroz, u istoriji neupam}eno bombardovawe (pod sar-kasti~nom {ifrom milosrdni an|eo) genocidnog karaktera prema srpskomnarodu (izme|u ostalih dece, trudnica, starih, bolesnih, invalidnih i sl.)navodno zarad humanosti i odbrane qudskih prava [iptara na Kosovu i Me-tohiji. Ta~no je da je su{tina stvari vezana za Kosovo, samo {to se ne radini o kakvim qudskim pravima, ve} o unapred projektovanim interesnimsferama mo}nih multinacionalnih kompanija i wihovog kapitala, logi-sti~ki vojno vo|enih, {to prakti~no potvr|uje prqava igra otvorenimkartama kroz nasilno progla{avawe, tj. poku{aj otimawa Kosova iz drà-ve Srbije. To sasvim jasno potvr|uje i priznawe forenzni~arke HeleneRante, koja }e svetskoj javnosti priznati da je svoju izjavu o navodnom zlo-~inu nad civilima u Ra~ku dala pod pritiskom Vilijama Vokera, koji je usvojstvu {efa Evropske posmatra~ke misije bio zaduèn da medijski lan-sira humanitarnu katastrofu nad kosovskim [iptarima kako bi bio na|enla`ni povod za ve} planirano bombardovawe Srbije. Osim toga, ova legal-na akcija policije (koja je navodno dovela do humanitarne katastrofe) bi-la je uredno prijavqena posmatra~ima iz Evrope, koji su vi{e nego pouzda-no znali da su u Ra~ku stradali albanski teroristi u sukobu sa legalnom ak-cijom srpske policije, koja je branila sopstvenu teritoriju. Ovoj tezi ideu prilog i nedavno progla{avawe kosovske dràve na teritoriji Srbijekao nezavisne dràve, koju bez ikakvih pravnih osnova podràvaju i prizna-ju isti oni koji su sve ovo vreme svakojako raspar~avali i uni{tavali Sr-biju. Pri tom, licemerje i drskost nemaju granice kod zagovornika ove ide-je, s obzirom da govore kako srpski narod treba da shvati da je to realnost,i da je od mnogih mogu}ih varijanti odgovora na wega, najboqa ona koja pri-znaje “~iweni~no stawe” koje }e, kao jedino dobro, u smislu odricawa odKosova, tek u budu}nosti, Srbi mo}i da shvate. Verovatno onda kada posta-nu kulturno ravnopravni civilizovanim evropskim narodima – u otima~i-ni i razbojni{tvu, tako {to }e, ne daj boè, priznati gubitak Kosova na ko-me ve} uveliko radi misija Euleksa, olako prihva}ena od sada{wih srpskihzvani~nika!

Neki, krajwe neozbiqni tuma~i ovog problema, ispod su svake granicezdrave pameti kada ostra{}eno izgovaraju besmislene teze o pravom tre-nutku naga|awa srpske dràve sa “zapadnim prijateqima”, koji su uz dobruvoqu trenutno spremni da se kockaju sa srpskim Kosovom, za koje (kao da jewihovo) nude trampu izlaska srpskog naroda sa vekovne mati~ne teritori-je za nekakav iluzorni fantomski ulazak u Evropsku uniju, u okviru koje }esrpski ìvaq na miru, bez viza, mo}i da putuje {irom napredne Evrope.Zna~i, da bi putovao po svetu – turisti~ki obilazio tu|e zemqe, srpski na-rod (posebno mladi èqni provoda, la`nog sjaja ili umi{qene visokeobrazovanosti i biznisa) mora da se odrekne neotu|ivog dela svoje terito-rije, kao da to me|udràvno cirkulisawe stanovni{tva ima bilo kakve ve-ze sa otimawem Kosova i Metohije! Ako ima, vi{e nego o~igledno je da jeputni~ka karta ka Evropi za Srbe isuvi{e skupa i nepotrebna jer vodi naput bez povratka – u propast! Gorke li ironije, kada kvazipravedni zapadni

Marina Toman

– 101 –

stratezi i wihove doma}e sluge poturice smatraju da je svaki Srbin kojizna {ta je za wegov narod dobro a {ta zlo (po~ev od Republike Srpske, pre-ko Srpske Krajine, Srbije i wenih kosovsko-metohijskih temeqa) vrlo ne-civilizovan i konzervativan po{to “robuje” etni~kom mitu pro{losti ipredajnim korenima, ~ije potirawe i zaborav su siguran, i to ne dug put kul-turno-biolo{kog i svakog drugog i{~ezavawa tog istog naroda.

Posebno su zapadni “pravednici” – po makijavelisti~kom principu daèqeni ciq opravdava svako sredstvo, zarad interesa ~ak i prolivawe kr-vi – kivni na svakog “agresivnog” Srbina koji je tokom ove najnovije isto-rije, bremenite zapadnim terorom, podvla~im, na bilo koji na~in braniosvoju srpsku zemqu od agresora tu|ina koji su do{li, kako srpski narod le-po kaè, s konca i konopca, na srpsku teritoriju da je robe, pqa~kaju, ru{e,skrnave i po svome obli~ju ure|uju kako bi im ona sluìla; pri tom ne pri-znaju}i ni odluke Ujediwenih nacija ni Saveta bezbednosti, {to im ne sme-ta da punim ustima propagiraju demokratiju i me|unarodno pravo. Prof. drVojislav [e{eq spada u te “zle” Srbe jer se suprotstavio takvim namera-ma Zapada, zbog ~ega je i ̀ igosan kao posebno gre{an optuènik, koga je Ha-{ki sud i procesuirao uz svesrdnu pomo} onih koje je u Srbiji, kao miqeni-ke nove svetske demokratije, politi~ki ugroàvao. [est godina se ovaj sudupiwe da prona|e nepostoje}e dokaze protiv nekakvih izgovorenih re~i na-vodnog verbalnog delikta od strane prof. [e{eqa, koji je toboè podbu-wivao, na svom ogwi{tu napadnut srpski narod, koga nije niko morao, nitimogao da na ovaj na~in instrui{e do sama uro|ena instinktivna potreba zaodbranom i o~uvawem golog ìvota, pra}ena ~a{}u i samopo{tovawem! Utom kontekstu, otrgnut od me|unarodnog prava, ovaj sud kao lo{a refleksi-ja politi~kih improvizacija tokom ovih {est godina ~ini svakojake prese-dane, svakodnevno potvr|uju}i svoju nasilni~ko-ucewiva~ku zasnovanost,koju na sebi svojstven na~in dr [e{eq razobli~ava i jasnijom ~ini, {tosvakako zavre|uje analiti~ki osvrt.

Pravna tiranija u procesuirawu prof. dr Vojislava [e{eqa

Izmi{qena optu`ba o verbalnom deliktu od samog po~etka, pra}ena jespecifi~nom metodologijom su|ewa, koje je iz nepoznatih razloga nekoli-ko godina prolongirano, dok se tuèni [e{eq nalazio u ha{kom pritvo-ru, ne znaju}i ta~no vreme po~etka procesa. Psiholo{ki pritisak koji jetrebalo da mentalno demotivi{e, umori i slomi tuènog, slao je jasnu po-ruku demonstrirawa mo}i i izvrdavawa pravnih klauzula koje nu`no pre-ciziraju nekakve razumne rokove zapo~iwawa pravnih postupaka u bilokom pravnom sistemu, iz ~ega se dalo jasno zakqu~iti da Tuìla{tvo imaotvorene ruke za bilo kakve nepravne manipulacije. Logi~no pitawe kojese s tim u vezi name}e je kako }e Tribunal postupiti ako se ({to je iz tokadosada{weg postupka vrlo verovatno), prof. [e{eq oslobodi optu`be, tj.ako se utvrdi nepostojawe pripisanih mu zlo~ina? Preciznije re~eno, nakoji na~in }e odgovorni nosioci me|unarodne pravde nadoknaditi {tetuproporcionalnu nekoliko zna~ajnih godina koje je optuèni, ne svojom kri-vicom, proveo ~ekaju}i su|ewe? Jedan od mogu}ih odgovora koji poja{wava


– 102 –

nepravno postupawe Ha{kog suda je unapred, pre zavr{etka procesa (zbogpoliti~ke aktivnosti i suprotstavqawa zapadnim uticajima) planiranapresuda, koja je ura~unavala vreme provedeno u pritvoru kao deo ve} pozna-te kazne, {to bi sna`no kompromitovalo wegov ionako obezvre|en pravnidignitet; s obzirom na elementarnu pravnu paradigmu u skladu s kojom jesvaki optuèni nevin dok se ne dokaè suprotno.

Van pravnih propisa je i bezuspe{an poku{aj Ha{kog tuìla{tva dase nasilno nametne branilac protiv voqe optuènog, {to je imalo za ciqda spre~i efikasnost odbrane koju je prof. [e{eq sa svojim stru~nim ti-mom osmislio. Samo sna`ni intelekt, u sprezi sa ~vrstim karakterom,spremnim da se bori do kraja, primorao je ha{ke poslenike da se odreknuprvobitnih planova da olako, kroz formalnu odbranu koja bi sluìla Tu-ìla{tvu, spre~e od strane optuènog izno{ewe pune istine koja rasve-tqava izmi{qene detaqe navodno po~iwenih zlo~ina. Ovaj momenat dobi-ja na zna~aju kada se uzme u obzir nebriga na{e dràve o svom optuènomdràvqaninu, {to je presedan u odnosu na sve druge dràve koje, bez obzirana politi~ku opredeqenost i ideologiju svojih optuènika, ~ine sve kaodràve da im pruè svaku vrstu neophodne pomo}i kao svojim gra|anima,~ime se u stvari potvr|uje ili izostaje me|unarodnopravna autonomija iozbiqnost Srbije kao dràve.

Sa ovim u vezi name}e se i porazna ~iwenica da od svih optuènih predTribunalom, najvi{e je osu|enih Srba, u odnosu na koje sve druge donetepresude Hrvatima, [iptarima ili muslimanima su zanemarqive po brojusabranih godina u odnosu na na{e dràvqane. Odatle, izme|u ostalog, isledi javno mwewe o Srbima kao genocidnom narodu, {to osloba|a bilo ka-kve odgovornosti za po~iwewe zlo~ina one koji su ih tokom bombardovawau~inili prema tom istom narodu, da bi danas ba{ oni od po~initeqa zlo-~ina, prerasli u pravednike koji sude pripadnicima tog istog naroda nadkojim su izvr{ili ratne zlo~ine protiv ~ove~nosti! Pored toga, sataniza-cija srpskih optuènika i nametawe tzv. kolektivne krivice uvek je adutkoji }e opravdavati eventualno donete presude izme|u dràva biv{e Jugo-slavije koje vode sporove pred me|unarodnim nadle`nim sudovima oko na-plate ratne {tete.

Posebno popularna metoda ha{kih ~inovnika po~iva na izvo|ewu predsud la`nih svedoka, koji su nespretno pripremani u okviru svakodnevnihpla}enih aktivnosti pojedinih nevladinih organizacija i wima sli~nihboraca za pravdu u Srbiji, o ~emu su se i javno izja{wavali pojedini ha{kisvedoci, navode}i konkretne osobe, ~elnike tih organizacija i koli~inenovca koje su od wih za usluge ove vrste dobijali. Me|utim, problemi su ~e-sto nastajali za wih i wihove ha{ke mentore, tako da se ovaj bespravni na-~in pokazao jalovim kada ih je tokom unakrsnog ispitivawa dr [e{eq,strate{ki utemeqenom majeutikom, dovodio u bezizlazne situacije u koji-ma je svima bilo sasvim jasno da su razotkriveni u o~iglednoj laì. Pritom, navodni svedoci – neposredni u~esnici su mewali prvobitne iskaze,govorili da se ne se}aju dobro detaqa, da je pro{lo mnogo vremena, da su za-

Marina Toman

– 103 –

boravili pojedinosti koje su kqu~ne za pojedine navode optu`be, za {ta jekrivac prof. [e{eq koji ih je domi{qatim, lukavim umom navodio da seuhvate u zamke sopstvenih laì. Doga|alo se da “samouvereni” svedoci usvojoj istini pome{aju razli~ite godine, godi{wa doba, uporno tvrde}i dasu na nekom mitingu ~uli svojim u{ima zle re~i [e{eqeve, zbog kojih gaHa{ko tuìla{tvo i goni, da bi ih on neoborivim argumentacijama, poputone kada je neosporno dokumentovao da se u tom vremenu nalazio u zatvoru,jednim potezom eliminisao kao vaqane svedoke. âk {tavi{e, jedan od sve-doka koji je iznosio la`ne navode protiv [e{eqa, izazvao je pa`wu Hagada protiv wega podigne optu`nicu, u ~emu im je briqantnom odbranom po-mogao sam [e{eq argumentovano i precizno dokazuju}i da je pomenuti sve-dok, u stvari, ~inio konkretne zlo~ine! I glavni oslonci ovoga suda, dugonajavqivani kao intelektualni gorostasi, a u stvari kvazi-eksperti, ~estoi ispod prose~nih stru~nih kvaliteta, bili su poraèni u pravnoretori~-kom duelu sa optuènim. Jedna od kqu~nih uzdanica bio je Ober{al, koji jepored la`nog predstavqawa kao doktor nauka, upam}en i po ekstremnom ne-znawu u oblasti za koju su mu ha{ki kreatori rekli da je ekspert, tako da gaje (imam utisak, na momente) i sam prof. [e{eq, pored prezirawa wegovenemoralne uloge, kao vrstan profesor i pedagog, u intelektualnom jadu raz-umevao i iskreno saàqevao, ~ak i onda kada ga je pred sudskim ve}em uko-rio zbog nekulturne upotrebe `vaka}e gume tokom ispitivawa. Istu dozurazumevawa [e{eq je kao vaspita~ pokazao i u slu~aju kada je Ober{al,pod sna`nim pritiskom wegovog unakrsnog ispitivawa (koje je li~ilo napredavawe iz oblasti za koju je ovaj svedok navodno ekspert) fiziolo{kipopustio i uz dozvolu sudije naprasno odjurio u toalet.

Vi{e nego snaàn utisak, koji se tokom procesa nametao, je kr{eweosnovnih prava optuènog tako {to su mu nadle`ne slu`be suda, sistemat-ski sa ka{wewem, dostavqale neophodan materijal preveden na srpski je-zik. Osim toga, mnogo (za odbranu) kqu~nih izvora nikada nije stiglo doprof. [e{eqa, uz najrazli~itija apsurdna opravdawa te neaùrnosti i bezikakvih pravnih konsekvenci kojima bi, da je zaista pravna institucija,ovaj sud morao da sankcioni{e sopstvene odgovorne stru~ne slu`be. Nasu-prot tome, zakonito su, kako tuìoci tako i sudije, kr{ili elementarnuslobodu izraàvawa optuènog, tako {to su ga svaki put kada ih on porazikroz izno{ewe logi~nih i sasvim pravno preciznih argumenata, sa pozici-ja mo}i, prosto u}utkivali i oduzimali mu re~, na koju nisu bili sposobnida zajedni~kim snagama vaqano odgovore pravnom protivargumentacijom.

Tako|e, krajwa nemoralnost i otvoreno iskazan pritisak sra~unat naefekte zastra{ivawa, ucene i slamawa motivacije od strane Tribunala,ogleda se i u nalaèwu kvazipravnih razloga za ograni~avawe slobode ko-municirawa dr [e{eqa sa ~lanovima porodice i wegovim stru~nim ti-mom za odbranu. Nedavno, navodnim spletom okolnosti u vrlo va`nom peri-odu sudskog procesa, gde je bila neophodna krajwa koncentracija i preda-nost optuènog, do{lo je i do neuspelog poku{aja razbijawa Srpske radi-kalne stranke ~iji je on lider. Ako se ima u vidu beskrupulozno sra~unata


– 104 –

metodologija onih koji iz sveta me{etare po srpskim politi~kim neprili-kama, ure|uju}i ih po svojim ar{inima, onda nije te{ko izvu}i zakqu~ak oeventualnoj sinhronizaciji ove akcije spoqnih i doma}ih interesnih kli-ka koje veè zajedni~ki ciq. On se ogleda u poku{aju uni{tewa srpskih ra-dikala, koji uvek, mawe ili vi{e, predstavqaju faktor koji moè parira-ti trenutno postoje}em trendu formirawa srpskih vlada od strane onih ko-ji u isto vreme otimaju Kosovo i Srbiju, a sve u duhu la`ne demokratije inovih civilizacijskih vrednosti.

Kako namera uni{tewa i nestanka Srpske radikalne stranke iz poli-ti~kog ̀ ivota Srbije nije urodila plodom, pa time nije nestala ni ideolo-gija dr [e{eqa, kako on nije poklekao pred prisilnim sredstvima Ha{kogtribunala, kako isti tribunal, uz sva raspoloìva sredstva, nije mogao dadokaè wegovu krivicu, pred sam kraj procesa i izricawe presude, do{loje do odlagawa procesa. Sasvim je jasno da se ova institucija na{la u veli-koj nevoqi pred svetskim javnim mwewem (ma kakva da je licemernost togmwewa) po{to mora da se suo~i sa problemom izbora izme|u dve opcije, odkojih je svaka za Tribunal nepovoqna. Kako osuditi optuènog koji se su-periorno poigravao ha{kim ekspertima – svedocima i pravosudnim orga-nima, olako opovrgavaju}i navode optu`nice? Kako ga ne osuditi kada jeunapred politi~ki inscenirana wegova krivica i “doneta” presuda pre su-|ewa? Odatle i sledi kupovawe vremena kroz odlagawe okon~awa procesai traèwe najbezbolnijeg modusa.

Jedina pravedna presuda, u svoj nepravednosti ovog dirigovanog sudskogprocesa, je osloba|awe prof. [e{eqa od izmi{qenih verbalnih delika-ta, koja }e u svakom slu~aju biti mawe zlo za verodostojnost Ha{kog suda,nego wegovo bespravno osu|ivawe od onih koji su ~inili stvarne zlo~ineprotiv ~ove~nosti, u pravom smislu re~i, surovo i podlo, akcijom milosrd-nog an|ela, ubijaju}i srpski narod, da bi se u svojoj besprizornosti drznulida sada mere zlo~in navodno izgovorenih re~i protiv ~ove~nosti! Izuzetanzna~aj ishoda presude moè se sagledati i kroz prizmu dràvnih interesaSrbije, kojoj se svaka godina osude ha{kih optuènika stavqa na teret, ~i-je }e se posledice ose}ati i u budu}nosti u formi mnogostrukih ucena, po-liti~kog rabqewa i zloupotrebe globalnog poloàja i uloge srpske zajed-nice u svetu. Bez obzira na ishod, ovaj sudski proces }e u istorijskim okvi-rima svedo~iti o moralnoj pobedi prof. [e{eqa, a onda i onog ~estitog inepotkupqivog dela srpskog naroda (~iji je on reprezent) koji po cenu bi-lo koje `rtve ne pristaje da puzi i savija ki~mu pred bilo kako mo}nim isurovim porobqiva~ima, pa ni pred onima koji se pozivaju na ustrojstva no-vih civilizacijskih tokova, u biti {tite}i samo svoje nacionalne prqavei krvave interese po celom svetu. Tako|e, ovo su|ewe, osta}e upam}eno i podegradaciji me|unarodnog prava i me|unarodnih organizacija, nao~igledkojih i uz ~iji blagoslov se vr{i zamena teze o zlo~incima i pravednici-ma, kao i po be{~a{}u onih Srba koji, prodaju}i veru za ve~eru, svim sila-ma nastoje da dokaù zlo~ine sopstvenih sunarodnika, ~ak i kada dobro zna-ju da ih uop{te nije ni bilo.

Marina Toman

– 105 –

Uprkos iskustvu o slepilu pravde, pogotovu ove ha{ke, negde u dubinime|u srpskim narodom koji nije zaboravio svoje korene, neodvojive od slo-bode i nacionalnog ponosa, posebno ovih posledwih {est godina tokom ko-jih je zapadna pravda pokazala svoje pravo lice, izgradila se i ustalila sna-`na vera u osloba|aju}u presudu prof. [e{eqa i ispravnost wegove, kakoon sam ~esto kaè – besmrtne ideologije.

– • –

Prof. dr Milan Petri~kovi} predaje na Fakultetu politi~kih nauka u Beo-gradu estetiku socijalnog rada, teoriju socijalnog rada i socijalni rad u porodi-ci. Predava~ je i na Fakultetu politi~kih nauka u Podgorici. Autor je vi{e kwi-ga iz oblasti humanistike, sociologije, psihologije, antropologije i filozofije.Najuà oblast istraìvawa profesora Petri~kovi}a je srpska kultura i srpskonarodno predawe.

Sava An|elkovi}, advokat

Qudska prava na ispituNikada se vi{e nije govorilo o qudskim pravima nego krajem 20. i po-

~etkom 21. veka. Naàlost, isto tako nikada vi{e nije povre|eno qudskihprava nego {to je to u~iweno ba{ u ovo vreme. S jedne strane, ~etvrtinaqudskog roda umire gladna bez hrane i bez vode, dok druga ~etvrtina jedvapreìvqava sa jednim dolarom dnevno. Gde i ko onda moè da govori o qud-skim pravima u takvim uslovima i na takav na~in?

Kada danas kaèmo “qudska prava”, u stvari mislimo da su se rodila teksada, preko nevladinih organizacija u posledwih pedesetak godina, zanema-ruju}i da ona poti~u od prve qudske misli Platona i Aristotela, koja sumnogo kasnije u ovom delu Evrope, preko anti~ke filozofije i hri{}anskecrkve uobli~ena i definisana, ne bi li se 1948. godine u Univerzalnoj de-klaraciji ~oveka u Ujediwenim nacijama, ta qudska prava kodifikovala idala wihova va`nost celokupnoj svetskoj javnosti. Nakon kodifikacijequdskih prava pred UN, do{lo je do Evropske konvencije o za{titi qud-skih prava i sloboda, koja ih je jo{ bliè definisala.

Ovaj uvod je vaàn, jer upravo tu gde je ro|ena takozvana unija Evrope,gde se hiqade vladinih i nevladinih organizacija i pojedinaca zalaù i go-vore o qudskim pravima, doga|a sve ono {to je apsolutno neprihvatqivo zaqudsku misao uop{te, a posebno za one qude koji se bave pravom i za{titomqudskih prava i sloboda. Skoro svi optuèni, pritvoreni, ka`weni iliosu|eni pred Ha{kim tribunalom, me|u kojima je dr Vojislav [e{eq samojedan od stotine drugih (bez analize da li je u pitawu Srbin, musliman ilineko drugi), u proseku doìvqavaju izvesne torture koje su suprotne Uni-verzalnoj deklaraciji o pravima ~oveka i suprotne evropskoj Konvenciji oza{titi qudskih prava i sloboda.

Ovo tvrdim argumentovano i odgovorno, jer je prakti~no nezamislivoda se u 21. veku, u centru intelektualne, nau~ne, umetni~ke Evrope doga|ajunajve}e gadosti i enormna gaèwa qudskih prava, a da se ta takozvana civi-lizovana Evropa ne ~uje, iako bi morala da ustane, nezavisno od toga kojoj


– 106 –

partiji [e{eq pripada i za {ta odgovara pred tim sudom. Qudska prava suuniverzalna – neotu|iva.

Osoba moè da bude i pritvorena i osu|ena, da dobije i kaznu ve{awem,ali mora da uìva odre|ena qudska prava dokle god ̀ ivi. ̂ in izolacije ni-je iskqu~ewe svih qudskih prava, posebno u slu~aju [e{eq. Sem {to {estgodina sedi u Hagu, a da se zapravo ne zna za{to, kroz taj sud su defilovalii mnogi drugi koji su tu bili optuèni, a protiv kojih je bilo ~vrstih do-kaza, pa su ipak pu{tani da se bave politikom, dok za [e{eqa koji je samo-stalno oti{ao tamo, ta prava jednostavno ne postoje, niti mu je dozvoqenoda ih ostvari.

Ono {to je jo{ neverovatnije, dr [e{eq je pet i po godina ~ekao da sepodigne finalna optu`nica po kojoj je po~eo da se brani, a evo, nekolikosati uo~i roka isticawa vremena koje je dodeqeno Tuìla{tvu, sud je pre-kinuo proces usled razloga koji nikada nije zabeleèn u pravnim analima.Ne{to se ~eka, ne zna se {ta i kada }e se dogoditi. Situacija je bukvalnoneizvesna, {to prema mom mi{qewu li~i na prosto iznu|ivawe i maltre-tirawe kojim èle da mu razore misao, zdravqe i dostojanstvo, a {to je sveskupa – kr{ewe qudskih prava.

Dr Vojislavu [e{equ nisu jo{ obelodaweni ni svi dokazi, zbog ~egase postavqa pitawe kako on uop{te moè i da se brani ako nema dokaze naosnovu kojih se temeqi optu`nica po kojoj on odgovara. Dolazi do apsolut-nih kr{ewa qudskih prava i nedopu{tenog pona{awa Ha{kog suda, {to sepretvara u jednu vrstu nasiqa koje je, opet, suprotno za{titi qudskih pra-va. îni se da se u tim timovima Ha{kog tuìla{tva i Ha{kog suda bu-kvalno sprovodi nasiqe nad slobodom i pravima svakog gra|anina sveta.

Ako bi izvr{ili malu analizu kazivawa Karle del Ponte i dogovormo}nika sveta kako da ponize i uni{te malu Srbiju, dolazim do zakqu~kada ti svetski i belosvetski mo}nici prelaze sve granice qudskog dostojan-stva. O intelektualnom da ne govorim. O~igledno je da je istorija ovog pro-stora na Balkanu ve} uveliko bila napisana i pripremqena, jer upravokroz ova su|ewa treba da se potvrdi ta napisana istorija. Dr [e{eq im jetu palicu oduzeo jer je razbucao takve “pripremqene” dokaze.

Da je odbrana u ovom slu~aju bila u rukama bilo kog svetskog advokata,ne bi mogao da uradi ono {to je dr [e{eq postigao. Potvrdila bi se ve}pripremqena istorija, i kao takva bila bi objavqena, ~ime bi Zapad posti-gao svoj ciq da opravda sve ono {to je uradio... za{to su nas bombardovali,za{to su uni{tili Jugoslaviju, za{to su napali Srbiju, za{to su izdvojiliKosovo i za{to danas èle da izdvoje Vojvodinu... [e{eq im je, dakle, po-kvario takav ratni plan i taj pohod na ove na{e prostore.

Kroz odbranu ovog izdvojenog slu~aja vidim stradawe bilo kog ~ovekasveta. Ovo {to se doga|a nezabeleèno je u istoriji Evrope. Svi mediji, jav-nost i intelektualni sloj jednostavno su za}utali, kao da se ni{ta ne doga-|a i kao da je u Evropi sve “potaman”. Nema glasa protesta. To {to se dogo-di poneki pojedina~ni slu~aj protesta na kojima neretko “pada” ~ak i krvmladih qudi, samo ukazuje da politi~ki i ekonomski mo}nici, koji gospo-

Marina Toman

– 107 –

dare nad nama kroz globalizaciju, stvaraju nove podele. Gde su granice te“vladavine” – ne znam, ali vrlo ozbiqno zameram intelektualnoj Evropi,kao i na{im intelektualcima, {to nikako ne ustaju protiv ovakvog neza-pam}enog presedana kr{ewa qudskih prava. Kada bi samo sto odabranih in-telektualaca Evrope ustalo, Svet se ne bi usudio na takvo pona{awe.

Bez ̀ eqe da se upu{tam u politiku, o~igledno je da [e{eqeva Srpskaradikalna stranka smeta ovoj takozvanoj demokratskoj evropskoj vlasti, ida na razne na~ine poku{avaju da iskqu~e iz parlamenta svakog ko im sme-ta u ostvarivawu wihovog programa u pogledu preuzimawa vlasti u vojsci,policiji, kontraobave{tajnoj slu`bi, diplomatiji, privredi i sada, eto,kona~no – i u pravosu|u. Zatvaraju krug i postavqaju svoje qude zaboravqa-ju}i da }e im se to jednog dana osvetiti. Kada je 1918. godine sekretar Skup-{tine, slu~ajno ~lan radikala, do{ao kod Nikole Pa{i}a i rekao da je na-pravio takav poslovnik da opozicija ne}e mo}i da “digne glavu”, Pa{i} muje kao uman ~ovek odgovorio: “Stole, de ti vidi da malo to izmeni{, jer mo-èmo i mi jednog dana da budemo u opoziciji.” Ovi qudi danas veruju da }evladati hiqadu godina, bez ijedne misli da }e biti u opoziciji, {to upravosutra moè da im “ise~e” glavu i da ih skupo ko{ta.

[to se ti~e posledwe podignute optu`nice protiv dr Vojislava [e-{eqa, stoji ~iwenica da pred Ha{kim tribunalom postoji institucija za-{ti}enog svedoka ~ije ime ne moè da se obelodani. Me|utim, nije jasno de-finisano {ta uraditi kada okrivqeni ili optuèni u svojim podnescimao za{ti}enim svedocima, odnosno u analizi wihovih iskaza mora da izneseopis doga|aja, iz kojeg, iako se ne citira ime, moè da se izvede zakqu~akkoja je osoba u pitawu (npr. u tom i tom selu postoji samo “takav” ~ovek). Toje jedna pravno nedefinisana institucija. Dr [e{eq je, u stvari, samo sa-brao svoje podneske u jednu od svojih kwiga i kroz to se identifikovalali~nost koja bi trebalo da bude za{ti}eni svedok.

Ali ta sporedna optu`nica, koja nema nikakve veze sa glavnom, ne mo-è da zaustavi osnovni proces. Smatram da je u pitawu namerno fabrikova-we optu`nica da bi se glavni proces zadrào i zastao kako bi se Tuìla-{tvo organizovalo i pripremilo jer, kako i sam dr [e{eq kaè, od prveoptu`nice nije ostao “ni kamen na kamenu”. Svi svedoci Tuìla{tva, ima-li smo priliku da vidimo, bili su toliko neprecizni i nejasni, i vi{e pu-ta su uhva}eni da nisu govorili istinu... Vrstan pravnik kao {to je [e{eqjednostavno je uspeo da ih razobli~i.

[ta uraditi dok dràva stoji inertno i prepu{ta jednog svog gra|ani-na da se sam bori? Dràva mora, jer je to u interesu za{tite qudskih prava,da zatraì da se takvo pona{awe obustavi. Isto mogu da zahtevaju i srpskifakulteti, Advokatska komora i Udruèwa pravnika. Zato sam i uputioAdvokatskoj komori Srbije i Beograda pismo u kojem predo~avam da bi na-{e komore, kao ~lanice Udruèwa unije advokata, morale da zatraè po-mo}. Trebalo bi da upute protest Me|unarodnoj uniji advokata, sa sedi-{tem u Parizu, jer je upravo tu, u centru Evrope gde su qudska prava stvo-rena, ro|ena i uobli~ena – mesto gde se ona i kr{e. Do sada je saslu{ano se-


– 108 –

damdesetak svedoka i eksperata Tuìla{tva, ali kada niko od wih nije mo-gao da potkrepi navode optu`nica koji terete dr Vojislava [e{eqa, kadaje Ha{kom tuìla{tvu ostalo za izvo|ewe dokaza samo jo{ sedam i po sati– Tuìla{tvo je usmeno zatraìlo da Pretresno ve}e prekine su|ewe naneodre|eno vreme, pod izgovorom da bi obezbedili integritet preostalihsvedoka, {to je Ha{ki tribunal nedopu{teno prihvatio. Sekretarijat Ha-{kog tribunala je neosnovano zabranio dr [e{equ privilegovanu komuni-kaciju sa svojim pravnim savetnicima, a jedno vreme je dr [e{equ bila za-brawena komunikacija i sa ~lanovima porodice.

Ciq Tuìla{tva je da se onemogu}i dr Vojislavu [e{equ da se sambrani i da mu se po svaku cenu postavi branilac preko kojeg bi Tuìla{tvopoku{alo da provu~e dokaze saslu{awem preostalih svedoka, koje ne moèda prezentuje ukoliko se dr Vojislav [e{eq sam brani. O~igledno je i daHa{ko tuìla{tvo preduzima pravno nedopu{tene radwe, s jedinim ci-qem da dr Vojislava [e{eqa izazove da ponovo u|e u {trajk gla|u, ali ovogputa sa smrtnim ishodom, {to je svojevremeno dr [e{eq i saop{tio Pre-tresnom ve}u.

Za Tuìla{tvo je ovo jedini na~in da “stavi ta~ku na ovaj slu~aj u ko-me nije moglo da dokaè krivicu dr Vojislava [e{eqa. Advokatura, uko-liko bi olako pre{la preko ovih ~iwenica, pokazala bi da je saglasna saHa{kim tribunalom, koji u 21. veku, u centru civilizovane Evrope, nao~i-gled me|unarodne pravni~ke javnosti, grubo kr{i zagarantovana qudskaprava i slobode, o kojima ceo svet tako mnogo govori.

Naàlost, ni{ta se nije dogodilo i mislim da Ha{ki sud upravo zbogtoga {to niko ne protestuje, preduzima radwe koje niko ne kontroli{e. Ka-da bi stru~na javnost Evrope masovno ustala protiv tog i takvog nedopu-{tenog pona{awa, Tribunal se ne bi usudio da tako postupa. Smatram daukoliko bi se probudilo interesovawe stru~ne javnosti da savesno i po-{teno razmotri situaciju u Hagu, da bi svet jasno uo~io na~in na koji se nepo{tuju qudska prava, a da bi posledica bila vidna. Svet bi ustao protivtakvog pona{awa i protiv takvog suda i tuìla{tva.

Nesnosno je to {to je za takvu “akciju” neophodno vreme, koje u ovomslu~aju radi protiv dr [e{eqa. Pitawe je koliko jedan ~ovek moè da no-si takav teret fizi~ki, psihi~ki i intelektualno, kao i izolaciju od po-rodice, ̀ ene, prijateqa, partije... Stoga treba insistirati na onome {to jezagarantovano Univerzalnom deklaracijom o pravima ~oveka, a posebno uEvropskoj konvenciji o za{titi qudskih prava i sloboda – da }e se svakomgra|aninu sveta suditi savesno, stru~no i u razumnom roku! Taj “razumanrok” pro{ao je pre mnogo godina, a sa ovim i ovakvim podmetawima i izmi-{qawima neizvesno je kada }e se proces i zavr{iti.

Pritom, neophodno je prvo zavr{iti onaj “glavni” proces, jer ukolikosud prethodno ne utvrdi (u pravu poznat termin pod nazivom “prethodno pi-tawe”) da li je [e{eq uop{te kriv po navodima optu`nice, nikako ne mo-è da se vodi nijedan drugi proces. Ukoliko Tribunal utvrdi da u ovomglavnom predmetu dr [e{eq nije kriv, on ne moè da se okrivi ni za ono

Marina Toman

– 109 –

{to je iznosio pred sudom. Upravo zbog toga bi pravi~na i mudra javnost mo-rala da insistira na tome da se zastane sa ovim drugim procesom u pogledunepo{tovawa suda, da se zavr{i osnovni proces, jer zavisno od toga kada sezavr{i ovo prethodno pitawe, ako nije kriv – [e{eq onda nije iznosio ni-{ta zabraweno, odnosno za{ti}eni svedok nije ni imao prava da ima takavstatus svedoka, jer nema krivice.

Ovakvim potezima se o~igledno pokazuje da se ne po{tuju “pravila” su-|ewa, ve} se “mewaju” prema potrebi, naro~ito kada je u pitawu dr [e{eq.Veoma je uo~qiva slika ne “pravila pona{awa”, ve} nasilnog pona{awaonih qudi koji su u mogu}nosti da ta “pravila” promene. Ako se optu`nicapodiè prema nekim pravilima koja vaè u trenutku podizawa te optu`ni-ce, ona nikako ne bi smela kasnije da se promene. Prema drevnom pravilurimskog prava, jasno se kaè da samo “ona pravila i oni zakoni koji su va-ìli u trenutku eventualnog izvr{ewa krivi~nog dela” mogu da dovedu po-~inioca da odgovara za eventualno po~iweno krivi~no delo, jer ako to de-lo nije predvi|eno, onda nema ni dela.

Dakle, mora da postoji jasan opis dela, odnosno pravila za odgovornostpo~inioca u trenutku kada je izvr{io eventualno delo, kao {to je, na pri-mer, genocid. Ha{ko tuìla{tvo to nije imalo i time se prosto obrukalo.Pritom mi se ~ini da su ta civilizovana Evropa, pa i Svet, omanuli i ni-su odabrali “prave qude”. Ima Evropa i sudije i tuìoce koji bi ovo sasvimdruga~ije uradili, ali ni ti qudi nisu hteli da budu kandidati i da se pri-hvate ovakvog posla. Ili, obrnuto, a {to bi bilo jo{ gore, oni politi~arikoji su birali sudije koje danas sede u Hagu, sami nisu èleli takve qude,ve} su izabrali one koji su po potrebi bili “prihvatqiviji”. A to je jadnoi tu`no.

Smatram da samo povezani qudi iz raznih struka, u jednoj sinhronizo-vanoj akciji, mogu da naprave tim koji je sposoban da izvr{i pritisak na po-liti~ke li~nosti koje stoje iza ovog ha{kog suda i iza ovakvog progona od-re|enih qudi. Li~no smatram da svako treba da odgovara za ono {to je u~i-nio, ali za ovih {est godina nisam video da je optu`ba protiv [e{eqa pot-krepqena adekvatnim dokazima, zbog ~ega sam jo{ ogor~eniji i kao gra|a-nin sveta i kao pravnik, advokat, koji se zalaè da se ovakva vrsta kafki-janskog procesa ne dogodi nikome.

Stoga podse}am da je isto tako, 1936. godine u Rusiji, dràvni tuìlacAndrej Vi{inski znao da uzvikne: “Pritvorite tu grupu!” a ako bi mu odgo-vorili da nemaju “ni{ta protiv wih”, on bi ponovio: “Samo ih pritvorite.Na}i }emo!” To se, izgleda, dogodilo ba{ i kod [e{eqa.

– • –

Sava An|elkovi} se advokaturom bavi vi{e decenija i stekao je status upor-nog borca za qudska prava. Bio je branilac u mnogim slu~ajevima, koji su izazvaliveliko interesovawe javnosti. U februaru 2009. godine obratio se otvorenim pi-smom advokatskim komorama Republike Srbije i Beograda, u kome je pozvao kolegeda povodom prekida su|ewa dr [e{equ zajedno stanu u odbranu wegovih osnovnihprocesnih i qudskih prava.


– 110 –

Mr Dejan Mirovi}

Kr{ewe procesnih i qudskih prava dr Vojislava [e{eqaGlavni tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju

(MKSJ) sa sedi{tem u Hagu, Karla del Ponte, podigla je optu`nicu protivprof. dr Vojislava [e{eqa 15. januara 2003. godine. Sud je potvrdio optu-`nicu 14. februara 2003. godine. Prof. dr Vojislav [e{eq se nakon toga,ube|en u svoju nevinost, dobrovoqno predao MKSJ i redovnom avionskomlinijom otputovao u Hag 24. februara 2003. godine. Sama optu`nica obuhva-ta doga|aje koji su desili za vreme raspada biv{e Socijalisti~ke Federa-tivne Republike Jugoslavije (SFRJ). Ta~nije, obuhvata period od 1. avgusta1991. godine do septembra 1993. godine. Kada se ovo ima u vidu, postavqa selogi~no pitawe: Za{to je optu`nica podignuta skoro 10 godina nakon do-ga|aja iz 90-ih? Pitawe je jo{ interesantnije ako se zna da je prof. dr Vo-jislav [e{eq vi{e puta tokom 90-ih izjavqivao da je spreman odmah da sepreda MKSJ jer je ube|en da je nevin. On je ~ak javno traìo, tokom 90-ih,da se MKSJ izjasni da li protiv wega postoji optu`nica, i da li je po~inioneki konkretan zlo~in. Ali, nije bilo potvrde, niti podizawa optu`nice.U srpskoj javnosti postoji nekoliko obja{wewa za ove, najblaè re~eno,~udne okolnosti. Prozapadni izvori i Tuìla{tvo MKSJ zastupaju tezu dasu navodni dokazi protiv prof. dr Vojislava [e{eqa prikupqani godina-ma. Ipak, ovu tezu obaraju slede}e ~iwenice. Nakon predaje prof. dr Voji-slava [e{eqa, i dok je on bio u pritvoru MKSJ, optu`nica je vi{e putamewana. Prvi put 27. maja 2005, zatim 15. jula 2005, 8. novembra 2006. i 29.marta 2007. godine. Zato se postavqa pitawe: Kako je mogu}e da se optu`ni-ca toliko puta mewa ako su dokazi prikupqani 10 godina?

Sa druge strane, u srpskoj javnosti postoji jo{ jedno obja{wewe. Poovoj verziji, glavni lider opozicije, sve popularniji politi~ar, antiglo-balista i protivnik NATO-a prof. dr Vojislav [e{eq, je zasmetao proza-padnim vlastima u Beogradu. Zato su one, u dogovoru sa Karlom del Ponte,uspele da izdejstvuju podizawe optu`nice protiv glavnog vo|e srpske opo-zicije. Takav stav ne iznose samo izvori bliski Srpskoj radikalnoj stran-ci. Na primer, krajem 2007. godine u prozapadnim beogradskom novinama“Politika”, koje su u vlasni{tvu nema~kog kapitala, iza{ao je ~lanak u ko-me se iznosi takva teza.

Tako|e, i analiza rezultata izbora u Srbiji nam pokazuje da bi takavzakqu~ak mogao biti ta~an. Nekoliko meseci nakon prozapadne “revoluci-je” i svrgavawa predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Mi-lo{evi}a, na izborima u decembru godine 2000. godine, Srpska radikalastranka je osvojila oko 7 odsto glasova na parlamentarnim izborima. Ali,u narednim godinama, SRS osvaja sve ve}u podr{ku naroda i ve} na predsed-ni~kim izborima, odrànim 29. septembra 2002. godine, prof. dr Vojislav[e{eq osvaja 22,5 odsto glasova. Nekoliko meseci kasnije, na ponovqenimpredsedni~kim izborima odrànim 8. decembra 2002. godine prof. dr Voji-slav [e{eq osvaja 36,3 posto glasova ili 1.068.000. Samo mesec dana kasni-je, iznenada Karla del Ponte potpisuje optu`nicu protiv wega.

Marina Toman

– 111 –

Jo{ neke ~iwenice ukazuju da bi ova verzija mogla biti ta~na. Pozna-to je da su se izme|u prozapadnih vlasti u Beogradu i Tuìla{tva MKSJ iranije pravili dogovori o uklawawu politi~kih oponenata u Srbiji putempodizawa optu`nica. Na primer, to potvr|uje i biv{a savetnica Karle delPonte i portparol Tuìla{tva MKSJ Florens Artman. Ona u svojoj kwi-zi, ’Mir i kazna: tajni ratovi me|unarodne politike i pravde’ (“Filip Vi-{wi}”, Beograd, 2007. str. 36), pi{e da se Karla del Ponte sastala u ino-stranstvu 2001. godine sa funkcionerima reìma u Beogradu. Oni su moli-li Karlu del Ponte da im pomogne da izru~e biv{eg predsednika SRJ Slo-bodana Milo{evi}a u Hag jer “trebalo je udaqiti Milo{evi}a, defini-tivno ga onesposobiti” zato {to je on nastavio da “u~estvuje u politi~komìvotu kao {ef svoje partije, najmo}nije me|u novom opozicijom”. Proza-padni politi~ari su tako, obja{wava Artmanova, u MKSJ videli “na~in dase udruì pravo sa politi~kom akcijom”. Dakle, Tuìla{tvo MKSJ seotvoreno bavilo unutra{wom srpskom politikom.

MKSJ nije samo zbog tih ~iwenica politi~ki sud. Osnovan 1993. godi-ne od strane Saveta bezbednosti UN, taj sud je od samog po~etka bio uteme-qen na nelegalnim i sumwivim osnovama. U pravnom smislu, Savet bezbed-nosti kao jedna vrsta “vlade” svetske organizacije nije imao pravo da osni-va me|unarodni sud. To pravo je imala samo Generalna skup{tina UN. Ta-ko|e, u vreme osnivawa suda, me|unarodne okolnosti su bile veoma nepo-voqne za osnivawe neutralnog me|unarodnog suda. Tada, 1993. godine, Zapadje bio na vrhuncu svoje globalne mo}i. Jedina prava i istorijska protivte-à Zapadu, velika Rusija, bila je u ozbiqnim te{ko}ama. Unutra{wa dru-{tvena nestabilnost koja je kulminirala sukobima oko Belog doma, prela-zak sa socijalisti~kog reìma privrede na kapitalisti~ki, kao i otpo~i-wawe dru{tvene tranzicije, su onemogu}ili Ruskoj Federaciji da bude ga-rant primene me|unarodnog prava kao {to je to danas u slu~aju Kosova iMetohije.

Takvu nepovoqnu globalnu situaciju su SAD u potpunosti iskoristi-le. Na primer, Florens Artman pi{e u {ta se izrodio MKSJ ubrzo nakonosnivawa: “Tribunal je napokon mogao, polovinom 1994, da po~ne sa radom.Sjediwene Dràve istog ~asa hrle u Hag. One stiù sa ~itavom informa-cionom opremom potrebnom Tuìla{tvu i sa 22 funkcionera, koji su do-{li pravo iz Pentagona i CIA, a koje oni besplatno stavqaju na raspola-gawe Tribunalu. Pravnici, vojni analiti~ari, policajci iz ~itavog Ko-monvelta koriste ve} stvoreni presedan... Tuìla{tvo i procedura potpa-daju pod anglosaksonski uticaj, a princip zadràvawa kontrole nad ovominstitucijama ipak ostaje prioritet za Va{ington... Kako se uve}avaobuyet Tribunala u Hagu, na stotine pravnika i policajaca, ohrabreni ovomameri~kom podr{kom koja pravosu|u daje ’kredibilitet’, kre}e za Hag.Amerikanci, Britanci, Australijanci, Ju`noafrikanci, Novozelen|ani,Kana|ani...

Neki jedva i da znaju gde se nalazi Balkan. Oni opsedaju Tuìla{tvo,koje se naziva Kancelarijom glavnog tuìoca, a koje predstavqa pokreta~-


– 112 –

ku snagu suda, ~ijim sudijama je dodeqena osredwa uloga arbitra izme|u od-brane i optu`be. Vojni analiti~ari i pravnici, stru~waci za obave{tava-we lako se utapaju u masu, istovremeno nastavqaju}i da obavqaju diskretneali strate{ke funkcije i da sluè svojim vladama pred Tribunalom. Poli-ti~ka kvota, koju name}u Ujediwene nacije da bi zagarantovale kulturnu ra-znolikost svojih institucija, ne po{tuje se mnogo...” (isto, str. 50-55). Ovapristrasnost i politi~ka usmerenost MKSJ vremenom raste. Na primer,kada protivno odlukama UN, NATO brutalno napada Srbiju 1999. godine,MKSJ staje na stranu agresora a ne me|unarodnog prava. Na primer, port-parol NATO pakta Yejmi [ej, 17. maja 1999, izjavquje u vreme kada NATOubija civile po Srbiji: “Verujem da moramo da napravimo razliku izme|uteorije i prakse. Kada glavna tuìteqka Arbur pokre}e istragu (o zlo~i-nima na Kosovu), to je zato {to smo joj to mi omogu}ili. Nije joj Milo{e-vi} dao vizu da bi mogla da ode na Kosovo i vr{i istragu. Ako wen sud, kao{to ̀ elimo, dobije pristup, to }e biti zahvaquju}i NATO-u. NATO je, da-kle prijateq Tribunala. Dràve ~lanice NATO-a su te koje su obezbedilefinansijska sredstva potrebna za uspostavqawe ovog suda. Budite uverenida smo mi i Tribunal jedno, mi èlimo da ratni zlo~inci budu izvedenipred lice pravde i ja sam siguran da }e, kada bude oti{la na Kosovo i iza-nalizirala ~iwenice, Luiz Arbur optuìti samo jugoslovenske naciona-liste, nikog drugog” (isto, str. 16). Artmanova opisuje i susret izme|u di-plomatskog savetnika Karle del Ponte, @an-@aka Morisa, i ameri~kihdiplomata. Tema razgovora je izbor pravnika u Tuìla{tvu MKSJ: “U mar-tu 2001. godine, Moris je pozvan u ameri~ku ambasadu u Hagu. ’Postoji izve-stan broj zemaqa koje su iskqu~ene’, kaù mu tamo. ’Karla del Ponte nemau planu ni Rusa ni Kineza’, odgovara Moris, prepredeno se osmehuju}i”(isto, str. 72). U tom politi~kom kontekstu treba posmatrati i skandalo-zni susret izme|u Karle del Ponte i ~e~enskog teroriste Ahmeda Zakajevapo~etkom 2002. godine u Hagu.

Iako MKSJ ima nadle`nost samo za prostor biv{e Jugoslavije i bezobzira {to su ruski dràvni organi dostavili londonskom sudu brojne do-kaze o zlo~inima u kojima je u~estvovao li~no Zakajev, Karla del Ponte sesusrela sa wim i, po re~ima ovog teroriste, zamolila Zakajeva da “ne gubi-mo nadu u to da }e vinovnici tragedije ~e~enskog naroda biti zasluèno ka-`weni” (sajt RIA Novosti, 12. 3. 2002).

Artmanova obja{wava i kako se u MKSJ podiù optu`nice bez ika-kvog dokaza. Na primer, prema wenim re~ima, saradnici Karle del Pontena ~elu sa zamenikom Bluitom, su glavnog tuìoca 2001. godine obavestili:“’Ne postoji ni najmawi dokaz koji bi povezao Milo{evi}a sa opsadom Sa-rajeva i masakrom u Srebrenici... Mi nemamo dokaze o genocidu’, tvrdi Blu-it, koji odbacuje postojawe bilo kakve izme|u masakra u Srebrenici i beo-gradske vlasti”. Bez obzira na ove ~iwenice, kao {to to navodi Artmano-va: “Dvadeset tre}eg novembra 2001, po{to je dosije optu`be razmotrio su-dija koji treba da ga potvrdi, Milo{evi} je formalno optuèn za genocid,sau~esni{tvo u genocidu i zlo~ine protiv ~ove~nosti, zbog svoje individu-

Marina Toman

– 113 –

alne odgovornosti, koje su po~inile srpske snage u Bosni, pre svega u Sara-jevu i Srebrenici” (Artman F: “Mir i kazna: tajni ratovi me|unarodne po-litike i pravde”, Filip Vi{wi}, Beograd, 2007, str. 78).

U tom kontekstu, nije ~udno ni {to brojni svetski intelektualci ne-maju visoko mi{qewe o MKSJ. Na primer, Noam ômski je komentarisaoproces protiv biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a slede}imre~ima: “To ne moè da se shvati ozbiqno... To je bila farsa” (Mandi} D,“Politika”, 8. maj 2006). Tako|e, Harold Pinter, britanski nobelovac, jeizjavio o sudu u Hagu: “Smatram da je ovaj konkretan sud nezakonit, i da, u su-{tini, nema nikakvu vaqanu me|unarodnu pravnu utemeqenost. Zapravosmatram da je to sud koji su inspirisali Amerikanci. Celu stvar je zapra-vo pokrenula Medlin Olbrajt tako da je, uveren sam, to stvarno pristrasansud koji nema nikakvu adekvatnu pravnu zasnovanost, niti su{tinu (NIN,20. oktobra. 20005). Peter Handke, ~uveni austrijski pisac i kandidat zaNobelovu nagradu, smatra da su “po~etak Ha{kog tribunala, razlog wego-vog formirawa i poreklo la`ni, ostaju la`ni, a tako }e biti i ubudu}e”(Lazanski M. “Politika”, 13. maj 2005). Poznati ~e{ki disident i opunomo-}enik u rangu ministra u biv{oj ~e{koj vladi Peter Ul, tvrdi da Ha{kitribunal ima malo toga zajedni~kog sa pravom. Ul konstatuje da Ha{ki tri-bunal i SAD primewuju “dvostruke standarde”. Ul posebno kritikuje duì-nu pritvora koji se primewuje u Ha{kom tribunalu. On smatra da bi Evrop-ski sud za qudska prava u Strazburu to sigurno ocenio kao kr{ewe osnov-nog qudskog prava, ili prava na regularan sudski postupak. Ul otvoreno iz-nosi da bi Ha{ki tribunal trebalo ukinuti, jer taj sud ima za ciq da oprav-da bombardovawe SRJ od strane NATO-a 1999. godine. Po mi{qewu ovog~e{kog intelektualca, predmete iz suda treba predati istori~arima kojibi analizirali jugoslovensku krizu (izjave Ula za ~e{ke medije, prema La-zarevi} M. “Politika”, 15. mart 2006).

Optu`nica protiv prof. dr Vojislava [e{eqa –– politika ili pravo

Kada se analiziraju prethodno navedene ~iwenice i podaci, jasnije sukonkretne nelogi~nosti i nepravilnosti koje se pojavquju u optu`niciprotiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Prema posledwoj verziji optu`nice,~iji je kra}i saètak objavqen u pretpretresnom podnesku Tuìla{tva izjula 2007. godine, dr Vojislav [e{eq se optuùje da je navodno bio u~esniknekakvog udruènog zlo~ina~kog poduhvata. U tom udruènom zlo~ina~kompoduhvatu je navodno u~estvovalo desetak qudi. (Milo{evi}, Kadijevi},Ayi}, Stani{i}, Simatovi}, Stoj~i}, Marti}, Hayi}, Karayi}, Kraji-{nik, [e{eq, Plav{i}). Oni su navodno imali zajedni~ki ciq, a to jestvarawe Velike Srbije. Ta navodna zavera je stvorena 1991. godine i traja-la je do 1993. Ali, MKSJ i Tuìla{tvo ne iznose niti jedan dokaz za oveoptu`be. Nema niti jednog dokumenta koji bi potvr|ivao ovu teoriju zave-re. Nema niti jednog svedoka koji bi potvrdio da je postojao zajedni~ki ciqtih desetak qudi.

Da su ove optu`be potpuno besmislene pokazuje i slede}a ~iwenice.Kako navodi mladi srpski pravnik, Boris Aleksi}, jedan od u~esnika zajed-


– 114 –

ni~kog udruènog poduhvata koji je za ciq imao stvarawe Velike Srbije, jeHrvat Franko Simatovi}. Tako|e, kako je mogu}e da su sara|ivali prof. drVojislav [e{eq i @eqko Ra`natovi} Arkan? U srpskoj javnosti je op-{tepoznato da je prof. dr Vojislav [e{eq bio u èstokom javnom sukobusa @eqkom Ra`natovi}em Arkanom. Oni su bili i u sudskom sporu. Sli~-na situacija je bila i izme|u prof. dr Vojislava [e{eqa i generala Jugo-slovenske narodne armije (JNA) Kadijevi}a i Ayi}a. Neke od navodnih u~e-snika udruènog zlo~ina~kog poduhvata, kao Simatovi}a, prof. dr Voji-slav [e{eq nije uop{te ni poznavao. Tako|e, sa predsednikom Srbije Slo-bodanom Milo{evi}em, sa kojim je navodno bio u nekakvoj zaveri od 1991.do 1993, prof. dr Vojislav [e{eq se prvi put sastao 1992. godine. Ne{tokasnije, godine 1993, prof. dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stran-ka glasaju u Skup{tini Srbije protiv najva`nijeg zakona, Zakona o buyetu.Da li tako sara|uju zaverenici?

U optu`nici, Tuìla{tvo ne optuùje prof. dr Vojislava [e{eqa daje li~no u~estvovao u ratnim zlo~inima. Nema nikakvog dokaza da je prof.dr Vojislav [e{eq li~no nekoga ubio, proterao ili mu~io. Nema nika-kvog pismenog ili usmenog dokaza da je prof. dr Vojislav [e{eq naredioneki zlo~in. Ne moè ga niti biti jer prof. dr Vojislav [e{eq kao opo-zicioni politi~ar u periodu od 1991. do 1993. nije imao ni fakti~ku niformalnu vlast u Srbiji ili Jugoslaviji. On ~ak ni u Skup{tine nije imaozna~ajan uticaj. Na primer, u periodu od juna 1991. do kraja 1992. on je bio je-dini poslanik SRS u parlamentu koji broji 250 mesta.

Tako|e, prof. dr Vojislav [e{eq nije bio ni vojni ili paravojni ko-mandant jer Srpska radikalna stranka nikada nije imala svoje oruàneformacije. Svi dobrovoqci iz Srpske radikalne stranke su bili pod ko-mandom legalne JNA ili kasnije pod regionalnim vojskama Republike Srp-ske Krajine ili Republike Srpske.

Prof. dr Vojislava [e{eqa, Tuìla{tvo optuùje zbog wegovih go-vora. Navodno, on je koristio takozvani govor mr`we. Ti govori su navod-no izazvali zlo~ine u Hrvatskoj, Bosni i Vojvodini.

Ali, kako neko moè biti optuèn za ratne zlo~ine u srpskoj pokraji-ni Vojvodini kada tamo nije bilo rata? Kako je mogu}e da su izjave i govoriprof. dr Vojislava [e{eqa uticala na doga|aje u Hrvatskoj i Bosni kadasu oni uglavnom davani na lokalnim medijima u Srbiji, koja je bila nekoli-ko stotina kilometara udaqena od ratnih dejstava? Kako je mogu}e da su teizjave bile od presudnog zna~aja za doga|aje u Bosni i Hercegovini kada seti srpski lokalni mediji nisu ni videli ni ~uli u Bosni i Hercegovini?

Tako|e, prof. dr Vojislav [e{eq nije imao ~ak ni dominantan uticaju srpskim medijima. Na primer, prema istraìvawu koje je finansiralaEvropska zajednica u periodu od novembra do decembra 1993. godine (obja-vqenom u kwizi prozapadnog beogradskog ~asopisa “Vreme”, “Ekranizacijaizbora”) SRS i prof. dr Vojislav [e{eq su bili tek ~etvrti po zastupqe-nosti na dràvnoj Radio-televiziji Srbije. Ispred wih su bili predstav-nici vladaju}e partije predsednika Srbije Milo{evi}a, Socijalisti~ke

Marina Toman

– 115 –

partije Srbije, i prozapadnih partija Srpskog pokreta Obnove Vuka Dra-{kovi}a i Demokratske stranke Zorana \in|i}a.

Dakle, jasno je da prof. dr Vojislava [e{eqa Tuìla{tvo MKSJ op-tuùje iskqu~ivo zbog wegovih stavova Ali, kakvi su bili ti stavovi prof.dr Vojislava [e{eqa? Da li je on pozivao na ~iwewe nekih zlo~ina, ubi-jawe ratnih zarobqenika, progone, ili bilo koje druge zlo~ine? Odgovor jenegativan. To je priznao ~ak i ekspert Tuìla{tva, ameri~ki profesor so-ciologije sa Univerziteta Severna Karolina, Antonio Ober{al. Wemu jeTuìla{tvo dalo zadatak da analizira govore i izjave prof. dr Vojislava[e{eqa u periodu od 1990. do 1994. godine. On je bio prvi svedok Tuìla-{tva na po~etku dokaznog postupka u decembru 2007. godine. Ali, na direkt-no pitawe prof. dr Vojislava [e{eqa da li je na{ao neku izjavu u kojojima pozivawa na ~iwewe bilo kakvog zlo~ina, Ober{al je odgovorio da ni-je. Zatim ga je prof. dr Vojislav [e{eqa pitao da li smatra da je on kori-stio govor mr`we u svojim nastupima. Ober{al nije mogao ni to da potvr-di i priznao je da prof. dr Vojislav [e{eq nije koristio govor mr`we.

Dakle, ako u izjavama prof. dr Vojislava [e{eqa nije bilo pozivawana zlo~ine, niti govora mr`we, kako se onda mogu okarakterisati wegovistavovi?

U tom smislu, legalnost stavova prof. dr Vojislava [e{eqa se moèispitati pomo}u merila koja je uspostavio jo{ pre 80 godina doktor prav-nih nauka i veliki ruski filozof Ivan Aleksandrovi~ Iqin. Na primer,Iqin je pisao da onaj ko “spre~ava spoqa{we delovawe zlo~inaca nije ne-prijateq qubavi i o~iglednosti, nije ni wihov tvora~ki podstreka~, ve}samo wima potreban i veran sluga” (Iqin I. “O suprotstavqawu zlu si-lom”, Zepter World Book, Vojska, Beograd, 2001, str. 42). Prof. dr Vojislav[e{eq je smatrao da su pravi zlo~inci one strane sile koje podsti~u raza-rawe Jugoslavije i da patriotizam nalaè da se zauzme stav protiv onihvlada koje rade na razbijawu Jugoslavije. Dakle, taj wegov stav je bio potpu-no legalan ako se primene merila Iqina.

Iqin je tako|e pisao: “Nasilnik napada, onaj ko spre~ava – parira”.(isto, str. 45). Prof. dr Vojislav [e{eq je smatrao da Srbi treba da sebrane ako ih napadne NATO pakt. [ta je tu sporno ili nelegalno? Da li jeSrbija mo`da napala NATO?

Iqin je smatrao i: “Da li treba ili ne treba fizi~ki spre~avati zlo-~inca – za to je kompententan samo onaj ko je video realno zlo, ko ga je do-ìveo i osetio...” (isto str. 49). U tom kontekstu, jasno je da nisu izjaveprof. dr Vojislava [e{eqa stvorile strah kod Srba u Bosni i Hrvatskoj,kako se tvrdi u Tuìla{tvu MKSJ. Nije prof. dr Vojislav [e{eq svojimizjavama, i to datim u svojstvu opozicionog politi~ara koji nema realnuvlast ~ak ni u Srbiji, naterao Srbe u Hrvatskoj i Bosni da se samoorgani-zuju. Wih je na samoorganizovawe nateralo uàsno iskustvo iz Drugog svet-skog rata. Tada je pod za{titom nacisti~ke Nema~ke stvorena kvislin{katvorevina Nezavisna Dràva Hrvatska. U woj je sproveden genocid nad Sr-bima koji su ìveli na teritoriji Bosne i Hrvatske. Samo u koncetracio-


– 116 –

nim logorima pobijeno je nekoliko stotina hiqada civila. Godine 1991. po-stojalo je mnogo qudi koji su se se}ali tog terora i genocida jer su ga vide-li svojim o~ima.

Iqin tako|e pi{e: “Fizi~ko delovawe mora da se oseti kao nu`no, tj.kao prakti~no jedino pravno sredstvo u datom sticaju okolnosti; van toganema smisla postavqati problem” (isto, str. 52). Ali, Tuìla{tvo MKSJne navodi okolnosti u kojima su date izjave prof. dr Vojislava [e{eqa. Naprimer, pre}utkuje se da su nelegalne separatisti~ke paravojne hrvatskeformacije napadale kasarne JNA. Prema podacima koje je izneo biv{i na-~elnik general{taba JNA, Veqko Kadijevi}, bilo je i do 20 napada dnevnona regularnu jugoslovensku vojsku. Zato je sa pravne ta~ke gledi{ta bilopotpuno legalno {to je prof. dr Vojislav [e{eq smatrao da JNA kao je-dina legalna oruàna formacija u tom trenutku u Jugoslaviji ima pravo dase brani ~ak i fizi~kom silom u datim okolnostima.

Iqin smatra da je lako biti “slep za realnost, imati posla sa sa ap-straktnim pojmovima” (isto, str. 58). Upravo takvu zamenu teza ~ini Tuì-la{tvo. Realnost u kojoj su davane izjave prof. dr Vojislava [e{eqa je bi-la sasvim druga~ija od apstraktne slike koju poku{ava da stvori Tuìla-{tvo, optuùju}i prof. dr Vojislava [e{eqa skoro za sve {to se desilona prostoru Bosne i Hrvatske. U biv{oj Jugoslaviji je besneo surovi i kom-plikovani gra|anski rat. Na po~etku rata, na teritoriji Hrvatske, hrvat-ska separatisti~ka vlast je napadala mawinske Srbe. Zatim su hrvatske pa-ravojne formacije napale legalnu, saveznu JNA koja je poku{ala da razdvo-ji dve strane i da o~uva suverenitet Jugoslavije. Ne{to kasnije, u Bosni, su-kob je postao jo{ komplikovaniji. Na ovoj teritoriji su ratovali Srbiprotiv Hrvata, Srbi protiv muslimana, NATO avijacije protiv Srba,10.000 muyahedina iz azijskih i afri~kih zemaqa protiv Srba (prema po-datku koji iznosi biv{i ameri~ki ministar odbrane Viqem Peri – preneoTohoq M. “Sveti ratnici i rat u Bosni i Hercegovini”, Igam, Beograd,2001). Hrvati protiv muslimana, muslimani protiv muslimana – ekstremi-sti pod komandom Izetbegovi}a protiv umerenih muslimana pod komandomAbdi}a koji se zalagao za miran ̀ ivot sa Srbima. Da bi situacija bila jo{komplikovanija, postojao je o{tar politi~ki sukob izme|u vlasti u Srbi-ji i rukovodstva bosanskih Srba. Dakle, radilo se o izuzetno komplikova-nom gra|anskom ratu ili ta~nije, o internacionalnom sukobu jer su u wemuaktivno u~estvovale i avio-snage NATO pakta i muyahedini – teroristi izcelog sveta na ~elu sa Osamom bin Ladenom (wega je britanska novinarkaIv Prentis li~no videla u kancelariji bosanskog muslimanskog vo|eIzetbegovi}a, ona je to iznela na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u Hagu).Ali, Tuìla{tvo MKSJ pre}utkuje sve te sloène okolnosti i tvrdi da jeza sukobe u Bosni i Hrvatskoj kriv jedan jedini opozicioni politi~ar izsusedne Srbije, prof. dr Vojislav [e{eq. Da bi optu`nica bila jo{ ap-surdnija, wegova “krivica” se sastoji u tome {to je davao izjave u kojima jekomentarisao doga|aje u Hrvatskoj i Bosni.

Naravno, moè se postaviti pitawe da li je prof. dr Vojislav [e{eqimao pravo da komentari{e doga|aje u Bosni i Hrvatskoj. Ta~nije, da li je

Marina Toman

– 117 –

imao pravo da iskazuje svoj patriotizam i qubav prema 1/4 srpskog narodakoji je ìveo izvan granica Srbije? Ivan Iqin je jo{ pre osamdeset godi-na dao odgovor na ta pitawa: “Ako nasilnik napadne ’~oveka koga volim’, ja}u u tom trenutku pre pristati da on bude ubijen (pa makar i mene ubili swim) nego {to }u se nasilniku fizi~ki suprotstaviti. U tom slu~aju se svamoja qubav pokazuje kao afektirana slatkore~ivost. Tako ja otkrivam da jemoja ’qubav’ ograni~ena svojom sopstvenom prirodom; da je zbog tih grani-ca predodre|ena na svojevrsno prakti~no dezerterstvo i izdaju, i to u naj-kriti~nijem trenutku; da ja, u stvari, ne smem da volim zaboraviv{i na se-be, potpuno i herojski, iz bojazni da ne pogre{im; i da je moja qubav, u stva-ri, oblik prakti~ne ravnodu{nosti prema tobo`wem voqenom predmetu”(isto, str. 67). Dakle, svojim verbalnim angaòvawem na strani svog naro-da, prof. dr Vojislav [e{eq je jednostavno samo odbio da bude deo “prav-nog, dràvnog i patriotskog nihilizma”, kako ga defini{e Iqin (isto,str. 72). Ali, takvim svojim angaòvanim i patriotskim stavovima, prof.dr Vojislav [e{eq se udaqio od tipa lokalnog politi~ara-mediokritetakoga preferira Zapad. To je onaj tip politi~ara koga veliki ruski misli-lac Aleksandar Zinovjev defini{e kao “zapadoida” koji je “emocionalnobezose}ajan” i koji je deo klase koja “koristi svoj poloàj u koristoqubi-ve svrhe” (Zinovjev A. “Zapad”, Na{ dom, Beograd, 2002, str. 38, 169). Dakle,i to je “krivica” prof. dr Vojislava [e{eqa.

Tako|e, Iqin smatra i da “Samo neustra{iv, slobodan duh moè pri-stupiti problemu ~asno, iskreno i odva`no; on moè sve da promisli i sveda iskaè, bez kukavi~kog skrivawa...” (Iqin I. “O suprotstavqawu zlu si-lom”, Zepter World Book, Vojska, Beograd, 2001, str. 7). Da li treba osuditiprof. dr Vojislava [e{eqa zato {to se nije skrivao i zato {to nije }utao,ve} je javno ukazivao na prave krivce za raspad Jugoslavije?

To je, u stvari i ona vi{a su{tina optu`nice koja je podignuta protivprof. dr Vojislava [e{eqa. Verovatno su pravnici iz Tuìla{tva MKSJbili samo nesvesni instrumenti jedne strane u ovom vekovnom sukobu. U su-kobu izme|u pravoslavnih na~ela op{tosti i patriotizma i zapadnih na~e-la bezose}ajnosti i bezobzirne individualnosti potkovane licemernim ne-istinama.

Ta~nije, to je sukob izme|u dva suprotstavqena pogleda na svet, rusko-pravoslavnog i zapadno-nihilisti~kog. Srbi se uvek prirodno opredequjuza prvo na~elo, a Vojislav [e{eq je istinski predstavnik srpskog naroda.

Treba ista}i da Tuìla{tvo zanemaruje, u optu`nici protiv prof. drVojislava [e{eqa, sve poznate me|unarodne izvore koji reguli{u oblastslobode izraàvawa i govora mr`we. Na primer, Tuìla{tvo u optu`ni-ci protiv prof. dr Vojislava [e{eqa ne pomiwe principe iz Evropskekonvencije za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine. U~lanu 10 ove konvencije se navodi: “Svako ima pravo na slobodu izraàva-wa. Ovo pravo ukqu~uje slobodu posedovawa sopstvenog mi{qewa, prima-wa i saop{tavawa informacija bez me{awa javne vlasti i bez obzira nagranice”. Kao da prof. dr Vojislav [e{eq nije imao pravo na slobodu iz-raàvawa.


– 118 –

Tako|e, Tuìla{tvo pre}utkuje i da je na osnovu ~lana 10 nastala de-cenijska praksa Evropskog suda za qudska prava. To se verovatno radi jer bise iz brojnih presuda koje je doneo ovaj sud pokazalo da izjave prof. dr Vo-jislava [e{eqa nisu bile govor mr`we, ve} legitimni politi~ki stavovijednog opozicionog politi~ara o pitawima koja su interesovala wegov na-rod. Tako|e, iz istih razloga Tuìla{tvo pre}utkuje i ~lan 19 Univerzal-ne deklaracije o pravima ~oveka UN od 1948. godine: “Svako ima pravo naslobodu mi{qewa i izraàvawa, {to obuhvata i pravo da ne bude uznemi-ravan zbog svog mi{qewa, kao i pravo da traì, prima i {iri obave{tewai ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice”.

Zarad stvarawa negativne i la`ne slike prof. dr Vojislava [e{eqa,Tuìla{tvo pre}utkuje i wegove izjave slede}e sadrìne. Na konferenci-jama za {tampu iz 1992. godine je izjavio: “Mi ovoga puta pozivamo sve dru-ge stanovnike Bosne i Hercegovine da se okrenu pregovorima i dogovorimau iznalaèwu mirnog re{ewa tamo{we krize... Mi se zalaèmo pre svegada se u Bosni i Hercegovini postigne primirje ([e{eq. V. “Milan Pani}mora pasti” ABC Glas, Beograd, 1994). U intervjuu datom poznatoj beograd-skoj novinarki Mirjani Bobi}-Mojsilovi}, objavqenom 1994. godine je iz-javio: “Ja ne opravdavam ni~ije hap{ewe zbog ideja... niti mislim da se mo-è ~itav jedan narod optuìti na osnovu pona{awa nekih pojedinaca kojipripadaju tom narodu... Nacionalizam je patriotizam. Nacionalizam nije{ovinizam... Ako Hrvati ne bi èleli da ìve sa Srbima, mi bi se mirnopodelili kao ̂ esi i Slovaci... Sve sam ~inio, verbalno se zalaèm da se sa-~uva neki korektan odnos Srba i muslimana”. Da li je to govor mr`we?

Zatvor –– borba za ìvot –– Rusija

Prof. dr Vojislav [e{eq je proveo skoro 5 godina u pritvoru MKSJ~ekaju}i po~etak su|ewa. Uprkos vi{emese~nim izolacijama, kada ni poro-dica nije mogla da ga poseti, on je smogao snage da pomogne i drugim Srbimau Hagu. Prof. dr Vojislav [e{eq se dobrovoqno prijavio da bude svedokodbrane u procesu protiv biv{eg predsednik SRJ Slobodana Milo{evi}a.Iako svestan da }e mu to svedo~ewe samo oteàti ve} ionako lo{ poloàju ha{kom pritvoru, prof. dr Vojislav [e{eqa pristaje da pomogne Milo-{evi}u. U septembru 2005. godine, prof. dr Vojislav [e{eq svedo~i u ko-rist Milo{evi}a pred sudskim ve}em MKSJ. Dr Branko Raki}, profesorna Pravnom fakultetu u Beogradu, je na slede}i na~in prokomentarisao re-zultate tog svedo~ewe: “[e{eq je bio fantasti~an i umnogome je doprineoda se optu`nica protiv Slobodana Milo{evi}a sru{i kao kula od karata.Ako tuìlac posle tri godine procesa do|e do zakqu~ka da projekta Veli-ke Srbije nije ni bilo, a to je su{tina optu`nice protiv Milo{evi}a, on-da vam je sve jasno” (\ukanovi} V. “Velika Srbija”, br. 2163, oktobar 2005).Milo{evi} umire kao nevin ~ovek 12. marta 2006. godine. U opro{tajnompismu, prof. dr Vojislav [e{eq se opra{ta od svog prijateqa Milo{evi-}a slede}im re~ima: “Dragi Slobo, kao grom iz vedra neba pogodila me jevest da su te ha{ki zlotvori na onako monstruozan na~in ubili. U {oku smobili svi mi, tvoji ha{ki saborci, ali i svi ~asni qudi u Srbiji i svetu, svi

Marina Toman

– 119 –

oni koji po{tuju i vole slobodu vi{e od svega. Svi danas znamo ko te jeubio. To su oni koji nisu mogli da podnesu tvoju briqantnu odbranu predwihovim inkvizitorskim sudom, oni koji su na{u zemqu bombardovali irazarali... Dragi prijatequ, nisam neko ko ~esto pokazuje emocije, ne spa-dam u one koji bi pateti~nim izlivom ose}awa pokazivali {ta o nekomemisle, ali tvoja smrt me je iskreno i qudski pogodila... Danas, dragi Slobo,ne postoji niko tu`niji od mene {to nisam u mogu}nosti da budem u Beogra-du i Poàrevcu i tebe, veliki prijatequ, ispratim i pozdravim posledwiput. Ostalo mi je samo da ovom porukom, koja nikada ne moè do kraja da is-kaè qudske emocije, poku{am da ti ukaèm onu pa`wu koja se posve}ujedobrim i velikim qudima koji su svoj ̀ ivot dali za otaybinu i narod. I ne-kada, kao politi~ki neistomi{qenici, ~ak i kada smo razmewivali te{kere~i i optu`be, po{tovali smo se i uvaàvali, jer smo znali da se obojicaborimo za Srbiju. Posledwe tri godine, koje smo zajedno proveli u tu|in-skom kazamatu, zbliìle su nas vi{e nego ikada. Neizmernom toleranci-jom, smireno{}u i iskrenom srpskom gospodstveno{}u plenio si qude okosebe. Cenio sam tvoje prijateqstvo vi{e od svega. Voleo sam te i po{tovaoi kao saborca i kao dobrog ~oveka... Na nama ostaje da oslobodimo na{uotaybinu Srbiju, a tebi neka Svevi{wi Bog podari rajski blagoslov, nekatvome telu bude laka sveta srpska zemqa”.

Nakon svedo~ewa za Milo{evi}a, prof. dr Vojislavu [e{equ je poku-{ano da se oduzme pravo da se brani sam. Taj proces je po~eo ve} nekolikodana nakon dobrovoqnog odlaska prof. dr Vojislava [e{eqa u Hag, kada jeTuìla{tvo u februaru 2003. godine podnelo zahtev da se nametene advokatprof. dr Vojislavu [e{equ protiv wegove voqe. Prof. dr Vojislav [e-{eq se odmah suprotstavio tom zahtevu. Ipak, Tuìla{tvo je bilo upornou svojoj nameri, a pritisci se poja~avaju nakon svedo~ewa u procesu Milo-{evi}. Kona~no, u novembru 2006. godine sud se u potpunosti pridruùjetom zahtevu Tuìla{tva i odlu~uje da po~ne su|ewe sa nametnutim advoka-tom Dejvidom Huperom, koga Vojislav [e{eq nikada u ìvotu nije video,niti je kontaktirao sa wim. O kakvom se grubom gaèwu qudskih prava ra-dilo pokazuju slede}i primeri. U ~lanu 6, stav 3 Evropske konvencije za za-{titu qudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine pi{e da svako imapravo “da se brani li~no ili putem branioca koga sam izabere”. U ~lanu 14,stav 1 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima iz 1966. go-dine pi{e da svako lice koje je optuèno za krivi~no delo ima pravo da“prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da ima branioca koga je izabra-lo”. U ~lanu 8, stav 2 Ameri~ke konvencije o qudskim pravima, koja je usvo-jena na Konferenciji Organizacije ameri~kih dràva u San Hozeu 1969. go-dine, pi{e da svako lice ima pravo na minimalne garancije, u {ta spada i“pravo optuènog da se brani li~no ili uz pomo} kvalifikovanog branio-ca koga sam odabere, kao i da slobodno i nasamo bude u vezi sa svojim brani-ocem”. U ~lanu 7, stav 1 Afri~ke poveqe o pravima ~oveka i naroda, koja jeusvojena na 18. Skup{tini {efova dràva i vlada zemaqa Organizacijeafri~kog jedinstva u Najrobiju 1981. godine, pi{e da svaki pojedinac ima


– 120 –

pravo dostupa do pravde, a to podrazumeva i “pravo odbrane, ukqu~uju}i ipravo da ga brani zastupnik po wegovom izboru”.

Ali, sve te op{te i regionalne me|unarodne konvencije nisu bile do-voqne da spre~e poku{aj nametawa advokata od strane MKSJ. Zbog tih raz-loga, ali i zbog uskra}ivawa poseta supruge i porodice i dostavqawa sud-skih materijala na stranom jeziku, prof. dr Vojislav [e{eq bio je prinu-|en da radi odbrane svojih osnovnih qudskih prava stupi u {trajk gla|u.[trajk je zapo~et 10. novembra 2006. godine. Prof. dr Vojislav [e{eq jeprestao da jede, prestao je da koristi lekove za krvni pritisak i astmu, od-bijao je svaku vrstu medicinske pomo}i, pio je samo vodu. Posle dvadesetpetdana {trajka, prof. dr Vojislav [e{eq je bio u smrtnoj opasnosti. To po-kazuje medicinski izve{taj lekara prof. dr Andreja Vaqarevi~a Harkina(Rusija), prof. dr Mom~ila Babi}a (Srbija) i dr Patrika Barioa (Francu-ska), upu}en predsedniku MKSJ Faustu Pokaru 5. decembra 2006. godine. Uwemu pi{e: “Danas smo izme|u 12 i 14 ~asova obavili detaqan medicinskipregled dr Vojislava [e{eqa u pritvorskoj jedinici MKSJ, onako kako jeto bilo mogu}e u datim okolnostima. Veoma smo razo~arani stawem u komesmo zatekli dr Vojislava [e{eqa u zatvorskoj jedinici u Hagu. On je izu-zetno iscrpqen, u metaboli~kom je haosu i u smrtnoj opasnosti, {to je re-zultat dvadesetpetodnevnog {trajka gla|u. Wegovo srce je na ivici izdr-`qivosti zato {to ga ugroàva maligna aritmija i koronarni sindrom ko-ji se razvija. On je ugroèn i od mogu}eg iznenadnog sr~anog udara sa smrt-nim ishodom”. Lekari su naveli i da je prof. dr Vojislav [e{eq izgubio22 kg. Tokom ovog dramati~nog {trajka gla|u, brojni svetski i srpski inte-lektualci su davali podr{ku prof. dr Vojislavu [e{equ. Me|u wima i ~u-veni Noam ômski, koga pojedini ameri~ki mediji smatraju najuticajnijimìvim svetskim intelektualcem. U Beogradu su, 2. decembra 2006. godine,odràne i demonstracije ispred ameri~ke ambasade na kojima se okupilooko 50.000 qudi. Prof. dr Vojislava [e{eqa pose}uje i sve{tenik Ruskepravoslavne crkve koji mu prenosi poruku ohrabrewa i blagoslov od patri-jarha moskovskog i cele Rusije, Wegove svetosti gospodina Alekseja Dru-gog. Me|utim, MKSJ nije hteo da popusti. Ni prozapadna srpska vlada, osimblagih saop{tewa, nije uop{te reagovala na ove dramati~ne doga|aje, kaoda se nije radilo o dràvqaninu Srbije. ̂ inilo se tada da je sudbina prof.dr Vojislava [e{eqa ve} odre|ena. Svestan ovih sumornih okolnosti, dva-deset~etvrtog dana {trajka gla|u, obave{tava svoje saradnike da vi{e ne-}e primati nikoga osim sve{tenika. Prof. dr Vojislav [e{eq sastavqa isvoj testament. U wemu u nekoliko ta~aka, pored privatnih odredbi, izno-si i samu osnovu svoje politi~ke ideje. Nakon podse}awa na nacionalnu srp-sku ideologiju i izno{ewe antiglobalisti~kog stava, koji podrazumeva daSrbija ne treba da u|e u NATO i Evropsku uniju, prof. dr [e{eq traìod rukovodstva i ~lanova SRS da budu “uporni u rusofilstvu i zalagawu za{to ve}u integraciju Srbije sa Rusijom”.

Me|utim, {estog decembra 2006. godine, predstavnik Ministarstvainostranih poslova Rusije M. L. Kamiwin izjavquje: “Situacija nastala u

Marina Toman

– 121 –

vezi sa {trajkom gla|u lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{e-qa, koji se nalazi u Hagu i ~iji predmet se u Me|unarodnom tribunalu zabiv{u Jugoslaviju nalazi u pripremi za po~etak su|ewa ve} skoro ~etirigodine, kod nas izaziva duboku zabrinutost. Stawe zdravqa optuènog veo-ma se pogor{alo. Ne sme se dozvoliti tragi~an ishod. Jo{ uvek su sveèuspomene na nedavnu smrt biv{eg predsednika Jugoslavije Slobodana Mi-lo{evi}a u Hagu. Moraju se izvesti pouke iz onoga {to se dogodilo. Mini-starstvo inostranih poslova Rusije pa`qivo prati razvoj situacije i svo-jim kanalima poziva Tribunal u Hagu da preduzme sve neophodne mere za po-{tovawe prava Vojislava [e{eqa i stvarawe adekvatnih uslova za za{ti-tu wegovog zdravqa i zakonskih interesa. Nadamo se da }e Ha{ki tribunalshvatiti teìnu svoje odgovornosti za sudbinu Vojislava [e{eqa”. Ovosaop{tewe ruskog ministarstva inostranih poslova donosi preokret. Sa-mo dva dana kasnije, Ha{ki tribunal ispuwava sve zahteve prof. dr Voji-slava [e{eqa.

Na konferenciji za {tampu, odrànoj 9. decembra, potpredsednik Srp-ske radikalne stranke Gordana Pop-Lazi} prenosi re~i zahvalnosti prof.dr Vojislava [e{eqa. On nije imao nikakve dileme ko mu je spasio ìvot.Prof. dr Vojislav [e{eq se tada zahvalio ruskom ministarstvu inostra-nih poslova i predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Vladimirovi~uPutinu.

Ovakav sre}an ishod, i ~udesno spasewe uz pomo} Rusije, bili su i veli-ka li~na pobeda za prof. dr Vojislava [e{eqa. On je istinski rusofil.Wegova vera u Rusiju se zasniva na dva osnova. Prvi osnov je velika qubavprema bratskoj Rusiji. Na primer, u svom kapitalnog dela “Ideologija srp-skog nacionalizma”, prof. dr Vojislav [e{eq pi{e da kwigu posve}uje ro-diteqima koji su vaspitavali “u duhu rusofilstva”.

Drugi osnov [e{eqevog rusofilistva je utemeqen u nauci. Prof. drVojislav [e{eq je kao profesor univerziteta i nau~ni radnik u potpuno-sti razumeo istorijske tokove i spone koji vezuju ruski i srpski narod. We-ga nisu mogle da zbune antiruske obmane lansirane u vreme decenijskog to-talitarnog titoisti~kog reìma. Prof. dr Vojislav [e{eq je je znao dasu Prvi i Drugi srpski ustanak uspeli uz pomo} Aleksandra Prvog Roma-nova, i da su Srbija i Crna Gora dobile svoju nezavisnost pomo}u Aleksan-dra Drugog. Prof. dr Vojislav [e{eq je znao i da je Nikolaj Prvi spasioSrbiju 1914. godine, ali i da je Crvena armija oslobodila Beograd od naci-sta 1944.

Prof. dr Vojislava [e{eqa nije zbuwivala ~ak ni i slabost RuskeFederacije tokom 90-ih godina. On je znao da se Rusija uvek uzdizala i biva-la ja~a nakon velikih su~eqavawa sa udruènim Zapadom. Rusija se opora-vila i nakon Krimskog rata i zato je znao da }e se oporaviti i nakon hlad-nog rata. Zato je jo{ 1997. godine na jednoj srpskoj radio stanici predvideoda }e se Rusija oporaviti i da Srbi moraju biti strpqivi. Tada je ta re~e-nica delovala gotovo neverovatno. Dana{wi doga|aji oko Kosova i Meto-hije pokazuju da je bila istinita.


– 122 –

Dana 10. novembra 2006, na dan kada je zapo~eo {trajk gla|u, u predgovo-ru svoje kwige koju je 4 godine pisao u Hagu, prof. dr Vojislav [e{eq je za-pisao: “Snagu mi daje beskrajna vera u Boga, Srpstvo i Rusiju”. Dakle, to suosnovne ideje koje vode ovog velikog ~oveka i koje mu daju snagu u wegovojborbi sa politi~kim sudom kakav je Ha{ki tribunal.

– • –

Dejan Mirovi} je magistar pravnih nauka. Narodni poslanik je Srpske radi-kalne stranke u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. ^lan je tima koji pomaèodbranu prof. dr Vojislava [e{eqa.

Prof. dr Mila Ale~kovi}

Predvi|awa iz tamnog vilajeta

Uvod

Kada se nalazimo u zavr{nom ~inu drame, a nema katarze, kada je ne{topotpuno obesmi{qeno i prisustvujemo nizu istorijskih besmislica i ne-pravdi, kada sve, i pravne, i politi~ke, i istorijske i psiholo{ke autopsi-je nekog suda, kao mrtvog ~udovi{ta daju svoj poraàvaju}i zakqu~ak besmi-sla, onda ~oveku ne ostaje vi{e ni{ta drugo do da podvu~e crtu i napravisumu i zakqu~ak svega {to je bilo predmet ideolo{ke borbe ili osude.

Ja sam zato odlu~ila da iz ~itavog ha{kog, pravnog, politi~kog, geopo-liti~kog i psiholo{kog zame{ateqstva optu`bi protiv dràve Srbije,protiv jednog ratnog, tamnog doba, protiv celokupnog srpskog rukovodstvai protiv jednog ~oveka - Vojislava [e{eqa, izvu~em samo ono {to se nalaziu ravni ideja i {to }e u vidu predvi|awa i analiza, ostati u daqoj istoriji.

Bilo da se neko slaè sa stavovima Vojislava [e{eqa ili ne, bilo daje wegov politi~ki protivnik ili da je wegov pristalica, bilo da mu se do-pada [e{eqev politi~ki stil borbe ili ne dopada, svaki po{ten ~ovekmora da prizna da su se odre|ena zapaàwa Vojislava [e{eqa od osamdese-tih godina pro{loga veka do danas, obistinila na {tetu Srba i na {tetu~itave Jugoslavije. To je ujedno i jedino ono {to }e ostati zapisano u isto-riji analiza i {to }e se pamtiti, budu}i da istorija dugoro~no pamti samota~na predvi|awa.

Zato je, kako god da se u ovom 21. veku zavr{i su|ewe Vojislavu [e{e-qu, kako god da se zavr{i taj posledwi ~in, potrebno smireno i racional-no definisati su{tinu ideja jednog nesumwivog intelektualca, izniklog uprokletim avlijama balkanskog tamnoga vilajeta.

Koji su to stavovi i {ta je u wima bilo politi~ki ta~no, a {ta pogre-{no? Po|imo redom. Jo{ osamdesetih godina pro{loga veka, najva`niji sa-èti stavovi Vojislava [e{eqa, bili su:

1. Nije nikako trebalo dozvoliti da muslimani na Balkanu, precizni-je na teritoriji biv{e Jugoslavije postanu nacija (a postali su), odnosnonije trebalo dozvoliti da se od jedne konfesije ve{ta~ki napravi nova na-cija, sa svim implikacijama koje to politi~ki, ekonomski i geopoliti~kinosi.

Marina Toman

– 123 –

2. Nije smelo da se dozvoli da se stvori autonomija Kosova unutar Jugo-slavije i Srbije, a da se isto takva autonomija ne da Srpskoj Krajini u Hr-vatskoj. Me|utim, upravo se ovo dogodilo.

3. Administrativne granice unutar posleratne Jugoslavije, svojomistorijskom konvencionalno{}u, ali posebno mehanizmom ispu{tawa izkontrole pokrenutim smr}u Josipa Broza Tita i ratne generacije koja je tegranice odràvala, vodile su iminentno i neumitno ka poàru na Balkanukoji je na kraju i izbio.

U ova tri stava, odnosno analize, moè se u su{tini najsaètije sabi-ti sve {to je Vojislav [e{eq godinama zastupao ili predvi|ao, odnosnogovorio.

U ~emu je, dakle, gre{ka ili ta~nost wegovih predvi|awa?

1. Prvo predvi|awe Vojislava [e{eqa tvrdilo je da }e ve{ta~ko pre-formulisawe jedne konfesije u pojam nacije, na Balkanu izazvati politi~-ku i fizi~ku katastrofu

Od svoje doktorske disertacije, Politi~ka su{tina militarizma i fa-{izma, pa sve do politi~kih problema na Fakultetu sa Atifom Puriva-trom, Hasanom Su{i}em i Omerom Ibrahimagi}em, koje je [e{eq nazvao“nacionalistima” i “reakcionarnim panislamistima” osamdesetih godinapro{loga veka, [e{eq je svakako ve} tada analizirao i uvideo mnogo do-ga|aja koje je vaqao vetar istorije. Poreklom iz Hercegovine, on se suko-bio sa Brankom Miqu{em, sekretarom Saveza komunista u Sarajevu. Izba-~en iz Saveza komunista 1981, [e{eq muslimane iz Bosne i Hercegovinetretira kao ~lanove jedne konfesije, a nikako kao naciju ili narod. Da lije iko na ovome mogao da mu zameri?

Jasno je da je definicija nacije izvan religioznih i teokratskih ~ini-laca univerzalna i da samo mar{alu Titu moèmo da zahvalimo {to je do-neo tu ~udnu odluku da od Srba muslimana u Bosni napravi “narod” (koji ka-snije ~ak ni pukovnik Gadafi nije èleo da prihvati kao poseban narod).

O ovom tragi~nom fenomenu na Balkanu, koji u nekoj drugoj geografi-ji sa druga~ijom istorijom mo`da uop{te ne bi bio tragi~an, o fenomenupretvarawa jedne konfesije (istorijskim okolnostima silom nametnutekonfesije) u ontolo{ko bi}e novog naroda, pisali su ili svedo~ili, na je-dan ili na drugi na~in, svi zna~ajniji srpski pisci, od Me{e Selimovi}a,Skendera Kulenovi}a, Branka ]opi}a, do Ive Andri}a.

