Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015

8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.

http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 1/74

Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину

Република Србија

Висока школа примењених струковних студија, Врање

Милица Јањић

Тема: Експлоатација природне минералне воде у фабрици

„Бивода“ и утицај на животну средину

Завршни рад

Врање, 2015.

1




Република Србија

Висока школа примењених струковних студија, Врање

Милица Јањић




Врање, 2015.

2




андидат! "или#а $ањи%&рој индекса! '(З)С

Студијски про*рам! Заштита +ивотне средине

редмет! -емија вода и отпадних вода




"ентор!

др /иана ореви%, про3.

Врање, 2015.

3




адржај

!вод

"#$и% рада

&#Методоло'ија рад(

)#*арактеристике истраживане локације

3.1.Микролокацијске карактеристике

3.2. Климатске карактеристике

3.2.1.емпература

3.2.2.!елативна влажност ва"ду#а

$.2.3. %адавине

3.2.4.Струјања ваздуха

3.3. &лора ' фауна ' "а(ти)ена природна и културна добра и

пеј"ажне вредности

3.$. *еоло(ке и #идро+еоло(ке карактеристике терена

3.,. -еи"миност терена

4. Минералне воде+ ре,ерве и квалитет вода на истраживаном подру-ју

4.1.Природна минерална вода

$.2. /ксплоатациони бунари

$.2.1.0стражноексплоатациони бунари Бб1' Бб2 и Бб3.$.2.2. /ксплоатациони бунари Б1' Б2 и Б3

4.2.2.1. Квалитет подземних вода

4.2.2.2. Режим квалитета

4.2.2.3.Резерве подземних вода

$.2.3. /ксплоатациони бунари 1 и 2

4.2.3. 1. Квалитет минералних вода

4.2.3.1. Резерве минералних подземних вода

.# /рои,водни процес у фабрици „Бивода“

,.1. 4сновне карактеристике прои"водне #але

,.2. Карактеристике те#ноло+ије рада фабрике,.2.1.4пис те#ноло(ко+ поступка прои"вод5е минералне воде

5.2.1.1. Пријем, клади!тење и унутра!њи транпорт ировина,

ам"алаже и помо#них материјала

5.2.1.2. Припрема $ третман ирове воде

5.2.2.5. Пуњење овежавају#их "езалкохолних пи#а и паковање %отових

производа у оновну и транпортну ам"алажу

5.2.2.&. Прање линије

,.3. Контрола сировина и +отови# прои"вода

0# Есплоатације минералне воде и утицај на животну средину

6.1.7а+а8ива5е повр(ински# и под"емни# вода 6.1.1. 'орме и тандарди о квалитету вода

4




6.1.2.%од"емне воде9минералне и и"данске воде:

6.1.3. %овр(инске воде

&.1.3.1.(ехноло!ке отпадне воде

&.1.3.2. Санитарно$)екалне отпадне воде

&.1.3.3. *нализа квалитета отпадних вода

6.2. ;еро"а+а8<5е6.3. 7а+а8ива5е "ем=и(та

6.$.>+рожава5а буком' вибрацијама ' емисијом топлоте

и електрома+нетним "рае5има

6.,. Мо+у)и не+ативни утицаји на флору' фауну ' екосистем ' климатске

и микроклиматске услове' природна и културна добра и

пеј"ажне вредности

6.6. Мо+у)и не+ат(вни утицаји на животну средину у слуају

престанка рада фабрике

6.6.1. %роцена утицаја на животну средину у слуају акцидента

&.&.1.1.Пожар

&.&.1.2. Про+уривање резервоара и интала+ије за тени у%-ендиокид &.&.1.3. Про+уривање и хаварија резервоара на транпортним возилима

&.&.1.4. Про+уривање опреме и уреаја у оквиру производно% по%она

&.&.1.5. *к+идентна хаварија канализа+ионе мреже и итема за

третман отпадних вода

&.&.1.&. /емикалије

1#Мере ,а смањење и отклањање 2тетни3 утицаја на животну средину

и мониторин'

?.1. Мере које треба преду"ети "а сма5е5е и откла5а5е (тетни#

утицаја на животну средину

?.1.1. Мере које треба преду"ети "а сма5е5е и откла5а5е (тетни#

утицаја на под"емне и повр(инске воде

?.1.2.е#никоте#ноло(ке и ор+ани"ационе мере које треба преду"ети "а

сма5е5е и откла5а5е (тетни# утицаја на животну средину

?.1.3.-анитарно 0 #и+ијенске мере које треба преду"ети "а


?.1.$. Мере које треба преду"ети "а сма5е5е и откла5а5е (тетни#

утицаја на животну средину услед акцидента

?.2. %ро+рам пра)е5а утицаја на животну средину @ мониторин+

?.2.1. Мониторин+ квалитета вода

?.2.2. Мониторин+ буке' електрома+нетно+ "рае5а' емисије топлоте?.2.3.Мониторин+ управ=а5а отпадним материјама

4# 5ак%у-ак

6итература

5




При изради завр!но% рада, з"о% нее"ине помо#и коју у ми пружили,

најрданије е захва-ујем

колектвиву )а"рике ивода .6.6.,

пое"но 'евенки Стојменови#, дипл. техноло%у,

око итраживања и о"раде резултата,

ментору про)еору др 7и-ани 8ореви#,

на пруженој труној помо#и и у%етијама приликом израде рада,

о+у, про)еору др 9орану :ањи#у

на разумевању, подр!+и и -у"ави

и оталима који у допринели реализа+ији рада .

;или+а :ањи#

6




!вод

7




Законом о аштити +ивотне средине 67Сл. 8ласник РС7, бр. 195(2004 и 9:(200;<

уреује се инте*рални систем аштите +ивотне средине и обебеује остваривање

права =овека на +ивот и равој у дравој +ивотној средини и уравноте+ен однос

привредно* равоја и +ивотне средине. о овом акону, систем аштите +ивотнесредине =ине мере, услови и инструменти а!

>др+иво управање, о=ување природне равноте+е, #еловитости,

рановрсности и квалитета природних вредности и услова а опстанак свих +ивих

би%а?

Спре=авање, контролу, смањивање и сана#ију свих облика а*аивања

+ивотне средине и

>др+иво управање природним вредностима и аштита +ивотне средине.

@споставање система управања аштитом +ивотне средине у предуе%има,

ње*ово одр+авање и континуално побошање, у унапреење квалитета услу*а,представају приоритетне адатке само* друштва у усклаивању ду*оро=не пословне

политике с једне стране и ахтева еколо*ије са дру*е стране. Aопринос о=увању

+ивотне средине, на нивоу привредних субјеката остварује се спре=авањем или

смањењем не*ативних ути#аја пословних активности, про#еса и услу*а. Aа би се

политика аштите +ивотне средине остварила, првенствено на привредном нивоу,

потребно је да сами привредни субјекти предуимају мно*обројне мере као што су!

Спровоење акона и прописа и области аштите +ивотне средине?

онастантно унапреење ор*аниа#ије рада у #иу ра#ионално* кориш%ења

репроматеријала, енер*ије и воде, као и смањење емисије и спре=авање а*аења вода

и емишта? Bе+ња ка смањењу укупно* отпада као и уклањању отпада, који не мо+е бити

прераен на на=ин који не у*ро+ава +ивотну средину?

онтинуално побошање у=инка аштите +ивотне средине?

>бу=авање и области аштите +ивотне средине како би се сти#ала нова

нања а самим тим оја=ала свест свих апослених о на=ају њено* о=увања?

@споставање е3икасне комуника#ије са свим аинтересованим странама и

дру*им релевантним ор*аниа#ијама у #иу бое рамене ин3орма#ија ва+них а

+ивотну средину и

@ти#ај на добава=е, испору=ио#е и поду*овара=е да и они предуимају

активности на аштити +ивотне средине.

>биром на наведене =ињени#е експлоата#ија природних ресурса, а имеу

остало* и природне минералне воде C иако обновив природни ресурс, представа

на=ајан и осетив 3актор +ивотне средине и =е*а происти=е обавеа ра#ионално*

кориш%ења и спре=авања а*аивања истих.

.

8




"# $и% истраживања

Савремени приступ о=увања и аштите +ивотне средине аснива се на кон#епту

усклаено*, односно одр+иво* равоја. Bо на=и да су прихвативи они објекти ипро*рами у с3ери урбаниа#ије, индустријалиа#ије, ин3раструктуре и

9




привреивања који обебеују равој у ду*оро=но кориш%ење и о=ување природних

ресурса и +ивотне средине.

Dи ово* рада је са*ледавање свих потен#ијално не*ативних ути#аја на

+ивотну средину услед експлоата#ије природне минералне воде у 3абри#и а

проиводњу минералне воде и осве+авају%их беалкохолних напитака E&иводаF, кроаналиу испоштованости мера предвиених условима надле+них ор*ана,

ор*аниа#ија и предуе%а и мера предвиених ројектном документа#ијом, како би

се потен#ијално штетни ути#аји спре=или, минимиирали и свели у аконом

предвиене и довоене оквире.

арактеристика ово* истра+ивања је инте*рални приступ о=увању +ивотне средине,

то на=и да се уместо пар#ијалне аналие деловања објеката или делатности на један

се*мент +ивотне средине раматрају сви аспекти интерак#ије 6директне, индиректне,

краткоро=не, ду*оро=не< објеката и делатности са +ивотном средином.

10




11




&# Методоло'ија рада

>сновни методолошки приступ и садр+ај про#ене ути#аја де3инисани су

Законом о про#ени ути#аја на +ивотну средину 6EСл. *ласник РСG, бр. 195(04< и

равилником о садр+ини Студије о про#ени ути#аја на +ивотну средину 6EСл.

*ласник РСG, бр. :;(05<.

ро#ена ути#аја на +ивотну средину ради се на основу утврене лока#ије,

постоје%е пројектне документа#ије, услова надле+них ор*ана, ор*аниа#ија и

предуе%а, података о стању +ивотне средине и про#ени мо*у%их ути#аја 3абрике на

+ивотну средину.

За про+ену ризика по животну редину и здрав-е -уди кориш%ене су и методе

дате у препорукама и упутствима Светске дравствене ор*аниа#ије 6HIJ<,

Kвропске 3онда#ије а хемијско ин+ењерство 6LMNL<, O*ен#ије а аштиту +ивотне

средине PQR 6LSRCPQR< и "еународне ор*аниа#ије а рад 6TUV<!