Josip Broz Tito, stvarawe muslimanske nacije od (velikim delom lai-cizirane) konfesije dopu{ta zato da bi u~vrstio svoj poloàj u Pokretunesvrstanih koji je Jugoslavija tada vodila, a u kome se nalazilo nekolikovelikih muslimanskih nacija. Me|utim, ovo je kasnije posluìlo u sasvimdruge svrhe, odnosno, posluìlo je da se prenaglasi muslimanski karakterBosne, koja je u stvari bila sastavqena iz tri grupacije (pravoslavnih Sr-ba, Bosanaca muslimana, etni~ki naj~e{}e srpskog porekla, i Hrvata kato-lika). To je zatim posluìlo da se pokaè kako je Srbija (odnosno Beograd)u toku rata devedesetih godina pro{loga veka napala Bosnu, a zapravo Sr-bi, starosedeoci iz Bosne, branili su u tom uàsnom bratoubila~kom ratusvoja sela i ìvote.


– 124 –

U gradu Sarajevu, koji je {tampa zapadnih zemaqa devedesetih godinapredstavqala kao muslimanski opsednuti i okupirani grad, Srbi su, pre ne-go {to su odatle oterani Dejtonskim sporazumom iz 1995, sa~iwavali jednutre}inu populacije. Daqe se sve u ratnom uraganu odvijalo vrtoglavom br-zinom, a krvavi tragovi bratoubila~kog stradawa, u pakleni krug ponovo suuvukli prete{ku balkansku istoriju.

2. Drugo predvi|awe Vojislava [e{eqa vezano je za Kosovo i Metohi-ju. Vojislav [e{eq veoma rano upozorava na to da Kosovo kao deo srpsketeritorije gde ìvi velika albanska zajednica, nije smelo da dobije statusautonomne pokrajine, a da to isto nije dobila i srpska Krajina, odnosno Re-publika Srpska Krajina u Hrvatskoj, gde su Srbi u Lici i na Kordunu, bi-li tada ve}insko stanovni{tvo.

[e{eq je znao da je projekat Josipa Broza Tita bio upravo u tome daograni~i Srbe u okviru Jugoslavije, i da na neki na~in ugodi Albancima,kako onima u Jugoslaviji tako i onima u Albaniji, u ciqu da ostvari proje-kat Balkanske federacije “od Crnog mora do Trsta”, koji bi pored jugoslo-venskog prostora obuhvatio i Albance i Bugare. Sam po sebi, ovaj projekatmogao je i da se ostvari i mo`da bi pro{ao bez imalo krvi, da se upravo upromovisawu tih ciqeva nisu sudarili Josif Visarionovi~ Yuga{viliStaqin i Josip Broz Tito, te na toj podlozi raskinuli svoje politi~ke od-nose 1948. godine. Politi~ki raskid ove dve harizmatske li~nosti, odredioje na neki na~in daqu sudbinu uskome{anog Balkana.

3. Tre}e predvi|awe Vojislava [e{eqa vezano je za nuàn raspad SFRJugoslavije posle smrti Josipa Broza Tita, Jugoslavije koju su mnogi od nas,bez obzira na ve{ta~ki karakter wenih administrativnih granica, dok suiste te granice imale svoje ~uvare, smatrali mogu}om dràvom i voleli je

Jasno je da su u su{tini planovi raspirivawa nacionalnih mawina, po-sebno uz davawe statusa nacije jednoj konfesiji (~ak u vreme kada islam naBalkanu uop{te nije bio ekstreman) sigurno vodili raspadu zajedni~ke dr-àve, upravo onako kako je to veoma rano video Vojislav [e{eq. Wemu seobi~no pripisuje mr`wa prema Jugoslaviji i politi~ka èqa da se ova dr-àva raspadne, a u su{tini, [e{eq je samo uvideo da }e se to pod odre|e-nim okolnostima nu`no dogoditi i na isto je na vreme upozoravao.

Vojislav [e{eq, devedesetih godina 20. veka, predlaè da se jugoslo-venska federacija reorganizuje u 4 republike: Srbiju, Makedoniju, Hrvat-sku i Sloveniju, kako bi se smawio nadolaze}i opasni haos.

Od vremena [e{eqeve osude od strane vlasti 1984. godine kojom su do-minirale frakcije Saveza komunista, pa sve do prvih godina novog jugoslo-venskog sukoba, sve ove tri ideje, odnosno analize, evoluirale su prate}irealne doga|aje na terenu.

U odgovoru na anketu sa parafrazom pitawa êrni{evskog {ta da se~ini (1993), u jednom intervjuu koji ponovo nalazimo u delu Demokratija idogma, Vojislav [e{eq se izja{wava o dve novonastale autonomne pokra-jine i tvrdi da ih treba ukinuti. Setimo se da je zbog neodobravawa Ustavaiz 1974, koji je bez razloga ustanovio dve autonomne pokrajine na {tetu Sr-

Marina Toman

– 125 –

bije, pravni fakultet morao da napusti i kasniji jugoslovenski predsedniki srpski premijer Vojislav Ko{tunica.

Vojislav [e{eq obja{wava da je ve}insko stanovni{tvo u Vojvodinisrpsko, a da na Kosovu preti separatizam koji }e {tetiti ne samo Srbiji,ve} i ~itavoj jugoslovenskoj federaciji. On iz svega ovoga izvla~i priro-dan zakqu~ak da je jugoslovenskoj federaciji potrebno da preformuli{e 4realno jednake republike: Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju i Makedoniju, a daizme|u Srbije i Hrvatske treba da se iscrta nova granica koja }e voditi ra-~una o realnim populacijama “na principu humanizma i demokratije”.Ukratko, Vojislav [e{eq u trenucima politi~kih kome{awa devedesetihgodina 20. veka anticipira raspad Jugoslavije i, u po~etku, on iskqu~ivopredlaè mere da se isti spre~i.

Granice koje [e{eq tada predlaè, budu}i da dvema republikama (me-|u kojima nije bila Srbija) dotada{we granice vi{e nisu ni{ta zna~ile,odgovarale su realnim istorijskim granicama ìvoga naroda posle kata-strofa i ratova.

“Te granice iscrtao je sam Ante Paveli} u toku Drugog svetskog rata.Iscrtao ih je srpskim grobqima, koncentracionim logorima, masakrima,jamama. Smatram da srpski narod ta grobqa ni u kom slu~aju ne sme da osta-vi van granica srpske dràve(...)”, govorio je tada [e{eq, kako to Iv Ba-taj pi{e, sli~no Morisu Baresu u kwizi “Zemqa i mrtvi”.

Vojislav [e{eq konstatuje nu`nost srpskog suvereniteta i nezavi-snosti u granicama koje bi obuhvatile sve srpske zemqe. Osim saveznog srp-skog dela, [e{eq govori i o Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni, Hercegovini,Dubrovniku, Baniji, Kordunu, Slavoniji i Barawi.

Me|utim, kako su doga|aji napredovali, novi, iz Jugoslavije istrgnutiseparatisti~ki entiteti podràni spoqa dobijaju obuku i naoruàwe(ameri~ki pla}enici ulaze u akciju na strani tzv. “hrvatskih snaga” zagre-ba~kog, a potom hrvatsko-muslimanskog entiteta u Bosni, kako bi obavqa-li operacije obave{tavawa, isporuke oru`ja i obuke za ra~un SAD, te ta-ko, potpuno nezavisno od same Srbije, situacija na Balkanu postaje sve teà.

Za “Monitor”, 31. maja 1991. [e{eq kaè, ono {to mu se kasnije najvi-{e zameralo, a to je da bi Srbi trebalo da se sporazumeju sa Italijanima ida oìve Londonski ugovor iz 1915. godine, te da srpsko-italijanska grani-ca treba da bude postavqena na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovi-tica

Veoma vaàn je jo{ jedan citat iz intervjua koji je dat za NI Svet, 17.aprila 1993, u kome [e{eq govori o zrelosti ideje povezivawa srpskih ze-maqa u dve faze. Prva bi bila ujediwewe Republike Srpske i RepublikeSrpske Krajine, a ovo bi trebalo da se dogodi odmah, jer je u pitawu ìvotili smrt za obe a posebno za ovu posledwu. Druga faza bi bila ujediweweovakve dràve u Saveznu Republiku Jugoslaviju u obliku posebne federal-ne jedinice.

U vreme ovih [e{eqevih analiza, Srbija je smrvqena drasti~nim eko-nomskim i politi~kim embargom (8. novembra 1991. uvedene su sankcije pro-


– 126 –

tiv Jugoslavije, a zatim zadràne samo protiv Srbije. 30. maja 1992, od stra-ne Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, uveden je totalni energetski ivazdu{ni embargo) i optuèna je za sve drame na Balkanu iako se ona nijeni od koga separatisti~ki odvojila, odnosno ona nije uzrokovala nastalusituaciju. Tzv. internacionalna zajednica, odnosno pre svega anglosakson-sko i nema~ko rukovodstvo povla~e glavne konce u odlu~ivawu o izolacijiSrbije.

I kao {to to obi~no biva u potpuno propaloj i neukoj psihologiji“mirnodopskog Zapada”, stvara se psiholo{ki kontraefekat i Srbi svihpoliti~kih ube|ewa ujediwuju se u otporu, ose}aju}i da je agresija na wihneopravdana.

U tom trenutku Vojislav [e{eq govori o ujediwewu srpskih zemaqakoje se slovena~kim i hrvatskim separatizmom (25. juna 1991), a zatim i bo-sanskim (29. februara – 1. marta 1992), de facto ve} desilo.

Neizostavno treba uvek podsetiti i na to da su na ovim delovima Hr-vatske i Bosne, Srbi ̀ iveli odavno, ali da su bili stravi~no masakriraniu toku Drugog svetskog rata. Izjave Vojislava [e{eqa tako su samo prati-le realne doga|aje srpskog stanovni{tva, koje je ve} samo po~elo da se or-ganizuje u pokret otpora na teritorijama gde je stradalo od Paveli}evihusta{a u drugom svetskom ratu.

Neko moè da se ruga ~iwenici da na po~etku 21. veka, u eri globali-zacije, ima glasova koji ̀ ele da obnove naciju i suverenu i nezavisnu drà-vu. Ali, {ta èle suverenisti i pristalice nacionalne nezavisnosti kojisu na glasawu za nacrt tehnokratskog ustava Evropske unije glasali NE bu-du}i da su u wemu prepoznali produètak zavisnosti od spoqne politikeSAD?

Zar je potrebno mnogo mudrosti da bi se reklo ko danas vodi sve eko-nomske ratove sveta i da je zapravo èqa za nezavisno{}u od takvih sila, ustvari, prosto èqa da se izbegnu beskona~ni kapitalisti~ki ratovi?

Srbija je bila eksperiment tzv. koerzitivne diplomatije, po re~imakoje je upotrebqavala Medlin Olbrajt, odnosno ekonomskog iscrpqivawaembargom, a potom stravi~nim i kriminalnim ratnim borbenim dejstvima.

Ali, ono najva`nije i ono {to treba uvek ponavqati, jeste da su prista-lice Evropske unije preurawenim priznavawem slovena~ke i hrvatske se-cesije, razbile jednu dràvu, Jugoslaviju, da bi stvorile 5–6 novih vampir-skih dràvica, u vreme kada ti isti u Evropi èle da se ujedine u jednu je-dinstvenu i veliku dràvu.

Vojislavu [e{equ se sve ovo danas stavqa na teret i u krivicu. Sta-vqaju mu se na teret u su{tini ove tri analize i ova tri potpuno ostvare-na predvi|awa. Ostalo je uglavnom politi~ki folklor, dekor ili barokwegove ratne retorike. Ali, su{tina svih optu`bi jesu ta tri doga|aja ko-ja je [e{eq davno, poznavaju}i istoriju ove geografije, jasno naslutio.

Zar je on kriv {to je sve to ve} osamdesetih, a kasnije i devedesetih go-dina pro{loga veka, osetiv{i arhetipsko ponavqawe pro{losti, nemilopredvideo?

Marina Toman

– 127 –

Ako danas, dakle, posle zavr{nog ~ina su|ewa, u Procesu i Zamku od-lu~e da ubiju kowanika koji je samo vremenom poga|ao lo{e vesti, onda jeva`no da se jo{ jednom setimo onoga {to je on zastupao i govorio.

Istorija }e te re~i upamtiti , upravo zato jer su se sve tri [e{eqevecrne slutwe na vekovnoj rani ropskog, ali i hajdu~kog, usko~kog Balkana,doslovce ostvarile.

– • –

Dr Mila Ale~kovi} profesor je antropolo{ke i klini~ke psihologije i fi-lozofije. Dosledan je borac protiv procesa globalizacije i aktivni u~esnik i ko-ordinator srpskog rasejawa.

Optu`be –– alibi za krivicu“Zbrajawem tri laì ne dobija se istina, ve} samo jo{ ve}a la`”, Slo-

bodan Milo{evi} u uvodnom izlagawu pred Tribunalom.Ha{ki tribunal godinama je bio i ostao prava no}na mora Srbije. Ova

pravna nakaza, po mi{qewu najuglednijih pravni~kih imena u svetu, zato{to ju je osnovao Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, ni po jednom para-grafu ovla{}en da formira sudove, nanela je Srbiji daleko ve}u {tetu iod surovih ekonomskih sankcija, jer je bilo om~a oko vrata svih wenih po-liti~ara na vlasti, koja je zatezana kad god bi se neko od wih usudio da nesledi slepo voqu wenih sponzora.

Koliko je Tribunal bio pogodno oru`je onih koji su ga izmislili dadisciplinuje neposlu{ne Srbe, mo`da najboqi dokaz je {to je podjednakokori{}en za kro}ewe svih garnitura vlasti u Beogradu, iako je smi{qen istvoren prevashodno za obra~un sa reìmom Slobodana Milo{evi}a. Ot-kako je ovaj svrgnut sa vlasti 5. oktobra 2001, Tribunal je, za~udo, bio ~ak iteì kamen o vratu svih vlada Srbije i zajedni~ke dràve sa Crnom Gorom.

Kad istori~ari, jednog dana, budu ocewivali mesto i ulogu ovog kopi-leta me|unarodne zajednice i mezim~eta Sjediwenih Dràva, ha{ki izumbi}e zapam}en daleko vi{e po postupcima ~elnika wegovog tuìla{tva,nego po sudijama koje su, na osnovu podignutih optu`nica, izricale naj~e-{}e drakonske presude. Nije ni ~udo, jer su glavni posao sponzora Tribuna-la obavqali tuìoci, budu}i da je svaka optu`nica automatski zna~ila ihap{ewe okrivqenog i prakti~no obavezu da dokazuje kako nije kriv, ume-sto da ga {titi pretpostavka nevinosti.

Qudi }e se, jednoga dana, se}ati sada{weg Haga, prvenstveno po Tuì-la{tvu. Imenovani i zaposleni u wemu su, naime, jedini koji biraju da li}e neko i ko i kako biti optuèn, a sudije sa time mogu samo da se sloè iline. Iako formalno iznad Tuìla{tva, sudije su prakti~no u ovom delu po-sla nemo}ne. One ne mogu suditi ni najve}im zlo~incima u svetu ukolikoprotiv wih ne postoji optu`nica. A, {to je jo{ gore, moraju da sude ~ak io~igledno nevinim qudima, ukoliko je protiv wih podignuta optu`ba.

Stegono{e ovako naopakog shvatawa krivi~nog prava bile su tri oso-be na ~elu Tuìla{tva Tribunala: Ju`noafrikanac Ri~ard Goldston, od


– 128 –

Miroslav Zari} –– novinar

1994. do 1996. godine, Kana|anka Luiz Arbur, od 1996. do 1999. i [vajcarki-wa Karla del Ponte, koja ju je zamenila u pretposledwoj godini pro{log ve-ka. Iako na glasu kao daleko najve}i srbomrzac, Del Ponteova je stvarno tonajmawe bila, jer statistika pokazuje da su Goldston i Arburova bili pra-vi diskriminatori prema srpskom narodu i naneli mu nesagledivu {tetu.

Goldston je po~eo èstoko svoj mandat. Prvih wegovih 11 optu`nicabile su sve protiv Srba, izuzev jedne protiv Hrvata, i to zbog zlo~ina nadmuslimanima. Tek u pretposledwoj od 20 optu`nica, koliko ih je ukupno po-digao, `rtve su bili Srbi.

Goldstonova naslednica nastavila je ovaj progon Srba i pri tom obavi-la i najva`niji zadatak Tribunala, optuìv{i ~etvoricu Srba najvi{egranga: biv{e predsednike dràve Srbije Slobodana Milo{evi}a i Mila-na Milutinovi}a, ministra unutra{wih poslova Vlajka Stojiqkovi}a, za-menika predsednika vlade SRJ Nikolu [ainovi}a i na~elnika General-{taba Vojske Jugoslavije, generala Dragoquba Ojdani}a.

I bilans Arburove, iako broj~ano duplo mawi od wenog prethodnika,bio je iste srazmere kao Goldstonov: Kana|anka je, uz pomenutu optu`nicuprotiv nekada{weg srpskog dràvnog i vojnog vrha, podigla jo{ 10 optu-`nica, od kojih su sve bile protiv Srba, izuzev jedne protiv dvojice Hrva-ta, i to opet zbog zlo~ina protiv muslimana.

Op{ta politi~ka poruka iz svih ovih optu`nica, koje pokrivaju doga-|aje u oruànom raspletu jugoslovenske krize u Hrvatskoj i Bosni, i tokomagresije NATO-a na Kosovu i Metohiji, bila je da su genocid vr{ili is-kqu~ivo Srbi, a {to je prihvatila i Karla del Ponte. Srbima je pripalaekskluzivnost i za “etni~ko ~i{}ewe” prostora u drugim republikama gdesu ìveli, iako su prakti~no, {to pokazuju sve statistike, upravo oni bi-li ti koji su sa ovih teritorija etni~ki bili o~i{}eni. Za Goldstona i Ar-burovu, Srbe niko nije etni~ki ~istio, a Hrvati i [iptari nisu po~inilinijedan zlo~in prema Srbima.

Iako je Karla del Ponte, povodom sukoba u kome su surovo ratovali sviprotiv svih i me|usobno po~inili zlo~ine, po{tovala neku nacionalnuravnoteù srazmerno broju wihovih u~esnika, i ona je “teà” dela rezervi-sala za Srbe. Zato se i u~inak ove dve dame svetske politike, koje nisu na-nele ogromnu {tetu samo srpskom narodu, ve} i me|unarodnom pravu i sve-tu u celini, pa i Tribunalu, moè mirne du{e izjedna~iti. U ovom prqa-vom poslu, svaka ima svoj nemerqivi doprinos.

Uloga Luiz Arbur mo`da je ~ak i zna~ajnija za ostvarivawe svrhe po-stojawa i glavnog zadatka Tribunala, jer je obavila i glavni posao oko“krupnijih riba” i bila autor nekih pionirskih pravnih “specijaliteta”ovog nazovisuda.

Najve}u uslugu wegovim sponzorima, Kana|anka je pruìla usred NA-TO agresije na Jugoslaviju, u leto 1999. godine. Iako je napad izveden pro-tivno Poveqi UN i mimo u~e{}a Saveta bezbednosti, ~ija je glavna ulogau sistemu svetske organizacije upravo da brine o miru i bezbednosti, a neda se bavi sudovima i pravosu|em, Arburova je za`murila pred zlo~inima

Marina Toman

– 129 –

zapadne vojne alijanse i potpuno zamenila uloge zlo~inca i `rtve, stavqa-ju}i pod lupu samo srpsku krivicu. Recept koji je tada primenila, kasnije jepostao pravilo: prvo je podizana optu`nica, a tek potom su za wu traènidokazi. Neretko i po formuli “rekla-kazala.”

– Ova predstava u vidu su|ewa je zlo~in protiv Srbije, srpskog narodai wegovog predsednika u odbrani od terorizma i najve}e sile koju je svet do-sad video – rekao je svojevremeno Milo{evi}. – Ona je zlo~in protiv isti-ne, utakmica izme|u pravde i nepravde, vladavina sile nad pravom i u wojnema nijednog elementa ravnopravnog i fer su|ewa. Na jednoj strani suogroman aparat slu`be koja me goni i mo}ni mediji, a ja imam samo jednu jav-nu telefonsku govornicu u zatvoru. I preko we treba da se suprotstavimklevetama. Vezali ste mi ruke i noge i traìte da plivam 100 metara ne bi-ste li legalizovali zlo~in svojih poslodavaca.

Jedna od ~e{}ih ta~aka optu`nica protiv okrivqenih Srba pred Tri-bunalom bila je tortura i poniàvawe zato~enih muslimana tokom gra|an-skog rata u Bosni. Javnost se zgraàvala nad pri~ama preìvelih svedoka,koji su opisivali monstruozni pir nad ratnim zarobqenicima.

Svi smo bili svedoci iste vrste zlo~ina ameri~kih vojnika u Iraku,~ije su slike obi{le svet, ali su iz zvani~nih izvora administracije u Va-{ingtonu okvalifikovane samo kao obi~an “prekr{aj”. Imena glavnih ak-tera i disciplinske mere koje }e im eventualno biti izre~ene, po unutra-{wim pravilima SAD, osta}e van doma{aja javnosti.

Ono {to se dogodilo i otkriveno je u Iraku, klasi~an je slu~aj za nad-le`nost stalnog Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu. Amerika se, u me|u-vremenu, bilateralnim sporazumima sa mnogim zemqama, ve} obezbedila daweni vojnici, koji po~ine zlo~ine, ne mogu biti izru~eni Hagu. Predsed-nik SAD dobio je ~ak ovla{}ewe da ih silom oslobodi ukoliko se tako ne-{to dogodi.

Ovakvom stavu svetskog mo}nika nema suda, jer sila Boga ne moli, a svetse ve} navikao da je pravda ne samo ono {to je ameri~ki interes, ve} i ame-ri~ko shvatawe ìvota. I u krivicama, ba{ kao i u svemu ostalom, postojebeli i crni, pri ~emu je uloga prvih rezervisana za Amerikance, a druga zaostatak sveta.

U preostalom delu svesti me|unarodne zajednice, na koju mo} jedine su-persile sveta jo{ ne uspeva da uspostavi ovakve dvostruke standarde, izu-zetno je va`no da do Saveta bezbednosti UN ne dopiru samo pritu`be {tooptuèni i svedoci ratnih zlo~ina ne stiù u Ha{ki tribunal, ve} i predsudije wegovog suseda u stalnom sudu me|unarodne pravde.

U bezo~nim medijskim zlo~inima Zapada protiv Jugoslavije i Srbije,najve}a `rtva bila je istina. To vi{e ne uspevaju da sakriju ni oni koji suvelikodu{no ustupali svoje naslovne stranice i udarne emisije laìma,kako bi potpirivali brutalnu agresiju na jednu suverenu zemqu i kasnije, zaono {to su ratni zlo~inci naredili i po~inili, poku{ali da prona|uopravdawe. Ovakva “ure|iva~ka politika” stranih medija, po onoj narodnoj“zaklela se zemqa raju”, suo~ila se, me|utim, sa jednom od najubedqivijihosuda svog u~inka.


– 130 –

Sanoma univerzitet u Sjediwenim Dràvama ve} vi{e decenija obja-vquje 25 najva`nijih doga|aja koje glavni mediji u Americi “skrivaju” odsvog naroda i me|u wima je ~ak pet slu~ajeva odabrao iz napada NATO-a naJugoslaviju. Pet skrivenih istina, koje su izbile na videlo su neobjavqeni~lanci da je NATO iskoristio vojnu akciju u Bosni i na Kosmetu kako bistvorio politi~ke i ekonomske prilike za kori{}ewe prirodnih bogat-stava na Balkanu, da je zapadna vojna alijansa bila kqu~ni instrument i ka-nal za ameri~ki uticaj i u~e{}e u evropskim poslovima, da su SAD i NA-TO namerno zapo~eli rat u Jugoslaviji postavqaju}i ultimatum koji Beo-grad nije mogao da prihvati, da na Kosmetu nije bilo nikakvog genocida, ko-ji je medijski bukvalno isfabrikovao ameri~ki diplomata Vilijem Vokerposle vatrenog okr{aja srpske policije sa pripadnicima OVK, 20. januara1999. u Ra~ku, i da su Amerika i Nema~ka obu~avale i razvile tzv. OVK.

Bitka za istinu, pogotovu protiv mo}nika, uvek je jedna od najteìh i udokazivawu da je ne{to la ̀ve~ito je hendikepirana, pogotovu ukoliko jeistina jedna, a neistina na pretek, kao {to se doga|alo i jo{ se de{ava uneobjavqenom medijskom ratu protiv biv{e Jugoslavije i, danas, Srbije.Ameri~ka studija o ameri~kim i savezni~kim medijskim zlo~inima protivna{e zemqe, pokazuje da, ma koliko istina i pravda u pristrasnim mediji-ma te{ko i sporo kr~e put, obe su ipak dosti`ne.

U veku informatike, gde jedna katodna cev moè da bude daleko pogub-nija od stotina topovskih cevi, ispaqeni “verbalni zlo~in” iz we mnogo jerazorniji od bilo koje stvarne eksplozije. Da je ovo zbiqa tako, zar trebapodse}ati na sarajevske Markale, izmi{qene masovne grobnice muslimanau Srebrenici, Vokerov isfabrikovani “zlo~in u Ra~ku” ili navodnu huma-nitarnu katastrofu na Kosmetu, a {to se sve kasnije oficijelno preta~e utajne ha{ke optu`nice gospo|e Karle del Ponte.

Pedantna [vajcarkiwa, koja se hvalila svojom prethodnom blistavomkarijerom vrsne pravnice, dobro zna da ratni zlo~ini ne zastarevaju. Mo-rala bi, me|utim, da nau~i i da iz monstruoznog rata nikad ne moè da za-stari ni bezo~ni medijski zlo~in koji ga potpiruje i opravdava. U tom po-gledu dobru poduku moglo bi da joj pruì razmi{qawe o ve~itoj dilemi izdoba pre i tokom Drugog svetskog rata: ko je bio krivqi – Gebels ili Hi-tler.

Da je ovu nedoumicu oko podele odgovornosti izme|u podstreka~a i iz-vr{ioca “radova”, g|a Ponte ikad u sebi razre{ila, spisak velikih obma-na kojima je istina skrivana ili iskrivqavana u Sjediwenim Dràvama, ha-{kom tuìocu ne bi posluìo kao neiscrpan materijal za nove optu`be.

Najzna~ajniji predmet koji je vo|en u ha{kim sudnicama je slu~aj Slo-bodana Milo{evi}a, koji je veoma brzo, lako i ve{to uspeo da svoje protiv-nike u sudnici izvede na teren politike. Time im je vratio ào za sramotubezo~nog poricawa da ha{ka tvorevina nije politi~ki instrument za okon-~awe borbe za razbijawa biv{e Jugoslavije i sredstvo da se unapred sro~e-nim “presudama” glavni akteri ovog zadatka oslobode odgovornosti, a `r-tve proglase iskqu~ivim krivcima.

Marina Toman

– 131 –

Jedan od prvih udara bio je osporavawe zakonitosti postojawa Ha{kogsuda, koji je sam sebe proglasio legitimnim, iako ga je osnovao Savet bez-bednosti Ujediwenih nacija, koji po Poveqi uop{te nije nadleàn da sebavi sudovima i pravosudnom materijom, ve} ima pravo jedino da osniva od-bore ili komitete i komisije i to jedino u ciqu odràvawa i o~uvawa mi-ra i bezbednosti u svetu. Milo{evi}eva vi{egodi{wa borba pred Tribu-nalom, nedvosmisleno je pokazala da ha{ki tuìoci i sudije nikad i nisuprevazi{li uloge obi~nih ~lanova odbora i komisija, jer su svoje zadatkepedantno ~inovni~ki odradili, pretvoriv{i se u sud potrebe, a ne u insti-tuciju koja deli pravdu.

Zar treba boqih dokaza za ovo od onoga {to je Milo{evi} pokazao, od-mah na po~etku procesa, da je optu`ba protiv wega i srpskog politi~kog idràvnog vrha, podignuta usred ne~uvene agresije NATO-a na Jugoslaviju ida su ha{ke kadije bile gluve na svaki poku{aj wenog pomiwawa u sudnici,a kamoli da se vinovnici izvedu pred sud. Predsedavaju}e sudije Ri~ard Mej,i kasnije Patrik Robinson, bukvalno su zapu{ivale Milo{evi}u usta nasam pomen zlo~ina u prole}e 1999, a pogotovu kad se pojavio jedan od wego-vih glavnih aktera, general Vesli Klark.

Postojawe Tribunala stoga moè da se sro~i u ocenu da se u Hagu sudi-lo uglavnom srpskom narodu i wegovoj istoriji. Ma koliko wegovi najvi{izvani~nici pobijali ovu tezu, vi{e je nego o~igledno da su, u Hagu, glavnioptuèni, organizatori masovnih zlo~ina, bili Srbi najvi{eg dràvnog,politi~kog i vojnog ranga, dok su Hrvate, muslimane i Albance, uglavnompredstavqale “sitnije ribe”, na nivou neposrednih izvr{ilaca. Ovakvimpristupom trebalo je odràti unapred postavqenu predstavu o Srbima kaoglavnim krivcima, i o ostalima poglavito kao `rtvama.

Milo{evi} je paralelno sa bitkom protiv optu`nice, uspeo i da se iz-bori i sa mo`da teìm ciqem – da sam sebe brani pred sudom. Uprkosogromnim zdruènim naporima tuìlaca i sudija da mu, nametawem advoka-ta, prakti~no “zapu{e usta” i, prebacivawem na ~isto pravni teren, sveduproces u uobi~ajene i èqene tokove, optuèni je iznudio stav Tribunalada je wegovo sveto pravo da sam sebi bude branilac. Time je utro put i za ne-davnu sli~nu pobedu dr Vojislava [e{eqa da, uprkos nametawu sudskogadvokata, sam kroji svoju odbranu.

Slobodan Milo{evi}, po ulozi koja mu je pripremqena, trebalo je dabude srpska nacionalna sramota, a postao je srpski nacionalni ponos. Zaovakav status, biv{i predsednik Srbije i Jugoslavije, prvi {ef jedne suve-rene dràve u svetu kome se sudilo kao najobi~nijem kriminalcu, iskqu~i-vo se sam samcit izborio. I to bez trunke pomo}i svoje zemqe, ~ija ga je ak-tuelna vlast mu~ki i nezakonito izru~ila ha{kim kadijama, uz kasniji gla-san muk svih wenih zvani~nika.

Prerana smrt optuènog iliti wegovo sudsko ubistvo, 11. marta 2005,omela je ha{ke kadije da optuènom izreknu ve} sro~enu osudu. Zbog toga suuglas zakukali i glavni tuìlac Tribunala i predsednik krivi~nog ve}a,ose}aju}i da svoj ~inovni~ki zadatak nisu do kraja obavili. Uzalud im kuk-


– 132 –

wava, jer je Slobodan Milo{evi} bio nedodirqiv za bilo koju presudu. We-mu je, naprosto, jedini sudija mogla da bude, i bi}e, istorija.

Neko }e, mo`da, ste}i utisak naklonosti autora prema najpoznatijemha{kom optuèniku. Ne sporim da to nije i istinita ocena, jer je tokom go-dina su|ewa Milo{evi} bio daleko slabija strana, sam samcit naspramogromne pravne ma{inerije Tuìla{tva. Bila je to istinska borba Davi-da i Golijata, u kojoj je Milo{evi} uspe{no zadavao udarac po udarac od ko-jih se Tribunal nikad nije oporavio. Ovakvu svoju ulogu izdvojio je uzogromne napore, te{ko bolestan, da bi je zavr{io naprasno, usred procesa,obezbediv{i sebi mesto glumca koji je umro na pozornici.

Ha{ki tribunal pri tom nije doìveo, niti }e se u wemu ponoviti ta-kav doga|aj i doìvqaj, na su|ewu, kakav su, od 19. avgusta do 20. septembra2003, priredili optuèni Slobodan Milo{evi} i svedok odbrane Vojislav[e{eq. Obojica sagovornika, o~igledno izuzetno motivisana, prvi za {toprovokativnija pitawa, a drugi za {to o{trije odgovore, bukvalno su se, do-~ekav{i trenutak da im se ~uje glas u javnosti, nadmetala kako da wihov di-jalog pred Tribunalom ostane zapam}en i po spektakularnosti, ali i utvr-|ivawu prave istine o doga|ajima povodom kojih ih ha{ka optu`nica ozna-~ava kao ratne zlo~ince.

Treba re}i da su im najstrpqiviji slu{aoci, u sudnici, bili trojicasudija, nakon {to zamenik glavnog tuìoca, Yefri Najs, nije uspeo da seMilo{evi}u ograni~e pitawa i [e{equ skrate odgovori. Glavna meta pa-`qivo uhodanog napada optuènog i svedoka, kao {to se moglo pretposta-viti, nije bila optu`nica, ve} razotkrivawe perfidne uloge zapadnih si-la u razbijawu biv{e Jugoslavije. [e{eq je, pri tom, u prvi plan staviosramotno pona{awe Amerike, ~iji su zvani~ni predstavnici jedno javno go-vorili, a sasvim suprotno radili.

Tandem dvojice najpoznatijih ha{kih optuènika zadao je dotle najve-}e muke Najsu, jer je vo|a srpskih radikala jedva do~ekao svedo~ewe da, usvom poznatom stilu, kroz izuzetno dobro pripremqen dijalog sa optuè-nim, o{trim ali odmerenim tonom, iznese svoje op{te politi~ke stavove,ali i raskrinka veliki broj klimavih ta~aka optu`nice. Tokom izlagawaje, kao svedok odbrane, ali i budu}i optuèni, iskazao izuzetno poznavawematerije o kojoj govori, hrabrost da potvrdi i ~ak se pohvali onim {to muHa{ko tuìla{tvo prebacuje kao najve}i greh, borbenost i veliku elo-kventnost, ali nadasve ve{tinu da na sudije i publiku ostavi {okantanutisak.

Nakon po~etnog prsta u oko Tuìla{tvu i krivi~nom ve}u, o sopstve-noj li~nosti, kao osvedo~enom srpskom nacionalisti i ekskluzivnom pra-vu na autorstvo zagovarawa i zalagawa za ostvarewe ideje Velike Srbije,~im se do~epao mikrofona, [e{eq je zbunio prisutne u sudnici hvalisa-wem onim {to bi ve}ina qudi, a pogotovu oni koji èle da im se veruje, si-gurno èleli da sakriju.

Ovakvom utisku znatno je doprineo i izbor tema, koje je Milo{evi}odabrao za napade na optu`bu, koriste}i prednost “doma}eg terena”, jer su,

Marina Toman

– 133 –

u odnosu na wih dvojicu iskusnih politi~ara, tuìlac i trojica sudija bi-li ~isti – amateri. Najs je, naj~e{}e uz molbe da svedok govori ti{e, samoprotestovao protiv op{tih pitawa optuènog, a Robinson zbog svedokovih(pre)op{irnih odgovora. Milo{evi} je obojici èstoko uzvratio:

– Ta~no je da su ovo op{ti odgovori, ali takvi su i navodi ovog {to tvr-de g. Najs i g|a Del Ponte. G. [e{eq ovde kaè da je to sve neistina, {to jeistina. Tuìlac govori, na primer, o nekakvom zajedni~kom zlo~ina~kompoduhvatu i ako on odustane od ove izmi{qene teze, ja }u odmah prestati daoko toga postavqam pitawa svedoku.

Iako je optuèni navodio svedoka da se izja{wava i o kosovskom deluoptu`be, obojica su ubrzo pre{la na wen hrvatski deo. Govore}i o poloà-ju Srba u Hrvatskoj, nakon dolaska Tu|manovog reìma, [e{eq je objasnioda je ve}ina wih verovala u demokratske promene i nije bila ni protiv hr-vatske dràve ni protiv hrvatskog naroda.

Prvi dan nastupa osta}e zapam}en po fijasku jedne od najva`nijih tezaoptu`nice o “Velikoj Srbiji”: da je biv{i Predsednik Srbije i SRJ bio na~elu zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, ~iji je ciq bio da svi Srbi ìveu jednoj dràvi. Glavni tuìlac Tribunala Karla del Ponte je upravo ob-jedinila tri optu`nice protiv Milo{evi}a, na temequ wegovog poku{ajastvarawa tzv. Velike Srbije, ali se wen zamenik, tog dana, vi{e od pola sa-ta mu~io i preznojavao da objasni {ta ovaj termin prakti~no zna~i.

Iz te{ko shvatqivog tuìo~evog izlagawa, tokom kojeg je i sam pri-znao da ovaj pojam “nije lako definisati”, moglo je samo da se naga|a da gaNajs deli na filozofsko-istorijski koncept i ono {to je “radio ovaj optu-èni”. U nastavku konfuzije, Najs je poku{ao da ubedi ~lanove ve}a da je, ujednom trenutku, ovaj pojam postao prakti~an plan, ~ija je krajwa namerauvek bila da “sve to bude jedna dràva”.

U trenutku, kad je izgovorio ovu posledwu re~enicu i mislio da se re-{io bede da izlaè materiju kojoj nije ni intelektualno ni po obrazovawubio dorastao, Najs nije ni slutio da mu prava isku{ewa tek predstoje. Ve}prve Milo{evi}eve re~enice, kad je ponovo dobio re~, èstoko su ga uzdr-male:

– Gospodin Najs iznosi mnoge stvari koje nisu ta~ne. “Svi Srbi u jednojdràvi”, najpre, nije slogan, ve} realnost od 70 godina, po~ev od stvarawaJugoslavije, pa do otcepqewa Hrvatske i Bosne. Ako g. Najs osporava nekompravo da se bori da se ta dràva odrì, onda bi mnogo qudi trebalo da od-govara. Jer, svi Srbi jesu ìveli u jednoj dràvi.

Po{to je, u me|uvremenu, dr [e{eq bio uglavnom samo “prisutni gra-|anin” u beskompromisnoj raspravi i prakti~no stajao po strani, Milo{e-vi} je, pre nego {to je nastavio da ga ispituje, naglasio kako ga nije pozvaoza svedoka kao eksperta, ali da je on najve}i poznavalac materije o kojoj go-vori. Utu~eni tuìlac nije na ovo prigovorio.

Tokom glavnog ispitivawa, stekao se utisak da svedok samog sebe “pro-ziva”, podse}awem na svoje {okantne istupe na srpskoj politi~koj sceni ime{aju}i se prakti~no u posao zamenika glavnog tuìoca, koji se, u me|u-


– 134 –

vremenu, o{trio za unakrsna pitawa. Ponavqaju}i svoje svojevremene napa-de na Milo{evi}a, kad su bili u sukobu, [e{eq je pripisao sebi autorstvodela optu`nice Karle del Ponte, obja{wavaju}i da su, u woj, mo`da preu-zeti delovi wegovih izjava:

– Utoliko }e ona lak{e pasti, {to }e biti moja zasluga! A {to se ti~emoje optu`nice, ona je prava poslastica za razbijawe optu`be.

Tokom zabrane nekih odgovora ili primedbi sudija - kako su oni “ne-prikladni”, [e{eq je protestovao da mu je “ào {to mu ve}e nije dostavi-lo spisak poèqnih odgovora”.

Dr Vojislav [e{eq pokazao se pred Ha{kim tribunalom u svetlu u ka-kvom ga poznaje srpska politi~ka scena kad je po~eo da ga unakrsno ispitu-je zamenik glavnog tuìoca Yefri Najs. Godine odsustvovawa iz javnog ̀ i-vota i sve ono {to mu se nakupilo tokom zato~ewa u holandskom zatvoru, a{to nije mogao da nadoknadi dok ga je ispitivao Milo{evi}, provalilo je,tog trenutka, iz vo|e radikala.

Dijalog koji je nastavqen, najve}im delom nije bio za {tampu, ali re~ikoje je svedok u wemu izgovorio, nisu bile za tuìoca “prvenac”. Najs je, na-ime, naveo [e{eqa da samo ponovi, odnosno naglas pro~ita, ono {to je, do-tle, ovaj ve} bio napisao, u svojim obra}awima zvani~nicima Tribunala.

Maratonsko svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa, uz neizvesnost koliko jekoristilo optuènom, nesumwivo se veoma isplatilo vo|i radikala. Vi-{enedeqnim pojavqivawem, na javnoj sceni, o~igledno gladan da prekinemuk koji ga okruùje u {eveningenskom zatvoru, brane}i biv{eg politi~-kog saveznika i protivnika u vlasti, Vojislav [e{eq odradio je najve}iposao za samog sebe.

A, ono {to je, mo`da, bilo jo{ va`nije, iz svega {to je, danima, iz we-ga, cedio pitawima Najs, bilo je da je svedok odbrane saznao {ta ga ~eka kadse kasnije li~no pojavio kao optuèni. Tuìlac je, naime, potegao sve naj-gore {to mu je bilo na raspolagawu, da bi ga moralno diskreditovao kao ~o-veka kome sud (ne) moè da veruje.

[to je unakrsno ispitivawe vi{e odmicalo, proces se, zbog toga, svevi{e pretvarao u neku vrstu preliminarnog su|ewa svedoku, u kome je Naj-su, ~inilo se, daleko va`nije bilo da, pred sudijama, {to vi{e ocrni [e-{eqa nego da skupqa dokaze protiv biv{eg predsednika Srbije i Crne Go-re. U situaciji u kojoj se na{ao, predsednik SRS se, za~udo, ni za trenutak,nije ni najmawe zbunio i bilo je o~igledno da mu, naprotiv, takva uloga iz-uzetno prija.

Treba re}i da je, nastojawem da unakrsnim pitawima uhvati svedoka ulaì, Najs prakti~no kucao na “otvorena vrata”. Jer, kad bi tuìlac [e-{equ predo~io neki wegov raniji istup na TV ili ise~ak iz novinskog in-tervjua, ovaj nije ~ak ni poku{avao da ubedi sudije da je tada govorio – isti-nu! ̂ ak se i hvalisao kako je, u vreme sukoba sa Milo{evi}em i radikala sawegovim socijalistima, neprovereno iznosio sve najgore {to bi mu palonapamet da ih po{to-poto ocrni i izvrgne ruglu javnosti.

Marina Toman

– 135 –

Na pravim mukama Najs se na{ao kad je u{ao u duel sa [e{eqem o sve-dokovim stavovima prema Hrvatima i Albancima, jer je ovo bio teren nakojem se vo|a radikala ose}ao kao riba u vodi.

Koje je opravdawe {to su Srbi napali i zauzeli Vukovar ?– On nikad nije zauzet, ve} je oslobo|en, jer je oduvek bio srpski grad.

Politikom Rimokatoli~ke crkve, Hrvati su, u wemu, obmawivani sto godi-na da su Hrvati, iako su, u stvari, pokatoli~eni Srbi.

U proceni – da li je [e{eq, svojim nastupom, koristio Milo{evi}e-voj odbrani – uz podse}awe da se onom ko jednom slaè, a pogotovu to pri-zna, veoma te{ko moè poverovati – mo`da jo{ diskutabilniji bio je uti-sak koji su neke wegove vulgarnosti, sa po~etka unakrsnog ispitivawa,ostavile na sudije. A, bilo je o~igledno da nisu ba{ prijale ni optuènom.

Nekoliko godina kasnije, [e{eqevo su|ewe obustavqeno je sakatoisto kao {to je i po~elo. Za mr{av u~inak Tuìla{tva, na po~etku i zavr-{etku procesa protiv lidera radikala, iako pri tom ne treba potceniti idoprinos optuènog, naslednici Karle del Ponte i wenih 70 zamenika, po-maga~a i pot~iwenih, mogu najvi{e da zahvale sami sebi. Kako zbog ambici-je dr~ne [vajcarkiwe da optu`nica izazove {to ja~i utisak u javnosti, ta-ko i zbog naopake pravne prakse u Tribunalu da se osumwi~eni prvo uhapsii optuì, a tek naknadno se prikupqaju dokazi za wegovu eventualnu krivicu.

Wen ambiciozni poduhvat odmah je ispostavio prvi ceh kroz glomaznui sporu proceduru pred krivi~nim ve}em sudije @an-Kloda Antonetija,pred kojim je optu`nica dokazivana uz pomo} svedoka iz druge ruke i ve{ta-ka raznih struka. Nakon unakrsnih pitawa okrivqenog i onog {to je osta-lo zabeleèno kao wihovi odgovori u zapisnicima, za seriju bleduwavihsvedoka, Tuìla{tvo je sigurno debelo zaàlilo {to su ih uop{te pozva-li i doveli u Hag.

Mamutski proces protiv dr [e{eqa fakti~ki je zapo~eo i mnogo prewegove dobrovoqne predaje 23. februara 2003. godine, ali je i neopravdanoprolongiran do wegovog fakti~kog po~etka – 7. novembra 2007. Godine se-dewa u [eveningenu [e{eq je utro{io u bitkama protiv tri puta prera-|ivane optu`nice, u borbi za samostalnu odbranu i finansirawe pravnihsavetnika.

Gruba procena dosad izvedenih dokaza optu`be, upu}uje da bi proces za-pravo mogao da bude na korak do presude, iako je krajwe neizvesno upu{ta-we u ovakva naga|awa. Na trajawe procesa protiv lidera Srpske radikalnestranke, dosad su naàlost uticali mnogi faktori sa strane, koje je nemo-gu}e i predvideti i iskqu~iti.

Uz obiman dokazni materijal, meren stotinama hiqada stranica raznihdokumenata, pismenih izjava, video kaseta i zapisnika sa su|ewa o saslu{a-wu svedoka optu`be, proces u Hagu najvi{e usporava nemo} Tuìla{tva daobezbedi svedoke koji bi potkrepili optu`nicu. Tuìla{tvo stoga pribe-gava razli~itim metodama razvla~ewa postupka.

Razre{ewe pravnog Gordijevog ~vora dao je upravo Vojislav [e{eq.Savr{eno je jasno da [e{eqa ne interesuje ni su|ewe ni osuda i kazna ko-


– 136 –

ja sledi, ve} da èli samo da {to skupqe proda svoju koù. Oceniv{i da jenapad najboqa taktika odbrane, u koju se sigurno stvarno upustio, iako i da-qe formalno ne priznaje sud koji mu sudi, zadaje udarac po udarac re~imakojima ne moè ni{ta ni da se doda niti oduzme. U ovoj medijskoj bici, ko-ju su zapo~eli tuìoci, op{ti utisak je da je [e{eq, kao prethodno Milo-{evi}, ozbiqno uzdrmao stravi~nu predstavu o srpskim zlo~inima, koju sukreirali ha{ki tuìoci.

U poziciji sam protiv svih, kao da je zaboravio da je ovde samo optuèni da mu napadi u odbrani pravno ne}e biti mnogo od koristi, u optu`bamakoje je izneo, ~ini se da je bio uverqiviji i spretniji od optu`be, {to stva-ra op{ti utisak da je boqi tuìlac nego branilac.

Trojica sudija koji mu sude, predsedavaju}i @an-Klod Antoneti, Ita-lijanka Flavija Latanci i Danac Frederik Harhof ~esto se nalaze prednezahvalnom odlukom da se, prema insistirawu ekipe tuìlaca koju u ovompredmetu predvodi Kristin Dal, Vojislavu [e{equ imenuje slu`beni bra-nilac. Umesto da se proces ubrza, na {ta svaki optuèni ima neprikosno-veno pravo, postavqawe ovakvih prepreka samo je jo{ vi{e usporilo pro-ces, jer [e{eq nikako ne}e uskratiti samog sebe za mogu}nost da, kako na-javquje od dobrovoqne predaje naovamo, samostalno pobedi Ha{ki tribu-nal.

Iz ovakvog }orsokaka, u kome bi i kona~na presuda bila ozbiqno ugro-èna pre nego {to bude i doneta, zbog drasti~ne povrede zagarantovanogprava na li~nu odbranu, Tribunal je prona{ao izlaz u, u nedogled, prolon-girawu su|ewa. Kako stvari stoje, ~ini se da }e na trajawe procesa uticatii zdravstveno stawe optuènog.

Dok ha{ki dani ne samo na su|ewu lideru radikala, ve} i na su|ewimadrugim optuènim, sve brè teku, jer sponzori Tribunala sve vi{e zavr}uslavine kojima doti~u finansijska sredstva za izdràvawe preskupe prav-ne ma{inerije, evidentno je da posle hap{ewa Radovana Karayi}a postojeindicije da }e Tribunal preìveti i 2010. godinu, kada je predvi|eno wego-vo zatvarawe.

Toliko godina sudovawa zato~enom biv{em srpskom politi~kom i voj-nom vrhu, ve} sada su vremenski daleko nadma{ili ~uveni Nirnber{kiproces 1945. godine. Su|ewe 12-orici najpoznatijih preìvelih nacisti~-kih zlo~inaca, za zlo~ine protiv mira (koje Ha{ki tribunal ne poznaje),ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti, trajalo je nepunih godinu dana– od 20. novembra te, do 30. septembra naredne godine.

Ali, Ha{ki tribunal je institut rata, a ne pravde, i deo je ratne stra-tegije NATO-a. Upravo se pred wim zape~a}uje decenijski zlo~in nad srp-skim narodom. Stoga ne ~udi {iroki spektar izuma iz pravne riznice, ko-jom ovaj sud oboga}uje me|unarodnu i unutra{wu krivi~no-pravnu praksu.

U slu~aju [e{eq, recimo, odlu~eno je da mu se sudi za ratne zlo~ine podelu optu`nice za Vojvodinu, iako ova srpska pokrajina nikad nije bila uratu. Odluka je glasila: “Za postojawe ratnog zlo~ina nije neophodan rat-ni sukob u nekom regionu”.

Marina Toman

– 137 –

@albeno ve}e tribunala, kojem je tada predsedavao li~no predsednikTeodor Meron, nije ispo{tovalo stav krivi~nog ve}a koje sudi lideru SRS,po ~ijem je mi{qewu za ispravnu optu`bu bilo neophodno postojawe ratana tlu biv{e SFRJ. Ha{ko tuìla{tvo se tada àlilo na ovakvu odlukuprvostepenog ve}a, kojem je predsedavao sudija Karmel Agius i uspelo da jeobori pred drugostepenim ve}em tribunala.

Uvertira za odbijawe àlbe bio je zahtev Tuìla{tvu da pojasni za-{to smatra da je u Vojvodini postojao oruàni sukob i poruka da bi, u slu-~aju da nije, sve optu`be oko doga|aja u ovoj pokrajini, trebalo da se bri{uiz optu`nice. A, ako Tuìla{tvo ne odustane od gowewa, onda mora da do-kaè postojawe ratnog konflikta u vreme kad su zlo~ini navodno po~iweni.

Re~i “po~iwen u oruànom konfliktu”, po mi{qewu Tuìla{tva,imale su dva mogu}a pravna zna~ewa i ona su {ira od tuma~ewa prvostepe-nog suda. Ta fraza jednostavno zna~i da se sve doga|alo u vreme neprijateq-stava na teritoriji biv{e Jugoslavije. Termin “po~iwen u oruànom suko-bu” ne zna~i ni{ta vi{e, po stavu Tuìla{tva, koji je prihvatilo @albe-no ve}e, da su zlo~ini po~iweni negde na teritoriji od strane u konflik-tu u biv{oj SFRJ, za vreme dok je taj sukob trajao.

Lideru SRS, Sekretarijat ne odobrava ni najosnovnija sredstva za fi-nansirawe pravnih savetnika, dok je Ha{ki tribunal, ujedno, sa druge stra-ne, prava finansijska meka za pravnike. Uz svetsku slavu, koju donosi sudi-jama, advokatima i tuìocima, deqewe ha{ke pravde izuzetno je dobra pri-lika da, uglavnom prose~ni juristi, koji su izabrani, postavqeni ili jedno-stavno zaposleni u ovom me|unarodnom sudu, ostvare i solidne zarade.

Jedina prepreka na ovom putu je ograni~eno vreme trajawa Tribunala,koji svoj prvostepeni rad mora da zavr{i do 2010. godine. Sasvim je prirod-no da su sudije, tuìoci i branioci zainteresovani da postupak traje {toduè, jer im taksimetar obilno odbrojava dolare iz buyeta svetske organi-zacije.

Ha{ki sud je godinama tavorio i jedva preìvqavao, jer je patio od hro-ni~ne nesta{ice optuènih, a u situaciji kad je trebalo, kako-tako, oprav-dati silna materijalna ulagawa i razbiti medijski muk, svaki optuènibio je izuzetno dobrodo{ao i vredan optu`be i su|ewa. Tako je gramzivaKarla del Ponte gotovo napunila [evenignen prestupnicima nièg ranga,u trenutku kad su tamo po~ele da pristiù krupnije zverke. Priliv novihoptuènih tada je postao daleko ve}i od odliva pravosna`no osu|enih.

Krupan razlog {to SB i Tribunal sada vi{e ne èle su|ewa sitnimribama je i sve ve}a oskudica para i èqa da se smawe tro{kovi paprenoskupih procesa. Izdaci za Ha{ki tribunal gotovo su 13 puta ve}i nego zaglavni sudski organ UN – Me|unarodni sud pravde, tako|e u Hagu, ~iji je go-di{wi buyet oko 10 miliona dolara. Dakle, vi{e je nego sigurno da bi seTribunal sada rado oslobodio “sitni{a” i prepustio ih drugima, jer mu re-putaciju i pare obezbe|uju samo spektakularni procesi najvi{em dràv-nom, vojnom i politi~kom vrhu Srbije, SRJ i Republike Srpske, i najpozna-tijim generalima hrvatske i bosanske vojske.


– 138 –

Vojislav [e{eq i Radovan Karayi}, kao {to ni Slobodan Milo{evi}nije, nikada ne}e prihvatiti da im se nametne branilac i takvoj odlucikrivi~nog ve}a suprotstavi}e se na svaki na~in. Svaki optuèni u krivi~-nom postupku ima pravo na branioca i na li~nu odbranu, a ovo drugo je jed-no od fundamentalnih prava po svim me|unarodnim aktima o qudskim pra-vima, pre svega u Paktu o politi~kim i gra|anskim slobodama i Evropskojkonvenciji o qudskim pravima. Isto pravo, predvi|eno je i propisima Ha-{kog tribunala, ali je pravo na li~nu odbranu ne{to {to od po~etka sme-ta ha{kim tuìocima i sudijama.

Stoga i poku{avaju da ovo pravo uskrate optuènima postavqewembranioca. Ciq Tribunala je da se {to pre okon~a su|ewe bez u~e{}a okri-vqenih. A ukoliko se postavi pitawe gde je tu pravda i kakva ona moè dabude, sudije }e se, ~ini se, uvek zakloniti iza principa da je interes optu-ènog da ona bude {to brà.

U [e{eqevom predmetu je evidentno da to nije slu~aj. Iako je jedan odprincipa svakog su|ewa da je “vreme” faktor koji uvek ide u prilog optu-ènom, ovde je to sasvim suprotno, {to je ujedno jo{ jedan od apsurda Ha-{kog suda.

[e{eqev stav je oko toga poznat jo{ od po~etka su|ewa i on aprioriodbacuje svaku pomisao da mu u sudnici pomaè ili ga zameni profesional-ni branilac. Nametawe branioca protiv voqe optuènog u suprotnosti jes wegovim pravom da zastupa sam sebe i potencijalna mawkavost odbrane,koju bi vodio branilac nametnut protiv voqe optuènog, mogla bi da budezna~ajan povod za ulagawe àlbe.

Va`nije od priprema za sednice, prekid su|ewa koji se ukazao vo|i ra-dikala, mogao bi dobro da do|e, jer mu je u neravnopravnoj borbi sa saradni-cima i savetnicima Kristin Dal i Amerikankom li~no, uz znawe i prav-ni~ko ume}e, najve}i saveznik fizi~ka kondicija i psihi~ko stawe. Odsu-stvo branioca u sudnici i li~na odbrana, ma koliko se lider radikala zawih te{ko izborio sa ~inovni~kim aparatom Tribunala, mogli bi da budui wegova najslabija ta~ka i skup danak na maratonskom procesu. Zato nijeiskqu~eno da Ha{ko tuìla{tvo, umesto materijalnih dokaza i pravnihargumenata, zaigra na ovu kartu i poku{a taktiku iscrpqivawa optuènog.

Arsenalu nakaradnog dokazivawa krivice, kojim je Ha{ki tribunaldosad ve} dovoqno “obogatio” praksu krivi~nog prava, pridruèn je noviizum, malo poznat i priznat u svetu. Zamenik glavnog tuìoca na su|ewuMilo{evi}u, Yefri Najs, podneo je prepis “presretnutih” razgovora izme-|u optuènog i rukovodstva Republike Srpske, zalaù}i se da krivi~no ve-}e prizna neovla{}eno prislu{kivawe kao legalan dokaz u krivi~nom po-stupku.

Tada glavni zamenik Karle del Ponte, znaju}i dobro da svako pravo mo-ra da sadrì bar minimum morala, branio je vrednost ovako pribavqenihdokaza, suprotnih gotovo svim paktovima i deklaracijama o osnovnim qud-skim pravima, citirawem odranije ve} poznatog li~nog stava sudije Meja.Re~enica i jeste za pam}ewe, jer je predsednik ve}a doslovno izjavio:

Marina Toman

– 139 –

– Nije neeti~ki prislu{kivati razgovore neprijateqa u toku rata.Pravnim ~istuncima u Ha{kom sudu i Tuìla{tvu, iako se nepresta-

no zakliwu u po{tovawe zakonitosti u postupku i prava okrivqenog na po-{teno i pravedno su|ewe, ovakva prevrtqivost, pri tom, nije nimalo sme-tala. U jurwavi da {to pre izreknu presudu biv{em predsedniku Srbije iSRJ, a u nedostatku ubedqivijih dokaza za wegovu neposrednu krivicu u ne-sumwivo po~iwenim zlo~inima na Kosmetu, u Hrvatskoj i Bosni, ha{ke su-dije i tuìoci bili su spremni da priznaju kao vaqane dokaze ne{to na ~e-mu ne bi mogla da se zasniva ni najbanalnija presuda u wihovim sopstvenimzemqama.

Ono protiv ~ega su se Milo{evi} i [e{eq, osim nametawa branioca,najvi{e borili, jeste da wihova ve}a ne prihvate kao dokaz svedo~ewa kojasu ranije data pisano ili kroz transkripte drugih povezanih predmeta uTribunalu.

Kada je svojevremeno u Milo{evi}evom procesu uvedeno pravilo Tri-bunala da se umesto neposrednog ispitivawa svedoka ~itaju wihove pisme-ne izjave, unakrsna pitawa, kojima je do tada najpoznatiji ha{ki optuènikveoma ~esto umeo da uzdrma svedoke optu`be, otupela su svoju o{tricu. Zaovo se, po predlogu Tuìla{tva, postaralo drugostepeno ve}e Ha{kog tri-bunala, prihvataju}i zahtev tuìoca Najsa da se sve izjave svedoka uvode kaodokazi u svom pisanom obliku, umesto da se oni, kao dotad, neposredno ispi-tuju.

Optuèni pred Tribunalom vi{e nisu mogli da najpre “uìvo” saslu-{aju {ta ima da kaè svedok optu`be, ve} su prinu|eni da samo, na osnovuwegove prethodne pismene izjave Tuìla{tvu, postavqaju unakrsna pita-wa. Ovakva odluka je prekretnica koja je dovela do toga da i posledwi objek-tivni qudi i pravnici u svetu napuste bilo kakvu iluziju da je Tribunal uHagu pravosudna institucija. Tako ne{to nije zabeleèno u istoriji pra-vosu|a i pokazuje potpuno o~ajawe Tribunala zbog sopstvenog neuspeha, kaoposledice tada{we briqantne borbe Milo{evi}a za istinu.

[e{eq se danas nalazi u sli~noj situaciji. Tribunal ne samo da je do-sad ignorisao ~iwenicu da je dovedeno u pitawe ne samo zdravqe, ve} i ì-vot lidera SRS, nego mu je od po~etka procesa, zahvaquju}i pravilu 92 bis,uskra}eno i pravo na odbranu. Ovo pravilo, ocenili su pravnici svetskogranga, jasna je povreda me|unarodne obaveze o civilnim politi~kim pravi-ma, koja kao jedno od osnovnih prava ispitivawa svedoka garantuju javnostsu|ewa i direktno ispitivawe svedoka.

Ovo je, dakle, fundamentalna povreda prava da se ispita svedok, na-ro~ito {to okrivqeni danas mora da se pripremi za odbranu iz dokumena-ta i samo na osnovu izjava koje nije ~uo. Takav postupak ne moè da obezbe-di po{teno su|ewe, jer se do istine ne stiè podse}awem ili ~itawem pi-smene izjave, ve} se time dosta oteàva poloàj optuènog u krivi~nom po-stupku.

Naro~ito {to se u ha{kim postupcima, pri tom, izjave svedoka daju sa-mo pred jednom stranom u postupku, u Tuìla{tvu, a da druga strana nemanikakve mogu}nosti da od svedoka zatraì poja{wewe ili postavi pitawe,iznese neki protivdokaz. Sa druge strane, ve} i postoje}a praksa pred Tri-


– 140 –

bunalom pokazala je da su relativno ~esto svedoci mewali svoje iskaze predsudom u odnosu na ono {to su izjavqivali tuìocu i {to je u wihovim izja-vama bilo zapisano.

Dakle, uvo|ewe ovog pravila nije doprinelo pravi~nijem vo|ewu pro-cesa, a ~ini se i da je suprotstavqeno i primeru fer su|ewa, koje je danasop{teprihva}eno kao elemenat me|unarodnim pravom za{ti}enih qudskihsloboda. Da je postojala te`wa da se postupak ubrza i smawe sudski tro{ko-vi, ovo sigurno nije pravi put za taj ciq. Jer, princip fer su|ewa uvek jezna~ajniji od ekonomi~nosti procesa.

U [e{eqevom slu~aju pri tom smo videli sijaset svedoka, koji su ospo-ravali ono {to su navodno rekli u pisanim izjavama. Elementarno je pravoda se dokazi iznose javno, a ne u kabinetu gospode tuìlaca.

U me|uvremenu, lideru SRS ostaje da, uz bitku za istinu, vodi borbu isa vremenom. Da se dana{wa situacija prakti~no ni{ta ne razlikuje od onekoja se odigravala pred o~ima javnosti jo{ u po~etnoj fazi postupka, najbo-qe ilustruje jedno od prvih [e{eqevih pojavqivawa, kada je izraziospremnost da su|ewe po~ne odmah:

– Proces moè, {to se mene ti~e, da po~ne ve} sutra. Javnost je videlakakav je ovo sud. Tuìla{tvo kaè da su|ewa ne}e biti ~ak do 2006. godine.Nije ni ~udo, jer su prvo podigli optu`nicu, pa sad za wu traè dokaze – re-kao je optuèni aludiraju}i na poruku Zorana \in|i}a kada je Karli delPonte poru~io: “Vodi ga i ne vra}aj ga!”

A to kako }e se proces zavr{iti, bi}e ostavqeno sudu istorije. Jednogdana, deca }e u~iti u {koli {ta su u Hagu radili, kao {to je ne{to sli~nove} isprobano na su|ewima u Nirnbergu i Tokiju, gde su dvojica optuènih,Alfred Krup i admiral Tanaka, obojica u devedesetim godinama i potpunosenilni, progla{eni sposobnim da prate proces, jer je konstatovano da ni-su bili u takvom stawu kad su vr{ili ratne zlo~ine. Sasvim drugi ar{inprimewen je, kad je u takvom stawu trebalo da se sudi generalu Pino~eu.Ali, on je bio ameri~ki ~ovek.

– • –

Miroslav Zari} je ~etrdeset godina bio novinar “Ve~erwih novosti”, prete-`no izve{tavaju}i sa svih najve}ih su|ewa {irom biv{e SFRJ. Devedesete godineproveo je kao dopisnik Novosti iz SAD, a novinarsku karijeru je zavr{io kao ha-{ki izve{ta~. Preminuo je 18. novembra 2008. godine. Gore napisane re~i rezultatsu kompilovanih tekstova o Hagu i ha{kim procesima objavqenim na stupcima“Ve~erwih novosti”, Revije 92 i “Svedoka” i u Zari}evim kwigama “Pet godina sa-mice”, “Godine su|ewa” i “Tri furije protiv Srbije”, koje je za ovu namenu pripre-mila Marija M. Zari}.

Prof. dr Radeta Boòvi}

Pravda je umetnost a ne nasiqeKada nai|u mutna vremena i u~estaju sukobi me|u qudima, otvori se od-

jednom Biblija na wenim najtamnijim stranicama i na{ uàs i na{e nera-zumevawe na|u drevne i poznate re~i kao jedini izraz.

(I. Andri}, Znakovi pokraj puta)

Marina Toman

– 141 –

Kada smo krajem devedesetih, ovde, pro{loga veka podigli glas protivtzv. verbalnog delikta, tada zdu{no podràni od Zapada, poverovali smo unova vremena, u to da je pravda bila samo privremeno nam oduzeta. Povero-vali smo u sve ̀vazduh demokratije. Nekima se, i ne{to kasnije, ru{eweBerlinskog zida u~inilo daqim korakom ka svetu sveopijaju}e demokrati-je. A onda nam se, iz te, nama ponu|ene Pandorine kutije, u kojoj neki prona-|o{e espape iz Ali-babine pe}ine, pokaza samo zla i gwila strana globa-lizacije, fal{ mondijalizam, beda papagajske kulture, o~aj manipulativnedemokratije i beda parazitskih ekonomskih odnosa u svetu.

Na (biblijskoj) Krvavoj wivi, kupqenoj za onih trideset cvancika, po-~elo je da ni~e seme novih Judinih naslednika, samo, ipak, nekima jo{ nijesasvim jasno ~iji su bili to taliri za koje je kupqena Krvava wiva, mada jejasno da je ètva sa te wive donela i prvo razo~arawe: plod je bio otrovan,a nada la`na. Verbalni delikt je ostao kao Atilin bi~ za sve neposlu{ne.

Zar ne: Za {est dana je stvoren ovaj svet, ali nekima i {est godina ni-je bilo dovoqno da shvate {ta je taj tzv. Me|unarodni sud u Hagu. Tlapwa jezasela na tron Istine, sudije, od kojih poneki i zna gde je, drè u rukama ne-ba`darene terazije Pravde koje odavno imaju samo jedan tas. Nije ni ~udno,kada wihov vagayija na svome tasu drì klaster bombu. Debeloguze biro-krate u Briselu, koji izigravaju {ampione demokratije pred naivnim i pla-}enim svetom, osvetni~ki dele pravdu i odre|uju {kolskim lewirom {ta jedemokratski a {ta nedemokratski. Kao i svaki gazda, uz sebe imaju eskadri-le ne samo bombardera, ve} i sve duù povorku osiroma{enih slugu i nepo-uzdanih poklisara. Nije ni ~udno. Nimalo. Zar na{ “zlo~ina~ki” narod pa-metno ne re~e da novac bu{i tamo gde burgija ne}e. Omamquju}i miris nov-ca i zapah mo{nica svetskog evnuha nemaju prepreka. Neodoqivi su. Papaje gotovo postao izli{an, mada se ne bi vaqalo mnogo ~uditi ako bi se izaparavana novog svetskog poretka pojavio jednog ~asa i beli dim.

Kao i sve ekskluzivne ideologije kojima je potreban, pre svega, tvrdi ineosve{}eni vernik i demonizovani protivnik, Zapad i danas ima neprija-teqe, iako nema ni soc-lagera, ni Var{avskog pakta. Nekada su imali ne-prijateqe u Jevrejima i Turcima; za prve je jo{ 1522. Zapad doneo zabranustudirawa, a za druge, Turke, one za koje su nam tvrdili devedesetih da su Sr-bima doneli sre}u (a sami su ih zaustavili kod Be~a), po nare|ewu KarlaPetog, uveli su da svaki dan opomiwu svoju pastvu crkvenom zvowavom na-zvanom “zvona od Turaka”. Tom zvowavom se podse}alo na “stalnu opasnost”od nevernika. Od devedesetih su im neprijateqi “komunisti~ki” Srbi, papravoslavqe, a potom svi odreda Srbi osim soro{evaca. Srbima su zatimpridodali Arape, muslimane, osim onih muslimana u Evropi koji se daju“prevaspitati”. Uskoro se o~ekuje novi neprijateq. Ba{ kao {to je govorio“Brka”: Qubav je prolazna, Strah je ve~it. I su|ewe u Hagu jeste, i postaloje, uterivawe straha u kosti svima koji misle i ̀ ele druga~iji svet. Jo{ jed-nom se u mediokritetskoj istoriji mo}nika pokazalo da su “pravda” i bati-na u istoj ruci. No, podsetimo se ovde kako je ro|ena bogiwa pravde, Atina:Boga Zevsa, pazite boga! zabolela je uàsno glava. Ovaj pozove boga Hefe-


– 142 –

sta u pomo} i Hefest mu rascepi (bogovsku) glavu iz koje iza|e bogiwa prav-de Atina. Zevsa vi{e nije bolela glava, a ova bogiwa je postala i bogiwaumetnosti. Pravda je umetnost a ne nasiqe!

Mnogi su u Hagu mogli (istina neki i jesu) da prodaju svoju “~apru”.Ipak, pou~eni iskustvom vizantijskog cara Jovana Sedmog, koji je francu-skom kraqu Karlu [estom ponudio vizantijsku krunu za dvorac u Francu-skoj i godi{wu rentu od 25.000 florina, neki su u Hagu dràli do istorijei sebe. Dakle, onima koji su sa~uvali ~ast i nisu uprqali istoriju, ne samosvoju, pripada na{e du`no po{tovawe. Ako je uop{te jo{ kod nas ostalo ne-{to od tih svetih re~i: ~ast i po{tovawe.

– • –

Prof. dr Radeta Boòvi}, nekada{wi dekan Filolo{kog fakulteta u Beo-gradu, jedan je od najpoznatijih orijentalista na prostoru biv{e jugoslavije. Pro-fesor je arapskog jezika i kwièvnosti. Autor je mnogobrojnih kwiga i nau~nihstudija iz oblasti civilizacije i kulture koje su, pored srpskog, objavqene i na en-gleskom i arapskom jeziku.

Goran Petronijevi}, advokat

Neprincipijelna primena pravila me|unarodnog pravaMe|unarodni krivi~ni sud (tribunal) za progon lica koja su odgovor-

na za te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava na podru~ju biv{eJugoslavije, u daqem tekstu MKSJ, osnovan je Rezolucijom Saveta bezbedno-sti UN 827, 25. maja 1993. godine. Istom rezolucijom Savet bezbednosti jeprihvatio jednoglasno izve{taj generalnog sekretara Ujediwenih nacija,uz koji je priloèn i Nacrt Statuta novoosnovanog tribunala sa obrazlo-èwem da je isti statut izradila komisija stru~waka a po prikupqawubrojnih mi{qewa organizacija i ustanova, ukqu~uju}i i Advokatsku komo-ru SAD.

Od tog trenutka poloèni su temeqi za ono {to je predstavqalo prvo-razredni pravni presedan sa dugoro~nim imlikacijama u svakom pogledu.Nakon otpo~iwawa rada MKSJ, poku{avalo se u vi{e navrata vr{iti we-govo pore|ewe sa do sada postoje}im ad hok sudovima kao {to su Nirnber-{ki sud i sli~no, ali nijedna od ovih komparacija nije dala o~ekivane re-zultate. Naime, MKSJ je osnovan u su{tini veoma tiho i daleko od o~ijukriti~ne stru~ne me|unarodnopravno-krivi~ne javnosti. Sam na~in wego-vog osnivawa, kao i dosada{wa praksa u radu, izazvali su o{tru reakcijumnogih relevantnih krivi~nopravnih stru~waka i institucija u svetu kaoi velikog broja zemaqa, dovode}i pod znak pitawa kako legalnost osniva-wa tako i legitimitet rada MKSJ.

Svaki me|unarodni sud koji se bavi procesuirawem te{kih povreda hu-manitarnog i ratnog prava, kao jedno od osnovnih svojih na~ela ima univer-zalnost pravde. To bi jednostavno zna~ilo da je i pred Ha{kim tribunalomtrebalo izostati razlikovawe nacije i vere kako izvr{ilaca tako i `rta-va. Ta~nije, trebalo je da svako ko je izvr{io ratni zlo~in bude ka`wen bezobzira kojoj je etni~koj ili verskoj grupaciji na prostoru biv{e Jugoslavi-

Marina Toman

– 143 –

je pripadao, a isto tako svaka `rtva (wena porodica) morala je dobiti sa-tisfakciju sa istim kriterijumima. Dakle, prvi problem u radu MKSJ jeneprincipijelna primena osnovnih pravila me|unarodnog krivi~nog pra-va i selektivnost progona. U ovim dvema deformacijama rada MKSJ ogle-daju se i najva`nije posledice ozbiqnog znaka pitawa na poverewu u radovakvog tribunala.

âk i sumarnom analizom do sada okon~anih postupaka pred MKSJ, kaoi onih postupaka koji su u toku, analizom na~ina primene materijalnog iprocesnog prava, moè se zakqu~iti da je Ha{ko tuìla{tvo imalo veomaselektivan pristup krivi~nom progonu osoba osumwi~enih za te{ke povre-de humanitarnog i ratnog prava na prostoru biv{e Jugoslavije, i to uglav-nom na {tetu pripadnika srpske nacionalnosti, a MKSJ je daqom neprin-cipijelnom primenom pravila ovu selektivnost Tuìla{tva jo{ vi{e po-tencirao. Tako je do{lo do apsurdnih odluka u kojima su oslobo|eni Ramu{Haradinaj i Naser Ori} koji su se teretili za zlo~ine nad osobama srpskenacionalnosti, ali su zato na dugogodi{we kazne zatvora osu|ena mnoga li-ca koja su vezana za doga|aje oko Srebrenice (a srpske su nacionalnosti), inajnovijom presudom takozvana “kosovska grupa”, toj jest predstavnici naj-vi{ih dràvnih, policijskih i vojnih organa SRJ. Te{ko se na bilo kojina~in mogu opravdati ovakve odluke. Me|utim, nakon hap{ewa biv{egpredsednika Republike Srpske, gospodina Radovana Karayi}a, obelodawe-na je jedna kompromituju}a ~iwenica koja obja{wava u velikoj meri ovo o~emu je prethodno govoreno.

Naime, gospodin Karayi} je od svog prvog iskaza pred istra`nim sudi-jom Posebnog odeqewa za ratne zlo~ine u Beogradu i nadaqe u svim svojimobra}awima pred ve}em MKSJ nagla{avao i posebno isticao da je u odno-su na wega Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju nenadleàn,zbog izuzimawa wegove nenadle`nosti od strane me|unarodne zajednice iameri~ke administracije po sporazumu koji je sklopqen 19. 6. 1996. godine,a za {ta je garancije dao visoki predstavnik ameri~ke administracije, uzodobrewe Saveta bezbednosti i Kontakt grupe, gospodin Ri~ard Holburk.U toku je upravo dokazivawe postojawa tog sporazuma i jedan od aspekatazna~aja wegovog postojawa je upravo obja{wewe na koji na~in je dolazilodo selektivnosti u odlukama o krivi~nom progonu od strane Tuìla{tva,i na koji na~in je MKSJ bio pod pritiscima administracija velikih silai me|unarodnih faktora. Na ovaj na~in se moè objasniti za{to FrawoTu|man, Alija Izetbegovi} i Vuk Dra{kovi} nikada nisu procesuiranipred MKSJ iako su po svim kriterijumima koji su primewivani u odnosu naostala lica morali biti krivi~no odgovorni. Iz iste ~iwenice moè serazumeti za{to se Naser Ori} osloba|a odgovornosti, za{to Ramu{ Hara-dinaj, iako procesuiran pred MKSJ i na kraju oslobo|en, u toku svog pro-cesa normalno ̀ ivi, radi, ~ak se i bavi politikom, a pripadnici srpske na-cionalnosti koji se vezuju za zlo~ine na nesrbima na istom prostoru i uisto vreme neprekidno provode godine u pritvoru Ha{kog tribunala i nakraju im se odmeravaju drakonske kazne.


– 144 –

Zatim, za{to je Rasim Deli}, glavnokomanduji}i muslimanskih oruà-nih snaga u BiH, nakon procesa dobio kaznu od 3 godine, a istovremeno Fi-kret Abdi} (~iji su se interesi poklapali sa srpskim) za optu`be niègstepena od Deli}evih dobio 20 godina zatvora (dodu{e, ne pred MKSJ).

O~igledno je da je interes ameri~ke politike na ovom prostoru suprot-stavqen, kako u trenucima razbijawa i raspada biv{e SFRJ tako i danas,interesima srpskog nacionalnog korpusa. Kao me|unarodni faktor sa naj-izraènijim politi~kim, ekonomskim i vojnim delovawem, SjediweneAmeri~ke Dràve su sve svoje odluke i politi~ke interese uspele da u pe-riodu jednostrane politi~ke prevlasti u me|unarodnim odnosima uviju iprikaù kao odluke i interese me|unarodne zajednice.

Postupci koji su pred MKSJ u toku, gde se posebno isti~e postupakprotiv dr Vojislava [e{eqa kao jedan od drasti~nih primera neprincipi-jelne primene pravila me|unarodnog krivi~nog prava, a sa druge stranedrasti~ne diskriminacije i do sada nevi|ene povrede wegovih qudskih iprocesnih prava to potvt|uju. Pitamo se {ta bi se dogodilo da su Ramu{Haradinaj, Naser Ori} i drugi optuèni za veoma te{ke zlo~ine predMKSJ odgovarali za verbalnu propagandu, to jest za dràwe govora. Da libi se protiv wih uop{te podigla optu`nica, a ~ak i kad bi se podigla, ka-kav bi wen rezultat bio? Poseban problem u procesu protiv dr Vojislava[e{eqa predstavqa politi~ko previrawe na srpskoj politi~koj sceni i,~ini se, bitno uti~e na wegov status, na~in vo|ewa a verovatno i ishod ovogpostupka.

Na kraju, {to se ti~e daqeg trajawa MKSJ, postoje razli~ita tuma~e-wa. Kasnijim rezolucijama, 1503 od 28. 8. 2003. godine, 1534 od 26. 3. 2004. go-dine, promovisina je strategija osnivawa nacionalnih krivi~nih sudova,prvenstveno u BiH i SRJ, {to je i u~iweno. Izlazna strategija MKSJ, ta-ko|e promovisana nakon dono{ewa ovih rezolucija, ograni~ava rad ovog adhok tribunala u prvostepenim postupcima na 31. 12. 2010. godine, a drugoste-penim 31. 12. 2012. godine. I pored nastojawa da se sporadi~nim tuma~ewi-ma ovih odluka Saveta bezbednosti umawi wihov zna~aj, nesporno je daMKSJ, za nastavak svog rada u bilo kom obliku preko ovih rokova, mora bi-ti ovla{}en novom rezolucijom Saveta bezbednosti. Obja{wewa da bi sudprestao u tom roku sa radom, a da bi pojedini wegovi delovi nastavili dookon~awa postupka, predstavqa uvo|ewe jo{ jednog presedana u me|unarod-no krivi~no pravo, a to je da se od ad hok tribunala napravi ad hok ad hoktribunal. Ovako ne{to je nemogu}e. Tako|e, tuma~ewa u smislu da se rezo-lucija Saveta bezbednosti i sam Savet bezbednosti brinu jedino o obezbe-|ivawu sredstava za rad MKSJ su tako|e neta~na. Rezolucija Saveta bezbed-nosti je neophodna u statusnom pogledu, dakle bez we nema postojawa, nitinastavka rada MKSJ.

Kakva }e odluka Saveta bezbednosti po ovom pitawu biti (a za o~eki-vawe je da se ovo pitawe postavi u toku druge polovine 2009. godine), trebasa~ekati. Jedno o ~emu svi moraju voditi ra~una je da je upravo iz prethod-no pobrojanih razloga MKSJ u velikoj meri izgubio poverewe i onih stru~-nih i nau~nih krugova u svetu koji su ga u po~etku podràvali, pa je ostao

Marina Toman

– 145 –

podràvan i finansiran samo od onih me|unarodnih faktora ~ije politi~-ke ciqeve ispuwava. Treba na kraju re}i da je MKSJ u svom radu, u do sadadonetim odlukama, od kojih su mnoge postale i pravnosna`ne, napravio pra-vu pometwu na novijoj istorijskoj sceni Balkana. Od uloge da svojim odlu-kama izazove i ubrza pomirewe naroda na ovim prostorima nije bilo ni-{ta. Naprotiv, mnoge od ovih odluka su postale novotempiranim buretombaruta.

– • –

Goran Petronijevi}, advokat, je pravni savetnik dr Radovana Karayi}a. Svo-jevremeno je bio predsednik sudskog ve}a koje je zbog napada na SRJ sudilo lideri-ma zemaqa NATO-a. Posle oktobarskih promena 2000. godine postupak je obusta-vqen.

Petar N. i V. [tikovac, kwièvnik

Mu~eni{tvo je cijena srpske slobode“Tvrd je stan tvoj, i gnijezdo je tvoje na kamenu”.

(4. kw. Mojsijeva)“Europeizacija” ovog embriona Evrope po svaku cijenu – “Evropa nema

alternativu” – ide preko zaborava svega ~ime su Srbi zaduìli Evropu. Naovoj maloj Svetosavskoj podlanici Pravoslavqa, sve do ovog duhovno-mo-ralnog sunovrata Evrope, ona je ~uvala svoje posqedwe tragove spasa i sta-novite prepoznatqivosti. Na ovom davno otvorenom srpsko-balkanskomgrobqu civilizacijskih vrijednosti, lomom Srbije kao posqedwe evropskedràve, Evropa gubi svoju davno na~etu du{u postaju}i i sama le{inaromsve pro`diru}eg globalnog ~opora. Izdaja univerzalnih vrijednosti (su-glasnih sa Boìjom Voqom) pla}ena je cijenom za vi{e nego sraman “mir”sa Lukavim. Nije joj prvi put, ali bi mogao biti posqedwi.

Na ovako trusnim me|icama svjetova mo`da bez “dioba” ne bi obastali,bez seoba mo`da nas ni za sjeme ne bi preteklo. Da nas muka nije dijelila,mo`da bi u jednom komadu nestali. Oni koji u lomnim okolnostima prevr-nu “vjerom”, da su joj bili vjerni ne bi podlegli isku{ewima, prije bi u woji za wu umrli, nego nevjericom preìvjeli. Tu je vje~no “prokazano”, a pro-lazno “uzneseno”, pa oboje dio sebe izgubilo. Sve je za razumjeti, ali se nemoè pra{tati onima koji svoje te{ke grijehove prevjere “okajavaju” na-{im zatorom i potpunim iskopom. Lako dièmo ruku na neprijateqa is-pred sebe, a olako stradamo od izdajni~ke ruke pored sebe. I uvijek tako po-dijeqeni gdje jedne progone grijehovi, a one druge wihove vrline.

Sa svakim svojim dobijenim ratom dobijali smo i sve svoje potowe po-raze, svakom ratnom pobjedom pretpla}ivali se na budu}e “mirotvorne” gu-bitke. Tako nam se u istoriji na{a najgora pro{lost pretakala u najboqu“mogu}u” budu}nost. Uvijek tamo gdje nijesmo bili sami (sa sobom), tu smo iporaèni. Tamo gdje su nas i kad su nas drugi “pomagali”, tu smo se sami sasobom tukli. Do{lo krajwe vrijeme da se Srbin probudi i u onima kojima,bar do sada, ~ojstvo nikada nije bilo ni u daqem srodstvu.


– 146 –

U svijetu “prava i pravde” koje vise o zubu vu~ijeg {krguta, jedni su nasmukotrpno sku}avali i okupqali, drugi maloumno i karakterolomno ras-ku}avali i sa ogwi{ta razgonili. Kada tako nije bilo, drugog traga ni uistoriji nijesmo ostavqali. Jedno zlo jo{ nije jewavalo, a drugo ve} nasspopadalo.

“Zanos” internacionalizma jo{ namiruje svoj danak, a ve} nam se pod ga-lopom neoliberalizma zapadne kowice java ̀ ivota nanovo povija a slobod-ni izbor budu}nosti odga|a. Uvijek stradamo od jednih zbog onih drugih, astalno i najvi{e od na{eg pridvorni{tva tu|inu, jer “Smje{na su svojstvana{e zemqe. Punana je ludijeh promjena” (Wego{). Nikada preko jezika ni-jesu cijedili ono {to su govorili, pa su zlom bqunuli, svijet oko sebe gadili.

Nema kraja ni srpskog okrajka kojem je ime iz dobra poteklo (Lika, Cr-na Gora...) a u neprolazno zlim vremenima svaki od wih ostaje na{a te{kaotvorena rana. Poplava tu|ih interesa nasr}e brazdama koje su na{e me|u-sobice raskolno povla~ile na strmenima istorijskih izazova, pa nas crnavremena spirala u ista bezizlazna mo~vari{ta.

Iz temeqa zajedni~kog nacionalnog kostura, ispod gromobrana isto-rodne tvrde Vjere, naslu}uje se i otvara pouvana mogu}nost na{eg sabornogopstanka. Samo nacionalna ki~ma i Svetosavska du{a ostaju jedina krilakoja nas mogu odràti i prenijeti preko urvina pomu}ena svijeta. Ako se satoga temeqa ne dignemo, drugog izleti{ta nemamo i jedino moèmo nesta-ti u tu|im mreàma lukavo razapetim izme|u zemqe i neba. Na{ saborniduh pripada Krstonosnoj vertikali sa zemaqskim upori{tem na Isto~no-Zapadnu horizontalu. Te koordinate odre|uju mogu}u mjeru na{eg opstanka,poetiku sna i jave, zbiqu zanosa i stvarnosti. Mimo toga i oko toga zjapiglad tamne dubine globalnog zla.

I “narodna” i zapadna demokratija samo su istorodne la`ne kaè pre-ma slobodoumnim zapisima u srpskom nacionalnom kosturu. Na{a Sveto-savska sabornost ne{to je starija i Bogu blià od “Magna carte libertatum”– ugaonog kamena “humanizirane” Evrope koja, u ime pojedina~nog zatire op-{te, u “ime” ~ovjeka zanemaruje Boga. Neuporedivo je Bogolikija od wenogpotoweg crvenog izdawa u kojem se pojedinac gubio u iskqu~ivosti op{teg.

Pod “za{titni~kim” ki{obranom na{ih zapadnih “prijateqa” kopninam snaga iz korijena, hlapi pamet, moralna vreli{ta ili su presahla ilisu ve} uveliko zaga|ena. Ovo je ̀ ivot u kojem je izgubqena qudska nevinost,u kojem je nada osvanula u suzama, narod u ritama bivawa, a neimari slobo-de u tamnici. Srbijom, kao i uvijek, vladaju Turci ili poturice. Svi osta-li su samo wihove `rtve koje su ili u progonu, ili u tamnici ili u grobu.

Ugroèno je sve ono za ~ime je tu|in posegao, ali je izgubqeno samo ono~ega se slab ~ovjek odrekao. Vaqa qubiti grumen zemqe {to nas hrani iobraz kojim se brani.

Novi “geometri” sveop{teg nasiqa koji nam svojim ar{inima premje-ravaju oku}nicu, i wihovi doma}i praktikanti spaquju nam narodnu kr{te-nicu da bi tu|im mastilom zlo~ina ispisali istorijsku putovnicu srpskogbe{~a{}a. “Demokratska” vlast u Srbiji ima majeuti~ka zaduèwa, da is-

Marina Toman

– 147 –

pred okupacionih miqenika pakla uklawa sve doma}e nacionalne prepre-ke, o koje bi se wihov ekstraprofit mogao spota}i.

Vrijeme je pokazalo da se u prostrani pakao pada kroz “uska” nadzemnagrla me|usobnih srpskih trewa. Sve je mawe nacionalno ̀ ivih, budnih jo{i mawe, i zato moraju vaskrsnuti sve srpske glave, kako one iz “zaborava” ta-ko i one sa koqa razli~itih ideolo{kih opkopa (koje veè interes otaybi-ne), jer danas planirano stradaju samo uspravni i osokoqeni srpski qudikojima niko ne zagleda u boju ideolo{kih o~iju, osim onda kada ih mjeromsvojih motiva vaqa me|usobno zakavìti.

Krajwe je vrijeme da svi, bar po mogu}nosti svojih ostataka qudskosti,prepoznamo Srbiju po obli~ju wene djece koja ìve za wu, kako bi i ona po-stala majka svima, a ona sama da nikada ne bude tugonosno poqe koje mukaore, a qudskim be{~a{}em ra|a. I onda kada nas je Markovo orawe hrani-lo, Svetosavski duh nas je odrào. Ako ne prepoznamo Svetosavski trnokop,mogla bi se Wegova duhovna kr~evina izgubiti pod korovima na{eg nema-ra. Bude li tako, ne}e to biti zasluga na{ih du{mana, ve} na{a najtemeqi-tija izdaja predaka preko koje pori~emo pravo na budu}nost sopstvenom po-tomstvu. Vaqa se rastati sa svim doma}im nepokajanim uhodama koji su,pred tu|im ramenima, otvarali vrata Srbije svakom zlu koje se odoma}iva-lo i razga}avalo, kako bi Srbiji tetovirali lice po svojim ̀ eqama. Sa tom|avoqom udrugom stekli smo sva mogu}a “prava”, kako bi izgubili pravo napravdu i istinu. Gubitkom ovog prava stekli smo pravo na gubitak slobode– prava koje je samo po sebi odgovorno, pa su ga se neodgovorni lako odrekli.

Zvjeroimeni pod tu|im zvonom

“Te{ko bezumnim prorocima, koji se za svojim duhom povode, a ni{tanijesu vidjeli”. (Jevan|eqe)

Da bi jasnije vidjeli Vojislava, vaqalo bi upoznati one sa druge stra-ne na{eg srpskog istorijskog konglomerata – koji su dosmrtno moralno is-krvarili doìvjev{i sramotu da se “odri~u” svojih vjekovnih teritorija,da pori~u i da se stide svojih najboqih istorijskih stranica, da sami pro-gone svoje najboqe qude, da se ponose izdajom i slave izdajnike; da na savglas i na sve strane skrnave svetiwu rodoqubivog samopo`rtvovawa, kame-nuju}i ga ruglom i omalovaàvawem. U najintenzivnije vrijeme “rje{ewa”jugoslovenske krize samo su se Srbi kavìli oko vlasti, dok su drugi to pi-tawe prepustili vremenu kada iza sebe zatvore vrata vlastite dràvne ku}e.

Dakle, pri~a o onima sa druge strane, postaje najtemeqitija istina oVojislavu, jer sve ono {to oni jesu – to on nije.

Tako svi srpski pokreti raznoraznih obmana koji su se, koliko direkt-no toliko i la`no, “vezali” za najslavniju srpsku tradiciju, prvi su izne-vjerili wene poruke. Pred li~nim i usko grupnim interesima ostali su ne-popravqivo gluvi i slijepi na Rezoluciju Kongresa u selu Ba ’44. koja je po-zivala sve srpske stranke da se pot~ine disciplini izraènoj u narodnojvoqi, da se do kraja rata i mirnodopskih prilika, odreknu strana~kih i po-liti~kih separatnosti. Tako su po~iwali, a “kraj” rata do~ekali u petoko-lona{kim rovovima, pa se danas obmanuti Srbi pitaju gdje da traè Srbi-


– 148 –

ju – pod kojom {qivom ili pod ~ijom ~izmom. Tako je agora “visoko” diglazvjeroimenog politi~kog {trkqa, ali gdje god da se na{ao, tu ga karakternije odrào. To je jedan me|u onim razlozima zbog kojih su Srbi dobili naj-teè posqedice i “rata” i “mira”.

“Moramo, ili nas biti ne}e, i po {esti put na Kosovo”. Bila su to “uvje-rewa” pisana po vodi, pi}e koje nadima a ne gasi è|, dok je prakti~no svenacionalne svetiwe vje{ao o vrbov klin obmana. Kona~no su ombane nasta-nile “vranino gnijezdo” iz kojeg se jedino kre{ti kada se na srpskom poli-ti~kom nebu pojave srpski sokolovi, a “junak na{eg doba” razvukao se u obo-jak za svaku razgaènu okupatorsku ~izmu koja gazi pustu zemqu kud je woj-zi drago. To je bilo iznajmqeno stado koje je “prvo” izlazilo na {arenu na-cionalnu livadu, obrstilo cvjetove, a iza sebe ostavilo brabowke uz zaglu-{uju}u bleku stada Orvelove farme. Kona~no su gwide odrasle u va{ke ipodijelile sudbinu svih ostalih parazita.

Srbi nemaju gorih i dosqednijih neprijateqa od samih sebe, a ~ovjek du-bqeg pada od onoga koji se u wemu provalio.

Moral i logika ne stoje u nekom vidnom odnosu jer su nove “patriote”ovo prvo obiqeìle r|om, a klimoglavo{}u ovo drugo, i tako sve me|usob-ne odnose sveli na vremena u kojima je “izdajnik boqi od viteza”. Pogotovokad nezaja`qivo zinu vu~ije zadwice, a doma}i torovi odavno prazni.

Tanka pamet puca pod teretom neprimjerenih ambicija i eto moralnogsunovrata labilna karaktera, koji je ionako sklon da posr}e nad svakom“civilizacijskom” pometinom. Bilo je to “nacionalno cvije}e” koje nijepromijenilo narod po mjeri izdaje, pa su sami jedino mijewali meandre isteàbokre~ine.

Opasali su Srbiju zidom glinske crkve, a “jedinog” svjedoka (kada ga nebi “{titio” grob) Qubana Jednaka poslali bi u Hag. Ostajemo bez najbo-qih, a ̀ ivot ropskog podani{tva “dijelimo” sa najgorim koji su ve} u funk-ciji rezervnih vena svakog okupacionog politi~kog krvotoka u ovoj zemqi.I ovaj zvjeroimeni – Vukom “kr{tenim” mijewa svoju politi~ku dlaku da bizadrào staru ideolo{ku }ud, ~ime je postao ugaoni temeqac predgra|asvake izdaje temeqnih nacionalnih interesa, i ramni biqeg svekolikogvjerolomstva, pa i onog kumovskog. Profitirao je na nebuloznim “ratnim”pokli~ima (u koje je gurao druge dok se sam izmicao), ali je postao i za{ti-}eni tovqenik potoweg “mirotvornog” plazawa. Qudske manitov{tine ne-kako se i pra{taju, ali karakterna nakaznost (ma koliko god bila za àqe-we) ostaje trajno i neizbrisivo “moralno” obiqe`je. Novim tetovaàmasvog feqtoniziranog politromana postao je promukli mirotvorac koji,svagdje gdje je “mirio”, iza sebe ostavqao jo{ dubqe srpske raskole. Od sva-kog okupatora uvijek su gori doma}i nacionalni vjetrolomi i moralne sto-noge koji nijesu samo jednom i u jednoj crkvi “kr{teni”.

Nije od nade da }e poslije najgorih do}i najboqi, pa zato dana{wi vla-daju}i pauci tkawem velike sramote, bez straha od odgovornosti, love jo{neulovqeno, ispijaju neispijeno, mute jo{ nezamu}eno, iscje|uju i posqed-we suze i tamo gdje su odavno presu{ile. Stid im nikad ne}e postati pre-

Marina Toman

– 149 –

dvorje kajawa – za sramotu i pokajawe ne znaju – jer da nije tako, sluèwe bipretpostavqali vodstvu (po svaku cijenu). Samozvane zemaqske “mesije” po-stale su antipodi Svetosavske Hristolikosti, jer oni koji se izruguju na-rodnom patwom – Boga ne po{tuju. “Zaboravqaju” da sve ono {to ne moètvrdom vjerom, ne moè ni okorjelom silom okupatora, a ponajmawe neopro-stivim grijehom doma}e izdaje.

Jadan je onaj pojedinac, ili od naroda odmetnuta grupa, koju hvale na{izajedni~ki neprijateqi. [to god ~inili od svoje pro{losti, kako god izmi-cali le|a ispod sada{wosti, ono }e nam uzvratiti po mjeri na{ih zaslugaza wen produèni ìvot kroz sopstveno potomstvo. Oni koji su “na{li”slobodu van sudbine sopstvenog naroda, obi~no su robovi neke od zemaq-skih mo}i – uzalud “tragaju” za “nacionalnom” dràvom dok tu|u prizivqu.Takva dràvna ste~evina prije bi postala tamnica za sve nego ku}a qudislobodne voqe.

Ti moralni mutanti svojim plazawem podigli su sve taloge koje je isto-rija iza sebe odbacila, a sami su se prihvatili za sve bolesti ovog vremena,ne èle}i da shvate da je “... biti sluga... stawe duha, a biti rob je fizi~kostawe kojeg ~ovjek èli da se oslobodi” (D. Kalaji}). (Ovdje leì temeqnarazlika izme|u zvjeroimenog i krotiteqa Vojislava, koja je ovog prvog “po-digla”na Dediwe, a drugog tvrdo okovala u dowim podrumima ha{ke tamnice).

“Nijedan sluga ne moè da sluì dva gospodara..., ne moè da sluì Bo-gu i mamonu.” To polazi za jezikom zvjeroimenog – zvonaru ~ije su la`ne ri-je~i bile za uzlete, a svi stvarni tragovi za sramotu i kajawe. Naàlost,vrijeme je isuvi{e kasno osmudilo bradu la`nom proroku.

Izdaja ostaje ono {to je odvajkada bila – trajno qudsko gubitni{tvo.I prije sezonskog liwawa Zvjeroimenog znali smo ko nam je na vrat na-

makao svilen gajtan, ali tek sa wim smo saznali ~ije su mu ruke krajeve za-tezale. Tu je doma}e zlo tu|em zlu ruke pruìlo. U svakoj spoqnoj opasno-sti za zemqu Srbinovu, vidjeli su prirodnog saveznika. U svakoj neophodnojza{titi minimuma nacionalnih interesa, smrtonosnog neprijateqa.

Srbin protiv planetarnog Galiota. “Mi smo sami, a oni su svi zajedno”.(Dostojevski – pisma)

Generacija, ~iji je najprepoznatqiviji nacionalni biqeg Vojislav[e{eq, iza{la je iz vremena duboko zamu}enog jalovim snovi|ewima jugo-slovensko-qevi~arske ideologije. Bila je to (samo) lakolomna java ̀ ivqe-wa {arenim snovima nade koji }e se raspr{iti prvim neposrednim dodiri-ma sa zbiqom realne stvarnosti. Vrijeme preobrazbe, vrijeme op{teg svla-ka jedino je zateklo Srbe na brisanu prostoru brzih mijena i bez rezervnogrova. Pomodno mijewaju koporan dok i daqe mar{iraju u staroj ideolo{kojkoloni sa nadom da je lijevi iskorak samo privremeno poreme}en, ali ne iizgubqen korak. [e{eq je bio jedan od rijetkih koji nagovje{tava promje-nu ideolo{kog smjera kolone, a time i wen politi~ki pohod zanemarenimishodi{tima i vrijednostima srpske narodne tradicije.

Vrijeme “bratstva” razapeto izme|u dva rata 1945-1991. brzo se sasulo,a naizgled “fluidne” me|e AVNOJ-a sve su o~iglednije postajale tvrde dr-


– 150 –

àvne granice, iza kojih su se “branili” dezintegracioni, ali i odràvalime|usobni antagonizmi koji su ih, u krajwem, zajedno i odràvali na vlasti.“Mo}noj” vrhu{ki ideolo{kog sistema koji je trin~io dràvu, to je davaloi stalno odràvalo otvorenu mogu}nost, da poseè za neprikrivenim dik-tatorskim metodama vladavine, a wihovim spoqnim pokroviteqima da natoj unutarwoj rovitosti lak{e, i po svojim imperijalnim potrebama, pro-{iruju svoj uticaj kako bi {to sigurnije obezbijedili kontinuitet okupa-cionog prisustva.

Pod stalnim sumwi~ewima ideologije nad kojom su se ve} povla~ilazvona prolaznosti, Srbi su sa osjetnom nacionalnom anemi~no{}u, vi{enego {to im je traèno, nastavili da na samrtni odar sopstvenog odumira-wa odlaù tradicionalno naslije|e otaca. Pod trusnim nasiqem Zapadapucaju temeqi svjetskog pravnog poretka, lakolomni ustavni ram jugoslo-venskog prostora se sasipqe – netragom nestaje – drugo, teè vrijeme, bre-menito katastrofi~nim rizicima nosilo je nespokoje za sve, a za Srbe i do-datnu nacionalnu tragiku.

Ta najezda zla, kao grani~ni narod prve je prozvala Srbe koji su, ko znapo koji put, iza{li na svoje usudno poqe. I kao uvijek, tako su i sada to u~i-nili kao ra{qast narod. Jedni su ideologijom ve} podignutom na vje{alavremena branili jugoslovenstvo, a drugi, zate~enim stawem jugoslovenstvau rasulu, poku{avaju od te iste ideologije spasiti ono ~ega su se sami dav-no morali odre}i.

Vojislav [e{eq je ustani~ki uletio u taj me|uprostor su~eqewa, u ko-jem je kao srpski nacionalista branio ota~astvo od uba~enih spoqnih uga-raka, ali i doma}ih “vatrogasaca”. Duboko je zaronio u pro{lost i zato jejedan od rijetkih koji je jasno vidio “budu}nost” na djelu. Oni od pameti vje-ruju mu, oni od morala dosqedno slijede, jer {to zbori, djelom i ìvotompotvr|uje. To ga je diglo do op{teprihva}enog narodnog tribuna, potvrdi-la masovna voqa naroda. Wegovi politi~ki oponenti “digli” su se sa rame-na bilo spoqnih ili unutra{wih ne~asnih interesa. Nikada se nije digaoiznad sudbine naroda, jer najboqi srpski qudi su wegove najvjernije sluge.

Dok su jedni gubili vjeru, druge napu{tala nada – Vojislav, ~vrsto ute-meqen u istoriji svoga naroda, odan tradiciji predaka, izvodio je Srbe izokova bezna|a odràvaju}i tako otvorena vrata srpske budu}nosti.

Kada “vra`je pleme pozoba narode”, kad pola svijeta more, drugi dio ro-be, Srbe od zametka nijesu pod noge smotali. Nad svima su bi~em vladali,nad Srbima, nad okovanim Vojislavom ispod ha{kih vje{ala – ni isukanomsabqom ne mogu.

Tvrdi su Srbi kamen{taci, Srbi sa rubnih prostora srpstva, i te srp-ske perjanice postaju ures i onima kojima “ra|a” i kad naopako siju. Srbigor{taci navikli su nositi rane, te{ko podnose suzu u o~ima drugih, aliponièwa podani{tva nijesu kadri prihvatiti, a kamoli sa wima ìvjeti.U sporovima sa vremenom premreènim tu|im ma|ijama odoqevaju svim po-{astima, ali samo iz inata znali su se tur~iti.

Taj tvrdovjerac poti~e ih hercegova~ke nerodice, iz kamenkraja iz ko-jeg je glad redovno kretala za mirisom kruva, a ~ovjek za izazovima pravde.

Marina Toman

– 151 –

Potjere im na ogwi{ta nijesu vatru trnule, niti àr nade zapretavale podpepeo zaborava.

Ro|en je na rubnom susretu zelenog poqa i sivog kamewara. U “miru” jepoqe blaìlo qute gladi kamewara, a u zlu vremenu kamewar spa{avao odmasovne smrti koja se vaqala preko poqa. Tu je svaki san odwihala kolijev-ka strepwe. “Sve ìvo uzdi{e pod jarmom trpqewa, no sve ìvi nadom uskori dolazak sre}e” (Sv. Vladika Nikolaj), jer tu se naj~e{}e suzom smo~i“crni hqeb krvqu po{krapani “tu nema nade bez razlika, niti ~asnog djelabez samopostradawa. Tu svako svoje nekom cijenom pla}a, neko du{om, a ne-ko i glavom, ponaj~e{}e sa oboje. Plati hajduk, plati i jatak, ali ponajvi-{e onaj ~ija je “hajdu~ija glasnija”.

Kao srpski nacionalista prohodao je uz rubove hercegova~kih bezdan-ki odakle ga je bosonoga mladost povela putem istine i pravde, stazom nasu-tom ideolo{kim tucanikom progona i robijawa. Bio je pod prismotrom ra-{qasta jezika svakog reìma, a svi su krwili qudsko dostojanstvo zatiru-}i slobodnu voqu naroda. Me|u Srbima nije imao drugih klevetnika osimonih “guja iz potaje” odraslih u wegovom krilu onih koji su politi~ki pro-hodali drè}i se ~vrsto za wegove nogavice.

Nije [e{eq otac Velike Srbije, ve} je wene me|e odredila srpskaistorijska sudbina. On je “samo”, u svom vaktu, prepoznao ukope, najdubqegrani~ne me|ike za koje istorija zna (poput onog u Jadovnu), koji su za svavremena ome|ili srpski etni~ki i istorijski prostor. To je Srbija, pa ko-liko god da je “velika”, uvijek je mawa od svojih masovnih strati{ta i gro-bqi{ta.

“@ive}i u svjetskoj krizi istine, la ̀potaje prvi korak ka ubistvu”(Arnet). U tom svijetu ostaju neporaèni mu~enici zla, nepravde i laì,jer su mu se suprotstavili idealima koje su visoko istakli iznad sopstve-nih ìvota. Hag je ameri~ka “pravda” na djelu ispri~ana pozajmqenim jezi-kom vatikanske inkvizicije, isto onako kao {to je “briga” za druge digla“za{titni~ku” misiju NATO kowice, lukavo ustrojene organizacije zajed-ni~kog zlo~ina~kog poduhvata, iza ~ijih kopita u galopu ostaje pusto{ hu-manitarnih katastrofa.

Za [e{eqa, koliko i za Milo{evi}a, od istinskog je zna~aja konsta-tacija ômskog: “Milo{evi}a nijesu mogli osuditi” (ali su mu presudile’nove patriote’ – izdajnici zemqe i naroda, preporu~uju}i se tako okupato-ru koji je naumio da porobi) “posqedwi kut Evrope koji se nije povinovaoameri~kom novoliberalnom programu”. Za obojicu patriota razli~itihideolo{kih boja “Sloboda je ciq koji mora biti ispred svih drugih ciqe-va. Taj ciq je ostvariv, jer je istina weno najmo}nije oru`je”.

Gdje srpski odrodi kade, tu |avo obavezno àwe, tu pravednici robuju,a nequdi likuju.

Jednom borac za pravdu i istinu, uvijek stradalnik. Na{e stradawe jestalna duhovna pobjeda nad izme}arstvom, uvijek pobjeda svjetla nad silamatame. Onaj ko ho}e da spozna samoga sebe, vaqalo bi da, kao ~ovjek, ispratikrvave tragove ovog mu~enika, od Zeni~ke tamnice do jo{ mra~nije Ha{keproklete avlije, od robije do robije, uvijek na vaskresu i tvoje slobode. Ta-


– 152 –

mo, ovaj zato~enik zapadnog civilizacijskog pomra~ewa, la`no optuènije istinom postao wihov beskompromisni tuìlac, dokazuju}i da je Hag sa-mo i jedino sud u kojem ubice presu|uju svojim nevinim srpskim `rtvama.Ako bi ovom najve}em mu~eniku na prelazu milenija sve “porekli”, ne mogumu krwiti, a kamoli poricati patriotizam i nesalomqivu snagu slobodna~ovjeka. Takvima kao on, ni~ija sjena ne pada na istinu, wegov jedini ma~,niti r|a na pravdu, wegov jedini {tit. Neporeciva je inteligencija i do-sqednost kojima se bori za trajnu istorijsku voqu srpskog naroda.

Tuè ga za sve ono za {to su sami tuìoci krivi, a ono za {to je “kriv”,to sami tuìteqi kriju. “Kriv” je jer je progovorio istinom “iz usta cije-la naroda”. Dok je god zemqa ispod zvijezda a du{a ispred tijela, i “hajduk{to tjera hajduke” bi}e nedohvatqiv za wihove mreè spletene jezikom la-ì i paklenom tamom duboko posrnula svijeta. To je stamen kojeg ni gromo-vi nijesu na~eli, a kamoli }e zloba pakla i ovog koliko poniènog tolikoi izopa~enog svijeta, izvajati wegovo obli~je po voqi i zadatku zlih duho-va. ̂ ovjek koji nije kadar gaziti preko tu|ih grobova je spreman da prije po-stane grob nego rob. Rano je spoznao da je qudski ìvot samo u prolazu izpraha u prah, a wegov jedini trag ostaje u mjeri u kojoj je na tom kratkom pro-putovawu, u dosluhu sa Bogom, bio ~ovjek me|u qudima.

“Neko bje{e...” Danas je to stamena qudeskara Vojislav [e{eq koji, ipod okovima, Promotejevom bakqom razgoni tmu{e za svjetlo nekih budu-}ih pokoqewa. Dok su svi za{li za Gole{ planinu, wegov barjak jo{ oba-sjavaju zraci slobode.

I zato “nateìte strune na guslama, jo{ ne znate {to ste uradili”.Uradili su ono {to svi ostali zajedno nijesu smjeli. Zadali su prvi udarac“adovu ̀ valu”, od kojeg je po~eo posrtati na samom rubu sopstvene propasti.

Znali su Srbi slobodari za guju ispod kamena, ali ne za onu iz potaje,jer nas je ujela ona ispod ku}nog praga.

P. S.Ma koliko god da se gadim {epurewa dediwskih “politpaunova” po vr-

tovima velikozapadnih ambasada, toliko bih bio sre}an da sam na tvom mje-stu iako znam da se mora biti neko (a ne svako) za to “stra{no mjesto”.

– • –

Petar N. i V. [tikovac, kwièvnik profesor je filozofije. Jedan je od osni-va~a Srpske demokratske stranke u Republici Srpskoj Krajini i prvi potpredsed-nik. Kao de~ak uspeo je da preìvi logore Jasenovac i Sisak.

Dr Jovan Pejin

U lavirintu –– slu~aj Srbija ili Vojislav [e{eq u HaguLavirint u Hagu – samoproklamovani Me|unarodni tribunal za ratne

zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji je moralno obele`je Evrope i NATO pakta skraja 20. i po~etka 21. veka.

Rasisti~ka Evropa ima slu~aj u lavirintu. Slu~aj ili `rtva se zoveSrbija i srpski narod a u zindanu ha{kog Minotaura ~ame Srbi, me|u koji-ma je i Vojislav [e{eq. Za{to ~ame Srbi u Hagu, me|u kojima je i dr Voji-slav [e{eq?

Marina Toman

– 153 –

âme jer su Srbi!Zato treba napraviti analizu Srbina, srpskih zemaqa, Srbije. Ne sa

verskog i nacionalnog, nego sa geopoliti~kog gledi{ta.Verski znamo – Jasenovac, Kragujevac, hladni dani na rekama Dunavu i

Tisi, jame i bunari!Geopolitika je konstanta koja se ne mewa, uvek je ista!Vojislav [e{eq je obnovio ideje i smer o geopoliti~koj budu}nosti

Srbije, srpskih zemaqa i Srba. Skinuo je naplavinu sa svesti Srba sa ko-sovskog zaveta i obnove dràve i naroda, ne Srbije na nebu, nego Srbije nazemqi i potrebe ujediwewa srpskih zemaqa.

Obnovio je posle pada komunizma srpsku geopoliti~ku konstantu! Tonije smeo da uradi! Otklawawe ideolo{ke naplavine sa svesti Srba je we-gova krivica.

Ovo nije smeo da u~ini!Zlo~in je po~inio govorom istine o pro{losti! Nije smeo da analizom

pro{losti utvr|uje istinu o sada{wosti! Znawe o pro{losti uti~e na gle-dawe u budu}nost. Srbi ne smeju da znaju svoju pro{lost, ne smeju da se raz-vijaju i da misle na budu}nost. Zato je Vojislav [e{eq morao da ode u Hag.

Postavqa se pitawe da li je dobro da Srbin zna o sebi ko je i {ta je, ko-liko je doprineo razvoju civilizacije, ko i koliko su ga ometali da ìvi iradi onako kako drugi narodi to ~ine i znaju o sebi! Da li je Vojislav [e-{eq, obnovom interesovawa o pro{losti svog naroda, radi budu}nosti pre-kr{io zakone nauke i morala? Da li je poznavawe politi~kih programa izpro{losti o poloàju Srba u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Slavoniji,Dalmaciji, Crnoj Gori, Staroj Srbiji (teritorije Kosovskog, Bitoqskog iSolunskog vilajeta pre 1912) pa i u samoj Srbiji – Vojvodini i Kosovu i Me-tohiji, o “Srbima tri zakona”, kako tvrdi Vuk Stefanovi} Karayi} ili la-`noj multinacionalnosti, greh?

Po Ha{kom tribunalu – jeste!Sudije–tuìteqi poku{avaju da nametnu a zatim dokaù krivicu Voji-

slavu [e{equ. Poku{avaju da mu nametnu branioca kako bi uspeli. Imajusvedoke na raspolagawu – eksperte. Svedoci neznalice i podmukli ostra-{}eni srbo`deri!

Srbo`derstvo se vidi po besmislenim neta~nostima. Srbi su nacisti!Nema dokaza za ovu tvrdwu, ali tuìoci imaju zadatak da to dokaù. Milo-{evi} je umro – nisu ni{ta dokazali. Vojislav [e{eq ne}e da pristane daga brani ha{ki advokat i dokazao je da nacifa{izam postoji u NATO pak-tu, Va{ingtonu, Londonu, Parizu, Brislu i Berlinu.

Sudije tuìoci svojim besmislenim pravnim formulacijama sami suuru{ili autoritet suda. Kada su ovo uo~ili, uspani~ili su se i primetilida Vojislav [e{eq ne po{tuje sud – a nepo{tovawe je krivi~no delo.

Vojislav [e{eq je pod sumwom da ne po{tuje sud!Zato ga sud drì u zatvoru, a sudije ne znaju jo{ koliko!Kao da ~ekaju da Ha{ki tribunal, Evropsku uniju, SAD i NATO pakt,

zbog svega re~enog, ne po~ne ceo svet da ismeva.


– 154 –

Ovo }e se desiti i generacije }e ismevati ha{ku pravdu, sudije i nared-bodavce. Generacije }e gledati Tribunal kao slugu Mamona ili srebroqubce.

Kako se ha{ki tuìoci bore protiv istine?Sudije istinu te{ko doìvqavaju i svom snagom nastoje da montiraju

neku “istinu”. Dovode belosvetske “eksperte” koji ni srpski jezik ne znaju,a jo{ mawe razumeju civilizacijsku podelu Balkana. Wihov “ekspertski na-laz” treba da dokaè zlo~ina~ki poduhvat Srba zato {to brane svoju drà-vu, slobodu, zemqu i porodicu, kako bi optuìli srpski narod u celini daje kriv za raspad Jugoslavije.

[ovinizam i rasizam Evropqana, Latina i Germana stvara mistifi-kaciju zapadnoevropske, boqe re}i anglosaksonske sudske prakse koju Voji-slav [e{eq treba da prihvati i da joj se povinuje. Ugrozili su mu qudskodostojanstvo poku{ajem da mu nature branioca, a zatim ose}awe inferior-nosti u odnosu na svedoke.

Vojislav [e{eq je uspeo logi~nim odgovorima i pitawima da anglo-saksonski na~in utvr|ivawa istine o Jugoslaviji i zlo~ina oruàne odbra-ne srpskog naroda dovede u pitawe, otkrije antisrpska ose}awa svedoka, daih natera da svoje spremqene laì posramqeno povuku i da ih svet vidi kaosrbo`dere – rasiste i fa{iste, {to je izazvalo otvoreno nezadovoqstvotuìlaca.

Ha{ki tribunal je opsednut politi~kim ciqem su|ewa i politi~kimciqem svojih finansijera, koji ~ak ni holandska advokatska komora ne pri-znaje za sud. Stav Tuìla{tva po~iva na antisrpskim mitovima i optuùjeSrbe za zlo~ine koji su izvr{eni nad wima! Vojislav [e{eq je na meti ta-kve tu`be.

Genocid nad Srbima izvr{en je u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i naKosovu i Metohiji, a ha{ki tuìteqi progla{avaju da su Srbi izvr{iocinad Hrvatima, Arbanasima i “Bo{wacima” ili muslimanima srpskog jezika.

Vrhunac cinizma Ha{kog tuìla{tva je optu`ba za etni~ko ~i{}eweHrvata u Vojvodini, gde nikakve ratne operacije nisu vo|ene ali je sprove-dena velika prevara.

Porodice rimokatolika Arbanasa i [okaca u Sremu i drugog porekla,koji su sebe proglasili za Hrvate, napravile su dogovore i ugovore sa Sr-bima o~ajnicima izbeglim iz Hrvatske i razmenile imovinu. Svoju imovi-nu Hrvati su razmenili za znatno vredniju od one koju su dali. Posle su pro-glasili da su razmenu izvr{ili pod pritiskom!

Genocid nad Srbima prati optu`ba da Srbi imaju pretenzije na Herce-govinu, Bosnu, Crnu Goru, Dalmaciju, Slavoniju, Liku, Baniju, Kordun,Srem, Barawu, Ba~ku, Banat, Staru Srbiju, Dubrovnik i Makedoniju.

Zaboravili su genocid nad Srbima u BJR Makedoniji koji neprekidnotraje od 1941. godine do danas!

Ovi tuìteqi i wihove gazde u NATO paktu smatraju mitom Kosovskiboj 1389, ustanak Srba u Banatu 1594. godine, kad su spaqene mo{ti svetogSave na Vra~aru, a mit im je i sudbina sve{tenika Kon~arevi}a koji je mo-rao da beì iz parohije u Dalmaciji da ga mleta~ke vlasti ne bi okovale i

Marina Toman

– 155 –

poslale na galiju zbog odbijawa da prihvati rimsku {izmu. Tako|e, mit je iproglas narodima Ilirika grofa \or|a Brankovi}a, koji ih je 1688. godi-ne pozvao da obnove Du{anovo carstvo, boj na Krusima 1796, ili Kara|or-|ev ustanak 1804. godine.

Da ponovimo, da li je mit Jasenovac, Kragujevac, Kraqevo, hercegova~-ke i druge jame, slavonski bunari, zale|ene reke Dunav i Tisa?

Ovo otkriva Vojislav [e{eq, ~upa iz zaborava i spre~ava da se Srbiuspavaju.

Napor intelektualno ograni~enih svedoka Ha{kog tribunala i istra-ìteqa usmeren je ka ciqu uni{tewa jednog naroda.

Sudanija u Hagu poku{ava da pravnim sredstvima falsifikuje srpskuistoriju i natera Srbe da tribunalsko “pravno-istorijsko nau~no dostig-nu}e” prihvate kao svoje i {ire po svetu.

Zbog neprihvatawa “pravno-istorijskog dostignu}a” Vojislav [e{eqtreba da ~ami u [eveningenu. Wegov povratak u javni ìvot Srbije i Srp-stva u celini je opasan. Srbi bi ponovo imali legendu koja hoda me|u wimai ispravili bi se.

Svoje stavove, slu`benici Ha{kog tribunala, o Srbima i wihovoj kri-vici za raspad Jugoslavije i sva zla koja su pratila zapadni Balkan, zasno-vali su na falsifikatima s ciqem ostvarewa namere da se osigura ekspan-zija balkanskih rimokatolika na ra~un pravoslavnih kojima }e pomo}i mu-slimani, i da pri tom izginu kao mawe vredan qudski materijal. Neka ginuumesto rimokatolika!

Raspaquju fantaziju suseda Srba i onih koji su otpali od Srba. Oku-pqaju ih i podstrekavaju na nove zlo~ine. Vojislav [e{eq svojom li~nomodbranom otkriva nameru i svrhu Tribunala. Pokazao je da tuìlac, sve ci-vilizacijske tekovine Srba, wihovo duhovno i kulturno nasle|e progla{a-va za mit, za dim, za ni{ta!

Sudije te{ko doìvqavaju srpsku istinu i svim silama nastoje da joj sesuprotstave relativizovawem ~iwenica i “krivicom” Vojislava [e{eqa.Na{li su “svedoke” i “svedoke eksperte” koji, umesto da potvrde optu`ni-cu, uhva}eni u laì i neznawu potvr|uju srpsku istinu.

Zato Vojislava [e{eqa treba odstraniti iz javnosti.Anglosaksonci su nekada nepo}udne gra|ane progawali na druge konti-

nente. Milan Stojadinovi}, jugoslovenski dràvqanin, iskusio je ovu me-ru 1941. godine. Sada treba doneti sudsku presudu Vojislavu [e{equ. Oslo-boditi ili – kriv je! [ta mu sledi – [eveningen, Vac u Ma|arskoj ili Gvan-tanamo na Kubi? Bilo gde, samo da ne bude u Srbiji i da nema nikakav dodirsa Srbima.

Ha{ka sudanija zato li~i na ma~ku koja juri sopstveni rep oko stoli-ce. Nabe|uje krivice Vojislavu [e{equ, etni~ko ~i{}ewe, seksualne ikrvne delikte, a ne kaè gde, ko i kako je izvr{io zlo~in pod [e{eqevimnadzorom.

Vojislav [e{eq je kriv {to je ìv. Kriv je {to ne prihvata evropskistav o Srbima i {to je razbio la`nu optu`nicu Tribunala.


– 156 –

Vojislav [e{eq je izvanredno velik individualista ~ije politi~kodelovawe se vidi u probu|enim srpskim zemqama. Ovo je wegova krivica.

Ha{ki tribunal i wegovi sponzori ne po{tuju nelatinskog i nerimo-germanskog ~oveka, a vrhunac uzroka netrpeqivosti je politi~ka delatnostVojislava [e{eqa koji poziva: “Srbi uspravite se!”

Sudije mo`da i ne znaju za falsifikate srpske istorije – ali svojim ra-dom u Tribunalu, tu`bama i ispitivawem svedoka ru{e dobro pripremqe-nu obmanu i svetska javnost se upoznaje sa falsifikovanom pozadinom su|ewa.

Sudije su mogle da se obaveste, obavestile su se ali ih istina o Srbimane interesuje. Wima je data latinogermanska vizija Balkana onako kako suje zamislili geopoliti~ki mislioci u Rimu, Be~u, Berlinu, Londonu i Pa-rizu. Va{ingtonu – dakako!

Treba opravdati rat rasisti~ke rimokatoli~ko-protestantske Evropei “nacije nacija” SAD protiv pravoslavnih Srba. Tako|e treba sakriti daje Jugoslavija bila osu|ena na smrt jo{ 1945. godine, ali je zbog ratnih pri-lika presuda odgo|ena. Nova prilika nije smela da se propusti posle padaBerlinskog zida 1989. godine. Ha{ki tribunal je dobio zadatak da stvorikrivicu. Krivica je lojalnost dràvi i odbrana naroda od “miroqubivog”NATO pakta koji je uzeo ma~ “Milosrdnog an|ela” u ruke. “Milosrdni an-|eo” je {ifra agresije a sveti Arhangel Mihajlo ìvi svetac koji je vodioi vodi Srbe u odbranu zemqe, ogwi{ta i porodice. “Milosrdni an|eo” jeizgubio bitku sa Arhangelom Mihajlom koji meri grehove qudi! U svakomslu~aju, ha{ki tuìteq nije uspeo da postavi optu`nicu na ~vrste temeqe,da imaginarnom vizijom civilizacijske granice na reci Drini dokaè kri-vicu Srba zbog prelaska preko iste.

Nisu se setili da civilizacijska granica izme|u istoka i zapada po~i-we u Raveni u Italiji i da se pruà na istok preko Istre na reku Dravu ipravcem wenog vodotoka do Karpata, gde se povija na sever i izbija na Bal-tik. Nije granica na reci Drini!

Vojislav [e{eq ni{ta drugo ne tvrdi, nego podvla~i civilizacijskugranicu istoka i zapada onako kako su je utvrdili nema~ki i drugi zapadnisociolozi. Skromniji od wih, po{tuje etni~ki prostor Srba koji se na za-pad proteè do linije Karlobag-Virovitica i reka Drava i daqe na istok.

Zato se Vojislav [e{eq pita da li ha{ka vizija o Srbima, koja nije us-pela da potkrepi i dokaè optu`nicu protiv wih kao krivaca za rat, dola-zi iz ~iste svesti tuìteqa i onih koji su 1999. godine, 26. marta, krenulida bombarduju Srbiju.

Vizija ha{kih sudija pokazala je unutra{we stawe NATO pakta. @eq-ni vojne pobede nad Srbima, naslednici poraènih Centralnih sila 1918,i Tre}eg Rajha 1945, pokrenuli su kampawu iz SAD radi ostvarewa geostra-tegijskih ciqeva koji danas nisu samo germanski – danas su evropski!? Su-dije su se oslonili na svoju viziju – viziju koja im zamagquje istinu!

Mo`da je ta vizija odraz wihove ̀ eqe da Vojislav [e{eq ostane u Ha-gu bez su|ewa. Na ovaj na~in zamaglili bi zlo~ine 1914-1918. i 1941-1945. go-dine, koji su uzroci gra|anskog rata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i naKosovu i Metohiji.

Marina Toman

– 157 –

Genocid!On ne vaì kada su Srbi u pitawu. Genocid ne zastareva u me|unarod-

nom pravu ali zastareva kada su Srbi u pitawu! Tako ho}e Ha{ki tribunal.Nasuprot Tribunalu, Vojislav [e{eq ho}e da svet sazna istinu o genocidu!

Ha{ki tribunal kao privatni sud, koji, da ponovimo, ni holandskiadvokati ne priznaju za sud, kao oru|e vi{ih sila je sredstvo da se ostvaribrisawe svesti Srba o sebi.

Ha{ki tribunal misaonim odlukama, pravnim nasiqem zastupa intere-se nekog ko nije prisutan u Evropi a stoji nad wom, ometa je u razvoju, wenojizgradwi i ure|ewu. Taj neko ne podnosi Evropu i sve one koji je brane.

Srbi su branili i brane Evropu. Vojislav [e{eq brani Evropu, wenukonzervativnu i revolucionarnu misao, weno civilizacijsko nasle|e. Za-to je u Hagu!

Besmislenu rasisti~ku evropsku agresivnost prema Srbima, Vojislav[e{eq je razbio. Dokazao je imperijalisti~ku ulogu SAD i da zapadnoe-vropska demokratija nije vi{e vode}a u svetu po{to se pretvorila u sop-stvenu suprotnost. Zato Vojislav [e{eq mora da bude odstrawen iz javnogìvota – treba ga “pridaviti” i skrajnuti!

Sudije ovo znaju. Odnosno, tokom su|ewa stekli su ovo saznawe.Progonstvo je zato sredstvo da Vojislav [e{eq ne bude blizu uzavre-

le srpske javnosti koja je ogor~ena na Anglosaksonce zbog niza prevara za-~iwenih krvoproli}em, po~ev od 27. marta 1941, komunisti~ke revolucijepod nadzorom Vinstona êr~ila, Brozove kroatodiktature i razbijawasrpskog naroda i srpske dràve.

Svaki svedok protiv Vojislava [e{eqa deo je ove politike. Ova poli-tika je toliko jaka da je potisla rasu|ivawe o svedocima onih koji su ihpripremali za svedo~ewe. Svedoci niti su znali o, niti su u~estvovali udoga|ajima koje Ha{ko tuìla{tvo stavqa na teret [e{equ. Nesre}ne tu-ìteqe i sudije, ~iwenice koje je izneo Vojislav [e{eq nisu podstakle nasudijsko rasu|ivawe i mi{qewe, ~ak ni wegove re~i da je u pitawu velikapoliti~ka prevara. Sudije u Hagu sistematski potiskuju svoje pravni~koznawe i profesionalni pristup su|ewu. Zato Vojislav [e{eq i daqe ~ami!

– • –

Dr Jovan Pejin zavr{io je studije savremene istorije. Od 2001. do 2002. godinebio je direktor Arhiva Srbije. Sada je zaposlen na mestu arhivskog savetnika.

Intervju –– dr Veselin \ureti}

Putokaz zavereni~kom svetu da je srpski narod jo{ ìv• Kako komentari{ete dosada{wi tok su|ewa dr Vojislavu [e{equ?– [e{eqa poznajem jo{ iz sarajevskih dana kao jednog visprenog poli-

ti~ara. Tada je zatalasao tada{wu politi~ku baru{tinu i povukao osnov-ne konstante na{e stvarnosti i na{e budu}nosti. E, to je ve} bilo opasnoi takvog ~oveka je trebalo onemogu}iti. Oni su wega doveli u Hag i ne pret-postavqaju}i da }e takav ~ovek, koga su oni doìvqavali kao jednu sirovi-


– 158 –

nu, na svetskoj politi~koj sceni, pred licem ~itavog sveta, postati svetio-nik Srpstva, u smislu povratka identiteta Srba koji je bio potisnut zbogsluganskog i kukavi~kog pona{awa srpskog naroda. Wegova odbrana se nemoè upore|ivati sa Milo{evi}evom, koji se opametio u Hagu. Za [e{e-qa se to ne moè re}i, jer znam da je on startovao kao nacionalista sa ja-snim ciqem, a to je da se u 20. veku ostvari nacionalni program, nikako na-silni~ki, nego kao odgovor na nacionalne izazove koji su trajali tokom ~i-tavog tog veka. [e{eq je svojom odbranom poni{tio sve argumente onih ko-ji su hteli da ga skinu sa srpske politi~ke scene i da produè politi~kosivilo do potpune fragmentacije Srbije i srpskih zemaqa.

• Karla del Ponte je u svojoj kwizi citirala \in|i}a koji je rekao:“Vodite ga i ne vra}ajte ga.” Smatrate li da je optu`nica protiv dr [e{e-qa zapravo politi~ki motivisana?

– Samo utamni~ewe Vojislava [e{eqa je neobi~an doga|aj koji sadr-ì i svoju odre|enu logiku jer je tada{wa vlast mo`da nastojala i fizi~-ki da ga ukloni, po{to na politi~kom planu nije mogla da mu se suprotsta-vi. Reìm se po~eo sudarati sa stvarno{}u koja je pokazivala wihovu slu-gansku poziciju u odnosu na zapadni svet. To je iritiralo nosioce vlasti, aposebno to {to ih je na takvu poziciju podse}ao [e{eq, iza koga je ve} sta-jala dosta obnovqena i sna`na Srpska radikalna stranka. Ako uzmemo u ob-zir i izjavu Karle del Ponte, [e{eq je bio velika smetwa za ostvarivawezapadne politike, koja je èlela po svaku cenu da prona|e politi~ke polu-ge u Srbiji i Srpstvu koje }e preko Milo{evi}evog reìma rehabilitova-ti wen zlo~ina~ki poduhvat, da bi se opravdali pred istorijom, da bi poka-zali da i sami Srbi priznaju da je napad 1999. godine bio opravdan. U pona-{awu tog {arenog dru{tva napravqeni su takvi istorijski proma{aji ko-ji }e pratiti te qude, kao i wihove generacije. Naime, oni su svojim izjava-ma preko Milo{evi}a optuìli mu~eni~ki srpski narod svuda, a naro~i-to na Kosovu i Metohiji, tako da se pokazalo da je Milo{evi} taj koji je, ustvari, izazvao dramu na Kosovu i Metohiji, a Zapad je taj koji je spasio Al-bance ugwetene od strane Milo{evi}evog reìma. A istorijska ~iwenicaje nepobitna, a to je da imamo na Kosmetu kontinuitet zlo~ina nad srpskimnarodom i da se on moè pratiti bar od po~etka 19. veka, ali i ranije. Ume-sto da je reìm, koji je do{ao na vlast, iskoristio svoju situaciju i rekaoda je Milo{evi} kriv ne zbog toga {to mu Zapad prigovara, nego zbog toga{to posao nije zavr{io, {to pobedu nije doveo do kraja, oni su mu prika~i-li da je on kriv za genocid nad narodom koji je vr{io genocid nad Srbimanajmawe 100 do 150 godina. To je istorijski proma{aj koji se ne moè zabo-raviti. [e{eq je bio velika smetwa, jer Zapad je dobro procenio situaci-ju i video da se preko [e{eqa, odnosno ~oveka koji personifikuje jednu ve-liku stranku, kvare wihovi ra~uni. Pokojni \in|i} je to uradio, uverensam, ne zbog toga da bi pokazao svoje izdajni~ko lice pred Zapadom, ve} dapokaè svoje egoisti~ko, partijsko lice. I zato je on rekao Karli del Pon-te – “Vodite ga!” Nesre}nik nije znao da je tim ~inom, u stvari, dao wimaadute da preko [e{eqa obave svoj posao, i da na srpsku politi~ku pozorni-

Marina Toman

– 159 –

cu dovedu poslu{nike koji }e uraditi ono {to su i radili svih ovih godi-na i doveli nas do dana{weg sumraka. \in|i} je pred smrt o~igledno sagle-dao taj svoj proma{aj, pa je poku{ao da napravi nekakav kompromis na Ko-sovu i Metohiji, po{tapaju}i se i nekim ]osi}evim idejama, ali sve se tozavr{ilo wegovom tragedijom. Zapad je zatvorio i problem Crne Gore iovo {areno dru{tvo je bilo nesposobno da kaè da je to crvena linija i da}emo morati da organizujemo referendum. Oni su prepustili nekakvoj Ve-necijanskoj komisiji, nekakvim mangupima, da odlu~uju o sudbini vitalnogdela srpskog naroda. S druge strane, oni su na Kosovu i Metohiji nastavi-li, mimo svog me|unarodnog prava, da obavqaju poslove i sada su pokrenuliproblem Vojvodine. To je sastavni deo jednog velikog scenarija koji trebaostvariti upravo zbog toga {to nema na srpskoj politi~koj sceni dr~ne va-rijante koja bi tome stala na put.

• Moèmo li onda da tvrdimo da Zapadu smeta povratak dr [e{eqa uSrbiju?

– Od samog utamni~ewa Vojislava [e{eqa, Zapad je imao na umu samojedan ciq koji je i ostvario, a to je da izazove rascep u Srpskoj radikalnojstranci. Danas se srpska politi~ka scena, sa gledi{ta odnosa prema radi-kalima, deli na srbijansku i srpsku. Srbijanska politi~ka scena je zatvara-we Srpstva u okvire Srbije, a to zna~i kidawe krila srpskom narodu. To jeuzrok nestajawa srpskog naroda i uzrok propasti Srbije, jer Srbija se bra-nila celinom Srpstva i, pre svega, krilima Srpstva. Radikali treba da zna-ju i kaù da ona odvojena struja, u stvari, svodi koncept Srpske radikalnestranke oko srbijanstva, oduzima Srbiji krila pomo}u kojih ona moè da seodbrani, odnosno spre~i ovu dezintegraciju i Crne Gore, i Kosova i Meto-hije i Vojvodine. A druga politika, koju sprovode radikali, jeste srpska u{irem smislu te re~i i ona je sledbenik Vojislava [e{eqa, zato {to Srp-stvo Vojislava [e{eqa nije velikosrpstvo u jednom austrougarskom ilivatikanskom smislu, nego je to Srpstvo u smislu definicije srpskog naro-da onako kako ga je definisao Vuk Stefanovi} Karayi} – kao naroda triveroispovesti. Sada treba demistifikovati ovu veliku igru, radikali mo-raju da pokaù zube, ne u smislu nekih ratnohu{ka{kih akcija, ali morajuda stave do znawa prvo da je stranka i narod kao celina, svestan ~iweniceda je u pitawu velika zavera, da je Srpska radikalna stranka ̀ rtva ove stra-tegije koja èli da sa srpske politi~ke scene ukloni Srpstvo, srpska ose-}awa i srpska htewa. Na javnoj sceni Srbije ima mnogo vi{e budala nego uwenoj celokupnoj istoriji. Mi treba da se jasno odredimo i odnos Srpskeradikalne stranke prema situaciji mora biti odnos koji }e raznim demon-stracijama pokazivati da je srpski narod ̀ iv, mobilan i da }e srpski narodkad-tad da se brani, da traì upori{ta, da ~eka da ozdravi Rusija, Kina isvet koji je isto tako ugroèn od imperijalisti~kih projekata kao {to smomi. Ja sam Rusima rekao da su oni krivi za na{u tragediju, ali da ih ja nekrivim jer su oni prvi upali u ideolo{ku maglu{tinu tu|inskog karakte-ra, a mi smo sledili Rusiju bez obzira kakva je. Vrlo je zna~ajno da radika-li ~esto pi{u pisma ruskim liderima, Ruskoj dumi, Ruskoj pravoslavnoj cr-


– 160 –

kvi. Pametni Rusi su mi rekli: “Dok dete ne zapla~e, majka ne obra}a pa`wuna wega”. Rusija je pro{la kroz skoro jedno stole}e raspame}enosti, razdu-hovqenosti i ona se ubrzano obnavqa tek posledwih 10 godina. Mislim daradikali treba da stave do znawa da ne}e tolerisati zavereni~ko pona{a-we prema srpskom narodu, koje se u slu~aju Vojislava [e{eqa manifestujeu svim segmentima optu`nice. Svaki fragment na{e istorije je zavereni~-kog karaktera. Vojislav [e{eq je svetionik koji pokazuje tom kalkulant-skom i zavereni~kom svetu da mi jo{ nismo propali i svaki wegov poteztreba da se proprati masovnim demonstracijama. [e{eq je jedan vispren~ovek koji je trebalo da ìvi pre 150 godina, da bude isto ono {to i Kara-|or|e, da podigne Srbe iz mrtvila.

– • –

Akademik Veselin \ureti} je doktor istorijskih nauka. Autor je velikog bro-ja kwiga iz srpske istorije i vi{e od stotinu ~lanaka i studija. Napisao je brojnenau~ne elaborate za razne me|unarodne organizacije. Dobitnik je nagrade “Slobo-dan Jovanovi}”, koja mu je dodeqena 1992. godine za kwigu “Saveznici i jugosloven-ska ratna drama”. Odlikovan je krstom milosr|a Republike Srpske, ordenom We-go{a prvoga reda, medaqom ~asti i rodoqubqa. Po~asni je senator Republike Srp-ske i specijalni savetnik Vlade RSK u progonstvu.

Intervju –– Milorad Vu~eli}, politi~ar i novinar

Tribunal u slu`bi srpskog reìmaSvi procesi pred Ha{kim tribunalom tako su postavqeni da su pre

svega protiv srpskog naroda. Tribunal ne vr{i tu svoju deklarativnu name-nu, ili svoj ciq koji je imao, da izvr{i pomirewe naroda na Balkanu, ve}naprotiv, ovaj sud zao{trava odnose na ovim prostorima. U svemu tome, srp-ski narod je `rtva.

Milorad Vu~eli} direktor i glavni i urednik nedeqnika “Pe~at” oce-wuje da je antisrpstvo jedna od op{tih karakteristika Ha{kog suda.

– Sam proces protiv dr Vojislava [e{eqa specifi~an je u odnosu nasve druge, i kao takav se izdvaja. Pred Tribunalom se sudi dràvnom i po-liti~kom vrhu Srbije iz devedesetih godina, uglavnom socijalistima, gene-ralima, predsednicima vlade. Sudilo se i samom predsedniku SlobodanuMilo{evi}u i sudi se, naravno, Vojislavu [e{equ, koji je u to vreme biou opoziciji. [e{eq u toj poziciji nije mogao da nare|uje vojnim jedinica-ma, parlamentu, policiji, jer je tada bio samo poslanik.

Sa druge strane, na teret mu se stavqa ~ist verbalni politi~ki delikt.“Verbalni delikt” bi mogao da preraste u dràvni i politi~ki iskqu~ivoukoliko bi optuèni imao sredstva da takvu svoju ideju izvr{i. Pritom,“verbalni delikt” bio je karakteristi~an za ranije, komunisti~ke reìme,a Hag ga danas uvodi u svoju praksu.

• Po ~emu je, prema va{em mi{qewu, slu~aj dr Vojislava [e{eqa do-datno specifi~an?

– Druga osobenost slu~aja [e{eq je to {to je lider Srpske radikalnestranke samostalno oti{ao u Ha{ki tribunal, i to sa jednom jasnom name-

Marina Toman

– 161 –

rom – da iznutra, u trbuhu Tribunala, razgradi taj sud, zapo~ne wegovo uni-{tavawe i da pokaè sav wegov besmisao.

Tre}a osobenost koja ga izdvaja je, da je on jedini ~ovek ~iji je trag ostaozapisan u delima biv{e tuìteqke Karle del Ponte, koja se prise}a da jelider Srpske radikalne stranke, upravo po nalogu srpskih vlasti, poslat uHag. Znamo da se ha{ke optu`nice najve}im delom pi{u u Beogradu i dasrpska vlast, svesrdno pomaè Ha{kom tuìla{tvu.

êtvrti element po kojem se [e{eqev slu~aj izdvaja je {to je on i da-qe potpuno politi~ki ìv ~ovek. Ne samo {to je fizi~ki ìv, {to je, na-ravno, dobro, nego, za razliku od Milo{evi}a, i politi~ki ìv, na ~elustranke koja je i daqe najja~a opoziciona partija. Lider radikala je poli-ti~ki jo{ aktivan i uticajan u politi~kom ìvotu Srbije, a naravno, satim je negde vezana i wegova sudbina u Hagu. Povratak u Srbiju, nesumwivodonosi i oja~awe wegovoj politi~koj stranci i o~igledno je da sud sada po-kazuje neku drugu politi~ku dimenziju, koju raniji procesi nisu imali. Saizuzetkom Milo{evi}a, koji je ubijen, ali koji je mawe-vi{e, pred kraj ̀ i-vota li{en svojih funkcija, bez fakti~kog uticaja, izgubiv{i i kriti~-nost u rukovodstvu partije.

Jo{ jedna dimenzija se ogleda u tome {to je podelom Srpske radikalnestranke do{lo do ozbiqnog naru{avawa politi~kog sistema u Srbiji. Ras-kol [e{eqeve stranke doveo je do gotovo fatalnih posledica. U Srbiji ukojoj bi Srpska radikalna stranka ostala celovita i jaka, ne bi bilo mogu-}e da se dogodi sve ovo {to se de{ava posledwih pola, pa i celu godinu. Mi-slim na radikalno ru{ewe i institucija Srbije i srpskog nacionalnog idràvnog interesa. Rasturena je opozicija, koja je bila toliko jaka i sna`nada ovda{wi reìm verovatno ne bi opstao.

U osobenosti [e{eqevog slu~aja, nova dimenzija bila bi wegov even-tualni povratak u Srbiju. Danas je ve} evidentno da Ha{ki tribunal dokraja pokazuje svoju politi~ku prirodu i svoje politi~ko bi}e, pored svihostalih stvari. A svoju narav i namere iskazuju tako {to tokom jednog pro-cesa postavqaju jo{ jedan, proces za nepo{tovawe Tribunala, koji im fak-ti~ki sluì da lidera najve}e opozicione stranke i daqe zadràvaju u Ha-gu. Pritom je dr Vojislav [e{eq intelektualac koji zapisuje i objavqujesvoja dela. To je osobina koja ne krasi ostale ha{ke optuènike, sem dr Ra-dovana Karayi}a. [e{eqeva specifi~nost je u tome {to preko svojih kwi-ga, dela koja objavquje u Srbiji, tako|e ima jak uticaj.

• Kakvi su va{i utisci o [e{eqevoj odbrani pred Ha{kim tribunalom?– Prvi utisak koji [e{eq ostavqa u tom Hagu je, u stvari, wegova zai-

sta briqantna odbrana pred tim sudom. On je demonstrirao jedan bri-qantan na~in odbrane, koji se potpuno razlikuje od Milo{evi}evog. Sem ujednoj stvari – odbrani srpskog nacionalnog interesa. Pristupio je drugojvrsti na~ina odbrane. Dok Milo{evi} nije dao nikoga, zbog svoje speci-fi~ne uloge {efa dràve, koji je branio dràvne institucije s kojima jeimao veze i kojima je komandovao, [e{eq je, me|utim, i{ao u razobli~ava-we laì. U svakom slu~aju velikom argumentacijom, ogromnom snagom, po-


– 162 –

znavawem optu`nice... To je va`na dimenzija wegovog procesa, jer ti ratnisukobi i prate}e pojave nikada nisu tako ogoqeno prikazani. Zavr{ava seizvo|ewe dokaza tuìla{tva, a on kaè “ja odustajem od izvo|ewa svedokaodbrane!” [ta }e mu? Masa vrhunskih svedoka se pretvorila u svedoke od-brane. Pritom ne govorim o onim laòvima koji su se javqali iz Bosne ineta~nostima koje je javnost, mawe-vi{e, videla.

I za kraj bih u ovoj oblasti razobli~avawa zakqu~io da je dr [e{eqsve vreme svoje odbrane, na neki na~in, iskoristio i za ozna~avawe nekihdemarkacionih linija unutar same Srbije, govore}i o aktivnom politi~-kom ìvotu, u okviru kojeg je diskvalifikovao odre|ene persone, govorioo marionetskoj vladi i tako daqe.

• S obzirom na sve {to ste naveli, verujete li u skori povratak Voji-slava [e{eqa u Srbiju i kakve bi bile posledice wegovog povratka?

– Da, ako se on u to uzda i veruje. Mislim da je srpska javnost postalaprevi{e skepti~na. Ne o~ekuje. Naravno, u Hagu }e u~initi sve da ga zadr-è u zatvoru, ali jednostavno – mislim da }e do}i. Na kraju svega toga po-stoji i to posledwe isku{ewe koje je pred nama – [e{eqev povratak u po-liti~ki ìvot. Vojislav [e{eq je, za potencijalnog dràvnika i politi-~ara, u najboqim godinama i zato }e, naravno, ukoliko se vrati, izazvati od-re|enu vrstu politi~kog rusvaja. Moram da priznam da me li~no, ~ak i u li-terarnom smislu, privla~i znatièqa i nevi|ena glad za wegovim povrat-kom u Srbiju. Ne samo kako }e biti do~ekan, ve} i sve ono {to }e iz tog po-vratka proiste}i za wegove politi~ke protivnike. Pretpostavqam da ne-ma nikog u Srbiji ko taj povratak ne i{~ekuje sa velikom znatièqom, bezobzira da li se politi~ki slaè sa wim. Li~no sam na strani svih onih ko-ji su u Hagu.

Druga dimenzija wegovog povratka bila bi automatsko ja~awe Srpskeradikalne stranke, jednog patriotskog nacionalnog bloka. To su razlozizbog kojih }e wega mo`da ipak zadràti tamo, ali mislim da }e pravna, jav-na i kriti~ka svest u svetu dosti}i takve razmere da }e biti izuzetno te-{ko opravdati [e{eqev boravak tamo.

• Smatrate li da se dr Vojislavu [e{equ flagrantno kr{e qudskaprava?

–– Kada se govori o kr{ewu qudskih prava, prof. dr Vojislav [e{eq jesvoja prava ~uvao {trajkom gla|u. Li~no sam jednom {trajkovao 15 dana, ta-ko da znam {ta je {trajk, a on je bio na ivici ìvota i smrti. Ipak, imao jemisiju, ciq, zadatak... i {trajkovao je po cenu ìvota.

Upravo na primeru [e{eqa pokazuje se ta drasti~nost kr{ewa proce-snih i qudskih prava, i to ne samo pona{awe samog Haga, ve} i ~itavog tognevladinog sektora koji je on uspeo da razori. Stoga, bi}e to i wihov poraz,jer kada je u pitawu [e{eq, ti “nevladini” su radili vi{e nego sam Hag, daga optuè.

[e{eq je tako, na neki na~in kao {to je to bio Slobodan Milo{evi},postao vrsta paradigme. Milo{evi} je bio to {to je bio, zato {to je bio dr-àvnik. Druga paradigma je Vojislav [e{eq i sve ono {to se u wegovom

Marina Toman

– 163 –

slu~aju dogodilo. To je jedna kompletna osobena formula wegovog pona{a-wa koja li~i na wega. Ono {to je najva`nije je da Vojislav [e{eq ima vi-ziju. Velike politi~are, qude koji ho}e ozbiqno da se bave politikom, odpamtiveka, mora da motivi{e vizija. [e{eq ima odre|enu viziju – vizijuideologije srpskog nacionalizma, zbog koje je on sve to {to jeste. Druge pre-preke ne vidi, niti su mu va`ne. Kada ~ovek ima viziju, potpuno je nekorup-tivan, a iz toga mogu, naravno, da slede neke opasnosti.

– • –

Milorad Vu~eli} je diplomirani pravnik. Nekada{wi generalni direktorRadio-televizije Srbije, danas je direktor i glavni urednik nedeqnika “Pe~at”.Bio je blizak saradnik Slobodana Milo{evi}a i potpredsednik SPS-a.

Prof. dr Hristivoje Pej~i}

Dobrovoqno robijawe nameravanog ujediniteqa: posledice i mogu}nosti

Odlazak, pre {est godina, profesora Vojislava [e{eqa u Ha{ki sudpo svojoj voqi je bio hrabar potez, ali i nedovoqno promi{qen po momshvatawu. Nije bila u pitawu sumwa da dr [e{eq dokaè istinu i odbra-ni se od zlonamernih optu`bi u vremenu velikog, nadolaze}eg zla koje sevaqalo naro~ito sa Zapada. Nije bio problem u poverewu da li on moè dase odbrani, da li }e on da “pobedi Ha{ki tribunal”, nego je muka kako da ondobije napismeno o toj “pobedi”, kada je “Ha{ki” sud jo{ 1999. godine bio,po sastavqa~u wegovog izvornog statusa, M. [arfa, izvr{ioca naloga Me-dlin Olbrajt, “mogu}e korisno politi~ko oru|e”.1) Oru|e, protiv koga?Protiv slovenskopravoslavnog sveta, protiv koga drugog? Iskustvo je todokazalo. Ali to je bilo doku~ivo za obave{tene doma}e nau~nike, istra-ìva~e. Nau~ni skup ili istraìva~ki projekat, a ne “miting”, mogao je dadâracionalni odgovor na pitawe da li je ve}a korist ili {teta od odlaskaprofesora [e{eqa u Hag pre nego {to je doneo li~nu odluku. Wemu ne mo-è da se ospori pravo na izbor li~ne odluke, ali posledice wegove odlukese ne ti~u samo wega i wegove porodice, nego i Srbije, odnosno slovensko-pravoslavnog sveta.

Za “ha{ku” optu`nicu protiv profesora [e{eqa javno je izno{ena,~ak i u Narodnoj skup{tini Srbije, zasluga svojevremenog predsednika vla-de Srbije Zorana \in|i}a, “nema~kog ~oveka”2), (“Vodite ga i ne vra}ajtega”). Ove re~i koje mu se pripisuju nisu javno opovrgnute. Ako je tako, re~je o izdaji. Prozapadwa~ki politi~ar, koji je bio sklon izvr{avawu “doma-}ih zadataka”, izdao je svog dràvqanina koji je politi~ar s ujediniteq-skom orijentacijom na ra~un ideje prozapadwa~ewa pravoslavne Srbije.

Wegov {estogodi{wi boravak u ha{koj tamnici je imao razli~itogu~inka. Wegova odbrana je podsticaj pravnicima i ohrabrewe ugroènomsrpstvu, slovenskom i uop{te pravdoqubivom svetu. Spremnost na `rtvo-vawe svog ìvota, {trajkovawem gla|u do smrti, radi pravde, ostvarivawaprava koja mu pripadaju i takvo suprotstavqawe poniàvawu ga ~ine kan-


– 164 –

didatom za legendu. Ono {to je za izuzetno po{tovawe, u tamni~kim uslo-vima je napisao jo{ nekoliko obimnih kwiga, ~ime je potvrdio neverovat-nu istraìva~ku i spisateqsku energiju.

Povodom boravka u tamnici profesora [e{eqa i dràvnog vo|stvanapadnute evropske i slovenske dràve, Srbije, odnosno Jugoslavije, pripokazanom deqewu pravde na na~in koja zabriwava pravdoqubivi svet, ni-je bilo takve javne solidarnosti koja je primerena wihovom dràvni~komnivou i dru{tvenom poloàju. Doma}i politi~ari bi u ovom pogledu moglida uzmu u obzir reagovawe slu`benog Va{ingtona u slu~aju tu~e izme|u jed-nog Srbina i Amerikanca, koje je bilo usmereno prema dràvi Srbiji.

Za vreme svog dobrovoqnog robijawa, on je imao ograni~ewa da vodistranku onako kako bi mo`da ~inio da je na slobodi. Za vreme wegovog tam-novawa, najve}a srbijanska stranka ~iji je on predsednik, Srpska radikal-na stranka, nalazila se na udaru razaraju}eg dejstva sa vi{e strana. Insti-tuti, tajne slu`be i zvani~nici dràva usmerenih na podrivawe Srbije, atime i najve}e stranke ujediniteqske orijentacije u woj, razradili su me-tode za razbijawe jedinstva ove stranke. Najpre su na{li na~ina da izstranke iza|e gradona~elnik Novog Sada, ~lan ove stranke. Zatim je pot-predsednik stranke, koga je “zahvatila zapadwa~ka reka” i iluzija “usprav-no u Evropu”,3) uneo razdor i podelu u stranci, u~iniv{i izdaju stvarawemparalelnog poslani~kog kluba. Uz podr{ku, ~iju pozadinu nije te{ko raza-znati, smawio je broj poslanika SRS u Narodnoj skup{tini Srbije i osno-vao novu, {to zna~i suparni~ku stranku i onoj stranci ~iji je bio doju~era-{wi potpredsednik, zadràv{i poslani~ka mesta pod imenom nove stran-ke, za koju bira~i nisu glasali. U posledwe vreme je u toku akcija uklawa-wa radikala iz u~e{}a u vr{ewu vlasti u op{tinama gde je to mogu}e u Sr-biji.

Odsustvo predsednika stranke u neposrednom organizovawu wenog ra-da ostavqa prostor za labavqewe discipline, ~ak i za podriva~ko poteze,~iji je primer pomenuto izvr{eno izdajstvo od strane potpredsednikastranke. Mogu}e je da izostane potreban nivo aktivnosti na unapre|ewu or-ganizacije i delovawa stranke, mogu}e je da izostane samopro~i{}avawe.To moè da ima {tetnih posledica, jer mangupi u svojim redovima mogu dabudu opasniji od suparnika. Ovo se potvrdilo u slu~aju biv{eg potpredsed-nika stranke, ali ne radi se ovde o jedinom mangupu. Samopro~i{}avawe ija~awe stranke je mogu}e jedino demokratskim unutarstrana~kim izborima,onda kada izbor strana~kih funkcionera na svim nivoima bude izvr{en iz-me|u dva ili vi{e kandidata, pismenim putem (“tajnim glasawem”). Takviizbori jedino mogu da osveè i da oja~aju stranku. Tako izabrani funkcio-neri na vi{em nivou, u uslovima konkurencije, mogu i treba nadzorom daomogu}e isti na~in izbora funkcionera na nièm strana~kom nivou.

U vreme tamnovawa profesora [e{eqa, predsednika dosada najve}epoliti~ke stranke u Srbiji, desili su se brojni doga|aji koji uve}avaju re-zultate na poqu postojanog poniàvawa Srbije i dugoro~no veoma {tetnogsrozavawa samopo{tovawa dràvqana Srbije, odnosno Srba i drugih Srbi-

Marina Toman

– 165 –

janaca. Za o~ekivawe je da bi on neposrednim politi~kim delovawem, kaopredsednik najve}e stranke, doprinosio odvra}awu od politike koja vodistvarawu bezna|a koje, izgleda, nikada nije bilo ve}e u narodu.

Kakav moè da bude ishod su|ewa profesoru [e{equ u Hagu? Mojao~ekivawa nisu ohrabruju}a. Pravo je pitawe kako da izvu~e ìvu glavuodakle neki pravoslavni Srbi nisu ̀ ivi iza{li. Nema anketa, ali na osno-vu skorog iskustva sa ha{kom pravdom, ni mi{qewe u narodu koje je doprlodo mene nije tako|e nimalo optimisti~ko. Posebna oteàvaju}a okolnostje za wega zastupawe ideje ujediwewa koja nije popularna za pozadinu Ha-{kog suda. Da li moè da se u~ini ne{to vi{e za slobodu dobrovoqnog ro-bija{a za stvar Srbije, ugroènog Srpstva, podrivane slovenske i sloven-skopravoslavne civilizacije? Protestni skupovi na kojima u~estvuju po-liti~ari i prosve}eniji qudi u Beogradu nisu dovoqni za podsticaj {iremsvetskom javnom mwewu u potrazi za pravdom. Tek skupovi solidarnosti umnogim dràvama, pre svega u slovenskim, najpre u slovenskopravoslavnimi pravoslavnim dràvama mogu da imaju ve}i u~inak.

– • –

Hristivoje Pej~i}, ekonomista, redovni je profesor Univerziteta u Pri{ti-ni. Bio je dekan Poqoprivrednog fakulteta ovog univerziteta. Rukovodilac je is-traìva~kog projekta Ministarstva za nauku Republike Srbije. ^lan je redakcij-skih odbora i izdava~kih saveta u vi{e nau~nih ~asopisa. Napomene:1) âvo{ki, K. “U slu`bi NATO”, Pe~at, 53, 2009, str. 16.2) Ivanovi}, @, Zoran \in|i} u mreì mafije, Beletra, Beograd, 2004, str. 119.3) Srbija moè samo da bude, {to bi rekao Valer{tajn, u grupi koju ~ine “tre}e-

razredni ~lanovi koji se hrane doba~enim komadima sa stola za kojim piruju va-`niji ~lanovi porodice”: Zinovjev, A, Zapad, fenomen zapadwa{tva, Na{ dom,Beograd, 2002, str. 306.

Doc. dr Uro{ [uvakovi}

Dr Vojislav [e{eq –– suàw ““novog svetskog poretka””Tzv. Ha{ki tribunal1) i su|ewa Srpstvu2) koja se u wemu odigravaju, ne

mogu se posmatrati izdvojeno od nastojawa Amerike da usmeri proces glo-balizacije u pravcu uspostavqawa “novog svetskog poretka”. Imaju}i to uvidu, u ovom }emo se radu pozabaviti najpre definisawem pojma “novog svet-skog poretka”, wegovim odnosom prema procesu globalizacije, institucija-ma koje su stavqene u funkciju ostvarewa “novog svetskog poretka” i u tomkontekstu tzv. Ha{kim tribunalom i su|ewima koja su se u wemu odvijala iodvijaju.

I

“Novi svetski poredak” ozna~ava te`wu i prakti~an poku{aj nameta-wa ameri~kih vrednosti (politi~kih, kulturnih, dru{tvenih, privred-nih...) ~itavom svetu, prioritetnu realizaciju svih nacionalnih, naro~itovojno-politi~kih i privrednih, ameri~kih interesa i ciqeva3), bez obzirana wihov domet – od takti~kih do strate{kih, uz beskrupulozan poku{aj da


– 166 –

se svaki od wih proglasi planetarnim i da se interesi i ciqevi drugih dr-àva savremenog sveta u potpunosti pot~ine ameri~kim interesima i ci-qevima.4) Radi realizacije ovoga ne biraju se sredstva. Na unutra{wemplanu, od osnivawa i finansirawa “nezavisnih” medija koji afirmi{u ovevrednosti, interese i ciqeve5), korumpirawa politi~ara, politi~kih par-tija i vi|enijih intelektualaca6), koji potpuno nekriti~ki, rukovo|eniutilitarnim razlozima, prihvataju ideje i ciqeve “mondijalizma” i “novogsvetskog poretka”, preko raspirivawa razli~itih nacionalizama i pruà-wa podr{ke raznim separatisti~kim zahtevima koji su “obrazloèni” na-cionalnim ili religijskim razlozima, do davawa materijalno-finansij-skih sredstava, formirawa, organizovawa i obu~avawa odre|enih terori-sti~kih organizacija ~ije je delovawe usmereno protiv teritorijalnog in-tegriteta, dràvnog suvereniteta i ustavnog poretka zemqe o kojoj je re~.Na spoqnopoliti~kom planu primewuju se tako|e sve metode – od diplo-matskih pritisaka, pretwi i uvo|ewa politi~kih i ekonomskih sankcijaprotiv odre|ene dràve, pa do klasi~ne vojne agresije na zemqu koja ne pri-staje da se pokori ameri~koj tiraniji.7) Re~ je, dakle, o najnovijem oblikuimperijalizma i hegemonizma koji po~iva na ~iwenici privredno-ekonom-ske, politi~ke i vojne suprematije SAD u savremenom svetu.

Iako je proces nametawa “novog svetskog poretka” u toku, jasno je da sedo danas mogu izdvojiti wegove tri faze, po hronolo{kom kriterijumu, ko-je su nastale sa stalnim ja~awem unipolarnosti kao karakteristike me|u-narodnih odnosa8).

Prva faza jeste period “perestrojke”, kada se na ~elu CK KPSS nala-zi M. S. Gorba~ov. Ova politika je, u svojoj su{tini, predstavqala “vester-nizaciju”, “amerikanizaciju” sovjetskog dru{tva. Promovi{u se radikalneprivredno-politi~ke reforme, pre svega kroz brz prelazak na trì{nuprivredu, brzo sprovo|ewe privatizacije, ukidaju se gotovo sve mere soci-jalne za{tite gra|ana. To sve dovodi do drasti~nog pada ìvotnog standar-da gra|ana, poskupqewa proizvoda {iroke potro{we i nesta{ica osnov-nih ̀ ivotnih namirnica (hleba, na primer), {to zemqu dovodi do ivice so-cijalne eksplozije. Zvani~no se promovi{e “otvarawe SSSR-a prema Zapa-du”, dok se sa zapadne strane “daju podsticaji” i “sna`no insistira na na-stavku reformi”, uz podvla~ewe potrebe za afirmacijom qudskih prava,politi~kim i svojinskim pluralizmom, itd. Znaju}i za ekonomske proble-me u kojima se sovjetsko dru{tvo nalazi, Amerika i weni saveznici obe}a-vaju povoqne kreditno-finansijske aran`mane, jasno ih uslovqavaju}i po-liti~kim i vojnim ustupcima, pri tom lansiraju}i tezu o “strate{kompartnerstvu” SSSR i SAD. Ono se obrazlaè “postojawem identi~nostiinteresa” dve supersile, stavom da su ove dve dràve najodgovornije za bez-bednost u savremenom svetu, pa iz toga proisti~e potreba za “partner-stvom”. Objavquju}i “kraj hladnog rata” vode se razgovori i postiù dogo-vori o “partnerskom” smawewu nuklearnog i konvencionalnog naoruà-wa9). Sovjetski lider Gorba~ov postaje medijska zvezda broj 1 na Zapadu,{to }e, ne{to kasnije, i krunisati dobijawem Nobelove nagrade za mir, ali

Marina Toman

– 167 –

i ulaskom u istoriju kao posledwi {ef SSSR-a. Pod svim ovim izgovori-ma, Zapad od Sovjetskog Saveza dobija zna~ajne ustupke na vojno-politi~-kom planu. Istovremeno sa tim, Amerika iza scene sna`no podràva sve iz-raènije zahteve za samostalno{}u i nezavisno{}u sovjetskih republika,pothrawuju}i im iluzije da bi to nu`no proizvelo vi{i ìvotni standardstanovni{tva i op{ti dru{tveno-ekonomski napredak. Podsti~u se anti-socijalisti~ki pokreti u svim isto~noevropskim zemqama, najpre u Poq-skoj, i podràva wihova ideolo{ka platforma: antikomunizam, raskidsvih veza sa SSSR-om, politi~ko, ekonomsko, a po mogu}nosti i vojno okre-tawe ka Zapadu. Kraj ove faze simboli~no predstavqa ru{ewe Berlinskogzida novembra 1989. godine.

Druga faza jeste period “tranzicije” isto~noevropskih zemaqa, ujedi-wewa Nema~ke, definitivnog razbijawa SSSR-a10), razbijawa SFRJ11),raspada êhoslova~ke, kao i isto~noevropskih ekonomskih i vojnih saveza:SEV-a12) i Var{avskog pakta, smene vladaju}ih politi~kih snaga u svim is-to~noevropskim zemqama i SSSR-u13), sa izuzetkom Srbije14) i Crne Go-re15). U svim biv{im socijalisti~kim zemqama, sa izuzetkom SRJ, na vlastdolaze politi~ke snage koje su u potpuno vazalskom odnosu prema Zapadu,pre svega prema SAD. Dolazi do potpunog odbacivawa svih vrednosti i ci-qeva doju~era{weg socijalisti~kog dru{tva i nekriti~kog prihvatawa“vrednosti i ciqeva zapadnog dru{tva”.16) Ovo se ne de{ava samo na poli-ti~kom, ve} i na privrednom, vojnom, kulturnom, na op{tedru{tvenom pla-nu. Posledice su katastrofalne: uz politi~ku demokratiju zapadnog tipa,ove dràve su dobile propast svojih nacionalnih ekonomija, drasti~an paddru{tvenog i li~nog standarda, upropa{}ewe obrazovno-nau~nih institu-cija stvaranih decenijama, uni{tewe socijalno-zdravstvenih sistema iustanova i potpuno derogirawe veoma razvijenih prava gra|ana u ovimoblastima, izgubqene su sve moralne vrednosti koje su krasile dotada{wedru{tvo, {to se ogleda, pre svega, u enormnom porastu kriminala, ogromnojsocijalnoj diferencijaciji na izrazito bogatu mawinu, oli~enu u sloju “no-vih bogata{a” (“nouveaux riches”) i osiroma{enu ve}inu drugih gra|ana.17)

Taj sloj “novih bogata{a” uglavnom sa~iwavaju pripadnici nekada{we no-menklature ovih zemaqa. Oni su iskoristili privilegovane dru{tvene po-zicije iz vremena realsocijalizma da, u periodu “tranzicije”, koriste}i seprimewenom tzv. vau~erskom privatizacijom i skepsom najve}eg broja qudiprema stvarnoj vrednosti tih vrednosnih hartija, steknu enormno bogatstvoi postanu vlasnici najve}ih preduze}a u tim dràvama. Kod wih je, narav-no, do{lo i do ideolo{ke transformacije – od komunista dobro pozicio-niranih u dotada{woj dru{tvenoj hijerarhiji do proameri~ki orijentisa-nih biznismena koji preko no}i postado{e “nosioci procesa demokratiza-cije”. Primeweni oblik privatizacije zna~io je boqitak samo za malobroj-ne “nove bogata{e”. Prema procenama ameri~kih eksperata, ruska preduze-}a su privatizovana po ceni od 0,1 do 1 odsto vrednosti analognih ameri~-kih kompanija, dok je realna ekonomska vlast preseqena u posed 5-6 odstogra|ana. U periodu 1990-1995. godina, prema podacima Dràvnog komiteta


– 168 –

za statistiku Ruske Federacije, ruski dru{tveni bruto proizvod je prepo-lovqen. Sa stanovi{ta makroekonomije, isto~noevropske zemqe su “tran-zicijom” dobile nestanak svojih nacionalnih ekonomija. One su postale sa-mo trì{te za zapadnu robu sumwivog kvaliteta, a Rusija, uz to, i rudnik zaeksplataciju goriva i sirovina, koji ~ine oko 80 odsto u ukupnoj strukturiruskog izvoza. Prema istraìvawu poqskog sociologa profesora dr Hen-rika Domanskog, koje je sprovedeno u Bugarskoj, Ma|arskoj, Poqskoj, Rumu-niji, Rusiji i Slova~koj, reforme izvr{ene u ovim zemqama dovele su dodrasti~nog pada ìvotnog standarda stanovni{tva. Prema rezultatimaovog istraìvawa, ~ak 45,5 odsto stanovnika Rusije nije u stawu da kupi lek,dok oko 25 odsto nema para za redovne lekarske preglede. U Poqskoj oveprobleme ima 17,6 odsto, odnosno 5,5 odsto stanovnika. Na pitawe da li subilo kada u posledwe vreme ostajali bez posla, potvrdno je odgovorilo 46odsto Bugara, 33 odsto Poqaka i po 23 odsto Rumuna i Rusa. Vr{e}i pore-|ewe podataka za 1988. godinu (neposredno pre pada tamo{wih socijali-sti~kih reìma) i 2000. godinu, broj onih koji hroni~no gladuju se u Poq-skoj pove}ao od 2,9 odsto na 5,4 odsto stanovnika, onih koji nemaju toplu ode-}u sa 0,9 odsto na 3,2 odsto, a onih koji nemaju drugi par obu}e sa 11,6 odstona 22,4 odsto. Procenat gladnih u Bugarskoj iznosi za 2000. godinu 28,7 od-sto, a slabo odevenih 60,0 odsto.

I sami gra|ani imaju ose}aj da ̀ ive gore nego 1988. godine, pred pad ta-da{wih socijalisti~kih reìma: to smatra 86,6 odsto Bugara, 77,7 odsto Ru-sa i Rumuna, 60,2 odsto Slovaka, 52,6 odsto Poqaka i 51,5 odsto Ma|ara.18)

Na spoqnopoliti~kom planu, za drugu fazu primene doktrine “novogsvetskog poretka” karakteristi~no je razbijawe svih do tada postoje}ih vi-{enacionalnih federalnih dràva u Evropi: Sovjetskog Saveza, êhoslo-va~ke i SFR Jugoslavije. Koriste}i ~iwenicu da SSSR vi{e ne postoji, daRusija nema wegovu nekada{wu snagu ni u jednom pogledu, promovi{e sedoktrina NATO “{irewa na istok”.19) U tu svrhu NATO predlaè biv-{im isto~noevropskim zemqama poseban oblik savezni{tva, tzv. “Part-nerstvo za mir”.20) Ovo ozna~ava po~etak pristupawa tih zemaqa NATOpaktu, koji se opet èli prikazati kao vojna organizacija pod politi~komsupervizijom Organizacije ujediwenih nacija, ~ije je zadatak, nakon pre-stanka “hladnog rata”, da razre{ava krize po ~itavom svetu. Rusija se ovo-me odlu~no protivi, ali je zapo~eti proces nezaustavqiv. U ovom periodudolazi (1990) i do vojne agresije SAD, Velike Britanije i NATO protivIraka, za {ta je prethodno isposlovano politi~ko-pravno “pokri}e” odgo-varaju}om rezolucijom Saveta bezbednosti OUN. Za ovu fazu je karakteri-sti~na zloupotreba svih me|unarodnih organizacija i institucija kojimamanipuli{e Amerika u ciqu ostvarivawa sopstvene hegemonije kao lider“novog svetskog poretka”. Tre}u fazu, odnosno sam wen po~etak, karakteri{u dva gotovo istovreme-na doga|aja – zapo~iwawe agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslavi-ju21) i prijem Ma|arske, ê{ke i Poqske, kao prve tri dràve iz biv{egVar{avskog pakta, u punopravno ~lanstvo NATO. Ako je za prethodnu fa-

Marina Toman

– 169 –

zu bila karakteristi~na potpuna instrumentalizacija me|unarodnih orga-nizacija i institucija od strane SAD u svrhu ostvarewa ameri~ke hegemo-nisti~ke politike, za ovu fazu je osobina wihovo potpuno zaobilaèwe,poku{aj derogirawa i razarawa. Vi{e se i ne poku{ava izdejstvovati prav-no-politi~ko pokri}e, kroz OUN, za zlo~ine koji se ~ine u ime “novog svet-skog poretka”. Agresija na SRJ izvr{ena je bez ikakve odluke ili rezolu-cije Saveta bezbednosti OUN. Wome su prekr{eni Poveqa OUN, svi me-|unarodnopravni akti savremenog sveta, ukqu~uju}i i Povequ Severnoa-tlantskog pakta. Agresijom NATO na Jugoslaviju, protagonisti “novogsvetskog poretka” stvorili su presedan koji im daje odre{ene ruke – suve-renitet i teritorijalni integritet dràva je relativizovan zajedno sa ve}“davno zaboravqenim” na~elom nepromewivosti granica, a NATO je “ovla-{}en” da izvr{i agresiju protiv ma koje zemqe koja se “ne uklapa u standar-de novog svetskog poretka”. “Briga za za{titu qudskih prava”, koja se kaoizgovor zloupotrebqava u svim fazama primene doktrine “novog svetskogporetka”, dovodi se do potpunog apsurda – u ime “za{tite qudskih prava”vr{e se zlo~ini, ubijaju qudi, razaraju privredni objekti, bolnice, poro-dili{ta i {kole, izvodi agresija na nezavisne dràve.22) Ovakvo oprede-qewe SAD da zaobilaze OUN kada im to odgovara, ne osvr}u}i se na kr{e-we wene poveqe i drugih me|unarodnopravnih dokumenata, potvr|eno je ikroz izvo|ewe ameri~ko-britanske agresije na Irak 2003. godine, kada jeova zemqa okupirana i zba~ena wena vlada, a ne{to kasnije uhap{en i obe-{en predsednik Iraka Sadam Husein, ~iji su sinovi tako|e ubijeni tokomagresije na ovu zemqu. I ne samo tada. Vrhunac ove tre}e faze zbio se fe-bruara 2008. godine, kada su ilegalne separatisti~ke vlasti proglasile ne-zavisnost Kosova, koju je do sada priznalo oko 60 zemaqa, predvo|enih SADi ve}inom dràva-~lanica EU. To je bio, osim toga {to je atak na suvereni-tet i teritorijalni integritet Srbije, jo{ jedan udar “novog svetskog po-retka” na osnovna na~ela me|unarodnog prava. Prvi put u moderno doba jenajdirektnije dato za pravo separatisti~kim pokretima da proglase neza-visnost od jedne me|unarodno priznate demokratske dràve, kakva je Srbi-ja. Time je otvorena “Pandorina kutija”, iz koje }e se visoko vinuti separa-tisti~ki duh na svim kontinentima, koji }e dovesti u pitawe suverenitet iintegritet mnogih savremenih dràva i, istovremeno, stvoriti nove drà-ve ili “dràve”, {to se ve} potvrdilo progla{ewem nezavisnosti Ju`neOsetije i Abhazije od Gruzije, {to su priznale Rusija i jo{ neke dràve.

U vezi sa promovisawem ideje i prakse “novog svetskog poretka”, akade-mik Mihailo Markovi} posebno ukazuje na izuzetno {iroko shvatawe poj-ma “nacionalnog interesa” od strane SAD. “To vi{e nije briga o sopstve-noj teritoriji, pa ni kontrola nad susednim teritorijama, ve} kontrolastrategijskih puteva po celom svetu, dragocenih sirovina i energije hiqa-dama kilometara daleko, za{tita saveznika, osigurawe vojnih baza u stra-nim zemqama, obezbe|ewe trì{ta, itd. “Nacionalni interes” je sada i na-vodno po{tovawe qudskih prava, pri ~emu se nikada ne misli na socijalnai ekonomska prava, briga o demokratskom ure|ewu, naro~ito o slobodi me-


– 170 –

dija, najzad postojawe trì{ne privrede i obavezne prinudne privatizaci-je.23) Istovremeno sa ovakvim shvatawem, promovi{e se i teorija da su qud-ska prava starija od nacionalnog suvereniteta dràva24).

II

Postavqa se pitawe kako se name}e “novi svetski poredak” i da li je onzapravo ekvivalent procesu globalizacije?

Na drugi deo ovog pitawa, po na{em uvidu, odgovor je negativan. Globa-lizacija je zakonit dru{tveni proces koji se odvija od vremena postankaqudskog dru{tva25). Pri tom, istorija nas u~i da se taj proces nije odvijaopravolinijski, ve} da je bilo perioda kada je autarhi~nost i samodovoqnostnadja~avala. Ipak, proces globalizacije je tokom istorije napredovao. î-wenica nastanka dràva govori tome u prilog. Imperija, poput Rimske, ta-ko|e. Rimska imperija je za svoje doba predstavqala globalnu silu, a za dru-ge postoje}e imperije Rimqani nisu ni znali. Silom ogwa i ma~a oni su vr-{ili globalizovawe dru{tva u starom veku, jednako kako je to uspevalo Vi-zantiji u sredwem veku, potom Otomanskom carstvu, Rusiji, UjediwenomKraqevstvu, Austrougarskoj, itd.

Imperijalna osvajawa nisu, me|utim, za posledicu imala samo vojno dr-àwe pod vla{}u velikih teritorija i stanovni{tva, ve} i kulturni i du-hovni uticaj na to stanovni{tvu. Preno{eni su jezik, kultura, vera. Timesu stvarane pretpostavke da se, u trenutku kada tehnika to dopusti, qudi sarazli~itih prostora, ponekad veoma udaqeni, npr. stanovnici razli~itihkontinenata, mogu sporazumeti. Tako su imperijalna osvajawa u pro{lostii wihove dru{tvene posledice, me|u kojima poseban zna~aj imaju tri nave-dene, predstavqala zapravo conditio sine qua non intenzivirawa globaliza-cijskog procesa do koga je do{lo u drugoj polovini XX veka. Za{to ba{ ta-da? Zato {to su se tek u XX veku stekli nau~no-tehni~ko-tehnolo{ki uslo-vi koji su omogu}ili povezivawe i komunikaciju me|u qudima na raznimstranama sveta, koji su do tada ve} bili pripremqeni za wu, ali tehni~kimawe-vi{e ograni~eni i onemogu}eni. Ako nastojimo da kratkim i preci-znim karakteristikama odredimo odre|ene istorijske periode, vreme u ko-me ìvimo ili u kome su ìveli na{i preci, onda bi za XX vek sigurno tekarakteristike bile da je to period uspona nauke i nastanka i razvoja ma-sovnih medija26). Iako prve novine nastaju jo{ u XVII veku, tek otkri}eparne ma{ine i rotacione grafi~ke prese omogu}uje da se one razviju kaosredstvo masovnog komunicirawa, {to se de{ava u drugoj polovini XIX ve-ka. U to vreme dolazi i do otkri}a telegrafa (1837) i telefona (1876), kaoi do razvoja tehnike proizvodwe fotografije. Istovremeno sa tim, u sao-bra}aju dolazi do ekspanzije èleznice, koja omogu}uje relativno brz pre-nos po{te na relativno velike udaqenosti. Sve su to bili tehni~ki pred-uslovi koji su omogu}ili dru{tvenu ekspanziju novina kao medija, tako dave} 1901. godine neke od wih dostiù milionski tira`27). O daqem razvo-ju novina nema smisla govoriti. One su, prakti~no sve do ve}eg razvoja elek-tronskih medija, igrale glavnu ulogu u procesu formirawa javnog mwewa.One novine (dnevne i nedeqne) koje su izlazile na svetskim jezicima (pre

Marina Toman

– 171 –

svih engleskom, francuskom i {panskom), {tampale se u tiraìma od ne-koliko stotina hiqada primeraka pa navi{e i prodavale se {irom sveta,zapravo su bivale jedan od najzna~ajnijih faktora globalizacije. One suomogu}ile globalnu diskusiju, razmenu mi{qewa i uticaj na mi{qewa ra-znih qudi u raznim delovima sveta o istoj stvari. Kasnije ovu ulogu preuzi-maju film28), radio29), televizija30) i, u najnovije vreme, Internet.

Vek koji je za nama je i vek brzog razvoja saobra}aja i saobra}ajnih sred-stava. To se posebno odnosi na avionski saobra}aj, koji je omogu}io vezuEvrope sa Amerikom za nekih 8 sati i Evrope sa Dalekim istokom za 12-15sati. Ovo je pospe{ilo realne migracije qudi i izme|u veoma udaqenih me-sta. Sem toga, do{lo je do razvoja i masovne primene telefonije, ukqu~uju-}i i mobilnu telefoniju. Kada se ima u vidu postignu}e medija koji su Ze-mqu pretvorili u “globalno selo” (Maklun), jasno je da je razvoj nauke i, na-ro~ito, primena novih nau~nih dostignu}a u praksi, omogu}ila intenzifi-kaciju procesa globalizacije, kakva u prethodnim istorijskim vremenimanije bila zamisliva.

Na ekonomskom planu je sve ovo pra}eno borbom kompanija da nadrastunacionalna trì{ta, {to postaje naro~ito izraèno u drugoj poloviniXX veka. Tehni~ko-tehnolo{ki razvoj sredstava za proizvodwu, pre svega unajrazvijenijim zemqama, koji se odvija najpre kroz robotizaciju, a potom ikompjuterizaciju proizvodwe, omogu}uju rast masovne proizvodwe i, isto-vremeno, pojeftiwewe proizvodwe. Qudski faktor je sve mawe zna~ajan ufinalnoj proizvodwi, ali mu raste zna~aj kada je re~ o know how. Ostvaru-je se prognoza nobelovca Vasilija Lentjeva da }e se, uvo|ewem sve napred-nijih kompjutera, “uloga ~oveka, kao najva`nijeg ~inioca u proizvodwi si-gurno smawiti, na isti na~in kao {to se uvo|ewem traktora zna~aj kowakao radne snage u poqoprivrednoj proizvodwi prvo smawio, a onda potpunonestao”31). Sve ovo {to se de{ava kao dru{tvena promena u sferi ekonomi-je, vodi tome da kompanije teè ka stvarawu globalnog trì{ta, u okvirukoga se one organizuju tako da su im kreativni biroi u SAD, Zapadnoj Evro-pi ili Japanu, fabri~ka postrojewa na Dalekom istoku (Kina, Ju`na Kore-ja, Malezija), a sedi{ta tih kompanija u tzv. poreskim rajevima.

Ru{e se nacionalne barijere postavqene u doba kada je dràvni suve-renitet obuhvatao i pojam nacionalnih trì{ta. Danas se govori najuè oregionalnim trì{tima. Stvarawem tog i takvog globalnog trì{ta ru-kovode tzv. “institucije globalizacije” (Stiglic): Svetska banka (SB), Me-|unarodni monetarni fond (MMF) i Svetska trgovinska organizacija(STO)32). Svetska ekonomska kriza, do koje je do{lo zaslugom poreme}ajana ameri~kom bankarskom trì{tu u drugoj polovini 2008. godine, poqu-qala je wihov autoritet, ali ih nije osporila.

U takvoj situaciji, ideolozi “novog svetskog poretka” su se na{li predproblemom. Bilo je neophodno kreirati politi~ke ustanove koje }e imatiglobalni karakter i biti pandan finansijskim globalnim organizacijama.Kao prirodan izbor nametale su se Ujediwene nacije, kao univerzalna or-ganizacija. Te{ko}a je, me|utim, bila u tome {to je OUN nastala kao re-


– 172 –

zultat IIsvetskog rata i odraàvala je u svojoj organizacionoj strukturi po-sleratni poloàj sila pobednica u ratu, me|u kojima su se nalazile i SSSR(odnosno Rusija kao wegov sukcesor u UN)33) i NR Kina. Svakako, posle pa-da Berlinskog zida i raspada SSSR-a, poloàj Jeqcinove Rusije u me|una-rodnim odnosima nije vi{e bio isti, ali je u strukturi UN Rusija zadrà-la ista pravna ovla{}ewa, koja su ukqu~ivala i veto stalne ~lanice Save-ta bezbednosti. Nastoje}i da prona|e re{ewe za ovakav problem, Amerikazauzima pragmati~an stav: kad i koliko moè, koristi UN za ostvarivaweonoga {to smatra ameri~kim nacionalnim interesom; u situaciji kada suUN nepogodne za tako ne{to, deluje unilateralno. Kada je mogla da ispo-sluje saglasnost UN za I zalivski rat, Amerika je to i u~inila; kada nije mo-gla da dobije saglasnost Saveta bezbednosti za agresiju na Jugoslaviju, de-lovala je mimo UN, koristiv{i NATO alijansu; kada nije uspela da postig-ne ni odobrewe UN ni saglasnost unutar NATO za II zalivski rat, Ameri-ka je izvr{ila agresiju na Irak u savezni{tvu sa Velikom Britanijom. Sveu svemu, politika duplih standarda je najpreciznija odrednica ameri~kespoqne politike u posledwe dve decenije. Pri svemu tome, te`wa Ameri-ke, kojoj se jo{ uvek odupiru Rusija, Kina i jedan broj dràva tre}eg sveta,jeste da stave pod potpunu kontrolu OUN. Ide se dotle da se preti uskra}i-vawem sredstava za buyet UN i ~ak na smenu generalnog sekretara koji ni-je zadovoqio ameri~ke interese, {to je bio slu~aj sa Butrosom Galijem.Po{to se Ujediwene nacije nisu pokazale najpogodnijim za sprovo|eweideje “novog svetskog poretka”, taj je zadatak operativno poveren NATO-u.Ova vojna organizacija, po~ev od 1990. godine, zna~ajno mewa svoj identiteti namenu, {to je posebno bilo o~ito po~ev od 1999. godine, kada je NATOprvi put u svojoj istoriji delovao bez odobrewa UN na teritoriji dràvekoja nije wegova ~lanica. Ideja je da se NATO pretvori, u vojnom smislu, usvetskog àndarma, a u politi~kom smislu da se kontinuirano radi na we-govom {irewu, sve dok NATO ne stigne na granice Rusije. Tome je posluì-lo tzv. Partnerstvo za mir, koje je povezalo kroz me|udràvne ugovore svebiv{e ~lanice Var{avskog pakta i NATO. Kako smo ve} naglasili, prvetri dràve biv{eg Var{avskog pakta – ê{ka, Ma|arska i Poqska – pri-mqene su u NATO, kao punopravne ~lanice, svega 12 dana pre agresije Se-vernoatlanske alijanse na SRJ, 12. aprila 1999. godine. Marta 2004. godine,u sastav ovog vojnog saveza primqene su tri pribalti~ke dràve, Estonija,Letonija i Litvanija, Rumunija, Bugarska, Slova~ka i, kao prva od nekada-{wih republika SFRJ – Slovenija. Pet godina docnije, 1. aprila 2009, u pu-nopravno ~lanstvo NATO-a su primqene Hrvatska i Albanija. U pravcustizawa na ruske granice je i inicijativa za stvarawem novog partnerstva,tzv. “isto~nog partnerstva”, koje NATO namerava da ponudi biv{im ~lani-cama SSSR-a34). Novi zadatak NATO-a u uslovima nepostojawa konkurent-skog vojnog bloka i okon~awa hladnog rata je, u najkra}em, da disciplinuje~itav svet da se povinuje ameri~kim interesima i ciqevima. Ono {to nemoè da ostvari ameri~ka administracija diplomatskim sredstvima (kojaukqu~uju i pretwe i sankcije), treba da ostvari NATO vojnim sredstvima.