LWXYZ[W\]W^_` T\a_b^ Rcc]cc\]W^ [d PZe_W f]X]Y[a\]W^ SZ[g]b^, VhYi]`YW]c _Wi

j]b[\\]Wi_^Y[W, HIJ, 1;;5?

kl] jYcm Rcc]cc\]W^ VhYi]`YW]c, LSR H_clYWn^[W fN, 1;o:?

LWXYZ[W\]W^_` T\a_b^ Rcc]cc\]W^, pbVZ_qrIY`` TW^]ZW_^Y[W_` ]iY^Y[W,

QYn_a[Z]c,1;;:?

p_g[Z I_s_Zi N[W^Z[`, HIJ, V]W]X], 1;;0?

"етоде а аналиу хаарда, Bехни=ко упутство а контролу хаарда,

"еународна ор*аниа#ија а рад 6TUJ<, )енева, 1;;0?

"етоде а аналиу риика, Kвропска 3онда#ија а хемијско ин+ењерство

6LMNL< jhnet, LWn`_Wi, 1;o5?

"етоде а аналиу хаарда, Bехни=ко упутство а управање ак#идентима,

12




H_clYWn^[W, PQRCLSR, 1;o;.

9а про+ену ути+аја на животну редину кориш%ена је следе%а документа#ија!

Kлаборат о реервама подемних вода а проиводњу напитака које се мо*у

експлоатисати преко бунара &1 и &2 у Раков#у, 8еоавод, &ео*рад?

Aру*и елаборат о реервама минералних вода које се мо*у експлоатисати

преко бунара uhC1 и uhC2 у Раков#у, 8еоавод, &ео*рад?

8лавни технолошки пројекат проиводње и паковања минералне воде и

осве+авају%их беаклохолних пи%а 3абрике E&иводаG, E"ашинопројект опин*Gа,д.,

&ео*рад и

@рбанисти=ко техни=ки услови а и*радњу 3абрике, DK, &еорад,

ре*ледни ивештај C Bехни=ка документа#ија, "ашинопројект опин*, Врање,

Завод а аштиту драва EВрањеG.

9а анализу параметара животе редине кориш%ена је постоје%а документа#ија!

@*овор о иношењу и одла*ању комунално* отпада, бр. 2o95 од $

Eомунала#G, Завод а аштиту драва EВрањеG?

@*овор о контроли квалитета површинских и отпадних вода, бр. 01C12C

1505(0:C02 од 01.09.200:?

@*овор о мерењу буке у комуналној средини, бр. 01C12C151:(0:C 02 од

02.09.200:,, Завод а аштиту драва EВрањеG?

vвештај о испитивању воде у дрена+ном каналу а површинску воду инад

места улива отпадне воде и комплекса E&иводаG, од 1;.04.2015., Завод а аштиту

драва EВрањеG?

vвештај о испитивању воде у дрена+ном каналу а површинску воду испод

места улива отпадне воде и комплекса E&иводаG, Завод а аштиту драва EВрањеG?

vвештај о испитивању отпадних техни=коCтехнолошких вода на испусту

#еви пре испуштања у дрена+ни канали, Завод а аштиту драваEВрањеG?

vвештај о испитивању отпадних техни=коCтехнолошких вода на испусту

#еви пре испуштања у дрена+ни канали и

vвештај о мерењу нивоа комуналне буке у +ивотној средини, Завод а

аштиту драва EВрањеG.

13




14




)# *арактеристике истраживано' подру-ја

$едан од основних 3актора раматрања при про#ени ути#аја 3абрике F&ивода7

на +ивотну средтну је просторна одрееност лока#ије. арактеристике просторне

#елине и аналиирано* подру=ја и карактеристике саме лока#ије у великој мери

одреују карактер и интенитет ути#аја 3абрике на +ивотну средину и становништво

у окру+ењу. v то* рало*а неопходна је системати=на аналиа природних и

створених вредности и карактеристика са макролока#ијско* и микролока#ијско*

аспекта.

wабрика а проводњу минералне воде и осве+авају%их напитака E&иводаF

налаи се у атару села Ракова# у општини &ујанова#, а сам 3абри=ки комплекс се

налаи на око 2 m\ исто=но од општинско* #ентра и на око :00 \ ју+но од насеаРакова#.

15




Bериторија општине &ујанова# налаи се на крајњем ју*у Србије у =ињском

окру*у. >пштина &ујанова# је неправилно* иду+ено* облика и пру+а се у прав#у

ју*оапад C североисток прате%и *лавне ре=не токове &ина=ку "ораву, "орави#у и

*орњи ток $у+не "ораве.

&ујанова=ка котлина је о*рани=ена планином Рујан са ју*а, оброн#има СкопскеDрне 8оре ју*оападно, рстилови#ом северно и североападно, а према

североистоку је отворена и повеана са Врањском котлином.

Слика 1. <кплоата+иони протор минералне воде на подрују Раков+а

3.1.Микролокацијске карактеристике

xока#ија 3абрике ахвата површину од 9 l_ ' _ 0: \2 на потеу Влајковска и

оyоманка.

zалаи се на надморској висини од око 9;9 \. zепосредно окру+ење комплекса

са северне стране =ини поопривредно емиште које се простире до првих ку%а

села Ракова# 6око 500 \, Слика 1.<. vсто=ну *рани#у комплекса =ини дрена+ни

канал а површинске воде и локални пут а Ракова#. vсто=но од 3абри=ко*

комплекса, са супротне стране локално* пута, налаи се комплекс предуе%а а

проиводњу минералне воде и сокова E-ебаG, а нешто дае исто=но на 1000 \

налаи се бања EВрелоG 6&ујанова=ка бања< са прате%им садр+ајима. Са ју+не стране

*рани#у комплекса тан*ира сеоски пут.

16




3.2. Климатске карактеристике

ао ре3ерентни пода#и о клими и карактеристикама аналииране просторне

#елине у којој је комплекс ивода= усвојени су пода#и метеоролошке стани#е

&ујанова#.

&ујанова=ка котлина и &ујанова# имају умерено континентални тип климе,

делими=но имењен упливом медитеранских ути#аја долином Вардара. >сновне

одлике су бла+е име, топла и сушна лета, кратак период преланих доба.

3.2.1.емпература

Средња *одишња температура вадуха иноси 10,: оС. zајхладнији месе# је

јануар са средњом температуром вадуха од C0,: {С, а најтоплији је јули са 20,o {С.

росе=но *одишње колебање средњих месе=них температура није велико и иноси

21,4 {С.

росе=на проле%на температура је 10,o {С, а просе=на јесења иноси 11,2 {С,

што укаује на =ињени#у да су јесени нешто топлије од проле%а, али су ралике

релативно мале 68ра3ик 1.<.

Bемпературе у &ујанова=кој котлини су прили=но уједна=ене.

8ра3ик 1. Средње меене температуре ваздуха.

&рој мраних дана са температуром испод 0 {С је око '0, у периоду од

септембра до маја. Aани са температуром инад 25 {С се јавају у просеку око ;0

дана у *одини, у периоду од априла до октобра, а нај=еш%и су имеу јуна и ав*уста.

3.2.2. !елативна влажност ва"ду#а

Релативна вла+ност вадуха је у обрнутом односу са температуром, те је

најни+а у топлим месе#има. росе=на месе=на релативна вла+ност је уједна=ена.

Bабела. 1. Средње меене вредноти влажноти ваздуха

17




;ее+ T TT TTT T| | |T |TT |TTT T} } }T }TT >од.

Ср?дња

меена

влажнот

@AB

o2 o2 '9 :; :; '0 :o '0 '2 'o o4 o' ':

ао што је прикаано у Bабели 1. највиша релативна вла+ност ре*истрована је

у периоду новембар C 3ебруар, а најни+а у периоду април C ав*уст. арактеристи=но

је да у периоду од пет месе#и 6април C ав*уст< релативна вла+ност је практи=но

константна.

"аксимална ралика средње месе=не релативне вла+ности вадуха иноси 20~.

3.2.3. %адавине

оли=ина падавина а подру=је &ујанова=ке котлине је бо* ути#аја

медитеранске климе релативно мала.

Средња *одишња коли=ина падавина која се илу=и у &ујанов#у иноси :2;,o

\\. zајмање падавина је у ав*усту 9;,; \\, а највише у јулу ::,; \\. остоје два

*одишња максимума, проле%ни 6мајCјун< и јесењи 6новембар<. Сушни период по=иње

у јануару и траје све до маја када коли=ина падавина по=иње да расте.

Распоред коли=ина падавина је доста уједна=ен.

Зимски и проле%ни периоди су релативно суви, док је коли=ина падавина у

добром делу лета адовоавају%а.

Aу*о*одишња осматрања ре+има подемних вода укаују да не постоји

директна ависност имеу стања нивоа подемних вода и дубих делова терена и

једно*одишње* хидролошко* #иклуса.

3.2.$.-труја5а ва"ду#а

рема пода#има климатолошке стани#е &ујанова#, у аналиираном подру=ју

постоји ираита домина#ија ветрова и ју+но* и северно* прав#а, док су остали

прав#и ветрова тек споради=ни. Bишине су релативно =есте и у*лавном се јавају у

летњем и јесењем периоду али их има током #еле *одине.

Сли=не *одишње вредности су и а средње брине ветра, при =ему доминира

северни ветар са средњом брином од 2,' \(c. Релативно је велики број дана бе

ветра или са ветром =ије су брине око 1 \(c.

3.3. &лора ' фауна ' "а(ти)ена природна и културна добра и пеј"ажне

вредности

zа самој лока#ији и у непосредном окру+ењу дошло је до *убитка аутохтоне,примарне ве*ета#ије, која је потиснута прете+но ливадском ве*ета#ијом и

18




поопривредним културама на обрадивим површинама.

Oналиом на терену нису уо=ене ашти%ене бине врсте нити су ре*истроване

врсте које треба аштитити, као ни на=ајни екосистеми са аспекта аштите

аутохтоности и биодиверитета.

@ оквиру аналииране просторне #елине нису вршена истра+ивања постоје%е*

стања 3ауне, тако да о 3ауни, карактеристи=ним стаништима, распрострањености

врста мо*у се усвојити пода#и а шире окру+ење, као и карактеристике уо=ене

увидом на терену.