Marina Toman

– 173 –

U tom smislu se o NATO-u danas moè govoriti kao o armiji “novog svet-skog poretka”. Sasvim precizno, zadatke NATO-a je pobrojao wegov tada-{wi generalni sekretar Manfred Verner, jo{ 1992. godine. Prema wego-vim re~ima, NATO-u je namewena uloga instrumenta za regulisawe krizana istoku i zapadu, kamena temeqca svetske bezbednosti, elementa stabil-nosti u Evropi, {to bi trebalo da pospe{i razvoj demokratije u central-noj i isto~noj Evropi, kontrolnog mehanizma razoruàvawa, kao i ulogaorganizovawa raketne odbrane Evrope i spre~avawa {irewa raketnih teh-nologija.35)

Agresivno nastupawe Amerike i NATO-a u me|unarodnim odnosimazahtevalo je, me|utim, bar nekakvo ideolo{ko pokri}e. Wega nije bilo mo-gu}e na}i u vaè}em korpusu me|unarodnog prava, pogotovu ne u dokumenti-ma OUN. Stoga je bilo neophodno pristupiti ideolo{koj racionalizaci-ji. Ona se vr{i na na~in uspostavqawa teorije o suprematiji qudskih pra-va nad suverenitetom dràva! U stvari, kao da se iz naftalina ponovo vadii oìvqava Bre`wevqeva “doktrina o ograni~enom suverenitetu socija-listi~kih dràva”, s tom razlikom {to se ova nova odnosi na ograni~ava-we suvereniteta svih dràva savremenog sveta, izuzev jedne – SAD. Kao pro-izvod teorije o suprematiji qudskih prava nad suverenitetom dràva, vr{ise klasifikacija dràva kroz wihov odnos prema SAD, u okviru koje se us-postavqa kategorija “otpadni~kih dràva” ~ije “nezakonito i buntovni~-ko pona{awe mora da obuzda “me|unarodna zajednica”36). Taj odnos postoja-wa ve}e vlasti iznad vlasti suverenih dràva, a u kom smeru se zapravo na-stoji prekomponovati svetski me|unarodno-pravni poredak, veoma je ta~noizrazila tada{wi glavni ha{ki tuìlac Luiz Arbur re~ima: “Pre{lismo iz ere saradwe izme|u dràva u eru u kojoj dràve mogu biti prisiqe-ne”37). Ina~e, prva nastojawa Amerike u ovom pravcu su uo~qiva jo{ od1992. godine, kada su kroz Savet bezbednosti, ina~e organ OUN koji za takone{to nije imao nadle`nost, progurane dve rezolucije – broj 808 i 827 ko-jima se osniva tzv. Ha{ki tribunal38). Osnivawe ad hok me|unarodnih su-dova, najpre za Jugoslaviju, a potom i za Ruandu, duboko se kosilo sa idejomo univerzalnosti pravde39), ali je potpuno bilo uskla|eno sa idejom o “me-|unarodnoj sudskoj intervenciji”40) koju afirmi{e Dejvid [efer, izasla-nik predsednika Klintona za ratne zlo~ine. Treba uo~iti i to da se ne ra-di o zalagawu za npr. “me|unarodnu sudsku pravdu”, niti “me|unarodnu sud-sku za{titu”, ve} za “me|unarodnu sudsku intervenciju”. Sam pojam inter-vencije sadrì u sebi arbitrarnost: me{am se kad ho}u, kada mi moji, a neinteresi pravde, to nalaù. Da upravo tako treba tuma~iti ovu ideju, najbo-qe se pokazalo kod osnivawa Me|unarodnog krivi~nog suda. On je osnovanna na~in prihvatawa wegovog tzv. rimskog statuta 1998. godine, a zapo~eo jesa radom 1. jula 2002. godine, po{to je 66 dràva, me|u kojima i na{a zemqa,od ukupno 139 dràva-potpisnica, predalo ratifikacione instrumente.Glavni protivnik formirawa ovog suda, nadle`nog za krivi~na dela agre-sije, zlo~ine protiv ~ove~nosti, ratne zlo~ine i zlo~ine agresije41), bile


– 174 –

su i ostale SAD koje su, pod pretwom uvo|ewa sankcija, primoravale drà-ve koje su priznale nadle`nost ovog suda da sa Vladom SAD potpi{u bila-teralni sporazum kojim }e obezbediti da se ameri~kim dràvqanima sudiu Americi, od strane ameri~kih, a ne od strane Me|unarodnog suda. U tomsmislu su SAD izdejstvovale i posebnu rezoluciju Saveta bezbednostiOUN. Dakle, kada se radi o ameri~kim dràvqanima, nadle`na je iskqu~i-vo Amerika; kada se radi o dràvqanima drugih dràva, nisu iskqu~ivonadle`ne te dràve, ve} moè biti nadleàn i stalni me|unarodni sud iad hok tribunal, zavisno {ta Americi vi{e odgovara. Otuda se i koristipojam “sudske intervencije”. @eli se naglasiti privremenost me{awa usudske poslove suverenih dràva, ali i paternalisti~ki odnos prema suve-renim zemqama. I sve to u ime “univerzalne za{tite qudskih prava”. Osimkroz pojam “me|unarodne sudske intervencije”, ideja o suprematiji qudskihprava nad suverenitetom dràva operacionalizuje se i kroz koncept tzv.“humanitarnih intervencija”, kakve smo imali prilike da vidimo u obliku“Milosrdnog an|ela” tokom NATO agresije na Jugoslaviju i tokom ameri~-ke invazije na Irak. Ve} pomenuti [efer u vezi s tim kaè: “Posle II svet-skog rata Poveqa Ujediwenih nacija je zabranila upotrebu sile osim u slu-~ajevima samoodbrane ili po nalogu Saveta bezbednosti, {to je imalo zaposledicu na~elnu nelegitimnost humanitarne intervencije... U svetu po-sle hladnog rata, me|utim, oja~ao je novi standard netolerancije qudske be-de i qudskog stradawa... Dokazivati danas da su norme suvereniteta, neupo-treba sile i svetost unutra{we stvari daleko iznad zajedni~kih qudskihprava naroda, ~iji ìvoti i blagostawe su ugroèni, zna~ilo bi izbegava-we te{kih pitawa o me|unarodnom pravu i ignorisawe hoda istorije”42)

Jasno je, dakle, da se kr{ewe me|unarodnog prava poku{ava “opravda-ti” pozivawem na visoke ideale. Zapravo, radi se o ru{ewu svih normi me-|unarodnog prava, samo sa jednim jedinim ciqem: kreirawa “novog svetskogporetka” koji bi bio u potpunosti uskla|en sa onim {to Amerika smatrasvojim nacionalnim interesima i ciqevima. Ipak, ve} se sada u 2009. godi-ni moè re}i da SAD nisu u potpunosti uspele da ostvare svoju zamisao. Re-lativno brzi oporavak Rusije, stupawem na vlast predsednika Putina i po-tom Medvedeva, u zna~ajnoj su meri makar usporili ostvarewe ovog ameri~-kog plana.

III

[ta su pokazala sva dosada{wa su|ewa Srbima u Hagu, posebno onaSlobodanu Milo{evi}u, {estorici ~lanova vojnog, policijskog i poli-ti~kog rukovodstva Srbije43) i dr Vojislavu [e{equ, koje je jo{ u toku?Ona su potvrdila ono {to smo svi koji mislimo sopstvenim mozgom u Srbi-ji davno znali – to je rasisti~ki sud, ~iji je glavni ciq da izvr{i revizijuistorije i da Srbe proglasi krivim za sva zla koja su se na prostoru nekada-{we Jugoslavije desila u posledwoj deceniji XX veka, uz istovremeno am-nestirawe od krivice pravih zlo~inaca koji su svo to zlo skrivili.

U su|ewu predsedniku Milo{evi}u, Tuìla{tvo je izvelo oko 300 sve-doka, od kojih nijedan nije uspeo direktno da optuì Milo{evi}a za bilo

Marina Toman

– 175 –

{ta {to bi i li~ilo na krivi~no delo. Kroz sudnicu je u tom postupku de-filovala druìna la`nih i potkupqenih svedoka, srbomrzaca raznih na-cionalnosti, ali i onih koji su na licu mesta mewali svoje optuùju}e is-kaze u korist Milo{evi}a, uz obaveznu tvrdwu kako ih je Ha{ko tuìla-{tvo na razne na~ine dovelo u situaciju da potpi{u ne{to {to nisu htelii {to ne odgovara istini. Unakrsno ispituju}i tuìla~ke svedoke, Milo-{evi} je ~itavom svetu pokazao kako je tzv. Ha{ki sud zapravo ma{inerijaza proizvodwu i pravno etablirawe laì protiv srpskog naroda i Srbije.A kada je po~eo da izvodi svoje svedoke koji, za razliku od ve}ine tuìla~-kih, nikako nisu bili anonimni, Milo{evi} je zapravo po~eo da slaè mo-zaik koji bi, da je u wega umetnuta i posledwa kockica, jasno naslikao li-kove zlo~inaca koji su izazvali jugoslovensku tragediju. To su, kako je us-tvrdio Milo{evi}, vlade Amerike, Nema~ke, Austrije i Vatikan, koji supo~inili prazlo~in: razbijaju}i multietni~ku i multikonfensionalnu Ju-goslaviju, instrumentalizuju}i razne nacionalizme, a naro~ito slovena~-ki, hrvatski i muslimanski, time izazvav{i gra|anski rat na podru~jimanekada{wih socijalisti~kih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovinei, naposletku, bombarduju}i Saveznu Republiku Jugoslaviju u nastojawu dase albanskim teroristima pomogne da otmu Kosovo i Metohiju od Srbije.Ovakva slika, iako sasvim jasno ocrtana, ostala je nedovr{ena po{to jeSlobodan Milo{evi} ubijen nele~ewem u }eliji zatvora [eveningen, uHagu, zatvora koji je ina~e tokom II svetskog rata bio nacisti~ki logor.Svakom je objektivnom posmatra~u, ~ak i politi~kom protivniku Sloboda-na Milo{evi}a, bilo potpuno jasno da mu se sudi za ne{to za {ta ni slu~aj-no nije kriv. I da mu se sudi samo zato {to je branio svoju zemqu i svoj na-rod, herojski predvode}i wihov otpor mnogostruko ja~em neprijatequ.

Po{to Milo{evi}a nisu uspeli ìvog da osude, slu`benici Ha{kogtribunala osudili su drakonskim kaznama ~itav politi~ko-vojno-policij-ski vrh Srbije44). Morali su na neki na~in pribaviti makar kvazilegiti-mitet bombardovawu Srbije, te su stoga ovi qudi morali biti osu|eni. Uobrazloèwu presude, uzgred se pomiwe kako je Srbija imala plan koji susprovodili MUP Srbije i Vojska Jugoslavije o proterivawu Albanaca saKosova. Naravno, izvo|ewem dokaza tako ne{to nije potvr|eno, ali se tajstav morao na}i u obrazloèwu kako bi se dala “argumentacija” kosovskimAlbancima i wihovim mentorima za progla{ewe tzv. nezavisnosti Kosova.Ono {to posebno iritira javnost Srbije i vre|a inteligenciju svakog nor-malnog ~oveka, jeste da su nekoliko nedeqa pre izricawa ovakve kazne oslo-bo|eni optu`bi albanski zlo~inci Haradinaj i dr, ~ime je potvr|eno pra-vilo da se samo Srbi moraju progla{avati krivcima, ~ak i kada to nisu, akrivci sa rukama u krvi do ramena, imaju se osloboditi ukoliko su ratova-li protiv Srba i Srbije.

Slu~aj dr Vojislava [e{eqa je utoliko specifi~an {to Ha{ki tri-bunal zaista ne zna {ta da s wim radi. Autor ovog teksta je prili~no sigu-ran da }e presuda protiv wega, ukoliko Hag ne}e da se ba{ do kraja iskom-promituje i razotkrije svoje lice, morati da bude osloba|aju}a, pod uslovom


– 176 –

da je [e{eq do~eka ìv. Oni poku{avaju u optu`nici da dokaù da je [e-{eq, kao {ef veoma uticajne opozicione partije, kreirao politiku Srbi-je, u zajedni{tvu sa Slobodanom Milo{evi}em i tada{wom vla{}u. I tosve u svrhu stvarawa “Velike Srbije”, za koju se [e{eq zaista zalagao i za-laè, ali to nije mogao da ~ini u sadejstvu sa Milo{evi}em, koji je uvek bioizrazito projugoslovenski politi~ar. Pri svemu tome, optu`nica tereti[e{eqa iskqu~ivo za period kada je bio u opoziciji, dok vreme kada je we-gova stranka participirala u vlasti nije obuhva}eno optu`nicom. Kao i uslu~aju optu`bi protiv Slobodana Milo{evi}a, i u [e{eqevom slu~aju jejasno i da je wegovo odvo|ewe u Hag traèno od petooktobarskih vlasti ida je optu`nica ve}im delom pisana od strane wegovih beogradskih poli-ti~kih protivnika, a ne ha{kih pravnika, kojima se sigurno moè prigovo-riti za pristrasnost, ali nikako ne i za neukost. U celoj toj nepovezanojili besmisleno povezanoj “optu`nici”, najve}i [e{eqev greh je taj {to jedrào govore. Pa {ta treba da radi lider opozicione stranke nego da dr-ì govore, i to govore protiv vlasti? Mo`da su ti govori bili nacionali-sti~ki, ali je nacionalizam legitimna politi~ka opcija. Sve dok ne ugro-zi jednaka prava drugih qudi. A ~ime ih je to [e{eq ugrozio? Dràwem go-vora! Besmisleno. Pa toliki su dràli govore, pa im se ne sudi u Hagu. Npr.Klinton, Solana, Bajden, koji nas je nedavno posetio, a koji su uz govore jo{pone{to i nare|ivali. Bombardovawe Srbije mi prvo pada na pamet. [e-{eq ni{ta nije nare|ivao. Nije bio u prilici, mo`da bi da je mogao, alifakti ovako stoje. On je samo drào govore i jedino je to materijalni deooptu`bi protiv wega. Da parafraziram Voltera – ne slaèm se sa Vama,ali }u se svim svojim snagama boriti za Va{e pravo da saop{tite sopstve-no mi{qewe. Uostalom, zar se ukidawe “verbalnog delikta”, kao reliktasocijalisti~kog krivi~nog zakonodavstva, nije smatralo jednim od najve}ihdostignu}a demokratije?! I sada ponovo oìvqavaju “verbalni delikt”, sa-mo u ha{koj varijanti.

U svom unakrsnom ispitivawu, [e{eq je sli~no Milo{evi}u beloda-no jasno pokazao da su svedoci koje je izvelo Ha{ko tuìla{tvo la`ni, dasu pripremqeni da izreknu odre|ene tvrdwe za koje je Tuìla{tvo bilospremno da im u~ini neku uslugu (npr. da izdejstvuje produètak wihovogimigrantskog statusa u nekoj od dràva EU). [e{eq, kao veoma dobro in-formisan ~ovek, sa uspe{nim timom koji mu tokom procesa pomaè, uspeoje da raskrinka tu koruptivnu vezu Tuìla{tvo - la`ni svedoci. Stoga jeTuìla{tvo poku{avalo, kao i Milo{evi}u bezuspe{no, da mu nametnebranioca. [trajkom gla|u [e{eq se izborio protiv toga. Kona~no, kadavi{e nisu imali na~ina da zaustave [e{eqev pobedonosni hod ka slobodi,prekinuli su proces. I to preglasavawem predsedavaju}eg sudije!

Tako je [e{eq dospeo u situaciju da je ve} duè od {est godina zaro-bqenik u [eveningenu, a da mu je su|ewe prekinuto, bez naznake kada }e bi-ti nastavqeno. Ta je odluka zapravo tipi~na odluka onih kojima “zakon le-ì u topuzu”: ako ne mogu po pravilima da ga osude, mewaju procesna pravi-la – od osnivawa Ha{kog tribunala mewali su ih 43 puta; ako ni po prome-

Marina Toman

– 177 –

wenim pravilima ne mogu da ga osude – prekidaju su|ewe. Sve ~ine samo dane dopuste osloba|aju}u presudu. Prosto zato {to “pravila” “novog svet-skog poretka” ne dozvoqavaju da neki Srbin ne bude kriv. A ako nije kriv,to se ne sme re}i. Jo{ mawe se sme “sudski utvrditi”. Upravo zbog svega ovo-ga moèmo i konstatovati da je dr Vojislav [e{eq zapravo zato~enik “no-vog svetskog poretka”. Onog koji po~iva na “sudskoj intervenciji”, a ne nana~elu univerzalne pravde, onog koji smatra “humanitarnom intervenci-jom” kada u ratnom pohodu biva pobijeno hiqade qudi, onog u kome se sudi uime Amerike i NATO-a, a ne u ime naroda, onog u kome su ̀ rtve uvek “kriv-ci”, a yelati “humanitarci”. Zato je wegov ve} dosada{wi uspeh ogroman, apobeda koja se nazire bi}e jo{ jedan dragocen doprinos razbijawu doktri-ne i prakse “novog svetskog poretka”. Na sre}u i za slobodu i Srba, i Srbi-je, i Srpstva i svih slobodoumnih qudi sveta.

– • –

Dr Uro{ [uvakovi} je docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta uPri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici. Doktor je politi~-kih nauka. Predsednik je upravnog odbora udruèwa “Sloboda”. Bio je jedan od naj-bliìh saradnika Slobodana Milo{evi}a.Napomena:1) Pod pojmovima Ha{ki tribunal, Ha{ki sud podrazumevam tzv. Me|unarodni

krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju (MKSJ, ICTY, TPIY), a pod pojmovima “ha{kotuìla{tvo”, ha{ki tuìlac i sl. tuìla{tvo pri tom tribunalu. Ovo nagla-{avam radi pravqewa nu`ne razlike izme|u jo{ dva suda ~ije je sedi{te u Ha-gu: Me|unarodnog suda pravde i Me|unarodnog krivi~nog suda, koji je osnovantzv. rimskim statutom.

2) Ovaj termin koristim zato {to ga, u ovom slu~aju, smatram najadekvatnijim. On,dakle, obuhvata Srbe ma gde oni ̀ iveli (prvenstveno Srbija, Republika Srpska,Republika Srpska Krajina, itd.), ali i ideju o ~vrstoj duhovnoj, etni~koj poveza-nosti srpskog naroda nezavisno od mesta ìvqewa wegovih ve}ih ili mawihgrupa (oni koji èle da naglase podelu po mestu ìvqewa govore o bosanskimSrbima, Srbijancima, itd.) ili ~ak pojedinaca koji se smatraju Srbinom/Srpki-wom.

3) Vidi A. Mileti}: “Nacionalni interes u ameri~koj teoriji me|unarodnih od-nosa”, I[P “Savremena administracija”, Beograd, 1978. godine.

4) U. [uvakovi}: “Faze u ostvarivawu doktrine “novog svetskog poretka””, “Smi-sao”, broj 8 -9/1999.

5) Videli smo na primeru jugoslovenskog nedeqnika “Vreme” da je zadatak wihovihnovinara ne samo da objektivno i pravovremeno izve{tavaju o doga|ajima, ve} ida po potrebi svedo~e na tzv. Ha{kom sudu, npr. u procesu koji se protiv Pred-sednika Slobodana Milo{evi}a vodio u Hagu. Interesantno je uo~iti, me|u-tim, da je isti novinar koji je svedo~io protiv Slobodana Milo{evi}a u Hagu,odbio da svedo~i protiv prof. dr Vojislava [e{eqa nekoliko godina kasnije.

6) Yory Soros u svojoj kwizi “O globalizaciji”, “Samizdat B92”, Beograd, 2003. go-dine, strane 46-47, otvoreno pi{e o tome kako je radio na korumpirawu sovjet-skih nau~nika: “Osnovao sam me|unarodnu nau~nu fondaciju sa 100 miliona do-lara i podelio sam mawe od 20 miliona dolara na oko 35 000 vode}ih nau~nika uSovjetskom Savezu, u skladu sa vrlo transparentnim kriterijumom stru~nosti.Svaki od tih nau~nika je dobio 500 dolara od kojih je mogao da ìvi godinu da-


– 178 –

na. To je mo`da bio jedini slu~aj da su qudi dobili pomo} u opipqivom obliku,i ni oni ni dru{tvo to nisu zaboravili”.

7) Pitawem “novog svetskog poretka” bavi se mno{tvo svetskih i jugoslovenskihautora, od kojih izdvajamo slede}e autore i wihova dela: F. Fukuyama “The Endof History and the Last Man”, New York, Free Press, 1992; ômski Noam: “[ta to ustvari ho}e Amerika”, Beograd, “îgoja {tampa”, 1999; ômski Noam: “Svetskiporedak - novi i stari”, Beograd, SKC, 1996; ômski Noam: “Novi militari-sti~ki humanizam - lekcije Kosova”, “Filip Vi{wi}”, Beograd, 2000; S. Han-tington “Sukob civilizacija”, CID i ROMANOV, Podgorica - Bawa Luka2000; G. Zjuganov “Ruska geopolitika”, “Kultura” i NKPJ, Beograd, 1999. godine,Z. Bèìnski: “Velika {ahovska tabla”, CID - Podgorica, ROMANOV - Ba-wa Luka, 2001, Z. Bèìnski: “Ameri~ki izbor – globalna dominacija ili glo-balno vodstvo”, “Politi~ka kultura” i CID, Zagreb-Podgorica, 2004. zatim usvojim raznim ~lancima Kisinyer, a kada je re~ o jugoslovenskim autorima aka-demik Mih. Markovi} “Novi svetski poredak” u zborniku “Geopoliti~ka stvar-nost Srba”, Institut za geopoliti~ke studije, Beograd 1997; D. Simi}: “Pore-dak sveta”, Zavod za uybenike i nastavna sredstva Beograd, 1999, V. Mi}ovi}“Specijalni rat za novi svetski poredak - Jugoslavija u strategijama novog po-retka”, TANJUG, Beograd, 1998 i “Agresija na Jugoslaviju - “Milosrdni an|eo”novog poretka”, TANJUG, Beograd, 1999,

8) U. [uvakovi}: “Faze u ostvarivawu doktrine “Novog svetskog poretka”, “Smi-sao”, br. 8-9, Beograd, 1999.

9) Koliko je Zapad bio iskren prilikom prihvatawa obaveza koje se ti~u wihovograzoruàwa, veoma dobro ilustruje podatak da je tada{wi predsednik RusijeVladimir Putin, decembra 2007. godine, proglasio moratorijum Rusije na spro-vo|ewe Ugovora o klasi~nom naoruàwu iz 1990. godine, kojim se predvi|a raz-oruàwe obe strane: i zapadne i, tada jo{ uvek, sovjetske. Putin je ovu svoju od-luku obrazloìo time da se Rusija dràla ugovora, ali da ga evropske ~laniceNATO ~ak nisu ni ratifikovale u svojim parlamentima, a kamoli primenile ustvarnosti.

10) Tada{wi predsednici sovjetskih socijalisti~kih republika Rusije (BorisJeqcin), Belorusije (Stanislav [u{kevi~) i Ukrajine (Leonid Krav~uk) pot-pisali su u Beloveù, 8. decembra 1991. godine, sporazum o prestanku postojawaSSSR-a. Formalno su osnov na{li u tome da je SSSR i formiran sporazumomovih zemaqa. O ovom sporazumu, i to je veoma va`no da bi se shvatilo koga suovi predsednici smatrali glavnim, obavestili su prvo ameri~kog predsednikaYorya Bu{a starijeg, a tek potom Mihaila Gorba~ova. Ve} 21. decembra istegodine, predstavnici i drugih sovjetskih republika (uz izuzetak Gruzije i 3 bal-ti~ke dràve), potpisali su u Alma Ati sporazum o prestanku postojawa SSSR-a i stvarawu Zajednice nezavisnih dràva (ZND).

11) Zapadne zemqe priznale su nezavisnost jugoslovenskih republika tokom prvepolovine 1992. godine.

12) Evropska unija je u svoj sastav, od 1. maja 2004. godine, primila jo{ 10 dràva-~lanica, koje su nekada uglavnom bile ~lanice SEV-a, i to: ê{ku, Estoniju,Letoniju, Litvaniju, Ma|arsku, Poqsku i Slova~ku (sve bile u sastavu SEV),kao i Kipar, Maltu i Sloveniju, kao jedinu od republika-~lanica nekada{weSFRJ. Od 1. januara 2007. godine ~lanice EU postale su i Rumunija i Bugarska.

13) Simboli~no, ta “smena” je po~ela streqawem predsednika Rumunije Nikolajaâu{eskua i wegove supruge Elene, 25. decembra 1989. godine, na katoli~ki Bo-ì}.

Marina Toman

– 179 –

14) U Srbiji se vladaju}i Savez komunista Srbije tokom 1990. transformi{e u So-cijalisti~ku partiju Srbije, koja ostaje u kontinuitetu na vlasti sve do nasil-ne smene s vlasti 5. oktobra 2000. godine. Nedugo zatim, wen osniva~ i predsed-nik Slobodan Milo{evi} je uhap{en i isporu~en tzv. Ha{kom tribunalu, ukome je sa~ekao smrt 11. marta 2006. godine. Nikada nijedna od mnogobrojnih op-tu`bi koje su mu stavqane na teret nije dokazana, ali je i sam postupak postpe-tooktobarskih vlasti u pogledu izru~ewa biv{eg dugogodi{weg predsednikapokazateq, kao i u slu~aju âu{eskua, kako prolaze oni koji ne prihvataju dabespogovorno sprovode inostranu voqu.

15) U Crnoj Gori vladaju}i, Savez komunista Crne Gore je iza{ao na izbore i od-neo ubedqivu pobedu, na projugoslovenskoj orijentaciji. Nakon toga, on setransformi{e u Demokratsku partiju socijalista Crne Gore (DPS CG), tako-|e prilikom osnivawa projugoslovenski orijentisanu. Me|utim, ubrzo jedan odlidera te partije, Milo \ukanovi}, napu{ta jugoslovensku orijentaciju, suko-bqava se sa projugoslovenski orijentisanim {efom stranke Momirom Bulato-vi}em i smewuje ga sa vode}e funkcije. Ovaj napu{ta stranku i osniva novu. Odtada, DPS CG najpre prikriveno, a potom otvoreno, vodi separatisti~ku poli-tiku prema SRJ, odnosno SCG, koja je krunisana progla{avawem nezavisnostiCrne Gore 2006. godine, ~ime je Jugoslavija i definitivno prestala da posto-ji, kao i dràvno zajedni{tvo srpskog i crnogorskog naroda. Od zajedni{tva seubrzo stiglo i do neprijateqstva kada je nezavisna Crna Gora, voqom mo}nikas druge strane Atlantika, priznala tzv. “nezavisnost Kosova” 2008. godine, aVlada Srbije odgovorila progla{ewem wenog ambasadora u Beogradu za perso-na non grata.

16) Veoma inspirativan je, u ovom smislu, govor francuskog akademika @ana Di-tura u Francuskoj akademiji nauka, objavqen kod nas pod nazivom “Sramota vr-line”, BMG, Beograd, 1999. godine, koji, izme|u ostalog, kaè: “Masa, odnosnojavno mwewe, nikada sama ne zna kuda ide: woj je potrebno ukazati puteve koji-ma }e krenuti ili, boqe re}i, pojuriti. Kada gospodar odlu~i: “Ovaj je dobar,a ovaj je zao”, gomila jednom gospodaru jednoglasno ukazuje poverewe, drugog na-pada. Nikada u istoriji nije bilo tako te{kog a prihva}enog robovawa kao{to postoji danas. To o~igledno dolazi od sredstava propagande ili intoksi-kacije koja, otkako smo se mi rodili, gospodo, mi, za koje se moè re}i da smomalo odmakli od detiwstva, ne prestaje da se usavr{ava. Niko od nas nije upo-znao tihi svet na{ih predaka, u kome, da bismo mogli biti indoktrinirani, mo-rali smo biti barem radoznali i morali bismo se potruditi da odemo na mestagde su tribuni, politi~ari, agitatori praktikovali umetnost oratorstva. Dabi u XIX veku neko bio lin~ovan, morao je dati dokaze izvesne uverqivosti, di-jalektike, elokvencije. Danas, dovoqna je slika na televizijskim ekranima.Pokaè se deset, dvadeset puta, milionima nekriti~kih duhova, i ta napadnaslika, uz adekvatne komentare, postaje mi{qewe. Gore nego mi{qewe: ona su-vereno odre|uje dobro i zlo. Nije va`no {to se obru{ava na `rtve predsta-vqaju}i ih kao yelate: niko ne proverava. Nekada je la ̀ulazila u du{u samokroz u{i. Napredak nauke i tehnike je doprineo da sada ulazi kroz o~i. Svakoje postao mali sveti Toma koji veruje samo u ono {to sam vidi, ali ono {to onvidi je pogre{no”.

17) Vidi Genadij Vasilevi~ Osipov: “Socijalno-politi~ka situacija u Rusiji”,FPN, Beograd, 1995. godine; mr Zoran I. ̂ upi}: “Proces tranzicije u central-noj Evropi - prva etapa”, Institut za me|unarodnu politiku i privredu, Beo-grad, 1997. godine.


– 180 –

18) Rezultate svog istraìvawa profesor Henrik Domanski izloìo je u kwizi“Siroma{tvo u postkomunisti~kim dru{tvima” koja je, krajem 2002. godine, ob-javqena u Var{avi. Podaci dati prema prikazu “Beta servis ~lanaka”, obja-vqenom 23. 12. 2002. godine.

19) Uo~qiva je ~ak i terminolo{ka sli~nost sa Hitlerovim “Drang nach Osten”.20) Do kraja 2001. godine sve biv{e isto~noevropske zemqe prihvatile su i u{le

u program “Partnerstvo za mir”, izuzev SRJ i BiH. Srbija i Crna Gora odvoje-no i BiH postali su ~lanovi ovog programa tek 2006. godine.

21) Agresija 19 zemaqa ~lanica NATO alijanse na SRJ zapo~ela je 24. marta 1999.godine i trajala je 78 dana. Vidi: “Novi svetski poredak - agresija NATO na Ju-goslaviju”, “Smisao”, br. 7/1999.

22) U vezi sa ovim, sarkazam je potpun ukoliko se zna da je, na primer, operacijaagresije NATO na SRJ bila u armiji SAD {ifrovana kao operacija “Milo-srdni an|eo”, ili da su iz ameri~kih aviona stanovnicima Avganistana, izmo-renim gla|u, vi{egodi{wom tiranijom muslimanskih fundamentalista istravi~nim ameri~kim bombardovawem, bacani tranzistori sa pode{enomfrekvencijom na jednu jedinu radio stanicu “Radio slobodni Avganistan”, ko-ji su osnovali Amerikanci !!!

23) Mih. Markovi}: “Dru{tvena misao na granici milenijuma”, JP “Slu`benilist SRJ”, Beograd, 1999. godine, str. 171.

24) U ve} navedenoj kwizi “O globalizaciji”, Yory Soros, zalaù}i se za koncept“globalnog otvorenog dru{tva”, kao najve}u prepreku ostvarewu tog ciqa vi-di - suverenitet dràva: “Trì{ta su postala globalna, ali politike su i da-qe ~vrsto ukorewene u suverenitetu dràva”, àli se Soros.

25) Vidi U. [uvakovi}: “Politi~ke partije i globalni dru{tveni ciqevi”, “Tre-}i milenijum”, Beograd, 2004, str. 45-60.

26) Obi~no se pod pojmom masovnih medija podrazumevaju {tampa, film, radio itelevizija, a u novije vreme i Internet, koje neki autori, poput M. Radojkovi-}a i M. Mileti}a, svrstavaju u “virtuelni medij”. Treba, me|utim, uzeti u ob-zir primedbu Radojkovi}a i Mileti}a da su navedeni masovni mediji zapravosamo “dru{tveno najprisutniji i najuticajniji masmediji”, dok me|u masovnemedije vaqa ubrojati i: gramofon/gramofonsku plo~u, magnetofon/magneto-fonsku traku, kasetofon/audio-kasetu, video-rikorder/video-kasetu, CD-ple-jer/kompakt-disk, DVD plejer (kompjuter)/digitalni video disk. Pobrojanomspisku se ve} danas moè dodati MP3 plejer/. Vidi: M. Radojkovi}, M. Mile-ti}: “Komunicirawe, mediji i dru{tvo”, “Stilos”, Novi Sad, 2006.

27) Engleski Daily Mail.28) Ulogu filma u procesu globalizacije nikako ne bi trebalo potcewivati. I

kada govorimo o starom, celoluidnom filmu i kada govorimo o filmovima ko-je smo donedavno gledali sa VHS-a, a sada to ~inimo naj~e{}e sa DVD-a, a re|eCD-a, oni su u razli~itim ambijentima (kolektivna bioskopska projekcija ne-kada nasuprot individualnoj ku}noj projekciji danas) i razli~itim dru{tve-nim okolnostima igrali veoma zna~ajnu ulogu na planu globalizacije misli,ideja i vrednosti. Dana{wa tehnologija omogu}uje npr. istovremeno gledaweDVD-filma u Americi i u Srbiji, sa istovrsnom i istosmernom porukom isto-vremeno emitovanom na dva kraja sveta. îwenica da 80 odsto svetske filmskeprodukcije nastaje u Holivudu, jo{ vi{e doprinosi toj unisonosti poruka.

29) Veoma brzo po nastanku radija, shva}en je wegov zna~aj na poqu propagirawaideja i modelirawa javnog mwewa. Tako ve} po~etkom tridesetih godina pro-{log veka, veliki broj dràva ima nacionalne radio-stanice koje emituju pro-

Marina Toman

– 181 –

gram za nacionalnu teritoriju ali i, na dugim radio-talasima, program za ino-stranstvo, na jeziku zemqe kojoj je namewen.

30) Pionirsku ulogu u nastanku i razvoju “svetske televizije” imao je CNN. Kori-ste}i ~iwenicu rasprostrawenosti engleskog jezika i tehni~kih mogu}nostikoje pruà upotreba tv-satelita, ova tv-stanica je postala nezaobilazan fak-tor istovremenog uticaja na kreirawe javnog mwewa ne samo u SAD, nego i uve}ini evropskih dràva. Bave}i se, pre svega, informativnim programom,CNN je direktno prenosio agresiju NATO na Jugoslaviju, vojnu agresiju SADna Irak. Sem toga, wegovi novinari su stvarali pritisak u javnom mwewu i ti-me direktno podsticali vlade pojedinih dràva da preduzimaju odre|ene poli-ti~ke akte, kakav je slu~aj sa NATO bombardovawem poloàja Vojske Republi-ke Srpske 1995. godine, sa ciqem da se oja~aju poloàji muslimanskih snaga,itd. Danas se, me|utim, javqaju pandani ovoj TV-ku}i: Russia Today (RT) na ru-skom i AL Jazzira, na arapskom jeziku.

31) Leontif, W: National Perspective: The Definition of Problems and opportunities, pa-per presented at the National Academy of Engineering Symposium, June, 30, 1983, na-vedeno prema X. Rifkin: “Nova tehnologija i kraj radnim mestima”, u: “Globa-lizacija” (prir. X. Mander, E. Goldsmit), CLIO, Beograd, 2003, str. 126.

32) X. E. Stiglic: “Protivre~nosti globalizacije”, SBM-x, Beograd, 2002.33) I ovo pokazuje politiku dvostrukih ar{ina koju je zapad vodio u posledwoj de-

ceniji pro{log veka. Ni na Zapadu nikome nije palo na pamet da ospori Rusi-ji pravo sukcesije SSSR-a u Ujediwenim nacijama i drugim me|unarodnim fo-rumima. S druge strane, identi~no takvo pravo je osporavano Saveznoj Repu-blici Jugoslaviji (SRJ) u odnosu na SFRJ, a nove postpetooktobarske vlasti uSRJ su svega nekoliko dana po osvajawu vlasti 2000. godine bile prinu|ene dazatraè formalan prijem SRJ u OUN, iako je Jugoslavija bila me|u osniva~i-ma svetske organizacije.

34) Tako je Ukrajini bilo obe}ano da }e joj tokom samita NATO u prvoj polovini2009. godine biti ponu|eno punopravno ~lanstvo, za {ta su se posebno zalaga-le SAD, ali se za sada od toga odustalo po{to se tome Rusija sna`no suprosta-vila izjaviv{i da }e to smatrati direktnom pretwom nacionalnoj bezbedno-sti. Ni najva`nije ~lanice EU, pre svih Francuska i Nema~ka, nisu podràleovu ameri~ku inicijativu. Sli~no je pro{la i Makedonija koja je imala tako-|e obe}awe o pozivu za punopravno ~lanstvo, ali je Gr~ka stavila veto na tuinicijativu.

35) Manfred Werner: “A Vigorous Alliance - A Motor for Peaceful Change in Europe”,“NATO-Review”, V.40, 6/1992, p.5-6

36) Yon Laflend: “Travestija – su|ewe Slobodanu Milo{evi}u i korumpiranostme|unarodnog pravosu|a”, “Sloboda”, Beograd, 2009, str. 24.

37) Le Monde, 6.8.1999, p. 4.38) M. Bedjaoui: “Nouvel ordre mondial et controle de la legalite des actes du Conseil de

securite”, “Bruylant”, Bruxelles, 1994, pp. 60-64.39) P. M. Gallois et J. Verges: “L’apartheid judiciaire - Le Tribunal penal international ar-

me de guerre”, “L’Age d’Homme”, Lausanne, 200240) D. J. Scheffer: “International Juridical Intervention”, “Foreign Policy”, spring, 1996.41) Koliko je re~ o osetqivom pravno-politi~kom pitawu, vidi se po tome da se

nadle`nost za zlo~in agresije ne sprovodi dok se ne prihvati definicija poj-ma agresija i weni elementi. Nejasno je zbog ~ega nije prihva}ena definicijaagresije koju je usvojila Generalna skup{tina OUN svojom rezolucijom 3314 iz1974. godine.


– 182 –

42) D. J. Scheffer: “Toward a Modern Doctrine of Humanitarian Intervention”, Universityof Toledo Law Rewiev, vol. 23, Winter, 1992, citirano prema D .̀ Laflend “Travestija”,„Sloboda”, Beograd, 2009, str. 28.

43) Biv{em predsedniku Republike Srbije Milanu Milutinovi}u, biv{em save-znom vicepremijeru Nikoli [ainovi}u, dvojici biv{ih na~elnika general-{taba Vojske Jugoslavije – ratnom generalu Armije Dragoqubu Ojdani}u i po-sleratnom general-pukovniku Neboj{i Pavkovi}i, te ratnom komandantuPri{tinskog korpusa, general-pukovniku Vladimiru Lazarevi}u, i genral-pu-kovniku policije Sretenu Luki}u.

44) Uz izuzetak Milana Milutinovi}a za koga je Ha{ki sud utvrdio da se nije me-{ao u svoj posao, pa prema tome nije mogao da snosi odgovornost.

Vladan Dini}, novinar

[e{eqKad su me iz Srpske radikalne stranke, nedavno, priupitali: “Ho}e{

li da napi{e{ tekst o Vojislavu [e{equ, za kwigu koju pripremamo o we-mu?” prihvatio sam.

Odmah. Ishitreno!?Za{to?Hm? Kad sam rekao “da”, a ~ovek ~esto pogre{i, ako ne i uvek, kad kaè

“da”, pomislio sam: ni{ta lak{e, o~as }u ja to. Znam ~oveka toliko godina, od ~asa kad je stradavao pod Titovim reì-

mom, “ratovao s Pozdercima”, kad je bio disident, pa kad je u{ao u opozici-ju... Od ~asa kad su on, wegov kum Vuk Dra{kovi} i, ako me pamet ne vara,Mirko Jovi} krenuli da formiraju stranku, o ~emu sam, tada, napisao takavtekst da bih ga najradije zaboravio... Se}am se da sam pomiwao nekakvu ~et-ni~ku koreografiju, nekakve kame i noève... Ne da me je neko prisiqavaoda ba{ takav tekst napi{em, nego ne{to jo{ r|avije od toga: iz ube|ewa!

Priznati sebi da gre{i{, verujte mi na re~, najteè je. Kao {to veru-jem da je najopasnije gledati sebe u ogledalu. Jer, svakome kome je stalo dosebe, najteì je jutarwi susret s ogledalom. Da li prilikom brijawa, ili{minkawa. U tih nekoliko minuta pro|e vam ̀ ivot, ma kakav i ma gde bio...

Dakle, prvo kao novinar najtira`nijeg lista u “velikoj Jugoslaviji”,“Ve~erwih novosti”, pa kao odgovorni urednik “Novosti plus”, glavniurednik “Nedeqnog telegrafa” (u doba kada su ga pokrenuli Slavko ]uru-vija i Mom~ilo \orgovi}) i naravno preko mog nedeqnika “Svedok”, susre-tao se s wim, Vojislavom, ~esto, nekad zbog intervjua, pokatkad zbog razme-ne informacija, a bogme i sva|e.

I toga je bilo. Dakle, svega se se}am, ali napisati tekst o Vojislavu, ~oveku koji danas

nije ovde, o ~oveku koji je u Hagu zato~enik “Dvorca [eveningen” ([eve-ningen je meni ostao u se}awu po {ahu i “{evenin{koj varijanti u sicili-janci, a ne po zatvoru i sudu, koji je, iz ko zna kojeg razloga, nazvan Me|una-rodni sud pravde?!), ispostavilo se nije lako.

Kwiga nije novina, a ovo i nije obi~an tekst, koji mi novinari “odra-dimo” mahom na iskustvo i (ne)proverene ~iwenice.

Marina Toman

– 183 –

Jer, po{ten da budem, Vojislava ~ovek moè da ne voli, moè i da ga mr-zi, moè da se slaè ili ne slaè, ali jednostavno, ~ovek mora da ga ceni.

Dakle, evo i sad, dok ispisujem ove re~i, bojim se da se ne ogre{im: dapod uticajem ~iwenice da je on (uz Dragoquba Milanovi}a u Srbiji) jedi-ni politi~ki zatvorenik u kazamatu Evrope, ne napi{em ne{to mnogo bo-qe o wemu nego {to jeste, ili pak da sam pod teretom burnih doga|awa ne-{to o wemu, doktoru nauka, uspe{nom profesoru, uzornom suprugu i rodi-tequ, sjajnom i visprenom politi~aru, sjajnom takti~aru i stamenom stra-tegu, prevideo ili, jednostavno, zaboravio!?

Jer se}awa blede, nisu uvek ni ta~na, nekad ih ulep{amo, naj~e{}e pri-lagodimo sebi i svojim zahtevima, a mnoge bitne karakteristike, jednostav-no, potisnemo u sebe, ili {to je obi~aj, u nas Srba, zaboravimo. Jer, u prin-cipu, slabo pamtimo, ali zato – brzo zaboravqamo...

Vratiti se u pro{lost teè je nego vinuti se u budu}nost.Ne znam za{to, ba{ ovog ~asa, setio sam se jednog detaqa, koji, mo`da,

moè da objasni kako Voja funkcioni{e...Samo {to je svanulo, samo {to se pojavio novi broj “Svedoka” na kio-

scima, moj mla|i sin, tada sasvim mali, danas najve}i kriti~ar mog na~inarazmi{qawa, Milan~e, po~eo je da me budi:

– [ta je Miki?“Tajo, zove te neki ~ika na telefon, kaè da se zove Vojislav [e{eq”,

kaè mi Milan~e, koji je, siguran sam, i tada ~uo za [e{eqa, ali nije znaoi ko je i {ta je...

Onako bunovan, dohvatih se slu{alice. – Koje dobro Vojislave, da mebudi{ ovako rano, pitam [e{eqa.

“Ima{ li 300.000 dinara?” re~e [e{eq! Pitam zbuweno: “Za {ta ti treba?”“Tebi treba. Za sud! Objavquje{ laì o meni!”Pretrnuh i razbudih se. Tad je na snazi bio zloglasni [e{eqev zakon

o informisawu. Taj zakon, ispostavilo se, em nije bio [e{eqev, ve} repu-bli~ki, ’em su od wega, na kraju balade, mnoge redakcije imale veliku vajdu.Kazne nisu pla}ale, ali su mnoge redakcije od svojih i doma}ih sponzora pa-re redovno dobijale za kazne, ali to je druga tema...

“Gde si”, pitam [e{eqa.“U stranci, u Zemunu, ~ekam te”, re~e [e{eq.Prebirao sam po glavi, {ta sam to objavio da me [e{eq tuì? I, se-

tih se. Objavio sam neki tekst koji mi je poslao faksom, pred samo zakqu-~ewe broja, dr Vojin Dimitrijevi}...

Uzeo sam taksi i sjurio se u Zemun... Obezbe|ewe SRS me je odmah uve-lo u kancelariju lidera stranke. Tamo su, uz Voju, sedeli Toma Nikoli} iAleksandar Vu~i}. Mrtvi ozbiqni. Gledam ih i razmi{qam... [ta u tekstunije ta~no?!

“Dobro, bre, Diwo, za{to objavi ovu la ,̀ da moram da te tuìm?” pitame Voja.

Toma i Aleksandar }ute.


– 184 –

– [ta nije ta~no? A, ako si me tuìo, {to si me zvao, pitam.“Nisam te jo{ tuìo, evo ti original dokumenta, da se uveri{ da te je

Vojin Dimitrijevi} debelo slagao. Objavi u idu}em broju. [alio sam se, ni-sam te tuìo”.

Tako sam sa~uvao “trista iqada”, ali pri~i nije kraj...Do|em u redakciju, okrenem telefonom Vojina Dimitrijevi}a i kaèm

mu da mi je [e{eq dao original dokumenta koji mi je on poslao faksom ida [e{eq tvrdi da me je Dimitrijevi} obmanuo!?

“Evo, za sat-dva ti {aqem pravi original. Da se uveri{ da ne laèm ja,nego [e{eq”, re~e mi Vojin Dimitrijevi}.

Dokument jo{ ~ekam!! I, otad do danas, a pro{lo je mnogo godina, VojinDimitrijevi} mi se nikad vi{e nije javio!

Mo`da jo{ traì original falsifikata!? Ko }e ga znati!Ovo je samo jedan od detaqa o mom iskustvu sa [e{eqom, ali mogao je

Vojislav, tada, zaista, po zakonu da me osudi. Ne zato {to je “[e{eqev za-kon” bio r|av, nego {to sam naseo na trik Vojina Dimitrijevi}a i objavio~istu la ̀o [e{equ...

Dr Vojislav [e{eq je, po mnogo~emu, izuzetak koji ru{i mnoge dogmei mnoga pravila. U to sam uveren.

Dakle, poku{avam da budem potpuno iskren, jer druga~ije i ne vredi,mo`da bih ~itaoce mogao i da “prevarim”, ali ne i Vojislava... Istina, is-kustvo me je pou~ilo da apsolutne istine nema, da stvari (i ~iwenice), ma-hom, nisu ni bele, ni crne, ve}, i naàlost, sive...

Uostalom, {ta god o Vojislavu napisao, oni koji ga znaju, odmah }e zna-ti da li sam u pravu, oni koji ga ne znaju, wima je svejedno.

One tre}e, i najbrojnije, a s wima se Vojislav naj~e{}e susretao (neznam da li i sada?) zlonamerne, wima i ne vredi pomiwati ~iwenice, jedno-stavno ih ne uvaàvaju, a i tuma~e ih, ili po svojoj potrebi ili, pre bi sereklo, po ne~ijem nalogu...

Dakle, mislim, da je moj stari drugar, da ne upotrebim re~ prijateq(mnogo je profanisana, izlizana, izan|ala, uru{ena) u Hagu, bambadava!

Kad je odlazio, sam, bez poziva i prisile, dakle dobrovoqno, ve} tada jeispunio uslov da se vrati odmah, ili bar brzo.

Me|utim, la`ni tuma~i “svetske pravde” namenili su druga~iju ulogudr Vojislavu [e{equ, lideru Srpske radikalne stranke. Istorijsku?

Ispostavilo se da oni koji su u Beogradu pisali (ili suflirali) optu-`nicu, a i oni koji su umislili za sebe da su tuma~i ovozemaqske pravde, dasu slabo poznavali Vojislava, da ga zapravo nisu uop{te poznavali, ili dasu bili obmanuti, da }e, oni, sa [e{eqem iza}i lako na kraj.

Pogre{ili su grdno, ube|en sam, jer s wim, Vojislavom, ne}e iza}i nakraj, ali }e on, najverovatnije, biti wihov kraj...

Jer ceo svet, i oni koji po{tuju [e{eqa i oni koji ga ne cene, i oni ko-ji ga ~ekaju i oni koji èle da ostane tamo doìvotno su zate~eni: susrelisu se s ~ovekom koji veruje u ideju s kojom je oti{ao u Hag, s ~ovekom, koji jemnogo, i u mnogo~emu erudita, s ~ovekom koji ima nameru, a to i uspe{no ra-di, da dokaè svima, i ovde i tamo, i u Beogradu i u Hagu, da je Tribunal farsa.

Marina Toman

– 185 –

Da je tamo, u Hagu, put do pravde teè na}i nego re{iti nere{ivu kva-draturu kruga. Ali, on, uveren sam, ube|en je da }e je re{iti.

Svedok sam da mnogi qudi, koji u svakom slu~aju nisu pobornici [e{e-qa i wegovih ideja, odu{evqeno pri~aju o su|ewu na kojem je [e{eq samprotiv svih, ali da se u sudnici taj mawak igra~a ne prime}uje, ~ak kao da usudu ima vi{e Vojislava nego onih sa togama, perikama i odorom koje, vaq-da, treba da pokriju nepravdu koja se ose}a i visi u vazduhu.

Sa mnogim potezima i politi~kim idejama dr Vojislava [e{eqa, ni-sam se slagao, a i sad se ne slaèm. Za neke pak wegove ideje, mislim da su u,biti, u su{tini, u zamisli, genijalne i da je on, dr Vojislav, jedan od onihpoliti~ara koji u sebi skriva tanane ideje vragolana Tila Ojlen{pigela,ali i strate{ke zamisli jednog Botvinika, ili Laskera u {ahu, i na kojimabi mu pozavideli i najve}i mislioci sveta.

U jednom ~asu, on je, sam i scenarist, i reìser, i glumac i publika. U drugom, sve to, samo obrnuto. Na{a (ne)sre}na zemqa u svojoj, mahom,

nerazumqivoj istoriji, imala je mnogo kneèva, careva, kraqeva, predsed-nika i vladara, ali malo dràvnika.

Ne bih hteo da poredim qude iz raznih vremena, nemam ~arobni metarza to, ali, ube|en sam da bi Srbija danas, da je kojim slu~ajem [e{eq ovde,a ne tamo u Hagu, bila druga~ija.

Boqa? Ne znam.R|avija?Ne znam. Ali, druga~ija – znam. Sto odsto. Srbija bez i Srbija sa [e{eqem, nije isto, nema jednakosti.Hag, o~ito, ne zna {ta }e sa [e{eqem. Najradije bi ga pustili, ali on ne ispu{ta wih. Hag, dakle, za razliku od onih koji su ga odavde “spakovali” tamo, nema

pravo re{ewe.Ovda{wi, imali su samo jedno: da [e{eq bude tamo, a ne bude ovde!?I da su sigurni dok je tamo.Mo`da }e ovo {to sad pi{em zvu~ati mnogima kao jeres, ili glupost,

uostalom, papir trpi sve, posebno gluposti, a zar ne, samo je glupost ve~na.[e{eqev povratak u Srbiju, kad bude, a i ako ga bude, opet }e, i jo{ jednom,promeniti sliku Srbije?!

Naboqe?Ne znam!Nagore?Mogu}e!Ali, i ovako kako je sad, to vi{e ne li~i ni na {ta. Pogotovo ne na zemqu koja ceni svoju slobodu, samostalnost, nezavi-

snost, koja veruje u re~ i ~estitost. Sve se polako pretvorilo u {alu i komiku da se bojim, ako se ne{to, i

to brzo ne promeni, da }e Srbija samo imati pro{lost, ali ne i budu}nost. Sada{wost ve} nemamo.


– 186 –

– • –

Vladan Dini} je direktor i glavni urednik nedeqnika “Svedok”. Godine 1991.prvi je u svetu objavio vest o povratku Bobija Fi{era {ahu i za to dobio mnogo-brojne svetske nagrade. Autor je vi{e kwiga. Za {pansko govorno podru~je objavioje kwigu “@ivot u matiranoj zemqi”, koja je do sada doìvela 14 izdawa. Nedavnoje iz {tampe iza{la wegova kwiga “Bobi fi{er kraq {aha”.

Dr Branko Nadoveza

Oti{ao da zastupa srpsku dràvotvornu idejuZa razliku od svih koji tvrde da srpski narod nije za ideju Velike Sr-

bije, bilo da je re~ o ha{kim optuènicima ili javnim mwewu u Srbiji, drVojislav [e{eq brani koncept Velike Srbije, i to wegov originalni pro-jekat, a to je: Srbija do linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Onje tu ideju ugradio ne samo u svoju li~nu ideologiju srpskog nacionalizma,ve} u SRS, koja deluje od februara 1991. godine i ~iji je on predsednik.

Uo~i odlaska pred Ha{ki tribunal, na mitingu 23. februara 2003. go-dine, Vojislav [e{eq je u svom govoru istakao slede}e: “Idem da zastupamjedinstvenu srpsku dràvu, srpsku dràvotvornu ideju. Idem da prkosim, dakaèm da srpski narod nikad ne}e odustati od osloba|awa srpskog Dubrov-nika, srpske Dalmacije, srpske Like, srpske Banije, srpskog Korduna, srp-ske Slavonije, srpske Barawe, srpske Bosne, srpske Hercegovine, srpskogKosova i srpske Metohije. Imali smo, mi Srbi, kroz istoriju i mnogo opa-snijih neprijateqa od Amerikanaca i wihovih saveznika. Izdràli smo mii tursku okupaciju i nekoliko nema~kih okupacija, izdrà}emo mi i ovuameri~ku okupacionu upravu koju predvode \in|i} i Ko{tunica, i ovi oku-patori }e morati uskoro da odu, a srpski izdajnici }e pred sud sopstvenognaroda.”1)

Vojislav [e{eq je govor zavr{io re~ima: “@ivela Velika Srbija!”Eksperti su Slobodana Milo{evi}a branili od ideje Velike Srbije,

dok je Vojislav [e{eq po{ao u suprotnom pravcu. Napao je politiku Za-pada, pre svega SAD i EU, da vodi antisrpsku politiku ne zbog Velike Sr-bije i reìma S. Milo{evi}a, ve} zbog ciqa koji je potpuno uni{tewe srp-skog naroda i dràve, pre svega zato {to ga smatraju eksponentima Rusije naBalkanu.

Vojislav [e{eq je kao svedok odbrane S. Milo{evi}a u Ha{kom tri-bunalu branio ideju Velike Srbije kao svoju originalnu, i ideju svojestranke:

Svedok Vojislav [e{eq: Ja bih vam samo rekao {to se ti~e ostalih po-liti~kih partija, na primer, Socijalisti~ka partija gospodina Milo{e-vi}a, ne samo da se nikada nije zalagala za Veliku Srbiju, nego je uvek is-kqu~ivo bila za Jugoslaviju. Srpska demokratska stranka Republike Srp-ske i Srpska demokratska stranka Krajine tako|e su bile iskqu~ivo za Ju-goslaviju, a kasnije za savez srpskih zemaqa, kada je o~igledno bilo da Jugo-slavija ne moè opstati. Veoma je bitno da ovde naglasim da je iskqu~ivoSrpska radikalna stranka od po~etka bila za Veliku Srbiju, da je jedina za

Marina Toman

– 187 –

Veliku Srbiju i da koncept Velike Srbije predstavqa smisao postojawaSrpske radikalne stranke. Kada bi slu~ajno negde u budu}nosti, ne daj Bo-è, Srpska radikalna stranka napustila koncept Velike Srbije, ne bi vi-{e bilo apsolutno nikakvog razloga za weno postojawe”2)

S. Milo{evi} se u po~etku jugoslovenske krize zalagao za opstanak Ju-goslavije kao ravnopravne dràve jugoslovenskih naroda, mawina i etni~-kih grupa, sa preure|enim ekonomskim odnosima. Kasnije, kada se Jugosla-vija raspala, a EU i SAD priznale Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu kao ne-zavisne dràve, zalagao se za konstitutivnost srpskog naroda u wima, a neda srpski narod bude nacionalna mawina, {to je Dejtonskim sporazumom zaBosnu postignuto, a u Hrvatskoj nije.

Ideologija Velike Srbije ne ugroàva nijedan drugi narod, mawinuili etni~ku grupu, pogotovu ne muslimane. Vojislav [e{eq u svedo~ewuisti~e: “Srpska radikalna stranka je napravila geografsku kartu VelikeSrbije. Iz te geografske karte koju smo bezbroj puta objavili na naslovnojstrani ili na kolor pole|ini na{eg lista “Velika Srbija”, vidi se da je za-padna granica Velike Srbije na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Viro-vitica. Ta karta Velike Srbije ne sadrì samo teritorije gde je srpskopravoslavno stanovni{tvo u ve}ini. Ta karta sadrì mnoge teritorije gdesu Hrvati, muslimani i Makedonci u ve}ini. Kada bismo mi imali ideju dasve koji u tom trenutku za sebe kaù da nisu Srbi, oteramo, to bi bio egzo-dus deset miliona qudi, i to je besmislica. Drugo, 1990. godine, u vreme ka-da se ve} usijavala jugoslovenska kriza, ja pi{em pismo Srbima islamskeveroispovesti, javno, otvoreno pismo, koje je vi{e puta publikovano, gde go-vorim: ‘Bra}o muslimani, ne dajte da vas opet prevare kao {to su vas pre-varili u Prvom i Drugom svetskom ratu. Da budete oru|e u tu|im rukamaprotiv svoje pravoslavne bra}e. Ne dozvolite da nas razbiju, podele i zakr-ve me|usobno! To je objavqeno u mojim kwigama, to je objavqeno u {tampi,to se moè imati na raspolagawu ovde...”3)

Ha{ki tribunal je, za eksperta optu`be protiv Vojislava [e{eqa zaideju Velike Srbije, angaòvao Francuza jugoslovenskog porekla, Iva To-mi}a, zaposlenog u vojnoj ustanovi, a ne na institutu ili fakultetu, bezikakve zna~ajne nau~ne biografije i bibliografije. Vaqda su tako hteliiznenaditi Vojislava [e{eqa.

U svom elaboratu I. Tomi}, za ideju o Velikoj Srbiji vezuje gotovo svezna~ajnije srpske dràvnike i nau~nike iz novije srpske istorije. Za wegasu nosioci velikosrpske ideje i Vuk Karayi} i Ilija Gara{anin. Oni su,kao i Nikola Pa{i} kasnije, traìli ujediwewe srpskog naroda na svojimetni~kim prostorima na Balkanu, a ne uni{tewe drugih naroda, i to na raz-valinama Otomanske i Habzbur{ke imperije. Zatim napada Srpski kultur-ni klub i referat Vase ûbrilovi}a. Posebno je karakteristi~no wegovonepoznavawe srpskog ~etni~kog pokreta u Drugom svetskom ratu, kome pri-pisuje “praksu etni~kog ~i{}ewa”, ne ulaze}i u ~iwenice da su ~etnici bu-kvalno branili srpski narod od genocida, pogotovu u tzv. NDH, a ne da sustvarali Veliku Srbiju na ideji Stevana Moqevi}a. Osim toga, ~etni~ki


– 188 –

pokret je ideolo{ki bio heterogen, a ne homogen, sa razli~itom ulogom iodgovorno{}u na raznim mestima gde je ̀ iveo srpski narod. Zatim ukratkoanalizira politi~ku karijeru Vojislava [e{eqa i delovawe SRS od 1991.do 1995. i wen “dvosmislen” odnos sa Socijalisti~kom partijom Srbije i S.Milo{evi}em.

“U jesen 1995. godine, kada su teritorije koje su nekoliko godina bilepod kontrolom srpskih vlasti pale pod kontrolu hrvatskih i hrvatsko-bo-sanskih snaga, Vojislav [e{eq je optuìo Slobodana Milo{evi}a za iz-daju Srba u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Zaloìo se zaru{ewe izdajni~kog reìma Slobodana Milo{evi}a kao na~in da se od-brane srpski nacionalni interesi.”4)

I. Tomi} kao ekspert Ha{kog tribunala, to jest Tuìla{tva suda, naosnovu svog povr{nog, ponegde i neta~nog, elaborata zakqu~uje da je Voji-slav [e{eq sledbenik i nosilac ideje Velike Srbije u smislu zauzimawanesrpskih teritorija i etni~kog ~i{}ewa Hrvata i muslimana, i da je tonavodno odgovorno za izbijawe rata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i zaetni~ko ~i{}ewe Hrvata iz Vojvodine.

“Tokom tog perioda mnogi intelektualci doprineli su formulisawuprojekta za ujediwewe svih Srba u istu dràvu. Po~ev{i od 1983-1984, Vo-jislav [e{eq je predlagao izmenu unutra{wih granica u Jugoslaviji, pri~emu bi se uve}ala teritorija Republike Srbije. U potowim godinama on}e nastaviti da obrazlaè ovaj svoj politi~ki projekat stvarawa VelikeSrbije. On je svoj program zapravo elaborirao mnogo pre uvo|ewa politi~-kog pluralizma 1990. i dolaska na vlast Hrvatske demokratske zajednice(HDZ) Frawe Tu|mana te godine. Tu|manova politika, koja uop{te nije bi-la povoqna za hrvatske Srbe, posluì}e kao opravdawe za vojno angaòva-we stranke Vojislava [e{eqa. Ali, smawewe ili teritorijalna amputa-cija Hrvatske je ideja koju je on gajio ve} vi{e godina. Politi~ki i ideolo-{ki, Vojislav [e{eq je sebe video kao direktnog naslednika SlobodanaJovanovi}a, Dragi{e Vasi}a, Stevana Moqevi}a i Draè Mihailovi}a. Izaista, on i jeste intelektualni potomak Srpskog kulturnog kluba i Ravno-gorskog pokreta, od kojih je preuzeo ciq stvarawa srpskog dràvnog enti-teta, {to etni~ki homogenijeg, nasilnim preme{tawem i raseqavawem sta-novni{tva.”5)

Rasprava Vojislava [e{eqa i I. Tomi}a pred Ha{kim sudom odrà-vana je od 5. februara 2008. godine.

I. Tomi} je rekao za delatnost SRS 1993, po sukobu sa S. Milo{evi}emoko Vens-Ovenovog plana, da se SRS bori za “...uspostavu slobodne, nezavi-sne i pre svega demokratske srpske dràve koja }e u svom sastavu obuhvata-ti sve srpske zemqe na prostorima biv{e Jugoslavije”. Zatim je Vojislav[e{eq doveo u pitawe stru~nost I. Tomi}a, pogotovu wegovo znawe i po-znavawe nove srpske istorije. I. Tomi} se usredsredio na period 1991-1995,a Vojislav [e{eq je u odbrani istakao da projekat Velike Srbije poti~ejo{ od 1683. godine, preko \ur|a Brankovi}a, zatim Arsenija Gagovi}a,Stratimirovi}a, pomiwu}i mu periodiku pod imenom “Velika Srbija”. U

Marina Toman

– 189 –

debati o Ernestu Deniju, Vojislav [e{eq isti~e da je Deni u teritorijuVelike Srbije ukqu~ivao sve ju`noslovenske teritorije osim Bugarske.Dakle, sve teritorije gde ìve Srbi, Hrvati, Slovenci.”6) A I. Tomi} na-vodi da je to prvenstveno jugoslovenski program. Vojislav [e{eq je ista-kao da je u periodu Prvog svetskog rata propu{tena ideja stvarawa VelikeSrbije koja je imala podr{ku saveznika, a I. Tomi} je insistirao na jugo-slovenskom programu i ujediwewu u vezi s time.

Zatim se pre{lo na raspravu o srpskoj sredwovekovnoj istoriji. I. To-mi} je navodio delo V. ]orovi}a o istoriji Srba, a Vojislav [e{eq je is-takao: “Ja poku{avam da apsolutno pobijem tezu ve{taka da su Srbi pravo-slavni, a Hrvati katolici. Ja poku{avam kroz ovu raspravu pokazati da jepre Svetog Save ogromna ve}ina Srba pripadala rimskoj crkvi, da su bilirimokatolici”7) i da je to va`no za wegov koncept Velike Srbije. Isti~eda pre dolaska Turaka nije bilo sukoba izme|u katolika i pravoslavaca. Za-tim isti~e da su “svi {tokavci Srbi”. Zatim se pre{lo na raspravu o isto-riji Kraqevine Jugoslavije, Srpskom kulturnom klubu, ulozi ~etnika Dra-è Mihailovi}a u Drugom svetskom ratu, muslimanskim ̀ rtvama. Vojislav[e{eq isti~e: “Je li o~igledno iz mojih javnih nastupa da mene u princi-pu mnogo i ne interesuje kako se ko deklari{e? Da ja sve {tokavce katoli-ke smatram Srbima i sve {tokavce muslimane smatram Srbima.”8)

Vojislav [e{eq I. Tomi}a kao ve{taka ocewuje kao “nekompetent-nog, nestru~nog, neobjektivnog, i vrlo pristrasnog” i da je “gori od Ober-{ala”.

I. Tomi} u optu`bi isti~e da [e{eq ne razmi{qa “o onoj Hrvatskojkoja se nalazi iza linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, wega nezanima {ta }e sa tim delom Hrvatske biti. Da li }e to pripasti Italiji,wega zanima ovaj drugi deo”.9) Ili da “1991. i 1992. godine on govori o raz-meni stanovni{tva, Hrvata iz Srbije i Srba iz Hrvatske”, navode}i nastupu Skup{tini 1. aprila 1992, gde Vojislav [e{eq to isti~e kao meru retor-zije, pravno dozvoqenu.

Vojislav [e{eq, dakle, negira I. Tomi}a kao ve{taka, isti~u}i da je“...dostavio pet ~lanaka gospodina Tomi}a iz kojih se vidi da je on ideolo-{ki ostra{}eni protivnik Srpske radikalne stranke ~iji sam ja jo{ uvekpredsednik”10) i da je angaòvan “u procesu razbijawa Jugoslavije, u proce-su razbijawa Srbije” preko francuskog udruèwa za prou~avawe Balkana.

Vojislav [e{eq je istakao da je do ideje i ideologije Velike Srbijedo{ao postepenim putem, kao disident, zatim prou~avaju}i obimnu nau~nuliteraturu iz istorije, lingvistike i drugih dru{tvenih nauka. To je pro-jekat i proces koji traje. Ono za {ta ga tereti Ha{ki tribunal, da je u~e-stvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu zajedno sa ostalim srpskim po-liti~kim i vojnim ~elnicima, ne odgovara istini.

“Optu`nica obiluje fragmentima koji mi pripisuju zalagawe za Veli-ku Srbiju i insistirawe na Velikoj Srbiji, a onda to moje zalagawe dovodeu vezu sa konkretnim zlo~inima. To samo pokazuje da Tuìla{tvo ne razu-me koncept Velike Srbije. Ne zna o ~emu se tu radi. Gospodo sudije, vi ste


– 190 –

se do sada mogli uveriti, niko od drugih koji su ovde optuìvani nije mogaobiti optuèn za Veliku Srbiju osim mene. Niko u srpskoj javnosti se ne za-laè za Veliku Srbiju osim Srpske radikalne stranke. To je na{a partij-ska ideologija. Ja sam moderni kreator te ideologije, a to nije nova ideolo-gija. Ta ideologija je ukorewena u proteklih vi{e od 300 godina. Ta ideolo-gija podrazumeva jedinstvo svih Srba.

Ju~e gospo|a Dal la`no tvrdi da sam se ja zalagao za homogenu VelikuSrbiju. To je la .̀ A namerno je, citiraju}i nabrajawe zemaqa koje ulaze usastav Velike Srbije, iz na{eg programa, iz mojih govora, presko~ila jedandeo u kome se obja{wava da }emo u toj Velikoj Srbiji, koja }e obuhvatati da-na{wu Srbiju, ukqu~uju}i Kosovo i Vojvodinu, koja }e ukqu~ivati i Make-doniju, Bosnu, Hercegovinu, Dubrovnik, Dalmaciju, Liku, Baniju, Kordun,Slavoniju i Barawu, uspostaviti bratsku slogu i jedinstvo Srba pravosla-vaca, Srba katolika, Srba protestanata i Srba ateista. Jedno bez drugog neide. Velika Srbija je na{ dugoro~ni ciq. Da bismo postigli taj ciq, nika-da nam nije palo na pamet da prognamo milion ili dva, ili tri miliona qu-di, nego da ih nacionalno osvestimo, da ih ubedimo da su Srbi, da im doka-èmo da su Srbi i da su ih drugi naterali da se la`no predstavqaju.”11)

Ali, isto tako, kada je po~eo zavr{ni proces raspada biv{e SFR Jugo-slavije, on se kao opozicioni politi~ar angaòvao u odbrani srpskih na-cionalnih interesa: “Cele 1990, 1991, 1992. godine u svojim govorima, zala-ù}i se za Veliku Srbiju i pomiwu}i koje teritorije treba da obuhvata Ve-lika Srbija, ja govorim o bratskoj slozi i jedinstvu Srba pravoslavaca, Sr-ba katolika, Srba muslimana i Srba protestanata. Ja to radim kao ~ovekopozicije, a ne kao ~ovek reìma. Sve do 1998. godine ja nikada nisam bio~ovek reìma.”12)

Uzroci raspada Jugoslavije su daleko dubqi i ne mogu se svoditi samona doga|aje od 1991. Oni se nalaze u celokupnoj istoriji HH veka i odnosi-ma jugoslovenskih naroda i pogotovu u lo{em utemeqewu jugoslovenske dr-àve od 1945. Iskqu~ivo na {tetu srpskog naroda.

“[to se ti~e konkretnih elemenata moje odgovornosti, kaè se, prvo,da sam doveo do ~iwewa ratnih zlo~ina javnim i sistematskim promovisa-wem nasilnog stvarawa jedinstvene dràve u kojoj dominiraju Srbi, pozna-te kao Velika Srbija, ~ija bi se zapadna granica potezala linijom Karlo-bag-Karlovac-Ogulin-Virovitica i obuhvatala bi velike delove Hrvatskei Bosne i Hercegovine. Pa naravno, ako se raspada Jugoslavija, ona se moèraspasti na svoje sastavne delove. Na srpsku teritoriju s jedne strane, hr-vatsku i slovena~ku s druge strane. Na koju jo{? Za{to bi se Jugoslavijaraspadala po unutra{wim granicama federalnih jedinica? Te granice ni-kakvim unutra{wim zakonom nisu formulisane. To nisu me|unarodno pri-znate granice. Me|unarodno priznate granice imala je samo Jugoslavija. Tojoj je garantovala konferencija OEBS-a i to weno pravo je pogaèno. Nemogu se umesto tih me|unarodno priznatih granica promovisati jednostranonove i progla{avati unutra{we administrativne granice dràvnim. To jeapsolutno neprimereno osnovnim principima me|unarodnog prava.”13)

Marina Toman

– 191 –

Posle {trajka gla|u u ha{kom zatvoru i do ispuwewa svojih uslova,Vojislav [e{eq je naloìo rukovodstvu SRS u Srbiji, ~lanstvu i simpa-tizerima, da se nikad ne odreknu ideje Velike Srbije.

U svom politi~kom i li~nom testamentu Vojislav [e{eq isti~e sle-de}e:

“Prvo, od svih ~lanova Srpske radikalne stranke i posebno od ruko-vodstva zahtevam da nikad ne odustane od ~vrste nacionalne ideologije ikoncepta Velike Srbije. Da se uporno borite za osloba|awe RepublikeSrpske Krajine i Republike Srpske i ujediwewe svih srpskih zemaqa.

Drugo, da nastavite sa energi~nim suprotstavqawem globalizmu i svimwegovim pojavnim oblicima. Da se o{tro suprotstavite svim poku{ajimada se Srbija ukqu~i u Severnoatlantski pakt i u Evropsku uniju, jer su ta-mo koncentrisani svi tradicionalni srpski neprijateqi.

Tre}e, da budete uporni u rusofilstvu i zalagawu za {to ve}u integra-ciju Srbije sa Rusijom i ostalim isto~nim, slovenskim i pravoslavnim ze-mqama.

êtvrto, da vodite politiku iskrenog prijateqstva sa Kinom, Indi-jom, arapskim, afri~kim i latinoameri~kim dràvama koje se suprotsta-vqaju ameri~koj hegemoniji i dominaciji.

Peto, da nikad ne ulazite u bilo kakvu koaliciju sa Tadi}em, Ko{tu-nicom i sli~nim srpskim izdajnicima.

[esto, da nikada ne prihvatite otcepqewe Kosova i Metohije od Sr-bije. Ako nam zapadne zemqe ipak na silu otmu Kosovo i Metohiju, da insi-stirate da se automatski za sva vremena prekinu diplomatski odnosi sasvim dràvama koje priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. Kada do|etena vlast, da sistematski ja~ate vojsku i policiju i da se spremite da svimsredstvima, kad-tad, povratite Kosovo i Metohiju.

Sedmo, da potpomaète srpske politi~ke partije u Crnoj Gori, oku-pqene oko Srpske liste, kako bi uspela da prevlada srpska opcija u CrnojGori i da se Crna Gora u dogledno vreme vrati Srpstvu.”14)

U zatvoru je Vojislav [e{eq napisao delo “Rimokatoli~ki zlo~ina~-ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije”, koje je pored dela “Ideologija srp-skog nacionalizma” jedno od wegovih najzna~ajnijih nau~nih dela.

U tom delu isti~e da je Rimokatoli~ka crkva tokom nekoliko vekovanabe|ivala Srbe pravoslavce da se pokatoli~e, a zatim da prime hrvatskunacionalnu svest. To je bilo uglavnom posledica turskog ropstva, odnosnobeàwa ispred turskih zavojeva~a. Isto tako, vr{en je proces islamizaci-je Srba, a tokom HH veka pretvarawe dela Srba u makedonsku i crnogorskunaciju.

“Velikosrpski nacionalni projekat nikada nije bio hegemonisti~ki,sra~unat na podjarmqivawe drugih naroda, jer su srpske politi~ke ambici-je uvek bile da se ujedine nasilno razdvojeni delovi srpskog naroda i teri-torije na kojima Srbi vekovima ìve kao ve}insko stanovni{tvo. Posti-zawe srpskog nacionalnog i dràvotvornog jedinstva je temeqno nacional-no pravo. Srbi ne èle tu|e teritorije, talijanske, austrijske, rumunske,


– 192 –

ma|arske, bugarske, gr~ke ili albanske; oni èle samo ono {to je wihovo,{to su trajno naseqavali ili su sa odre|enog prostora prinudno oterani.Srpske prirodne dràvne granice mogu biti samo nacionalne granice i nepostoji nijedan ozbiqan segment srpske nacionalisti~ke ideologije, kaoni nijedan respektivni nacionalisti~ki ideolog koji bi nastupio sa {i-rih pretenzija, zalaù}i se za imperijalne ciqeve. Zato kroz sve svoje ra-tove u proteklih dvesta godina Srbi nikada nisu osvajali, nego redovno iiskqu~ivo osloba|ali svoje teritorije i delove sopstvenog naroda koji jena wima ̀ iveo. Mala, nebitna, skoro bezna~ajna odstupawa prisutna su kodpoku{aja da se po strate{kim kriterijumima zaokruè dràvne granice.Pri tome je osnovno sredstvo etni~kog odre|ewa izvesne teritorije jezikkoji se prete`no na woj govori. Za razliku od, na primer, velikonema~keideje na kojoj je u nekoliko navrata poku{ano realizovawe velikonema~kogdràvotvornog projekta, velikosrpska nacionalna ideja je po svom osnov-nom odre|ewu i samoodre|ewu bila iskqu~ivo nacionalnooslobodila~kai emancipatorska, a nikada osvaja~ka i porobqiva~ka. Ali, oni koji danasnapadaju velikosrpstvo, stvaraju}i svojevrsni bauk od wega, smi{qeno {i-re}i strah i nezadovoqstvo, o wemu govore kao da pred sobom imaju nosio-ce velikonema~ke ideje, pa su samo osnovnu terminologiju promenili”15)

Zbog toga je ideologija Velike Srbije proces koji proìma pro{lost,sada{wost i proìma}e budu}nost: “Velikosrpska ideologija srpskog na-cionalnog jedinstva i dràvotvorstva, te`wa je za me|unarodnopravnommeterijalizacijom kolektivne narodne svesti koja je vekovima odolevalaokupacijama i ~ere~ewima sopstvene etni~ke teritorije i sistematskiprovo|enog odnaro|avawa putem katoli~ewa, islamizacije ili komuni-sti~ke indoktrinacije. Ta kolektivna svest je opstala zahvaquju}i bogatomrazvoju srpskog jezika, nacionalne kulture, obi~aja, tradicije i preda-wa.”16)

To je jedinstven geografski, kulturni i duhovni prostor srpskog naro-da koji ima istorijsko i svako drugo pravo na wega. Odgovaraju}i jednom sve-doku optu`be, Vojislav [e{eq isti~e slede}e, {to je i poenta ideje i ide-ologije Velike Srbije:

Svedok dr Vojislav [e{eq: On tu zloupotrebqava ideologiju Srpskeradikalne stranke, na{ ideolo{ki koncept Velike Srbije i tezu o zapad-nim srpskim granicama na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica,ispu{taju}i iz vida da bi ta zapadna srpska granica podrazumevala desetmiliona katolika, muslimana, Albanaca i Makedonaca u granicama Veli-ke Srbije. Dakle, borba srpskog naroda za odbranu svojih prava, svoje slobo-de i svojih ìvota nema nikakve veze sa na{im ideolo{kim projektom Ve-like Srbije koji je dugoro~an i ko zna da li }e biti ostvaren, i ko zna koja}e generacija mo`da uspeti da ga ostvari kada se elemini{u pritisci za-padnih sila, Vatikana, i tako daqe, na balkanskim prostorima. To je jedankrajwe dugoro~an projekat. Ja sam ve} govorio da je on star preko 300 godi-na, mo`da }e pro}i i 100 godina dok ne bude realizovan, ja sam li~no ube|enda }e biti realizovan.”17)

Marina Toman

– 193 –

U su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, centralna optu`ba je bila to da jehteo stvoriti Veliku Srbiju na razvalinama biv{e Jugoslavije.Uprkos ~iwenici da je strategija ovog tuìla{tva napravila optu`bu te-òm, a brzo su|ewe nemogu}im, Yefri Najs je vi{e puta insistirao da trioptu`nice moraju da se spoje, jer one sve otkrivaju Milo{evi}eve istinskenamere:

Tri optu`nice se bave istom transakcijom, naime, op{te pona{aweoptuènog Milo{evi}a u poku{aju da stvori “Veliku Srbiju”, centralizo-vanu srpsku dràvu koja bi obuhvatila oblasti naseqene Srbima u Hrvat-skoj i Bosni i Hercegovini i celo Kosovo. Ovo je trebalo da se postigne pr-venstveno prisilnim preme{tawem nesrpskog stanovni{tva iz velikih ge-ografskih podru~ja i teritorija biv{e Jugoslavije preko naloga za zlo~i-ne, kr{e}i ~lanove 2 i 5 Statuta Tribunala.

Tuìla{tvo te tvrdwe nije uspelo dokazati. Eksperti odbrane S. Mi-lo{evi}a su tako|e dokazali da S. Milo{evi} nije bio za Veliku Srbiju,ve} za odràwe Jugoslavije, a kasnije za po{tovawe suvereniteta srpskognaroda na teritoriji Hrvatske i Bosne, kao i za odbranu Kosova.

Uprkos ovom nedostatku dokaza, Velika Srbija je ~inila centralnioslonac u predmetu Tuìla{tva. Teorija o Velikoj Srbiji bila je tako|eglavni argument uticajnog dokumentarca Bi-Bi-Sija “Smrt Jugoslavije”, nakoji se silno oslawalo Tuìla{tvo Ha{kog tribunala u pravqewu svojeoptu`nice, prikazuju}i film ili wegove delove vi{e puta za vreme sud-skog procesa. To je davalo utisak da je optu`nica zaista samo malo vi{e ne-go pre`vakavawe shvatawa u sudnici koja su napabir~ena s televizije. Do-kumentarac je bio osnova i za najuticajnije biografije Milo{evi}a, ukqu-~uju}i i one od Luiza Sela i Adama Le-Bora, koje ponavqaju uobi~ajene ne-potkrepqene tvrdwe da je Milo{evi}, kroz svoj nacionalizam, razorio Ju-goslaviju iznutra.18)

Uporno su hteli dokazati da je Vojislav [e{eq bio saveznik S. Milo-{evi}a u stvarawu Velike Srbije. Vojislav [e{eq je objasnio podrobnoHa{kom sudu sve momente i aspekte saradwe i opozicije vlasti SlobodanuMilo{evi}u i wegovoj stranci.

“Tuìla{tvo je pri svemu tome zasnovalo celinu svoje optu`nice napoliti~ki neosnovanoj tvrdwi da je Milo{evi} èleo da rasturi Jugosla-viju i umesto we oblikuje Veliku Srbiju. Bizarno kao {to jest, ono je tou~inilo, iako Velika Srbija nije bila ni pomenuta u optu`nicama. Veli-ka Srbija nije nigde bila pomenuta u kosovskoj optu`nici; u bosanskoj op-tu`nici bila je pomenuta samo uzgred (“Pozivi Slobodana Milo{evi}a zaujediwewe svih Srba u jednu dràvu koincidirali su sa onima koji su agi-tirali za “Veliku Srbiju”); dok je u hrvatskoj optu`nici spomenuta samo uvezi s Milo{evi}em li~no. îwenica da je Tuìla{tvo podnelo molbu dase tri optu`nice spoje u jednu na osnovu glavnog plana, koji nijedna od wihnije ~ak ni spomenula, prouzrokovala je zna~ajnu konfuziju, ~ak i me|u su-dijama Ha{kog tribunala”.19)

Od u~vr{}ewa na vlasti 1987, pa do pada s vlasti oktobra 2000. godine,S. Milo{evi} je optuìvan za Veliku Srbiju, a [e{eq je istakao svoj pro-


– 194 –

jekat Velike Srbije, koji sadrì komponentu pro{losti, sada{wosti i bu-du}nosti, baziranu na nau~noj osnovi, a ne iskqu~ivo na doga|ajima tzv. de-vedesetih, kada se srpski narod iskqu~ivo branio od povampirenih avetipro{losti i agresije zapadnih sila. Vremenom je i optu`nica popu{tala.

“Drugim re~ima, Yefri Najs je zaista u su{tini rekao da je teritori-jalna agresija zaista deo optu`nice. Najs je tako|e rekao da je Jugosloven-ska armija imala isti program kao Milo{evi}, a on ga je posebno nazivaoVelikom Srbijom. Ali, Najs je tako|e napravio osvrt na plan “Velike Sr-bije” u vezi s Vojislavom [e{eqem:

“To uverewe koje je otvoreno prihvatio i ~ovek [e{eq i{lo je pod na-zivom Velika Srbija. To je izraz koji treba ~uti u ovoj sudnici. Mi sami ne-}emo ohrabrivati wegovu preteranu upotrebu iz straha da na{e stenograf-sko izraàvawe moè voditi ka saètom razmi{qawu. Mi ga posebno nevezujemo kao termin sa pristupom optuènoga, ~ije smo namere ve} posebnoopisali. Da se on moè oslawati na podr{ku qudi koji su mo`da imali eks-tremne nacionalisti~ke poglede koji idu pod posebnim terminom, koji iz-nena|uje, opet iz ve} datih razloga”.20)

Posle svedo~ewa Vojislava [e{eqa kao svedoka odbrane S. Milo{e-vi}u, i po~etka wegovog sudskog procesa, pogotovu posle svedo~ewa eksper-ta Tuìla{tva Iva Tomi}a, vidno je da se pojam Velika Srbija sve re|e po-miwe u ha{kim sudskim procesima.

“Prema tome, to je bilo veliko zaprepa{}ewe kada je cela tvrdwa o’Velikoj Srbiji’ izgledala razmr{ena za vreme svedo~ewa Vojislava [e-{eqa u avgustu 2005, vi{e nego tri godine posle po~etka su|ewa. Dana 25.avgusta 2005, posle duge i otegnute rasprave o zna~ewu ’Velike Srbije’,Yefri Najs je bio prisiqen da prizna da Milo{evi} li~no nije, u stvari,’nikada upotrebio re~i Velika Srbija’.

Nastao je {ok i smejurija u celoj sudnici. Sudija Robinson podsetio jeu neverici da je Velika Srbija bila glavna osnova na kojoj su tri optu`ni-ce bile spojene u jedno su|ewe tri godine ranije. Najs je zapao u stra{nuzbrku na tu opomenu: ’Ono {to mi tvrdimo protiv optuènog jeste da se ondrào tog plana – mo`da za svoje sopstvene namere – da svi Srbi ̀ ive u jed-noj dràvi. To stvara de facto Veliku Srbiju, zato {to zapadne granice, li-nija Virovitica-Karlobag su potpuno iste. Ali da li mi kaèmo da je onli~no predlaga~ koncepta istorijske Velike Srbije? Mi to nismo re-kli’.”21)

Kasnije se taj pojam ~ak i izbegava.“Ali, da je takav plan postojao, za{to bi Najs najednom spre~avao da ga

naziva ’Velika Srbija’? Najs je potom potvrdio da je on tvrdio da je Milo-{evi} èleo uve}anu srpsku dràvu, ali da je [e{eqev koncept istorij-ske ’Velike Srbije’ ukqu~ivao celu Bosnu, {to je on priznao da Milo{e-vi} nije èleo. Drugim re~ima, za Milo{evi}a su rekli da je bio u savezusa [e{eqem o ’Velikoj Srbiji’, a tako|e i da je bio u sukobu s wim oko toga.

U “Alisi u zemqi ~uda” kraqica vi~e: ’Sudska presuda prvo! Porotaposle!’ Ali, lupe ̀je bar znao za {ta ga optuùju.”22)

Marina Toman

– 195 –

Problem oko nametawa branioca i tehni~ki na~in vo|ewa procesaizazvao je odupirawe Vojislava [e{eqa.

“Sudsko ve}e se koristilo sli~nim marifetlukom u raspravqawu odrugim svojstvima op{teg prava da se neko li~no brani. Ono je, na primer,raspravqalo o Odluci u slu~aju [e{eq, datiranoj 9. maja 2003. Ta odlukaje odobrila nametawe ’advokata u pripravnosti’ da pomaè optuènom, ko-ga je ono optuìlo i za grubosti. To nije bio slu~aj s Milo{evi}em i ni ukom slu~aju nije bilo samo nametawe ’advokata u pripravnosti’: Milo{e-vi}u je bilo oduzeto li~no pravo da rukovodi svojom odbranom. Tako, [e-{eq nije ~inio presedan. ([e{eq je zaista bio ~esto grub prema sudijama,odbijaju}i da ustane kao oni u|u u sudnicu u dane kad se on pojavqivao kaosvedok odbrane na Milo{evi}evom su|ewu. Rekao je sudijama:

’Rekli su mi sve{tenici Srpske pravoslavne crkve, pre dolaska ovde,da uniforme koje nose sudije ovde li~e na uniforme koje su nosili biv{ikatoli~ki inkvizitori, i to je ne{to {to ja ne po{tujem. Na~in na koji sevi poklonite kad u|ete u sudnicu podse}a me na |avolski ritual. Poku{aosam da na|em parapsiholo{ko obja{wewe za to. Bojim se kad bih se ja pri-klonio va{em ceremonijalu, moja svest bi mogla da bude obuzeta silama ko-je ja ne mogu kontrolisati’.”23)

Zapadna literatura koja se bavila raspadom Jugoslavije, pisala je o raz-likama S. Milo{evi}a i Vojislava [e{eqa u pogledu Kumanovskog spora-zuma i Rezolucije 1244 iz 1999. godine, povodom zavr{etka agresije NATOna Srbiju.

“Ultranacionalisti~ki zamenik premijera Srbije Vojislav [e{eqrekao je i da bi on bio spreman da prihvati strane trupe na Kosovu. Zvu~e-}i iznena|uju}e otresito da ako je to cena koju treba da platimo da bi se ratzavr{io, moèmo malo da popustimo. [e{eq je nazna~io da mirotvorac nebi trebao da bude iz NATO i da bi ne{to jugoslovenskih bezbednosnih sna-ga trebalo da ostanu da ~uvaju granice Kosova.”24)

Ali, isticali su da je Srpska radikalna stranka u Skup{tini bilaprotiv tih sporazuma:

“Sigurno, ratifikacija sporazuma glasawem 136 prema 74, gde je najve-}i broj od 74 glasa protiv sporazuma dolazio od Srpske radikalne stranke.Posle glasawa [e{eq je naglasio da se KFOR ne bi mogao ose}ati sigur-nim na Kosovu.”25)

Isto tako isti~u da je S. Milo{evi} tokom agresije zvao sve relevant-ne politi~ke faktore u Srbiji na razgovor i savetovawe.

“U predsedni~ku palatu Milo{evi} je zvao svoje saveznike me|u srp-skim politi~kim liderima, grupu koja je kontrolisala Jugoslaviju u duèmdelu tog perioda, ukqu~uju}i i Milo{evi}evu suprugu, Mirjanu Markovi},lidera JUL-a. Tako|e je bio prisutan Vojislav [e{eq, {ef Srpske radi-kalne stranke i Vuk Dra{kovi}, lider SPO.”26)

Isti~e se da se [e{eq odupirao Milo{evi}u, da je “izneo primedbe”da “dokument zna~i kapitulaciju, da je to “sraman dokument” i da je Milo-{evi} zamolio [e{eqa da se uzdrì od glasawa protiv sporazuma, ali [e-{eq nije pruìo vremena Milo{evi}u da }e to i u~initi.”27)


– 196 –

“NATO zahtevi su se obili o neverovatno nerazumevawe srpskog naci-onalizma. Koliko god su nepopularni bili Slobodan Milo{evi} i wegovaiskrena marksistkiwa (posebno kod urbanih glasa~a), on nije mogao da si|esa nacionalisti~kog tigra kojeg je zajahao 1989, a da ne izgubi mo}, a vero-vatno i vi{e od toga. Ne iznena|uje, imaju}i u vidu srpski politi~ki miqe,koji su u potpunosti prevideli generali i politi~ari NATO, Milo{evi-}ev najpopularniji politi~ki rival je antikomunisti~ki nacionalistaVojislav [e{eq iz Radikalne stranke, a wegova najozbiqnija neposrednapretwa je ultranacionalisti~ki oficirski kor jugoslovenske armije.”28)

Na Zapadu nisu shvatili su{tinu odnosa S. Milo{evi}a i Vojislava[e{eqa. Kada je S. Milo{evi} radio u korist srpskih nacionalnih inte-resa, imao je podr{ku Vojislava [e{eqa i obrnuto. [to se ti~e ideje Ve-like Srbije, Milo{evi} nikada nije zagovarao tu ideju, niti izgovorio tajpojam, a [e{eq ima originalni projekat Velike Srbije, utemeqen u pro-gramu SRS.

– • –

Branko Nadoveza je doktor politi~kih nauka. Nau~ni je savetnik u Institutuza noviju istoriju Srbije. Autor je 12 kwiga iz oblasti dru{tvene istorije i niznau~nih ~lanaka. Glavni i odgovorni urednik je nau~nog ~asopisa “Srpska slobo-darska misao”. ^lan je tima koji pomaè odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa.

Napomene:1) Dr Vojislav [e{eq – Peti otaybinski kongres, Beograd 2006, str. 997.2) Dr Vojislav [e{eq – Svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u Ha{kom pro-

cesu, Beograd 2005, str. 117.3) Isto, str. 305-306.4) Iv Tomi} – Ideologija Velike Srbije u XIX i HH veku, Hag, Holandija 2006,

str. 87.5) Isto, str. 93.6) Rasprava 5. februara 2008, str. 44.7) Rasprava 6. februara 2008, str. 10.8) Isto, str. 51.9) Rasprava 30. januara 2008, str. 25.10) Rasprava 29. januara 2008, str. 2.11) Uvodna rasprava, str. 14.12) Isto, str. 20.13) Isto, str. 21.14) Velika Srbija, god. XVII, br. 2756, Beograd, decembar 2006, str. 19.15) Dr Vojislav [e{eq – Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske

nacije, Beograd 2007, str. 887.16) Isto.17) Isto kao napomena 2, str. 380.18) Yon Laflend-Travestija, Beograd 2009, str. 95.19) Isto, str. 97.20) Isto, str. 105.21) Isto, str. 106.22) Isto, str. 108.23) Isto, str 138.

Marina Toman

– 197 –

24) John Norris (foreword by strobe talbott) Collision Course-NATO, Russia, And Koso-vo, Praegel, London, 2005,str. 160.

25) Isto, str. 192.26) Isto, str. 188.27) Isto, str. 189.28) Michael Radu: Stabilizing Borders in the Balkans: the inevitability and Costs of a Gre-

ater Albania; NATO ‘s Emptu Victory ; Wasington 2001, str 128.

Momir Lazi}, pisac

Dok je [e{eqa, bi}e i SrbijePre progona iz Bosne u Pan~evo, pokojni otac Ilija jednom prilikom

mi je rekao:– Znam da dobro poznaje{ [e{eqa. Poznato mi je da se ~esto sre}ete.

Kumim te Bogom, ako bude{ u prilici, voleo bih da ga vidim i da mu pru-ìm ruku.

Kazao je to otvorena srca, toplo, qudski, iako ga je karcinom grla uve-liko uzeo pod svoje. Ubrzo je oti{ao u sarajevsku bolnicu, odakle ga je bratNikola, kroz muslimanske kur{ume, prebacio u Srbiju. Vi{e nije mogao dapri~a. Kada sam ga posetio u Pan~evu, dao mi je ceduqicu na kojoj je pisalo:

– Voleo bih da vidim Voju, ali ne mogu da govorim – i suza je krenulaniz obraz.

Nije do~ekao da ga vidi niti isprati u Hag. Pred sam odlazak na onajsvet rekao mi je da je [e{eq jedan od retkih koji u sebi nosi ~ast i obraz.

– Jest malo jogunast, a i ti si mu u tome sli~an. Srbin je od glave do pe-te – pisao je na papir.

Tada je od mene traìo, iako za to nije imao nikakav razlog, da se zaku-nem da nikada ne}u ostaviti [e{eqa na cedilu. Nije imao razlog zato {tozna da to nikada ne bih u~inio, ali je taj zavet bio ja~i od wega. Kao da jepredose}ao da ne}e svi ostati uz Voju.

– Nemoj da obruka{ sebe, svoju decu i unuke. [ta god da se desi, nikadaga ne ostavqaj. Uvek se seti {ta je taj ~ovek uradio za tebe i tvoju porodi-cu – pisao mi je.

Naravno da sam ispo{tovao i svoj i o~ev zavet. Ostao sam uz [ekija unajteìm danima. Wegovu porodicu tako|e nisam zaboravio. Nema tih paraza koje bi ga prodao ili mu u~inio i{ta naào. O wemu sam vodio èstokepolemike sa razli~itim srpskim “pametwakovi}ima”. Niko mu ne spori na-~in na koji se brani. Kaù da je to primer pravnog savr{enstva. Smetaju impsovke. More kada bi znali da se u tim inkvizicijskim odorama krije olo{,bili bi svesni da se sa {qamom druga~ije ne moè razgovarati. Oni samotakav jezik razumeju. Drugi nisu ni zasluìli. Isto bih im i ja rekao. Ne-maju qudi predstavu sa kakvim belosvetskim hoh{taplerima Vojo ima po-sla. Kada bi znali, druga~ije bi o Voji zborili.

[est godina, ej {est godina oni nisu u stawu da shvate wegovu snagu, ko-ren, zavet wegovih roditeqa da bude ~ovek, da ~uva obraz. To su ̀ ivotni so-kovi koji su bogomdani u wegovom odrastawu, u kome vaskrsava slava, ikona,


– 198 –

maj~ina suza, teàk rad. Kao mlad postao je legenda otpora komunisti~komzlu u Sarajevu. Vodio se kineskom poslovicom:

– Ne odupreti se zlu, ve}e je zlo od samog zla.On to ~ini od malih nogu. I sada u Hagu demonstrira kako se istinom

pobe|uje la .̀ U svedocima koji ga optuùju brzo prepoznaje neistinu, a kodsudija koje bi mogao podu~avati, licemerstvo koje nema dodirnih ta~aka sapravom. Svaka usta koje svedo~e protiv wega dobro su laìma pripremanaod strane ha{kih srbomrzaca. A ti “veliki eksperti” mu nisu ni do kolena.Pa, deca se smeju kako ih Vojo uz osmeh pobija i pravi ih budalama. Ti muca-vi jadnici sa nivoom inteligencije sobne temperature ne znaju {ta ih jesna{lo kada na red do|u “[e{eqeve pitalice”. Nije lako biti u wihovojkoì jer pred sobom imaju istorijsku gromadu koja u Hagu pi{e istorijuameri~ko-vatikanskih laì koje surovo prete po{tenom svetu. [eki ih jerazobli~io. Saterao ih je u {tenaru u kojoj sada laju jedni na druge. Mora sepriznati da ih niko kao [e{eq u Hagu ne {i{a kao ovce. Mora se prizna-ti da je veliki mozak, stvarno veliki.

U Srbiji se petooktobarski “oslobodioci” uàsno pla{e Vojinog po-vratka. Sama pomisao da }e ponovo kro~iti srpskim zemqama dovodi ih doludila. Svesni su da }e wegovim dolaskom nestati mrak i zlo koje seju okosebe. Uostalom i pokojni \in|i} je rekao Karli del Ponte:

– Vodite ga i ne vra}ajte ga vi{e!Svaki Srbin koji ovoj zemqi ̀ eli dobro ~eka [e{eqa kao ozebao sun-

ce. I kada ga ostavi{e Maja Gojkovi}, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu-~i}, ostade uspravan. O~ita im bukvicu i osta svoj. Nepokolebqiv i istra-jan. Ne znam kako je sve to podneo, ali znam da }e radikali sa wim biti nesamo oni stari, ve} i vi{e od toga.

Nedavno sam razgovarao sa ruskim generalom Viktorom Filatovim.Ovako je govorio o [e{equ:

– On je veliki ~ovek. Sinonim borbe za ~ast i obraz svoje zemqe. Pose-duje unutra{wu snagu koja ga ~ini istorijskim bardom. Generacije }e se tekbaviti wegovim imenom i delom. Pogledajte samo {ta je sve napisao u tomnesre}nom kazamatu. Pa, to je istorijsko blago. “Ideologija srpskog naci-onalizma” je delo bez kojeg se ne moè odre|ivati srpska istorija. A da negovorim o kwizi “Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatskenacije”. Briqantna dela.

I Momir Vojvodi}, kolega pisac, ima svoje vi|ewe [e{eqeve odbrane.– Ti podrepa{i, te pravne podguzije su svetska sramota. Mo`da nikada

i ne bi saznali da su obe{~a{}ene du{e da nije ovog procesa. Kukavna immajka. Dugo }e se po guzovima ~e{ati od jada koji im je zadao Voja. A ovi na-{i srpski {takori, te qu{ture bez krvi i mesa, u istoriji }e ostati upi-sani kao izdajnici srpskog roda. Oni Voji ni noge ne mogu da peru. Jadni li}e biti kada iza|e iz tamnice. Bi}e, kud koji mili moji. Nadam se da }u usko-ro i taj dan do~ekati. Pa nek odmah skon~am.

Dok sam jesenas pekao rakiju na Fru{koj gori, pri|e mi jedan Ma|ar, ionako tiho da drugi ne ~uju re~e:

Marina Toman

– 199 –

– Ma|ar sam, ali brate Lazi}u, ponosan sam na Voju. Kao da nas je istamajka rodila. Vide}e{, iza}i }e on na slobodu. Bez wegovih ideja ne}e bi-ti Srbije. Obavezno mi donesi najnoviji broj “Velike Srbije”. Traè je qu-di. Delim je prijateqima. Nikog se ne bojim. Ovi bezlgavi ho}e neku drà-vu Vojvodinu. Dobi}e da ne kaèm {ta. Rusi dolaze, a sa wima i [e{eq.

Za mene, najlep{e re~i koje sam ~uo o [e{equ izgovorio je TarikAziz, biv{i potpredsednik Iraka. Prilikom posledweg susreta kazao mi je:

– Dok imate [e{eqa, Srbije }e biti.Verujem u ove re~i. Verujem u Vojin povratak. Neka ova pesma bude kraj

male pri~e o wemu i nepravednoj {estogodi{woj robiji.Molitva za Vojislava [e{eqaMolim ti se, blagi Boè,da bude{ uz wega u ove te{ke danekada ga satanske zverina bode ̀wihovog krsta èle razapeti.Budi blag, Boè, prema wemujer on osim ISTINE nikakvodrugo oru`je nema.

Osim ISTINE i nevinih rukuu kojima tebe ~uva i qubi rod svoj,spreman na sve da ga od IRODA spasi.

Pomiluj ga, Blagi, i vrati u krilo wegove Srbije, u blagodato~iju wegove deceda mu se raduju kao an|eli tvojioko Tebe.

On je razapet kao {to si i Ti bio, on ~eka Tebe na silazak s Krstajer ti veruje i zna da si ISTINAi qubav koja ne prestaje.

Budi uz wega, Blagi, u ono jutro kad svane i zakuca na vrata Srbijesvoje, koja ga kao ikonu ~eka.AMIN.

– • –

Momir Lazi} je kwièvnik, glavni i odgovorni urednik ~asopisa “Zbiqa”.Autor je vi{e od 25 kwiga poezije i proze, kwièvne kritike. Wegova dela su pre-vo|ena na vi{e stranih jezika.

Dr Milorad P. Radusinovi}

Doktor Vojislav [e{eq –– {titono{a srpske nacionalne ideje

Otkako je Ha{ki tribunal, prije {est godina, uz sve propagandne ta-lambase, najavio sudski obra~un, usmjeren protiv dr Vojislava [e{eqa, do-minantne figure srpske politi~ke scene, gotovo se sve izmijenilo. Nijepro{la ideja sa nametnutim braniocem, smijewen je wegov sudija, defilo-


– 200 –

vali su sudski vje{taci koji su se pokazali nevje{ti i inferiorni u sudni-ci protiv nadmo}nog branioca, re|ao se konglomerat svjedoka od kojih suneki, pogotovo kad se bjeàlo od istine, izazivali kod gledalaca jedino sa-àqewe. Od ozbiqnog procesa stiglo se do farse. Nedoumicu je izazvala ibiv{a tuìteqka Karla del Ponte, jer je tvrdila da je optu`nica protivdr [e{eqa smi{qena u beogradskoj kuhiwi. Niti se mogla dokazati [e-{eqeva li~na umije{enost u zlo~ine kojih je bilo na svim zara}enim stra-nama, niti wegova komandna uloga, pa se Tuìla{tvo “zalijepilo” za “go-vor mr`we”, u nadi da }e ga to dovesti do trijumfa. Pa i takva kusa optu-`nica, vi{e puta skra}ivana i mijewana, nije dobila krila, ostala je nastaklenim nogama, a verbalni dueli dr [e{eqa sa Tuìla{tvom, vje{ta-cima, svjedocima i sudskim vije}em nisu mu {tetili, bilo na otvorenim ilizatvorenim sjednicama. Bez obzira na “sudsku hirurgiju”, te{ko je skra}e-nu, obogaqenu optu`nicu staviti na zdrave noge. Mo`da su zatvorene sjed-nice samo pomogle Ha{kom tribunalu da umawi bruku kod zainteresovanepublike, ako ve} nema velikog }ara. Ciq nije postignut, pa je najzad Tuì-la{tvo posegnulo za optu`nicom o nepo{tovawu suda, kao da se radi oslamci spasa. Pa, ~ime je to naqutio stra{ni sud ovaj vi{edecenijski po-liti~ki buntovnik!?

U toku svoje odbrane on se nikada nije odrekao srpske nacionalne ide-je, ni ideje Velike Srbije. Mo`da je prikladnije ovo nazvati svesrpskomidejom. îni se da velikowema~ka ili velikoruska ideja boqe odraàvajusu{tinu tog pojma, dok je izraz velikosrpski, u odnosu na prostor i stanov-ni{tvo koje je obuhva}eno tom naznakom, daleko skromnijih dimenzija. Bi-lo kako bilo, dr [e{eq bi “osvjeìo” tmurna lica ha{kih pravdoqubacaako bi se odrekao svog programa Velike Srbije ili, jo{ boqe, ako bi pri-hvatio da se ne bavi politikom. Ha{ke “kadije” to bi odmah nagradile, pre-poznaju}i velikodu{no wegovu “kooperativnost” i omek{ali bi svoj krutistav. Tako ne bi morale da se suo~avaju s li~no{}u koja se i {trajkom gla-|u bori da se sama odbrani od sklepane optu`nice. Ogroman broj optuè-nih Srba u Hagu je prihvatio pravila igre koja je nametnuo sud. Sud napu-{ta ta ista pravila, prilago|ava ih stalno, dovodi mnoge svjedoke kad ho}ei koliko ho}e kako bi u~estvovali u prividno pravednom su|ewu. Mnogo to-ga jednostavno prolazi. Ali dr Vojislav [e{eq, uz pomo} svog pravnog ti-ma, nametnuo se kao li~nost koja je uspjela da ospori, kako pouzdanost vje-{taka tako i validnost svjedoka i nekih predo~enih dokumenata, ali i daupozori sudije kad ne vode vaqano proces. Pri tome je iskazao sna`nu kon-centraciju voqe, koriste}i pam}ewe i inteligenciju, ne odvajaju}i svojuodbranu od odbrane interesa srpskog naroda, vode}i ìlavu borbu protivsvih globalista i evropejskih nadnacionalista. Izlagao je ̀ estokoj kriti-ci evroatlantske i sli~ne sintagme, ube|uju}i sve prisutne u sudskoj dvora-ni i van we da samo slobodan narod moè da se odredi prema wima. Nepoko-lebqivo je ostao pri gledi{tu da je glavna svjetska imperija zla smje{tenas druge strane Atlantika i da tamo borave gospodari rata. Mo}nici su od-lu~ili da su srpski narod i srpski prostor, lociran izme|u Karpata i Di-

Marina Toman

– 201 –

nare u pravcu istok-zapad i du ̀osovine Budimpe{ta-Solun u pravcu sje-ver-jug, “zasluìli” da budu ka`weni, jer su odbili da se ropski pokloneosvaja~u. Stoga nije ni ~udo {to su im natovareni toliki zlo~ini, a posta-li su i `rtve onih koji su u ranijem ili bliskom vremenu bili Srbi. Pre-obrativ{i se od Srba u druge narode, izgubiv{i svoje narodno ime, konver-titi su postali najsigurnija poluga u gu{ewu duha naroda koji ih je izwe-drio. Upravo dr Vojislav [e{eq ih stalno i neugodno podsje}a na wihovonekada{we srpsko porijeklo.

Ovaj srpski politi~ki tribun ne uklapa se ni u kalup duge kolone ha-{kih suàwa koji olako i bespomo}no poslu{no primaju sve marifetlukeHa{kog tribunala. On je neprijatan i za yelate, jer im ne osporava pravoda ma{u sabqom i da koriste pravo sile, ali im istovremeno otima iz pr-qavih ruku silu prava. Tako se zbuweni tamni~ari ne mogu da hrane wego-vim strahom. Armada sudskih ~inovnika raznih profila, sa brdom kapita-la i tehnike pod rukom, suo~ila se sa jednim ~ovjekom koji ne zna za uzmica-we. Kako savladati wegovu neprobojnu osobinu da napusti srpsku ideju ko-ja mu je va`nija i od ̀ ivota!? [e{eqa je nemogu}e u}utkati, ne mogu ga pot-kupiti, niti zapla{iti, a ne mogu ga ni slomiti. [ta bi dali da ga mogu dagurnu u o~ajawe? Kao neumorni {titono{a srpske ideje, dr Vojislav [e-{eq je siguran da u ovim nemirnim vremenima moè ra~unati samo – na Ru-siju. To rusofilstvo je Vojislav poneo iz porodice, kroz doma}e vaspitawe,ali ga je nadogradio kroz bratsko proìmawe i uvjerewe da Rusija i Srbi-ja, kao istorijski saveznici po krvi i vjeri, imaju i zajedni~ke neprijateqekroz istoriju. [e{eqevo prijateqstvo prema Rusiji nije skorijeg datuma iono prerasta u srpsko-rusko bratstvo, {to je temeqna spoqnopoliti~kakomponenta Srpske radikalne stranke. Uz to je svjestan da je ruska podr{kaSrbiji u odbrani Kosova i Metohije, kao integralnog dijela Srbije, va`noupori{te za srpsku dràvu i diplomatiju i u budu}nosti. Kako su brojneevropske zemqe, ~lanice Evropske unije, na mig Va{ingtona, prihvatilenezavisnost Kosova, pa i ~erupawe Srbije, zanemaruju}i me|unarodne oba-veze, tako ni [e{eq nije mogao, po logici stvari, da prihvati taj gest kaoprijateqski.

Bolno iskustvo Srbije 1999. nije moglo da pove}a qubav prema NATOpaktu, bez obzira ko je naru~ivao ankete o (ne)popularnosti ove vojne ma-{inerije. Ni ratovi u Iraku i Avganistanu, ni progon Srba sa Kosova iMetohije nisu mogli da uti~u na stanovni{tvo Srbije da zaboravi naoìqke koje se jo{ vide na licu zemqe i u du{i wenih qudi. U me|uvreme-nu, Putinova Rusija se uspravila, a Amerika pokazuje znakove posustalosti.NATO se pobrinuo da u svoje redove primi Hrvatsku i Albaniju, ali poku-{aj sa Gruzijom i Ukrajinom nije, kako izgleda, pro{ao slavno. Moskva jestavila do znawa Va{ingtonu da ne}e prihvatiti opkoqavawe Rusije i vr-{qawe oko ruskih granica. Dr [e{eq je prepoznao rusko uspon. Brzo jeshvatio da je Rusija energetska sila koja postaje, ne samo Srbiji, strate{kipartner. Upravo zbog toga Srbija mora da razmisli kako da izbjegne vojnovezivawe za Zapad. Pa ni ekonomska saradwa sa Zapadom ne moè potisnu-


– 202 –

ti saradwu sa Rusijom i zemqama koje nisu u Evropskoj uniji. Ne zaboravqa-ju}i na vitalne srpske nacionalne interese, [e{eq je uvjeren da }e sve-strana saradwa sa Rusijom pogodovati {irewu jedara srpskog dràvnog bro-da. A me|usobno ukidawe viza samo je uslov za protok qudi i ideja na rela-ciji Beograd-Moskva i obratno. U takvim sloènim okolnostima, [e{eq~ami u Hagu. A srpska nacionalna ideja ostaje bez fizi~kog prisustva svoggeneratora, stamenog borca i svog istinskog tuma~a i ideologa. Tek kad ovamisao bude li{ena ha{kih bukagija i evropskih brwica, tek onda }e zasi-jati politi~ko nebo Srbije. Pa, ne moè se sav jedan narod, preko svih we-govih istaknutih politi~kih i vojnih prvaka, utamni~iti kako bi se skinu-la krivica sa laboratorije “Milosrdnog an|ela”. Upravo zbog takvih ha-{kih pravila, oja|eni pogledi srpskog roda bi}e upravqeni prema ~ovjekukoji na srpsko ime nije bacio veo zaborava.

– • –

Milorad Radusinovi} doktorirao je istoriju. Profesor je u Prvoj beograd-skoj gimnaziji. Autor je vi{e od 23 kwige iy oblasti kwièvnosti i istorije.

General Viktor Ivanovi~ Filatov

Zajedno sa Vojislavom [e{eqemPoznati cionista g|a Olbrajt, u to vreme dràvni sekretar SAD, re-

kla je \in|i}u: “O~istila sam ti politi~ko poqe Jugoslavije – sada budienergi~niji”. “O~istiti politi~ko poqe Jugoslavije” tada je zna~ilo, a isada je tako – fizi~ki uni{titi sve koji su stali na put okupatorima, ukqu-~uju}i i Milo{evi}a koji je po~i{}en u vreme \in|i}a.

Zbog koga je bio sklowen Vojislav [e{eq? Zbog ~ega je sklowen Vojislav [e{eq?[est godina je od kada je otrgnut iz Srbije, odveden iz Srbije u Hag, gde

ga drè iza sedam brava i tri zida. \in|i} je, dok ga nije stigao metak, uspeo da izvr{i zadatak cioniste

Olbrajt: dati srpsku teritoriju Kosovo okupatorima za vojnu bazu Bond-stil i odvojiti od Srbije Crnu Goru i pretvoriti je u rezervat za te isteokupatore.

Na osnovu logike okorelog cioniste, g|e Olbrajt, Vojislava [e{eqasu oni, cionisti, po~istili zbog Tadi}a, jer da je Vojislav [e{eq bio u Be-ogradu, Tadi} nikada ne bi postao predsednik Srbije.

Dakle, za{to su uop{te cionisti Olbrajtove sklonili Vojislava [e-{eqa, osim {to je predsednik i dan-danas Tadi}?

***Sa Vojislavom sam se susretao u Moskvi, u svom radnom kabinetu, kada

sam bio na ~elu poslani~ke grupe u Dràvnoj dumi Rusije.U Beogradu sam se susretao sa Vojislavom u wegovom radnom kabinetu,

kada je on bio poslanik u Skup{tini Srbije. Zajedno smo govorili na mitinzima. On i ja smo se ~esto sastajali. Ve-

rujem da }e uskoro ti susreti biti ponovo nastavqeni i u Moskvi i u Beo-gradu.

Marina Toman

– 203 –

Kod mene i danas na polici za kwige stoji 50 kwiga Vojislava [e{e-qa. U Rusiji je Vojislav [e{eq poznat kao li~nost sveslovenskog zna~aja,koji o Slovenima misli kao o jednoj porodici. On pravilno smatra, a to na-ilazi na podr{ku me|u Rusima u Rusiji, da je slovenska civilizacija jedin-stvena i da Sloveni mogu preìveti i odupreti se mra~nim silama samo je-dinstveni, samo “uz podr{ku i uzajamno podizawe”.

***Vi{e od {est godina Vojislav [e{eq nije bio u Moskvi, ali on je vi-

zuelno stalno u Moskvi. Wegova ideja maksimalnog zbliàvawa Srbije iRusije je ìva i pobe|uje. [e{eq se svojevremeno zalagao za ideju SavezaRusije i Srbije kao jedinstvene dràve. Ja sam zapisivao te veoma potrebnei blagovremene ideje za jedinstvo Srba i Rusa. Ja sam ih objavqivao u sred-stvima javnog informisawa Rusije. Ideje Vojislava [e{eqa o najte{wemjedinstvu Srba i Rusa, doìvqavale su istinski odziv i podr{ku u Rusiji.Upravo su zbog toga neprijateqi svih Slovena mrzeli pravoslavnog Vojvo-du Vojislava [e{eqa.

[e{eq je pravilno smatrao da je ostvaren Savez izme|u Rusije i Srbi-je onako kako je on predlagao, onda, kako Srbi u takvom slu~aju kaù – “stoposto”, NATO zlo~inci ne bi odlu~ili da bombarduju Jugoslaviju. Ja totvrdim kao general{tabski general, znaju}i situaciju iznutra. Rusi su bi-li spremni da pruè svaku pomo} Jugoslaviji, sve do isporuke raketnih si-stema S-300 sa ruskim posadama. Posade su bile spremne da umru za Srbe. UMoskvi su pripadnici raketnih jedinica bili potpuno spremni da poletena “planine Jugoslavije”. êkali su komandu iz Beograda, iz Tolstojeve 33.Na tome smo direktno radili ja i moje kolege u General{tabu. Me|utim, do-zvolu za dolazak u Jugoslaviju Rusa sa raketnim kompleksima S-300 nismodobili. Pobedili su: cionista Koen – ministar odbrane SAD, cionista g|aOlbrajt – ameri~ki dràvni sekretar, cionista general Klark – koman-dant snaga koje su realizovale bombardovawe Jugoslavije, napad na Jugosla-viju i mo}na “peta kolona” u Beogradu.

Ideje jedinstva Srba i Rusa zapo~eo je Vojislav [e{eq. [e{eq je tre-nutno u okupatorskom zatvoru. Ipak, wegove ideje su na slobodi. One ìvei ostvaruju se. Ubedqiv primer je – “Ju`ni tok”. Nije to samo cevovod sa ga-som kroz Srbiju. To je konkretno ostvarewe onoga za {ta se i danas iza za-tvorskih re{etaka okupatora bori Vojislav [e{eq – to je o~igledno sve-do~anstvo jedinstva Srba i Rusa. “Ju`ni tok” je Pobeda Srba i Rusa nad oku-patorima. O takvoj pobedi je mislio i misli Vojislav [e{eq. “Ju`ni tok”u~inio je Srbiju jednim od energetskih centara Evrope.

A {ta je, ipak, po{lo za rukom cionistima – na{im zajedni~kim ne-prijateqima, da urade po{to su uspeli da “po~iste” [e{eqa i da ga izolu-ju od vas i nas? [ta su uspeli da urade da bratstvo izme|u Srba i Rusa ne bine samo ja~alo, ve} da ga uop{te ne bude? Naàlost, mnogo toga su uspeli ito se nastavqa.

Prvo: u toku je dirigovana procedura za odvajawe od Srbije, sada ve}Vojvodine. Cionisti imaju zadatak da svedu Srbiju u okvire otvorenog gra-


– 204 –

da Beograda. Vatikan, zajedno sa cionistima, vodi rat za potpuno uni{tewepravoslavne Srbije.

Drugo: oni koji su jo{ ju~e varvarski bombardovali Jugoslaviju, ubija-li Srbe, danas, preko marionetskog rukovodstva Gruzije, vode rat na Kavka-zu protiv Rusije. Pre napada na Ju`nu Osetiju, armiji Gruzije, kojom je ko-mandovalo 2.000 izraelskih oficira, Srbija je isporu~ila dug spisak oru`-ja i borbene tehnike. Tim oru`jem su ubijani ruski vojnici – mirovwaci uzoni Ju`ne Osetije. Sada banditski NATO, koji je bombardovao i uni{ta-vao Jugoslaviju, vr{i vojne manevre u Gruziji. Rusija opravdano smatra dati manevri predstavqaju direktnu pripremu novog rata protiv Rusije. Beo-grad u bratskom savezu sa Albanijom, Hrvatskom, Ma|arskom, Turskom, En-gleskom, SAD, UAR, Bosnom i Hercegovinom, Kanadom, ê{kom, Gr~kom,[panijom, Makedonijom {aqe na ve`be NATO-a u Gruziju vojnike srpskevojske da u~e kako da pobe|uju Rusiju.

âk su i Bugarska, kao ~lanica NATO, i si}u{na Estonija koja je ustalnoj konfrontaciji sa Rusijom, i ~lanica NATO, odbile da u~estvuju uvojnim manevrima protiv Rusije.

Da je Vojislav [e{eq na slobodi, da je on sada u Beogradu, ube|en samda cionistima i wihovim pomo}nim radnicima to ne bi nikada po{lo zarukom.

Uloga li~nosti, uloga lidera u istoriji je velika ako iza wega stoji ve-lika snaga. Iza Vojislava [e{eqa stoje Rusi i Srbi, stoje Sloveni. Zemqase ne moè pobediti.

Dolaze nova vremena. Ona ve} zovu Vojislava [e{eqa. Wemu jo{ pred-stoji da u~ini veliko slovensko delo koje mu je predodredila uzvi{ena sud-bina.

– • –

General Viktor Ivanovi~ Filatov po~asni je gra|anin Zemuna.

Dr Mom~ilo Suboti}

Ha{ki tribunal protiv srpske dràveHa{ki tribunal –– instrument Zapada

za nastavak agresije protiv srpskog naroda i dràveMnogi doma}i i svetski pravnici i drugi intelektualci saglasni su u

oceni da Ha{ki tribunal nije nikakva me|unarodna pravna institucija ko-ja insistira na pravu i pravdi, ve} “monstruozna politi~ka antisrpska tvo-revina”, inkvizitorski “minotaur” koji pro`dire najboqe predstavnikesrpske dràve i nacije. Eminentni poznavaoci me|unarodnog prava isti~u“konstrukcionu gre{ku”, odnosno nelegalnost i neligitimnost wegovogosnivawa, kao i wegovog funkcionisawa i finansirawa.

Ha{ki tribunal osnovale su vlade dràva NATO-a koje su izvele agre-siju protiv srpskog naroda i wegovih dràva, u razli~itim formama: od Re-publike Srpske Krajine, preko Republike Srpske do SR Jugoslavije, tj. Sr-bije i Crne Gore. Ciq je bio razbijawe srpskog naroda i wegovih politi~-

Marina Toman

– 205 –

kih i dràvnih tvorevina. Ha{ki tribunal ima ciq da nastavi zapo~etuagresiju i kazni srpsku politiku od 1990. do 1999. i sve wene personalne no-sioce. Kakva je bila ta politika? Bila je to politika odbrane srpskih na-cionalnih sloboda i prava na svoju dràvu. U vreme razbijawa i raspadaSFRJ i Srbi su ispostavili svoja prava kao i svi drugi narodi; bilo je topravo srpskog naroda u Hrvatskoj i BiH na samoopredeqewe, kakvo su ima-li i Hrvati i bosanski Hrvati i muslimani. Zapad na ~elu sa SAD nije hteoda prizna pravo srpskom narodu da na svom etni~kom prostoru biv{e SFRJobrazuje svoju nacionalnu dràvu. Zapad je pribegao upotrebi sile i zatimosudio vode}e politi~ke i vojne li~nosti iz srpskih zemaqa. I to ne samoza odbranu srpskih zemaqa izvan Srbije, nego i sve one koji su se suprotsta-vili otimawu Kosova i Metohije – srpske duhovne i dràvne kolevke. Ha-{ki tribunal, inkvizitorski i dosledno, vodi borbu protiv srpske ideje izato su optuèni svi predsednici Srpske Krajine i Republike Srpske, kaoi svi wihovi vojni komandanti. Vi{e se ne moè sakriti da je to institu-cija nasiqa nad srpskim narodom. To je institucija koja selektivno deli“pravdu” i to radi svesno, namerno. Setimo se samo kakve su presude doneteza zlo~ince poput Nasera Ori}a ili Ramu{a Haradinaja. Srbima, ~ija jekrivica to {to su se zalagali za ravnopravan poloàj srpskog naroda, pre-su|uju se drakonske kazne, kao da su u pitawu vi{estruke ubice. To je o~i-gledno rugawe pravu i pravdi. Ha{ki tribunal je monstruozni politi~kiinstrument SAD i NATO-a, nastavak agresije protiv srpskog naroda... Ha-{ki tribunal ima ulogu da ~itav jedan narod proglasi suvi{nim, da wego-vu istoriju poni{ti, kulturu zatre, duhovnost obezvredi. Ha{ki tribunalse izgleda, kako prime}uje Vladislav Jovanovi}, oslawa na poznati izve-{taj CIA o procentima krivice Srba, Hrvata i muslimana u ratnim de{a-vawima u BiH i Hrvatskoj, koji su izrazito na {tetu Srba (krivica Srbaiznosi 70 odsto, Hrvata 20 odsto, a muslimana 10 odsto). Uostalom i Yejmi[ej, portparol NATO-a, je rekao: “NATO je prijateq Tribunala... NATOzemqe su me|u wegovim najve}im finansijerima... NATO zemqe su stvori-le taj tribunal i finansiraju taj tribunal. “

Milo{ Crwanski je, u nekoliko ~lanaka iz 1930, prepoznao politi~komi{qewe Evrope o srpskom narodu. Razmatraju}i odnos Evrope prema stva-rawu dràva na Balkanu, on zakqu~uje: “Za nas ona nikada nije imala te sim-patije, na{ narod je sve stvarao u kukwavi, u grozoti, uàsnim `rtvama. Iskoro nikad nije ~uo dobre re~i. Kada bi se skupilo sve ono {to je govore-no u inostranstvu o na{em narodu... to bi bio dokument koji danas ne bi mo-gao da se slu{a bez ga|ewa”. U kwizi “Izbrisati srpski virus”, Zorana Pe-trovi}a-Piro}anca, sakupqeni su mnogi otrovni, {ovinisti~ki i rasi-sti~ki stavovi i mi{qewa vode}ih zapadnih dràvnika i “civilizatora”o srpskom narodu i wegovoj dràvi. To je neprevazi|en “jezik mr`we” jed-nog inferiornog, obezduhovqenog i bezdu{nog zapadnog sveta. Imaju}i uvidu politiku Zapada prema srpskom narodu i dràvi tokom jugoslovenskekrize, uo~avamo da je i Hitler polazio od istih premisa kada je stvarao no-vi evropski i svetski poredak. Svom izaslaniku za Jugoistok, dr Hermanu


– 206 –

Nojbaheru, krajem avgusta 1943, govorio je: “Nikada ne smemo da dozvolimoda na Balkanu oja~a narod koji ima ose}awe za politi~ku misiju: Srbi su ta-kav narod. Oni su dokazali veliku dràvotvornu snagu”.

[e{eqev koncept Velike Srbije–– nere{iva enigma za Ha{ki tribunal

Odlaze}i u Hag, [e{eq je u jednoj re~enici rekao za {ta ga optuùju.Naveo je da je protiv wega podignuta optu`nica na osnovu jedne izjave naTV, jedne ratne fotografije i govora koji je odrào u Slavoniji. “Smatramda je Hag jedini poligon gde mogu da {titim srpske nacionalne interese ismatram da to ne}e biti uzaludno potro{eno vreme.” Jo{ je rekao: “Ja samprotivnik Ha{kog suda i ameri~ke hegemonije i dominacije, globalizmakao novog svetskog poretka. Me|utim, iako je Ha{ki sud jedna izrazito an-tisrpska institucija koja èli da satre srpsku naciju, srpske dràvotvor-ne tradicije, da nas uni{ti kao narod, da nam kompromituje nacionalnusvest, za mene kao politi~ara i nau~nika to je ipak veliki izazov. Ja ̀ elimda odem tamo, da isprobam svoje sposobnosti na danas najteèm mestu gde sebrani Srpstvo! ... Ja nisam u~estvovao ni u kakvom ratnom ratnom zlo~inu,nisam druge podstrekavao na ratni zlo~in i nisam prikrivao ratne zlo~i-ne koje su eventualno drugi ~inili, a ja ih, navodno, znao... Ja sam u~estvovaou ovom ratu i na to sam ponosan. SRS je oko 10. 000 dobrovoqaca uputila nafrontove gde se branilo Srpstvo, ali nismo u~estvovali ni u kakvim ubi-jawima ni pqa~kawima. U~e{}e u ratu nije ratni zlo~in. Odlazim da zastu-pam srpsku dràvotvornu ideju i vi{e od 10.000 dobrovoqaca SRS, kao i svesrpske junake koji su se borili na rati{tima... Ja }u suditi i Amerikanci-ma i NATO-u i Ha{kom tribunalu, a niko iz na{ih mozgova ne}e izbacitisrpsku nacionalnu ideju, jer }emo uspostaviti srpsku nacionalnu dràvu. Uinteresu je srpskog naroda da pobedim u Hagu. @elim da raskrinkam tu an-tisrpsku zaveru, èlim da raskrinkam antisrpsku prirodu Ha{kog tribu-nala, a koliko }u biti uspe{an, vide}emo. “ Zatim: “Srpski narod nikadane}e odustati od osloba|awa srpskog Dubrovnika, srpske Dalmacije, srpskeLike, srpske Banije, srpskog Korduna, srpske Slavonije, srpske Barawe,srpske Hercegovine, srpskog Kosova i srpske Metohije”... [e{eq daqe is-ti~e da èli da raskrinka la`ne optu`be Ha{kog tribunala i da tako usvetskim razmerama afirmi{e srpske nacionalne interese. [e{eq je is-ticao da taj sud ni do sada nije mnogo mario za dokaze, jer je to izrazito po-liti~ki sud – ili kako je nedavno izjavio jedan ruski novinar – “Svako je ne-vin dok se ne dokaè da je Srbin”.

Svojom nau~nom spoznajom i politi~kim anga`manom za ujediwewesvih Srba sa prostora biv{e SFRJ, bez razlike vere, tj. za integralno re-{ewe srpskog nacionalnog i dràvnog pitawa, Vojislav [e{eq je stao ured srpskih velikana: Svetog Save, Dositeja, Vuka, grofa \or|a Brankovi-}a, Kara|or|a, Wego{a, Pa{i}a, Andri}a. Da na ovom mestu u~inimo i jed-nu digresiju. Vojislav [e{eq ima izrazitog kwièvnog dara. Nije prete-rano kazati da ovaj strasni politi~ar i veliki ~italac, svojim spisateq-skim talentom u pojedinim tekstovima, podse}a na najve}eg srpskog pisca i

Marina Toman

– 207 –

nobelovca – Ivu Andri}a. Snagom svojih ideja, kao i politi~kom sudbinom,najvi{e podse}a na nesre}nog srpskog despota \or|a Brankovi}a. I grofBrankovi} je iz austrijskog zatvora svetlio i prosve}ivao idejama o oslo-bo|ewu i ujediwewu srpskog naroda, koje su srpskim duhovnim i svetovnimvo|ama bile politi~ko uputstvo za rad, ba{ kao {to [e{eqeva ideologi-ja srpskog nacionalizma nau~no i istorijski utemequje borbu za srpska na-cionalna prava.

Ha{ko tuìla{tvo je srpske politi~are i oficire teretilo za “udru-èni zlo~ina~ki poduhvat stvarawa Velike Srbije”. Svedoci odbrane, me-|u wima i eksperti, odbacivali su bilo kakvu vezu Slobodana Milo{evi-}a, kao i svih ostalih, sa idejom “Velike Srbije”. Ono od ~ega su se oni bra-nili, [e{eq je sa ponosom prisvajao. Koncept Velike Srbije je wegov kon-cept. Istorijski, etni~ki, pravno i politi~ki utemeqen. U svedo~ewuSlobodanu Milo{evi}u, [e{eq je briqantno branio tu ideju kao istorij-ski, pravni i politi~ki koncept ujediwewa srpskog naroda na wegovim et-ni~kim prostorima. Sam pojam Velika Srbija pomiwe se jo{ krajem XVIIveka, a potom u drugoj polovini XIX i u prvoj polovini XX veka. ProjekatVojislava [e{eqa je istorijski konkretan; on se odnosi na razgrani~ewejugoslovenskih naroda i ne pretenduje na teritorije susednih naroda i dr-àva me|unarodno priznatih u tim granicama. [e{eq ispravno ukazuje dasu odluke AVNOJ-a u Jajcu 1943, o federalizovawu Jugoslavije na {est fe-deralnih jedinica, kao i odre|ivawe granica {est federalnih jedinica idve pokrajine u sastavu Srbije, predstavqale nelegitiman ~in na {tetusrpskog naroda. Granice izme|u federalnih jedinica bile su administra-tivne, a ne dràvne, nisu bile ni istorijske ni etni~ke, a nisu ni sankcio-nisane nijednim pravnim aktom, niti potvr|ene u Narodnoj Skup{tiniSFRJ, niti u skup{tinama republika. [e{eqev koncept Velike Srbijetrebalo je da ispravi srpsku fatalnu gre{ku u~iwenu posle Prvog svetskograta, kada su srpski dràvnici propustili istorijsku priliku da zaokruèsvoje nacionalne teritorije, {to su joj i Rusija i zapadni saveznici otvore-no nudili. Bila je to {ansa da Srbi u okviru jugoslovenske federacije/kon-federacije, koju bi ~inili Srbi, Hrvati i Slovenci, obeleè svoj etni~kiprostor i tako izbegnu sve potowe nesporazume sa Hrvatima, a pre svega ge-nocid Hrvata nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu. [e{eq je do-bro uo~io da je srpski narod upropa{}en ulaskom u Jugoslaviju, a glavnikrivac je Aleksandar Kara|or|evi}, zatim je upropa{}en komunizmom. “ASlobodan Milo{evi} nije na vreme sagledao su{tinu srpske nacionalnetragedije i nije na{ao boqi na~in izlaska iz we. Nije se moglo levi~ar-skom ideologijom iz toga iza}i... Srpska Krajina se nije smela `rtvovati.On je tada mislio da }e jednim ustupkom da odobrovoqi Zapad i da }e Zapadda stane. Me|utim, {to je on vi{e ustupaka pruào, to su zapadni apetitipostajali sve ve}i i ve}i... Sve zlo je srpskom narodu oduvek dolazilo sa Za-pada, ali problem je {to ovde u Srbiji jo{ uvek ima blentavih glava koje tone shvataju. Sara|uju}i sa Zapadom, mi ne moèmo ni{ta dobro svom naro-du doneti. Mi smo razli~ite civilizacije. To je su{tina... Ha{ki Tribu-


– 208 –

nal je Milo{evi}a rehabilitovao za sve ono lo{e {to je u~inio Srbiji.Milo{evi} je dobio dragocenu rehabilitaciju.”

Ideja o srpskom integralizmu na prostoru biv{e SFRJ ili o VelikojSrbiji opravdana je i zbog ~iwenice da su Srbi u Hrvatskoj i BiH biliustavno ravnopravni sa druga dva naroda. Srbi su u ovim republikama bilikonstitutivan narod, a Hrvatska dvonacionalna dràva: Hrvata i Srba,kao {to je, na primer, Belgija dràva Flamanaca i Valonaca. BiH trona-cionalna dràva: Srba, muslimana (od 1992. Bo{waka) i Hrvata. To je zna-~ilo da svi imaju jednako pravo samoopredeqewa; ne moè pravo Hrvata imuslimana da formiraju svoje nezavisne dràve biti ja~e od prava Srba daostanu u postoje}oj jugoslovenskoj dràvi sa ostalim srpskim narodom.

Ha{ki ekspert za Veliku Srbiju, Iv Tomi}, mogao je samo da potvrdiispravnost [e{eqevih istoriografskih predavawa, i ni u ~emu nije doveou pitawe utemeqenost srpskih prava.

Antisrpska politika

Do Dejtonskog i Erdutskog sporazuma, gotovo sve relevantne politi~-ke stranke u Srbiji zagovarale su pravo srpskog naroda iz Hrvatske i BiHna samoopredeqewe i formirawe srpske nacionalne dràve na Balkanu.Nakon “Dejtona”, opet, gotovo sve politi~ke stranke, a neke i ranije – od“blokade na Drini”, suàvaju svoj politi~ki i srpski nacionalni program.U wihovim programskim dokumentima nakon Dejtona, a naro~ito po dosov-skom preuzimawu vlasti, vidi se kad su odustali od odbrane srpskih nacio-nalnih i dràvnih interesa. Samo je SRS ostala dosledna svom ideolo-{kom i programskom opredeqewu (Program iz 1996) o integralnoj srpskojdràvi; sve ostale politi~ke stranke u Srbiji zauzele su defanzivni stavi srpsko nacionalno i dràvno pitawe poku{avaju da re{e “na par~e”. Oneuspehu srpske politike “na par~e” pisao je, tridesetih godina pro{logveka, Slobodan Jovanovi}. To se pokazalo kao oprobani neuspeh, jer se posistemu domina ru{i svaka {ansa za kona~nu pobedu.

Dosovska vlast, instalirana spoqa, naàlost, nije shvatila da srpskopitawe nije demokratsko, nego geopoliti~ko pitawe. Na taj na~in odusta-la je od svake pomisli da postavi pitawe RSK, koju je Hrvatska okupirala,ili prava Srba iz Republike Srpske na ujediwewe sa Srbijom, {to bi bi-lo u skladu sa me|unarodnim pravom, nego je dopustila i otimawe Kosova iMetohije. DOS je uveravao gra|ane da }e se prilike na Kosmetu poboq{a-ti kad sa svojim zapadnim pokroviteqima skinu sa vlasti Slobodana Milo-{evi}a. Bila je to velika zabluda, ali i izdaja dràvnih i nacionalnih in-teresa. Milo{evi} je oti{ao, a Kosmet su zapadne demokrate predale u ru-ke albanske mafije.

Takvoj anacionalnoj, “demokratskoj”, antisrpskoj politici smetao jeVojislav [e{eq. Wegovo sigurno uto~i{te bio je Hag. Trebalo je da osta-ne u Hagu dok i posledwi Srbin ne postane “Evropqanin” i antisrbin; dokse potpuno ne zaboravi na srpsku ideju; na srpsku istoriju i tradiciju; naprava Srba, kakva imaju ostali evropski narodi; dok se Srbi ne priviknuna dvostruke standarde mo}nog Zapada; dok se ne sviknu na sopstvenu pro-past.

Marina Toman

– 209 –

U ovaj scenario zapadnih centara mo}i uklapao se i poku{aj razbijawai uni{tewa Srpske radikalne stranke, preko wenih doju~era{wih pred-vodnika, Nikoli}a i Vu~i}a, koji, na sre}u, nije uspeo. I to se nije slu~aj-no dogodilo ba{ u momentu kad se Rusija po~ela ponovo dizati i zauzimatipoziciju velike sile u me|unarodnim odnosima, i kad se ukazivala {ansa dase Srbija, uz pomo} i podr{ku wenu, i{~upa iz kanya smrtonosnog vatikan-skog i anglosaksonskog geopoliti~kog zagrqaja. Verujemo i nadamo se da }eipak, uz svo protivqewe “NATO pe{adije” – aktuelne vlasti u Srbiji, Ru-sija, silom ekonomskog diktata, “u}i” u Srbiju, {to }e omogu}iti i poli-ti~ki i geopoliti~ki preokret – da se srpsko pitawe re{ava u skladu sanormama me|unarodnog prava i demokratskog svetskog poretka.

Dok se to ne dogodi, treba pruìti svu podr{ku [e{eqevoj veli~an-stvenoj i mu~eni~koj borbi u odbrani srpskih interesa u Hagu. U gradu ko-ji je, po vrednosti ideje koja se u wemu brani, postao prestonica Srba. SRStreba ponovo da zatraì od Narodne skup{tine da usvoji rezoluciju i odHaga zahteva pu{tawe na slobodu Vojislava [e{eqa. Neka joj Ruska dumaposluì kao primer. Dok na vlast u Srbiji ne do|u oni koji }e biti Srbimakar onoliko koliko su to danas vode}i ruski politi~ari i dràvnici –iskrena bra}a i prijateqi srpskog naroda.

– • –

Mom~ilo Suboti} doktor je politi~kih nauka. Zaposlen je u Institutu za po-lit~ke studije kao vi{i nau~ni saradnik. Autor je ~etiri kwige iz oblasti poli-ti~ke istorije, srpskohrvatskih odnosa i savremenih politi~kih i geopoliti~kihprocesa i odnosa na Balkanu.

Mr Vladimir Kr{qanin

Svetionik u srpskoj magliAutor obi~no ho}e da naslovom teksta izrazi svoju osnovnu misao. Ako

je naslov kratak, moramo koristiti metafore. Za ono {to dr Vojislav [e-{eq iz Haga predstavqa za Srbiju, lako je prihvatiti metaforu – svetio-nik. Ali na}i metaforu stawa u kom se Srbija nalazi bilo je malo teè.Ozbiqna dijagnoza. Name}u se re~i: katastrofa, potop, ìvo blato... Svegora od gore. I sve ta~ne. Prvo pomislih da se ipak treba odlu~iti za bla-ù re~ kako i ovaj tekst ne bi {irio defetizam, koga je u Srbiji ionakomnogo, ali me onda mlade generacije srpskih nacionalista podseti{e da po-stoji mnogo va`niji razlog da upotrebim blaù, pravu re~ – magla. Jer sveono {to su {ti}enici NATO bombi posle 2000. godine doneli Srbiji jestejedna tamna, lepqiva i krvava, ali ipak magla, koja }e uskoro biti oduvana.Ali dok srpsko-ruski vetar ne zaduva punom snagom, imamo, hvala Bogu, sve-tionik, pa svi oni kojima je stalo do na{e nacije, ne mogu pogre{iti put.

A sada o osnovnom. U Srbiji koja je privremeno izgubila samostalnosti dostojanstvo, u Srbiji u kojoj okupatori preko svojih svesnih i nesvesnihmarioneta primewuju metode sa genocidnim posledicama i svetionik iztamnice je od neprocewivog zna~aja. Posle ubistva Slobodana Milo{evi-}a, dr Vojislav [e{eq, kao najhrabriji i najbeskompromisniji, ali i kao


– 210 –

jedini ideolog me|u ha{kim su`wima, predstavqa neprocewivu vrednost iohrabrewe za Srbiju. To je na nivou li~nog primera u borbi. Okovi se nemogu raskinuti ako se sa wima mirimo. I u tom smislu, Bogu hvala da ima-mo nepomirqivog protivnika ha{kih okova takve snage i veli~ine. Tamoje jedini ispravan put – svom snagom negirati Hag i svom snagom branitisrpsku istinu. A kada je ta snaga ogromna kao u dr Vojislava [e{eqa, ondamoramo biti optimisti u pogledu ishoda te borbe. Ali za izlaz iz srpskemagle istorijski je vaàn dr Vojislav [e{eq kao ideolog, kao stvaralacideologije srpskog nacionalizma. Jer, ako bog da, ovo moè biti posledwavelika magla u srpskoj istoriji.

Srbija je vekovima na bedemu odbrane pravoslavqa. Jereti~ki agresiv-ni rimski levijatan je vekovima odgrizao delove srpstva i pravoslavqa. Uposledwa dva veka vode}u ulogu u imperijalnom zatirawu srpstva i pravo-slavqa, ali i slobode i ìvota u ~itavom svetu preuzima privatna britan-ska imperija, odnosno glavni nosilac antiqudske, dakle satanske jeresi –angloameri~ka oligarhija. Kroz ceo 19. vek Britanija je bila na straniTurske protiv Rusije i Srbije, sve vreme grade}i svoju agenturnu mreù naBalkanu, uz pomo} koje je poku{avala da se predstavi kao prijateq balkan-skih naroda.

Na ovom mestu, umesto bilo kakvog, za obrazovanog srpskog ~itaoca ne-potrebnog, prepri~avawa sleda brojnih istorijskih ~iwenica, dovoqno jenavesti samo dva otkri}a najuglednijih srpskih nau~nika, koja su se posled-wih meseci pojavila u wihovim kwigama. Istori~ar, akademik Dragoqub@ivojinovi}, u svojoj kwizi “Nevoqni ratnici, velike sile i Solunskifront”, dokazuje, na osnovu izvora iz britanskih arhiva, da je ciq Britani-je u Prvom svetskom ratu bio da Srbije vi{e nema. Prof. dr Smiqa Avra-mov, u svojoj kwizi “Genocid u Jugoslaviji 1941-1945, 1991...”, tako|e na osno-vu dokumenata iz britanskih arhiva, dokazuje da je Ante Paveli} bio pri-padnik MI6 od 1926. godine!

Dakle, Jugoslavija – angloameri~ki koncept, formirana je da bi bilabrana ruskom uticaju na Balkanu. Bila je to dràva u kojoj je ̀ ivela ogrom-na ve}ina Srba i donela je, dok je postojala, stabilnost Balkanu. Ali u we-ne temeqe bio je ugra|en dinamit, aktiviran dva puta – 1941. i 1991, oba pu-ta sa genocidnim posledicama po Srbe. Weno kona~no razbijawe devedese-tih godina pro{log veka, zna~ilo je i poku{aj otimawa Srbiji i srpskomnarodu polovine teritorije na koje ima sva istorijska prava. Suverena iujediwena, kako bi neki rekli Velika Srbija, je naravno srpski, ali i ru-ski koncept.

U Srbiji jo{ ima politi~ara, bezbedwaka, pa i “nacionalista” kojimisle da Srbija moè postojati u prijateqstvu sa Amerikom (u prijateq-stvu sa Britanijom, to je vaqda dokazano, ona uop{te ne moè postojati).Mo`da, ali samo ako bi Britanija prestala da bitno uti~e na ameri~ku po-litiku, odnosno ako bi angloameri~ka oligarhija, najodgovornija za najve-}a zla 20. i po~etka 21. veka bila razvla{}ena i osu|ena, a sama Amerika sevratila svojim interesima i svojim progresivnim temeqima. Nije ni to ne-

Marina Toman

– 211 –

mogu}e da se uskoro desi, jer je ta ista oligarhija tvorac sada{weg “libera-listi~ko-globalisti~kog fundamentalizma”, kao najve}eg i najubita~nijegzla u istoriji ~ove~anstva, ~iji je naci-fa{izam bio samo jedan privreme-ni regionalni i gotovo benigni pojavni oblik. Taj totalni fa{izam pri-vatne imperije je i uzro~nik sada{we svetske finansijske krize, koja pre-ti samom opstanku SAD, pa i Britanije. Ali to nisu stvari na koje Srbijamoè bitno da uti~e, pa su time i sada{we pri~e o prijateqstvu sa Ameri-kom samo deo neprijateqske propagande.

Evo kako izgleda Srbija, u devetoj godini smrtonosnog angloameri~kogzagrqaja. Trendovi su mnogo gori nego za vreme rata i sankcija.

Prema podacima Republi~kog statisti~kog zavoda, 1995. godine u Srbi-ji je ro|eno 86 236 dece. Iste godine je umrlo 93 933 qudi. Razlika je nega-tivna – 7697. Godine 2005. u Srbiji je ro|eno 70 997 dece, a umrlo je 106 771qudi. Negativna razlika je – 35 774! Taj trend iz godine u godinu raste. Sr-bija sada gubi pola procenta stanovni{tva godi{we! Ili 100 qudi dnevno!U periodu 2000-2005. razlika brojeva ro|enih i umrlih je – 161 181! Mnogovi{e nego u svim ratovima devedesetih godina.

Po podacima udruèwa “Opstanak” (o tome ne postoje zvani~ne stati-stike), u Srbiji se godi{we izvr{i 200 000 abortusa! A to je 50 na 1000 è-na u reproduktivnom uzrastu, {to je jedna od najvi{ih stopa na svetu.

Po procenama Svetske banke, oko 11 odsto stanovni{tva Srbije ìviu apsolutnoj bedi, dok je jo{ oko 33 odsto u siroma{tvu ili na ivici siro-ma{tva. 40 odsto radno sposobnog stanovni{tva je sasvim nezaposleno, aoko 20 odsto je zaposleno u “neformalnom sektoru”, {to ukupno ~ini oko 60odsto.

Sa stopom rasta koja jo{ nije dostigla onu iz 1998, bruto doma}i pro-izvod zemqe je tek na 70 odsto onog iz 1989. ̂ ak i toliki proizvod ne bi tre-balo da korespondira sa tolikim siroma{tvom, ali prevezivawe privredei finansija zemqe na vampirski evroatlantski krvotok, izvr{eno oktobra2000, isisava iz zemqe svake godine {est milijardi evra! Zna~i, ve} su od-neli preko 40 milijardi! Vra}aju nam pomalo, tek toliko da preìvimo.Wihovi ~inovnici, kojih se Beograd napunio (a tu treba pribrojati i ve}i-nu na{ih ministara i wihovih partijskih drugova zaposlenih u parazit-skim “agencijama”) – ìve bogato, a mi ostali tek da ne umremo od gladi.

Prema podacima Narodne banke Srbije, spoqni dug Srbije u septembru2007. iznosio je vi{e od 23 milijarde dolara, {to nas tako|e svrstava u naj-zaduènije zemqe na svetu. A uz to, gotovo svaki zaposleni u Srbiji je poje-dina~no duàn nekoj od stranih zelena{kih banaka (jer doma}ih gotovo danema).

Ali, vratimo se na po~etak. Gra|ani Srbije izumiru. Od nema{tine,lo{ih uslova ̀ ivota, gladi, nemogu}nosti le~ewa. I od posledica bombar-dovawa. Narkomanija, prostitucija, rad “na crno” su u porastu. [to smobliì evroatlantskim integracijama, oni sve brè izumiru. Ne samo danam kola idu nizbrdo, ve} ih neko tamo vu~e. [ta da radimo? Da ispregne-mo te koji nas vuku nizbrdo, zaustavimo i okrenemo kola u suprotnom prav-


– 212 –

cu. Pa da ih odsad sami vozimo (u wima su na{a deca), umesto da ih voze an-gloameri~ki ko~ija{i (MMF) ili jo{ gore, wihovi priu~eni {egrti (La-bus, Dinki}).

Uspeh jedne vlasti meri se vrlo jednostavno – da nas bude vi{e i da ̀ i-vimo boqe. A kad se na{ broj svake godine sve vi{e smawuje, onda to nijeneuspeh vlasti, to je zlo~in, koji u slu~aju Srbije ima razmere genocida. Tonije ~udno ako znamo da Srbijom upravqaju tajne slu`be zemaqa koje su de-set godina vodile protiv nas rat. Dovele su u Srbiji na vlast qude koji supriznali da smo krivi za sve zlo~ine koje su oni izvr{ili, pa im ni to ni-je bilo dovoqno. Vlade tih zemaqa se danas tresu od brojnih problema kojesu stvorile {irom sveta. Wihove qude u Srbiji vi{e nema ko da {titi.

Ono {to Srbija danas moè i mora jeste da se oslobodi okupacije odstrane svojih smrtnih neprijateqa, da u|e u dràvni i vojni savez sa Rusi-jom i da se ujedini. [to pre to uradi, vi{e }e smawiti posledice samrtnogropca angloameri~ke privatne imperije i pre krenuti u sopstveni opora-vak, povezana sa jednim od novih i dinami~nih centara svetskog razvoja i pr-vi put u istoriji realno povezana sa pravoslavnom Rusijom.

Sve to ona ne moè bez dràvne i nacionalne ideologije. Ta ideologi-ja mo`da jo{ nije dovr{ena, ali hvala Bogu da u liku dr Vojislava [e{e-qa Srbija ima velikog ~oveka i velikog politi~ara koji je wenog zna~ajaza opstanak nacije svestan, a moli}emo se za skori izlazak na slobodu Sr-bije i dr Vojislava [e{eqa i daqe usavr{avawe na{e nacionalne ideolo-gije.

– • –

Vladimir Kr{qanin je magistar astrofizi~kih nauka. ^lan je Udruèwakwièvnika Srbije. Bio je pomo}nik Slobodana Milo{evi}a za me|unarodne od-nose u vreme tamnovawa u Ha{kom tribunalu. Predsednik je Narodnog pokreta Sr-bije.

Mr Mladen Bijeli}

Ha{ki tribunal –– mesto i ulogau ostvarivawu novog svetskog poretka

Uvod^vrsto veruju}i da }e se pozivu izdava~a odazvati eminentni stru~wa-

ci, vrsni poznavaoci rada Ha{kog tribunala, i ponuditi svoje radove, a dase izbegnu neopotrebna ponavqawa, prvenstveni akcent u ovom radu sta-vqen je na me|unarodne odnose, odnosno okolnosti koje su uticale ili do-vele do formirawa ovog ad hok suda, jasno mu na taj na~in odre|uju}i uloguu okviru savremenih me|unarodnih odnosa. Savremeni me|unarodni odnosi,u delu stru~ne i popularne literature ozna~avaju se terminom novi svetskiporedak. Takav poredak koji karakteri{e primat jedine supersile sveta,simboli~no je ozna~en ru{ewem Berlinskog zida osamdesetih godina pro-{log veka, ~ime je svima dato na znawe da nekada{wi SSSR vi{e ne pred-stavqa onu drugu svetsku supersilu, pandan i ograni~avaju}i faktor ras-

Marina Toman

– 213 –

prostirawa uticaja SAD na sve meridijane sveta. Novi svetski poredak ni-je posve}en iskqu~ivo napretku i dobrobiti ameri~ke nacije (iako se tode{ava kao kolateralni efekat), ve} je to poredak koji obezbe|uje svetkudominaciju nadnacionalne bankarske, vojne i biznis elite. Za ostvarewewihovih parcijalnih interesa (ekstraprofita) u dobroj meri stoji im nausluzi dràvna ma{inerija najmo}nije sile sveta, jer su, zahvaquju}i eko-nomskoj snazi i politi~koj mo}i koju na temequ iste ostvaruju, u situacijida bitno uti~u na mere koje SAD preduzimaju na unutra{wem planu, a jed-nako tako i na kreirawe brojnih spoqnopoliti~kih odluka.

Me|u glavne stubove novog svetskog poretka ubrajaju se Svetska banka,Me|unarodni monetarni fond i Svetska trgovinska organizacija u eko-nomskom delu, NATO u vojnom, te Ujediwene nacije (na na~in da se margi-nalizuje Generalna skup{tina i teì{te u odlu~ivawu prebacuje na Savetbezbednosti) i Ha{ki tribunal u politi~kom, odnosno pravnom. Uslovikoji su diktirali potrebu formirawa Ha{kog tribunala, kome su ~elnicinovog svetskog poretka namenili ulogu “asanacije terena” posle NATO in-tervencija, presudni su i za kvalifikaciju da je u konkretnom slu~aju ipakre~ o politi~koj instituciji, odnosno politi~kom sudu. A ~im je politi~-ki, onda vi{e sud i nije!

Samo postojawe stalnog Me|unarodnog suda pravde, bez obzira na spo-rost u pogledu wegove ratifikacije od strane ve}eg broja zemaqa i raznimdrugih vrsta opstrukcije wegovog rada od strane najrazvijenijih zemaqasveta na ~elu sa SAD (koje na razne, pa i ucenama, na~ine èle da svoje voj-nike izuzmu iz jurisdikcije ovog suda, odnosno sudova zemaqa u kojima dej-stvuju), iskqu~uje potrebu za formirawem ad hok tribunala poput ha{kog,kojem je u nadle`nost (od strane nelegitimnog organa za wegovo formira-we) dato da istraùje i procesuira zlo~ine u pojedinim, precizno odre|e-nim zemqama, pa ~ak i za odre|eni vremenski period! To je wegovo formal-no zaduèwe, a ono neformalno, i jo{ bitnije, izlazi na videlo nakon {tose analizira praksa ovog suda i wegove donesene odluke. Ako se uglavnomsude i osu|uju pripadnici jedne nacije, a osloba|aju ili minimalno ka`wa-vaju za ista dela predstavnici onih drugih nacija, onda su namera i zadatakove institucije kristalno jasni! Ni{ta nije slu~ajno kad odbacimo tezu daje sve slu~ajno! Takva selektivnost oduvek je i{la na u{trb pravde, pred-stavqaju}i zapravo pre~icu ili prvu stanicu na putu nepravde!

U Be~koj filharmoniji, pred svaku novu sezonu, proveravaju se muzi~a-ri: da li i daqe opravdavaju anga`man u ovoj presti`noj kulturnoj ustano-vi, ili ih je preteklo vreme i brojni mla|i, ambiciozniji muzi~ari, kojineumorno ve`baju i svakodnevno kucaju na vrata ove institucije, prete}i dazauzmu mesta onih koji su se s godinama ulewili, zasitili i vi{e nisu vir-tuozi i velemajstori svog posla. Zato svi oni pred novu sezonu opet iznovasviraju pred komisijom, ali ih deli zastor, tako da komisija slu{a svirkusvakog umetnika, ne znaju}i o kom je umetniku re~! To ih rastere}uje, odno-sno omogu}uje im punu objektivnost i nepristrasnost u ocewivawu! Kao i usvakoj qudskoj delatnosti, tako i u radu sudaca i sudova moè da bude, pa i


– 214 –

nehoti~ne selektivnosti, koja neminovno uti~e na wihov rad. Nesavr{e-nost qudskih osetila, odnosno predube|ewa koja svako od nas na temequ is-kustva i obrazovawa nosi u sebi u pogledu odre|enih qudi i wihovih dela,pa tako i dràva, nacija, vera i doga|aja, uti~e na na{ odnos prema istim,onemogu}avaju}i nam, u dobroj meri, da budemo objektivne i nepristrasnesudije. Dodajmo ovoj perceptivnoj ude{enosti medijsku indokriniranost ihalo efekat, visoke nagrade u vidu primawa, pritiske (stvarne, ili koje ~o-vek samom sebi name}e u strahu da ne}e ispuniti o~ekivawa koja drugi ima-ju u vezi sa wim i wegovim radom i ujedno izgubiti materijalne i druge pri-vilegije) i dobar deo mozaika je ve} sloèn. Upravo da bi sve to izbegla, mu-dra bogiwa pravde uvek preko o~iju nosi povez, da bi onako slepa pravdu nakantaru mogla pravilno da raspodeli. Ne na ravne ~asti, “bratski” ili “pobabu i stri~evima”. Pravda, da bi uop{te bilo govora o pravdi i pravi~no-sti, mora da se deli nejednako, odnosno prema zasluzi. Figurativno re~eno,prema koli~ini bra{na (soli, kvasca, drva, rada..) koju je svako od nas uneou “zajedni~ku poga~u”. Princip pravednosti je zadovoqen ako onom ko je vi-{e toga obezbedio pripada i ve}e par~e hleba, a nepravedno je da svi, za ne-jednak trud, dobiju isto par~e! Pravda je, ipak, prvenstveno filozofski po-jam, a jo{ su Platon i Aristotel weno ozbiqewe i manifestaciju na prak-ti~nom terenu videli kroz distribuciju, odnosno raspodelu prema zasluzi,a nikako kao jednaku raspodelu. Drugi segment pravde, prema wima, kao ipreovla|uju}im stavovima u pravnoj i politi~koj teoriji, treba da ima ko-rektivnu funkciju i sluì da se isprave eventualne gre{ke nastale u ras-podeli u raznim pojedina~nim slu~ajevima.

Prvenstveni smisao qudske komunikacije jeste da neko nekom ne{to(ili preko nekog, ne~eg) saop{ti, sazna, nau~i i prema tome formira svojestavove u odnosu na qude, doga|aje i ukupna de{avawa, odnosno formirasvoj op{ti pogled na svet, svetonazor, ideologiju. Direktnu komunikacijukoja se odvija licem u lice danas sve vi{e zamewuje posredna komunikaci-ja, odnosno komunikacija putem medija. Mediji na taj na~in predstavqaju“produèna osetila” (Mar{al Mekluan), ili drugim re~ima, o~i i u{i, od-nosno svojevrsni prozor u svet savremenog ~oveka. Me|utim, od “zamagqeno-sti” (Slavujevi} Zoran) tog prozora zavisi i na{ vidik. Jasnije re~eno, nepredstavqa sve ono {to nam se dan-no}, tokom 24 ~asa, servira sa TV ekra-na, radija i ostalih medija nekakvo nazoviobjektivno izve{tavawe. Mnogosmo, naàlost, bliì istini kada konstatujemo da ni{ta od toga ne pred-stavqa objektivno novinarstvo, ve} je re~ o propagandi. Nekad o onoj ogo-qenoj, direktnoj i lako uo~qivoj, a drugi put o difuznoj (kada se kroz nepo-liti~ke sadràje vr{i propaganda politi~kih vrednosti, institucija, po-jedinaca, zate~enih odnosa), odnosno suptilnoj, nevidqivoj i teè uo~qi-voj propagandi! Najbanalniji primer: u toku jednog dana vi{e politi~kihstranaka drè konferencije za novinare. Sama odluka urednika da po{aqenovinarsku ekipu i da se emituje izve{taj sa jedne ili dve konferencije(obi~no najja~ih vladaju}ih stranaka) ve} predstavqa vid propagande, jer sefavorizuju jedni, a zanemaruju ostali. Gledaoci koji gledaju “Dnevnik” sti-

Marina Toman

– 215 –

~u utisak da toga dana svi oni drugi, o kojima nema izve{taja u emisiji, ni-su ni{ta ni radili!

Kako }e se pristupiti pojedinom doga|aju (afirmativno ili kriti~-ki), odnosno sadràj priloga, ve} u dobroj meri predstavqa propagandu, a neobjektivno novinarsko izve{tavawe. Mnogim tehnikama manipulacije va-`nost pojedinog doga|aja ili de{avawa moè se ve{ta~ki pove}ati ilimarginalizovati. Neprestanim ponavqawem i isticawem u prvi plan, sti-~e se utisak o va`nosti pojedinog (ina~e nebitnog) doga|aja, a tako|e i emi-tovawe tog priloga u udarnim terminima, na po~etku emisije i sl. Glas, mi-mika i emocije izve{ta~a tako|e mogu lako da nas ponesu i zavedu! Kolikesu tek mogu}nosti manipulacije kad je re~ o najzna~ajnijim politi~kim iekonomskim de{avawima, ne treba ni govoriti. O svemu {to se de{ava, pai doga|ajima iz sopstvene ulice, a pogotovo iz udaqenih gradova i dràva,doznajemo posredno, preko globalnih svetskih medija koji su u rukama pred-stavnika krupnog kapitala. Da li je istina ili opravdavawe zate~enih od-nosa, stawa i razlika u svetu prvenstveni zadatak ovih medija? Odgovor sename}e sam po sebi! Zato ti mediji neprestano skre}u pa`wu sa glavnih po-liti~kih de{avawa i usmeravaju je ka spektaklu i drugim vrstama zabave idokolice. Stvaraju u politi~kom smislu otu|ene jedinke, a u ekonomskom“sulude potro{a~e” koji, zahvaquju}i propagandnom dejstvu na wih i isko-ri{tavawu ~ak i wihovog podsvesnog ìvota, u ~inu kupovine nalaze zame-nu za mnogo toga, i zato kupuju ~ak i ono {to im objektivno ne treba! Upra-vo je to i ciq jer se na taj na~in obezbe|uje novi proizvodni ciklus! Sa maksimom @aka Elija “Sve je propaganda”, saglasan je zna~ajan broj auto-ra iz politi~kog marketinga (novo ime koje je zamenilo omraèni termin“propaganda”). U komunikaciji sa drugim, iznose}i argumente pro et contra ivatreno se zalaù}i za svoje stavove, ponekad i nesvesno vr{imo propagan-du svojih stavova. Izbor literature usmerava nas, kao i izbor TV kanala.Tako je i sa izborom sudija. Izbor stroìh, koji su skloniji izricawu mak-simalnih kazni, u odnosu na one blaè, tako|e u samom startu mnogo toga go-vori i zna~i. Tako|e, iz kojih zemaqa se biraju sudije, jer neke od wih tra-dicionalno imaju boqe, a neke lo{ije veze i odnose sa zemqama, ili nekomod zemaqa iz kojih su optuèni za genocid i ratne zlo~ine. Prisetimo sejo{ jednom kakav je propagandni rat vo|en protiv Srbije za vreme oruà-nih de{avawa iz devedesetih, kao i pre i za vreme NATO agresije. Ciq jebio da se srpski narod satanizuje do krajnosti i da se slu{aoci, ~itaoci igledaoci {irom sveta naprosto nateraju da mrze ceo ovaj narod! U takvomstawu, kada su podlo`ni emocijama, izuzetno lako postaju plen manipula-cije i tada im se zaista moè {to{ta podvaliti: elementarne stupidnosti,nelogi~nosti, laì, brojne konstrukcije i podvale.

U politi~koj i pravnoj teoriji ne postoji kolektivna krivica narodaza zlo~ine koji su po~inili neodgovorni pojedinci tog istog naroda. Kri-vica je uvek pojedina~na i zato je neophodno utvrditi pojedina~nu krivicui skinuti hipoteku sa celog naroda. Ipak, kad se pravomo}nom sudskom pre-sudom osudi kompletni politi~ki i vojni vrh jedne zemqe, onda ste, iako ne


– 216 –

de jure, na neki na~in ipak osudili i ceo narod te zemqe! Prisetimo se, uNirnbergu nije su|eno celom nema~kom narodu, ve} glave{inama Tre}egrajha. Osudom istih, ipak je ceo nema~ki narod pola veka nosio hipotekukrivice. Mo`da je, zbog svega, jedan od ciqeva medijske satanizacije Srbi-je bio i taj da se hipoteka krivice kona~no svali na le|a nekog drugog na-roda. ̂ iwenica je i da su Srbija i Crna Gora 78 dana bombardovane od stra-ne NATO saveza. Trebalo je i tu agresiju opravdati i krivicu za izgubqe-ne ìvote i uni{tenu ekonomiju (podaci o materijalnoj {teti kre}u se odnekoliko desetaka do 200 milijardi dolara) prevaliti na nekog drugog. Svesu to okolnosti u kojima je nastao i deluje Ha{ki tribunal i u kojima se ve}6 godina vodi (i jo{ uvek ne okon~ava) postupak protiv Vojislava [e{eqa.Treba li podsetiti da nije poznat slu~aj da neko u pritvorskoj jedinici, bezpravomo}ne sudske odluke, provodi 6 godina? Treba li ikoga podse}ati daje to eklatantan primer kr{ewa elementarnih qudskih prava i sloboda?Taj isti svet i Evropa traè, sa pravom, da Srbija svoje zakonodavstvouskladi sa evropskim standardima, pa tako i u pogledu prava zatvorenika!Pitawe je onda za{to se i sama, u ovom konkretnom slu~aju, toga ne pridr-àva? Treba li podsetiti i na nedavnu odluku Ustavnog suda Hrvatske, ko-ji je u konkretnom slu~aju ocenio da se boravak u pritvoru u trajawu od dvegodine ve} pretvorio u odsluèwe kazne, mimo pravomo}ne sudske odluke,presude! To ne obavezuje Ha{ki tribunal, ali svakako mnogo govori!

Optu`nica koja to i nije

Optu`nica protiv Vojislava [e{eqa je toliko tanka i besmislena dau pravnom i pravom smislu ne predstavqa optu`nicu. Uglavnom, i u osnovi,[e{equ se sudi zbog verbalnog delikta, dakle upravo onog protiv ~ega se[e{eq bori od mladosti i ~ega se Evropa i razvijeni svet groze. Pravo naslobodno mi{qewe i politi~ko delovawe je jedno od temeqnih gra|anskihprava. In concreto, [e{equ se stavqa na teret da je drào zapaqive poli-ti~ke govore koji su rezultirali masovnim proterivawem nesrpskog sta-novni{tva iz Srbije, kao i da je Srpska radikalna stranka regrutovala do-brovoqce koji su se borili u Hrvatskoj i po~inili odre|ewe zlo~ine, zakoje je, prema mi{qewu Tuìla{tva, [e{eq, kao predsednik stranke,kriv i najvi{e odgovoran!?

Nesporno je da je [e{eq, u vi{e svojih govora, rekao, slobodno inter-pretiramo, da }e “leteti rakete na Rim, Berlin, London i druge evropskeprestonice, ako krenu rakete na Beograd i Srbiju”. Tako|e je rekao, i vi{eputa ponovio, da “ako Hrvatska ne prestane da proteruje Srbe, Srbija tre-ba da odgovori istom merom i protera Hrvate iz Srbije”. Ne treba posebnoukazivati da se radi o me|usobnoj, uslovqenoj vezi, odnosno pogodbenoj re-~enici i da je dozvoqeno, odnosno da on kao politi~ki lider opozicionestranke poziva vlast na progon Hrvata, ili da razmotri tu mogu}nost. Alisamo u slu~aju ako Hrvatska nastavi da proteruje Srbe! Osnovna svrha i po-ruka iz navedene re~enice jeste da se za{tite Srbi koje Hrvatska masovnoproteruje i kojih je u izbegli{tvu u Srbiji, u tom ~asu, ve} na stotine hi-qada, a svakim danom pristiù novi. S druge strane, srpska vlast ni{ta ne

Marina Toman

– 217 –

~ini da se to zaustavi i spre~i! Postoji li bilo koja zemqa i politi~ar usvetu koji, u datim okolnostima, ne bi postupio na isti ili sli~an na~in?Osnovni smisao ove re~enice {ahisti bi najpre prepoznali i to bi wiho-vim re~nikom glasilo “ne sme{ da pomera{ pe{ake jer ti je {ah kraqu”.Ono {to mnogi, a pogotovo ha{ki tuìoci, ne mogu da shvate, a onda ni daprihvate, to je da on sve vreme insistira na mnoìni, reciprocitetu i datu poruku {aqe i jednom i drugom kraqu! Dakle, ne samo da on ne zagovaraproterivawe Hrvata, za {ta ga optuùju, ve} on, makar na prvi pogled para-doksalno zvu~i, staje u wihovu odbranu! Kako? Tako {to zna da, ukoliko se(opet uslov i veza izme|u dva doga|aja) nastavi sa tom praksom, vi{e niko,pa ~ak ni dràva, ne moè da garantuje bezbednost Hrvatima i ostalim ma-winskim narodima u Srbiji. Bilo da je re~ o izolovanim incidentima ko-ji ve} po~iwu da se de{avaju (pa i na mestima gde [e{eq ne drì mitingei “zapaqive govore”), ili moè da se radi o planiranim, {irim akcijama iodmazdi kojoj mogu da pribegnu proterani iz Hrvatske (i prikqu~i im sedoma}e stanovni{tvo), koji bi u proterivawu Hrvata videli najbrè re{e-we svog stambenog i ìvotnog problema.

Dakle, on ima saznawa da je u takvim uslovima, u raznim zemqama i vre-menima, kada sve mawe vlada razum, a sve vi{e bukte emocije i ̀ eqa za osve-tom, bezbednost mawinskih grupa ugroèna i osnovano pretpostavqa da seto moè desiti i Hrvatima u Srbiji. Zato ̀ eli da ih za{titi, a ujedno wi-hovom za{titom za{titi i Srbe koje proteruju iz Hrvatske. Dakle, kod we-ga napred opisana namera postoji i on jeste nameran, ali nikako nije re~ ozloj nameri prema wima!

Iz navedenih razloga Tuìla{tvo nikako ne moè pouzdano da dokaè(unapred se znalo da je to Sizifov posao!) da postoji veza izme|u wegovih“zapaqivih govora” i odlaska Hrvata iz Srbije, odnosno da su iskqu~ivo tigovori pokrenuli kasniji lanac de{avawa! Tuìla{tvo uporno insistirana tome, iako je svakom psihologu jasno da sporadi~ni odlazak Hrvata nisuproizveli [e{eqevi govori, ve} op{ti uslovi i konkretna situacija, ukojoj wihova bezbednost vi{e nije zagarantovana. Op{ti je mete ,̀ ratnivihor se {iri, informacija i dezinformacija i zapla{ivawa ima na svestrane, tako da se strah za sopstvenu bezbednost i strah od rata koji je na vi-diku, neminovno uvla~i u du{e mnogih qudi, prvenstveno mawinskih grupa.Mnogi su Hrvati osnovano pretpostavili da }e i Srbija po~eti sa wihovimproterivawem kako bi prisilila Hrvatsku da ona vi{e ne proteruje Srbe.I oni su imali saznawa da gotovo sve zemqe sveta na sli~an na~in postupa-ju u ratu ili za vreme neposredne ratne opasnosti! Strah od konkretne si-tuacije i o~ekivanih budu}ih de{avawa koji objektivno mogu da nastupe,pokrenuli su i prisilili desetine ili hiqade Hrvata da mewaju svoje ku}eza ku}e Srba koji su izbegli iz Hrvatske, i u toj iznu|enoj razmeni Hrvatisu znatno boqe pro{li. Naime, proradio je zakon trì{ta, proteranih Sr-ba mnogostruko je vi{e od Hrvata koji èle da odu, tako da Srbi moraju utoj trampi mnogo vi{e da ponude!

Normalno, da se radilo o odgovornim dràvama i vladama, kao i iskre-nim namerama me|unarodne zajednice, da je svima koji su hteli da se vrate,


– 218 –

i sa jedne i druge strane, trebalo to odavno i omogu}iti, kao i nadoknaditiizgubqeno i pretrpqeno! Zato {to se to jo{ nije ostvarilo ne treba sadakriviti [e{eqa, pa ni pisca ovih redova koji, prema svojim sposobnosti-ma, ukazuje na celokupni ambijent i poku{ava osvetliti mnoge detaqe.

Hvala Bogu da su Rim, London i Pariz ostali netaknuti i da su i daqena svojim mestima, da na wih nisu padale srpske granate, iako su armije 19zemaqa, 78 dana, bezdu{no bombardovale sela i gradove Srbije i ubijale ne-du`no stanovni{tvo. Me|u wima bila su i deca na no{i, ène i starci napijaci i mostovima, u vozu u Grdeli~koj klisuri, ili novinari na radnomzadatku! Senator drevnog Rima Marko Katon svaki je govor u rimskom sena-tu po~iwao i zavr{avao re~enicom “Ceterum censeo Cartaginem esse delen-dam!” . Na kraju Punskih ratova, rimskoj vojsci je kona~no po{lo za rukomda Kartagu zaista razori, me|utim ne pamtim da je Marko Katon dospeopred neki sud zbog te ~iwenice. Nema pisanih tragova ni da je odgovarao zazlo~ine koje su tom prilikom, vrlo verovatno, neki od rimskih vojnika po-~inili!

Ve} smo konstatovali da ne postoji kolektivna krivica naroda, ve} po-jedina~na krivica neodgovornih pojedinaca koji svojim ne~asnim radwamaipak, na kraju krajeva, najvi{e {tete nanose sopstvenom narodu. Optuùju[e{eqa i za regrutovawe dobrovoqaca i wihove zlo~ine. Da li su u pravu?

“Rat je suvi{e ozbiqna stvar da bi ga vodili vojnici, ili da bi se pre-pustio jedino vojsci”, neke su od dobro poznatih sentenca. [e{equ se mo-è osporiti mnogo toga, pretpostaviti i da nije predisponiran za gimna-stiku, da je nedovoqno dobar astrofizi~ar, a ja ~vrsto verujem i da je neta-lentovan za ples, pa ~ak i izgubqen za balet! Bez obzira na sve, ipak se prav-no znawe, ovom, svojevremeno najmla|em doktoru pravnih nauka na Balkanu,nikako ne moè osporiti! Zato je dobro znao da su rat i mir delovi istogprocesa i da se uvek rat zavr{ava (kakvim-takvim) mirom. Da se sudi, uglav-nom ili samo, poraènoj strani i da se nikakav zlo~in ne isplati! Znao jei ~emu sve mogu da pribegnu zara}ene strane, pogotovo kad je re~ o neprofe-sionalnim i neobu~enim grupama, pa je svoje dobrovoqce odmah stavio podkomandu tada{we JNA. Suvi{no je posle toga i govoriti o nekakvoj wego-voj pretpostavqenoj krivici, ako se zna da su akcije u kojim su se, verovat-no je i to nesporno, de{avali zlo~ini, planirali neki drugi qudi i da suti vojni rukovodioci ujedno bili zaduèni da kontroli{u i sankcioni{usve aktivnosti u suprotnosti sa pravima i obi~ajima ratovawa! Podsetimo,mnogi politi~ari na vlasti ili iz opozicije, u svim biv{im jugosloven-skim republikama, dràli su tih godina zapaqive govore. Pojedini su i vi-{e-mawe otvoreno pozivali na rat i progone stanovni{tva! Ipak, ko je odwih bio zbog svega pozvan na odgovornost?

[e{equ se zamera i {to se poziva na zasluge Srbije u Prvom i Drugomsvetskom ratu, na temequ kojih je ostvarila (a jo{ vi{e mogla da ostvari)teritorijalne i odre|ene druge beneficije. Sve je to unela u KraqevinuSrba, Hrvata i Slovenaca, odnosno kasnije dràve, pravne sledbenice iste.

Marina Toman

– 219 –

Zato je, kod raspada (preciznije:rasturawa) SFRJ, prema wegovoj prav-noj logici, trebalo da svako iznese samo ono i onoliko koliko je uloìo utu zajednicu, a nikako vi{e od toga, i to na na u{trb onog drugog. Ve} smonaveli da je u pravnoj teoriji, jo{ od Platona i Aristotela, dominantanstav da pravda i pravi~nost podrazumevaju raspodelu prema zaslugama. Ima-ju}i navedeno u vidu, te{ko je izna}i pravne argumente (ili moja pravna sa-znawa nisu dovoqna za to) da bih ovom stavu, na kome [e{eq i pored svihte{ko}a i izazova, istrajava, suprotstavio ubedqive argumente.Postavimo krajwe jednostavno pitawe: Za{to se [e{equ i gotovo kom-pletnom vojnom i politi~kom rukovodstvu dràve Srbije sudi u Hagu? Go-spodari rata i mira oduvek su najmo}nije zemqe. Zato je [e{eq s pravomukazivao na krivicu drugih (me|unarodne zajednice) za izbijawe oruànihsukoba na prostorima eks-Jugoslavije, weno vojno i ukupno pomagawe drugihstrana na u{trb Srbije, preuraweno priznawe Slovenije i Hrvatske, {toje rasplamsalo sukob i omogu}ilo druga~iju pravnu kvalifikaciju secesijei secesionista, a JNA je, umesto legitimne sile koja spre~ava secesiju,(pre)kvalifikovana u agresorsku silu na prostoru druge dràve! Odranijeje poznat kao nekompromisan borac za pravdu, koji ne odstupa od svojih sta-vova i ube|ewa, bez obzira na sve `rtve na tom putu. Zato je bio veoma ne-zgodan igra~ na politi~koj sceni Srbije, stalni trun u oku novim tzv. demo-kratskim vlastima i inostranim mentorima, koji su nastojali (u dobroj me-ri i uspeli) da srpsko rukovodstvo i narod ubede u krivicu za sva de{ava-wa sa kraja pro{log veka. Posledica toga je da se sada isti samooptuùju{to svojevremeno nisu bili dovoqno kooperativni i {to nisu bili dovoq-no mirni ili pomagali svom yelatu da im brè i lak{e zategne om~u okovrata! Ni{ta gore ne moè da se desi jednom narodu od toga da prizna (ne-postoje}u) krivicu i na taj na~in `rtva poprimi ideologiju svog yelata,u~i nas veliki nema~ki filozof G. V. F. Hegel.

U svom odgovoru na tanku optu`nicu, [e{eq je ponudio kompletnuelaboraciju najva`nijih doga|aja i de{avawa, zalaù}i tu i svoje komplet-no delo u ~ijem je sredi{tu ideologija srpskog nacionalizma. Iz odbrane,[e{eq prelazi u napad i obja{wava uzro~no-posledi~ne veze izme|u ra-znih doga|aja i de{avawa koja se vekovima (uglavnom voqom velikih, ali inesnalaèwem i è|i za propu{tenom osvetom ovih malih aktera i drà-vica koje u~estvuju u name{tenoj igri i pla}aju najve}u cenu) zbivaju naovim balkanskim krivudavim drumovima, potpaquju}i uvek iznova to lakozapaqivo bure baruta! Ukazuje i na permanentna nastojawa i nebrojene po-ku{aje drugih da zbog svojih strate{kih i drugih interesa, ovladaju ovimpodru~jem. Princip divide et impera pokazao se kroz istoriju veoma delo-tvornim na ovim prostorima, olak{avaju}i im, umnogome, posao!

Poku{aj da se NATO agresija kvalifikuje kao ““humanitarna intervencija””

Neophodno je izneti odre|ena razmi{qawa u vezi sa NATO agresijomjer i ona predstavqa potvrdu nekih napred iznetih teza. Nastojimo, pritom,da zaobi|emo pravne detaqe, veruju}i da se ostali autori time u dobroj me-ri bave, bez obzira {to optu`nica za taj doga|aj direktno ne tereti [e{e-


– 220 –

qa. Jo{ je ~uveni punski vojskovo|a Hanibal, na osvojena podru~ja dolazioi nastupao kao “oslobodilac”. Kroz istoriju je nebrojeno primera (Hitler,tako|e) kako se nekim humanim ciqevima (osloba|awe i ~uvawe Hristovoggroba, osloba|awe od ropstva ili jarma diktatora, qudska prava i slobode,demokratija ili borba protiv me|unarodnog terorizma u novije vreme) ma-skiraju pravi ciqevi ratovawa, koji su, uglavnom, mawe “sveti” i iskqu~i-vo su ekonomske ili politi~ke naravi. Na taj na~in postupili su i oni ko-ji su 78 dana i no}i bombardovali SR Jugoslaviju.

Poku{aj da se NATO agresija podvede pod pla{t humanitarne inter-vencije predstavqao bi tre}i izuzetak od zabrane upotrebe sile, utemeqenna me|unarodnom obi~ajnom pravu ili op{tim pravnim na~elima. Legali-zovawe humanitarnih intervencija izvan izuzetaka predvi|enih Poveqom(pravo dràve na samoodbranu ili pomo} dràvi koja je napadnuta na pro-tivpravan na~in, kao i u slu~aju kad Savet bezbednosti izri~ito odobriupotrebu vojne sile) de facto bi stvorilo prostor za rat, vra}awem u~ewa oopravdanom ratu i selektivnom procenom o wegovoj opravdanosti. Podse-timo, jo{ od sv. Avgustina i Tome Akvinskog, razvijaju se humanisti~ke ide-je o opravdanom i neopravdanom ratu i vr{e napori da se ustanove pravilaratovawa kako bi se po{tedelo stanovni{tvo i pobe|eni. Sve sa ciqem daglavno obele`je qudske istorije ne budu oruàni sukobi, odnosno nebroje-ni ratovi. Napori me|unarodne zajednice, po~ev od Petrogradske deklara-cije iz 1868. godine, gde se prvi put ograni~avaju odre|ena borbena sredstvau ratu, idu u pravcu razvoja me|unarodnog humanitarnog prava i spre~avawaagresije i oruàne intervencije jedne suverene dràve na drugu, odnosnoustanovqavawa i sankcionisawa zlo~ina za otpo~iwawe rata i kr{ewepravila ratovawa.Stvarne ciqeve agresije, zaodenute u pla{t “humanitarne” akcije, trebaipak potraìti na drugoj adresi, odnosno sagledavaju}i ekonomske i poli-ti~ke interese glavnih aktera de{avawa. To su: interes SAD da Jugoslavi-ju, koja se nalazi na va`nom strate{kom pravcu, razbiju u male celine kojeje lako kontrolisati; omogu}avawe ekspanzije NATO-a i zapla{ivawe idrugih neposlu{nih, kao i izdejstvovawe ve}eg vojnog buyeta; dominacijaekonomski oja~ane Nema~ke nad Evropom i dràwe Rusije izvan Sredoze-mqa i Evrope; preuzimawe ekonomske kontrole nad novoformiranim dr-àvama sa prostora eks-Jugoslavije koje }e pro}i kroz period tranzicije;kontrola zna~ajnih rudnika i saobra}ajnica na Kosovu, kao i otvarawe NA-TO baze na tom strate{ki va`nom pravcu prema Ukrajini i Kaspijskom re-gionu i budu}em, hipoteti~kom naftovodu. Sve se precizno uklapa u glo-balnu strategiju jedine supersile i plan o Balkanu koji je formiran u pe-riodu izme|u 60-ih i 70-ih godina HH veka. Su{tinu plana: odvajawe Jugo-slavije od SSSR-a nakon Titove smrti i uklawawe komunista sa vlasti, iz-nosi Zbigwev Bèìnski u govoru u Upsali 1978. godine.