@ ширем окру+ењу предметно* површинско* копа откривени су тра*ови

прете+но солитарних јединки класе сисара и пти#а. vденти3икованих сталних

станишта на лока#ији и у окру+ењу нема. zајтипи=нији преставни#и су Eситна

дива=G C е#, јареби#а, 3аан, детли%, 3амилија CDEFGHI? и рали=ите врсте *лодара.

Сталне биоте у окру+ењу =ине рали=ите врсте бески=мењака.

Зна=ајнијих ми*раторних коридора на лока#ији нема обиром да је лока#ија у

блиини на=ајнијих саобра%ајних права#а C пре све*а аутопута &ео*рад C Скопе,

који је ве% условио њихово прекидање и имену.

zа лока#ији и у непосредном окру+ењу 3абри=ко* комплекса не постоје

ашти%ена и ре*истрована а аштиту културна добра као и археолошких налаишта.

3.$. *еоло(ке и #идро+еоло(ке карактеристике терена

wабрика а проиводњу минералне воде и осве+авају%их беалкохолних

напитака E&иводаF подраумева експлоата#ију воде као обновиво* природно*

ресурса, што *еолошке и хидро*еолошке карактеристике терена на којем се врши

експлоата#ија =ини битним 3актором раматрања.

zајстарије стене шире* подру=ја су палеоојске старости и представене су

*најсевима, ам3иболским шкр#има и квар#итима и припадају доњем комплексу

српскоCмакедонске масе.

@ току варис#ијске оро*енее у њих су утиснуте *ранитоидне стене

&ујанова=ко* масива. zа основу *ео3ии=ких испитивања постоје индика#ије о

постојању младо* ма*матско* тела на дубини од око 500 \ на подру=ју атара

Раков#а, али ње*ово постојање није докаано истра+ним бушењем.

Bермоминералне воде веане су а појаве *ранитоида &ујанова=ко* масива,

ма*матско* порекла. рихрањивање се врши на ра=ун ин3илтра#ије атмос3ерских и

површинских вода ду+ система пукотина и раседа. vсти#ање термоминералних вода

одвија се природним исти#ањем *де се кро дубоке раседне структуре јавају у виду

ивора, или ахватањем термоминералних вода најсавршенијим експлоата#ионим

објектима.

"инерална вода је акумулирана у секундараном колектору, у баалном делу

тер#ијарних насла*а на дубини 190 до 400 \. >вај део је са добрим

карактеристикама а акумулирање минералне и термалне воде и *аса.

19




ри кретању воде кро раседне оне, тј. кро *раните и шкри#е, врши се

непрестано обо*а%ивање воде минералима. Bако се минерална и термална вода, као и

*ас, појавују на површини, или се акумулирају у хидро*еолошке колекторе у

баалном делу тер#ијарних насла*а.

Dиркула#ијом ду+ раседне и пукотинске оне термоминералне воде доспевајуна површину терена, док у деловима *де повлату *ранита =ине млае творевине воде

наставају дае кретање кро слојеве тер#ијарне старости. @след присуства

алумосиликата у овим слојевима долаи до апсорб#ије одреених микроелемената и

воде, при =ему се јавају воде са мањим кон#ентра#ијама појединих

микроелемената док основни састав остаје исти.

3.,. -еи"миност терена

>сновни степен сеими=ке опасности одреује се са карте сеими=ке

рејониа#ије територије Републике Србије а повратни период од 500 *одина.

одру=је бујанова=ке котлине је она у којој је мо*у%и интенитет емотреса

до ' степени "еркалијеве скале 6pNQ<.

20




7# Минералне воде+ ре,ерве и квалитет

вода на истраживаном подру-ју

"инерална вода коју данас пијемо је у ствари атмос3ерска вода која се у

претходним *еолошким периодима током проласка кро слојеве еме пре=иш%авала

и истовремено обо*а%ивала минералима и елементима у тра*овима. @кус минералне

воде одреују коли=ине поитивно наелектрисаних јона 6натријум, кал#ијум, калијум

и ма*неијум< и не*ативно наелектрисаних јона 6хлориди, јодиди, 3луориди<.

7#"# /риродна минерална вода

21




о де3ини#ији, природна минерална вода је подемна вода намењена а удску

употребу у свом природном стању и мо+е да се 3лашира само ако је хемијски и

микробиолошки исправна а пи%е и ако јој је квалитет стабилан и 3ормиран у

природним условима.

$една од најстаријих подела минералних вода, а коју је предло+ио"иркови%а 1o;2. *одине, минералне воде, по *рупама, деле се на! сул3атне,

бикарбонатне, *во+евите и неде3инисано* карактера.

Aа би минерална вода мо*ла да се експлоатише потребно је да испуни неколико

ахтева!

Aа има свој ивор и ле+ишта иданских вода, ашти%ен од било какве

мо*у%ности контамина#ије и да долаи на површину природним

исти#ањем на једном или више ивора, или преко бушених бунара?

Aа садр+и минералне материје, хемијске елеменате у тра*овима и дру*е

састојке, бо* којих се раликује у односу на оби=ну воду а пи%е. "о+е

имати и одреено 3ииолошко дејство и

Aа има исти квалитет као на ивору и не сме имати променива

својства приликом експлоата#ије.

риродна минерална вода сврстана је у =етири *рупе према укупном садр+ају

растворених минералних материја 6ра=унато као суви остатак на 1o0 {С < и става се

у промет под следе%им наивима!

1B Природна минерална вода а веома никим адржајем ратворених

минералних материја 6садр+и до 50 \n(U минералних соли<?

2B Природна минерална вода а никим адржајем ратворивих минералних

материја 6садр+и преко 50 до 500 \n(U минералних соли<?

3B Природна минерална вода 6садр+и преко 500 \n(U до 1500 \n(U минералних

соли<?

4B Природна минерална вода "о%ата минералним олима 6која садр+и преко

1500 \n(U минералних соли<.

риродна минерална вода декларише се као не*аирана уколико је садр+ају*енCдиоксида мањи од 250 \n(U, а као *аирана ако је садр+ај у*енCдиоксида

ве%и од 250 \n(U.

"инералне воде, раствори, *асови и радиоактивне воде, које поти=у и ве%их

дубина унутрашњости Земе, =есто имају повишену температуру, па се такве воде

наивају термоминералним водама. рема температури минералне воде се деле на

хладне или акротопе*е и топле или акрототерме.

-ладне минералне воде су темепратуре до 20 {N и бо* пријатно* укуса

у*лавном се употребавају а пи%е.

22

http://sr.wikipedia.org/wiki/1892

http://sr.wikipedia.org/wiki/1892




Bопле минералне воде или акрототерме су воде температуре ве%е од 20 {N, које

се користе у балнео терапији код болести *де је а њихово ле=ење потребна повишена

температура .

@ Србији постоји преко '00 минералних ивора.

рема *устини појава и рановрсности у 3ии=ким и хемијским особинама

минералних вода, територија Србије спада у најбо*атије просторе на европском

континенту, али тек се мањи део минералних вода користи у индустријској

проиводњи а 3лаширање 6Слика 2<.

Слика 2. Карта рејониза+ије Ср"ије по по%одноти плитких подземних вода за

)ла!ирање

7#&# Експлоатациони бунари

За потребе рада 3абрике E&иводаF ураена су три истра+ноCексплоата#иона

бунара &бC1, &бC2 и &бC9, атим су ибушена три бунара &C1, &C2 и &C9, и још два

бунара uhC1 и uhC2, ураен је Kлаборат о реервама подемних вода а проиводњу

напитака које се мо*у експлоатисати преко бунара &C1 и &C2 у Раков#у, као и Aру*и

елаборат о реервама минералних вода које се мо*у експлоатисати преко бунара uhC1

и uhC2 у Раков#у.

$.2.1.0стражноексплоатациони бунари Бб1' Бб2 и Бб3.

23

xе*енда!

1.Bерени бе по*однихподемних вода?

2.Bерени са непо*одним

подемним водама?

9. Bерени са по*одним

слободним подемним

водама?

4.Bерени са променивим

особинама?

5. Bерени са по*одним

сапетим подемним

водама

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0






равилника о хи*ијенској исправнисти воде а пи%е 6,,Сл. лист СР$G, бр. 42(;o< нису

мо*ле бити сврстане у E3лаширане природне воде а пи%еG. араметри који

константно одступају од вредности де3инисаних равилником су садр+ај натријума,

нитрата и 3ос3ата, атим мутно%а, као и садр+ај *во+а, ман*ана и сул3ата.

Вода и бунара &C2 класирана је као природна минерална вода, која испуњаваодредни#е и равилника о квалитету природне минералне воде.

@ односу на опште покаатее вода има температуру 12,' C 14,2 {С, са

мутно%ом мањом од 5 ƒkP и утрошком "W> ‚ 5 \n(U.

Kлектропроводивост се кре%е у *рани#ама 25: • 99; „Q(b\.

Садр+ај хидро*енкарбоната 6INJ9C< кре%е се у *рани#ама 14: C 1o9 \n(U,

хлорида 6N`C< 14,: C 24 \n(U, сут3ата 6QJ42C< 1o,2 C 104,; \n(U, нитрата 6ƒJ9

C< 1',o C

25,; \n(U и 3ос3ата 6SJ49C< ‚ 0,1 до 0,1:: \n(U.

@ односу на тврдо%у која се кре%е у интервалу :,1: C ',o {iI ове воде спадају у

меке.

Садр+ај кал#ијума варира у опсе*у 22,09C9:,1 \n(U, ма*неијум се кре%е у

опсе*у 11,9 C o,'5 \n(U, *во+е ‚ 0,1 C 0,91 \n(U, ман*ан ‚0,005 C 0,0o \n(U. Садр+ај

натријума је одреен у коли=ини од 21,:' C 2:,:9 \n(U.

>ста#и ор*анохлорних инсекти#ида, поли#икли=ни аромати=ни у*оводони#и,

аромати=ни у*оводони#и, поли#икти=ни би3енили нису наени.

4.2.2.2. Режим квалитета

vмају%и у виду да је ре= о маломинералним водама, мо+е се *оворити о

стабилном хемијском ре+иму подемне воде која се експлоатише преко бунара &C2

бе уо=иво* тренда промена које би настале услед ду*отрајне експлоата#ије.

zајве%а одступања абеле+ена су у по*леду садр+аја хидро*енкарбоната 620~<,

суво* остатка 622~<, калијума 640~< и сул3ата 644~<. "аскимална одступања су

ре*истрована а аналие раене у рали=итим институ#ијама.

4.2.2.3.Резерве подземних вода

Реерве су утврене као & и D кате*орија у складу са равилником о

класи3ика#ији и кате*ора#ији реерви подемних вода.

Воде које се експлоатишу преко бунара &C2 у коли=ини од :,0 U(c мо*у се

сврстати у & кате*орију реерви минералних вода, минералиа#ије " ‚ 900 \n(U. Bо

су 3ладне калцијум 8 3идрокарбонатне воде# @ водама је ре*истрован повишен

садр+ај сул3ата и повремено *во+а и ман*ана. Воде се мо*у користити апроиводњу напитака или пунити као минерална вода.

25




$.2.3. /ксплоатациони бунари 1 и 2

zа основу пројекта и 1;;'. и*раена су два истра+но експлоата#иона бунара

uhC1 и uhC2 у Раков#у 6 Слика 9<.

Слика 9. <кплоата+иони "унар JK$1

zаведени бунари каптирају термоминералне воде и тер#ијарних седимената

односно и слојева представених лапор#има, карбонатним лапор#има и испу#алим

пеш=арима у =ијој се повлати налае водонепропусни тер#ијарни седиметни лапор#и

и *лин#и у наимент=ном смењивању.

Dи ивоења ових бунара је прора=ун хидро*еолошких параметара водоносне

средине 6*еометријске и 3илтра#ионе карактеристике иу=аване идани<. За потребе

утвривања реерви вршена су испитивања у два периода 61;;;(2000 и 2004(2005<.

Bестирања су вршена у периоду малих вода и периоду интенивних киша.

zа основу добијених реултата ураени су хидродинами=ки прора=уни.

Реултати хидродинами=ких прора=уна, односно распоред депресија у плану при

симултаном раду бунара експлоата#ионим капа#итетима као и вредности остварених

депресија у бунарима uhC1 и uhC2 прикаани су у Bабели 9.

(а"ела 3 . Резултати хидродинамиких ипитивања

>бјекат апа#итет >стварена депресија након '2 сата #рпења

6U(c< 6\<

uhC1 0,;4 1o,40

26




uhC2 1,0: 1:,19

>бјекатапа#итет >стварена депресија након '2 сата #рпења

6U(c< 6\<

uhC1 1,40 2:,51

uhC2 1,10 1o,';

>бјекатапа#итет >стварена депресија након '2 сата #рпења

6U(c< 6\<

uhC1 1,40 2o,25

uhC2 1,10 20,59

4.2.3. 1. Квалитет минералних вода

Воде и оба бунара припадају истом типу. Bемпература воде иноси 2; {С, aI

:,9, укупна минералиа#ија 9900 \n(U, са садр+ајем С>2 од 1900 \n(U. @ катјонском

саставу преовлаује натријум, атим кал#ијум па калијум, а у анјонском,

хидро*енкарбонати и сул3ати C блиско *рани#и по којој би се ове воде мо*ле сврстати

у хидро*енкарбонатноCсул3атне. Bакое, ре*истрован је и висок садр+ај силиката.

zасупрот томе воде имају ниску кон#ентра#ију 3луорида, који представају битну

компоненту састава осталих минералних вода &ујанова=ке котлине.

Воде су са стабилним ре+имом варија#ија микрокомпонената 6до 20~<.

о хемијском саставу вода је кате*орисана као! природна 3омеотермалнаминерална вода+ средње минерали,ације+ у'%окисела+ 3идрокарбонатно8

натријумска+ са пови2еним садржајем силицијума#

@ односу на опште покаатее вода има температуру 2o,'5 {С, са мутно%ом 5

ƒkP и утрошком "WJ4 ‚ 5 \n(U. Kлектропроводиивост се кре%е у *рани#ама

944o C 94'0 „Q(b\, а суви остатак у *рани#ама 9054C92o5 \n(U.

Садр+ај хидро*енкарбоната се кре%е у *рани#ама 9215C95:o \n(U. Садр+ај

сул3ата се кре%е у *рани#ама 154C1;0 \n(U, што је блиско декларисању ових вода

као 3идрокарбонатно8сулфатне. Садр+ај хлорида варира у дијапаону од :2,0C42,0

\n(U, са тенден#ијом смањења ралика у односу на просе=них 54 \n(U.

За минералне воде је карактеристи=ан и повишен садр+ај силиката који је

ре*истрован у дијапаону од ;2,0 C ;o,1 \n(U са просе=ном вреднош%у o5,4 \n(U, као

и садр+ај слободно* у*ендиоксида у опсе*у oo0C22oo \n(U, што је уједно и најве%е

абеле+ено одступање.

@ по*леду садр+аја метала доминирају јони натријума у коли=ини ;o2 C 1240

\n(U, при =ему је средња вредност 111: \n(U. Aру*и по аступености су јони

калијума oo,1Co0,1 \n(U. "а*неијум је аступен у мањим коли=инама 19,9C29,1

\n(U, док је садр+ај калијума натно виши и кре%е се у *рани#ама :2,; C 4o,5 \n(U.

27




"икрокомпоненте нису утврене у повишеном садр+ају, оста#и ор*анохлорних

инсекти#ида, поли#икли=ни аромати=ни у*оводони#и, аромати=ни у*оводони#и,

поли#икли=ни би3енили нису наени.

"икробиолошки налаи повремено одступају од садр+аја прописано* а

минералне воде, али је карактеристи=но, да у поновеним аналиама нисупотврени.

>ва вода од*овара прописима воде која се мо+е употребавати а пи%е.

"инералне воде које се експтоатишу преко ових бунара одликује ниак садр+ај

3луорида, =ија максимална кон#ентра#ија не прелаи 1,2 \n(U а ралику од осталих

минералних вода &ујанова=ке котлине које садр+е преко 4 \n(U.

@ доу реерве 6није довоно ар*ументовано< треба уети =ињени#у да је

уо=ен пораст садр+аја сул3ата у периодима кад бунар није у интенивној

експлоата#ији, што се мора довести у веу са садр+ајем z2Q у водама, =ије сеприсуство осе%а непосредно након уку=ења бунара, временом се *уби, тако да се

након вишесатно* рада пумпе не осе%а у они исти#ања, што потврују хемијске

аналие вода и аналие *асно* састава.

Bакое, приме%ене су промене у кон#ентра#ији *во+а које су на по=етку

периода тестирања иносиле по=етних 2,15 \n(U до 0,o5 \n(U, док је просе=на

вредност а период континуалне експлоата#ије иносила 0,9o \n(U, а максимална

ре*истрована вредност не прелаи 0,55 \n(U.

4.2.3.1. Резерве минералних подземних вода

Реерве подемних минералних вода које се мо*у експлоатисати преко бунара

uhC1 и uhC2 утврене су на основу података и реултата! осматрања ре+има у току

континуиране експлоата#ије 6uhC1< или повремене експлоата#ије 6uhC2<, иведених

хидродинами=ких тестова на бунарима uhC1 и uhC2 у трајању од 90 дана,

параметарских аналиа.

рора=унате вредности E&G реерви су а бунар uhC1, €`,4 U(c, а а бунар uhC2,

€0,4 U(c.

@ ,,DG кате*орију реерви сврстане су додатне коли=ине воде добијене током

тестирања бунара uhC2 EстепG тестом, а које кореспондирају са реутатима добијеним62000. *одине< утврених реерви.

28




.# /рои,водни процес у фабрици „Бивода“

E&иводаF представа 3абрику а проиводњу, 3лаширање и паковање

минералне воде и осве+авају%их беалкохолних напитака.

29




@ оквиру 3абри=ко* комплекса су реалиовани следе%и садр+аји!

wабри=ки објекат?

&унари uhC1, uhC2, &C1+ &C2, &C9, &бC4 и &бC5, реервоари а минералну воду?

Реервоар а у*енCдиоксид, N>2?

Реервоар а маут?

vнтерна саобра%ајни#а?

аркин* простор?

ортирни#а?

Слободне елене површине и

>*рада.

роиводна хала налаи се у ју+ном делу лока#ије.

>ко проиводне хале је иведена кру+на интерна саобра%ајни#а. риступ

предметној пар#ели је обебеен са локалне саобра%ајни#е која тан*ира лока#ију са

исто=не стране и то преко три капије.

vсто=ни део комплекса је искориш%ен а реалиа#ију паркин* простора а

путни=ка и теретна воила.

&унар uhC1 и &C1 се налае у у ју*оападном делу лока#ије, uhC2 се налаи

северно од лока#ије, &C2 се налаи у ападну *рани#у комплекса, &C9 се налаи

непосредно североападно од проиводно* објекта, док је бунар &бC4

6експлоата#иони бунар предуе%а E-ебаG< у оквиру *абарита саме проиводне хале.

&унар &5 је у исто=ну *рани#у комплекса, док су бунари &бC1, &бC2, &бC9 ју+но од

3абри=ко* комплекса.

За потребе 3абри=ке проиводње се експлоатишу једино бунари uhC1, uhC2, &C1

и &C2.

@ ју*оападном делу комплекса у 3абри=ки објекат смештена су 4 надемна реервоара а воду апремине по :0 \9, један реервоар а NJ2 апремине 90 \9 и

један реервоар а маут апремине 500 \9 који је смештен у бетонску танквану

од*оварају%е* капа#итета.

@ оквиру 3абри=ко* комплекса иведена је интерна каналиа#иона мре+а,

водоводна мре+а и кишна каналиа#ија која одводи атмос3ерске воде у дрена+ни

канал а површинске воде, који тан*ира лока#ију са исто=не стране. редметни

комплекс је прику=ен на електродистрибутивну и BB мре+у.

,.1. 4сновне карактеристике прои"водне #але

роиводни објекат је приеман, класи=но* индустријско* типа, 3унк#ионалноподеен на три ламеле 6O, & и D<. роиводни објекти C хале су *абарита 192,o: l

30




105,11 \.

Bренутно се у проиводном блоку налаи једна линија а пуњење и паковање.

ао проиводни простор користи се а сада 5': \ 2, док је остали простор

површине 945: \

2

простор а евентуално проширење капа#итета.

@ проиводном смислу следе%и садр+аји =ине #елину!

Складиште сирове минералне воде 64 надемна реервоара< који се налае у

ападну страну објекта?

Складиште те=но* у*ендиоксида 61 надемни реервоар< ван објекта?

Складиште маута, 61 надемни реервоар< ван објекта?

xинија а пуњење и паковање минералне воде и осве+авају%их

беалкохолних напитака?