NATO agresija na SR Jugoslaviju ujedno je eklatantan primer kako jemo} kojom raspolaè jedina supersila sveta, ja~a od me|unarodnih pravilai obaveza. Ujedno demonstrira da se, u situaciji kad takvoj sili nema ko da

Marina Toman

– 221 –

se efikasno suprotstavi i kad je svoje i svetsko javno mwewe pridobila zaakciju, takva akcija moè izvesti bez ikakvih pravnih posledica. Ovaj iovakvi sli~ni “presedani” {irom sveta ve} imaju status ili ja~inu obi~aj-nog prava i postepeno sti~u silu zakona. Potvrda za to je i Rezolucija UNbr. 1244 kojom je osu|ena samo SR Jugoslavija za “nasiqe i represije na Ko-sovu”, ~ime je de facto opravdano i legalizovano delovawe NATO alijanse.Ova agresija re{ila je neke dileme i raspr{ila optimisti~ke snove, poka-zuju}i kako nestanak balansa snaga ne dovodi do uzdrànosti, ve} podsti~eagresivnost u me|unarodnim odnosima. Ova i sli~ne intervencije NATO-a, prema zahtevima i interesu predvodnika novog svetskog poretka, ne do-prinose smawewu tenzija u svetu, politici razoruàwa i bezbednosti pla-nete, ve}, naprotiv, pruàju dovoqan razlog mnogim dràvama da, u strahuza vlastitu bezbednost, sve intenzivnije rade na razvoju i usavr{avawu, ka-ko konvencionalnog tako i nuklearnog arsenala! One otvaraju “Pandorinukutiju” i uvek iznova pokre}u stara pitawa odnosa prava i sile. Da li sukonkretnom slu~aju sila i mo} bile u slu`bi prava ili je ta ogromna mo}potisnula pravo u stranu? Ako je intervencija preduzeta protivpravno, ko-lika je mo} prava da, i ubudu}e, spre~i ili osudi ovakve intervencije? Ti-me se dovodi u pitawe ravnopravnost slobodnih i suverenih zemaqa u me|u-narodnim odnosima koje, u odsustvu morala i humanosti, zamewuje terori-zam i nasiqe najja~e svetske sile. Da li }e, zahvaquju}i tome, svet i Ujedi-wene nacije pokleknuti pod diktatom sile, dvostrukih standarda, pretwi iucena i prihvatiti koncept unipolarnosti koju SAD demonstriraju, a kojiponi{tava wihovu demokrati~nost i slobodu izbora o vlastitoj sudbini?

Pravo na upotrebu sile

Pravo na upotrebu sile bilo je uvek prisutno, u mnogim periodima ~aki dominantno, kroz celu qudsku istoriju. To je pravo koje se ne moè iskqu-~iti u me|unarodnim odnosima. Danas bi takav poku{aj svakako bio jo{ te-ì i uzaludniji. Praksa ostvarivawa novog svetskog poretka silom i pret-wama, bez efikasne kontrole ili sankcija me|unarodne zajednice, otvaratako|e pitawe da li su UN, ~ije je ustrojstvo ipak oli~avalo globalni, od-nosno bipolarni raspored svetske mo}i, kao i druge me|unarodne organiza-cije i institucije koje su bile du`ne da osiguraju svetski mir, bezbednosti prosperitet sveta, uspele u tom nastojawu, ili ih je ozbiqewe novog svet-skog poretka, kroz seriju oruànih intervencija i brutalne demonstracijemo}i, pribliìlo istorijskom kraju?

Kroz istoriju je, podsetimo i na to, oduvek prisutno “prirodno” nasto-jawe sila pobednica da {to duè odrè novo stawe u me|unarodnim odno-sima, koje legalizuje wihovu mo} i garantuje odre|ene privilegije. Pobed-nici ne pi{u istoriju toliko zbog istorije, ve} jo{ vi{e kako bi obezbe-dili svoju dominaciju u budu}em razdobqu. Zbog toga je iluzorno o~ekivatida takav odnos mo}i, uspostavqen u krajwoj liniji na sili, kao reprezentuukupne razvijenosti i mo}i, razvije u sebi mehanizme i na~ine samodestruk-cije koji bi dobrim delom, ili ~ak u potpunosti, poni{tili silu na kojimaje poredak utemeqen! Nerealna su i o~ekivawa da rat, kao sredstvo me|una-


– 222 –

rodnog “op{tewa”, u potpunosti bude stavqen van zakona i proteran iz me-|unarodnog “saobra}aja”. Sve to, u posledwih ~etvrt veka, uslovqava pro-mene karaktera me|unarodnih odnosa, koji nastaju kao posledica dru{tve-no-ekonomskih i politi~kih promena, koje nisu pra}ene promenom me|una-rodnog pravnog sistema. Me|unarodnopravni sistem, koji predstavqa sfe-ru nadgradwe na koju se prenose kapital-odnosi iz baze, afirmacijom kon-kretnog odnosa politi~kih snaga na me|unarodnom planu, uvek je predsta-vqao i svojevrsni regulator protivure~nosti razvoja. Te su protivure~no-sti danas jo{ izraènije zahvaquju}i ad hok re{ewima, kojima SAD, ume-sto celovitih re{ewa, name}u svetu nova pravila u pravnoj, ekonomskoj iraznim drugim oblastima. Tako se Savet bezbednosti pod dirigentskom pa-licom SAD, treba li re}i neovla{}eno, u kosovskoj drami pojavquje kaoarbitar koji se me{a u unutra{we pitawe jedne suverene zemqe, ~laniceUN! Ni to nije dovoqno, ve} ovaj organ, koji je postao instrument u rukamaSAD, presu|uje i temeqem iste presude komada jednu suverenu dràvu, stva-raju}i na wenoj teritoriji drugu, uz to, neprijateqsku dràvu. Sve je toujedno predstavqalo i nagradu za to {to je navodno nasiqe ve}ine nad ma-winskim stanovni{tvom zamenio brutalni teror te iste mawine (obilnopotpomognut od strane glavnih reprezenata me|unarodne zajednice) nad to-talno obespravqenom ve}inom!

Na takvoj praksi i postavkama izgra|uje se i {iri novi svetski pore-dak. U okviru takvog poretka sila je, po prirodi stvari, iznad prava, a pri-mena prava krajwe selektivna, prema interesu i potrebama novog svetskogporetka! Rezultat toga su napetosti u svetskoj zajednici, brojni sukobi iratovi. Tako|e i globalizacija siroma{tva, umesto proklamovanog boqit-ka za sve, kao i masovna (zapadna) kultura, koja poni{tava nacionalne po-sebnosti, i neprestana erozija suvereniteta nacionalnih dràva, odnosnome|unarodnopravnog osnova wihove ravnopravnosti u procesu konstitui-sawa svetske zajednice i obezbe|ewa wenog prosperiteta.Oruàne akcije me|unarodne zajednice, uglavnom prema selektivnoj proce-ni o navodnoj ugroènosti qudskih prava i demokratiji u pojedinim zemqa-ma ili regionima, odnosno interesima SAD, kao predvodnika novog svet-skog poretka, preduzimane su tokom proteklih decenija na temequ rezolu-cija Saveta bezbednosti UN, ali i bez wih! Oficijelna obja{wewa da seradi o za{titi navedenih vrednosti nisu dovo|ena u pitawe kod ve}ine za-padnih, kao i medija drugih zemaqa. Ujedno predstavqaju ~ak i dovoqan raz-log da se opravdaju svi aspekti i modaliteti takvih akcija (kori{tewe za-brawenih vrsta municije prema me|unarodnim konvencijama, ubistva istradawa civila, uni{tavawe civilnih ciqeva, kulturnih i verskih obje-kata, saobra}ajne i druge infrastrukture). Medijski se potpuno zanemaru-ju, ili ublaàvaju, posledice koje takve akcije proizvode na privredu i ci-vilno stanovni{tvo, nekriti~kim prihvatawem obja{wewa od strane onihkoji te akcije vr{e. Tako je za vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju u ve-}ini svetskih, pogotovo medija zapadnih zemaqa, udoma}en termin “kolate-ralna {teta”, kojim su predstavnici NATO-a opravdavali stradawe civi-

Marina Toman

– 223 –

la i razarawe privrede. Zbog svega ovoga, pojedini autori ve} govore i o no-vom svetskom informativnom poretku, shva}enom u smislu svojevrsne logi-sti~ke podr{ke novom svetskom poretku, koja, kreirawem dominantnog ras-poloèwa i stavova u svetskoj javnosti, najpre iznudi, a kasnije legalizujeratne i druge akcije koje preduzimaju SAD. Tako|e se, uskra}ivawem pravihinformacija koje bi ukazivale na uzroke i posledice glavnih svetskih do-ga|aja i wihovo nadome{tawe dirigovanim informacijama, onemogu}avasvaka objektivna predstava o stvarnosti!

Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, dodajmo i to, zbog institucio-nalnih i drugih nemogu}nosti, ne samo da nije u stawu da sankcioni{e ne-pravno pona{awe, ve} postaje instrument za post festum legalizovawe situ-acija koje su nastale kao posledica nepravnog postupawa. Na taj na~in se is-pisuju nove stranice me|unarodnog prava, sa ciqem da novi svetski pore-dak, koji predstavqa utemeqewe svojevrsne “nadnacionalne dràve” sa nad-nacionalnom suvereno{}u, ima suprematiju nad nacionalnim dràvama inacionalnim suverenitetima! Na tim postavkama izgra|uje se i {iri pore-dak u kome je sila iznad prava, a primena prava krajwe selektivna, prema in-teresu i potrebama novog svetskog poretka! Rezultat toga su napetosti usvetskoj zajednici, brojni sukobi i ratovi. Tako|e i globalizacija siroma-{tva, umesto proklamovanog boqitka za sve, kao i masovna (zapadna) kultu-ra, koja poni{tava nacionalne posebnosti, i neprestana erozija suvereni-teta nacionalnih dràva, odnosno me|unarodnopravnog osnova wihove rav-nopravnosti u procesu konstituisawa svetske zajednice i obezbe|ewa we-nog prosperiteta!

Zakqu~ak

Ve} spomenuti Savet bezbednosti osnovao je (iako nije ovla{ten za to)Ha{ki tribunal, koji se svojski trudi da ispuni postavqeni mu zadatak iizna|e bilo kakav (po mogu}nosti, pravni) osnov da osudi Vojislava [e{e-qa. [e{eq je, rekosmo, krenuo u kontraofanzivu sa èqom da raskrinkaovu politi~ku instituciju i sve one koji, zahvaquju}i novcu koji su obezbe-dili za funkcionisawe ovog “Dru{tva lo{ih muzi~ara”, ujedno kod istog inaru~uju muziku! [ta sledi? Da li je svojevrsna pat pozicija na delu? Jer,[e{eq je za sve {to mu stavqaju na teret i za jo{ mnogo teà (inspirator-ska) dela, izno{ewem svoje temeqite odbrane, optuìo upravo wih – svet-ske mo}nike, koji iza kulise vuku konce i koji su stvarni gospodari sveta ipokreta~i svih glavnih de{avawa. Ponudio je i obiqe dokaza za svaku svo-ju tvrdwu. Uloìo je u sve to ogromno, sveobuhvatno delo, zaloìo zdravqei ̀ ivot! I postavio im gotovo nere{ivu dilemu. Ukoliko osude wega, predlicem celog sveta priznaju sopstvenu krivicu i de facto osu|uju sebe. Ako gaoslobode, opet priznaju krivicu i sve to moraju i nov~ano da plate. U ovoj{ahovskoj zavr{nici crni kraq je, preko Tuìla{tva, zatraìo dodatnovreme. Da jo{ jednom, pod okriqem no}i (u svom omiqenom ambijentu) po-ku{a da re{i ovu mozgalicu i utvrdi kojim putem daqe, nakon {to je prei-spitao koja mu sve sredstva stoje na raspolagawu!


– 224 –

– • –

Mladen Bjeli} je diplomirao i magistrirao na Fakultetu politi~kih naukau Zagrebu. Radio je kao novinar i urednik u vi{e redakcija u Hrvatskoj i “Radio Ju-goslaviji”. Posledwih godina intenzivno se bavi prou~avawem mas-medija. O wi-hovoj ulozi u stvarawu i {irewu novog svetskog poretka priprema doktorat. O~e-kuje se izdawe wegovog prvog romana “Ni{ta nije ve~no”.

Prim. dr med. Miodrag @ivkovi}

Poruka?Uhapsi{ koga ho}e{, kad ho}e{ i drì{ ga u zatvoru koliko ho}e{

pod uslovom da je Srbin. Jo{ ako je zna~ajan i veliki Srbin, onda je tortu-ra bez ograni~ewa, bez obja{wewa i bez straha od bilo kakve odgovornostiili kazne. To jeste poruka svim malim i slabim ili malim i samostalnimnarodima i samo je pitawe vremena kada }e biti progla{eni Srbima.

Za{to Srbi? Srbi nisu nikada palili ène kao ve{tice, Srbi nisu nikada imali

robove, Srbi nisu nikada bili kolonizatori drugih naroda i kontinenata.Sada ti sitni i krupni udruèni narodi, sa zlim genima u sebi, {aqu poru-ke po svetu da ne odustaju od loma~a, robova i otimawa i najmaweg blaga. Gdekapnu ti zlotvori, tu narod vi{e ne raste. O~istili su ~itave kontinente,do zadwe ìve du{e.

Ve} je puno Srba ostalo po belosvetskim kazamatima samo zato jer suhteli da budu Srbi i jer su hteli da brane druge Srbe i da brane na~in ì-vota svih Srba koji ne}e loma~e, robqe i kolonije. A jedan od najve}ih bra-niteqa Srba je doktor Vojislav [e{eq. On je toliko dobar u odbrani sve-ga svetog u Srbima da ne mogu da ga osude, ali mogu da ga drè podaqe od srp-skog naroda, neka`weno do kraja wegovog svetog ìvotnog puta. [ta moè-mo? Moèmo da budemo quti, moè da nas boli ta i tolika nepravda, moè-mo da traìmo osvetu, moèmo da nas ne bude briga, ali nikada ne smemo dazaboravimo. Retki su Srbi koji nas tako brane. I pre i posle ovog vremena.

Zato ima Srba koji ne èle da budu Srbi, koji ho}e da zaborave. Sve dazaborave. A zlotvori igraju na kartu brzog zaboravqawa. Zaboravite {topre Vojislava [e{eqa, poruka je kolebqivim, srebroqubivim, primitiv-nim i ostra{}enim. I oni zaboravqaju. Ne opra{taju jer ne umeju, bri{uiz se}awa da ni{ta vi{e ne postoji {to bi od wih traìlo da budu Srbi,da vole svoj narod i svoju zemqu i da se za wih ̀ rtvuju. Oni nestaju u drugimzlim narodima. Sada im mi koji ho}emo da budemo Srbi smetamo i treba nasna loma~e i u robqe. A najvi{e im smeta doktor Vojislav [e{eq jer govo-ri, jer nas brani, jer ne}e da odustane i nema te cene, sve do smrti herojske,jer kad neko umre brane}i bilo kog Srbina, to jeste herojska smrt, a Vojobrani ceo srpski narod.

– • –

Prim. dr med. Miodrag @ivkovi} je fiziolog, ekspert za hiperbari~nu i pod-vodnu medicinu. Autor je vi{e uybenika koji se koriste u nastavi na univerzite-tima {irom sveta

Marina Toman

– 225 –

Radislav ]uk, novinar

U i{~ekivawu kraja procesa prof. dr Vojislavu [e{equ

ôvek koji diè glas za one koji pate

Neustra{iv u kretawu kroz ìvot, izrasta u idola poput Solèwicina. Nijedan inkvizitor koji je spaqivao jeretike nije postao svetac, ali

mnogi spaqeni buntovnici postali su to. Sartr je s dozom francuskog ci-nizma zapitao: Da li je jeretiku boqe odmah umreti ili mu, na kineski na-~in, seckati malo repa svaki dan? [e{eqa bi najradije da osude, ali nisuuspeli da mu prika~e nikakav zlo~in. A opasno je da ga puste jer on je ~ovekkoji inspiri{e mase i, posle “ha{ke golgote”, mogao bi brzo da stigne dovlasti. Odugovla~ewe procesa pre{lo je sve granice, pa su tek sad na mucioni mo}nici van suda, koji iz pozadine vuku konce tog nelegalnog tribuna-la. Tako ostaje da i daqe strahujemo za [e{eqevu sudbinu, jer “peca poredbrane koja popu{ta”.

Istorija poznaje niz li~nosti, velikana, kojima je isto tako su|eno podla`nim optu`bama i uz la`ne svedoke. Pa, i jedan Dostojevski je bio osu-|en na smrt, a ostao je uspravan kao hrast.

U te{koj i upornoj borbi, [e{eq je ~ovek isto takvog kova. Pogo|en,ali ne utu~en ìvotom i wegovim svirepostima, snagom jakog psihi~kog ifizi~kog napora diè glas u ime onih koji pate. Kaè im da nisu sami sasvojim strahom i sumwama i u~i ih – da ne }ute, da se bune, kako bi ìveliu boqem, druga~ijem svetu od ovog, li{enom bede, zebwe i pretwi.

[e{eq je oduvek i zauvek shvatio sebe kao moralnog ~oveka, borca zaslobodu i pravdu: “Moralnost spasava du{u, a patriotizam ispuwava svrhukolektivnog postojawa”. Ostaje zahvalan roditeqima koji su ga vaspitava-li u duhu velikosrpskog nacionalizma i rusofilstva, prenose}i mu i zavetpredaka da su istina, sloboda, pravda i otaybina najvi{e moralne vredno-sti za koje se ~ovek ra|a, ìvi i umire.

“Kome je do morala, neka ide u crkvu”, govorio je obesni makijavelistaZoran \in|i}. Da bi se re{io [e{eqa kao glavnog politi~kog rivala, za-traìo je od tuìoca Ha{kog tribunala Karle del Ponte da ga odvede izSrbije i ne vra}a.

Istorija je ipak u~iteqica ìvota, a tako je jo{ od Hanibala koji jedivan primer onog pijanstva koje obuzima osvaja~e i koje je uzrok wihovepropasti. Fatalisti~ke varijacije o svetskoj ekonomskoj krizi, ro|enoj uAmerici, sustiù jedna drugu i otkrivaju, najzad, da je “car go”.

Prvo pravilo svakog uybenika za ratne operacije trebalo bi da glasi:Ne mar{irajte na Srbiju. Ona se pokoriti ne moè!

Imaju}i na umu da agresivna politika ne pomaè nikome, [e{eq is-ti~e: “Dràva koja nema sopstvenu istoriju htela bi i na{u da ukine. Tre-tira nas kao magarce. Mlati nas {tapom za tvrdoglavost, a poslu{nost svremena na vreme {argarepom nagra|uje. Razbija nam dràvnu organizacijui privredni sistem onesposobqava za samostalan ̀ ivot. Nacionalni ponos


– 226 –

nam ubijaju donatorskim konferencijama i narod zalu|uju praznim obe}a-wima. Socijalnu bedu su nam ve{ta~ki stvorili, sankcijama i blokadamaprodubqivali da bi siroma{tvom ru{ili moral, nacionalne vrednosti,prave principe i politi~ke autoritete”.

On govori o vrednostima koje na{ narod ceni. Pa tako, izme|u ostalog,isti~e da je “odnos prema nacionalnoj dràvi bio oduvek kamen me|a{ iz-me|u ~asti i i be{~a{}a, patriotizma i izdaje, vernosti i konvertitstva,juna{tva i kukavi~luka, po{tewa i nepo{tewa, ponosa i prezira, dostojan-stva i podlosti. Ve~ito na moralnim ispitima, narod je te{ko stradao sa-ka}en stalnim otpadni{tvom, ali je zato dugoro~no ja~ao osnovnu maticuslobodarskog duha, herojske etike i dràvotvornog instinkta”.

@ele}i da neposredno ukaè i dokaè krivicu [e{eqa i srpskog na-roda i na put kojim bi trebalo po}i, Tuìla{tvo izmi{qa pri~u o uzajam-noj harmoniji Srbima susednih naroda na Balkanu koji bi ̀ iveli u miru danije srpskog remetila~kog faktora.

Apsurd ove melodramske konstrukcije vi{e je nego o~igledan: pogoto-vu – i pored toga {to su komunisti sistematski prikrivali hrvatske zlo-~ine – uz saznawa o genocidu vi{e stotina hiqada Srba u usta{kom logoruJasenovac, ~ije pokroviteqstvo pripada nema~kim nacistima, nasilnimprocesima unija}ewa i katoli~ewa, perfidnosti Hrvata, rasizmu etni~-kih me{anaca (“Nije nimalo slu~ajno {to su Hrvati jedini slovenski na-rod koji insistira na svojoj rasnoj ~isto}i, mada je takva kategorija u nau-ci prosto nemogu}a. Zna~i da ih ne{to gadno ùqa, da im ne da mira.

Mu~i ih svest ili podsvest da u venama te~e i krv naroda koji bi htelida zaborave, da izbri{u iz istorijskog se}awa kao etni~ke konstituente da-na{we nacije... Hrvati nisu uspeli da sami, sopstvenim snagama, stvore sa-mostalnu dràvu. Wima je dràva dva puta darovana, prvo od strane Hitle-ra, a onda voqom Helmuta Kola, kome su asistirali Vatikan i Amerikan-ci. U oba slu~aja, Hrvatska je ipak samo vazalna dràva i ni{ta vi{e. Ona}e trajati dok su prisutni weni spoqa{ni kreatori. Kad odu, kreatura seraspada u parampar~ad”; Vojislav [e{eq, “Ideologija srpskog nacionali-zma”).

U Hagu je temeqno, ta~ku po ta~ku, razloìo zamr{ene odnose na Bal-kanu. To jeste za uybenike istorije.

I jo{ ne{to, neizbe`no: [e{eqeve kwige – u koje je neobuzdani inte-lektualac, uz politi~ku borbu i svestrano obrazovawe uloìo ~itav jedanìvot – imaju dvostruku vrednost: one su izvrsna autobiografija, odnosnonajboqa biografija dosad napisana o Vojislavu [e{equ, i – nesumwiv do-kaz da je Vojislav [e{eq jedan od najraznovrsnije obdarenih pisaca u isto-riji kwièvnosti. On kao da je ustanovio slede}e pravilo: “Nemati tajne,sve objavqivati”. Otud i ogromno interesovawe za wegova dela koja su punaìvotnosti.

Neustra{iv u kretawu kroz ̀ ivot, prof. dr Vojislav [e{eq, svakakojedan od najve}ih intelektualaca koje su Srbi ikada imali, izrasta u veli-~inu, idola poput Aleksandra Solèwicina kojeg je dala “maj~ica Rusija”.

Marina Toman

– 227 –

– • –

Radislav ]uk je bio dugogodi{wi spoqnopoliti~ki novinar, a zatim i dugo-godi{wi urednik spoqnopoliti~ke rubrike “Politike”. Nekoliko godina bio jedopisnik “Politike” iz Atine. Kao stru~wak za Balkan i Orijent, bio je specijal-ni izve{ta~ iz Saudijske Arabije, Irana, Iraka, Bugarske, itd. Posle 5. oktobra2000. godine bez obrazloèwa je preba~en u sportsku rubriku. Godine 2001. bio jeglavni i odgovorni urednik “Jutarwih novina”, zatim zamenik glavnog urednika“Geopolitike”, lista “Ogledalo” i odgovorni urednik Fokus radija. U penziju jeoti{ao sa mesta urednika spoqnopoliti~ke rubrike svih izdawa “Glasa javnosti”i “Kurira”.

Predrag Lepeti}, advokat

Ponori ha{kog procesaSvedoci smo realizacije vi{efaznog, sveobuhvatnog, kompleksnog

projekta rastakawa srpske dràve, kroz tendenciju gubitka funkcija cen-tralne vlasti, prenosom nadle`nosti na nadnacionalne tvorevine i regi-onalne entitete uz medijsko i obrazovno prevrednovawe i promenu kultur-nog identiteta ka strate{ki usmeravanom postepenom nestajawu srpskognaroda kao organizovane zajednice sa istim jezikom, pismom, arhetipom iteritorijom. Svaka faza deo je celine koja je usmerena da dovede do krajwegni{tavila. Kulminacija gubitaka, delova naroda, teritorija, pisma, naci-onalnog bogatstva i osnova privrednog ìvota ciqa da svede zajednicu nagrupe i izolovane pojedince sa lakim uvo|ewem u tu|i duhovni krug. Naiz-gled nepovezani delovi postaju deo celine ~iji smo savremenici, a {to seogleda u dràvnoj, kulturnoj, ekonomskoj, ideolo{koj, politi~koj i sociop-siholo{koj ravni. Uz doma}e kolaboracioniste smera se da se niko ne do-seti i ne pruì otpor svakoj fazi koja je preduslov trenutnog re{avawa na-metnutog problema da bi na kraju procesa, koji se sastoji od niza svr{enih~inova, bilo kasno za izbavqewe.

Neprijateqima je primarni zadatak otklawawe politi~kih preprekai ta~aka otpora na putu potpunog slamawa i podjarmqivawa, uz razaraweautohtonog i dràvnog prostora srpskog naroda kao prirodne brane plani-ranom putu ka bogatstvima istoka. Spoqni ~inioci i wihovi doma}i izvr-{ioci novog puta i uvla~ewa u zapadni krug, sem odstrawivawa elite kojaim se politi~ki i vojno suprotstavqala, podr{kom otvaraju prostor za svo-je marionete kako bi i trajno onemogu}ili svako organizovano protivqe-we wihovom vi|ewu i vo|ewu ka piramidalnom novom poretku sveta.

Upravo je sinhronizovano sadejstvo spoqnih i unutra{wih ~inilacakqu~ni imeniteq “ùte revolucije” koja je pripremana pre agresije 1999.godine, za vreme i posle nastavkom rata subverzivnim aktivnostima. Uz is-puwewe svih planova u zadatim rokovima, politi~ke lutke, po zaposedawudràvne vlasti, vo|ene direktivama javnih i tajnih centara mo}i slepo suizvr{avale zadatke kao dokaz ne samo lojalnosti spoqnom ~iniocu, ve} ikao izraz li~nih uverewa i pripadnosti novoj eliti sveta.

Temeq odnosa prema Srbima re~ito je iskazan kroz otvorenu pretwuY. Bu{a starijeg, da }e Srbi ukoliko se ne pokore, biti “parije novog svet-


– 228 –

skog poretka”, {to je za posledicu imalo medijsko omalovaàvawe, poloàjizvan me|unarodnog pravnog poretka i otvorenu psihopatsku dozvolu zapad-ne alijanse i lokalnih satelita za svako nepo~instvo. Srbe treba ne samovojno pobediti, ekonomski slomiti, ve} i duhovno razoriti, terorom upla-{iti, medijski prevaspitati i dresirati kako bi zauvek bilo re{eno bal-kansko pitawe uspostavqawem lojalnih vazalnih entiteta i u~iwen traj-nim ropski mir.

Sada{wa Srbija je svedena i okruèna, a u toku je proces unutra{wegrazbijawa, denacionalizacije i asimilacije naroda uz spoqno obezvre|iva-we i unutra{we ruèwe svakog ~asnog rodoqubqa. Srpska istorija je, zaplutokratsku odnaro|enu elitu, skup “pogre{nih opredeqewa”, ukqu~uju-}i i primarno kosovsko. Tradicionalna, aristokratska elita, vode}i na-rod, opirala se okupatorima bez obzira na wihovu veli~inu, {to sada cenebesmislenim ̀ rtvama jer bi u pro{losti i danas bez alternative “bilo bo-qe” sa mo}nicima sara|ivati, a imaju}i u vidu realne izazove i kqu~ne do-ga|aje kojima su se prava elita i narod suprotstavqali u sli~nim situaci-jama, ovakav danas promovisani kvislin{ki stav bi neminovno vodio dav-nom nestanku i samog imena Srbin. Sve ovo za daqu posledicu ima vredno-snu inverziju infantilnih vlastodràca kako je dobro da primitivnom ze-mqom upravqaju neposredno ili posredno preko wih, civilizovani tu|ini,da je boqe biti sluga a ne samosvestan i slobodan vlasnik svoje zemqe i sud-bine. U svom veli~awu podani{tva vi{e i ne kriju da narod treba preva-spitati prema svojoj izdajni~koj slici.

Projektovanu demoralizaciju srpskog naroda prati obesmi{qavawekolektivne egzistencije ukidawem perspektive i duhovne vertikale, svo|e-wem na sada{wost, uz zaborav i samozaborav smeraju da ga slepog vode ka bu-du}nosti bez alternative i samosvesti o li~nim interesima i ciqevima.Mitove, religiju, arhetipove, svest i podsvest treba nastaniti novim vred-nostima, a stare, la`nim presudama i progla{enom krivicom tretiratikao zlo~ina~ke i kao takve odbaciti. Sud, mediji, propaganda, istoriogra-fija, zapadne institucije i doma}i kvislinzi nisu dovoqni da zavedu narodna preuzimawe kolektivne krivice kako bi zlo~in nad sobom prihvatiokao opravdanu kaznu za “delo” samog postojawa i odbrane od tiranske agre-sije. U preure|ewe geopoliti~kog prostora ugra|ena je i osveta prema Sr-bima koji su bezbednosni rizik po sve imperijalne sile sveta, pa zato i ula-ù toliko napora da se sami Srbi samoporeknu i odreknu imena. Bez otpo-ra 90-ih, ne bi bilo otkrivawa metoda svetskog pohoda imperijalista i dr-àvnih terorista, ~iji je svetski pad upravo otpo~eo propalim “Blic-kri-gom” i “Pirovom pobedom” nad Srbima. Koli~ina energije, svetskih emisa-ra i novca, iznu|enih protivpravnih mera i harange, preduzetih protiv Sr-ba, uz pre}utkivawe zlo~ina nad wima kao metoda wihovog “civilizovawa”govori sama po sebi o svetskom istorijskom zna~aju ovog, po duhu i ose}ajuistorijskog naroda koji u svemu prevazilazi nametnutu malobrojnost.

Kao deo op{te strategije sinhronizovane su i u sadejstvu tribunalskeprocesne aktivnosti sa odvijawem politi~kih doga|aja u Srbiji i prosto-ru koji nastawuje srpski narod.

Marina Toman

– 229 –

Opskurnom promocijom biv{eg zamenika predsednika SRS-a T. Niko-li}a i generalnog sekretara A. Vu~i}a u prozapadnom bloku nanet je tre-nutni istorijski udarac srpskoj nacionalnoj ideji koja je na samoosve{}e-nim Srbima dobila dva miliona glasova. Promocija antisrpske SNS, ~ijisu lideri pomenuti dvojac, koja je retori~ki nacionalna a su{tinski pri-hvata rezultate genocida i negiraju}i svodi integralni – op{ti pojam Srp-stva na posebni – srbijanstvo odnosno “lokalpatriotizam”, treba da “{iro-kim koalicionim kapacitetom” pruì podr{ku evroatlantskim integra-cijama i demokratskom poretku, sve uz oduzimawe srpskog bira~kog tela iuru{avawe stoèrnog poloàja SRS-a. Da je to mirewe sa postoje}im spoq-ni nalog i deo {ireg projekta za smirivawe vazalnih entiteta, kroz pri-hvatawe posledica rata, govori i predlog vladaju}e koalicije Zakona o di-jaspori, kojim se Srbi van mati~ne dràve na prostoru biv{e SFRJ treti-raju kao neautohtoni iseqenici, ~ime se i uloga Srbije prihvata kao agre-sorska, {to je temeq nove “pobedni~ke”, kao i “stare” la`ne ideologije iistorije.

Poku{aj preuzimawa SRS-a i potom uru{avawa, sem posledica na unu-tra{wem i spoqnom planu, ima direktan uticaj i na ha{ki proces protivdr. Vojislava [e{eqa, time {to je smerano da to u~ini odbranu potpunozavisnom ili je onemogu}i do te mere da provocira zavr{ni {trajk gla|u.Kada SRS nije preuzeta, nastavqeno je sa wenim uru{avawem, vrbovawemotpadnika i smenom lokalnih vlasti. Pritisak unutar Srbije na SRS Ni-koli}evim delovawem i medijskim usmeravawem tzv. “transkripata” sin-hronizovan je sa merama Haga, nametawem branioca, ograni~avawem komu-nikacije, odstrawivawem savetnika, a kada to nije dalo o~ekivane rezulta-te, onda i prekidom postupka i otvarawem novog zbog nepo{tovawa suda ka-ko bi se prolongirao teku}i proces. Pozitivan efekat odbrane na opora-vak stranke trebalo je umawiti dovo|ewem u zaborav zato~enog vo|e uz pri-vikavawe na izolaciju, neaktivnost i zamirawe interesa na doma}em planu,{to bi ostavilo otvorenu mogu}nost daqih napada na ovu temeqnu srpskustranku.

Svojom odbranom, dr Vojislav [e{eq je ohrabrio sve da pogledaju u li-ce svetskoj zveri ru{ewem iluzije o wenoj svemo}i, i svojim primerom daoje veru u mogu}nost suprotstavqawa samoprogla{enim gospodarima ìvo-ta, kao i wihovim doma}im eksponentima.

Svojom `rtvom, obili}evskim udarcem istine u idejno srce Tribunalazapadnog poretka, otkrivawem wegove prave politi~ke i duhovne uloge,u~inio je grotesktnim sam montirani proces, sud, procesna i materijalnapravila, Tuìla{tvo, svedoke optu`be i sudsku administraciju. Oni kojisu [e{eqa vezivali u lance intriga i laì sami su ostali zato~eni ve~-no{}u svoje ne~asne uloge. Juna~ki brane}i sebe, [e{eq ~ojstvom branisvoj srpski narod koji ìvi sudbinu Lazarevog opredeqewa za neprolaznocarstvo istinite i pravedne Srbije. Temeqnom odbranom dr Vojislava [e-{eqa sru{en je politi~ki ciq i srozan svaki pomen pravnog autoritetaTribunala, a prigovorima legalnosti dodati i potpuno obelodaweni raz-


– 230 –

lozi wegovog postojawa usmerenog protiv slobode, prava i ìvota srpskognaroda.

***Ako se zapitamo koji su istorijski koreni postupka pred Ha{kim tri-

bunalom protiv dr Vojislava [e{eqa i drugih optuènika, mora se uzetiu obzir, izme|u ostalog, i sudska praksa 16-17. veka u Engleskoj, i to speci-jalizovanog suda za politi~ke procese, tzv. Zvezdane sobe, koji je procesnoodstupao od tradicije redovnog common law-a. Naime, ovaj simbol nepo-{tovawa osnovnih qudskih prava bio je organizovan kako bi se osudili po-liti~ki protivnici, oni koji su se suprotstavqali kraqevim privilegija-ma i samovoqi. Ciq ovog politi~kog suda kao produène ruke kraqeve vla-sti, bio je da pokaè efikasnost monarhove mo}i da izvrtawem zakonaobezbedi osu|ivawe politi~kih protivnika i da zastra{i potencijalnenezadovoqnike s obzirom da postoje}i sudski sistem nije mogao obezbeditida se ovakva dràvna politika pouzdano i predvidivo sprovede. Ovaj postu-pak je predvi|ao veliku ulogu branioca ali i javno ispitivawe za razlikuod tajnog ispitivawa pisanim iskazima u tada{wem evropskom kontinen-talnom i kanonskom pravu sa dominacijom istra`nog (inkvizitorskog) po-stupka i formalnom (zakonskom) vrednosti dokaza, kao i sa dve funkcije su-da kao nosioca optu`be i su|ewa.

Su{tinski elementi dostignutog civilizacijskog nivoa i me|unarod-nim aktima priznatih tekovina, kroz univerzalnost po{tovawa prirodnihprava ~oveka stvorenih u ciqu wegove za{tite od voluntarizma i apsolu-tizma dràvne vlasti, kroz dominaciju optu`nog (akuzatorskog) krivi~nogpostupka sa posebnim nosiocem optu`be na kome je teret dokazivawa kri-vice optuènog, sa raspravnim na~elom koje polemikom dolazi do istine ipretpostavqa nevinost okrivqenog, samo su formalno priznati ali nisu istvarno dosledno konstitui{u}i za pravila i principe postupka pred Me-|unarodnim sudom za ratne zlo~ine po~iwene u biv{oj Jugoslaviji. Pravi-la Tribunala su odraz druga~ijeg, izvitoperenog pristupa, deklarativnogpo{tovawa prava ~oveka i normi koje se negiraju kroz mnoge izuzetke.Ugra|ena normativna {irina diskrecionih ovla{}ewa suda i navodna za-{tita svedoka grade prostor za {iroku procesnu arbitrarnost koja privi-dom i formom sakriva nepravi~nost poloàja optuènog u procesu. Stvar-no je na delu specifi~na kompilacija razli~itih postupaka i na~ela iz is-kustava precedentnog prava anglosaksonskog sistema i evropskog konti-nentalnog prava sa pisanim zakonom kao izvorom prava, koji treba da obez-bede ispuwewe osnovne svrhe i zadatog politi~kog ciqa Tribunala, gde nakraju okrivqeni moè biti u poloàju da ne bude upoznat sa svim elemen-tima zahteva Tuìla{tva uperenih protiv wega, kako bi se proces na ap-surdan na~in {titio od zatvorenika, umesto wegove za{tite od samovoqesudske vlasti.

Glavne odrednice ovog postupka ve} su istorijski vi|ene kroz politi~-ki inspirisane i reìrane postupke u razli~itim varijantama otvorenihi prikrivenih totalitarnih poredaka, gde su sluìli kao pouzdano sred-

Marina Toman

– 231 –

stvo dru{tvene kontrole. Katoli~ki sud inkvizicije se vodio protiv jere-tika, onih koji su po razumevawu crkve ustali protiv dogme i “Velikog in-kvizitora” na ~elu svetskog katoli~kog religijskog i paradràvnog poret-ka. Pravilima postupka je bila propisana i legalizovana tortura, mu~ewei prisila optuènih da bi im se iznudilo priznawe greha otpadni{tva odideologije i vere, uz o~ekivanu saradwu optuìvawem drugih i javnim po-kajawem kao uslovom nebeskog spasewa du{e, ali ne oslobo|ewa od zemaq-ske crkvene vlasti koja osu|enog u najve}em broju slu~ajeva spaquje za pri-mer i zastra{ivawe drugih. Politi~ki procesi Otomanske imperije, mo-skovski i golooto~ki, nacisti~ki procesi, Makartijev lov na komuniste,sve sa drugim ideolo{kim predznakom, ali su{tinski protiv neistomi-{qenika, i wihovi progoni kroz montirane procese bili su odraz samihporedaka neslobode u kojima se postupak ruga pravdi, u kojima se traì daodbrana i advokati pomaù tuìoca i potvr|uju optu`nicu, a okrivqenisamooptuùje i priznaje sve {to mu se stavqa na teret.

Kwièvnost je, uvi|aju}i ovakve forme terora nad pojedincima, odra-àvala svoje vreme i nagove{tavala budu}e progone kroz kafkijanske pro-cese, gde se ne zna optu`ba i pretpostavqa krivica, gde optuèni dokazujeda je nevin a ontolo{ki i nema nevinih, ka kona~nom predskazawu suda u to-talitarnoj orvelovskoj dràvi, promewivih istina i paradoksa, dru{tvuotupele svesnosti i zombiranih pojedinaca, malignom stawu dru{tvene ne-slobode sa poukom da onaj ko kontroli{e pro{lost upravqa sada{wo{}ui budu}no{}u.

Danas, u krivi~nom procesu koji se vodi protiv dr Vojislava [e{eqapred Ha{kim tribunalom, Tuìla{tvo traì za sebe apsolutno, neograni-~eno pravo na napad kao uslov uspe{nosti i relativno, minimalizovano dogubitka smisla, pravo na odbranu optuènog. Tuìla{tvo neprestano zah-teva da se optuèni onesposobi i onemogu}i kao uslov koji je nu`no ispu-niti uz pomo} i razumevawe suda i saradwu nametnutog branioca, kako bibio stvoren uslov za apsolutnu pobedu Tuìla{tva i osu|uju}om presudombila potvr|ena optu`nica. Iz vizure Tuìla{tva, tek kada se postavi bra-nilac sa liste podobnih branilaca Tribunala, bi}e mogu}e nastaviti po-stupak protiv optuènog koji ne prihvata krivicu, koji je prethodno pro-cesno vezan i kome su oduzeta sredstva da se neposredno brani. U takvim ne-fer i nepravi~nim uslovima bi}e mogu}e da Tuìla{tvo zasija u punom sja-ju projektovane politi~ke uloge, da izvodi dokaze a da pri unakrsnom ispi-tivawu niko ne postavqa nezgodna pitawa koja navodno zbuwuju i uznemiru-ju svedoke optu`be zbog wihove o~igledne nelogi~nosti i neslagawa sa dru-gim dokazima, da prestanu prigovori procesnim smicalicama i iznu|enimprekidima tuìoca tokom ispitivawa i izvo|ewa dokaza, tek tada Tuìla-{tvo moè da neometano ispri~a pri~u kako je i zamislilo, po{to odbra-na za}uti ili preko prijateqskog branioca pita samo ono {to je u funkci-ji potvr|ivawa navoda prethodno instruisanih svedoka.

Postavqawe branioca dovoqno govori o metodu kojim Tuìla{tvoostvaruje ciqeve, daqi ciq ostvaruje se fazno tako {to se uskrati deo pra-


– 232 –

va u prvoj fazi kako bi se omogu}ilo daqe suàvawe u kasnijoj. Naime, u po-~etnoj fazi postavqawa branioca, optuèni se delimi~no iskqu~uje (pobitnim pitawima) iz aktivne odbrane i postavqa mu se privremeni brani-lac koji jedini ima uvid u celinu i sve dokazne elemente zahteva, jer su u naj-ve}em delu oni redigovani, skriveni i po obimu blizu neskrivenom delu.Postavqawe privremenog branioca ne bi za{titilo prava optuènog pre-ma skrivenim delovima dokaza iz zahteva, ve} je u funkciji uvoda u posta-vqawe nametnutog branioca. Tek tada, po{to optuèni li~no ne moè dazna {ta mu se sve stavqa na teret i po{to mu se postavi privremeni brani-lac koji ne sme da mu kaè {ta se to skriva od wega, Tuìla{tvu se omogu-}ava da zastupa zahtev za postavqawem nametnutog branioca. Dakle, samoprihvatawe skrivawa vodi postavqawu privremenog branioca, a ovo preju-dicira odluku o nametnutom braniocu.

Ovakvo karikirawe procesa i lutkarsko pozori{te o~ekuje ili da op-tuèni pristane na lakrdiju i sebe poni{ti tako {to }e biti saradnik Tu-ìla{tva ili, ako ne pristaje da sau~estvuje u svojoj propasti, bude sputanpromocijom necivilizacijskih principa kroz derogirawe minimuma pro-cesne pravi~nosti i temeqnog prava na odbranu. U slu~aju da se optuèniVojislav [e{eq odlu~i da se brani {trajkom gla|u, jer je wemu nemogu}eda pomaè svom procesnom neprijatequ pristajawem na nametnutog brani-oca, onda se tuìlac unapred licemerno ogra|uje i konstatuje da je za svojizbor kriv sam, istovremeno upozoravaju}i sud da ne podleè ovakvom na-~inu ucene protiv navodne legalnosti odluke o posrednoj odbrani. Time seotkriva takti~ka namera tuìoca u ovom delu procesa, da kroz uspeh posta-vqenog zahteva odlukom suda potvrdi krivicu optuènog za izmenu wegovogprocesnog statusa uz legitimizaciju makijavelisti~kog metoda po komeciq (osude) opravdava sva sredstva.

Tuìla{tvo u ostvarewu svog zahteva za postavqawe branioca traìpodr{ku suda, a svoju potrebu prikazuje kao neophodnu i opravdanu, tvrde-}i da je nemogu}e na drugi na~in nastaviti postupak sem posrednom komuni-kacijom sa optuènim, da je postavqawe branioca nu`nost bez alternati-ve koju sud neizostavno mora da uvaì, ili od postupka kako je zami{qen iuspeha koncepta optu`nice nema ni{ta, a onda ni Tuìla{tvo ni sud nisuostvarili svoj formalni a ni stvarni zadati ciq.

Tako|e, Tuìla{tvo ultimativno traì povra}aj svedoka odbrane ko-je je namenilo za potvrdu optu`be, a prethodno pretwom i ucenom prisili-lo da se u po~etku procesa na|u na listi wenih svedoka. Kada je razotkri-ven na~in manipulacije svedocima, oni su slobodnom voqom zatraìli dabudu svedoci odbrane jer ih ~iwenice koje potvr|uju upu}uju da budu svedo-ci istine, a ne poluistina i la`nih teza optu`nice. Tuìlac èli da po-novo stvori procesne uslove u kojima se svedoci ose}aju neza{ti}enim, aoni se sti~u kada optuèni bude izolovan preko postavqenog branioca, ka-da ostane bez kontakta sa svojim pomo}nicima iz tima za odbranu i kadautihne svaki glas procesne i javne kritike. Bez pravog glasa odbrane, podnovom prisilom, a pou~eni primerom pravnog terora prema optuènom i

Marina Toman

– 233 –

sankcionisawa svedoka, oni ne mogu da o~ekuju boqi tretman, pa bi moglida se vrate u stawe mawkave voqe i budu u funkciji optu`be. Ovakav zahtevpodrazumeva pre}utnu pretwu kojom se ~uva privilegovani status Tuìla-{tva i tretman svedoka kao puke stvari, a ne kao qudi slobodne voqe kojisami odlu~uju i odre|uju svoj pravi, èqeni status i koji pod zakletvomistine odre|uju stranu u ~iju korist govori istina. Zanemarivawe prave iprimarne voqe svedoka i sadràja okolnosti koje je potvr|uju, pokazateqje prave prirode postupka i tretmana qudi kao pukih sredstava od kojih seo~ekuje poslu{nost gospodarima postupka kojima istina nije vrhovni ciqi vrednost.

Zahtevom Tuìla{tva navodi se sud da prihvati izolaciju optuènogi postavqawe nametnutog branioca po meri interesa Tuìla{tva, jer ~ijije to branilac u koga optuèni nema poverewa i sa kojim ne èli da sara-|uje jer ga smatra neprijateqem. Prihvatawem ultimativnog zahteva Tuì-la{tva samo bi se skinula maska sa protokolarne uzvi{enosti i nepri-strasnosti suda i li~nog dostojanstva sudija i na videlo bi iza{la wihovainstrumentalizacija i funkcionalna vezanost za Tuìla{tvo i politi~-ke nalogodavce. Time bi se i sud delegitimisao i sru{io i posledwu iluzi-ju medijski izgra|ene slike o fer i po{tenom su|ewu i otvoreno stao nastranu Tuìla{tva i neprava sa direktnim otkrivawem stvarnog sadràjasvoje projektovane politi~ke uloge.

Uspe{na odbrana dr Vojislava [e{eqa remeti osu|uju}i ciq postup-ka, svrhu Sekretarijata, rad Tuìla{tva, politi~ki ciq Tribunala i op-struira pretpostavqenu nepogre{ivost vezanu za me|unarodnu legitimiza-ciju, te dovodi u sumwu kapacitet institucije i svih zaposlenih pojedina-ca. Svako nepotvr|ivawe optu`nice osu|uju}om presudom protiv Srba, odfinansijera, zvani~nih i prikrivenih pokroviteqa, shvata se kao neizvr-{ewe primarnog zadatka slu`benika i direktna politi~ka {teta. Onimakoji su postavili ciq da ha{kim presudama izmene istoriju i potvrde me-dijski i politi~ki formiranu rasnu predrasudu protiv Srba kao svetskogi regionalnog remetila~kog ~inioca, deùrnog krivca za svetske i lokal-ne ratove, osude su nu`ne da bi opravdali svoju ulogu u razarawu dràveizazivawem rata radi zauzimawa geostrate{kog prostora biv{e SFRJ.

Prava dimenzija uloge Tribunala i izre~enih osu|uju}ih presuda je dapostanu dokaz nove istorije, izgra|ene interpretativne slike koja naknad-no opravdava teror pobedni~ke zapadne alijanse, koja bri{e se}awe i naci-onalnu svest i la`nom predstavom vaspitno projektuje kriminalnu sramot-nost nepokornog mentaliteta i slobodarskog identiteta Srba, ~ime bi imse zadao kona~ni poraz u nedovr{enom psiholo{kom ratu. Tek duhovnim idu{evnim samoporicawem, samonegacijom nacionalnog identiteta, rat }ebiti okon~an, pobeda }e biti potpuna, a novi izro|eni prijateqski Srbinbi}e podoban da na|e mesto u novom svetskom poretku. Oni potkupqeni izastra{eni, rasrbi koji se opredele za privremeno zemaqsko carstvo mora-ju ne samo da se odreknu dostojanstva da bi dobili zapadne naknade i nagra-de, ve} i da kao dokaz svoje promene progone one koji se ne pokore. Za one


– 234 –

Srbe koji ostanu dosledni sebi, duhovnoj vertikali slobode i rodoqubqasa nadom u nebesko i qudsko carstvo pravde i istine, namewena je sudbinadeùrnih krivaca i otpadnika od lokalnog i svetskog poretka demokrati-je, novog vrlog sveta u kome la`nu ideologiju potvr|uju la`ne presude no-vog pravnog gulaga.

Zanimqivo bi bilo videti kakve pravne standarde mentori i gospoda-ri Haga priznaju za sebe i svoje gra|ane u odnosu na varvare za koje vaè dru-gi kriterijumi koji imaju za ciq postizawe politi~ke poslu{nosti i pri-hvatawe podre|enog poloàja.

Ustavom SAD, VI amandmanom, predvi|a se pravo optuènog u krivi~-nom predmetu da se opredeli i u~estvuje bez branioca, da daje iskaze kakveèli i da prisustvuje sopstvenom su|ewu (status pro se) koji se potvr|uje iKZ SAD, ~l. 641, koji mu daje i pravo da se odrekne branioca, a {to potvr-|uje i sudska praksa Vrhovnog suda SAD u slu~aju Anthony Pasquall Farettaprotiv dràve Kalifornije (predmet br. 73-5772), Odluka od 30. juna 1975,kojom se ukida predmet i vra}a nièm sudu na ponovno presu|ivawe zbog po-vrede prava li~ne odbrane optuènog, kao i nizom presuda niìh sudova,saveznog i dràva ~lanica, koje se oslawaju na ovakav stav Vrhovnog suda.Naime, iz jasnog opredeqewa da je slobodno dru{tvo zasnovano na indivi-dualnim vrednostima i slobodnoj voqi pojedinca proizilazi za{ti}enipoloàj optuènog pred zakonom, koji ima pravo samozastupawa kao ustav-no garantovano pravo pred nekontrolisanom vla{}u korumpiranog i pre-terano revnosnog tuìoca, poslu{nog, pristrasnog ili ekscentri~nog su-dije izvitoperenog ose}aja vrednosti, a u posedu velike mo}i da odlu~uje oìvotu i slobodi gra|ana. Istovremeno, javnost ima opravdan interes dabude informisana i da odràva najvi{i standard u sprovo|ewu pravde.O~ito ovakva ustavna i zakonska za{tita ima za ciq da onemogu}i vlast danevin ~ovek bude osu|en u iracionalnom ili arbitrarnom postupku i da utemeq prakse postavi po{tovawe pojedinca kao okosnice zakona i sistema.Okrivqenom se u postupku daje pravo da se na osnovu neprocewive vredno-sti svog slobodnog izbora svojevoqno i nedvosmisleno opredeli da samo-stalno ostvaruje svoju odbranu i bude svoj branilac, pri ~emu treba da raz-borito zna {ta radi i da preuzme rizik, da izri~ito izjavi da ne èli po-mo} advokata i da je obave{ten o prirodi i uzroku optu`bi protiv sebe.Ovo pravo ~ini temeq poloàja okrivqenog pred zakonom i meru poslov-ne sposobnosti i slobode da odlu~uje o sebi i po sebi je apsolutno. (Ovde sene}e razmatrati druga~iji slu~aj prava na odustajawe i promenu branioca utoku su|ewa, za koje se traè dodatni uslovi, jer nije vezano za poloàj Vo-jislava [e{eqa koji od po~etka ima nedvosmislen stav da se sam brani.)

Prema vaè}oj sudskoj praksi SAD, okrivqeni ima pravo da li~no iz-nosi i rukovodi svojim argumentacijama, neposredno iznosi i kontroli{eorganizaciju i sadràj, osnovnu tezu i koncept svoje odbrane. Ovom pravuodgovara obaveza suda da mu to i omogu}i pod pretwom bitne mawkavostipostupka i ukidawa presude. Okrivqenom se ne moè nametnuti neèqenibranilac, niti uskratiti pravo odbrane bez koga nema pravi~nog su|ewa, pa

Marina Toman

– 235 –

se i navodi (Fareta) da “ako on nije dao saglasnost, to i nije wegova odbra-na”, kao i da se “nikome se ne sme suditi dok je vezan lancima i onemogu}enda govori”, te je jasno da takav status ~ini su{tinu wegovog procesnog po-loàja koji se potvr|uje u svakoj fazi su|ewa. On ima pravo da zna optu`bu,da se suo~i sa svedocima optu`be i da ih ispituje, da mu se omogu}i priba-vqawe svedoka odbrane, da ulaè zahteve, raspravqa o pravnim pitawima,da se obra}a sudu i poroti, sve bez prekidawa, i drugo.

Optuèni ima pravo na aktivnu ulogu u svom su|ewu, na samostalnosti dostojanstvo da brine o sebi, {to se ne moè uskratiti ni ranijom proce-nom da }e mu poloàj biti boqi ako ga bude zastupao neko drugi, ni kasni-jim zakqu~kom da prakti~ni poloàj okrivqenog nije bio nepovoqan, od-nosno da mu nije od branioca naneta nepopravqiva {teta, da su gre{ke bi-le bezazlene i nisu uticale na presudu. Sa prirodom i elementima ovog pra-va na samozastupawe nespojivo je postavqawe branioca protivno voqi op-tuènog i iz prakti~nih razloga jer bi vodilo nesuglasicama, reme}ewupostupka, kakofoniji glasova koji bi zbuwivali porotu i javnost, koja nipod kojim uslovima ne sme ste}i utisak da odbranu ne vodi sam okrivqeniprotiv koga se vodi postupak jer je branilac samo pomo}no stru~no sred-stvo odbrane.

Ustav SAD, V amandman, jem~i apsolutno pravo svakom okrivqenom napravi~no su|ewe i odgovaraju}i postupak pred pravi~nim sudom. Svrha su-|ewa je da obezbedi pravi~no i pouzdano utvr|ivawe krivice bez toleran-cije prema procedurama koje ga ugroàvaju. Treba razmotriti i koji su toizuzetni slu~ajevi kada se ograni~ava ustavno pravo na odbranu optuènom.Naime, optuèni je u obavezi da po{tuje procesna pravila, formalna i ma-terijalna, sudski postupak i da ne koristi status odbrane pro se za odlaga-we su|ewa i sprovo|ewe taktike odugovla~ewa i subverzije su|ewa tako{to odbije da u~estvuje u su|ewu, ne sara|uje, remeti red, s tim {to mera in-cidenata mora biti takva da je ve}e prirode, i da je pokazateq zloupotrebeprocesnog prava na odbranu. Sud spre~ava degradaciju pravosudnog sistematek kada se obori pretpostavka da je mogu}a razumna saradwa sa optuènimi da se su|ewem zbog takvog pona{awa ne moè upravqati. Ako prenebreg-nemo slu~aj nekontrolisanih psihi~kih kriza i poreme}aja, ostaje samoslu~aj planske namerne subverzije i opstrukcije od strane optuènog, pri~emu uskra}ivawe prava na samoodbranu predstavqa privremenu meru kojase moè povratiti obe}awem optuènog da vi{e ne}e neprimerenim pona-{awem ometati su|ewe, da ne}e praviti nered i ne po{tovati odluke suda.Sud u slu~aju opstrukcije, kako bi naterao optuènog na pristojno pona{a-we, mora optuènog prethodno vi{e puta upozoriti, moè ga udaqiti sa su-|ewa, pokrenuti postupak za krivi~no delo nepo{tovawa suda, ograni~itipravo na samozastupawe i nametnuti branioca u pripravnosti, pri ~emu onima samo savetodavnu ulogu i ne sme samoinicijativno podrivati i daqe ak-tuelno i za{ti}eno pravo pro se.

Imaju}i u vidu konkretan slu~aj i navode Tuìla{tva kroz objavqenerazloge za nametawe privremenog i trajnog branioca, treba videti ~ime se


– 236 –

provocira Tuìla{tvo na takav zahtev. Ne stoji ocena Tuìla{tva da ne-ma mogu}nost da prakti~no u~estvuje u daqem postupku dokazivawa optu-`nice jer, kako se vidi, od strane dr Vojislava [e{eqa nema ni pomena odopstrukcije su|ewa, nema krivi~nog dela nepo{tovawa suda i nema osnovaza ograni~avawe prava samoodbrane.

Pre bi se moglo re}i da Tuìla{tvo zloupotrebqava procesna ovla-{}ewa odugovla~e}i na razli~ite na~ine postupak, samo ili u sadejstvu sasudom, nepokretawem pretresa pet godina, mewaju}i optu`nicu, stalno is-ti~u}i procesne zahteve za nametawe branioca, prekidawem optuènog utoku ispitivawa svedoka, neblagovremenim i nepotpunim dostavqawem,itd. Ako izostavimo li~ni animozitet i prirodnu iritaciju koju ose}a Tu-ìla{tvo prema svakom optuènom koji se protivi optu`nici i zahtevi-ma, ostaju drugi razlozi koje èli da predstavi kao relevantne za Tuìla-{tvo. Naime, Tuìla{tvo sada otvoreno traì svedoke koji su se odlu~i-li da budu svedoci odbrane, tzv. insajdere, bez kojih ne moè da dokaè op-tu`nicu, sa wihovim izjavama kojih su se odrekli jer su falsifikovane, da-te pod manom voqe, pretwom i prisilom. Tuìla{tvo bi da vrati postupaku po~etnu fazu kada je kontrolisalo, selektovalo i instruisalo svedoke.Kako ve{taci nisu uspeli da potvrde navode optu`nice, iza{li svedocinisu bili relevantni, drugi dokazi i izre~ene presude u drugim slu~ajevi-ma nedovoqni zbog neadekvatnog i indirektnog karaktera, to je ostala po-sledwa nada da se povrate svedoci u stawe mawkave voqe i neistinitih iz-java i, uz }utawe optuènog i saradwu nametnutog branioca, uhvati posled-wa slamka spasa la`ne optu`be u kontrolisanim uslovima povoqnim zaTuìla{tvo. Dakle, osnov najve}eg nezadovoqstva Tuìla{tva predsta-vqa stawe dokaza i utemeqewe optu`be koju zastupa, ali svoju stvar podi-è na nivo op{teg problema su|ewa, te traì za sebe poseban status kojibi se omogu}io uspehom zahteva za postavqawe branioca. Su{tina tuì-la~ke sabotaè odbrane je uvi|awe propadawa dokazne snage i verodostoj-nosti optu`nice i potreba da se putem zloupotrebe postupka zadobije eks-kluzivni poloàj kao procesni uslov pobede, bez obzira na istinu i doka-zno utemeqewe optu`nice.

Na kraju treba ukazati na temeqe i pre}utne aksiomatske pretpostav-ke otpu`nice, wenu osnovnu tezu i na~in mogu}eg opovrgavawa.

Temeq ha{kog odnosa prema istorijskim doga|ajima na prostoru biv-{e Jugoslavije zasniva se na afirmaciji dràvnosti entiteta, nameri dapotvrdi legalnost i legitimnost vlasti secesionisti~kih paradràva, ko-je su uspostavqene raspadom dràve prethodnice, navodno pravovaqanimreferendumima kojima je izraèna ve}inska voqa wihovih gra|ana, a po-tom me|unarodno priznata i potvr|ena od dràva ~lanica i Ujediwenih na-cija.

Nasuprot legalnom, stoje srpski pobuwenici, teroristi i kriminalcikoji su ilegalnim, jednonacionalnim referendumima, kao mawinska naci-onalna zajednica, izazvali i vodili oruànu pobunu inspirisanu i pomog-nutu od mati~ne dràve, protiv me|unarodno priznatih dràva ~iji su dr-àvqani.

Marina Toman

– 237 –

Svaka podignuta optu`nica ima sada da potvrdi ovu tezu koja kao “no-torna istina” me|unarodnog tribunala stoji protiv svakog Srbina, vojnogi politi~kog rukovodstva svih srpskih zemaqa, dela i celine naroda. Ide-olo{ku osnovu pobune predstavqa navodni maligni srpski nacionalizam,istorijski podstican od Gara{aninovog “Na~ertanija” do “Memoranduma”SANU, prakti~no realizovan od rukovodstva Srbije koje je materijalno,kadrovski, propagandno i diplomatski pomagalo secesionisti~ka rukovod-stva i delove svog naroda kako bi se ostvario proklamovani ciq stvaraweVelike Srbije, dràve sa dominantnim srpskim nacionom na u{trb teri-torije drugih priznatih me|unarodnih subjekata regiona. Ovaj zajedni~kiciq ostvarivan je udruènim zlo~ina~kim poduhvatom, zlo~inima, kr{e-wem me|unarodnog prava i prava svakog entiteta pojedina~no.

Kako se vidi, ovakav koncept koji optu`ba treba da dokaè i koji tre-ba da se potvrdi osu|uju}im presudama protiv zajedni~kog srpskog dràv-nog, vojnog i politi~kog rukovodstva, samo se dodatno potvr|uje kroz pro-cesuirane pojedina~ne “zlo~ine” koji treba da potkrepe da se nelegitimanzlo~ina~ki plan i ostvarivao na zlo~ina~ki na~in. Osu|uju}e presude sutemeq nove istorije i propagandnog i vaspitnog pritiska na anatemisanikolektivitet koji dobrovoqno, ili pod teretom prisile, treba da promenisvest posle izolacije, destrukcije, demilitarizacije i ideolo{ke “denaci-fikacije” okon~awem rata psiholo{kim porazom da bi pobeda bila neopo-ziva i potpuna. Medijskim omalovaàvawem trebalo je da se postigne ciqda se kod Srba izazove ose}aj niè vrednosti, kolebawa, malodu{nosti iuzaludnosti borbe, uz istovremeno opravdawe prava protivnicima na pro-gon i teror bez pravnih i moralnih ograni~ewa prema kriminalnim otpad-nicima od “vrednosti” zapadne civilizacije.

Dakle, metodskim prekidom realnog uzro~no-posledi~nog niza, op-{tim falsifikatom i igrom poluistina, izmenom hronologije de{avawa,pre}utkivawem doga|aja, akata, izjava i pona{awa koja se ne uklapaju u za-datu sliku, i prevrednovawem doga|aja u èqenom pravcu, dvostrukim ar-{inima i prenebregavawem nacionalnog i me|unarodnog prava, izvr{en jezahvat koji treba da funkcionalno izmeni istoriju de{avawa na prostorubiv{e SFRJ kako bi se opravdala oruàna intervencija zapadne alijanse,stvarna secesija i oruàna pobuna dela naroda protiv priznatog me|una-rodnog pravnog subjekta, te kao uzrok rata, zamenom teza, ozna~io srpski na-rod i wegov “hegemonisti~ki i genocidni nacionalizam”. Ovim bi se za-metnuo trag prema stvarnim kriminalnim nosiocima po unutra{wem i me-|unarodnom pravu, koji su za nagradu oslobo|eni odgovornosti i kojima jepriznata dràva. Ugra|ena nepravednost, nesrazmera i neravnoteà pred-stavqa bit poloàja Srba prema drugim narodima koji su vodili “oslobo-dila~ku” borbu protiv omraènog hegemona. Istovremeno, wihovi spoqniinspiratori, podstreka~i, saizvr{ioci destrukcije jedinstvene dràve iotvoreni saveznici, SAD, V. Britanija i EU sa svojom vojnom organizaci-jom NATO moraju da prikriju svoju pravu zavereni~ku ulogu reìsera ikontrolora rata, stvarnih krivaca za po~iwene pojedina~ne zlo~ine i svo-


– 238 –

ju kolektivnu odgovornost za vo|ewe rata, oruàni napad, destrukciju pri-znate dràve, qudske `rtve i materijalnu {tetu. Zamenom teza, oni bi daprikaù i uvere na razli~ite na~ine, a pre svega ha{kim presudama, da suza de{avawa i posledice iskqu~ivo krivi Srbi, koji moraju biti odgovor-ni i ka`weni, onemogu}eni da povrate oteto, tako {to }e biti okupirani,oslabqeni, zastra{eni, ako ne i rasto~eni zauvek kao nacionalna ideja ikolektivitet. Pobeda }e biti potpuna kada `rtva prizna poraz, malodu-{no se pomiri sa postoje}im, pristane na krivicu i kaznu, jer bez kolektiv-nog samoponi{tewa i gubitka ̀ eqe za otporom nema kona~ne okupacije, za-dràvawa ratne koristi, kao ni otklawawa opasnosti od zahteva za povra-}aj oduzetog i ratnom od{tetom.

Odbrana mora pre}i zadati okvir i za~arani krug postavqen optu`ni-com sa tezom da je legalno i legitimno otcepqewe i priznawe novih drà-va, a ilegalno i pobuweni~ko pravo nu`ne odbrane i samoopredeqewa srp-skog naroda. Ukoliko se zadrì na okviru opovrgavawa i parirawa argu-mentima optu`nice kroz masu kontraargumenata, odbrana ostaje zatvorenai ne osporava wenu pretpostavku. Optu`ba èli da prikrije, prikaè be-zna~ajnim i sporednim ili samo nazna~i bez ukazivawa na puni istorijskikontekst de{avawa, odnos naroda Jugoslavije i stvarni poloàj srpskog na-roda, kao i posledice koje su proizveli doga|aji na prostoru biv{e SFRJ.

Samo celovita istina daje uravnoteènu sliku doga|aja. Izdvajawemdela vr{i se manipulacija stvarnim de{avawima kao osnovom utvr|ivawa~iweni~nog stawa u procesu. Ako se zanemari otomanska okupacija, Ber-linski kongres 1878-81, Prizrenska liga, protektorat i aneksija BiH 1908,II vukovarski kongres KPJ 1920, Kominterna 1919, Informbiro 1947,Austro-ugarska 1914, i Prvi svetski rat, kao i 1941. i Drugi svetski rat, an-glo i germanski pohod na istok, vatikanski prozelitizam i genocidni plan,priprema i wegovo izvr{ewe od susednih naroda indoktriniranih mr-`wom i falsifikovanom istorijom o autohtonosti i srpskim do{qacima,wegove milionske ̀ rtve koje su pro{le bez krivice i odgovornosti prota-gonista, balkanskih krvnika i wihovih poraènih stranih saveznika, kaoi avnojevsko stvarawe totalitarne SFRJ, pripreme destrukcije dràvekroz decentralizaciju Amandmanima iz 1971. i Ustavom iz 1974. godine, sa-mo bez uvida u spoqne i unutra{we ~inioce razlagawa dràve, kontinui-ranog genocida nad srpskim narodom na prostoru Balkana, moè se istorij-ski prikriti udruèni zlo~ina~ki plan i poduhvat, zavera koja nije pre-stajala i koja je cikli~no mewala forme ratnog pohoda lokalnih izvr{i-laca i svetskih stratega kroz pro{lost i tokom 90-ih godina XX veka, a ~i-jih rezultata smo danas savremenici i svedoci.

Optu`nicom se zamewuje teza i ̀ rtva okrivquje {to se branila, a krv-nik osloba|a svake odgovornosti {to je, izazvan u “oslobodila~koj” borbi,preterano ubijao, iseqavao i progonio svog omraènog neprijateqa. Srp-ski korpus na Balkanu, u biv{im republikama SFRJ i susednim dràvama,iz unutra{wih razloga uspostave koherencija naroda i spoqnom strategi-jom, ukqu~uju}i i svoje slabe karakterne strane, potkupqivost i sklonost

Marina Toman

– 239 –

zaboravu, kontinuirano je oslabqivan, fragmentacijom i ve{ta~kim pro-izvo|ewem nacija od svojih delova, asimilacijom verskom i ideolo{komizro|ivan i pretvaran u neprijateqa svoje matice. Postepenom izmenomgranica unutar Jugoslavije, a potom i decentralizacijom, Srbi su postaja-li mawina u administrativnim enititetima koji su uz spoqnu podr{ku se-cesiji otvorili put destrukciji dràve. Pravo nu`ne odbrane neprijateqisu proglasili imperijalnim nastojawem Srba za jednonacionalnom drà-vom, negiraju}i isto pravo samoopredeqewa Srbima koje su priznali dru-gim narodima. Ste~ena prava Srba kao konstitutivnog naroda jednostranosu bila poni{tena, a oni degradirani, protivustavno majorizovani, pravona samoopredeqewe im uskra}eno, a pravo na odbranu progla{eno za kri-minalnu pobunu. Savitqivost me|unarodnih normi nije bila dovoqna dasakrije diskriminatorsko uskra}ivawe jednakih prava Srba koja su veliko-du{no data privilegovanim balkanskim narodima kao proverenim savezni-cima tirana starog i novog sveta.

Skok iz carstva nu`nosti i mraka mogu} je u slobodu istine tek kada seuzme u obzir daqa i blià pro{lost, sam na~in destrukcije, temeqni uzro-ci i povodi, razlagawe SKJ, blokada saveznih organa SFRJ, protivpravnesecesije republika nelegalnim referendumima i ustavima, slovena~ko pa-ravojno zauzimawe grani~nih prelaza, ubijawe nenaoruànih regruta i na-padi na kasarne, hrvatsko {pegeqovsko naoruàvawe i genocid nad Srbi-ma, muslimanski napad na srpske svatove, napad na garnizone, {iptarski ne-izazvani izlazak iz institucija, teroristi~ki napadi, Rambuje i Ra~ak, iz-reìrana separatisti~ka pobuna i izbegli~ka kriza kao osnov poziva nasecesiju, itd. Tek uz istorijski celovit uvid, neposredan i daqi, a ne mani-pulativnim interpretativnim i hronolo{kim prekidom i vezivawem samoza devedesete godine, odnosno za doga|aje od 1. januara 1991. godine i jo{ pre-ciznije, vezivawem za doga|aje posle jednonacionalnog protivustavnog re-ferendumskog izglasavawa i progla{ewa nezavisnosti otcepqenih repu-blika i entiteta, kao i wihovog priznawa, odnosno uspostave protektora-ta nad Kosovom i Metohijom, mogu}e je sagledati stvarnu krivicu i odgo-vornost aktera kao i uzroke i posledice doga|aja na prostoru biv{e SFRJ.

U navedenom svetlu, mewa se vizura i usmerewe, a kolektivna i pojedi-na~na dela, formalno optu`nicom stavqena na teret Srbima, ostaju neute-meqene tvrdwe bez realnog oslonca. Tako delo “hu{kawa” gubi podlogu ipostaje poziv na odbranu i upozorewe da deklarisani neprijateq ne poteèoru`je, “udruèni zlo~ina~ki poduhvat” postaje legitimni na~in kolek-tivne samoodbrane od jednako kolektivnog napada, a navodni genocid posta-je bacawe pra{ine u o~i pred kona~nim rezultatima nametnutog gra|an-skog rata u kome Srbi nisu ni uzro~nik ni po~inilac, ve} `rtva zajedni~-kog pohoda balkanskih verskih i rasnih napada~a i wihovih spoqnih po-kroviteqa i svetskih agresora. Dakle, “govor mr`we” nije govor o mr`wi.Tok i vo|ewe rata i borba za o~uvawe na etni~kim teritorijama, kao i re-zultati rata, demantuju one koji Srbe ̀ ele da predstave kao zlo~ina~ki na-rod, a stvarne protagoniste opravdaju i sa wih skinu svaku odgovornost.


– 240 –

Blagonaklonost prema dokazanim zlo~inima i nasiqu u~iwenom pre-ma Srbima i izviwavaju}a okolnost za rasna i verska iìvqavawa pravdase reaktivnim uzvra}awem na srpsku agresiju i istorijsko tla~ewe. Isto-riografija i ideologija su u funkciji zasnivawa istorijskog prava iopravdanosti stvarnog rastakawa, istrebqewa, proterivawa i uskra}iva-wa ìvotnih uslova srpskom nacionalnom kolektivitetu na wegovimautohtonim prostorima. Kao produkt jedne strategije i kontinuirane zave-re, medijski pripremqenog i vo|enog psiholo{kog rata i stvarawa predra-suda i animoziteta, usledili su osvetni~ki i osvaja~ki, “dràvotvorni”,“opravdani” pohodi prema Srbima kojima je uskra}eno osnovno pravo na ko-lektivnu egzistenciju. Samoodbrana kao uslov opstanka, inverzijom je pro-gla{ena za zlo~in prema susednim narodima. Zapadna alijansa name}e za-kqu~ak da su Srbi neprijateqi svetskog mira, remetila~ki faktor na Bal-kanu i da razre{ewe problema koje svetski vlastodr{ci imaju sa wihovimslobodarskim i dràvotvornim mentalitetom moè biti samo wihovo ne-stajawe ili takva mera razlagawa, organskog i arhetipskog, u kojoj }e raz-bijenom ostatku biti promewena svest i nametnuta samonegiraju}a slikakoju wihovi neprijateqi imaju o wima kao zlo~incima. Oprobani na~inplanskog re{avawa srpskog nacionalnog pitawa, lokalnog hrvatskog ideo-loga M. Budaka, na osnovu kojeg su tokom Drugog svetskog rata, tre}ina Sr-ba pobijena, tre}ina pohrva}ena (pokatoli~ena) i tre}ina iseqena, ci-kli~no se ponovio i kroz novi scenario uz u~e{}e svih istorijskih nepri-jateqa. Ekonomskom izolacijom i osiroma{ewem, liberalnim koruptiv-nim sistemom prvobitne akumulacije kapitala, nacion je dodatno oslabqi-van u trenucima potrebe za najve}im pregnu}em. Psiholo{kim ratom i pro-pagandnim obrascima, uslovqavawem, zastra{ivawem, negativnim asocija-cijama, obezvre|ivawem rodoqubivog kosovskog mita i po`rtvovawa, izvr-tawem uzroka i posledica, zbuwivawem kontradiktornim informacijama,obesmi{qavano je svako pregala{tvo i navo|en narod da obustavi svaki ot-por i prepusti se na milost i nemilost ostrvqenim psihopatama. Po okon-~awu priprema protiv iscrpqenog i osiroma{enog naroda usledila je ve-rolomna, bez objave rata i protivno Poveqi UN, agresija na maticu uz ne-po{tovawe me|unarodnih pravila ratovawa. Kada se poraènim Srbima,uz prehodno {irenu rasnu predrasudu, naknadno, medijski, presudama i “op-{tim mi{qewem” nametne la`na slika doga|aja i krivica, izazove stid,poni{ti samopo{tovawe i nacionalni identitet, osta}e ovakvim “prawemsopstva”, rasrbqavawem i gubitkom du{e i tradicije, prazna otu|ena qu-{tura podobna za indoktrinaciju i useqewe novog identiteta po meri no-ve vere i izgradwe ropske nacije novog svetskog poretka.

Trajno re{ewe nemirnog geopoliti~kog prostora na|eno je kroz poste-peni fizi~ki i duhovni nestanak Srba, stoèrnog i do sada istorijskog na-roda Balkana. Evropski i svetski mir i hiqadugodi{we carstvo bi}e uspo-stavqeno pozicionirawem balkanskih Srba kao i luì~kih u Germaniji.Srbi se nalaze pred sobom, Bogom i istorijskim izborom. Veli~ina borbeodredi}e meru postojawa. Ponovo su za sudbinsko opredeqewe Srba vezani

Marina Toman

– 241 –

ideali dobra, slobode, istine i pravde. Ali istina se mora traìti, prav-da se mora zadovoqiti, a za slobodu se mora boriti da bi se ìvelo slobodno.

Poloàj dr Vojislava [e{eqa u postupku pred Tribunalom u Hagu, ponastojawu mentora procesa, treba da prati sam sadràj optu`nice, diskri-minisani i degradirani poloàj srpskog naroda, kome su uskra}ena elemen-tarna kolektivna i pojedina~na prava. Kada se oduzme re~ optuèniku iu}uti srpski narod, svetska la ̀moè neometano da govori i potvrdi se iz-okrenuta slika iz camere obscure u rukama “prosvetqenih” i “svevide}ih”arhitekata mra~ne piramide ropskih naroda i vazalnih dràva sveta.

– • –

Advokat Predrag Lepeti} ~lan je tima koji pomaè odbranu prof. dr Vojisla-va [e{eqa.

Dr Sta{ko Stojkovi}

@rtvovawe radi slobodePre skoro 2000 godina, jedne zore u Jerusalimu, sv. Petar se do prvih pe-

tlova tri puta odrekao Hrista. Iako je apsolutno verovao u svog u~iteqa iwegovo versko u~ewe, ipak nije imao hrabrosti da podeli wegovu sudbinu izajedno sa wim postrada na krstu.

Kasnije se gorko pokajao zbog svog kukavi~kog postupka i postao revno-sni propovednik hri{}anske vere {irom Rimskog carstva, da bi na kraju,poput svog u~iteqa, stradao na krstu, ali suprotno postavqen, sa nogama kanebu, a glavom ka zemqi. Zbog svog beskompromisnog propovedawa Hristo-ve vere i stradawa zasluìo je status sveca u Crkvi, ali je istovremeno,zbog svog kukavi~luka u jerusalimskoj zori, postao simbol qudske slabostizbog koje ~ovek ~esto gubi svoj obraz.

Ako se jedan tako veliki svetac poput sv. Petra, u trenutku slabosti,zbog straha od stradawa, odrekao svoje vere i identiteta Hristovog u~eni-ka, ne treba se ~uditi ~iwenici da su se, tokom srpske krstonosne istorije,mnogi pripadnici srpskog naroda odricali svoje pravoslavne vere, a timei svog identiteta, da bi izbegli stradalni~ku sudbinu svojih sunarodnika.

Od Kosovskog boja pa sve do dana{wih dana svaka generacija Srba na-lazi se pred istom dilemom: ostati veran svojoj veri i naciji i zbog toga tr-peti raznovrsne sankcije ili se odre}i Srpstva i pravoslavqa i na taj na-~in za{titi sebe i svoju porodicu svakog stradawa namewenog srpskom na-rodu.

Ve} 6 vekova velike sile i okupatori na prostorima Balkana, na koji-ma je ̀ iveo srpski narod, Turska, Vatikan i Austrougarska monarhija, a da-nas SAD i EU, nude svakom Srbinu koji se odrekne svoga identiteta razneprivilegije i nagrade, u svakom slu~aju mnogo boqi dru{tveni status. Ve-liki deo Srba je poklekao pod bremenom ìvotnih neda}a, odazvao se ponu-di okupatora srpskih zemaqa i odrekao svoje vere i svog identiteta. Pro-dali su svoju veru i svoj identitet za novac, ili kako je to sam srpski narodduhovito rekao: “Prodali su veru za ve~eru”.


– 242 –

Potomci nekada{wih prodavaca vere za ve~eru danas se nalaze me|uHrvatima i Bo{wacima, a oni koji to danas ~ine, sebe nazivaju Crnogorci-ma, Makedoncima i pripadnicima tzv. gra|anske, mondijalisti~ke opcije usrpskom narodu, za koju je poznati srpski politi~ki analiti~ar SlobodanAntoni} na{ao pravi termin koji verno odslikava wihovo nacionalni bi-}e – Evrosrbi.

Kao {to su poturice i pokatoli~eni Srbi nekada sluìli okupatori-ma Srbije, Turskoj i Austrougarskoj, a protiv svog naroda, tako danas novegeneracije Srba, koje su pale na moralnom ispitu – Crnogorci, Makedoncii Evrosrbi, sluè novim okupatorima Srbije, SAD i EU.

U jevan|equ po Luci, 16.13, se kaè: “Nikakav pak sluga ne moè dva go-spodara sluìti, jer ili }e na jednoga mrzjeti, a drugoga qubiti, ili }e jed-nome voqeti, a za drugoga ne mariti. Ne moète sluìti i Bogu i bogat-stvu.”

Ako je novac satana, a Bog wegova suprotnost – moral i qubav, kao {togore navedeni citat iz Novog zaveta jasno kaè, moè se zakqu~iti da suoni pripadnici srpskog naroda koji su svoju veru prodali za materijalneprivilegije, svoj duh predali satani, a da su oni Srbi, koji su ostali u svo-joj veri, duhovno odani Bogu, te ih s pravom moèmo nazvati Boìjim naro-dom, narodom koji beskompromisno sluì boànskim idealima morala iqubavi.

Dakle, pravoslavni Srbi jesu Boìji narod koji je tokom svih vekova,od Kosova naovamo, ostao istrajan u svom opredeqewu da Boànske vredno-sti morala i qubavi uvek pretpostavi materijalnom bogatstvu i da {to{tapretrpi radi odbrane tih vrednosti, jer, kao {to re~e Hrist: “U|ite nauska vrata; jer su {iroka vrata i {irok put {to vode u propast.” (Mat.7.13).

Moral uvek ispred novca – to je Kosovski zavet, srpska sveta zapovest,po kojoj se Srbi razlikuju od svih ostalih naroda na planeti i koja ~ini no-se}i stub wihovog nacionalnog identiteta.

Da bi neko bio Srbin, nije dovoqno samo da se on rodi kao Srbin i go-vori srpskim jezikom, on mora biti apsolutno odan Kosovskom zavetu, kojiod wega traì da moral uvek pretpostavi novcu.

Zato Kosovo, za autenti~ne Srbe, nije samo dràvna teritorija na ko-joj je stvorena srpska dràva, ono je mnogo vi{e od toga, ono je za Srbe presvega, mitsko mesto na kome je ~itav srpski narod kolektivno kr{ten, nakome je on postigao sveti dogovor sa Bogom i zavetovao mu se da }e dokle godpostoji biti veran boànskim vrednostima morala i qubavi, bez obzira nacenu koju }e zbog toga pla}ati, poput legendarnog pravednog Jova iz Biblije.

Zato, za srpski narod, najpo{tovaniji Srbin nije ni Nemawa, ni SvetiSava, ni Kara|or|e, ni Tesla, ve} Milo{ Obili}. On najvernije izobraà-va samu su{tinu srpskog nacionalnog bi}a, jer je nepokolebqivom `rtvomsvoga ìvota radi odbrane ~asti, dostojanstva i slobode svoga naroda i sa-moga sebe, u~inio najjasniji gest prezira prema satanisti~kim materijal-nim vrednostima i uzdigao na ve~ni duhovni pijedestal Boìje ideale mo-rala i qubavi.

Marina Toman

– 243 –

Veli~inu postupka Milo{a Obili}a, koji je postao ve~ni uzor svimpravim Srbima, najboqe i najlep{e je opisao najve}i srpski pesnik PetarPetrovi} Wego{ u svom fascinantnom kwièvnom delu “Gorski vijenac”:

O Milo{e, ko ti ne zavidi?Ti si èrtva blagorodnog ~uvstva,vojinstveni genij svemogu}i,Grom stravi~ni te krune razdraba!Veli~anstvo vite{ke ti du{enadma{uje besmrtne podvigedivne Sparte i velikog Rima;sva vite{tva wina blistatelnatvoja gorda mi{ca pomra~uje.[ta Leonid o}e i ScevolaKad Obili} stane na popri{te?Ova mi{ca jednijem udaromprestol sru{i, a tartar uzdrma.Pade Milo{, ~udo vitezovah,èrtvom na tron bi~a svijetskoga.Gordo leì veliki vojvodapod kqu~evma krvi blagorodne,ka maloprjed {to gordo i|a{estra{nom mi{qu, prsi nadutijeh,kroz divqa~ne tmu{e azijatskegutaju} ih vatrenim o~ima;ka maloprijed {to gordo i|a{ek svetom grobu besmrtnog ìvota,preziru}i qudsko ni{taviloi pletewe bezumne skup{tine.

I ako zvezda Milo{a Obili}a u srpskim du{ama najsjajnije sija i wensjaj nikada ne}e biti nadma{en, mi koji ìvimo u dana{wem vremenu ima-mo privilegiju da ̀ ivimo u vremenu kada jedan drugi Srbin svojim pona{a-wem nepovratno zauzima jedno od najvi{ih mesta u e{alonu srpskih vitezo-va, tik uz Milo{a Obili}a, a to je Vojislav [e{eq.

Mo`da }e neko pomisliti da je izneti vrednosni sud o Vojislavu [e-{equ preteran ili udvori~ki, ali svi oni koji me poznaju znaju da ja nisamneko ko je sklon da drugim qudima podilazi ili im laska. Jednostavno, Vo-jislav [e{eq je svojim dosada{wim ̀ ivotom sebi obezbedio visoko mestou srpskoj istoriji vite{tva i on je zaista sa desne strane neprikosnovenogMilo{a. A evo i za{to.

Vojislav [e{eq je u svom politi~kom radu, a on traje aktivno posled-wih 20 godina, pokazao apsolutnu nepotkupqivost. Samo zahvaquju}i [e-{eqevoj potpunoj ravnodu{nosti prema novcu, SRS je sve vreme svoga po-stojawa ostala dosledna borbi za interese srpskog naroda i nije uspeo plansrpskih neprijateqa, na ~elu sa vladarima SAD, da u Srbiji uspostave dvo-partijski sistem fiktivne demokratije sa dve ideolo{ki potpuno identi~-


– 244 –

ne partije, koje bi bile potpuno u slu`bi vladara SAD, a ne u slu`bi svo-ga naroda. Postojawe SRS kao srpske, nesistemske i antizapadne stranke napoliti~kom nebu Srbije je posledwi plami~ak srpske slobode koji srpskomnarodu daje nadu da }e se jednog dana, uz pomo} prijateqske ruske dràve,osloboditi ameri~ke, zapadne okupacije i postati ravnopravan narod saostalim slobodnim narodima Evrope i sveta.

Vojislav [e{eq je pokazao i apsolutnu spremnost na `rtvu radi od-brane slobode i dostojanstva srpskog naroda. U dva navrata je zbog svog po-liti~kog rada u korist srpskih nacionalnih interesa `rtvovao svoju aka-demsku karijeru na Pravnom fakultetu.

Najpre su ga, zbog borbe za Srpstvo, Brozovi komunisti, kao najmla|egdoktora nauka u biv{oj Jugoslaviji, izbacili sa Sarajevskog univerzitetai utamni~ili dve i po godine u Zeni~kom zatvoru, da bi nakon petooktobar-ske revolucije 2000. godine biolo{ki i duhovni potomci istih Brozovihkomunista, koji su u me|uvremenu svoju crvenu petokraku prefarbali u ù-to i postali jastrebovi liberalnog kapitalizma, ponovo izbacili sa Prav-nog fakulteta, ovoga puta Beogradskog univerziteta, i utamni~ili u ha-{kom kazamatu, gde ga drè, evo, ve} 6 godina, a pitawe je da li }e ga odatleuop{te i pustiti, s obzirom da je Ha{ki tribunal pokazao da nema nikakveveze sa pravom, ve} je puki instrument sprovo|ewa politi~kih interesaSAD, odnosno onih koji wima vladaju.

@rtvovawe lagodnog ìvota univerzitetskog profesora i 9 godinatamnovawa, koje jo{ uvek traje, radi za{tite srpskih nacionalnih intere-sa, je ogromna `rtva koja se mora apsolutno uvaàvati i adekvatno vredno-vati u srpskom narodu.

Ali to nije sva `rtva gospodina Vojislava [e{eqa. Svojom izjavompred sudijama Ha{kog tribunala, u kojoj ih moli da ga osude na najteù mo-gu}u kaznu iako nije kriv, te da mu je ̀ ao {to ne postoji smrtna kazna na ko-ju bi ga osudili, jer bi ona definitivno u~vrstila wegovu ideologiju srp-skog nacionalizma u srpskom narodu, po{to je za weno cementirawe u srp-ski duh neophodno mu~eni{tvo i `rtva wenog autora, kao i odlukom da{trajkuje gla|u do smrti ukoliko mu nametnu branioca u Ha{kom sudu, i ti-me ga spre~e da pred o~ima javnosti razobli~i antisrpske interese Zapadai SAD i rad wihovih slugu u Srbiji, u liku mnogih politi~kih partija, ne-vladinih organizacija, nezavisnih intelektualaca i {tampanih i elek-tronskih medija, pokazuje da je Vojislav [e{eq, poput Obili}a, spreman da`rtvuje i svoj ìvot radi odbrane interesa svoga naroda.

Jo{ jedna [e{eqeva vrlina koja ga stavqa ispred ostalih srpskih pa-triota je spremnost na `rtvovawe sopstvene sujete, koja nije mala, radi od-brane srpske dràve i naroda.

Ne sme se zaboraviti da je 1998. godine Vojislav [e{eq pristao da seodrekne pobede na predsedni~kim izborima u Srbiji u korist ~lana SPS-aMilana Milutinovi}a i da sa SPS-om u|e u koaliciju, iako su wemu i SRSdate samo mrvice vlasti, iskqu~ivo zbog toga {to je tada Srbija bila teri-torijalno ugroèna od koordiniranog delovawa {iptarskih terorista,

Marina Toman

– 245 –

SAD, EU i doma}ih izdajnika. Zbog interesa Srbije Vojislav [e{eq jebio spreman da zaboravi i dva utamni~ewa koja mu je u toku wegovog poli-ti~kog anga`mana priredila Milo{evi}eva vlast. Svojim intelektom us-peo je da obuzda sopstvenu prirodu i dràvne interese Srbije stavi ispredsvojih li~nih èqa i strasti.

Sli~no je postupio i nakon izbora maja 2000. godine, kada je bio spre-man da, kao predsednik SRS, koja je na izborima osvojila 30 odsto glasova,ustupi mesto premijera Vojislavu Ko{tunici, lideru koalicije koja jeosvojila svega 11 odsto glasova, samo radi svrgavawa sa vlasti antisrpske,prozapadne i marionetske vlasti, jer bi to bio spas za srpski narod. Opetje svoje i interese svoje stranke podredio interesima srpskog naroda. To jejako retka vrlina u savremenoj srpskoj politici.

Svemu ovome treba se dodati ~iwenica da je Vojislav [e{eq prote-klih 20 godina ogromnu energiju i svoje vreme uloìo u za{titu interesasrpskog naroda kroz organizaciju i politi~ko delovawe SRS u svim srp-skim zemqama, kroz okupqawe i slawe dobrovoqaca iz Srbije radi za{ti-te ìvota i imovine Srba preko Drine, kroz pomagawe izbeglicama u op-{tini Zemun da dobiju jeftine placeve za izgradwu svojih ku}a, kroz odr-àvawe ~itavog niza predavawa i tribina {irom svih srpskih zemaqa, alii u inostranstvu, gde god postoji srpski ìvaq, i ne mawe va`no, kroz pi-sawe i objavqivawe ~itavog niza kwiga kojima je na najboqi na~in razot-krivao mehanizme antisrpskog delovawa neprijateqa Srba, Vatikana,SAD i EU.

Na kraju, Vojislav [e{eq je srpskom narodu i dràvi podario ~etvo-ro dece pokazuju}i i li~nim primerom kako se treba boriti protiv najve-}e po{asti srpskog naroda – bele kuge.