остројење а третман сирове минералне воде?

…е%ерана C складиште ше%ера?

Сирупана?

о*онска лабораторија и

омо%не просторије! ма*а#ин прет3орми, атвара=а и етикета, просторија а

аклиматиа#ију прет3орми, просторија а калупе, ма*а#ин адитива 6лимунска

киселина, аскорбинска кисеилна C витамин N, натријумCбеноат< ма*а#ин палета,

картонских подлошки, 3олија, мастила, лепка, складиште *отових проивода,

експеди#иони ма*а#ин, расхладна комора а =ување баа, котларни#а, тра3остани#а,

компресорска стани#а, *ардероба, периони#а, санитарни =вор, амбуланта, ватро*асна

стани#а, кан#еларије, привремени ресторан, дистрибутивна кухиња, простор а

пове%ање капа#итета.

,.2. Карактеристике те#ноло+ије рада фабрике

@ оквиру 3абри=ке делатности аснована је проиводња, пуњење и паковањеминералне воде и осве+авају%их беалкохолних напитака.

zаведени проиводни про*рам представају два асебна технолошка поступка

који се одвијају на истој линији а пуњење и паковање.

Ве%и број технолошких опера#ија проиводње и паковања минералне воде

иденти=ан је опера#ијама проиводње и паковања осве+авају%их беалкохолних

напитака.

>сновна сировина а проиводњу минералне воде и осве+авају%их

беалкохолних напитака је подемна термоминерална вода и бунара uhC1 и uhC2 у

Раков#у и природна минерална вода и бунара &C2.

31




,.2.1.4пис те#ноло(ко+ поступка прои"вод5е минералне воде

Bехнолошки поступак проиводње и паковања минералне воде састоји се од

следе%их опера#ија!

ријем, складиштење и унутрашњи транспорт сировина, амбала+е ипомо%них материјала?

рипрема C третман сирове воде?

vрада амбал+е а паковање C дување бо#а?

роиводња C пуњење минералне воде?

аковање *отових проивода C минералне воде у основну и транспортну

амбала+у и

Складиштење и отпрема *отових проивода.

5.2.1.1. Пријем, клади!тење и унутра!њи транпорт ировина, ам"алаже и

помо#них материјала

Сировине које се користе у ве%им коли=инама складиште се у складишним

реервоарима. Сирова необраена вода се складишти у 4 складишна реерваора

капа#итета по :0 \9. v бинара uhC1 и uhC2 сирова вода се пумпама транспортује у

складишне реервоаре, а и њих се пумпама транспортује на третман у по*он.

Bе=ни у*иендиоксид се складишти у складишном реервоару смештеном ванпроиводно* објекта. Bе=ни у*ендиоксид се на лока#ију допрема ауто#истернама и

прета=е у реервоар.

Oмбала+а а паковање минералне воде се складишти у асебним просторијама

и то!

ласти=на амбала+а C пред3орме а 3лаше капа#итета 0,5, 1,0, 1,5, 2,0 и 5,0

U, су на палетама и складиште се у асебној просторији C ма*а#ин прет3орми и

атвара=а?

ласти=на амбала+а C атвара=и 6а 3лаше до 2,0 U истих су дименија< се у

3абрику допремају камионским транспортом, апаковани у палетама и складиште се

у ма*а#ину прет3орми и атвара=а? >стала амбала+а а паковање C 3олија и картонске подлошке се допремају

камионским трнаспортом, упаковане у палетама и складиште у асебној просторији C

ма*а#ину остале амбала+е и

Aрвена амбала+а C KуроCпалете, дименија 1200 † o00 † 144 \\, се допремају

камионским транспортом, и подно складиште у оквиру од*оварају%е* простора у

складишту палета.

5.2.1.2. Припрема $ третман ирове воде

v складишних реервоара се сирова вода пумпама и #евоводом транспортује у

32




просторију а третман воде. >снова а ибор третмана воде је аналиа сирове

минералне воде при =ему је утврено да вода садр+и ве%е коли=ине *во+а, ман*ана

и сумпорводоника.

редвиен је хемијскоC3ии=ки третман сирове воде. Вода након третмана

мора испунити сва 3ии=коCхемијска, микробиолошка и ор*анолепти=ка својствапрописана равилником о квалитету природне минералне воде 6,,Сл. лист СwР$, бр.

45(;9 и ':(;9<.

рви поступак у третману воде је третман ооном. zакон третмана ооном вода

се транспортује у пеш=ани 3илтер са активним у*ем у #иу уклањања

неадовоавају%е* мириса и укуса.

оследња 3аа третмана воде је третман P| рака као још једне мере

микробиолошке си*урности. Bретирана вода се складишти у једном од два

складишна реервоара апремине 50 \9.

"инерална вода и бунара uhC1 и uC2, према укупном садр+ају минералаприпада природним минералним водама бо*атим минералним солима код којих је

садр+ај минералних соли ве%и од 1500 \n(U.

Aа би се проиводила слаба минерална вода код које садр+ај минералних соли

није ве%и од 500 \n(U и природно минерална вода код које је садр+ај минералних

соли имеу 500 и 1500 \n(U потребно је минералну воду помешати са водом која

има врло мали суви остатак. @ ту сврху користи се вода и површинско* бунара &C2

код које суви остатак не прелаи 500 \n(U .

Вода и површинских бунара се пумпама транспортује у један од складишних

реервоара сирове воде, а одатле дае на третман воде иденти=ан *оре описаном.

о авршетку уоби=ајено* третмана вода се транспортује на реверну осмоу C

поступак *де се вода деминералиује. zакон реверне осмое суви остатак у води

није ве%и од 50 \n(U.

>ваква вода је по*одна а мешање у одрееном односу са минералном водом и

на овај на=ин се добија од*оварају%и квалитет минералне воде у складу са потребама

тр+ишта.

5.2.1.3. Lзрада ам"алаже за паковање $ дување "о+а

>вај про#ес те=е паралелно са про#есом третмана воде. ро#ес ираде

амбала+е представа дување ESLkF бо#а 6Слика 4<.

33




Слика 4. (ехноло!ки потупак израде Р<( "о+а

8отове прет3орме ускладиштене у ма*а#ину репроматеријала 24 =аса пре

проиводње иносе се у асебну просторију која се налаи у непосредној блиини

дуваке како би се аклиматиовале. онстантна температура омо*у%ава правилан рад

дуваке, једнаке облике бо#а бе де3орма#ија и аму%ености РKB материјала.

v просторије а аклиматиа#ију, у којој су прет3орме смештене у картонску

амбала+у на палетама, помо%у виушкара се садр+ај кутија уба#ује у пријемни

контејнер, одакле их елеватор поди+е до транспортно* канала *де упадају у канал све

окренуте у истом смеру.

Aае вадушним транспортом путују до дуваке која на кру+ној основи има

десет *лава C иденти=них калупа. @ *орњој они дуваке кру+но су поставени

*реја=и, а наспрам њих су спе#ијалне керами=ке пло=е =ија је намена да ре3лектују

топлоту. ред3орме пролае имеу *реја=а и керами=ких пло=а и равномерно се

а*ревају. ошто се спони идови плат3орми бр+е а*ревају од унутрашњих

поставени су вентилатори који хладе споне идове. zа овај на=ин се #ела

пред3орма а*рева на око o5 {С, а одатле се хвата=има уноси у калуп. Aве половине

калупа се атварају и пред3орма је спремна а дување.

@ про#есу надувавања се у пред3орму најпре уводи вадух под ниским

притиском а преднадувавање. @ средини пред3орме по=иње да се 3ормирапроширење и настава да се уве%ава док се не створи прелиминарна бо#а. >ва бо#а

је нешто мања од шупине алата. Bек тада се уводи вадух под високим притиском

од око 40 e_Z да би се довршило надувавање прелиминарне бо#е до унутрашње* ида

алата.

Aобра бо#а треба да има дебину идова релативно уни3ормну од средине

облине испод *рла, ду+ #ело* ида на доле, до та=ке која је од прилике на половини

облине на дну.

ада је бо#а надувана калуп се отвара и хвата= хвата бо#у а *рло, иноси је и

калупа који је отворен и спреман да прими нову пред3орму, а бо#у односи у канал авадушни транспорт. Вадушним каналом бо#е путују до испира=а.

34




5.2.1.4.Производња $ пуњење минераине воде

реко паралелних вои#а од нерају%е* =елика преву=ених пластиком бо#е се

вадушном струјом транспортују до двоканалне испира=и#е са механи=ким

управивим вентилима и динама, *де се врши испирање оонираном водом преко

дини, а атим се идувавају 3илтрираним вадухом.

Вода од испирања каналом се прихвата у прихватну каду и транспортује на

3илтер а отклањање не=исто%а и пумпом поново транспортује у испира=и#у.

zакон испирања бо#е путују кру+ним током на пуња=, на пуњење минералном

водом.

Bретирана минерална вода и сабирних реервоара пумпама се доводи на

премикс *де јој се преко ињектора уводи од*оварају%а коли=ина у*енCдиоксида 6а

*аирану воду то је оби=но ' n у*енCдиоксида<. "инерална вода обо*а%ена у*енC

диоксидом пумпама се транспортује у пуња=.

уњење се обава по прин#ипу иобарометријско* пуњења C када се притисак

у*енCдитоксида у бо#и иједна=и са притиском који влада у суду пуња=а, *де се

налаи минерална вода којој је додат у*енCдиоксид, тада се отвара вентил и

минерална вода по=иње да пуни бо#у. анал вентила је спирално увијен тако да

те=ност равномерно клии ни унутрашње стране ида бо#е и пуни је равномерно бе

велико* стварања пене.

@ *рлу бо#е је сонда која реа*ује на додир те=ности, када се вентил аутоматски

атвара и пролаи само мали део те=ности да би се бо#а допунила до прописано*

нивоа, вентил се потпуно атвара и пуњење бо#е је авршено 6Слика 5<.

&о#а се атвара пласти=ним атвара=ем смештеним у прихватном кошу од

нерају%е* =елика и пнеуматским транспортом се доводе до пуња=а.

zапуњене бо#е долае на етикетир машину C та=није на сто а бо#е *де се

налае тањири који омо*у%авају ротирање бо#е.

zа бо#у се наноси танак слој лепка у вертикалној линији, па се лепи етикета

око бо#е. Aру*и слој лепка се наноси на иви#у етикете да би се потпуно алепио крај

етикете.

zапуњене и етикетиране бо#е транспортују се на машину која штампа датум

проиводње на атвара=у бо#е. zапуњене и етикетиране бо#е пролае кро машину

која контролише ниво напуњености, присустност етикете и атвара=а.

zиво напуњености контролише се *ама ра#има који имају велику продорност,

док се провера етикета и атвара=а врши 3отоелектронским путем. @реај детектује

неисправне бо#е и одваја их на страну.

35




Слика 5. ;а!ина за пуњење минералне воде 6‡Z[W]c |_ZY[g]^<

&о#е се дае транспортују транспортном траком на машину а паковање.

5.2.1.5. Паковање %отових производа у оновну транпортну ам"алажу,

клади!тење и отпрема %отових производа

zа машини а паковање у 3олију се бо#е распореују тако да 3ормирају пакет

9 † 2 или 4 † 9 у ависности од апремине бо#е, а атим се испод њих уводи

подлошка од картона.

wормиран пакет се умотава у 3олију и транспортује у тунел а пласти3ика#ију.@ тунелу, услед топлоте *реја=а, 3олија омекша и скупа се, такода се =врсто

приубује а бо#е и 3ормира компактан пакет од : или 12 бо#а ависно од

апремине бо#а 6Слика :<.

Слика :. Паковање %отових производа у оновну транпортну ам"алажу

36




акети се дање транспортују транспортером а пакете, који је у облику

шарнирно* лан#а од нерају%е* =елика или пластике, до машине а аплика#ију

хватаке. >вде се пакетима додаје једна хватака са *орње стране ради лакше

манипула#ије у тр*овини.

8отови пакети дае се транспортују на палетиа#ију. акети се пакују напалете по та=но утвреном распореду у 4 реда по висини, а атим се палета умотава

3олијом преко бо=них страни#а. @пакована палета се виушкаром транспортује у

ма*а#ин *отових проивода *де се складишти до кона=не испоруке.

,.2.2. %рои"вод5а и пакова5е освежавају8и# бе"алко#олни# напитака

Bехнолошки поступак проиводње, пуњења и паковања осве+авају%их

беалкохолних напитака стоји се и следе%их опера#ија!

ријем, складиштење и унутрашњи транспорт сировина, амбала+е и

помо%них материјала?

рипрема C третман сирове воде?

vрада амбала+е а паковање C дување бо#а?

рипрема сирупа?

роиводња и пуњење осве+авају%их беалкохолних напитака?

аковање *отових проивода у основну и транспортну амбала+у и

складиштење и отпрема *отових проивода и

рање линије.

омплетан прика проиводно* про#еса осве+авају%их беалкохолних

напитака налаи се у шеми 1.

5.2.2.1. Пријем, клади!тење и унутра!њи транпорт ировина, ам"алаже и

помо#них материјала

…е%ер се допрема у вре%ама, камионским транспортом, и камиона се

истоварају палете са вре%ама ше%ера виушкаром и односе у складиште ше%ера C

ше%ерану.

&ае се допремају нај=еш%е у пласти=ним контејнерима, камионским

транспортом. v камиона, истоварају се и односе у једну од две расхладне коморе. >

местима одла*ања појединих врста баа води се евиден#ија, као и обеле+авање ради

та=но* уимања и коморе.

ријем складиштење и унутрашњи транспорт осталих сировина, амбала+е и

материјала је исти као при проиводњи минералне воде.

37




…ема 1. Приказ производно% про+еа овежавају#их "езаткохолних напитака @6ПB

38




5.2.2.2. Припрема третман ирове воде

За проиводњу осве+авају%их беалкохолних напитака користи се вода и

површинских бунара 6&C2< која пролаи комплетан 3ии=коCхемијски и

микробиолошки третман, а атим и про#ес реверне осмое =име се деминералиује.

@ проиводњи осве+авају%их беалкохолних напитака по*одно је користити

воду са што мањим сувим остатком јер минерални састав воде =есто мо+е не*ативно

да ути=е на квалитет пи%а. ове%ан садр+ај кал#ијума и ма*неијума проурокује

стварање соли које се у проиводњи јавају као мутно%а или тало*, ато је неопходно

користити воду која је прошла кро про#ес реверне осмое и =ији је суви остатак

испод 50 \n(U.

5.2.2.3. Lзрада ам"алаже за паковање дување "о+а

>вај про#ес се обава у потпуности као а про#ес проиводње минералне воде.

5.2.2.4. Припрема ирупа

wинални сируп се припрема у сирупани *де се налаи више реервоара, пумпи,

3илтера као и потребни #евоводи.

Виушкаром се палета ше%ера ди+е на пријемни пулт *де се налаи левак а

сипање ше%ера у суд C дупликатор, напуњен топлом водом, која непрекидно

ре#иркулише и до*рева се. >биром да је ше%ер хладан он сни+ава температуру

раствора у суду, тако да је потребно вршити расхлаење раствора све док се у њему

не дости*не температура од o5{С.

Aодата коли=ина ше%ера се прора=унава тако да у *отовом ше%ерном сирупу

увек буде око :0{ ˆZY†.

…е%ерни сируп је бебојна, *уста те=ност високо* вискоитета, али =есто бо*

слабије* квалитета ше%ера, мо+е бити бла*о +уто обојена са =ести#ама не=исто%е у

себи, па је неопходно 3илтрирати 3инални сируп.

wилтра#ија се одвија на 3илтрима, а пове%ана температура ше%ерно* сирупа

омо*у%ава бр+и проток сирупа кро 3илтер. zа температурама ве%им од o5{С мо+е

до%и до самоапаења сирупа, те се ова температура уима као оптимална.

…е%ер који се користи је =есто микробиолошки неисправан и то а*аење би се

мо*ло пренети на сам проивод, те је а*ревање ше%ерно* сирупа и мера

микробиолошке стабилности проивода.

zаплавни 3илтри су испуњени или са киел*уром или дијатомејском емом, и

имају способност 3ормирања 3илтра#ионе по*а=е са каналима врло малих пре=ника

од око 25 a\. zа 3илтра#ионој по*а=и се адр+авају све не=исто%е и раствора.

zакон наплавно* 3илтра раствор се транспортује на 3илтер са активним у*ем

који отклања стране мирисе и укусе и раствора, а такое врши и обебојавање

раствора. осле авршене 3илтра#ије раствор ше%ера и воде пролаи кро рамењива= топлоте *де му се температура спушта на око 25 {С и тако *отов ше%ерни

39




сируп транспортује у складишне реервоаре а припрему 3инално* сирупа.

аралелно са припремом ше%ерно* сирупа врши се припрема бае а

од*оварају%е пи%е. &ае се =увају нај=еш%е у пласти=ним контејнерима, у

расхладним коморама на та=но прописаној температури коју је проивоа= одредио.

v расхладне коморе се виушкаром преба#ују у стани#у а кон#ентрате *де се

пумпом уба#ују у један мањи суд са мешали#ом која слу+и а растварање бае у води

ада се баа раствори пумпом се преба#ује у судове а припрему 3инално*

сирупа, *де се уводе и остале потребне компоненте C адитиви, као што су лимунска

киселина, витамин С, натријумCбеноат, стабилиатори.

@ овим судовима се сједињавају ше%ерни сируп и баа растворена у води у

мешање сна+ним пропелерским мешали#ама да би се добио што хомо*енији раствор

који је нешто рабла+ен бо* додате воде а растварање бае, и има око 50{ ˆZY†.

осле мешања 3инални сируп је уједна=ене *устине и и судова а припрему

пумпама се преба#ује у премикс.

Слика '. Резервоари који е корите у производном про+еу

zа премиксу се у одрееном односу меша са водом да би се добио проивод са

од*оварају%им карактеристикама према ва+е%им прописима. роивод атим пролаи

кро деаератор који одуима вадух и смањује пенушавост и тек тада му се убри*ава

у*енCдиокстд до потребне кон#ентра#ије.

рипремено пи%е са премикса иде на пуња= а пуњење у РKB бо#е.

5.2.2.5. Пуњење овежавају#их "езалкохолних пи#а и паковање %отових

40




производа у оновну и транпортну ам"алажу

Bехноло*ија пуњења осве+авају%их беалкохолних пи%а и паковање *отових

проивода у основну и транспортну амбала+у је иста као код минералне воде.

5.2.2.&. Прање линије

о авршетку проиводње једно* проивода, потребно је добро испрати

комплетну линију како се аостали садр+ај неби појавио у следе%ем проиводу. @ ову

сврху користи се NTS C уреај а прање линије, који се састоји и три реервоара,

раводне табле, командне табле и #евовода до свих уреаја које је потребно прати.

рање се обава у три стадијума. @реаји се најпре перу топлом водом, атим

раствором каусти=не соде 61 C 1,5 ~ раствор ƒ_JI< и на крају испирају хладном

водом док се потпуно не и*убе тра*ови ƒ_JI. рање се обава приликом сваке

промене врсте проивода. Редовно прање се обава једном недено.

5асићена водена пара под притиском од : ˆ_ZC_ добија се у котларни#и.

9ода ,а потребе 3лаења се користи у про#есу проиводње минералне воде и

продук#ије компримовано* вадуха. @ про#есу хлаења користи се!

Расхладна вода температурно* ре+има 2:(99 {С и

Расхладна вода температурно* ре+има ;(1: {С.

@нутар објекта предвиен је троделни реервоар са три коморе!

а воду температуре 2: {С која се продукује хлаењем у расхладном торњу, а

користи се а хлаење конденатора =илера, хлаење компресорских а*ре*ата а

продук#ију компримовано* вадуха од 40 ˆ_ZC_ и ' C 10 ˆ_ZC_, хлаење сирупа у

технолошком про#есу,

а воду температуре 1: {С која се вра%а као а*рејана и потроша=а воде

температуре ; {С, и

а воду температуре ; {С која се продукује у расхладном компресорском

а*ре*ату 6=илеру< и као таква користи а хлаење минералне воде у технолошком

про#есу обраде C 6хлаење машине а дување бо#а<.

За продук#ију расхладне воде температурно* ре+има 2:(99 {С предвиен је

расхладни торањ, ло#иран у непосредној блиини објекта.

За продук#ију расхладне воде температурно* ре+има ;(1: {С је предвиен

расхладни компресор 6=илер< који је ло#иран у посебној просторији унутар

проиводно* објекта.