Zbog svega gore navedenog moè se sa punim pravom re}i da je Vojislav[e{eq ~itav svoj ìvot posvetio borbi za interese svoga naroda, ali iborbi za dru{tvenu dominaciju boànskih vrednosti istine, pravde, mora-la i qubavi, zbog ~ega je nesumwivo zasluìo najvi{e mesto u redovima srp-skih vitezova nebeske Srbije, tik uz rame Milo{a Obili}a, kao i mesto ne-prikosnovenog ovovremenog lidera onog dela srpskog naroda, odanog kosov-sko-lazarevskom zavetu.

Ipak, da se ovaj tekst ne bi pretvorio u havlospev o Vojislavu [e{e-qu, mada sve ono {to sam u prethodnom delu teksta napisao o wemu nije ni-ti izmi{qeno niti preuveli~ano, treba prozboriti koju re~ i o propusti-ma ili gre{kama koje je Vojislav [e{eq na~inio tokom svog politi~kograda, {to nije ~udno, s obzirom na duìnu i intenzitet wegove politi~keaktivnosti.

Jedan od dva velika propusta koji je Vojislav [e{eq na~inio tokomsvog politi~kog delovawa je ~iwenica da on nije uspeo u svojoj SRS da oku-pi srpsku, patriotsku, intelektualnu elitu, kao jedinu snagu kadru da izvr-{i istinski preporod Srbije.

Naime, upravqawe dràvom i rukovo|ewe gradovima i op{tinama uSrbiji predstavqa ozbiqan posao koji mogu kvalitetno vr{iti samo viso-


– 246 –

komoralni, obrazovani i stru~ni qudi, koji su, uz to, i patriotski oprede-qeni. Sprovo|ewe politi~kog programa SRS, koliko god je on dobar, nijemogu}e samo uz pomo} strana~ke infrastrukture, ~iji maksimalni domet jejedino organizacija lepqewa plakata, prikupqawa potpisa i ~lanarine ikontrola izbornih mesta. Da bi se vodila srpska dràva, stranka koja ple-dira na to, mora u svojim redovima imati najmawe 3000 visokoobrazovanih,moralnih i stru~nih qudi, koji su spremni naporno da rade u korist svoganaroda. Nije dovoqno imati samo dobar politi~ki program. Ako nema kotaj program da sprovede, on }e ve~no ostati samo mrtvo slovo na papiru.

Nepostojawe dovoqnog broja kvalitetnih, stru~nih kadrova unutarSRS je i jedan od kqu~nih razloga zbog ~ega SRS, i pored katastrofalnihrezultata vladaju}ih stranaka u vo|ewu dràve, nije zadobila dovoqan brojglasova bira~a da samostalno formira vlast. Narod jednostavno nema do-voqno poverewa da SRS, sa kadrovima sa kojima raspolaè, moè kvalitet-no vr{iti vlast.

Pored objektivnih razloga, jer je te{ko na}i veliki broj visokostru~-nih, moralnih i patriotski opredeqenih qudi koji ̀ ele da u~estvuju u vla-sti i koji se ne boje socijalnih posledica zbog svog politi~kog angaòva-wa u SRS, postoje i subjektivni razlozi zbog kojih SRS ostaje bez takvihqudi. Iako su takvi qudi retki i stoga izuzetno dragoceni za SRS, oni ~e-sto, i kada se u~lane u SRS, zbog neposve}ivawa strana~ke pa`we radustru~nih saveta unutar stranke, kroz koje jedino stranka moè prikupitidovoqan broj ovih kadrova, bivaju marginalizovani, zbog ~ega se pasivizi-raju ili odlaze u druge politi~ke partije

Drugi propust u politi~kom radu Vojislava [e{eqa je taj {to on iwegova SRS nisu jo{ uvek na{li na~in da probiju medijsku blokadu pod ko-jom je marionetska i prozapadna vlast u Srbiji drì ve} godinama uz pomo}medija pod kontrolom Zapada. Podela strana~kog ~asopisa “Velika Srbi-ja” svojim ~lanovima je prevazi|en na~in odnosa sa javno{}u, iz prostograzloga, jer je tira ̀tog ~asopisa nedovoqan, a sam ~asopis preglomazan.Trebalo bi da, umesto wega, SRS svakih 15 dana, u tiraù od najmawe polamiliona primeraka, deli gra|anima kratka saop{tewa na dve strane o svo-jim aktivnostima i politi~kim stavovima po svim aktuelnim pitawima.Na taj na~in bi SRS imala kontinuiran, nezavisan i necenzurisan kontaktsa gra|anima, ~ime bi se obesmislio monopol koji proameri~ka vlast u Sr-biji drì u oblasti elektronskih medija sa nacionalnom frekfencijom i,u tom slu~aju, on vi{e ne bi predstavqao nikakvu prednost za vlast, a nasvim prethodnim izborima upravo su mediji bili ti koji su odlu~uju}e do-prinosili pobedi proameri~kih i antisrpskih stranaka.

Ali vratimo se, nakon ove male digresije, samom Ha{kom sudu i odno-su Vojislava [e{eqa prema wemu.

Vojislav [e{eq je, 24. februara 2003. godine, sam, uz muzi~ku pratwu,kao da ide na slavqe a ne u tamnicu, oti{ao u Hag, izjaviv{i da ide da po-bedi Ha{ki tribunal.

Smatrao sam tada da ovom izjavom samo hrabri samog sebe i da ni sam uwu ne veruje, s obzirom da je iz dotada{weg rada ovog suda bilo sasvim jasno

Marina Toman

– 247 –

da je ovaj sud formiran ne da sudi po pravu i pravdi, ve} da, kako zna i ume,osudi celokupnu patriotsku srpsku politi~ku i vojnu elitu iz devedesetihgodina dvadesetog veka.

Tako|e, smatrao sam da nije trebalo da se [e{eq dobrovoqno preda,ve} da se sakrije poput Karayi}a i Mladi}a, i da na to ima potpuno moral-no pravo s obzirom na karakter Ha{kog suda. Me|utim, ono {to se potomzbilo u Ha{kom sudu, na su|ewu Vojislavu [e{equ, posvedo~ilo mi je o vi-sokoumnosti postupka Vojislava [e{eqa, kao i da wegove re~i da }e pobe-diti Ha{ki sud nisu bile prazne re~i, ve} su{ta realnost.

Da nije dobrovoqno oti{ao u ha{ki kazamat, ve} da je angaòvao SRSda ga odbrani od policije ili da se sakrio, Vojislav [e{eq bi, u oba slu-~aja, otvorio realnu mogu}nost da se zabrani rad SRS, i time ukloni glav-na smetwa za ostvarewe ameri~kog plana o stvarawu la`nog dvopartijskogsistema parlamentarne demokratije koji bi obezbedio potpunu i trajnuokupaciju Srbije od strane SAD i na taj na~in stvorio uslove za postepenipotpuni nestanak pravoslavnih Srba sa svih prostora Balkana, pa i sameSrbije.

Zato je opstanak SRS u politi~kom ̀ ivotu Srbije predstavqao kruci-jalni srpski nacionalni interes zbog kojeg se opet Vojislav [e{eq li~no`rtvovao i dobrovoqno oti{ao na noge ha{koj zveri.

Ali, ne samo {to se dobrovoqno javio da tamni~i u Ha{kom zatvoru,[e{eq je zaista, u trenutku kada je odlazio u Hag, imao sasvim realan plankako da pobedi Ha{ki sud, iako je svima nama oko wega to izgledalo kao ne-mogu}a misija, utopijska ideja.

Genijalni [e{eq je shvatio kako se moè pobediti Ha{ki sud.Naime, smisao postojawa Ha{kog suda je da presudama o vi{egodi{woj

robiji pripadnicima srpskog politi~kog i vojnog vrha iz vremena ratovadevedesetih u biv{oj Jugoslaviji, pomogne ameri~koj medijskoj ma{ini zakreirawe javnog mwewa i vo|ewe psiholo{ko-propagandnog rata, da oprav-da ameri~ko vojno i politi~ko angaòvawe na prostoru biv{e Jugoslavijei predstavi SAD kao pozitivca, koji je svojom mo}nom silom sa~uvao nevi-ne hrvatske, bosanske i albanske civile od genocidnih srpskih zlo~inacai, tako|e, da srpskom narodu nametne ose}aj krivice za genocid i ratni zlo-~in i na taj na~in ga onesposobi za svaki otpor vlastitoj okupaciji i obes-pravqewu.

Ogroman novac koji su SAD ulagale u medije i Ha{ki sud imao je, da-kle, samo jedan jedini ciq – da se prikrije istina o pravom licu SAD i onihkoji wima vladaju, te da se SAD u svetskoj javnosti predstave kao svetski za-{titnik humanosti i pravde.

Najve}a vojna i ekonomska sila sveta pla{ila se, dakle, samo jedne je-dine stvari, i to mnogo. Pla{ila se otkrivawa istine o wenom pravom,zlo~ina~kom licu. Jedino je snaga istine o stepenu nakaznosti morala vla-dara SAD mogla da sru{i mo} SAD i zbog toga su SAD toliko novca dava-le za prikrivawe istine o sopstvenom apsolutnom amoralu i zlopo~instvu.

Pobeda nad Ha{kim sudom, o kojoj je govorio [e{eq kada je kretao uHa{ki sud, sastojala se, stoga, u onemogu}avawu ostvarewa osnovnog ciqa


– 248 –

zbog kojeg je Ha{ki sud osnovan, a on je prikrivawe zlo~ina~ke prirodeSAD i NATO pakta i la`no predstavqawe SAD i NATO-a, kao “milosrd-nog an|ela” koji spasava nevine `rtve od zlih Srba, te nametawe ose}ajakrivice srpskom narodu.

[e{eq je razumeo kolika je snaga istine i morala. On je shvatio da Ha-{ki sud moè pobediti samo izno{ewem istine o pravim ciqevima Ha-{kog tribunala, kao i izno{ewem istine o politi~kim interesima SAD imetodama koje SAD koriste za wihovo ispuwewe. Saop{tavawe istine otome izazvalo bi zgraàvawe i moralnu osudu ~itave javnosti koja bi bilaupoznata sa pomenutom istinom.

Zato je [e{equ, za pobedu nad Ha{kim sudom, bilo potrebno ispuwe-we dva preduslova: javnost wegovog su|ewa i mogu}nost da se brani sam.

Prvi uslov su ostvarili wegovi partijski drugovi koji u prikupiliogroman broj potpisa sa zahtevom da se su|ewe [e{equ prenosi prekoRTS-a, a za drugi uslov izborio se sam [e{eq, svojom spremno{}u da{trajkuje gla|u do smrti ukoliko mu bude nametnut branilac.

Ispuwewem oba preduslova, [e{eqev plan o pobedi nad Ha{kim su-dom je mogao da po~ne sa realizacijom.

I pre po~etka samog su|ewa prof. dr Vojislav [e{eq je dva puta po-bedio Ha{ki sud.

Prvu pobedu nad Ha{kim sudom [e{eq je ostvario samom ~iwenicomda je tamnovao u Ha{kom tribunalu, bez po~etka su|ewa, skoro 5 godina. Do-{ao je u Ha{ki sud 24. februara 2003. godine, a su|ewe je otpo~elo 7. novem-bra 2007. godine. Tako dugim tamnovawem, bez po~etka sudskog procesa, {tonije zabeleèno u savremenoj sudskoj praksi, [e{eq je, od monstruoznogzlo~inca, kakvim je trebalo da bude prikazan, pretvoren u mu~enika i `r-tvu, a Ha{ki sud, od simbola univerzalne pravde, u tla~iteqa nevinih qu-di i modernu inkviziciju. Ovu pobedu Vojislav [e{eq je izvojevao mo`danajvi{e zahvaquju}i svojom najavom, iznetom na statusnoj konferenciji, 31.januara 2005. godine u Ha{kom sudu, da }e svoju odbranu od la`nih optu`bizasnivati na ~iwenici da je za sve ratne zlo~ine, koji se wemu la`no pri-pisuju, glavni krivac rimokatoli~ki papa Jovan Pavle Drugi, te da }e kaodokazni materijal za potvrdu ove teze koristiti elaborat “Genociodna po-litika Vatikana prema Srbima i presudna uloga Jovana Pavla Drugog uzlo~inima izvr{enim na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine”.

Dakle, Vojislav [e{eq je, koriste}i se okolno{}u da se na{ao u cen-tru pa`we doma}e, ali i svetske javnosti, zapretio, da svojom istinom raz-otkrije, ne samo licemerstvo i zlo~ina~ko lice SAD i onih koji wima vla-daju, ve} i satansko lice Vatikana. Susrev{i se sa takvom mogu}no{}u, ko-ju nikako nije smeo da dopusti, Ha{ki sud se na{ao u nebranom gro`|u i ni-je znao kako da reaguje. [e{eqa nije smeo da pusti u sudnicu, a nije smeo nida ga vrati u Srbiju, sada, kada ga je ve} zatvorio i optuìo za najteè zlo-~ine. Na kraju se dosetio da ga uvede u sudnicu, ali da mu ne dopusti da govo-ri, tako {to }e mu sudsko ve}e nametnuti branioca. Me|utim, sudsko ve}enije moglo ni da pretpostavi da je Vojislav [e{eq spreman da `rtvuje i

Marina Toman

– 249 –

svoj ìvot da bi odbranio svoje pravo da se brani sam i da istinom uzdrma,ako ne i pobedi, najmo}nije sile sveta – SAD i Vatikan. Vojislav [e{eqje 28 dana {trajkovao gla|u, od 10. novembra do 8. decembra 2006. godine, doivice svoje smrti, i naterao Ha{ki tribunal da popusti i dozvoli mu da sebrani sam, ~ime je po drugi put pobedio Ha{ki sud, a {to je potvr|eno isimboli~no, ostavkom pretpretresnog sudije Alfonsa Orija.

Ipak, najefektniju, tre}u pobedu nad Ha{kim tribunalom, Vojislav[e{eq ostvario je na samom po~etku su|ewa, svojom drskom hrabro{}u, ka-da je umesto straha od kazne i skru{enosti pred mo}nim sudom, zahvalio Ha-{kom sudu {to mu je omogu}io da bude wegova `rtva jer }e wome u~vrstitiideologiju srpskog nacionalizma u srpskom narodu, u~initi je besmrtnom,i na taj na~in spasiti srpski narod od nestajawa u mondijlisti~kom loncuza me{awe rasa i nacija. [e{eqeva molba sudijama da ga osude na najteùmogu}u kaznu, iako je nevin, i ̀ aqewe {to ne moè biti osu|en na smrt, jertakva kazna nije predvi|ena u Ha{kom sudu, {okirala je sve one koji su po-smatrali ha{ki proces. Svi su u trenutku shvatili da je najslobodniji ~o-vek na svetu upravo ha{ki optuènik [e{eq, koji, bez drhtaja u glasu, po-kazuje apsolutnu mirno}u pri iskazivawu spremnosti da za svoje ideale iqubav prema otaybini, poloì svoj ìvot.

Kada je u{ao u sudnicu, punu svojih neprijateqa, èqnih da u wegovimpostupcima prepoznaju strah, [e{eq je izgledao tako mali i bespomo}an,a sudije, tuìoci, ~uvari i ostalo osobqe suda tako mo}ni i veliki, ali na-kon [e{eqevog govora, on je izgledao tako ogroman i nadmo}an, a svi okowega, ukqu~uju}i i one koji su ga poslali tamo iz Srbije i koji su se rado-vali wegovom zato~eni{tvu, tako mali, bezna~ajni i bedni. [e{eq ih jepotpuno ponizio svojom neustra{ivo{}u i svojom slobodom. Nakon wego-vog govora, u sudnici Ha{kog tribunala, ali i pored malih ekrana, je neko-liko sekundi vladao potpuni tajac. Svima je puklo pred o~ima, svima je od-jednom postalo kristalno jasno da je jedini ~ovek u sudnici Ha{kog suda ko-ji je istinski slobodan, upravo svezani Vojislav [e{eq, dok su svi ostali,iako u ulozi tuìoca i fizi~ki slobodni, u stvari robovi, koji su svojuslobodu sami prodali svojim prekoatlantskim gospodarima i tako izgubi-li i minimum qudskog dostojanstva.

Mo`da je upravo ta spoznaja sopstvenog moralnog pada i neslobode, na-kon [e{eqevog izlagawa, presudno uticala na predsedavaju}eg sudiju An-tonetija, da se on, tokom ~itavog daqeg sudskog procesa izdigne iznad svogha{kog okruèwa, povrati svoje dostojanstvo i moralni integritet i budesvojom nepristrasno{}u i korektno{}u jedina svetla ta~ka Ha{kog suda iprocesa [e{equ, izuzimaju}i zvezdu samog Vojislava [e{eqa.

Na kraju, Vojislav [e{eq je izvojevao i ~etvrtu pobedu nad Ha{kimtribunalom, potpuno ga pravno i moralno poraziv{i na samom su|ewu, i tou fazi ispitivawa svedoka Tuìla{tava. Iako su mu, tokom su|ewa, uskra-tili finansijska sredstva za odbranu, zabranili privilegovanu komunika-ciju sa pravnim savetnicima, i tako prakti~no onemogu}ili organizaciju iizno{ewe odbrane, tokom 16 meseci i 132 sudska dana su|ewa, tokom kojih


– 250 –

je kroz sudnicu prodefilovao 71 svedok Tuìla{tva, [e{eq je apsolutnopravni~ki porazio tuìoca, a time i Ha{ki sud. Wegova najava, nekolikosati pred kraj ispitivawa svedoka optu`be, da zbog nemogu}nosti organi-zovawa odbrane, zbog gore navedenih razloga, kao i zbog toga {to je ve} ufazi izvo|ewa svedoka i dokaza Tuìla{tva, u unakrsnom ispitivawu sve-doka, pokazao jasno da se radi o la`noj i montiranoj optu`nici, potkre-pqenoj la`nim svedocima, koje je hvatao u najgnusnijim laìma i falsifi-katima, on odustaje od we, izazvala je novu paniku u Tuìla{tvu i ~itavomsudu.

Suspendovawe su|ewa na neodre|eno vreme, nekoliko sati pre prak-ti~nog kraja su|ewa, i podizawe nove optu`nice protiv [e{eqa zbog ne-po{tovawa suda, ne samo da je do kraja kompromitovalo Ha{ki sud, kao in-stituciju pravde, u o~ima javnosti, ve} je ovo su|ewe pretvorilo u pravu la-krdiju, a Ha{ki sud i pravnike koji u wemu u~estvuju, u predmet podsmeha isprdwe u pravnim krugovima. Svi su po~eli da prate sudski proces [e{e-qu kao kakvu humoristi~ku seriju, ~iju svaku epizodu sa nestrpqewem o~e-kuju da bi videli kojim }e novim, kreativnim, pravnim na~inom [e{eq po-niziti, dezavuisati i u~initi sme{nim Tuìla{tvo Ha{kog suda, a od we-govih kojekakvih eksperata napraviti nesposobne budale.

Sve u svemu, {est godina nakon {to se [e{eq dobrovoqno pojavio uHa{kom tribunalu za ciqem da ga pobedi, on je svoju nameru u potpunostiostvario. Ha{ki sud ne zna {ta }e sa wim da uradi, jer {to god da u~ini bi-}e to [e{eqeva velika pobeda nad Ha{kim sudom.

Ukoliko ga oslobodi krivice, [e{eq }e se vratiti u Srbiju kao po-bednik, ukoliko ga osudi, nakon {to je svima jasno da za optu`be nema nika-kvih dokaza, ili ga ubije kao pokojnog Milo{evi}a, pretvori}e ga u mu~e-nika i ikonu svih pokreta u svetu koji se bore za pravdu, istinu i po{tova-we morala, a gospodare Ha{kog suda, SAD i EU u tiranine i diktatore ko-ji ubijaju i terori{u slobodan svet.

Na skupu u “Sava centru” koji je odràn 24. marta 2009. godine povodomobeleàvawa deset godina agresije NATO pakta na Srbiju, proslavqeniruski reìser Nikita Mihalkov, obratio se skupu re~ima: “Bez qubavi ne-ma sre}e. Samo ~astan ~ovek je sre}an. Sloboda je najve}i Boìji dar. Vi stesre}ni, ~asni i slobodni.”

Slede}i neumoqivu logiku Nikite Mihalkova, moèmo zakqu~iti daje ha{ki zatvorenik, prof. dr Vojislav [e{eq, najsre}niji, naj~asniji inajslobodniji ~ovek na svetu, jer nema ve}e qubavi prema otaybini, ve}e ~a-sti i ve}e slobode od one zbog koje je ~ovek spreman da `rtvuje sopstveniìvot, a Vojislav [e{eq je upravo pokazao takvu spremnost.

Zato, sre}no ti tamnovawe u slobodi, Vojislave!

– • –

Sta{ko Stojkovi} je lekar, publicista i politi~ki analiti~ar. Autor jekwige “Religija razuma”.

Marina Toman

– 251 –

Aleksandar Poletaev, novinar

Li~nost Vojislava [e{eqa u ruskim sredstvima javnog informisawa

O Vojislavu [e{equ, ro|enom 1. oktobra 1954. u glavnom gradu jugoslo-venske republike Bosne i Hercegovine, Sarajevu, ~ak i ruski gra|anin te-{ko moè saznati prave i nepristrasne informacije. Tim pre teè je pri-kazati celokupan lik wegove izrazite li~nosti i objektivan portret jed-nog od najistaknutijih savremenika na{e epohe. Kada je o wemu re~, u medi-jima }e vas do~ekati ili zid }utawa ili gnusne laì. Naj~e{}e upotrebqa-vani epiteti, koje razli~iti medijski izvori dodaju uz wegovo ime, jesu – li-der srpskih radikala, nacionalista ili ultranacionalista. [ta o tomemoè pomisliti obi~an ~ovek ili, jednostavno, ~ovek izvan politike? Ve-rovatno da se radi o nekom marginalcu. Obi~an ~ovek i ne mora da razumeda mozaik la`nih informacija sastavqaju profesionalni paskvilanti za~itaoce, gledaoce i slu{aoce, toboè slu~ajno i uzgred zajedno.

Na ulicama Beograda mladi Srbi misle o Vojislavu [e{equ, naravno,druga~ije od osobqa prozapadno orijentisanih medijskih centara koji vodeinformativni rat protiv naroda Rusije i Srbije. Nije bez razloga na srp-skoj zemqi toliko popularna parola: “Vojislav [e{eq je srpski junak”.Ove re~i se mogu videti na zidovima ku}a starog Zemuna, u malom gradu Ba-tajnici i mnogim drugim mestima u kojima ìve patriotski orijentisaniSrbi. Ova i sli~ne parole nisu se ovde slu~ajno pojavile. Zajedno sa Voji-slavom [e{eqem, ìteqi Beograda i drugih gradova Savezne RepublikeJugoslavije, preìveli su gotovo neprekidno tromese~no zlo~ina~ko bom-bardovawe, ~iji }e tragovi u du{ama srpskih patriota zadugo ostati. I ni-je va`no {to novi vladari ùre da to {to pre zaborave i da se {to preukqu~e u “idealno” evropsko dru{tvo. Narodno se}awe i mudrost te{ko jeprevariti. Ipak, demokratija ulice je jedno, a dobro pla}eni rad u sred-stvima javnog informisawa i wegovi prakti~ni rezultati, sasvim drugo.O~igledno da je izreka – “Muziku naru~uje onaj koji je pla}a” i danas isti-nita.

Naàlost, u Rusiji dugo vremena gotovo nigde nije mogla da se pro~itadetaqna i objektivna biografija Vojislava [e{eqa – lidera Srpske radi-kalne stranke, jedne od najve}ih parlamentarnih stranaka Republike Srbi-je. Tim pre, retko se moè nai}i na informacije o wegovom natprose~nomobrazovawu i visokom intelektu. Na primer, o tome da je zavr{io Pravnifakultet Univerziteta u Sarajevu vanredno, za dve i po godine, i postaonajmla|i doktor nauka u SFRJ i da je u tom istom Sarajevu 26. novembra1979. godine, odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom “Politi~ka su-{tina militarizma i fa{izma”. Ili da je Vojislav [e{eq zapo~eo poli-ti~ku karijeru jo{ po~etkom osamdesetih godina suprotstavqaju}i se ko-munisti~kom reìmu, tada jugoslovenske republike BiH, na ~ijem ~elu subili Branko Mikuli} i Hamdija Pozderac. Dakle, podaci su preuzeti iz ru-skih izvora, a to zna~i da “ko traì taj i na|e”.


– 252 –

Malo ko u Rusiji zna, i to se retko saop{tava, da je za svoj aktivan, pa-triotski stav po pitawu Srba u Titovoj federativnoj komunisti~koj Jugo-slaviji Vojislav [e{eq, u svom zavi~aju, platio dvema zatvorskim kazna-ma koje su izre~ene na osnovu la`nih dokaza. Prvi put, prakti~no iz zatvo-ra, 14. novembra 1990. godine, Vojislav [e{eq je bio kandidat za predsed-nika Srbije. Bez obzira {to je postao `rtva informativne blokade, ve} 6.decembra, kada mu je dozvoqen jedini televizijski nastup, po svom patriot-skom naboju on je postao istorijski i omogu}io mu da u predizbornoj borbisakupi veliki broj glasova, gotovo 96.277, {to mu je donelo impresivan po-liti~ki uspeh. ru.wikipedia.org/wiki/Voislav [e{el?.

Ipak, u Rusiji se informativna magla oko Srpske radikalne stranke iwenog istaknutog lidera postepeno razvejava. Posledwih godina ~e{}i sukontakti izme|u rukovodstava Parlamenta (Dume) i Saveta Federacije Ru-sije i vode}ih predstavnika Srpske radikalne stranke. Sve vi{e objektiv-nih i detaqnih publikacija zanimqivih autora iz ove stranke dobija mestou ruskim medijima. Tako je na internet portalu Fonda strate{ke kulture,25. decembra 2007. godine, objavqen govor Vojislava [e{eqa u Ha{komtribunalu.

Iz tog govoru su i ove re~i: “Gospodo sudije, nemam nameru da uvredimbilo koga od vas li~no, ali, u prvom redu, ja moram da kaèm da mi sudi ne-legitimni sud. Ovaj sud je 1993. g. nelegalno osnovao Savet bezbednostiOUN kr{e}i norme me|unarodnog prava. SB je to u~inio povinuju}i sediktatu SAD. U to vreme SAD su bile jedina supersila, dok su druge ~lani-ce Saveta pokorno izvr{avale sve èqe SAD. Osnivaju}i ovaj Tribunal,SB OUN se pozvao na VII glavu Poveqe OUN, koja govori o uspostavqawui o~uvawu mira. Me|utim, Tribunal je postao oru`je za uspostavqawe po-sebnog modela sveta, koji se zove Pax Americana. A ovaj nelegalni sud poka-zao je svoju antisrpsku orijentaciju. Dokaz za to je neverovatno nepropor-cionalan broj optuènih Srba u pore|ewu sa optuènim pripadnicimadrugih nacionalnosti. Osim toga, ovde Srbe osu|uju na neuporedivo teèkazne nego muslimane, Hrvate, Albance i ostale.

êtiri godine, koje sam proveo u va{em zatvoru u i{~ekivawu su|ewa,bile su godine sistematskog kr{ewa mojih prava koja su toliko o~iglednada podrivaju poverewe i u moralni i u pravni integritet Tribunala, ~ak ikada bi on bio legalan i legitiman. To ovaj tribunal u potpunosti li{avaprava da mi sudi. Sada, sa gotovo petogodi{wim ka{wewem, jednostavno nijemogu}e obezbediti da sudski proces protiv mene bude pravedan. Naru{ava-we mojih prava toliko je ozbiqno da vi ne moète da sa~uvate svoju ~astdruga~ije nego da ostvarite svoje pravo na potpuno odbacivawe optu`nice.”

Reaguju}i na citirani govor Vojislava [e{eqa, jedan ruski ~italacdaje slede}i komentar: “Ovaj proces mora da bude potpuni poraz Ha{kogtribunala, jer Vojislav [e{eq nije izabrao taktiku li~ne odbrane, ve}taktiku podno{ewa dokaza krivice onih koji su stvarno izvr{ili mon-struozne zlo~ine protiv srpskog naroda. Ipak, ova taktika je smrtonosnane samo za Tribunal, ve} i za samog [e{eqa. Zato, pamte}i kako se Tribu-

Marina Toman

– 253 –

nal obra~unao sa velikim srpskim herojem Slobodanom Milo{evi}em, da-nas svaki ~astan ~ovek u svetu mora izraziti svoju solidarnost sa Vojisla-vom [e{eqem.”

Navedeni stav predsednika Srpske radikalne stranke potvr|en je u jed-noj od publikacija sveruskog dru{tveno-politi~kog izdawa “Rossiçskaç ga-zeta”, koja je osnovana odlukom Vlade Ruske Federacije i izlazi u tiraùod 431569 primeraka. U ~lanku od 10. marta 2004. godine, pod naslovom “Ha-{ko ~istili{te” kaè se: “Pomenimo najzvu~nija prezimena ’klijenata’Tribunala. To je biv{i predsednik SRJ Slobodan Milo{evi}, eks-predsed-nik Republike Srpske (u sastavu BiH) Biqana Plav{i}, osu|ena na 11 go-dina zatvora, biv{i predsednik Skup{tine RS Mom~ilo Kraji{nik, li-der radikala iz Srbije Vojislav [e{eq. Najve}i broj optuènih su Srbi.Postoji tako|e i nekoliko Hrvata optuènih za etni~ko ~i{}ewe u Bosnii na teritorijama gde ìve Srbi u Hrvatskoj. Veoma malo je muslimana izBosne i Albanaca, koji su protiv Srba izvr{ili zlo~ine upravo u Bosni ina Kosovu”.

Istovremeno, razna pisana izdawa u Rusiji, za sada nedovoqno, aliipak sistematski informi{u ~itaoce o aktuelnim doga|ajima koji se de-{avaju u politi~kom ìvotu Srbije i balkanskog regiona u celini. Izuze-tak su problemi ekonomije, posebno oni koji su vezani za izgradwu magi-stralnog gasovoda “Ju`ni tok”.

Sa zadovoqstvom èlimo da istaknemo da razni izvori ruskog Inter-neta detaqnije i dubqe prenose aktuelne informacije. Tako, na primer,ve} pomenuti, poznati sajt Fond strate{ke kulture (www.fondsk.ru) redov-no objavquje publikacije istaknutih stru~waka iz Rusije i Srbije. One suna akademskom nivou i sasvim objektivno izlaù patriotske stavove Srbai Rusa o problemima balkanskog regiona i istorijskoj sudbini srpskog na-roda. Na istom sajtu, www.fondsk.ru postoji rubrika Kosovo–Serbi? –Rossiç, u kojoj ~italac moè pro~itati ~lanke stalnih autora tog odeqka.Me|u wima su: Natalija Batrajeva, Jelena Guskova (Rusija), Neboj{a Vuko-vi} (Srbija), Dejan Mirovi} (Srbija), Aleksandar Mezjajev, Petar Iskan-derov, Ana Filimonova. Uzgred, sve materijale korisnici mogu da pro~i-taju na ~etiri jezika: ruskom, srpskom, engleskom i {panskom.

O nacionalnom lideru srpskog naroda, Vojislavu [e{equ i wegovojulozi u politi~kim doga|ajima u Republici Srbiji postoji ~itav niz iza-branih ~lanaka. Dejan Mirovi} (Srbija): “Haradinaj – [e{eq”, “Srbi-ja–2009: kriza i nemiri na pragu”, “Srbija posle izbora 11. maja: osnovniscenario”. Ana Filimonova: “Srpska istina Vojislava [e{eqa protivHa{kog tribunala”, “Likvidacija Srpske radikalne stranke – specijalnaoperacija”. Aleksandar Mezjajev: “Proces protiv Vojislava [e{eqa jepropao”. Tako|e ovde, objavqen je 25. 12. 2007. ve} pomenuti izvanredan go-vor Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu, koji osvaja du{u i srce, podnaslovom: “Vi ne moète slomiti moju besmrtnu (tako je on rekao, siguransam!) du{u!”.

Spisak ruskih informativnih izvora, koji se bave srpskim temama, biobi nepotpun bez pomiwawa Informativnog projekta Srpska.ru koji pred-


– 254 –

stavqa dvojezi~ni (na ruskom i srpskom jeziku) internet sajt “Srpska.ru”(www.srpska.ru) i novine na srpskom jeziku. Slogan redakcije, “Sve o Srbi-ji na jednom sajtu”, potpuno odraàva realnost. Po na{em mi{qewu infor-mativno podru~je ovog portala uistinu je ogromno, aktuelno i odli~nostruktuirano. Jedna od nedavnih publikacija o najnovijim doga|awima u Ha-{kom tribunalu, objavqena 6. 5. 2009. godine, glasi: “Kada }e se kona~no ha-{ki Moloh1) zagrcnuti?”. Sa inetrnet-portala www.srpska.ru moète dapre|ete na druge tematske izvore www.slobodan-memoria.narod. ru,www.ko-sovo-metohija.com, www.patriotskifront.com, www.belica-zupa.com i sli~no.

Na sajtu www.srpska.ru, rubrika za pretraìvawe informacija otvarao Vojislavu [e{equ vi{e od 170 ~lanaka. Istakli bismo slede}e najaktu-elnije publikacije: 26. 4. 2009 – “Tiho ubistvo Vojislava [e{eqa”; 11. 2.2009 – “Strategija Rusije na Balkanu”; 31. 1. 2009 – “Tribunal nudi [e{equnagodbu?”; 30. 1. 2009 – “Strahovite pri~e kosovskih Albanaca”; 18. 1. 2009.– “[e{eq se uskoro moè vratiti u Srbiju”; 7. 10. 2008. – “Proces protivVojislava [e{eqa je propao”.

U posledwem od navedenih ~lanaka, ~iji je autor Aleksandar Mezjajev,magistar pravnih nauka, {ef katedre za me|unarodno pravo Akademije zaupravqawe u Kazawu, kaè se: “Neuspeh procesa je apsolutno o~igledan. Tu-ìla{tvo nedeqama nije moglo da na|e nijednog, ~ak ni la`nog svedoka, ipo~elo je da popuwava dane sudskih zasedawa pokazivawem video snimaka[e{eqevih govora. Sa takvim bioskopskim predstavama Tuìla{tvo jeukupno provelo jedan mesec sudskih zasedawa. Tako ne{to nije bilo ~ak nina procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, na kojem su kao “dokaz” tako|eprikazivani propagandni filmovi Bi-Bi-Sija, ali wihovo prikazivawenije trajalo mesecima. Me|utim, kada su u “predmetu” [e{eq zavr{ene ifilmske predstave, sud je po~eo da zakazuje zasedawa ne svake, ve} svake dru-ge nedeqe da bi spasao Tuìla{tvo od o~igledne sramote i odsustva bilokakvih dokaza. To je samo jo{ jednom pokazalo da je sud deo optu`be, budu}ida bi svaki nezavisni sud u takvoj situaciji jednostavno morao da prekineproces”.

Naveli smo samo neke informativne ~iwenice koje iz ruskog ugla od-raàvaju vi|ewe doga|aja u Srbiji. U osnovi, to su objektivni i vaqani ma-terijali profesionalnih stru~waka. Obi~ni qudi, ve}ina gra|ana Rusijiverovatno ima sli~ne poglede. Ipak, bilo bi pogre{no gledati na sve krozruì~aste nao~are. Stvarnost je mnogo surovija.

“Naàlost, dana{wi Internet, idu}i u korak sa ’potro{a~kom’ TV ibulevarskom {tampom, ~esto, umesto istinite, objektivne i korisne in-formacije o Rusiji i svetu, {iri iskqu~ivo skandale, bavi se preparira-wem qudskih poroka, nasla|uje se prirodnim i socijalnim kataklizmama,uz obaveznu krv i `rtve. Kao dodatak sve to cini~no prate trivijalne re-klame zasnovane na vulgarnim instinktima i degradaciji li~nosti. Tomeodoleva deo ruskog segmenta Internet mreè koji se odnosi na patriotskipokret Rusije. ...” pi{e u uvodnoj re~i redakcije Kruga patriotskih resur-sa. www.rossija.info/proekt.

Marina Toman

– 255 –

Predlog da napi{em ~lanak predvi|en za publikaciju u kwizi o dr Vo-jislavu [e{equ, lideru patriotske Srpske radikalne stranke, za mene jedo{ao neo~ekivano i primio sam ga sa ose}awem ogromne zahvalnosti i od-govornosti. Izdawe ovog zbornika radova izraàva ~vrstu orijentaciju ru-kovodstva SRS na zajedni~ke napore ruskih i srpskih patriota za razbija-we informativne blokade o jednom od najpoznatijih Srba, koji je postao po-znat na prelazu iz XX u XXI vek – o lideru Srpske radikalne stranke, Vo-jislavu [e{equ.

Preveo Goran [impraga

– • –

Aleksandar Poletaev je novinar i publicistaNapomena: 1) - u mitologiji drevnih Fenin~ana, Kartagiwana i drugih naroda, bog sunca, va-

tre i rata kome su prino{ene qudske `rtve; 2. - simbol surove sile koja traìqudske `rtve. prev.

Intervju –– Zoran Ostoji}, novinar i politi~ar

[e{eq nije cve}ka• [ta mislite o procesu koji se protiv prof. dr Vojislava [e{eqa vo-

di pred Ha{kim tribunalom?– Nesumwivo da je proces protiv [e{eqa zaista specifi~an. Speci-

fi~an je koliko je i sam [e{eq specifi~an. Isto tako specifi~an je i na-~in na koji je oti{ao. Ne treba zaboraviti da je u Hag oti{ao dobrovoqno.Po mojoj teoriji, oti{ao je po{to je znao {ta se sprema 12. marta 2003. go-dine. Znao je da kako god da se to zavr{i, on moè da bude ̀ rtva i eventual-no da ga ~eka sudbina Harija Osvalda. Odlu~io se na jedan jedini mogu}i ko-rak kako bi sa~uvao porodicu. Sve drugo za wega bi bilo krajwe rizi~no.Nisam pratio su|ewe tako da ne mogu da kaèm kako se ono odvija i u kojojmeri je optu`nica protiv wega dokazana. Kada je u pitawu optu`nica pro-tiv [e{eqa, Tuìla{tvo o~igledno ili nije dovoqno ili je lo{e uradi-lo svoj posao, ili oboje. [ta je ta~no, vide}emo kada se proces okon~a.

• Kako ocewujete ugroàvawe wegovih qudskih prava, ukqu~uju}i i naj-osnovnije procesno pravo na brzo i efikasno su|ewe?

– Nesumwivo da proces dugo traje i da to predstavqa ugroàvawe wego-vih qudskih prava. Iako to o~igledno ide na ra~un nesposobnosti Tuìla-{tva, ne moè se smetnuti s uma ~iwenica da je tome i [e{eq doprineo.On je to u~inio iz nekog razloga, a ja pretpostavqam da je ra~unica ovakva:svaka godina provedena u pritvoru Ha{kog tribunala predstavqa godinukazne i boqa je od godine provedene u zatvoru. Verovatno razmi{qa da di-rektno iz Haga, brzo posle presude, do|e u Beograd. Mislim da je vrlo raci-onalan. [e{eqa poznajem 20 godina i o wemu mogu da kaèm sva{ta, ali danema prirodnu inteligenciju to ne bih mogao da kaèm. S druge strane, du-ìna procesa [e{equ daje materijal da se poziva na kr{ewe i ugroàva-we qudskih prava, itd. Dug proces, da ponovim, jeste ugroàvawe qudskihprava.


– 256 –

Me|utim, imam i jedno specifi~no mi{qewe o qudskim pravima zlo-~inaca. Ne kaèm da je [e{eq zlo~inac. On je optuèn za zlo~ine. Bi}eto ako bude osu|en. Generalno, zlo~inci imaju pravo ne samo na fer su|ewe,ve} i pravo na kaznu da se ne bi suo~ili sa svojom save{}u. Pravo zlo~ina-ca na kaznu i smisao postojawa moè da razume samo neko ko je vernik, re-cimo Biqana Plav{i}. Ovo govorim na~elno, jer jo{ uvek nema presude,nije utvr|eno da li je [e{eq zlo~inac.

• [e{eq se u Hagu brani, on ne diktira uslove su|ewa i na koji na~inonda moè da uti~e na duìnu procesa?

– Traì da mu se sav materijal dostavi na }irilici i na papiru, pi{ekilometarske podneske i sli~no.

• Prema Statutu Tribunala, on na to ima prava. Nije on napisao Statut.– Ne kaèm da nema prava. Samo isti~em da je dosta toga u~inio da pro-

ces duè traje. Da sam ja na wegovom mestu, ja bih to isto radio.• [e{equ se konstantno kr{e qudska prava. Porodica jedno vreme ni-

je mogla da ga pose}uje, ukinuta mu je privilegovana komunikacija sa timomkoji pomaè wegovu odbranu.

– To bi zna~ilo da je [e{eq pod nekim specijalnim tretmanom. Uve-ren sam da su mu restrikcije i ograni~ewa pripali po nekim pravilima ida nisu li~no usmereni protiv wega. Verujem da je kr{io pravila koja sustroga, mo`da nepravedna ali vaè, kako za [e{eqa tako i za sve ostale. Sdruge strane, ne iskqu~ujem da je wegovo pona{awe dovelo neke slu`beni-ke Tribunala u poziciju da budu li~ni prema [e{equ. Naprosto, ni on pre-ma wima nije bio cve}ka. Qudi su qudi. Dozvoqavam da su neki postali li~-ni prema [e{equ. S tom razlikom {to je on pritvorenik, a oni su ti kojipi{u i sprovode pravila. Koliko ima jednoga a koliko drugoga, ne znam.

• Ha{ki tribunal sprovodi politiku dvostrukih ar{ina kada su u pi-tawu Srbi. Najvi{e optu`nica je podignuto protiv Srba. Dok se Srbimaizri~u drakonske kazne, Ramu{ Haradinaj, Naser Ori} i drugi pu{taju sena slobodu.

– To moè da se obrazlaè na dva na~ina. îtaocima ostavqam da iza-beru koji ho}e. Prvi razlog bi bio da su Srbi po~inili najvi{e zlo~ina, adrugi da je Srbija, za razliku od Hrvatske i Bosne i Hercegovine, mnogo ka-snije po~ela da sara|uje sa Tribunalom. Kasnije od ostalih dràva Tribu-nalu je po~ela da dostavqa dokaze o zlo~inima po~iwenim nad Srbima. Zato vreme druge dràve dostavqale su dokumenta o zlo~inima koje su u~ini-li Srbi.

• Tim koji pomaè odbranu prof. dr [e{eqa, kao i pravni savetnicii advokati ostalih optuènih gra|ana Srbije pred Ha{kim tribunalom,suo~eni su sa istim problemom. Dràva izlazi u susret zahtevima Tuìla-{tva, a zahteve odbrane zanemaruje kao da nije re~ o gra|anima Srbije ~ijaje prava du`na, po Ustavu, da {titi. Uostalom, to ~ine jedna Hrvatska i Bo-sna i Hercegovina, ali ne i Srbija. Kako to obja{wavate?

– Iako nemam uvida u to koliku pomo} imaju ha{ki optuènici, nisamba{ siguran da je ta~na va{a konstatacija. Setimo se da je za vreme Ko{tu-

Marina Toman

– 257 –

ni~ine dve vlade bilo i dobrovoqnih predaja, pla}awa, uzdizawa u herojeonih koji odlaze. Hrvatska je ranije po~ela da sara|uje sa Tribunalom, pa jei samim tim ta pomo} ve}a. Tribunal je napravio stra{nu gre{ku {to je do-zvolio dràvama da stanu iza zlo~inaca. Onog trenutka kada je, na primer,Tribunal dozvolio Hrvatskoj da, uslovno re~eno, stane iza onih koji su osu-|eni za zlo~ine, onemogu}ena je wegova osnovna funkcija – suo~avawe dru-{tava u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini sa zlo~inima po~iwenimu wihovo ime. Kada je dràva po~ela zlo~ince da tretira kao heroje, dove-deno je u pitawe suo~avawe sa pro{lo{}u. Upravo zbog toga moram da is-taknem stav LDP-a. Samo dru{tvo koje je u stawu prvo da osudi zlo~ine uime tog dru{tva, dobija moralno pravo da proziva druge za zlo~ine po~iwe-ne protiv wenog naroda. Srbija mora da se suo~i i prizna da je u Srebreni-ci po~iwen genocid. To je pravna ~iwenica. Ona stoji u presudama. Tek ka-da priznamo da je tamo po~iwen stra{an zlo~in, onda dobijamo pravo da ka-èmo: “A sad od vas, bra}o Hrvati, Bo{waci, traìmo da osudite zlo~inekoje su va{i po~inili nad Srbima”.

• Govorimo o optuènima. Niko nije kriv dok se ne dokaè suprotno.– Ja sam govorio o zlo~incima, o onima koji su ve} osu|eni.• Postoje indicije da Tribunal u saradwi sa vla{}u u Beogradu, u stva-

ri, poku{ava ve{ta~ki da zadrì Vojislava [e{eqa u Hagu, samo da se nebi vratio u Srbiju. Kako to komentari{ete?

– Povratak [e{eqa u Srbiju nekome moè i da smeta i ne smeta. Narad Ha{kog tribunala ne moè tako da se uti~e. Kada bi pojednostavilistvari, to bi izgledalo ovako: [e{eqev povratak u Srbiju nekome smeta isud ga drì bez dokaza, ili, [e{eqev povratak nikome ne smeta i sud ga pu-{ta iako ima dokaze protiv wega. To nije realno. Ta pri~a sluì u unutra-{woj politi~koj borbi. Kao {to na{ ministar Jeremi} i predsednik Ta-di} pri~aju o pritiscima na Me|unarodni sud pravde u Hagu kada je u pita-wu tu`ba za Kosovo. Luda~ki je re}i da taj sud moè da bude pod pritiskom,jer to moè da bude kontraproduktivno. Kod sudija, ako ~uju da neka dràvatvrdi da su oni korumpirani itd, moè da se stvori animozitet prema tojdràvi.

To pre ima veze sa qudima koji rade u Tuìla{tvu, jer su i oni qudi.@eqa da se neko osudi, ako ne postoje dokazi, moè da se pojavi kod Tuì-la{tava a ne kod sudija. Ne sumwam u nepristrasnost suda. S tim {to i ta-mo postoje vi{e i mawe sposobne sudije, ali ne pokvarene i podmitqive. Sdruge strane, nijedno tuìla{tvo ne èli da doìvi bruku, jer to moè dauti~e i na wihove budu}e karijere. Govorim o slu~aju kada Tuìla{tvo po-ku{ava da izgura osudu iako za to nema dokaze. Ali ne sudi Tuìla{tvo, ve}sud.

Ne znam kakva je situacija u predmetu Vojislava [e{eqa. Ne znam ko-liko je Tuìla{tvo uspelo da dokaè optu`nicu. Nejasna mi je bila optu-`nica. Kako sam razumeo, èleli su da mu daju sli~nu ulogu koju je imao Ge-bels, odnosno onaj ko nije ubijao, nije nare|ivao, ali je vr{io propagandu.[e{eqeva odbrana govori da je to verbalni delikt, ali to nije verbalni


– 258 –

delikt. Jer propaganda koja je dovodila do zlo~ina ne moè da bude verbal-ni delikt. Moèmo da uzmemo primer onog novinara u Ruandi koji je osu|enzato {to je dokazana veza izme|u govora i neposrednih zlo~ina.

• Da, ali ta dva slu~aja nikako ne mogu da se uporede. âk je i FlorensArtman napravila razliku izme|u doga|aja na prostoru biv{e SFRJ i Ru-ande. [e{eq nikada nije pozivao na ubistva.

Nisam pravnik, ja sam ekonomista. Zaista nisam pratio su|ewe i neznam detaqe. Znam da u medijskom smislu [e{eq dobija, ali ne znam da lise u pravnom smislu dobro brani ili radi na svoju {tetu. Vide}emo na kra-ju. Na primeru [qivan~anina vidi se kakvi su zaokreti mogu}i.

– • –

Zoran Ostoji} je poslanik Liberalno-demokratske partije u Narodnoj skup-{tini Republike Srbije. Bio je generalni direktor Televizije Studio B. Jedan jeod osniva~a i direktor produkcijske grupe “Mreà”.

Marija M. Zari}, novinar

Tajni motivi ha{ke optu`niceHa{ki tribunal i wegovo tuìla{tvo, povla~e}i poteze kroz ovu na-

karadnu pravnu instituciju, unose apsolutnu konfuziju u krivi~no pravo.Princip su|ewu dr Vojislavu [e{equ, koji demonstrira Tribunal, mogaobi da doprinese Lombrozovoj teoriji o ro|enom zlo~incu, jer proklamuje daneko moè biti zlo~inac, bez dokaza o po~iwenom zlodelu. Prethodna, tri puta mewana optu`nica iz 2003. godine protiv lidera srp-skih radikala, prakti~no je tokom procesa potpuno oborena. Druga, nedav-no podignuta, za nepo{tovawe suda, u najmawu roku nema nikakvu teìnu,osim {to je odràva jedan jedini ciq – da se [e{eq {to duè zadrì uTribunalu. S obzirom da sudije, ipak, moraju da se drè slova zakona, Tuì-la{tvo, da bi dokazalo da je [e{eq “po svaku cenu” kriv, mora}e, ~ini se,da izvu~e jo{ jednog zeca iz rukava.Kako bi izbeglo blam da izgubi jo{ jednu trku sa [e{eqem, Tuìla{tvobi moglo da pribegne jednom od dva scenarija – jo{ jedan novi proces ilipak “nesretna” sudbina Slobodana Milo{evi}a. Sumwe u mogu}nost ispu-wewa oba ishoda, po svemu sude}i, mogle bi da budu opravdane. Pre nepunih godinu dana, tokom redovne lekarske kontrole, koju okrivqe-ni u [eveningenu po pravilu obavqaju periodi~no, lideru radikala je sa-op{teno da mu je uve}ana jetru, zbog ~ega su mu rezultati bilirubina i osta-le analize krvi izvan granica normale. Poznat po dobrom zdravqu, sem po-vremenih napada astme, evidentno je da se tokom boravka u [eveningenu,[e{eqevo zdravqe pogor{ava.

Preko Interneta mogla je da se vidi, za razliku od verzije su|ewa kojaje skra}ena tokom kasnijeg emitovawa na RTS-u, rasprava o [e{eqevomzdravqu, {to upravo ukazuje da je i sam sud upoznat, zainteresovan i mo`da~ak i zabrinut za promene wegovog zdravstvenog stawa. Srpska radikalnastranka, sa druge strane, ve} mesecima unazad upozorava javnost na opasnost

Marina Toman

– 259 –

da bi ishod ovog Ginisovog postupka mogao veoma da “sli~i” na “scenarioMilo{evi}”. Jedan od razloga {to sumwaju na “novi scenario” je {to, kakose ~ini, ni najnovija optu`nica, u stvari ne}e biti “dovoqna” da dr [e{e-qa zadrè jo{ neko vreme – {to daqe od Beograda.

Tim koji pomaè [e{eqevu odbranu, tako|e tvrdi da postoje nagove-{taji da bi lider radikala uskoro mogao da sedne na optuèni~ku klupu iu tre}em procesu. A {ta bi takva, nova optu`nica mogla da sadrì, pitaweje od “milion dolara”, jer kako kaè {ef tima [e{eqeve odbrane ZoranKrasi}, “nesaglediv je celokupan opus i bogatstvo stvarala~kih ideja Tu-ìla{tva i suda, za {ta sve mogu da pokrenu postupak i iskoriste kao izgo-vor za novo su|ewe”. Su{tina je, tvrdi, da [e{eq {to duè ostane u Hagu.

Tre}i proces je u fazi tajne istrage, za navodno zastra{ivawe svedoka,sa kojima, pritom, Vojislav [e{eq uop{te nije upoznat. Ali {ta o~ekiva-ti od suda u kojem je lider radikala prakti~no prvi ~ovek koji je optuènza nepo{tovawe suda, zbog ~ega mu je prekinuto “osnovno” su|ewe.

Po svemu sude}i, odluke o nasilnom zadràvawu [e{eqa u Hagu dono-se doma}i politi~ari, kojima je predsednik SRS trn u oku, uz svesrdnu po-mo} inostranih faktora. Stoga je, ~ini se, wihova zajedni~ka odluka jedno-glasna – [e{eq, po svaku cenu, mora da bude sklowen sa politi~ke sceneSrbije.

Ako nema optu`be ni za jedan do sada osmi{qen zlo~in, i tuìlac isud morali bi da ostanu bez posla. To je ujedno jo{ jedan od razloga za{toTuìla{tvo uporno nastavqa da dokazuje [e{eqevu krivicu, i to ne samoza (ne)dela koja mu je tim Kristine Dal ve} pripisao u prvoj optu`nici, ve}i za navodnu opstrukciju procesa. S obzirom da, kako se ~ini, i takva optu-`nica stoji na klimavim nogama, pribegavaju jo{ jednoj taktici – iscrpqi-vawu i satanizaciji optuènog.

Tokom {estogodi{weg pritvora, [e{eq se samostalno branio od triputa promewene ha{ke optu`nice, koja je direktni produkt politike kojase vodi(la) iz Beograda. Ovakve pretumbacije originalne optu`nice Kar-le del Ponte direktan su produkt tuìla~kog tima, koji po diktatu Zapa-da, uz blagoslov iz Beograda, ̀ ele da slude, iscrpe, zbune, preopterete... op-tuènog i da ga navuku na tanak led.

Iz tre}e, izmewene optu`nice protiv vo|e radikala, izbrisani su na-vodni zlo~ini u Vo}inu, Bijeqini i Bosanskom [amcu, ali Tuìla{tvonije odustalo od ispitivawa nijednog od svedoka koje je pozvalo u Hag da do-kaè [e{eqevu krivicu. Zajedni~ka podvala je pre}utno preimenovaweo~evidaca iz tzv. baze zlo~ina u svedoke o zlo~ina~kom pona{awu optuè-nog, o prakti~no pretpostavqenim zlo~inima.

Usled ovakvog stava suda i Tuìla{tva, za koji je sudija Antoneti pri-znao da ne zna za{to je uveden u Pravilnik Tribunala, Vojislav [e{eqbio je, tokom duèg dela procesa, prinu|en da se iscrpquje jer se pripremaoda unakrsno ispituje svedoke, od kojih je Tuìla{tvo moralo da odustanekad je skratilo optu`nicu. Pritom, prividna svrha skra}ivawa optu`nicebila je da se u{tedi na vremenu, kako se na pretresu ne bi izvodio velikibroj dokaza.


– 260 –

Zbog toga su iz we izba~eni delovi, tako da optu`nica, ni wena logi~-na veza, nisu poreme}eni. To je i{lo na ruku Tuìla{tvu jer je prema dosa-da{woj praksi omogu}eno da se isto pona{awe dokazuje kroz vi{e razli~i-tih krivi~nih dela. Sud to toleri{e jer se time sti~e privid zlo~ina~kogudruèwa i krivi~nog dela pojedinca.

Prvobitna [e{eqeva optu`nica, skra}ena je 8. novembra 2006. godine,sa 14 ta~aka na samo devet. Tada su otpale i lokacije zapadne Slavonije, Bo-sanskog [amca, Bijeqine i Br~kog i zato je prakti~no bilo nemogu}e izvo-diti dokaze oko tih gradova. Nije trebalo da svedoci sa tih lokacija (a tosu ipak ~inili) govore da li postoje `rtve, ve} samo da se izjasne o dosled-nom obrascu pona{awa optuènog. U o~ima sudija ti navodni zlo~ini, natim mestima, u stvari, uop{te nisu dokazivani, ve} je sud, prakti~no, u star-tu pretpostavio da ti zlo~ini postoje.

Ukoliko zanemarimo da je praksa da se krivica ne utvr|uje, ve} dokazu-je, i prihvatimo da su, sude}i prema ranijim presudama Tribunala, ti zlo-~ini nesporno postojali, ostaje jo{ jedan problem sa kojim se Tuìla{tvosuo~ava: u presu|enim predmetima, na spornim lokacijama, do sada se nigdene pomiwe [e{eq! Zato je Tuìla{tvo tokom procesa onemo}alo, nasto-je}i da prikaè da je upravo [e{eq taj koji je odgovoran, prakti~no, za po-na{awe svih pripadnika svih srpskih snaga koje su delovale tokom rata. Re-zultat nemo}i – vi{e puta mewana optu`nica.

Prvi rez u optu`nici protiv [e{eqa izveden je brisawem tvrdwe oistrebqewima i ubistvima “mnogih hrvatskih, muslimanskih i drugih ne-srpskih civila”, ukqu~uju}i ène, decu i starije osobe u hrvatskim selimaVo}in, Hum, Bokane i Kra{kovi}. U tekstu optu`nice ostala je samo “op-{tina Vukovar”. Uz Bosanski [amac i Bijeqinu, precrtani su i navodnizlo~ini u Br~kom. Istim potezom, Del Ponteova je, za sva ova mesta, pre-crtala i optu`be za navodna “istrebqewa” i “ubistva”, “zatvarawe”, “mu~e-wa”, “druga nehumana dela” i “okrutno postupawe”, “deportacije”, “prisil-no preme{tawe”, “bezobzirno razarawe” i “pqa~ku javne ili privatne imo-vine”.

Iza ovih op{tih formulacija bili su opisani doga|aji, iz novembra1991, u zapadnoj Slavoniji, gde su, navodno podstaknuti govorima svog vo|e,“{e{eqevci” po~eli da pale hrvatske ku}e i ubijaju civile, sve dok se 13.decembra te godine nisu povukli sa tog podru~ja. Slede}a na spisku zlo~i-na stradala je 23. ta~ka optu`nice, koja opisuje navodni napad [e{eqevihdobrovoqaca, u aprilu 1992, na Bosanski [amac i preuzimawe wegove kon-trole i okolnih sela:

“Nakon preuzimawa vlasti, stotine nesrba je rutinski zato~avano, pre-mla}ivano i mu~eno u glavnoj policijskog zgradi (SUP), zgradi TO, u zgra-di osnovne i sredwe {kole, kao i u skladi{tu poqoprivredne zadruge u Cr-kvini, jugozapadno od grada Bosanskog [amca, a desetine ih je ubijeno. Da-na 7. maja 1992, ili pribli`no tog datuma, dvojica vo|a jedne jedinice ’{e-{eqevaca’ ubili su iz vatrenog oru`ja 18 mu{karaca i mladi}a u skladi-{tu poqoprivredne zadruge u Crkvini.”

Marina Toman

– 261 –

Pre nego {to je izbrisana iz optu`nice, wena 25. ta~ka je ovako izgle-dala: “U martu 1992. godine, Vojislav [e{eq je posetio ~lanove Srpske ra-dikalne stranke u gradu Bijeqini kako bi razradili plan o zauzimawu op-{tine Bijeqina od strane Srba i kampawu progona nesrba koja }e usledi-ti. Dana 31. marta 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane’{e{eqevci’, napale su grad Bijeqinu i sela u op{tini Bijeqina i preu-zele kontrolu nad wima. Tokom zauzimawa grada Bijeqina, srpske snage,ukqu~uju}i dobrovoqce zvane ’{e{eqevci’, pogubile su {est civila. Na-kon preuzimawa vlasti, nesrbi su redovno zato~avani, premla}ivani, sek-sualno zlostavqani, mu~eni i ubijani. U periodu od aprila 1992. do septem-bra 1993, u zgradi SUP u gradu Bijeqini i u logoru Batkovi} nadomak Bi-jeqine, bilo je zato~eno stotine nesrba. Skoro stotinu zato~enika je umr-lo usled zlostavqawa i ne~ove~nih uslova u logoru Batkovi}”.

Pored celih ta~aka optu`nice, stradali su i samo neki wihovi delo-vi, pa je tako, iz ta~ke 27, u kojoj su opisani navodni zlo~ini u Nevesiwu,ispala optu`ba o zarobqavawu 20 muslimana iz Lakta, koji su zato~eni uodmarali{tu na Bora~kom jezeru, a potom wih 19 ubijeno na planini Bora-{nici. Skra}ivawe optu`nice izbrisalo je iz we i navodna mesta gde su`rtve zatvarane i mu~ene. Iz spiska o{te}enih objekata u ovom mestu is-pale su katoli~ka crkva i pet uni{tenih yamija, zatim dve u selu Jawa i ~e-tiri u drugim selima. Izbrisane su i desetine uni{tenih domova i kato-li~ka crkva u Vo}inu, i stotine domova i jedna yamija u Bosanskom [amcu.Skriveni ciq igrarije sa mewawem glavne optu`nice bio je da se [e{eqdo iznemoglosti priprema za raspravu o bazi zlo~ina, iako je u su{tiniprocesa veoma velika razlika da li optuèni sprema odbranu od zlo~ina~-kog udruìvawa ili protiv baze zlo~ina. Tim Kristin Dal je tada zapravove{to pripremio zamku. @eleli su da, po{to izbace sve ove lokacije iz op-tu`nice, kada [e{eq kasnije saslu{a wihove svedoke, zapravo oslabi svo-ju odbranu, jer bi na toj “klackalici” – od ~ega se zaista brani (zlo~ina~koudruìvawe ili baza zlo~ina) – u stvari neadekvatno saslu{ao svedoka, naosnovu ~ega bi Tuìla{tvo kasnije, pred kraj su|ewa, ponovo vratilo teta~ke u optu`nicu.

S obzirom da je ishod ovog prvog procesa, ispostavilo se, veoma neizve-stan, Tuìla{tvo je pred sam fini{, tek po{to se [e{eq izjasnio da neèli da iskoristi pravo da iznese sopstvenu odbranu (ne bi li “skratio”maratonski proces), brè-boqe podiglo novu optu`nicu.

Tribunal je, stoga, krajem januara ove godine, optuìo [e{eqa za ne-po{tovawe suda jer je navodno, u jednoj od svojih kwiga (~iji naziv uìvajednu od mnogih za{tita Tribunala) objavqenoj u novembru 2007, obeloda-nio identitet za{ti}enih svedoka u “glavnom” procesu. Optu`ba tvrdi daje lider radikala namerno objavio informacije na osnovu kojih lako moèda se utvrdi identitet trojice svedoka, kojima je prethodno sudsko ve}eTribunala dodelilo pseudonim i odredilo za{titne mere kao {to su sa-krivawe lika i izmena glasa.

Prema optu`nici, [e{eq je objavio wihove profesije, imena ~lano-va porodica i druge podatke, pa i delove wihovih izjava datih Ha{kom tu-


– 262 –

ìla{tvu, ~ime je, pi{e, “voqno i hotimi~no” ometao sprovo|ewe pravde.Dr [e{eq, kome je za ovo “delo” zapre}ena kazna do sedam godina zatvoraili 100.000 evra (ili obe) se, naravno, izjasnio da nije kriv.

îni se, pritom, da nova optu`nica u stvari predstavqa istinu u is-krivqenom ogledalu. U spornoj kwizi objavqeni su iskqu~ivo oni podne-sci koji su ve} upu}eni sudu. Stoga, najboqu ocenu posledwe nakaradne tu-`be, nedavno je izneo prof. dr Kosta âvo{ki. Akademik je ukazao da, po-{to su predmet optu`be prigovori i podnesci koje je [e{eq ve} upu}ivaosudu, odnosno dokumenta koja ujedno predstavqaju i na~in na koji se on bra-ni pred Tribunalom, to dakle zna~i, da se u ovom, novom procesu u stvari ne-}e suditi [e{eqevom nepo{tovawu suda, ve} wegovoj odbrani.

Ali pred Tribunalom, ~ini se, moè sve. Stoga su, evidentno, faktorikoji upravqaju tom nelegalnom institucijom ekspresno prolongiraliosnovni proces do daqweg, kako bi Tuìla{tvo dobilo vremene da uradi“ne{to” povodom ove druge optu`nice. I dok sud omogu}ava optu`bi da ku-pi vreme, i vreba priliku za novu “kupovinu”, [e{eq sa druge strane, {e-stu godinu nikako da dobije direktan odgovor – {ta je sa wegovim pravom nabrzo i efikasno su|ewe.

Pomo} Tribunalu, sa druge strane, svesrdno pruàju zlonamerni ovda-{wi mediji, koji su evidentno upla{eni i svesni snage i ugleda koji [e-{eq uìva u Srbiji. Pogotovo {to je wegova popularnost vi{estruko po-rasla otkako se upustio u nesebi~nu borbu, u okviru koje koristi svaki tre-nutak, da javnom re~ju, pred sudom i kamerama, ukaè na istinu o ratovimadevedesetih i nameri Zapada da u potpunosti rasturi Srbiju.Svesno `rtvuju}i sopstvenu slobodu zarad istine, satanizacija lidera ra-dikala dostigla je vrhunac kad su jedinu opozicionu stranku na srpskoj sce-ni prodali upravo sveè potkupqeni qudi iz wenih redova. Ipak, ni takvaizdaja nije slomila [e{eqev duh i osujetila wegov ciq da rasturi Tribu-nal, ve} mu je, naprotiv, poverewe koje su mu posle pu~a u Srpskoj radikal-noj stranci dali gra|ani Srbije, dalo dodatni vetar u le|a i oja~alo wego-vu istrajnost u borbi za “slobodnu” Srbiju.

Stoga su mediji, prikloweni Tribunalu i wegovim pristalicama, nelibe}i se da nastave “satanizaciju” i {irewa laì o navodnim zlo~inima,odlu~ili da naduvaju slu~aj “Hrtkovci”, koji je bio izba~en, pa vra}en u op-tu`nicu. Danas Hrtkovci ̀ utim medijima sluè kao simbol “verbalnog de-likta” koji bi [e{eqa trebalo da predstavi kao zlo~inca koji je, ukolikobi se “do~epao” tribine, sposoban da prostim govorom natera “slu{aoce”da se me|usobno pokoqu. Iza takvih predstava, jasno je, stoji ~ista propa-ganda onih koji su upla{eni od wegovog povratka u Srbiju i ~iwenice da seovaj narod prezasitio ispraznih obe}awa aktuelne vlasti.Politi~ki aspekt ovog su|ewa stoga je nezaobilazan, i svakim danom i no-vom optu`nicom – sve o~igledniji. U Srbiji, dakle, ipak i daqe postojitra~ak otpora pred zapadwa~kom navalom, ali wena posledwa brana u tojborbi je upravo dr Vojislav [e{eq. Radikali stoga poru~uju da je [e{e-qeva sudbina zapravo sudbina Srbije. Stoga, koliko je lider radikala jak uTribunalu – toliko Srbija moè da odoli napadima sa strane.

Marina Toman

– 263 –

Vid iscrpqivawa dr [e{eqa je i prenatrpanost materijalom. ̂ ini seda Tuìla{tvo bez trunke srama kao dokaze koristi svaki paraf koji je ne-ko nekad napisao, a da pritom ta dokumenta nisu propisno ni overena nitipotpisana. Optuèni se tako zatrpava materijalom koji mora da pro~itakako bi se adekvatno pripremio za odbranu, i tek kada uvidi o kakvoj je bu-dala{tini re~, moè da reaguje. ^lanovi [e{eqeve odbrane u polu{alikaù da je u pitawu sistem “natrpaj {to vi{e materijala, vaqda }e neko daumre ~itaju}i”.

Pred zavr{nicu {estogodi{we utakmice, Ha{ko tuìla{tvo, dakle,dovedeno je u vremenski tesnac, onog trenutka otkako je lider srpskih radi-kala odlu~io da ne}e da izvodi dokaze odbrane. Uspani~eni tuìoci, brè-boqe, iznedrili su na~in da kupe vreme, dok prona|u nove “kqu~ne svedoke”ili se, mo`da, na kartu navodnog naru{enog integriteta i nepravi~nostipostupka, “izmigoqe” i poku{aju da iznude ponovqeno su|ewe. Uz ono novo– za nepo{tovawe suda.

I predsedavaju}i sudija @an-Klod Antoneti, o~igledno svestan nepra-vi~nosti postupka, preporu~io je [e{equ da se ̀ ali na odluku wegovog ve-}a. Smatra da bi @albeno ve}e, u tom slu~aju, moralo da odlu~i i da li jeispravno prekidati su|ewe optuènom koji je {est godina u pritvoru, i tosvega nekoliko sati pre kraja izvo|ewa dokaza optu`be, zbog ~ega }e ina~eodluka o suspenziji ovog su|ewa i ostati upam}ena u analima me|unarodnogprava.

Iako je su|ewe prekinuto povodom inicijative Tuìla{tva, koje jejo{ 21. januara tvrdilo da su saradnici optuènog pretili za{ti}enom sve-doku, to ih, naravno, nije spre~ilo da svega dva dana kasnije zatraè od Ve-}a da im dodeli jo{ 23 i po sata kako bi ispitali preostalih 11 svedoka.Smatraju}i nove svedoke “krucijalnim” za postupak, tuìoci Kristin Dali Deril Mandis podsetili su Ve}e da je prethodno neophodno da se doneseodluka da li je bilo navodnog zastra{ivawa tih svedoka, kako bi im se osi-gurala bezbednost i za{titio integritet postupka.

îni se pak da pretwa svedocima i nije ba{ neki razlog za prekid pro-cesa, jer se pred istim tim sudom ve} ukazao sli~an problem u drugim pred-metima, kao {to je bilo u slu~aju “Haradinaj”. Iako je Tuìla{tvo ba{ tuisticalo da je zbog zastra{ivawa svedoka izgubilo slu~aj, nikada nisu za-traìli prekid su|ewa.

Koliko je ovakva odluka neprimerena, nisu mogli da o}ute ~ak ni ~la-novi na{eg Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom, koji suSekretarijatu Tribunala istakli da optuèni ima pravo na odbranu kakobi se su|ewe nesmetano i u razumnom roku privelo kraju. Srbija bi, me|u-tim, morala mnogo odlu~nije da reaguje. Ne samo jer je obavezna da {titisvoje gra|ane, ve} i {to su problemi vezani za razloge prekida su|ewa broj-ni i sumwivi. S ovom ocenom saglasni su i eksperti za me|unarodno pravoi politi~ki analiti~ari, koji su ube|eni da Tribunal ima skriveni ciq dase lider SRS {to duè zadrì u Hagu. Naàlost, dràva na raspolagawuima samo diplomatske mere – pisma, proteste i sli~no.


– 264 –

Tribunal je pritom toliko ve{to prekinuo su|ewe da jo{ nisu najja-sniji razlozi za takvu odluku. Predsednik Ve}a, koji je u ovoj situaciji nad-glasan od strane svojih kolega sudija, Italijanke Flavije Latanci i DancaFrederika Harhofa, prokomentarisao je ovaj presedan {turim obave{te-wem da se su|ewe prekida “do daqeg ili do nove odluke sudija”, zbog “kom-promitovawa integriteta postupka”. Po{to je deo ove sednice bio zatvo-ren za javnost, ostalo je nepoznato postoji li jo{ neka smetwa za nastavakpostupka, da li moè da se otkloni i koliko }e vremena trebati da se po-stupak nastavi. Ovakva odluka, dodu{e, mogla bi i [e{equ da ide u prilogjer mu otvara prostor da zatraì privremeno pu{tawe na slobodu, dok tra-je prekid. Na wegovoj strani su osnovni argumenti da se dobrovoqno predaoi da je dràva, prema Zakonu o saradwi sa Ha{kim tribunalom, obavezna damu da garancije.

Jedan od potencijalnih motiva ove mere mogla bi da bude i prinuda da[e{eq prihvati nametnutog branioca, jer bi Tuìla{tvo u tom slu~ajutakav presedan iskoristilo i protiv Radovana Karayi}a. [e{eq je, ~inise, postao idealan kandidat preko kojeg bi Hag mogao da pruì primer ka-ko da se novope~enom pritvoreniku [eveningena onemogu}i da se pred Tri-bunalom brani sam “u stilu [e{eqa i Milo{evi}a”.

Stoga su, izgleda, i odlu~ili da vrate lidera radikala u startnu pozi-ciju, na kojoj je bio i pre {est godina, obustave mu postupak i, sad skoro si-gurno, ponovo poku{aju da nametnu branioca. [ef radikala se tako, po tre-}i put otkako se dobrovoqno predao Ha{kom sudu 2003, i zapo~eo bitku zasamostalnu odbranu, na{ao pred istom odlukom - da li da se {trajkom gla-|u izbori za svoje ugroèno pravo da brani sam sebe.

Jedan od argumenata Tuìla{tva za{to je [e{equ neophodno namet-nuti branioca jeste i wegova upornost u nazivawu svedoka – la`nim. LiderSRS, ruku na srce, retko da je po{tedeo nekog od tuìo~evih svedoka od ta-kvog prideva, ali je isto tako evidentno i da ih je veliku ve}inu, tokom una-krsnog ispitivawa, saterao u }o{ak.

Od kada je proces kona~no po~eo 7. novembra 2007, sti~e se utisak datim koji je formirala eks-tuìteqka Karla del Ponte nije ba{ najslavni-je pripremio dugo najavqivane “eksperte”. îni se da je optu`nicu mnogolak{e napisati nego dokazati jer ve}ina svedoka, pa ~ak i ̀ rtve, nisu uspe-le da uspostave jasnu vezu izme|u ratnih zlo~ina i [e{eqa. Potvr|uju}ida su zlo~ini po~iweni, ali negiraju}i svoj udeo u tome, jer su dobrovoqciSRS ipak bili pod komandom JNA ili Vojske RS, [e{eq je ~esto koristiosvaki trenutak da Ve}u saop{ti da mu ni vreme u pritvoru ni duga kazna, ustvari ni{ta ne zna~e u odnosu na wegov stvaran ciq – a to je da rasturiTribunal!

Od mnogih detaqa tokom vi{ednevnih ispitivawa, najja~e utiske sa do-sada{weg su|ewa svakako su ostavila svedo~ewa trojice tuìo~evih stru~-waka, kojima je optuèni, ~ini se, lako na{ao “rak-ranu”.

Tako je Entoni Ober{al, od eksperta za govor mr`we pretvoren u fi-zi~ara ~ija se stru~nost, u stvari, zasnivala na “guglovawu”. Drugi ekspert

Marina Toman

– 265 –

– pripadnik belgijske tajne slu`be, Rej Tjunens (stru~wak za vojna pitawa)imao je pak ozbiqnih problema da napravi razliku izme|u pi{toqa i pu-{ke. Iv Tomi}, francuski ekspert za ideologiju Srbije u 19. i 20. veku, ne-slavno je zavr{io svoje svedo~ewe kada ga je optuèni, mic po mic, tolikozbunio da vi{e nije znao da objasni razliku u pojmovima “ultranacionali-sti~ki” i “ekstremni”. Kada je apsolutno srozao magistarsko zvawe Tomi-}a, [e{eq se ~ak i poàlio Ve}u {to mu nisu doveli bar nekog akademi-ka, ve} “jedva asistenta”.

Ono protiv ~ega se optuèni tokom dosada{weg procesa najvi{e bo-rio je da Ve}e kao dokaz ne prihvati svedo~ewa koja su ranije data pisanoili kroz transkripte drugih povezanih predmeta u Tribunalu. [e{eq, ko-ji svedoke po pravilu 92bis naziva “mumijama” koje, kako kaè, sve potvr|u-ju, a da ne znaju ni {ta pi{e u wihovim izjavama, od po~etka odbija unakr-sno da ispituje.

– Odustajem od izvo|ewa dokaza jer mi Tribunal nadzire sve kontaktesa pravnim savetnicima, a Sekretarijat odbija finansijsku pomo} za odbra-nu na koju prema Pravilniku imam pravo. Gospodo sudije, ovaj je proces dav-no izgubio svoj integritet zbog onolikog defilea la`nih svedoka optu`be.Ni{ta iz optu`nice Tuìla{tvo do danas nije dokazalo – uzvikivao je [e-{eq, reaguju}i na odluku da se proces suspenduje, optuìv{i SAD, NATOi EU da poku{avaju da “onemogu}e” okon~awe procesa na “prirodan i prav-ni na~in” i da }e mu, u tu svrhu, pripisati i da je “ubio Yona Kenedija ilibacio atomsku bombu na Hiro{imu”.

– • –

Marija M. Zari} je bila dugogodi{wi izve{ta~ o procesima pred Ha{kimtribunalom. Radila je za dnevne listove “Ve~erwe novosti”, “Glas javnosti” i “Ku-rir”, i nedeqnike “Revija 92” i “Svedok”.

Dragoqub Toma{evi}, advokat

êkamo [e{eqev skori povratak u SrbijuVojislav [e{eq je znao da }e protiv wega podi}i ha{ku optu`nicu i

nije èleo da zbog toga ima posledica ni Srbija ni Srpska radikalnastranka, i prihvatio je da ode u Ha{ki tribunal, da razbije te teorije zave-re protiv Srbije, Srba i wega. Wima, kako dosovskoj vladi tako i Ha{komtribunalu, je i bio ciq da elimini{u [e{eqa iz Srbije upravo zbog toga{to bi, i stranka koju vodi i on kao pojedinac, imali veliki uticaj, pogo-tovo kada su u pitawu predsedni~ki izbori. Taj nacionalni korpus koji sepravi i koji se brani u Hagu je trebalo na takav na~in oslabiti. Zato postu-pak protiv Vojislava [e{eqa u Hagu traje toliko dugo, sa jedinim ciqemda ga {to duè drè tamo, da se ne bi vratio u na{u zemqu i da vi{e ne bipoliti~ki delovao.

[e{eq je ugledni profesor prava, profesionalni politi~ar koji od-li~no zna {ta je politi~ki i dru{tveni sistem i ima direktan uticaj nastawe politi~ke scene u Srbiji i potpuno je jasno da on kao takav treba dabude eliminisan. Najgore je {to se jednim takvim postupkom naru{ava [e-


– 266 –

{eqevo zdravqe, ta vrsta integriteta koja je opasna za ìvot, to jest fi-zi~ka likvidacija. Bez obzira {to je izdrào sva ta isku{ewa trebalo binastaviti sa borbom i apelom na taj pravni auditorijum da se {to pre okon-~a postupak protiv [e{eqa i on pusti na slobodu.

Me|unarodna pravni~ka javnost, i ona koja je dosledna po pitawu wego-ve odbrane, treba da se zaloì za {to brè wegovo osloba|awe iz ha{kogzatvora.

Proces protiv [e{eqa u Hagu je nesumwivo politi~ke prirode, sa ci-qem da se jedan po jedan politi~ar iz Srbije elimini{e, i to oni politi-~ari koji rade za interese Srbije i srpskog naroda. Zapad èli da kreirapoliti~ku scenu Srbije i stvara ono {to wima odgovara, da se Srbija pod-vede pod wihove skute i da Srbi ne stanuju vi{e u svojoj zemqi, u Srbiji. Za-pad bi bio najsre}niji kada bi u Srbiji ostalo 10 odsto Srba, i to onih pi-tomih koji }e ih slu{ati, a drugi Srbi da se rasele i elimini{u. Zapadu iHa{kom tribunalu je ciq da [e{equ onemogu}e da se bavi politikom, kaoi da iznosi svoje stavove. âk i da [e{eq nema ve}insku podr{ku u Srbi-ji, wima je bitno da ne dozvole da politi~ki deluje jedan takav lider kao{to je on. Bez razli~itih mi{qewa i razli~itih politi~kih stranaka, ne-ma ni politi~kog ìvota. Ako smo se opredelili za nekakav parlamentar-ni ìvot, onda mora da bude svima dozvoqeno da se bave politikom, a ne sa-mo onima koji su poslu{ni.

Nadajmo se da }e profesor dr Vojislav [e{eq uspeti da se izbori sasvim neda}ama i da pobedi na kraju iako je ve} pobednik. Rasturio je ha{kuoptu`nicu i jednog po jednog svedoka optu`be. êkamo wegov skori povra-tak u Srbiju.

– • –

Advokat Dragoqub Toma{evi} bio je ~lan tima pravnih savetnika SlobodanaMilo{evi}a u procesu pred Ha{kim tribualom.

Nenad Vukasovi}, advokat

Optu`nica pokidana u parampar~adProces koji se u Ha{kom tribunalu vodi protiv profesora dr Vojisla-

va [e{eqa otvara nekoliko pravnih i politi~kih pitawa. Prvo, protiv[e{eqa se vodi nelegalan sudski proces. S druge strane, optu`nica pro-tiv [e{eqa je navodno pisana po nalogu tada{we vlade DOS-a. Karla delPonte je u svojoj kwizi napisala da je pokojni premijer Zoran \in|i} tra-ìo da [e{eqa vodi u Hag.

To je prvi postulat po~etka politi~kog obra~una sa [e{eqem. O~i-gledno da dr Vojislav [e{eq, sa svojim postoje}im radikalnim i nacio-nalnim stavom, nije odgovarao novoj proevropskoj garnituri, kojoj pripada-ju qudi koji su zapadnim parama do{li na vlast. Sasvim sigurno oktobar-ska revolucija 2000. godine ne bi se ni dogodila da nije bilo novca iz ino-stranstva i podr{ke raznih stranih slu`bi. Sve je ura|eno u nameri da seskine s vlasti predsednik Slobodan Milo{evi}. Milo{evi}a su uhapsilii poslali u Hag, a onda su odlu~ili i da [e{eqa optuè u Hagu. Nije im od-

Marina Toman

– 267 –

govarao sa svojim nacionalnim i radikalnim stavom u pristupu politici.Me|utim, [e{eq se sam javio i oti{ao u Hag. Oti{ao je da bi dokazao danije kriv ni po jednoj optu`bi. Interesantno da je Tuìla{tvo tek name-ravalo da optu`nicu napi{e.

Optu`nica protiv [e{eqa je podignuta ~isto iz politi~kih motiva.Nisu im odgovarali wegovi stavovi, iako jedno slobodno dru{tvo moè daima vi{e segmenata i linija razmi{qawa. Ne moèmo svi da mislimo kaoAmerika, kao {to misli Zapad.

Postavqa se pitawe i pravne linije. Vidimo da {est godina Tuìla-{tvo dostavqa neke nove navodne dokaze.

Pitam ih prosto narodnim jezikom: “Pa, pobogu qudi, dokle }ete?”Neka se ve} jednom dogovore. Ako smatraju da je [e{eq kriv, neka daju

dokaze i da on na te wihove dokaze odgovori kako zna i ume. Ako nemaju do-kaze, za{to ga drè u zatvoru {est godina? To su prve i osnovne stvari. Ha-{ki tribunal nema pravo nikoga da kiwi, a ovo {to se de{ava sa Vojisla-vom [e{eqem prerasta u jedno kiwewe i u jednu pravosudnu osvetu. [e{eq{est godina vodi bitku i svaki put se suo~ava sa nekim novim stavovima Tu-ìla{tva i nekim novim dokazima. Onda je i normalno {to toliko trajeproces. Tako moè u nedogled, sve do wegove smrti. Stalno ga drè na optu-èni~koj klupi i izvode nove dokaze.

Ima li kraja toj ha{koj optu`nici? Ima li kraja dokazima koje je Tuìla{tvo spremno da prezentira jav-

nosti?Iako se [e{eq nalazi u nemilu i nedragu, u ha{kom kazamatu on se

sjajno brani. Nije advokat po struci, ali je sjajan pravnik i univerzitetskiprofesor. Pokazao je da je sposoban sam da se brani. Pokidao je optu`nicuu parampar~ad. U po~etku procesa, sudsko ve}e i Tuìla{tvo nisu na pra-vi na~in shvatili koliko se [e{eq dobro pripremio za su|ewe. Sve su toolako prihvatili. Vojislav [e{eq je tokom sudskog procesa, sudije i tu-ìoce spustio na zemqu i pokazao da neki od wih ne odgovaraju toj funkci-ji, ni visini zadatka. Do sada nezabeleèno u sudskoj praksi, za svakog sve-doka dolazi novi zamenik tuìoca. Mewaju se kao trka~i u maratonu. Kadase jedan umori, uska~e drugi. Jedino Vojislav [e{eq, od samog starta, tr~isam ka svome ciqu. [e{eq je izneo svoje argumente u onom prvom i glavnomsu|ewu. Optu`nica protiv wega jednostavno je propala i pretvorila se upra{inu. Vojislav [e{eq ju je razbio u parampar~ad. U me|uvremenu seTribunal trudi da na|e neki lepak da zalepi sve svoje gluposti i tu optu-`nicu. [e{eq je Tuìla{tvu potapao jednog po jednog svedoka i sada Tri-bunalu treba vremena da se prepakuje i odlu~i {ta da radi sa wim.

Ha{ki tribunal je u ogromnom problemu, jer znaju i da politi~ka sce-na Srbije povratkom [e{eqa dobija jedan kvalitet, dobija jednu snagu, do-bija ono {to oni ne èle da ovoj Srbiji daju, a to je nacionalnu odrednicui borbu za o~uvawe nacionalnog bi}a. Bez obzira da li se slaèmo ili nesa Vojislavom [e{eqem, to je ~iwenica.


– 268 –

Povratak Vojislava [e{eqa u Srbiju doneo bi novu injekciju, noviadrenalin i nadu ovim izgubqenim du{ama koje su izgubile svoj identitet.Ide se ka tome da u Srbiji za nekoliko godina bude ru`no, ako ne ka`wivo,re}i: “Ja sam Srbin”. Ho}e da svi gra|ani govore u Srbiji da su Evropqanii gra|ani sveta. Ja sam, isto kao i [e{eq, Srbin, i Srbija je moja zemqa.Znaju da bi povratkom [e{eqa politi~ka scena Srbije bila daleko druga-~ija i Srpska radikalna stranka, ~iji je on predsednik, bi mnogo dobila we-govim povratkom. Bitna je celina politi~ke scene u Srbiji, a povratkom[e{eqa politi~ka scena Srbije bi dobila jednu vrlo va`nu nacionalnukonotaciju.

Vojislav [e{eq ho}e da povrati u svakom srpskom ~oveku srpsko bi}ekoje }e s ponosom mo}i da kaè da je pripadnik jednog siroma{nog, malog,ali ponosnog naroda, koji ne}e da savija ki~mu pred bilo kakvom Evropom,koji ho}e da bude partner i sa Evropom i sa svetom, ali koji ne}e da bude wi-hov rob.

Odbrana Vojislava [e{eqa je i odbrana interesa Srbije.

– • –

Advokat Nenad Vukasovi} poznat je kao branilac Zvezdana Jovanovi}, a osu|e-nog za ubistvo Zorana \in|i}a. Godine 2006. izabran je za predsednika Socijalde-mokratije.

Vjekoslav Radovi}, novinar

Hag –– srpski Had Mo`da su maja 1993. godine, kad je Savet bezbednosti UN osnovao Me-

|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju, namere {ire me|unarodne za-jednice bile zaista iskrene u èqi da se zaustavi krvoproli}e i pomahni-tali zlo~ini na Balkanu. Tome u prilog govori i ~iwenica da su ideju, po-red ve}ine zemaqa sveta, podràle i Rusija i Kina, pa i krwa Jugoslavija(Srbija i Crna Gora), mada je u to vreme bila ekskomunicirana iz UN.

Ali, kao {to je i put u pakao ~esto poplo~an dobrim namerama, danas,{esnaest godina kasnije, belodano je jasno da }e Tribunal u istoriji, kojune budu pisali weni dana{wi akteri, biti ubeleèn kao crna mrqa me|u-narodne pravde, ako tako ne{to uop{te postoji kao kategorija. Jasno je ta-ko|e da su zapadne sile izmanipulisale svetku javnost i iskoristile sudkao sredstvo politi~kog pritiska, pre svega na Srbe i Srbiju.

Dovoqno je samo uporediti brojnost pojedinih naroda na teritorijibiv{e Jugoslavije, broj `rtava svake pojedine etni~ke grupe sa brojem op-tuènih i osu|enih za ratne zlo~ine da bi se uo~ila {okantna dispropor-cija koja jasno ukazuje da sa Tribunalom od samog po~etka ne{to nije u redu.

Ta~nije, da to i nije sud pravde, nego instrument politi~kog pritiskazapadnih sila koje, svaquju}i gotovo svu krivicu za krvava de{avawa naBalkanu na Srbe, zapravo èle da zakamufliraju sopstvenu krivicu za raz-bijawe Jugoslavije i sve {ta je posle toga usledilo, ukqu~uju}i i NATObombardovawe.

Marina Toman

– 269 –

Dovoqno je samo pogledati statistiku: od 161 lica optuènih od Tri-bunala za ratne zlo~ine, vi{e od stotine su Srbi, 31 Hrvat, 14 muslimana(Bo{waka), sedam Albanaca i dva Makedonca. Nesrazmera je toliko ogrom-na da se s pravom postavqa pitawe – ko je onda poubijao desetine hiqada Sr-ba u pro{lom ratu? S obzirom da, prema Tribunalu, niko nije kriv za te ̀ r-tve, izuzimaju}i one poginule u borbi, ispada da su se poubijali sami!?

Najdrasti~niji je primer Srebrenice, gde su imenom i prezimenom evi-dentirane 3.263 srpske `rtve, stradale od kame Nasera Ori}a i wegovihbandi. Pa ipak, Tribunal je, ne trepnuv{i okom, oslobodio Ori}a zbog “ne-dostatka dokaza”. Ista formulacija kori{}ena je i u obrazloèwu za oslo-ba|aju}u presudu Ramu{u Haradinaju. Pri tom, niko nije postavio pitawekako to da je u pretprocesnoj fazi na misteriozan na~in stradalo osam po-tencijalnih svedoka protiv krvnika iz Glo|ana.

Slu~aj Fatmira Qimaja otkriva i drugu dimenziju ha{kih delilacapravde. Sude}i po nedavno objavqenim transkriptima, oni nisu samo pri-strasni, nego i – potkupqivi. Iz Qimajevih presretnutih razgovora ispa-da, naime, da je on bukvalno kupio slobodu za dva miliona dolara. Danas,“oprane biografije”, prima zapadne zvani~nike u Pri{tini, u svojstvu gra-dona~elnika i rukuje se, krvavih ruku, na prijemima sa stranim diplomatama.

S druge strane, muslimani u Srebrenici nikako da poimenice “navuku”tri hiqade ̀ rtava, iako su, prema istraìvawima Milivoja Ivani{evi}a,u Memorijalnom centru u Poto~arima ispisana imena mnogih koji su umrlipre 1995. godine, a neki su i danas ̀ ivi. Ali zapadni mediji, pa i doma}i pe-tokolona{i, bruje na sva zvona o srpskom genocidu i o osam hiqada ̀ rtava.

To su samo najdrasti~niji primeri, a ima ih toliko da bi se o wima mo-gli ispisati tomovi kwiga. Stvari su jo{ vi{e poraàvaju}e kad se pogle-daju pravosna`ne presude Tribunala. Mada je nezahvalno baviti se ha{komstatistikom, jer stawe se mewa maltene iz dana u dan, ali to pribli`no iz-gleda ovako: od 58 pravosna`nih presuda, 40 je izre~eno Srbima, 12 Hrvati-ma, pet muslimanima i jedna kosovskom Albancu. Od blizu hiqadu godinadosad izre~enih kazni zatvora, vi{e od 700 godina pripalo je Srbima.

Jedina doìvotna presuda izre~ena je, zasad, biv{em komandantu Roma-nijskog korpusa, generalu Stanislavu Gali}u, za opsadu i granatirawe Sa-rajeva. Ali, sude}i po drakonskim kaznama izre~enim Srbima, malo wih }evi{e ugledati svetlo slobode. Da i ne govorimo o sedmorici koji su skon-~ali u ha{kim kazamatima, ukqu~uju}i Slobodana Milo{evi}a, mnogi podsumwivim okolnostima. Hag se za {esnaest godina postojawa Tribunala, zaSrbe pretvorio u onaj grozomorni Had iz gr~ke mitologije.

Kontrastirawe pojedina~nih primera nije ni{ta mawe {okantno.@albeno ve}e Tribunala je tako smawilo prvostepenu kaznu hrvatskom ge-neralu u Bosni, Tihomiru Bla{ki}u, sa 45 na devet godina zatvora. Nasu-prot tome, Veselinu [qivan~aninu je kazna utrostru~ena – sa pet na sedam-naest godina.

Na sve to, kvislin{ka vlast u Beogradu }uti i pokorno klima glavom.Aktuelni predsednik, neostvareni psiholog i proma{eni maneken, zakli-


– 270 –

we se da }emo i daqe nastaviti istim putem i “uspe{no okon~ati saradwusa Hagom”.