*омпримовани ва,ду3 притиска 40 ˆ_Z се користи а дување бо#а.

41




омпримовани вадух притиска : ˆ_Z користе се а потребе по*она и

управања у технолошком про#есу.

За продук#ију стерилно* компримовано* вадуха притиска 40 ˆ_ZC_ предвиен

је вишеспратни компресорски а*ре*ат са воденим хлаењем, капа#итета 1920 \9(l. За

хлаење компресора користи се вода температурно* ре+има 2:(99 {С која сепродукује у расхладном торњу.

За продук#ију компримовано* вадуха притиска ' C 1 0 ˆ_ZC_ предвиен је

компресорски а*ре*ат са воденим хлаењем, капа#итета 9:0 ƒ \9(l. За хлаење се

користи вода температурно* ре+има 2:(99 {С.

За рад опреме и уреаја користи се електри=на енер*ија обебеена напајањем

са BQ 10(04 m| 9 † `00 m|R која се налаи у оквиру предметно* објекта.

@ оквиру објекта налаи се одеење котларни#е са котловима на електри=ну

енер*ију и на маут. Bакое, у оквиру комплекса постоји складишни, надемни реервоар а маут апремине 500 \9.

"аут као енер*ент се не користи, нити складишти у а то поставеном

реервоару. За потребе рада 3абрике као енер*ент користи се иску=иво електри=на

енер*ија.

,.3. Контрола сировина и +отови# прои"вода

M кру*у проиводно* по*она налаи се лабораторија у којој се обава контрола

сировина и *отових проивода 6Слика o<. @ истој лабораторији се врше сва 3ии=коC

хемијска испитивања као и микробиолошка испитивања сировина и добијенихпроивода.

Слика o. Nа"ораторија у којој е о"ав-а контрола ировина и %отових производа

42




0# Есплоатација минералне воде у

фабрици “Бивода“ и утицај

на животну средину

43




Aа би се правилно иденти3иковали и аналиирали сви потен#ијални ути#аји рада 3абрике на +ивотну средину и да би се одредили нивои интерак#ије 3абрике C+ивотна средина, неопходно је пар#ијално аналирати сваки од медијума +ивотнесредине а који се претпостава да трпе не*ативне последи#е.

6.1. 7а+а8ива5е повр(ински# и под"емни# вода

>#ена стања квалитета површинских и подемних вода на територији

Републике Србије врши се у складу са!

1. Mред"ом о клаи)ика+ији вода меурепу"ликих водотокова, меудржавних

вода и вода о"ално% мора :у%олавије @Сл. лит СOР: &PQRB и

2. 6длуком о радионуклеида и опаних материја у меурепу"ликим

водото+има, меудржавним водама и водама о"ално% мора :у%олавије @Сл.

лит СOР: RPQRB.

@след велике токси=ности тешких метала, њихове довоене кон#ентра#ије у

седименту и водама су о*рани=ене стандардима.

6.1.1. Aорме и стандарди о квалитету вода

Стандарди су прописи којима су де3инисане максимално довоене

кон#ентра#ије супстан#и. @ табелама од 4 C ; су прикаане норме и стандарди о

квалитету воде.

@редбом о класи3ика#ији вода, ивршена је општа подела вода у класе према

њиховој намени и ради аштите +ивота у води кро де3инисање *рани=них

вредности основних покаатеа квалитета вода 6Bабела 4<.

Раликују се =етири класе вода!

S клаа, воде које се у природном стању, у евентуалну деин3ек#ију, мо*у

употребавати а пи%е и у прехрамбеној индустрији, а површинске воде и а

*ајење племенитих врста риба 6Q_`\[WYi_]<?

SS клаа, воде које се у природном стању мо*у употребавати а купање и а

рекреа#ију *раана, а спортове на води, а *ајење дру*их врста риба

6NYaZYWYi_]<, или воде које се у уоби=ајене методе обраде 6коа*ула#ија,

3илтра#ија, деин3ек#ија и сл.< мо*у употребавати а пи%е и упрехрамбеној индустрији?

SSS клаа, воде које се мо*у употребавати а наводњавање а после

уоби=ајених метода обраде и у индустрији осим прехрамбене и

ST клаа, воде које се мо*у употребавати а дру*е намене само после

од*оварају%е обраде.

Bабела 4. Клаи)ика+ија вода меурепу"ликих водотока, меудржавних вода и

вода о"ално% мора :у%олавије 6Сл. лист СwР$ :('o<

44




;ед

бр#

/ока,ате% *ласа

<

*ласа

<<

*ласа

<<<

*ласа

<=

1. Растворени кисеоник \n(U најмање 6не

примењује се на подемне воде и природна

јеера< у!

o : 4 9

2. Заси%еност кисеоником у про#енту!

– сатура#ија

– суперсатура#ија

;0 до 105 •

'5 до ;0105 до 115

50 до '5115 до 125

90 до 50125 до 190

9. етодневна биохемијска потрошњакисеоника при температури од 20{N 6ˆS‡< у

\nJ2(U до

2 4 ' 20

4. -емијска потрошња кисеоника 6IS‡< и

‡pWJ4 \nJ2(U, до 10 12 20 40

5. Степен сапробности према xиебману 6не

примењује се на подемне воде и природна

јеера<

[ли*оC

сапробни

меосапробни

бета•ал3а


ал3а•бета

ал3а


до

полисапробни

:. Степен биолошке продуктивности6примењује се на јеера< [ли*оC

тро3ни

умереноеутро3ни • •

'. Суспендоване материје у \n(U, до 10 90 o0 100

o. Суви остатак 3илтриране воде у \n(U, до

– а површинске воде

– а подемне воде!

на кршу

ван крша

950‰

950o00

1000

10001000

1500

15001500

1500

• •

;. aI вредност :,o•o,5 :,o•o,5 :,0•;,0 :,0•;,0

10. Видиве отпадне материје бе бе бе бе

11. риметна боја бе бе слабо приметна •

12. риметни мирис бе бе слабо приметна •

19. zајвероватнији број коли3орнених кли#а улитру воде, до!

• а купање

2000

•

100.000

20.000

200.000

•

•

•

14. Bокси=не материје, имена температуре идру*и покаатеи штетности zе смеју се налаити ни у једној класи инад прописане *рани#е

15. Степен радиоактивности @купна активност те=них радиоактивних отпадних материја које се

у току једне *одине мо*у илити у реку ира=унава се по следе%ем

обрас#у!

M(€ Š RY(6pf‡<Y ≤ 1

*де је!

RY укупна активност и•то* радио нуклида која се испушта у реку

у току једне *одине у NY?

6pf‡<Y најве%а дово/ена кон#ентра#ија и•то* радионуклида уводи а пи%е а поједин#е који не раде са иворима јониују%их

ра=ења NY(\9?

€ просе=ни *одишњи проток реке у \9?

M 3актор си*урности реерве, који је неименован број и ависи од

радиоеколошких и хидродинами=ких услова реке, од намене ре=неводе, од броја и поло+аја иливних места, као и од дру*ихподатака, а одреује се тако да се обебеди аштита од јониују%их

ра=ења.

‰ или најмање колико му је природни садр+ај • на=и нема о*рани=ења.

одела вода у класе и поткласе врши се на основу покаатеа и њихових

*рани=них вредности 6Bабела 5<.

45




Bабела 5. Подела воде у клае и потклае на онову показате-а и њихових %раниних

вредноти 6Сл. *ласник СР Србије 5(:o<

;ед#

бр#

/ока,ате% *ласа

<

*ласа

<<

/откласа

<<а

/откласа

<<б

*ласа

<<<

*ласа

<=

1. Суспендоване материје при

сувом времену у \n(Uнајвише до

10 90 90 40 o0 •

2. @купни суви остатак при

сувом времену у \n(Uнајвише до!

– а површинске воде и

природна јеера

– а подемне воде

950

o00

1000

1000

1000

1000

1000

1000

1500

1500

•

•

9. aI вредност :,o•o,5 :,o•o,5 :,o•o,5 :,5•o,5 :,0•;,0 •

4. Растворени кисеоник у \n(U

најмање 6не примењује се на

подемне воде и природна

јеера<o : : 5 4 0,5

5. етодневна биохемијска

потрошња кисеоника у \n(Uнајвише до

2 4 4 : ' •

:. Степен сапробности према

xиебману 6не примењује се

на подемне воде и природна

јеера<

оли*о

сапробни

бетамео

сапробни

бетамео

сапробни

бета•

ал3амео

сапробни

ал3а•

меосапро

бни

•

'. Степен биолошке

продуктивности 6примењује

се на јеера<

оли*оC

тро3ни

еутро3ни еутро3ни • • •

o. zајвероватнији број

коли3орнених кли#а у 100 \`

воде највише до

200 :000 :000 10.000 • •

;. Видиве отпадне материје бе бе бе бе бе бе

10. риметна боја бе бе бе бе • •

11 риметан мирис бе бе бе бе • •

Mред"ом о клаи)ика+ији вода @Сл. %ланик СР Ср"ије 5P&RB, воде клае SS , ван

*рани=них токова и токова пресе=ених *рани#ом Со#ијалисти=ке Републике Србије,

деле се на поткласе, и то!

потклаа SSа, која обухвата воде које се у нормалне методе обраде

6коа*ула#ија, 3илтра#ија и деин3ек#ија< мо*у употребавати а снабдевање

насеа водом а пи%е, а купање и у прехрамбеној индустрији, и

потклаа SS" , која обухвата воде које се мо*у искориш%авати илиупотребавати а спортове на води, рекреа#ију, а *ајење мање племенитих

врста риба 6СYaZYWYi_е< и а појење стоке.

Mред"ом о макимално дозво-еним кон+ентра+ијама радионуклеотида и

опаних материја у меурепу"ликим водото+има, меудржавним водама и водама

о"ално% мора :у%олавије @Сл. лит СOР: RPQRB, у меурепубли=ким водото#има и

меудр+авним водама и водама обално* мора $у*ославије максимално довоене

кон#ентра#ије, pf‡, опасних материја су дате у табели :.