Ne{to pre triplirawe kazne [qivan~aninu, u Beogradu je trinaestpripadnika Teritorijalne odbrane Vukovara osu|eno na ukupno 193 godinazatvora zbog zlo~ina na farmi “Ov~ara”. To je trebalo da bude kqu~ni ar-gument Beograda za osloba|awe [qivan~anina. Ali kvislin{ka vlast ni-je smela ni da se oglasi, jer se od po~etka prema srpskim optuènicima od-nosila ma}ehinski. A “komandna odgovornost” Veselina [qivan~anina,prema obrazloèwu @albenog ve}a, svodi se na to {to nije odbio naredbusvog pretpostavqenog, Mileta Mrk{i}a, da skloni vojne straè. E pa, akosu krivi Mrk{i} i ona trinaestorica, ne moè i [qivan~anin. Osim {toje Srbin. Ali, niko u Beogradu ne sme to da kaè!

S druge strane, niko nije odgovarao, niti je pokrenut postupak pred Ha-{kim sudom za egzodus Srba iz Hrvatske i ubistva hiqada civila. Niko zamasakr u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, niko za Tuzlu, a Atif Dudako-vi} i daqe slobodno {eta Biha}em. Opet, kao kontrast na srpskoj strani,Milan Marti} je dobio 35 godina za nekoliko ispaqenih granata na Zagreb,kao odgovor na proterivawe Srba iz zapadne Slavonije. A Mom~ilu Kraji-{niku, koji ni luk jeo ni luk mirisao – 27 godina! Ili je mo`da tamanio jag-wetinu sa mladim lukom na Jahorini!? Ali, treba otvoreno re}i da su za ta-kvo stawe krive i srpske vlasti koliko i oni u Hagu.

A {ta tek re}i o Vojislavu [e{equ, ~oveku koji ve} vi{e od {est go-dina ~eka su|ewe za ne{to {to bi eventualno moglo da se dovede u vezu saverbalnim deliktom. Slu~aj bez presedana u analima svetskog pravosu|a.Ali, nema ni za [e{eqa pravde. Jer kad ga je biv{i premijer, samoprokla-movani ateista, ~iji je ìvotni moto bio “Kome je do morala – neka ide ucrkvu”, isporu~io Karli del Ponte, lepo je rekao: “Vodi ga i ne vra}aj namga vi{e!” ôvek se u me|uvremenu preselio u “Aleju velikana”, ali wegovase, izgleda, i daqe po{tuje.

Sagledavaju}i stvari u tom svetlu, deluje krajwe jadno i bedno pona{a-we novih “spasilaca Srbije”, takozvanih “srpskih napredwaka”. Oni su za{aku dolara, u najgorem mogu}em trenutku, zabili no ̀u le|a jo{ jednomsrpskom su`wu i osakatili Srbiju, ostavqaju}i je bez mo}ne opozicije kvi-slin{koj vlasti. Prodali su du{u |avolu i, mada toga mo`da jo{ nisu sve-sni, i sami }e zavr{iti – u Hadu! Jer obraz se, ipak, ne moè popraviti hi-rur{kom intervencijom. Ostaju oìqci.

Sve u svemu, {esnaest godina postojawa Ha{kog tribunala je samo jed-na tu`na hronika be{~a{}a, laì, obmana, intriga i rugawa pravdi. Izu-~avaju}i wegove arhive, istori~ari, juristi i studenti prava zgraàva}e segeneracijama unapred. Tribunal je propustio istorijsku {ansu da doprine-se pomirewu na prostorima biv{e Jugoslavije, sude}i “ni po babu, ni postri~evima”. Sad je belodano jasno da mu to nikad nije ni bilo ciq. Ta na-karada od pravde, samo je dosipala so na jo{ uvek otvorene rane.

– • –

Vjekoslav Radovi} je biv{i dopisnik Rojtersa iz Beograda, Tanjuga iz Wujorkai saradnik vi{e doma}ih i stranih medija.

Marina Toman

– 271 –

Miting povodom {est godina zato~eni{tva prof. dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu

Beograd, Centar ““Sava””,, 14. mart 2009. godine

Voditeq: Dragi prijateqi, bra}o i sestre, danas je 2209. dan otkako seprof. dr Vojislav [e{eq nalazi u ha{kom kazamatu. Tokom ovog sramnogpoliti~kog procesa, dr [e{equ su prekr{ena sva procesna i qudska pra-va: pravo na ìvot, pravo na pravi~no su|ewe, pravo na su|ewe u razumnomroku, pravo na odbranu, pravo na obave{tavawe o svim aspektima optu`be,do prava na komunikaciju i posete. Ali, tvrd je orah vo}ka ~udnovata, neslomi ga a zube polomi, re~e vladika Petar Petrovi} Wego{. îtav svetje sada video da Ha{kom tribunalu nije dovoqno ni {est godina montira-nog procesa protiv dr [e{eqa u reìji ameri~kih mo}nika, da dokaù ne-dokazano, da osude nevinog. Po{to je lider srpskih radikala saterao u }o-{ak Ha{ki tribunal, ovaj politi~ki sud danas pokazuje da je spreman na sve.U trenutku kada je Tuìla{tvu ostalo jo{ samo ~etiri sata za izvo|ewe do-kaza, doneta je odluka da se prekine postupak. Na taj na~in, po ko zna kojiput, dokazalo se da je Ha{ki tribunal samo puki izvr{ilac politike ame-ri~ke administracije.

Dr [e{eq je, suprotstavqaju}i se hrabro i odlu~no ovoj mo}noj ma{i-neriji, uspeo u potpunosti da razori la`nu optu`nicu, od koje danas nijeostao ni kamen na kamenu.

Borbu za istinu o srpskom narodu, Vojislav [e{eq je spreman da vodipo cenu ìvota. Wegov ciq je ostvaren: ~itav slobodoqubivi svet je ~uoistinu o srpskoj istoriji i ratovima devedesetih.

Dr [e{eq je ve{to rasturio svaki montirani dokaz, svakog la`nogsvedoka i svaki iskrivqeni istorijski podatak. Ne treba podse}ati da jeova sramna optu`nica pisana u Beogradu. I sama Karla del Ponte je u svo-joj kwizi iznela ovu ~iwenicu.

Kada se 17. februara 2003. godine Del Ponteova sastala sa \in|i}em uBeogradu, Zoran \in|i} joj je tada rekao: “U vezi sa Vojislavom [e{eqemimam samo jedan zahtev – vodite ga i ne vra}ajte nam ga vi{e”.

I danas je Vojislav [e{eq o~igledno nepremostiva pretwa za aktuel-ne politi~are. Prqavi posao koji su zapo~eli \in|i} i Karla Del Ponte,danas, pod dirigentskom palicom ameri~kog ambasadora, Kamerona Mante-ra, nastavqaju Boris Tadi} i wegovi novi politi~ki saveznici, TomislavNikoli} i Aleksandar Vu~i}. Oni ~ine sve {to je u wihovoj mo}i da se Vo-jislav [e{eq nikada ne vrati iz ha{kog kazamata.

Sasvim je o~igledno da se pred Ha{kim tribunalom sudilo i sudi srp-skom narodu i wegovoj istoriji. Ma koliko wegovi zvani~nici pobijaliovu tezu, jasno je da se ha{ka zver ustremila na Srbe najvi{eg dràvnog, voj-nog, policijskog i politi~kog ranga. Ovakvim inkvizitorskim postupkomrealizuje se unapred postavqena predstava o Srbima i srpskom narodu kaoo zlo~ina~kom narodu, a sve sa ciqem da se abolira najteì zlo~in premame|unarodnom pravu, zlo~in protiv mira koji su po~inile SAD i wihovisateliti, rasturawem biv{e SFRJ i agresijom na Saveznu Republiku Jugo-slaviju.


– 272 –

Danas }e o ovom politi~kom sudu, o ovoj monstruoznoj instituciji go-voriti akademik Kosta ̂ avo{ki, prof. dr Branko Raki}, prof. dr Slaven-ko Terzi}, advokat Sava An|elkovi}, pisac i pesnik Gojko \ogo, i ~lanovitima koji pomaè odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa.

Pozivam vas da jednim aplauzom pozdravimo i na{e drage i uvaène go-ste, istaknute intelektualce, profesore, pravnike, advokate, pisce, novi-nare, koji godinama nesebi~no podràvaju pravdu i borbu prof. dr Vojisla-va [e{eqa i koji su i danas ovde sa nama. Pozdravimo i predstavnike am-basada prijateqskih zemaqa.

Veliku podr{ku dr [e{equ pruà wegova porodica. Sa nama je danaswegova supruga, gospo|a Jadranka [e{eq.

Bra}o i sestre, sa blagoslovom Wegove svetosti patrijarha srpskog, go-spodina Pavla, i Wegovog visokog preosve{tenstva, mitropolita crnogor-sko–primorskog, gospodina Amfilohija, dana{wi skup }e blagosiqati iprotojerej–stavrofor Branko Zelen iz Zemuna. Pozivamo oca Branka dablagosiqa skup.

Otac Branko Zelen: U ime Srpske pravoslavne crkve, u ime Wegovesvetosti patrijarha srpskog, gospodina Pavla, u ime wegovog zamenika vi-sokopreosve}enog arhiepiskopa cetiwskoga, mitropolita crnogor-sko–primorskog, prenosim vam blagoslov i molitvene pozdrave wihove daovaj skup bude uspe{an kao i svi skupovi koje ste do sada odràvali. Tim po-vodom èlim vam svako dobro od Gospoda.

Voditeq: Dragi prijateqi, prof. dr Vojislav [e{eq obratio nam sepismom iz Ha{kog tribunala.

Nemawa [arovi}: “Bra}o i sestre, znam da Srbija grca pod teretom ne-pravde i poniàvawa, koji za ciq imaju vaskoliko uni{tewe na{e dràvei na{eg naroda. Nemojte, bra}o i sestre, da verujete evroatlantskoj propa-gandi kojom vas svakodnevno bombarduju prozapadni politi~ki faktori imediji. To je ona propaganda koja vas ube|uje da }ete boqe ìveti ako se od-reknete Kosova i Metohije, Vojvodine, Ra{ke oblasti, nacionalne ~asti iponosa, istorije na{ih slavnih predaka. Ne}ete ̀ iveti boqe ako to uradi-te i ako se opredelite za briselsku utopiju. Naprotiv, ako Srbija u|e u tunadnacionalnu tvorevinu, stvorenu samo zarad izrabqivawa isto~ne Evro-pe, standard na{ih gra|ana }e biti jo{ gori, a na{a dràva }e doìvetifinansijski i ekonomski krah, kao {to se ove godine to ve} desilo u Ma-|arskoj i balti~kim zemqama.

Brisel uni{tava na{u privredu, otima na{e resurse. Zbog politikeBrisela prema na{oj zemqi, gra|anima Srbije je svakim danom sve gore. Na-{a jedina {ansa u ekonomskom, nacionalnom i svakom drugom smislu je sa-radwa sa svim onim zemqama koje prihvataju Srbiju kao ravnopravnog part-nera, bez ikakvog uslovqavawa, a posebno sa bratskom Rusijom. Samo uz po-dr{ku Ruske Federacije moèmo sa~uvati na{e Kosovo i Metohiju, Vojvo-dinu, na{ teritorijalni integritet i suverenitet.

Zato, bra}o i sestre, ne verujte propaloj neotitoisti~koj politiciprema kojoj se moè sedeti na dve stolice, i na Istoku i na Zapadu. Krvaviraspad Brozove Jugoslavije je dokazao pogubnost te licemerne i neiskrene

Marina Toman

– 273 –

politike. Zapad }e nas po{tovati samo ako po{tujemo sami sebe. Odnossnaga u svetu se mewa. Antiglobalisti~ki front ja~a, imajte to uvek na umukada vas bezo~no laù da pqa~ka{ki sistem koji predvodi Brisel i Me|u-narodni monetarni fond nema alternativu.

Bra}o i sestre, vi dobro znate da su u prqavom poku{aju pu~a u Srpskojradikalnoj stranci zajedno u~estvovale strane obave{tajne slu`be, amba-sada SAD i Velike Britanije, doma}i tajkuni, pre svih Mi{kovi} i Beko,zatim Tadi}, \ilas i wihovi prijateqi, Nikoli} i Vu~i}. Wihov ciq jebio i ostao ono {to je Tomislav Nikoli} rekao kada je javno ponovio obe-}awe dato svojim gazdama, Manteru i Vordsvortu: ’Ne}u se smiriti dok neuni{tim Srpsku radikalnu stranku!’

Za{to je wihov ciq uni{tewe Srpske radikalne stranke? Zato {to jeSrpska radikalna stranka posledwi bastion u odbrani srpskih nacional-nih interesa. Sasvim je jasno da svoj ciq poku{avaju da realizuju napadomna dva ciqa, na dva fronta. Jedan je u Beogradu, a drugi u Hagu. U~e{}em uovom prqavom poslu, izdajnici ideologije srpskog nacionalizma i noviManterovi miqenici unazadili su Srbiju, a sve zarad mogu}nosti da jedno-ga dana budu mawinski marionetski koalicioni partner Demokratskestranke.

Bra}o i sestre, uvek verujte u sebe, borite se, budite strpqivi i nepo-kolebqivi. Samo tako moèmo opstati. Budite uvereni da }u ja istrajati usvojoj borbi, jer je meni istina o srpskom narodu najva`nija. Moja vera uideologiju srpskog nacionalizma ja~a je nego ikad. Moj duh ja~i je nego ikad.Spreman sam da se borim do kraja, ma kakav da bude daqi tok ovog montira-nog procesa koji se vodi protiv mene. Najve}u snagu daje mi va{a podr{kai na woj sam vam neizmerno zahvalan.

@ivela Velika Srbija!”Vojislav [e{eq,

Hag, 11. mart 2009. godine

““Ho}u ideologiju da u~inim besmrtnom””Voditeq: Svi smo svedoci da je lider srpskih radikala svojom bri-

qantnom odbranom srpskih nacionalnih interesa na velika vrata u{ao uistoriju, upisuju}i se me|u besmrtne srpske junake.

Dr Vojislav [e{eq: “Iz ju~era{weg izlagawa zastupnika optu`nicebilo je o~igledno da se meni sudi, da je optu`nica podignuta zbog moje na-cionalisti~ke ideologije i da se sve svodi na tu nacionalisti~ku ideolo-giju i govore koje sam drào {ire}i tu nacionalisti~ku ideologiju. Ja samna to ponosan. Tuìla{tvo mi je tom la`nom optu`nicom pomoglo da usa-vr{im svoju nacionalisti~ku ideologiju i da ovih pet godina iskoristimza daqe weno teorijsko uobli~ewe. A naro~ito sam zahvalan Tuìla{tvu{to mi je omogu}ilo da stradam zbog svoje ideologije.

Ovim procesom, moja ideologija nacionalizma ne moè se iskorenitiiz srpskog naroda. Ona }e samo jo{ vi{e da bude ukorewena. Moj ìvot vi-{e nije vaàn. @iva je ideologija i ìve}e stotinama godina posle mojesmrti. A vidite, da bi jedna ideologija bila tako jaka i mo}na, wen autor,


– 274 –

wen kreator mora pokazati spremnost da strada za tu ideologiju. I ja samzahvalan Ha{kom tribunalu {to mi je pruìo mogu}nost da stradam za tusvoju ideologiju. Ja izraàvam veliko àqewe {to oni koji su pisali Sta-tut Ha{kog tribunala nisu predvideli smrtnu kaznu, pa da ponosno, dosto-janstveno, uspravno kao moj prijateq Sadam Husein, takvom kaznom, takvomsmr}u zape~atim sopstvenu ideologiju. Ideologija bi postala besmrtna.Po{to nemam tu mogu}nost, ostaje da na vas apelujem da gledate da va{a pre-suda sadrì najstroù mogu}u kaznu. [to va{a kazna bude ve}a, to }e mojaideologija biti sna`nija.

Ja sam se naìveo, ali ho}u ideologiju da u~inim besmrtnom. Besmrt-nom sam je ve} u~inio tako {to je ona logi~ki ~vrsta, {to je ~vrsto uteme-qena na istorijskim ~iwenicama, {to je antiglobalisti~ka, time {to samotvoreni protivnik planetarne hegemonije i dominacije SAD, {to sam ne-pomirqivi neprijateq Evropske unije, i {to sam veliki neprijateq Se-vernoatlantskog pakta. Zbog toga se meni sudi, i dobro je da mi se sudi.

Na kraju ovog izlagawa, ja }u vas podsetiti na jedno od najve}ih delasvetske kwièvnosti, na roman ’Rat i mir’ Lava Tolstoja. Tolstoj u jednomfragmentu opisuje kako su Napoleonovi vojnici u{li u Moskvu, kako jeMoskva gorela i kako su Napoleonovi vojnici uhapsili grupu Rusa i pove-li ih na streqawe. Me|u tim uhap{enim Rusima bio je i grof Pjer Bezu-hov. Vezanih ruku ide na strati{te i u jednom trenutku po~ne glasno da sesmeje. Iz sve snage, iz dubine du{e grof Bezuhov se smeje i kaè: ’Pa, onimisle da su mene vezali. Da mogu vezati moju besmrtnu du{u, ha-ha-ha!’ Pa,ovo ha{ko tuìla{tvo i celi Ha{ki tribunal misle da mene mogu osudi-ti, da mogu osuditi moju nacionalisti~ku ideologiju. I ja moram grohotomda se smejem: ha-ha-ha! Vi mojoj besmrtnoj du{i ne moète ni{ta, vi mojoj na-cionalisti~koj ideologiji ne moète ni{ta. Mogu ja uskoro i umreti, aliako umrem, najverovatnije }u umreti od smeha zbog sme{ne optu`nice, sme-{nog Tribunala, i sme{nih SAD i drugih zapadnih sila, koje stoje iza ovogantisrpskog tribunala. Hvala {to ste imali strpqewa da me saslu{ate.”

Do pobede i slobode

Voditeq: Prof. dr Vojislav [e{eq morao je da {trajkuje gla|u 28 da-na kako bi odbranio svoja osnovna qudska prava. Tribunal u Hagu je poku-{avao da ga u}utka na svaki na~in, i nije uspeo. Nakon toga poku{ali su dau}utkaju i da uni{te Srpsku radikalnu stranku, da bi lak{e zavr{ili sawim. Reìrali su pu~ u najve}oj politi~koj stranci u Srbiji. Ni u tome ni-su uspeli. Obrati}e vam se Dragan Todorovi}, potpredsednik Srpske radi-kalne stranke i ~lan tima koji pomaè odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa.

Dragan Todorovi}: Dame i gospodo, po{tovani gosti, bra}o i sestresrpski radikali, posle ovoga {to smo videli, treba videti ovu salu, pobe-di}e Vojislav [e{eq, pobedi}e Srpska radikalna stranka. Niko nam nemoè ni{ta. Ideja Vojislava [e{eqa, ideja Velike Srbije je besmrtna.Tako je. Pobedio je Vojislav [e{eq i pre nego {to je oti{ao u Hag. Poka-zao je da se ne pla{i te monstruozne tvorevine. Pokazao je da moè da je po-bedi i da je ~iwenicama potpuno uni{ti.

Marina Toman

– 275 –

Mi danas slavimo {est godina tamnovawa Vojislava [e{eqa zato {toje to {est godina divovske borbe da se uni{te oni koji su neprijateqi srp-skog naroda.

Da bi uspeo to, morao je da {trajkuje skoro do smrti. Ali je zato od pr-vog dana pokazao koliko je ta optu`nica la`na, jadna, bedna, bez i jedne je-dine ~iwenice, satkana iskqu~ivo na mr`wi i èqi da se uni{ti srpskinarod i svako ko je poku{ao da ustane u odbranu srpskog naroda, a pre svegaVojislav [e{eq kao ideolog srpskog nacionalizma.

Za nas }e ovih {est godina biti {est godina ponosa, a za wih stotinegodina sramote. Dotle se survala Evropa i svetska civilizacija, dotle sudoveli svet na ivicu propasti!

Kada su shvatili da ne mogu ni{ta, da je ideja Velike Srbije ja~a od sve-ga, da Vojislav [e{eq ima podr{ku u Srpskoj radikalnoj stranci, na{lisu qude u na{im redovima, ra~unaju}i da }e uz pomo} 30 srebrwaka otetiSrpsku radikalnu stranku i tako onemogu}iti Vojislava [e{eqa da sebrani u Ha{kom tribunalu. Ali neka pogledaju ovu salu, wihovi planovi supropali!

Brani}emo Vojislava do zadweg daha, brani}emo ideju Velike Srbijedok se ne ostvari. Yabe su se nadali, Srpska radikalna stranka se vratila,pobedi}e. Prva pobeda bi}e u Zemunu, tamo gde smo prvo pobedili! A na sle-de}im parlamentarnim izborima ponovo }emo biti najja~a parlamentarnastranka! I evo, sa ovoga mesta im obe}avamo, bori}emo se svakoga dana dokgranice Velike Srbije ne budu na liniji Karlovac-Karlobag-Ogulin-Vi-rovitica. @ivela Velika Srbija! @iveo Vojislav [e{eq! Do pobede!

Poku{aj da se [e{equ oduzme pravo da se sam brani

Voditeq: Pred Ha{kim tribunalom sudi se srpskom narodu i prekrajase wegova istorija. Niko tu ~iwenicu nije boqe dokazao od akademika Ko-ste âvo{kog, osvedo~enog pobornika istine i pravde. Izvolite, gospodi-ne âvo{ki.

Akademik Kosta ̂ avo{ki: Po{tovana gospo|o [e{eq, dragi prijate-qi dr Vojislava [e{eqa, dame i gospodo, jedno od neprikosnovenih pravakoje jem~i savremeno krivi~no-procesno pravo jeste pravo na odbranu, pokojem optuèno lice slobodno bira na~in na koji }e se braniti. Moè gabraniti advokat koga ono slobodno izabere, a moè se braniti i ono samo,ukoliko zakqu~i da je to u wegovom najboqem interesu. I ta sloboda izbo-ra ne sme se dovoditi u pitawe. Tako je, naravno, u civilizovanoj praksi,sem kad je u pitawu Ha{ki tribunal i optuèni dr Vojislav [e{eq, kojive} {est godina ~ami u ha{koj tamnici.

On je od samog po~etka svog zato~eni{tva u Hagu uporno istrajavao usvom pravu da se kao vrstan pravnik i svetski profesor prava, sam brani, ipokazalo se da je taj wegov izbor bio vi{e nego opravdan. Ne samo da je raz-otkrio la`ne svedoke i ojadio i unezverio svoje tuìoce, nego je i predsed-nika sudskog ve}a prisilio da koliko-toliko ispravno vodi ovaj postupak.A da bi to uspeo, dr Vojislav [e{eq je neprestano morao biti oprezan, sa-bran i pronicqiv, da bi odmah prigovorio ili postavio dopunsko pitawe,


– 276 –

~im primeti da svedok izbegava da odgovori na neko neugodno pitawe.Nije stoga nimalo ~udno {to je Tuìla{tvo poku{alo da osujeti i uki-

ne pravo dr Vojislava [e{eqa da se sam brani, ne bi li tako izbegao grdneneugodnosti koje su se ve} pomaqale. Toga radi, u vi{e navrata, za branio-ce u pripravnosti imenovani su advokati, najpre jedan iz Beograda, potomdrugi iz Holandije, koji su trebali da preuzmu odbranu dr Vojislava [e{e-qa ukoliko se pokaè da on ne po{tuje sud, odnosno onemogu}ava Tuìla-{tvo da bez otpora sprovodi svoj scenario izvo|ewa fabrikovanih dokaza.Ni to nije pomoglo. Po otpo~iwawu su|ewa i ve} prvim nagove{tajima da}e dr Vojislav [e{eq uspe{no razobli~avati la`na svedo~ewa, Tuìla-{tvo je pribeglo opakom sredstvu. Predloìlo je, a sudsko ve}e usvojilo,da se [e{equ nametne prinudni branilac, {to bi zna~ilo da }e on ubudu-}e }utati, a umesto wega govoriti nametnuti branilac. A to bi jo{ jednompokazalo da su i tuìlac i navodni branilac samo dva gvo`|a u istim rukama.

Dr Vojislav [e{eq je muwevito reagovao, stupio je u {trajk gla|u dosmrti. Za Ha{ki tribunal i wegove mentore bio je to suvi{e veliki iza-zov. Iako je Tuìla{tvo, a verovatno i prvostepeno sudsko ve}e, o~ekiva-lo [e{eqevu smrt i okon~awe sramote koju su sami sebi naneli, mo}ni ~i-nioci u Va{ingtonu i Briselu zakqu~ili su da ne mogu rizikovati jo{ jed-nu smrt srpskog mu~enika. Zato su isposlovali da drugostepeno ve}e ukinesramnu odluku o nametawu prinudnog branioca i [e{eq je nastavio da sesam brani.

Kako je vreme odmicalo, pokazalo se da nije bilo svedoka koji se nijepokazao la`nim ili irelevantnim za [e{eqevu navodnu krivicu, a sudskove}e je, naravno, odmah, brè-boqe, prekinulo izvo|ewe dokaza i ispitiva-we tuìo~evih svedoka, iako je preostalo jo{ samo nekoliko sati kojimaraspolaè tuìlac. A razlog za ovu optu`bu zbog nepo{tovawa suda, bilaje tvrdwa da je u jednoj od svojih kwiga iz 2007. godine, [e{eq obelodanioimena tri za{ti}ena svedoka. Po{to je [e{eq prvi koji je optuèn za ne-po{tovawe suda, i kome je zbog toga prekinuto su|ewe, najpre se postavqapitawe pravne vaqanosti dela koje se [e{equ stavqa na teret. Dok su kri-vi~na dela, zbog kojih se podiè optu`ba pred ovim sudom, predvi|ena @e-nevskim konvencijama, a potom samo iznova navedena u Statutu suda, koji jepropisao Savet bezbednosti, nepo{tovawe suda je propisano Poslovnikomsuda, koji o~igledno nema legalitivni karakter, ~ime je naru{eno na~elonone crime sine lege – nema krivi~nog dela ako nije propisano zakonom. Jo{je gore {to je dr Vojislav [e{eq u toj svojoj kwizi, u kojoj je navodno obe-lodanio imena za{ti}enih svedoka, objavio svoje podneske i prigovore su-du, tako da su predmet ove optu`be ti [e{eqevi sudski spisi, a time i na-~in na koji se on brani. Tako da ispada da se u ovom slu~aju ne}e suditi [e-{eqevom nepo{tovawu suda, nego wegovoj odbrani. I to je ono {to je najgo-re. Zlonamernost ove optu`be jo{ se boqe zapaà ako se uporedi sudbinanavodno otkrivenih svedoka u [e{eqevom slu~aju i sudbina za{ti}enihsvedoka u slu~aju Ramu{a Haradinaja. Prvima ni dlaka sa glave nije nedo-stajala, sem {to su mo`da doìveli prezrewe suseda i prijateqa, dok je bar

Marina Toman

– 277 –

pet za{ti}enih svedoka na su|ewu Ramu{u Haradinaju li{eno ìvota, odkojih su barem trojica bili ubijeni, a dvojica izgubili ìvot pod sumwi-vim okolnostima.

Dr Vojislav [e{eq je optuèn zbog navodnog nepo{tovawa suda, dokse Ramu{ Haradinaj bez ikakve optu`be slobodno ba{kari po Pri{tini.A kako i ne bi kad je oslobo|en svake optu`be zbog nedostatka dokaza, po-{to mrtva usta ne govore.

Ha{kom tuìla{tvu, naravno, nije palo na pamet da i Haradinaja op-tuì za nepo{tovawe suda, po{to je verovatno zakqu~ilo da izme|u likvi-dacije pet za{ti}enih svedoka i otkrivawa wihovog identiteta nema nika-kve uzro~no-posledi~ne veze.

Postavqa se odmah pitawe zbog ~ega je Tuìla{tvo optuìlo dr Voji-slava [e{eqa za navodno nepo{tovawe suda, ukqu~uju}i i zahtev da mu seoduzmu sve kwige i sa veb-sajta skinu svi podnesci u kojima se navodno po-miwu za{ti}eni svedoci, dok Ramu{u Haradinaju, ~ijih je pet za{ti}enihsvedoka bez milosti likvidirano, nije upu}en ni najblaì prekor. Zbog to-ga da bi se dr Vojislavu [e{equ najpre oduzelo pravo da se sam brani, po-tom mu se nametnuli prinudni branioci, koji }e igrati pred sudom onakokako im Tuìla{tvo bude sviralo i naposletku, traìlo produèwe vre-mena za ispitivawe dvadesetak novih tuìo~evih svedoka, bez prava dr Vo-jislava [e{eqa da ih unakrsno ispituje. Jer, kako iskazi do sada ispitanihsvedoka ne pruàju nikakvu osnovu za uverqivu osudu dr Vojislava [e{e-qa, ti novi la`ni svedoci, koje [e{eq ne bi mogao da raskrinka, pruìlibi kakvo-takvo plauzibilno opravdawe jo{ jedne drakonske osude srpskihmu~enika u Hagu.

Pa {ta, dragi prijateqi dr Vojislava [e{eqa, treba mi da ~inimo dabismo jednom zasvagda onemogu}ili i uklonili tog ha{kog minotaura kojije èdan srpske krvi? Odgovor je vrlo jednostavan, moramo ukloniti sada-{we vlastodr{ce koji izru~uju na{e rodoqube u okviru sramne i ponià-vaju}e “saradwe” sa Ha{kim tribunalom, a pod naivnim izgovorom da je toi na{a me|unarodnopravna obaveza. Nevoqa je, me|utim, u tome {to samoobavqawe tog zadatka nije nimalo jednostavno. Da bi se to izvelo, neophod-no je na izborima da pobedi koalicija patriotskih stranaka, a ne oni kojisu produèna ruka mo}nih stranih ~inilaca, i koji u ovom trenutku ~inekvislin{ku vladu. Pri tom je naro~ito va`no da se u o~ima i posledweg bi-ra~a raskrinkaju oni va{i otpadnici koji su po~inili neoprostivi moral-ni prestup, ostavili su na cedilu dr Vojislava [e{eqa ba{ kada je u stra-{noj nevoqi, i javno ga prozivaju, a da pouzdano znaju da im on iz ha{ke tam-nice ne moè odgovoriti.

Jo{ je gore {to su objavqivawem navodnog transkripta telefonskihrazgovora omogu}ili sudskom ve}u da dr Vojislava [e{eqa li{i mogu}no-sti da sa svojim pravnim savetnicima u Beogradu razgovara bez prislu{ki-vawa i snimawa.

Tako smo se, dragi prijateqi, jo{ jednom uverili da je na ovom sramnomsu|ewu u Hagu, odbrana dr Vojislava [e{eqa vrstan primer i stru~nostii hrabrosti. Ba{ kao {to su i oni koji su ga u toj wegovoj neskrivqenoj ne-voqi napustili sraman primer kukavi~luka i pokvarenosti.


– 278 –

[e{eq bi trebalo da bude odmah pu{ten na slobodu

Voditeq: Dr Yon Laflend je britanski istori~ar i politikolog. Dok-torat iz filozofije stekao je na Univerzitetu u Oksfordu. Jedan je od naj-o{trijih kriti~ara rada Ha{kog tribunala. Nedavno je objavqen prevodwegove kwige “Travestija”, o su|ewu Slobodanu Milo{evi}u i korumpira-nosti me|unarodnog pravosu|a, koju je napisao 2007. godine. U jednom pogla-vqu, Laflend se bavi svedo~ewem dr Vojislava [e{eqa u procesu protivSlobodana Milo{evi}a i konceptom Velike Srbije. Pogledajmo {ta go-spodin Laflend kaè o procesu koji se u Ha{kom tribunalu vodi protivVojislava [e{eqa.

Yon Laflend: Izuzetno mi je drago {to mogu da prenesem ovu porukuovom va`nom skupu, povodom {estogodi{wice zato~eni{tva dr [e{eqa.Moja specijalizacija je, ja sam stru~wak za su|ewe Milo{evi}u, i moja kwi-ga “Travestija”, koja se odnosi na korupciju me|unarodne pravde, je vezana zaMilo{evi}evo su|ewe, to je tema koja i mene zanima, i to je zapravo ono ~i-me se ja bavim, nacionalni suverenitet. Nisam stru~wak za su|ewe gospodi-nu [e{equ, ali sam svakako pomenuo u svojoj kwizi da je Milo{evi}evo su-|ewe bilo politi~ko i da je to svakako ne{to {to se primewuje i na su|e-we gospodinu [e{equ. Kritikovao sam mnoge sudske procedure, ali mi-slim da je svakome jasno ko posmatra, da je ~iwenica da ~ovek ~ami {est go-dina u zatvoru i ~eka ~etiri godine na su|ewe, potpuno u suprotnosti saprincipom koji se odnosi na wegovu nevinost. Svaki sud koji na neki na~inradi protiv toga ne moè da se naziva sudom pravde. Ja, tako|e, verujem da jesu|ewe i zato~eni{tvo [e{equ politi~ke prirode. [e{eq je vo|a opo-zicije u Srbiji, i smatram da nije bio zato~en u Hagu, on bi bio predsednikSrbije. Tako|e, wegovo zato~eni{tvo se de{ava u trenutku od strate{keva`nosti za Srbiju, kada Zapad poku{ava da Srbiju uvede u svoju orbitu iwegovo zato~eni{tvo je svakako kori{}eno u politi~ke svrhe kako bi seovaj ciq ispo{tovao. Tako da smatram da je to jedno razo~arewe, da ha{kesudije sara|uju na ovom politi~kom projektu, i da su zapravo u protivnostisa sudom za koji rade, i smatram da je mnogo {tete naneto i da bi trebalo daon bude pu{ten odmah i vra}en u Srbiju.

[e{eq u Hagu zbog svojih politi~kih ideja

Voditeq: Tuìla{tvo Ha{kog suda zakqu~ilo je da NATO nije po~i-nio zlo~ine prilikom agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. O~igled-no je da NATO zlo~ini nad srpskim narodom ne}e biti predmet rada Ha-{kog tribunala. O postojawu tih zlo~ina u svojim nau~nim radovima svedo-~i uvaèni prof. dr Slavenko Terzi}.

Prof. dr Slavenko Terzi}: Dame i gospodo, po{tovani dragi prijate-qi, do{ao sam da izrazim solidarnost sa prof. dr Vojislavom [e{eqom,koji zbog svojih politi~kih uverewa ve} vi{e od {est godina tamnuje u za-tvoru Ha{kog tribunala.

Solidarnost nam je danas potrebna vi{e nego ikada, a we, kao {to vi-dimo, nema. Nema je ni sa ha{kim zatvorenicima koji su branili svoj narod,

Marina Toman

– 279 –

nema je ni sa na{im narodom koji ovde strada, na ro|enoj zemqi, kao {to jeslu~aj sa Srbima na Kosovu i Metohiji, osu|enim na svakodnevna ubistva,zlostavqawa i tiho umirawe. Na{a moralna i qudska otupelost mogu bitina{a najve}a opasnost. Opasnost da se navikavamo na zlo i nepravdu, i dasmatramo gotovo normalnim da jedan ~ovek sedi u Hagu vi{e od {est godi-na zbog svojih politi~kih ideja, da se srpske politi~ke i vojne vo|e love ihapse kao najve}e serijske ubice, a da se pravi i dokazani zlo~inci osloba-|aju svake krivice.

Na{ narod je vekovima ìveo pod turskom vla{}u, ali nikada nije ve-rovao da su nas Turci osvojili zbog na{eg dobra. Danas nam se name}e shva-tawe da se su|ewa i drakonske kazne svim srpskim politi~kim i vojnim vo-|ama, od Republike Srpske Krajine preko Republike Srpske do Srbije, inametawe kolektivne krivice srpskom narodu, za takozvani udruèni zlo-~ina~ki poduhvat, ~ine navodno za na{e dobro i za na{ takozvani ulazak uEvropu. Ho}e da nas uvere da je cena tog ulaska u Evropu bilo bombardova-we, masovni zlo~ini i etni~ko ~i{}ewe Srba iz Republike Srpske Kraji-ne, NATO bombardovawe i masovni zlo~ini nad Srbima u Republici Srp-skoj, NATO agresija na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju, preko 35tona ba~enog osiroma{enog uranijuma, nasilno otimawe Kosova i Metohi-je, rad na daqem razbijawu ostatka srpske dràve, i tako redom.

Podsetio bih vas na jedan sve ̀i drasti~an primer ha{ke pravde, u ve-zi sa va|ewem organa kidnapovanim Srbima na Kosovu i Metohiji. Febru-ara 2004. godine, UNMIK i Ha{ki tribunal prikupili su veliki broj do-kaza o tim stravi~nim zlo~inima na severu Albanije, u Burelu, u takozva-noj ùtoj ku}i. Dràni su u Orahovcu, da bi 2005. godine bili preba~eni uHa{ki tribunal, gde su potom uni{teni, navodno iz higijenskih razloga.

Nema nikakve sumwe u to da je proces koji se vodi protiv Vojislava [e-{eqa u Hagu politi~ki proces, i da je on samo deo vi{egodi{weg procesakriminalizacije srpskih politi~kih i vojnih vo|a i srpskog naroda u celini.

Jedna velika tema za moje budu}e kolege istori~are bi}e istorija pro-cesa kriminalizacije Srba ne samo tokom posledwih dvadeset godina, negoi mnogo ranije.

Mi zaboravqamo kako je sve to teklo. Sami smo ~esto spremni da pri-hvatimo kolektivnu krivicu i nametnuto ose}awe mawe vrednosti u odno-su na takozvane civilizovane evropske narode. Zaboravili smo na pisawe’Frankfurter algemajne cajtunga’ i wegovog urednika, Georga Rajhsmilera,o isto~wa~kim “militirasti~kim” boq{evicima, kojima, citiram, “nemamesta u evropskoj zajednici”. Civilizovani svet, kaè Rajhsmiler, citiram“mora da upozori srpsku naciju da napusti ludilo izabrane rase”. ’Der [pi-gel’, nema~ki ~asopis, od 8. jula 1991. godine, u ~lanku ’Srpski teror’, daklemnogo pre Srebrenice i svega drugog, opisuje Jugoslaviju kao tamnicu naro-da a Srbe kao neevropske, varvarske uqeze u civilizovanu Evropu. Citi-ram: “Moramo da nateramo Srbe da kleknu na kolena”, uzviknuo je 24. maja1992. godine, Klaus Kinkel, nema~ki ministar spoqnih poslova, samo {estdana po{to je preuzeo tu du`nost, razvijaju}i tezu o hrvatskoj civilizaci-


– 280 –

ji i balkanskom varvarstvu. Oto fon Habsburg je 1995. godine napisao, ci-tiram: “Granica izme|u Balkana i Zapada ide isto~no od Hrvatske i od Bo-sne, dakle isto~no od Drine”.

Kod nas se ~esto zaboravqa upravo ta {iroka politi~ko-istorijska po-zadina osnivawa Ha{kog tribunala. Neki istraìva~i smatraju da je idejuza takav sud prvi dao Klaus Kinkel avgusta 1992. godine, traè}i, dok je we-gova zemqa uporno i daqe razbijala Jugoslaviju, da se formira me|unarod-ni sud, radi gowewa Srba zbog takozvanog genocida.

Prvi predsednik Tribunala, Antonio Kaseze, izjavio je da je, citiram,“ovaj tribunal Kinkelovo duhovno dete”. Wegova naslednica, AmerikankaGabrijela Kirk Mekdonald, imenovala je Medlin Olbrajt kao majku suda, uvreme wenog delovawa u Ujediwenim nacijama u ulozi ambasadora SAD.Citiram: “Mi zaista o woj govorimo kao o majci Tribunala”, rekla je Mek-donald.

Neki drugi istraìva~i smatraju da je proces nastanka Ha{kog tribu-nala zapo~eo 16. decembra 1992. godine, kada je ameri~ki dràvni sekretarLorens Iglberger, u svom poznatom istupawu, imenovao vi{e srpskih vo|akao qude koji treba da budu optuèni za ratni zlo~in. Od samog po~etka,dame i gospodo, isti~e Dajana Yonston, u svojoj kwizi ’Sud i krsta{i’, na-mera nije bila da Ha{ki tribunal bude instrument nepristrasne pravde,ve} na~in, citiram, “da se kazni jedna posebna nacionalna grupa, Srbi”, ka-è Dajana Yonston. Iako je wegovo osnivawe najavqeno kao briga za odr-àwe i unapre|ewe mira i bezbednosti, wegova prava politi~ka namera bi-la je da se kriminalizuju srpske vo|e i srpski narod u celini, kako bi seopravdali svi zlo~ini protiv Srba, i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, irazbijawe Jugoslavije sve do danas. Prakti~no, Tribunal je upotrebqen upoliti~ke svrhe, koje je stvorio u vezi sa pravom i pravdom. Podizawe op-tu`nice u politi~ke svrhe pokazalo se kao sna`no oru`je NATO-a i zapad-ne politike. Da se neki ~ovek satanizuje i time i udaqi sa doma}e i me|u-narodne politi~ke scene, dovoqno je samo re}i da je on optuèn za ratnezlo~ine.

Ova stigmatiziraju}a funkcija optu`be upotrebqena je najuspe{nijeprvi put protiv dr Radovana Karayi}a. Tribunal je, 24. jula 1995. godine, po-digao optu`nicu protiv Karayi}a za takozvani genocid, koja je odmah isko-ri{}ena da se Karayi}u zabrani pristup na svetsku scenu. Citiram: “Da vi-dimo ko }e sad hteti da sedne za pregovara~ki sto sa ~ovekom optuènim zagenocid”, bio je komentar Antonija Kasezea. “Taj gospodin ne}e mo}i dau~estvuje u mirovnim pregovorima”, rekao je Kaseze. Prvi glavni tuìlac,Ri~ard Goldston, izri~ito je dao prednost èqi za osvetom onih za koje seunapred veruje da su `rtve, nad drugim mogu}im pravnim ciqevima, citi-ram: “@rtve jugoslovenskog rata zahtevaju pravnu osvetu”, izjavio je Gold-ston polovinom 1996. godine, “Za nas su `rtve najva`nije. @rtve treba daodlu~e {ta je pravo”. Mo`da niko tako otvoreno i jasno nije obznanio pra-vu prirodu Tribunala kao portparol NATO-a, Yejmi [ej, na konferenci-ji za novinare 17. maja 1999. godine. Na pitawe novinara {ta bi se desilo

Marina Toman

– 281 –

kad bi NATO zbog agresije i masovnih udara po civilnim ciqevima u Sr-biji bio izveden pred Tribunal, [ej je odbacio svaku takvu mogu}nost, is-ti~u}i: “Bez zemaqa NATO alijanse ne bi bilo Tribunala, budu}i da jeupravo zahvaquju}i tim zemqama Tribunal i osnovan, one ga finansiraju isvakodnevno pomaù wegovu delatnost”, kazao je [ej.

Prema tome, od Ha{kog tribunala se ne moè o~ekivati bilo kakvoobjektivno i fer su|ewe, tim pre {to, kako isti~e britanski filozof,prof. Laflend, u svojoj kwizi “Travestija”, trebalo bi da je sasvim jasno daje sudski proces korumpiran ako se optu`be koriste da sluè kratkoro~-nom politi~kom ciqu udaqavawa ovog ili onog politi~kog vo|e. A da se ine govori o istopravnim stranama cele ha{ke pri~e, imaju}i u vidu ~iwe-nicu da su pravila Tribunala, koja on sam donosi, od februara 1994. godinedo danas, mewana ravno ~etrdeset dva puta, a da je Savet bezbednosti mewaoStatut Ha{kog tribunala najmawe osam puta od wegovog osnivawa.

I na kraju, kada se sve ovo ima u vidu, onda je jasno da bi obustavqaweprocesa protiv prof. dr Vojislava [e{eqa i wegovo pu{tawe na slobodubilo jedini pravedan i ~astan izlazak iz bespu}a ha{ke misije.

Pravni~ka i intelektualna javnost da progovori o ha{koj tiraniji

Voditeq: Ne postoji nijedno qudsko pravo koje nije uskra}eno prof. drVojislavu [e{equ. Doajen srpske advokature, Sava An|elkovi}, uputio jepisma advokatskim komorama Srbije i Beograda, u kojima poziva svoje ko-lege da zajedno stanu u za{titu osnovnih prava dr [e{eqa. Ugledni advo-kat, borac za qudska prava i slobode, zahteva da upravni odbori advokat-skih komora hitno upute zvani~ni protest Ha{kom tribunalu i o svim ~i-wenicama obaveste Me|unarodnu uniju advokata, kako bi zajedno za{titi-li me|unarodno pravo i spre~ili torturu nad Vojislavom [e{eqem. Go-spodin Sava An|elkovi} je i danas sa nama.

Sava An|elkovi}: Po{tovani prijateqi, pridruùjem se vama da svo-jim protestom uputimo poruku Stop ha{koj tiraniji! Moji prethodnici susvojim elaborirawem kazali da pred Ha{kim tribunalom ne moèmo o~e-kivati pravdu i pravo. Ja sam kao gra|anin, kao pravnik, ozbiqno upla{ennad svim onim {to se doga|a u Ha{kom tribunalu. Ne mogu da prihvatim dase na neodre|eno vreme odloì su|ewe koje je po prirodi stvari hitno, naj-gore je {to se odlaè na neodre|eno vreme, a to vreme apsolutno je neizve-sno, {to ukazuje da se ne radi ni o pravu ni o pravdi, ve} da postoji neka po-zadina. Kaèm pozadina zbog toga {to sudsko ve}e nijednim svojim pravnimargumentom ne obrazlaè koji su to razlozi zbog kojih treba, mora i takoda se postupi, u smislu odlagawa su|ewa na neodre|eno vreme.

Ja sam prosto zgroèn pred me|unarodnom pravni~kom javno{}u, predme|unarodnim intelektualnim svetom, {to sve ovo vidi a ne reaguje. Po-sebno sam iznena|en da srpske vlasti ne vide da se u ovom konkretnom slu-~aju, a skoro i u svim slu~ajevima na{ih qudi kojima se sudilo i sudi u Ha-gu, ne sudi samo tim qudima za eventualno po~iwena krivi~na dela, ili is-konstruisana, navodno po~iwena krivi~na dela, ve} da se ovim su|ewem pi-{e ve} napisana istorija o nama, o vama, o zemqi Srbiji i o vremenu na kra-


– 282 –

ju 20. i po~etku 21. veka. Kaèm ovo zbog toga {to su o~igledno ti mentori,preko svojih intelektualnih slugerawa, napisali ve} istoriju, ali im je,mogu re}i, kolega i profesor [e{eq jednostavno za izdavawe te istorijepresekao put svojom odbranom, jer, kako re~e ovde jedan od sagovornika, odoptu`nice zaista nije ostao ni kamen na kamenu. U takvoj situaciji, ja osno-vano protestujem ne vi{e protiv intelektualne i pravni~ke javnosti sve-ta i Evrope, ve} protestujem protiv pravni~ke i intelektualne javnostiSrbije, {to se usteù da progovore o ovoj tiraniji Ha{kog suda i o ~iwe-nici da se ne sudi tamo samo qudima koji su nominalno apostrofirani iozna~eni, ve} da se sudi i nama i na{oj istoriji.

Kao {to je saop{teno, ja sam, pobu|en takvim interesovawem, dakle nepolitikom ni u vremenu ni u prostoru, ve} odbranom slobode i prava ~ove-ka, poku{ao da se ova tiranija Ha{kog suda predstavi me|unarodnoj javno-sti preko Me|unarodne unije advokata. Naàlost, Komora Beograda i Ko-mora Srbije nisu na{le za shodno ne samo da to stave na dnevni red, ve} nida obaveste o tome za{to ga ne}e staviti. Kao da se radi o odbrani nekog me-|unarodnog kriminalca i teroriste, a ne o ~oveku koji se bori za odbranusrpskih prava i slobode.

Privodim kraju ovo i èlim samo da vam kaèm da u istoriji pravosu-|a, u pravnim analima bilo kog suda na svetu, nije zabele`no da se jednom~oveku sudi {est godina, a da on, gospodin [e{eq, jo{ uvek fakti~ki nezna za {ta je optuèn. I najgore je, tako je to malopre saop{tio u svojoj re-~i kolega ̂ avo{ki, najgore je u celoj stvari {to se za neka optuèwa drèdokazi u nekim fiokama i ta{nama, tako da gospodin [e{eq ne moè daostvari ono osnovno qudsko pravo, pravo na odbranu, jer ne zna o ~emu se ra-di u optuèwu. I ja sam duboko uveren, jer sam ~ovek optimista, da ovo ne-}e mo}i da opstane, da }e oni morati da promene svoju taktiku i da }e se, ito je deo za koji ja apelujem, Ha{ki sud odlu~iti da nastavi i da zavr{i jo{svoja dva-tri sata, a Tuìla{tvo sa svojim dokazima, kako bi eventualno na-kon toga odbrana dala svoj predlog {ta daqe raditi, ili da se taj slu~aj za-vr{i.

Ja }u zavr{iti time {to je, po mom mi{qewu, odbrana sve rekla krozponi{tavawe dokaza koji su bili predo~eni od strane tuìlaca. Hvala vami pridruùjem se poruci koja ovde stoji kao opomena ovog vremena. Hvalavam.

Stradalnik na{eg vremena

Voditeq: Fenomenom herojstva i izdajstva u srpskom narodu bavio sena{ slavni kwièvnik i disident, autor ~uvenih “Vunenih vremena”, Goj-ko \ogo. Izvolite.

Gojko \ogo: Dame i gospodo, dragi prijateqi, draga Jadranka, drì secarice! Ju~e, kad su me podsetili da treba da do|em ovamo, po~ela je da meti{ti neka nedoumica. Pitao sam se {ta }u ja ovde, {ta da kaèm, da ga~emkao ga~ac, da psujem, da molim. Sve je uzalud. Gluva ma{ina ha{ke osvetni~-ke pravde radi svoj inkvizitorski posao prema programu novih gospodarasveta. A opet, onaj unutra{wi moralni nalog zapovedao mi je da moram bar

Marina Toman

– 283 –

ne{to u~initi. U toj pometwi, prisetio sam se jednog vizionarskog projek-ta, jednog mog qubimca iz daleke 1950. godine minulog veka, kad su na{i za-bludeli usre}iteqi osnivali seqa~ke radne zadruge, na{e kolhoze.

Qubiwe je odvajkada bilo prete`no sto~arski kraj, ali je i duvan do-bro uspevao, i komitet je zahtevao da zadruga sadi {to vi{e duvana. Qudisu, za nevoqu, bili zadovoqni. Mogli su i gore pro}i. Stola~ki duvan je biojo{ boqi, a wima je naloèno da sade pamuk koga niko nikada nije gajio. UQubiwu ki{a ne pada po nekoliko meseci, ali toga leta kao za inat, malopomalo pa naleti neki {ipun. Duvan je dobro izrastao, ali kako ga osu{i-ti? Nije bilo ni su{ara ni plastenika, najlon jo{ nije bio izmi{qen. Na-nizani konci duvana moraju se ujutru iznositi, uve~e, radilo se, unositi.Gradi} sa jugozapada zaklawaju brda, ali ve} posle i ~indije zapadale u hlad.Po{to je duvan zadru`ni, dakle ni~iji, niko nije ùrio ni ujutru da ga iz-nese, ni uve~e unese, a ponekad ga orosi i ki{a. Po~eo se bu|ati. Na jednomsastanku zadrugara, sekretar komiteta i brigadir traè da se ne{to uradi,da duvan nose gore u Prisoje, tamo ima vi{e sunca, ina~e }e istrunuti. Utose javi jedan duvanyija: “Evo, ja imam re{ewe”. “Da ~ujem”, kaè sekretar.“Mi }emo nanizati jedan veliki konac, dug hiqadu metara i vi{e, kolikogod treba, pa }emo ga upresti oko konopa i prepeti s Obloga na Radovik, sbrda na brdo iznad Qubiwa. Tako }e ceo dan biti na suncu, a ni uve~e ga netreba unositi, jer gore nema rose, gore stalno vetar duva, i no}u }e se su{i-ti”. U sali nastade ti{ina, niko da se naka{qe ili osmehne. Sekretar jeosetio da je ovo malo neslana {ala, pa posle poduèg }utawa, podrugqivoupita: “Dobro, a {ta }emo kad udari ki{a?” “E, to nije na{ problem”, do~e-ka onaj. “Na{e je da nanièmo, a vi vidite {ta }ete sa ki{om. Vi vedrite iobla~ite”. [ala je ostala {ala, zadrugar ipak nije zavr{io na Golom otoku.

Ova pri~ica mi, o~ito, nije tek tako pala na pamet. ̂ ini se da je i na{sused Vojislav [e{eq odnekud doznao za projekat ovog qubiwskog mudra-ca, i da ga kao veliki majstor dosledno realizuje. [e{eq niè ~lan po~lan ha{ke optu`nice, bu{i kao listove duvana, probada i tuìoce i sve-doke, sudije i wihove paragrafe, i zajedno sa dokazima, dokumentima, izja-vama, fotografijama, filmskim trakama, sve niè na neprekidiv kanap ko-ji zahvaquju}i antenama i satelitima, prepiwe iznad Evrope, izme|u MonBlana i Urala, kao i izme|u Radovine i Oblog brda. Tako najve}u svetskula ̀na{eg vremena, upakovanu u priru~ne parazakone, sudske toge i pravnumaskeradu, izlaè vetru i suncu pred o~ima celoga sveta. Zastupaju}i pra-vo i pravdu, [e{eq drsko baca rukavicu u lice zastupnicima sile i prav-nog nasiqa.

Vi moète da radite {ta god ho}ete, vi vedrite i obla~ite, ba{ me bri-ga {ta }ete na kraju odlu~iti, moète me osuditi na doìvotnu robiju, alime ne moète spre~iti da razobli~im ovu licemernu imperijalnu lagari-ju. Ovo moè izgovoriti samo onaj ko svoju misiju pretpostavqa svome ì-votu, kome su princip, ideja i ideal stariji od glave. [e{eq je zato jedanod najve}ih stradalnika na{eg vremena. Wegov dijadoro sam od zeni~kog doha{kog kazamata, krvava je staza koja }e biti ozna~ena kao magistralnasmernica u srpskoj istoriji, kao put nacionalnih junaka i podvi`nika.


– 284 –

Ne znam da li ste dobro razumeli, ali onaj qubiwski zadrugar je i me-ne pou~io da rade}i svoj posao ne zaboravqam moralnu zada}u. Da na konacnièm stih po stih, kao list po list duvana, ali i da pqunem kad god se okre-nem na onu stranu gde sunce zalazi, onamo gde samo stanuju oni {to vedre iobla~e. I tako na simboli~an na~in uputim poruku zapadnim mrakonosci-ma s jedne i druge strane okeana. Eto, to i danas ~inim sa ove tribine, i toje izraz moje solidarnosti i podr{ke Vojislavu [e{equ i Radovanu Ka-rayi}u, i svim srpskim mu~enicima u Hagu.

Sve ha{ke pobede Vojislava [e{eqa

Voditeq: Jedan ~ovek je zna~ajno doprineo odbrani biv{eg predsedni-ka Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Milo{evi}a, predHa{kim tribunalom. Imam ~ast da pozovem prof. dr Branka Raki}a da vamse obrati.

Prof. dr Branko Raki}: Po{tovana gospo|o Jadranka, dragi prijate-qi, i posebno dragi na{ Vojo, zahvalan sam Srpskoj radikalnoj stranci {tome je pozvala na skup koji organizuje povodom {este godi{wice tamnovawadr Vojislava [e{eqa u {eveningenskom kazamatu, i omogu}ila mi da naovaj na~in pruìm podr{ku dr [e{equ i jo{ jednom izrazim divqewe pre-ma wegovoj neustra{ivoj li~nosti i wegovoj beskompromisnoj borbi zapravdu i istinu.

Naravno, ja sam ovde ne zato {to smatram da je Vojislavu [e{equ po-sebno potrebna moja podr{ka da bi uspeo u bici koju je ve} dobio, ve} vi{ezato {to èlim da jo{ jednom potvrdim da mi je ~ast da budem na wegovojstrani.

Dr Vojislav [e{eq je Ha{ki tribunal prvi put pobedio ve} samimsvojim dobrovoqnim odlaskom pred tu instituciju, koja je skrojena tako dane pruà ni najminimalnije uslove za fer su|ewe. Vojislav [e{eq nijeoti{ao tamo kao okrivqeni, ve} kao advokat istine i pravde i kao za{tit-nik srpskog naroda i wegove istorije, sada{wosti i budu}nosti.

Dr Vojislav [e{eq je Ha{ki tribunal drugi put pobedio time {to jepotpuno nevin hrabro izdrào u pritvoru preko ~etiri i po godine do po-~etka su|ewa, a zatim i period dosada{weg su|ewa, sve do ukupno {est go-dina tamnovawa. Dr Vojislav [e{eq je Ha{ki tribunal tre}i put pobedioprilikom svedo~ewa na su|ewu predsedniku Slobodanu Milo{evi}u.Upravo tokom tog svedo~ewa optu`ba je doìvela potpuni kolaps, na taj na-~in {to je unezvereni tuìlac, na zaprepa{}ewe jo{ uzneverenijih sudijaodustao od svog dotada{weg lajtmotiva o pravqewu Velike Srbije, koji jesve do tog momenta pripisivao predsedniku Milo{evi}u. Time je, pravnoposmatrano, taj postupak okon~an propa{}u optu`be, jer je wena central-na ta~ka povu~ena a ~itav dotada{wi tok tog nazovisu|ewa potpuno obe-smi{qen.

Dr Vojislav [e{eq je Ha{ki tribunal ~etvrti put pobedio kada je,pokazav{i odlu~nost i spremnost ~ak i da `rtvuje svoj ìvot, uspeo da seizbori za vra}awe prava da sam sebe brani, sa minimalnim neophodnimuslovima za takvu odbranu. Dr Vojislav [e{eq je Ha{ki tribunal petiput pobedio, odnosno kontinuirano ga pobe|uje ve} {esnaest meseci svojom

Marina Toman

– 285 –

maestralnom odbranom, pred kojom i tuìoci i sudsko ve}e izgledaju upra-vo kao ono {to zaista jesu, prepla{eni i zbuweni gre{nici pred neustra-{ivim pravednikom. âk i najve}i politi~ki protivnici dr [e{eqa, ko-ji koliko-toliko prate ovo nazovisu|ewe, sve ~e{}e i sve otvorenije posta-vqaju pitawe – a za{to ovog ~oveka uop{te drè u zatvoru i za {ta mu su-de? Odgovor na ovo pitawe, a taj odgovor je ni za {ta, nu`no }e do}i u veo-ma skoroj budu}nosti u obliku {este pobede dr Vojislava [e{eqa nad Ha-{kim tribunalom. A ta {esta pobeda bi}e wegovo neminovno pu{tawe naslobodu. Slobodu fizi~ku, jer wegov duh nikada nije ni prestao da bude slo-bodan.

Dr Vojislav [e{eq je pet godina zaredom izvojevavao pobedu za pobe-dom nad Ha{kim tribunalom. Sada je, evo, istekla i {esta godina wegovogtamnovawa, i po ve} ustaqenom ritmu, do{lo je vreme i za wegovu {estu, ko-na~nu pobedu. Mnogi se i u Srbiji i van Srbije te pobede ̀ estoko pla{e. Itreba da se pla{e. Mi joj se radujemo.

Profesore Vojislave [e{equ, dragi na{ Vojo, sa nestrpqewem vaso~ekujemo ovde u Beogradu. Hvala vam, i eto, vi kao narod koga non-stop sti-ù raznorazne nepravde, nadam se da }emo imati priliku da se vidimo dva-deset ~etvrtog, na velikom mitingu koji }e u 19 ~asova biti organizovan po-vodom deset godina zlo~ina koji je izvr{en nad na{im narodom od straneNATO pakta.

Ubijawe srpskih ancionalnih interesa na delu

Voditeq: Vojislav [e{eq koristi veliki broj dokumenata iz pravneprakse zapadnih zemaqa, koji su i stvarni osniva~i Tribunala u Hagu. Ono{to je, me|utim, malo poznato je da iza tog mukotrpnog istraìva~kog radastoji tim na ~ijem ~elu je Marina Ragu{, rukovodilac predmeta u timu ko-ji pomaè odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa.

Marina Ragu{: Dame i gospodo, bra}o i sestre, moram priznati da jemnogo lak{e biti u Skup{tini Republike Srbije i onima koji poku{ava-ju svakodnevno da ubijaju srpski nacionalni interes kaète ono {to misli-te, nego ovde i sada pred svima vama, a da se ne desi trema.

Dame i gospodo, bra}o i sestre, pomaè Bog. Za ono {to Ha{ki tribu-nal kaè da nije nadleàn jeste zlo~ina~ka NATO agresija. Sa ovog mestatreba da poru~imo svima onima koji ovaj skup prate po slu`benoj du`nostii beleè svaki lik i svaku re~, odgovara}e NATO zlo~inci ovde. Za one ko-ji }e jednoga dana ispisivati pravu istoriju, beleè}i svaku nevino proli-venu srpsku krv, svaku nevino postradalu srpsku glavu, moramo da kaèmoKarlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, to je, bra}o i sestre, sveta srpskagranica na kojoj }e pasti svetski okupator. A ovima u Srbiji, koji se trudeda srpske glave, kao nekada Turcima, predaju, da kaèmo, sudi}e vam Pe}kapatrijar{ija. Svima onima koji }e analizirati svaku re~ sa ovoga skupa,èlimo da poru~imo, dr Vojislav [e{eq se vra}a u Srbiju kao heroj i kaopobednik! A onda, Srbijo, spremi se za svoga predsednika. Spremi se, srp-ski narode, za ~oveka koji }e znati da uredi ovu ku}u. Za ~oveka koji }e pr-kosno re}i i Va{ingtonu i Briselu, ne}e vam pro}i. Spremi se, Srbijo, dado~eka{ ~oveka koji je najvi{om cenom platio doslednu borbu za srpsku


– 286 –

ideologiju, za svakog Srbina, za svakog ~asnog Srbina koji je stao u odbra-nu pred pomahnitalom Amerikom, Nema~kom, Vatikanom. Spremi se, Srbi-jo, tako|e da sudi{ doma}im izdajnicima. Spremi se da sudi{ svima onimakoji su se zarekli da nas ovde i sada ispi{u iz svetske istorije. Svima oni-ma koji su se spremili, udruèni u zlo~inu, da zatru srpski trag. Spremi se,Srbijo, za istinu o najve}im zlo~inima koji je svet zloglasni, pomahnita-li, po~inio nad slobodoqubivim srpskim narodom.

Bra}o i sestre, dame i gospodo, dr [e{eq je u Hagu jedino i samo zbogtoga. Prepoznao ih je, sve udruène u zlo~inu. Jo{ osamdesetih godina, isvakog poimence i bez kompromisa naveo. Jo{ je tada rekao da }e nam uzetiKosovo i Metohiju, da }e nam rastrgnuti ono {to su nam Nemawi}i ostavi-li u nasle|e. Da }e poku{ati da nas ispi{u iz svetske populacije. I zatodr [e{eq redovno strada. U Hagu se, bra}o i sestre, dame i gospodo, sudiSrbiji. I svako ko kaè druk~ije, laè. U Hagu se, bra}o i sestre, sudi kwi-gama, ideji, slobodi, borbi protiv okupacije, a ko im u Hagu i ko Hagu poma-è? Tadi}, Nata{a Kandi} i svi oni koji zarad sopstvenih izdajni~kih in-teresa prodaju sve {to misle da li~i na srpsko. Ovaj skup ovde i ova sala,koja je mala da primi sve one koji jesu srpski slobodarski pokret, poru~uje– ne}e vam pro}i!

Ne}ete mi zameriti, ja sam govor pripremila, ali kad vas vidim, re~iiz srca a ne iz glave dolaze. Raduje me {to vidim da je dr Vojislav [e{equspeo da probudi Srbiju. Setite se samo kada su ga izdajnici prodali, kadasu tog ratnika izru~ili Hagu, {ta je najistaknutiji ideolog srpskog naci-onalizma tada svima nama rekao – neka ja budem posledwi koji odlazi u Hag,neka ja budem onaj koji }e braniti svakog Srbina. Naàlost, bra}o i sestre,mi smo znali da to ne}e biti kraj. U Hagu su zatvorili sve {to se ikada za-loìlo za srpski nacionalni interes. Najgnusniji primer toga je otmi~ardr Radovana Karayi}a. Evo, koliko ~ujemo, Hag produàva najverovatnijemandat, poku{avaju}i da u svoje kazamatske odaje dovede generala. Pa da slu-`benicima, koji prate ovaj skup, britanskom i ameri~kom ambasadoru ka-èmo – do|ite ovde, ovde je general Mladi}, ali }ete onda morati da nami{~upate srce iz grudi. Svako srpsko srce kuca za generala, za dr Vojisla-va [e{eqa. To su pravi naslednici vojvode Mi{i}a i onih srpskih junakazbog kojih mi, Srbi, s ponosom treba da gledamo bestijalni svet, i da im poko zna koji put u tom zlo~ina~kom udruèwu kaèmo – ovde padate.

Bra}o i sestre, dame i gospodo, na kraju, izdajnici su predali Hagu rat-nika. Srbija vrlo brzo o~ekuje povratak heroja, dr Vojislava [e{eqa! Ne-ma lep{e pri~e na celom svetu od ove ovde i sada. Bra}o i sestre, vrlo br-zo, meseci su u pitawu, Srbija }e da bira dva puta, izme|u te dve opcije, ka-ko kaù. Jednu, koja je zakucala tu granicu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Vi-rovitica. Taj put koji kaè – Srbija je velika i obuhvata i svakog Srbinagde god da se nalazio. Tom Srbijom te~e Drina, najlep{a reka koja nikadane moè da deli srpski narod. Ta Srbija, bra}o i sestre, miri{e mo{timasvetih kraqeva. Ta Srbija seè do Visokih De~ana, Pe}ke patrijar{ije. Toje Srbija heroja, dr Vojislava [e{eqa.

Marina Toman

– 287 –

Bra}o i sestre, postoji i onaj drugi put, sramni, evropejski, izdajni~ki.Onaj put koji je naj~estitije srpske junake predao Ha{kom tribunalu, sudiim po srpskim kazamatima, put Borisa Tadi}a. Na nama je, bra}o i sestre,da sami odlu~imo za koji }emo put i koliko }emo bra}e i sestara privole-ti toj strani. Ako to ne uspemo da uradimo, bra}o i sestre, ako smo zabora-vili tu re~ koja budi nadu iz srpskog srca, ako ne uspemo da ubedimo decukoja dolaze da je to jedini ispravni, pravi juna~ki put, da osvetlamo obrazena{ih predaka i ne osramotimo potomke, ako to ne uspemo, ako se zaglavi-mo u svom kukavi~luku i nastavimo da se u kafanama zakliwemo na hrabrosti u svojim ku}ama, onda ni ne treba da budemo ovde, onda je `rtva dr [e{e-qa mala. Ali, ako ovaj put, bra}o i sestre, uspemo da ubedimo ̀ ene da posto-ji zemqa u kojoj treba da ra|aju herojsku decu, u kojoj sinovima treba da bu-de ponos {to }e dobiti pu{ku kad zatreba, ako to uspemo, za Srbiju ima nade.

To ne}e biti, bra}o i sestre, lak ni kratak put, ali }emo znati za{tosmo Srbi. Zna}emo da se ponosimo svojim srpstvom, da pi{emo }irilicom,da {titimo litiju srpskih mu~enika koja prati svaki na{ postupak i da ka-èmo – Mi vas nismo izdali!

Na samom kraju, uz izviwewe za prekora~ewe vremena, dr [e{eq imagde da se vrati! @iveli i ìvela Velika Srbija!

Pa{}e i optu`nica za nepo{tovawe suda

Voditeq: Srpska javnost je ve} uo~ila mladog, elokventnog intelektu-alca, koji je svojim stavovima i poznavawem pravne teorije i prakse ve} za-uzeo zapaèno mesto u politi~kom ìvotu Srbije. Mr Aleksandar Marti-novi}, ~lan tima koji pomaè odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa i ~lanPredsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke.

Mr Aleksandar Martinovi}: Bra}o i sestre, dame i gospodo, u decem-bru mesecu 1825. godine u Rusiji je izbio veliki ustanak protiv apsoluti-zma tada{weg ruskog cara. I naravno, sve vo|e tog ustanka osu|ene su nasmrt. Me|utim, kada se pristupilo ve{awu dvojice glavnih pokreta~a ovebune i kada su osu|enike po~eli da veù za granu, grana je pukla i umesto daodu u smrt, ta dvojica su pali na zemqu. U tom trenutku, jedan od wih je re-kao: “Sirota Rusijo, ne umeju ni da te obese”. Evo danas, dvesta godina posletog doga|aja, ovaj bedni Ha{ki tribunal ne ume da prona|e krivicu dr Vo-jislava [e{eqa. I kada posle {est godina nisu uspeli da dokaù nijednuta~ku te la`ne i politi~ki pisane optu`nice ovde u Beogradu, onda su sedosetili da Vojislava [e{eqa optuè za tobo`we nepo{tovawe suda. Usvim civilizovanim i dobro ure|enim dràvama sveta optuèni ima pravoda }uti, ima pravo da laè, ima pravo da pre}utkuje ~iwenice, ima pravo da~ini sve {to je u wegovom interesu, sve {to bi pomoglo wegovoj odbrani isve ono na ~emu bi on mogao da dokaè svoju nevinost. Me|utim, Ha{ki tri-bunal je jedini sud na svetu u kome onaj koji je optuèni, onaj koji je ve} po-bedio taj isti sud moè da bude optuèn za tobo`we nepo{tovawe suda. Me-|utim, mi smo ube|eni da }e i ova optu`nica za nepo{tovawe suda da padnei da se dokaè wena neistinost, kao {to je Vojislav [e{eq ve} dokazao ne-istinitost one prve i osnovne optu`nice. Zato {to su i prva i druga optu-


– 288 –

`nica ku}e koje su sazidane na pesku, a kao {to je rekao na{ Gospod – svakaku}a sazdana na pesku, mora da propadne.

Ovih dana neprijateqi Vojislava [e{eqa i neprijateqi ne samo Srp-ske radikalne stranke, nego neprijateqi Srbije i srpskog naroda, {ire jed-nu opasnu la ,̀ a to je da Srpska radikalna stranka nema budu}nost. Ja ne mo-ram ni{ta da kaèm, dovoqno je da od septembra meseca 2008. godine pa na-ovamo pratite sednice Skup{tine Srbije. Jeste li videli kako se za govor-nicom Skup{tine Srbije za Srpsku radikalnu stranku, za Vojislava [e{e-qa, za osnovne srpske nacionalne i dràvne interese bore Dejan Mirovi},Elena Boì}-Talijan, Marina Ragu{, Dragan Stevanovi}, Lidija Dimi-trijevi}, Milan Avramovi} i svi ostali? Mladost Srpske radikalnestranke ostala je verna Vojislavu [e{equ, i to je ono {to boli neprijate-qe srpskog naroda. I ba{ zato {to je mladost ostala uz Vojislava [e{e-qa, i Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka imaju budu}nost, kao{to budu}nost ima ideja koja stoji u osnovi na{e politike, ujediweno Srp-stvo u slobodnoj i Velikoj Srbiji. @ivela Velika Srbija. @ivela Srpskaradikalna stranka!

Sloboda predstavqa osnovnu qudsku vrednost

Voditeq: Borba prof. dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu po-sluìla je kao inspiracija za mnoge mlade qude. Jedna od wih je i TijanaUro{evi}, apsolvent filozofije.

Tijana Uro{evi}: Dame i gospodo, danas smo se okupili ovde da izrazi-mo podr{ku su`wu koji se bori za pravo na istinu o slobodarskom narodukoji se po ko zna koji put u istoriji na{ao na putu modernim osvaja~imasveta!

Dr Vojislav [e{eq nalazi se ve} {est godina u pritvoru Ha{kog tri-bunala, gde mu se sudi u potpunoj kafkijanskoj atmosferi, zbog prejakih re-~i. Ideja, toliko hrabro i prkosno osmi{qena kao platforma srpskog na-cionalizma, ko{tala je jo{ jednom doktora pravnih nauka slobode!

Bez kompromisa, dosledno, Vojislav [e{eq demontira scenario kojisu Va{ington i Brisel pripremili za slobodarski srpski narod! Iz danau dan, ha{kim kazamatom su defilovali la`ni svedoci naru~eni i obu~enida potpomognu udruèni zlo~ina~ki poduhvat koji narod veran slobodar-skoj tradiciji treba da okuje.

Iz dana u dan jedan je suàw raskrinkavao svaku la ,̀ svaku izmi{qo-tinu, brane}i tako srpsku istoriju, kulturu, tradiciju, jezik, slobodu. Bra-ne}i istinu, onu koja }e sasvim sigurno, kada za to do|e vreme, preokrenutitok svetske istorije!

Temeqe budu}e Srbije u novom humanijem poretku sveta udario je dr Vo-jislav [e{eq, tamo gde se okupila sva sila sveta da zatre sve {to je stalou odbranu interesa jednog naroda, kao {to je wegovo neprikosnoveno pravona ìvot dostojan ~oveka! Sva ta sila i mo} udruèna u nezapam}enom zlo-~inu raspr{ila se i polomila nad prkosom ~oveka kojeg okovi nisu omeliu nameri da istraje, da ne posrne i ne poklekne brane}i misao. Tek misaoizgovorenu, ali dovoqno jaku i ubojitu da joj sude najve}e sile sveta! Onu ne-

Marina Toman

– 289 –

iskvarenu, ~istu i jasnu srpsku slobodarsku misao koja je pobe|ivala ba{onda kada su svi digli ruke od we i prepustili je zaboravu!

Dr Vojislav [e{eq, sasvim sigurno, budu}nost gradi naj~vr{}im ma-terijalom – voqom, slobodnom i tako jakom da uru{i poredak koji je pretioda osvoji svet.

Oslobo|en svih stega i kalkulacija, spreman da se odrekne najve}ihqudskih vrednosti, kao {to su sloboda i ìvot, ovaj je, najistaknutiji ì-vi ideolog srpskog nacionalizma, pokazao nam put kojim treba da se krene.To je mapa puta slobodarskog sveta u kojem }e, zahvaquju}i wemu, Srbiji dase kli~e u slavu i ~ast!

Oslobo|ena Srbija, oslobo|eni svet slavi}e dr [e{eqa kao ~ovekakoji je rekao NE Va{ingtonu i Briselu, Berlinu i Vatikanu!

Dr Vojislav [e{eq danas je jedini politi~ki zatvorenik u Evropi.ôvek kome se kr{e sva qudska i procesna prava. Ali, on je spreman da uborbi za istinu i pravdu ide do kraja.

U izjavama pre odlaska u Hag, dr Vojislav [e{eq je govorio da se Ha-ga ne pla{i. Da je svaki ~ovek smrtan, te da ovozemaqski ìvot brzo pro-lazi, a posle stotinu godina bi}e sasvim svejedno koliko je ko ìveo, jedi-no {to }e se pamtiti bi}e dela.

Uostalom, setimo se ~etvoro~asovne uvodne re~i u kojoj je dr [e{eqistakao da se naìveo, ali da ho}e da ideologiju u~ini besmrtnom. Nije slu-~ajno na{ predsednik, u posveti dela “Ideologija srpskog nacionalizma”,napisao da su istina, sloboda, pravda i Otaybina najvi{e moralne vredno-sti za koje se ~ovek ra|a, ìvi i umire.

Dr [e{eq ne samo da zastupa ideologiju, on ̀ ivi za wu. Sna`na misaoiz posvete jeste norma kojom se rukovodi u svakom trenutku ìvota. Uosta-lom, zar sloboda ne predstavqa osnovnu qudsku vrednost i smisao na{e eg-zistencije?

I na kraju, obra}am se dr Vojislavu [e{equ – predsedni~e, ̀ elim Vamda {to pre pobedite nepravdu koju name}u kreatori novog svetskog poretkai da se vratite u Otaybinu. Jer, ovde Vas ~eka Va{a porodica, prijateqi,Va{a Srpska radikalna stranka i Va{ srpski narod kome je neophodna Va-{a pomo} za uspostavqawe jednog pravednijeg dru{tva, dru{tva dostojnogsvakom ~oveku. @ivela Velika Srbija! @iveo dr Vojislav [e{eq!

U Srbiji mora da pobedi demokratija

Voditeq: Obrati}e vam se ~ovek koji je svojom stru~no{}u doveo doo~aja Ha{ko tuìla{tvo, a finansijere Tribunala do besa. [ef pravnogtima koji pomaè odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa, Zoran Krasi}.

Zoran Krasi}: Bra}o i sestre, dame i gospodo, vi koji pratite ovaj pre-nos, vi koji }ete da gledate prenos, znajte, ovde danas caruje sloboda, ovde sedanas nalaze iskreni borci za qudska prava, iskreni borci za demokratiju,a ovi {to nas s vremena na vreme napadaju kaù da mi ne znamo {ta je to. Mine znamo, oni dobro upoznati. Mi traìmo kvorum, oni glasaju iz Bodruma.Zna~i, kad se glasa iz Bodruma, to je evropski, proevropski. Oni bi hteli uEvropu bez kvoruma. Pa, kako to moè? Oni kaù, Ha{ki tribunal je vrhu-


– 290 –

nac me|unarodne pravde i tamo svako mora da ide koga pozovu i da tamo do-kazuje nevinost. Da li je to standard u Evropi? Nije, kad su u pitawu wiho-vi gra|ani. Ali, moè da postane standard kad je u pitawu Srbija. A {ta mikaèmo? Pa, Srbi su osniva~i Ujediwenih nacija, i bili su aktivni dok suse donosile skoro sve me|unarodne deklaracije, konvencije o qudskim pra-vima. Pa, naravno da tuìlac mora da dokazuje krivicu, a ne optuèni ne-vinost. Sve je u Srbiji nakaradno, od kada je zavladala ̀ utica. A kada je ̀ u-tica dobila i crvenu boju, onda dobijamo i nakaradno razmi{qawe.

Starija je jedna nastrana alijansa od Srpske pravoslavne crkve. To nasube|uju ovi borci protiv diskriminacije. Stavqaju na stub srama Srpskupravoslavnu crkvu, stariju i od dràve, stavqaju na stub srama seoski klo-zet u selu odakle je moj otac, a taj klozet stariji je nego SAD. Srbi su neka-da klozet pravili pedeset metara od ku}e. E sad, zamislite, ̀ ele da nas ube-de da je me|unarodni standard ne{to drugo, da mi svi treba da ̀ ivimo u klo-zetu. Pa, ne}emo da ìvimo u klozetu.

Kaù, NATO pakt je do{ao kao Boìji dar. Moramo tako. NATO paktnam uze ku}u. Kaù, moramo u Evropsku uniju, nema alternative. Evropskaunija prva priznala nezavisno Kosovo. Da li postoji neki me|unarodni do-kument koji su oni izglasali, da taj dokument po{tuju onako kako je napi-san? Nijedan. Ne po{tuju Povequ Ujediwenih nacija, ne po{tuju Dejtonskisporazum, ne po{tuju Rezoluciju 1244. Pa, ko moè wima da veruje onda? Komoè da veruje? A kako mi zovemo te koji veruju u to? Izdajnici, tako je. Iz-dajnici. Nema druge re~i u na{em jeziku. Nismo mi krivi {to na{ re~niknije bogat sinonimima za to. Nema sinonima, izdajnici. Glasaju iz Bodrumai kaù to je demokratija. To je najve}i primitivizam u politici. Ne{tonajodvratnije. Sakriju se u qudska prava. Gde je neko od wih ovde? [to ni-su podigli glas? Da li postoji o~igledniji primer kr{ewa qudskih pravaod Vojislava [e{eqa? Ne postoji. A oni }ute. ]ute zato {to je jedan idi-ot 2000. godine rekao – patriotizam je kad imam paso{, pa mogu da putujem uinostranstvo. Pa se onda dosetio da kaè svojoj prijateqici Karli delPonte: “Vodite ga i ne vra}ajte ga vi{e”. I koji je to me|unarodni stan-dard?

Wihov me|unarodni standard jeste eliminisati i ubiti protivnika, daon postoji u koaliciji sa medijima. û}ete sutra neke re~i koje ovde nisuizgovorene. A bi}e u novinama, jer ne mogu da otrpe. Ovo je za wih uvreda.Nije im uspeo pu~ u Srpskoj radikalnoj stranci. Nije im uspelo ni ono u Ha-gu. Vojislav [e{eq tamo vodi. On je zavr{io onaj deo posla koji je rekaoda }e da zavr{i. Ali, mi nismo zavr{ili svoj deo posla. E, mi moramo daubrzamo svoj deo posla, po{to se primi~e, on dolazi. Kako pred ~oveka dastanemo, on traì – aman, Krasi}u, ja zavr{io ovaj posao, a {ta ste vi ura-dili ovde? E, moramo da zavr{imo taj posao. Kako? Vrlo jednostavno, iistina je na na{oj strani, i istina je na strani Vojislava [e{eqa. Pravdaje na na{oj strani, pravda je na strani Vojislava [e{eqa.

Upropastili su sve, osam godina su imali, sve su upropastili. Kako suupropastili? Ne sa svojim prijateqima, nego partnerima. Pa, setite se {ta

Marina Toman

– 291 –

su rekli 2000. godine, svi problemi su zbog Slobodana Milo{evi}a. Kadaoni do|u, onda }e biti to potpuno druga~ije, razgovara se sa partnerima, saprijateqima. Pa, kakvi su im to prijateqi i partneri? Uzimaju nam sobu posobu. Sad imamo dva koncepta, koncept Borisa Tadi}a i DOS-a u nekom ̀ u-to-crvenom agregatnom stawu, sa koncepcijom Srbija – Beogradski pa{a-luk, i ideologiju srpskog nacionalizma, Velika Srbija. Pa, gde }e Srbi?Pa, moraju u ovaj na{ koncept. Jer, taj koncept brani ku}ni prag. Ovaj Ta-di}ev koncept, Beogradski pa{aluk, {ta on brani? Brani wihove intere-se da jo{ malo budu na vlasti, dok ne zavr{e prqav posao, a onda mogu da pad-nu sa vlasti, pa ~ak i glasawem iz Bodruma.

Tu istinu treba da {aqete, to treba da kaète svojim kom{ijama i pri-jateqima. îwenice, dokaze, gde su nas doveli, za{to nas dovode tu. Da liovaj voz koji vodi Boris Tadi} zna gde je ta pruga? Oni pogre{ili prugu. Onne zna strane sveta. Pobrkao. On ~ovek ne zna, a ho}e da vodi dràvu. Pa, gdeje to mogu}e, qudi? Zauzmite otklon, otklon prema ùtici, hepatitis A,hepatitis B, hepatitis C, hepatitis D, Demokratska stranka, taj hepatitisje najopasniji. Beìte od ùtog, qudi, nesre}a, kuga, zaraza. Pomerite se.Ko vam otima posao? Ko ho}e da vam otme ku}e? Ko vas tera da nastrano po-stane normalno? Beìte od toga, sa~uvajte se, qudi. Kad vidite Borisa Ta-di}a, beìte sa ulice. Na svakom koraku, beìte od ùte boje, beìte odùtog preduze}a, ako ho}ete da spasite sebe i svoju porodicu. To je jediniput. Apelujte, savetujte kom{ije i prijateqe, nikada se ne glasa za ove izDOS-a, bez obzira na agregatno stawe, videli ste sami. Izborna obe}awani{ta ne vaè. Ni{ta ne vaè izborna obe}awa. Izborna obe}awa sluèda bi se prevario narod, a onda sve protiv naroda. Trista hiqada radnih me-sta u ovoj godini je izgubqeno u Srbiji. A oni, da opqa~kaju, da izvr{e pri-vatizaciju, da uzmu, da se tri puta dnevno tu{iraju i kaù – to je evropskistandard, a vi da nemate za hleba. Pa, ko sme vi{e za wih da glasa? Zato je va`no. Danas obeleàvamo 24. februar, vrlo vaàn datum, Vojislavoti{ao u Hag da ih rasturi. I ne da je rasturio, nego u{ao u temeq i vadikamen po kamen. [est godina borbe za istinu i pravdu. Svi su na~uli isti-nu, svi sad mogu slobodnije i hrabrije da pri~aju o tome {ta se sve de{ava-lo i gde caruje la .̀ La ̀caruje u Ha{kom tribunalu. Najve}i problem ta-mo je falsifikat, promena na{e istorije, u reìji nekih nazovieksperata.Ovaj dan je vaàn i zato {to moramo da ìgo{emo. Da ìgo{emo i “me|u-narodnu zajednicu” koja sprovodi ovakav teror i ovakvu tiraniju. Moramoda upozorimo gra|ane Republike Srbije, moramo da obavestimo svetsku jav-nost da se sve to radi u koaliciji, u koaliciji Demokratske stranke i wi-hovih satelita, Ha{kog tribunala. Za{to “Vodite ga i ne vra}ajte ga vi-{e”? To leti nad ovim postupkom, ali postalo je prepoznatqivo, svima ja-sno. I oni po~iwu pomalo da priznaju, onako skromno, ali niko ne sme jav-no da se oglasi. Za{to? Zato {to im je sve palo u vodu. U laì su kratke no-ge. Vaqale su nekoliko godina. E, to ìgosawe, to obave{tavawe i to upo-zorewe treba da bude rezultat ovog skupa. A ro|ake, prijateqe, decu, sveobavestimo, ne moèmo mimo istine, ne moèmo mimo pravde, ne moèmo


– 292 –

mimo svojih elementarnih interesa. U Evropsku uniju koja nam otima teri-toriju, pa ko to normalan moè da prihvati? Ko to normalan moè da pri-hvati? Tadi} i kompanija. Za{to? Oni imaju koncept beogradski krug dvoj-ke, malo {iri Beogradski pa{aluk. Daqe ne vide, ne interesuje ih daqe. Ai ovo ih mo`da ne interesuje, ve} samo da budu na vlasti, da protutwi to.[ta mi da radimo? Mi nemamo rezervne dràve, qudi. Gde? Ko od nas imadvojno ili trojno dràvqanstvo? Poku{avaju da nas ubede da ako ~uva{ svo-ju sobu, svoj ku}ni prag, ti si kriminalac. Pa, gde to moè? Pa, kako to mo-è da pro|e? Pa, to moè malo da traje, ali je neminovno da se ~ovek prei-spita. A i ja apelujem da se izvr{i to preispitivawe. Dosta, bre, qudi, teùtice. Ni~emu ne vodi. Nema lekova to da se le~i. Beìte od ̀ utog, beì-te od Borisa Tadi}a. A ako ho}emo da iza|emo pred Vojislava [e{eqa zakoji dan, kad nam do|e, ja pobedih, a {ta vi? Pa, moramo i mi da pobedimo.Mora u Srbiji da pobedi sloboda. Mora u Srbiji da pobedi srpski nacio-nalni interes. Moraju u Srbiji da pobede qudska prava. Mora u Srbiji dapobedi demokratija. E, to je sve na na{oj strani. @iveo Vojislav [e{eq!@ivela Velika Srbija!

Voditeq: Svima vama, koji ste svojim prisustvom i u~e{}em na dana-{wem skupu dali podr{ku hrabroj i veli~anstvenoj borbi prof. dr Voji-slava [e{eqa, veliko hvala. Ube|ena sam da }emo se jo{ u ve}em broju oku-piti da ga do~ekamo. Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @ivela Srbija!@iveo dr Vojislav [e{eq!

Marina Toman

– 293 –

SadràjPredgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Pismo Vojislava [e{eqa gra|anima ZemunaMoja snaga zavisi od podr{ke moga naroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Dr Jelena Jurjevna GuskovaVojislav [e{eq: Ideologija srpskog nacionalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Doc. Aleksandar MezjajevSudski proces protiv prof. dr Vojislava [e{eqau Me|unarodnom tribunalu za biv{u Jugoslaviju (MKTJ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Remzi Klark[e{eq je `rtva korupcije pravde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Prof. dr Yon LaflendDa je u Srbiji –– [e{eq bi bio predsednik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Rajko Petrov NogoZa{to govorim o [e{equ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Matija Be}kovi}Veliki literarni lik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Dobrica Eri}Hag èli da ubije vojvodu [e{eqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Mr Petar Iskanderov Haradinaj –– [e{eq: dvostruki standardi Ha{kog tribunala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Prof. dr Velko VelkanovModerni srpski heroj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Predrag R. Dragi} KijukHa{ko farsi~no pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Prof. dr Mirko ZurovacPravo sile u poretku nasiqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Mr Slobodan Stojanovi}Povreda prava na fer su|ewe u postupku predTribunalom u Hagu protiv dr Vojislava [e{eqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Prof. dr Zoran Milo{evi}Va`no je di}i glas protiv nepravde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Vladimir Dimitrijevi}Utamni~eni slobodoqubac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73Dr Sergej Nikolajevi~ Baburin

Marina Toman

– 295 –

Povratak [e{eqa u Srbiju bi}e

nuklerani udar na one koji su danas na vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

Prof. dr sci Sreten Soki}

[e{eqevo osvajawe slobode

Prof. dr Vojislav [e{eq u Ha{kom tribunalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Konstantin Fjodorovi~ Zatulin

Ha{ki tribunal mora da se zatvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Prof.. dr Slobodan Samaryi}

Su|ewe [e{equ je pravna lakrdija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Prof. dr Milan Petri~kovi}

O licemernoj su{tini ha{ke ““pravde”” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

Sava An|elkovi}

Qudska prava na ispitu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Mr Dejan Mirovi}

Kr{ewe procesnih i qudskih prava dr Vojislava [e{eqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

Prof. dr Mila Ale~kovi}

Predvi|awa iz tamnog vilajeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Miroslav Zari}

Optu`be –– alibi za krivicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

Prof. dr Radeta Boòvi}

Pravda je umetnost a ne nasiqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

Goran Petronijevi}

Neprincipijelna primena pravila me|unarodnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

Petar N. i V. [tikovac

Mu~eni{tvo je cijena srpske slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

Dr Jovan Pejin

U lavirintu –– slu~aj Srbija ili Vojislav [e{eq u Hagu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

Dr Veselin \ureti}

Putokaz zavereni~kom svetu da je srpski narod jo{ ìv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

Milorad Vu~eli}

Tribunal u slu`bi srpskog reìma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

Prof. dr Hristivoje Pej~i}

Dobrovoqno robijawe nameravanog ujediniteqa: posledice i mogu}nosti . . . . 164

Doc. dr Uro{ [uvakovi}

Dr Vojislav [e{eq –– suàw ““novog svetskog poretka”” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116666

Vladan Dini}

[e{eq . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

Dr Branko Nadoveza

Oti{ao da zastupa srpsku dràvotvornu ideju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187


– 296 –

Momir Lazi},Dok je [e{eqa, bi}e i Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

Dr Milorad P. Radusinovi}Doktor Vojislav [e{eq –– {titono{a srpske nacionalne ideje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

General Viktor Ivanovi~ FilatovZajedno sa Vojislavom [e{eqem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

Dr Mom~ilo Suboti}Ha{ki tribunal protiv srpske dràve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

Mr Vladimir Kr{qaninSvetionik u srpskoj magli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

Mr Mladen Bijeli}Ha{ki tribunal –– mesto i uloga u ostvarivawu novog svetskog poretka . . . . . . . . . 213

Prim. dr med. Miodrag @ivkovi}Poruka? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

Radislav ]ukU i{~ekivawu kraja procesa prof. dr Vojislavu [e{equ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226

Predrag Lepeti}Ponori ha{kog procesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228

Dr Sta{ko Stojkovi}@rtvovawe radi slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242

Aleksandar PoletaevLi~nost Vojislava [e{eqa u ruskim sredstvima javnog informisawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252Zoran Ostoji}

[e{eq nije cve}ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

Marija M. Zari}Tajni motivi ha{ke optu`nice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259

Dragoqub Toma{evi}êkamo [e{eqev skori povratak u Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266

Nenad Vukasovi}Optu`nica pokidana u parampar~ad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267

Vjekoslav Radovi}Hag –– srpski Had . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Miting povodom {est godina zato~eni{tva Prof. dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272

Marina Toman

– 297 –

Documents

Vojvodin haški trijumf