46




(а"ела &. ;акимално дозво-ене кон+ентра+ије @UVWB опаних уптан+и

6Сл. лист СwР$ o('o<

;ед#

број >а,ив опасне супстанце

?@A BCDEFG

*ласе

< и << <<< и <=

1. Oмонијум јон 1,0 10,0

2. Oрсен 0,05 0,05

9. &акар 0,1 60,01<‰ 0,1

4. &аријум 1,0 4,0

5. Водоник сул3ид • 0,1

:. 8во+е 0,9 1,0

'. )ива 0,001 0,001

o. адмијум 0,005 0,01

;. zикл 0,05 0,1

10. zитрити 0,05 0,5

11. >лово 0,05 0,1

12. Сул3иди • 0,05

19. wенол 0,001 0,9

14. wлуор 1,0 1,5

15. -лор активни 0,005 0,01

1:. -ром тровалентни 0,1 0,5

1'. -ром шестовалентни 0,0 0,1

1o. Dијаниди 0,0 0,1

1;. Dинк 0,2 1,0

‰ а салмониде

рема европском стандарду, '5(440(LLN 6CDKXYGZ VGE?Y[GF?, 1& \KX? 1]Q5< који се

односи на потребни квалитет површинских вода намењених као апстрак#ија а

пија%у воду 6J‹ U 1;4, 25.'.'5, a. 2:<, површинске воде се деле у три кате*орије и то

O1, O2 и O9.

овршинске воде кате%орије *1 се након једноставне 3ии=ке обраде и

деин3ек#ије 6на пр. 3илтра#ија и деин3ек#ија< мо*у користити као пија%е.

овршинске воде кате%орије *2 се након нормалне 3ии=ке обраде, хемијске

обраде и деин3ек#ије 6на пр. по=етно хлорисање, коа*ула#ија, 3локула#ија,

декантовање, 3илтра#ија, деин3ек#ија 6крајње хлорисање<< мо*у користити

као пија%е воде.

ао пија%е воде се мо*у користити површинске воде кате%орије *3 након

интенивне 3ии=ке и хемијске обраде 6проширени поступак обраде< и

деин3ек#ије 6на пр. хлорисање имеу 3аа обраде воде, коа*ула#ија,

3локула#ија, декантовање, 3илтра#ија, адсорп#ија 6активним у*ем<,

деин3ек#ија 6оон, крајње хлорисање<.

@ табели '. дате су карактеристике површинскух вода по кате*оријама према

поменутом стандарду.

Bабела '. Карактеритике повр!инких вода кате%орија *1, *2 и *3 6N[hWbY`fYZ]b^YX], 1: ‹hW] 1;'5<

47




;ед#бр# /араметар H" I H" < H& I H& < H) I H) <

1 aI :.5−o.5 5.5−; 5.5−;

2 Bемпература 6°N< 22 256J< 22 256J< 22 256J<

9 Kлектри=на проводивост 6„QŒb\< 1000 1000 1000

4 IS‡ 6\nJ2 ŒU < 90

5 ˆS‡ 5 6\nJ2 ŒU< <9 <5 <': Заси%еност кисеоником 6~J2< >'0 >50 >90

' Oмонијак \nUC1 6ƒI4< 0.05 1 1.5 2 46J<

o 61< zитрати 6\nŒU< ƒJ9 25 506J< 506J< 506J<

; Сул3ати 6\nŒU< QJ4 150 250 150T 2506J< 150 2506J<

10 -лориди 6\nŒU< N` 200 200 200

11 Dијаниди 6\nŒU< Nƒ 0.05 0.05 0.05

12 wлуориди 6\nŒU< M 0.'−1 1.5 0.'−1.' 0.'−1.'

1962< wос3ати 6\nŒU< Р 0.4 0.' 0.'

14 овршински активне супстан.6\nŒU< 0.2 0.2 0.5

15 8во+е 6\nŒU< M] 0.1 0.9 1 2 1

1: "ан*ан 6\nŒU< pW 0.05 0.1 1

1' &акар 6\nŒU< Nh 0.02 0.056J< 0.05 1

1o Dинк 6\nŒU< ŽW 0.5 9 1 5 1 51; обалт 6\nŒU< N[

20 zикал6\nŒU< ƒY

21 Rрсен 6\nŒU< Rc 0.01 0.05 0.05 0.05 0.1

22 ‡_дмијум 6\nŒU< Ni 0.001 0.005 0.001 0.005 0.001 0.005

29 @купни хром 6\nŒU< NZ 0.05 0.05 0.05

24 Jлово 6\nŒU< Se 0.05 0.05 0.05

25 )ива 6\nŒU< In 0.0005 0.001 0.0005 0.001 0.0005 0.001

2: &аријум 6\nŒU< ˆ_ 0.1 1 1

2' wеноли 6\nŒU< N:I5JI 0.001 0.001 0.005 0.01 0.1

2o @а и масти 6\nŒU<

T − обавеан, V − препорука, J − посебни климатски или *ео*ра3ски услови

61< дате вредности представају *орње лимите и у веи су са средњим *одишњимтемпературама 6високим и ниским<

62< овај параметар је уврш%ен да би адовоио еколошке ахтеве одреених типова

окру+ења

6.1.2. %од"емне воде 9минералне и и"данске воде:

8лавна сировина у проиводној техноло*ији 3абрике E&иводаF је минерална

вода која се добија и бунара uhC1 и uhC2, као и и бунара &C2. >стали бунари се

користе а санитарне потребе. vбор бунара и којих се вода користи у проиводне

сврхе ивршен је на основу реултата иbпитивања квалитета воде и капа#итетабунара.

Kксплоата#ија минералне воде и експлоата#ионих бунара обава се у складу

са од*оварају%ом пројектном документа#шјом а према утвреним реервама

подемне воде на на=ин који не иаива у*ро+авање квалитета истих, не у*ро+ава

стабилности и исправности бунара, сле*ање терена и дру*е не+еене последи#е.

Oналиом квалитета подемних вода и истра+ноCексплоата#ионих бунара uhC

1, uhC2 6дубина 1;0 \< и плитких бунара &C1, &C2 и &C9 6дубине од 25 • :0 \< нису

наени оста#и ор*анохлорних инсекти#ида, поли#кли=них аромати=ниху*оводоника, аромати=них у*оводоника, поли#икли=них би3енила што укаује да

48




није дошло до на=ајније* а*аивања подемних вода.

6.1.3. %овр(инске воде

@ оквиру проиводно* про#еса долаи до *енерисања технолошких отпадних

вода које настају пре све*а у про#есу прања и одр+авања средстава рад_, воде којенастају при =иш%ењу просторија, воде којима се врши испирање 3илтера и

третмана минералне воде, и прања РKB амбала+е.

ро#ењена коли=ина технолошких отпадних вода је 10 ~ од коли=ине

проиведених проивода 6природне минералне воде и осве+авају%их беалкохолних

напитака<.

@ проиводном објекту иведен је интерни сепаратни систем а прикупање

технолошких отпадних вода којим се исте одводе и комплекса у интерни колектор.

>сим технолошких вода настају и санитарноC3екалне отпадне воде које настају

као последи#а боравка апослених и дру*их корисника на лока#ији.

@ оквиру 3абри=ко* комплекса не постоји третман отпадних вода. Све отпадне

воде на лока#ији се интерном каналиа#ијом прикупају и испуштају у дрена+ни

канал 6Слика ;<.

Слика ;. ;ето ипу!тања отпадних вода у дернажни канал

онтрола квалитета површинских и отпадних вода се обава квартално

6тромесе=на контрола < и обухвата уимање уорка и контролу микробиолошких и

3ии=коCхемијских параметара а*аивања. @купно се мере 42 параметра 6Bабела

10<.

онтрола се редовно обава у Заводу а јавно драве у Врању.

@ор#и а испитивања квалитета отпадне воде уимају се на месту испред и

испод места ипуштања отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал.

49




&.1.3.1.(ехноло!ке отпадне воде

>биром на проиводни про*рам, предметну техноло*ију, технолошке отпадне

воде у себи садр+е ор*анске материје, и материје које у њих доспевају прањем

линије и средстава рада 6средства која се користе при прању NTS уреајем<.

@ NTS уреају се користи топла вода са рабла+еним ƒ_JI 61~ раствор<,

3ос3орном киселином 61~ раствор< и 0,5~ раствор персир%етне киселине а

деин3ек#ију, што мо+е довести до промене aI вредности у технолошким отпадним

водама.

>р*анске материје 6беалкохолни напи#и, бае напитака, адитиви, ше%ер< у

технолошке отпадне воде доспевају прањем линије и средстава рада, док је пове%ан

садр+ај *во+а, ман*ана и сул3ида, седиментних материја 6=ести#е прашине, песка,

*лине и дру*их не=исто%а<, хлорида и карбоната карактеристи=ан а сирову

минералну воду C која се и то* рало*а подвр*ава третману сирове воде. овремено

се врши испирање 3илтера и постројења а третман сирове воде =име се наведени3илтри и јоноимењива=ке контроле ре*енеришу, што мо+е допринети тренутном,

краткотрајном пове%ању кон#етра#ије наведених параметара.

&.1.3.2. Санитарно$)екалне отпадне воде

Санитарно 3екалне воде које настају у 3абри=ком комплексу нај=еш%е се

одликују присуством ве%е кон#ентра#ије детерyената, пове%аним садр+ај 3ос3ата,

нитрата, атим суспенијама у*оводоника 6масти и уа пореклом од на3тних

деривата<, дериватима а*рохемијских и хемијских средстава, па =ак и токси=ним

суспстан#ама у ависности од степена равоја и типа третмана отпадних вода.

>ве воде карактерише и пове%ана биохемијска потрошња кисеоника јер су

оптере%ене ор*анским материјама. Bакое, а 3екалне воде је карактеристи=на

појава коли3орминих и мео3илних бактерија.

СанитарноC3екалне отпадне воде се састоје од те=ности и =врстих материја које

мо*у бити у раствореном или суспендованом стању. оли=ина =врстих материја у

отпадној води врло је мала, оби=но ‚ 0,1 ~ по те+ини.

врсте отпадне материје сврставају се на основу њихово* састава или 3ии=ко*

стања у више *рупа!

6р%анке врте материје C представају материје бино* или +ивотињско*

порекла уку=ују%и њихове отпадне продукте. о свом саставу ор*анске =врсте

материје представају! белан=евине, у*ене хидрате, масти, као и продукте

распадања наведених материја, који настају као реултат активности бактерија и

дру*их +ивих ор*аниама.

;инералне @неор%анкеB врте C материје, које нису подло+не про#есу

распадања. @ ову *рупу материја у комуналним отпадним водама спадају! песак,

му, шунак и минералне соли.

@ ависности од коли=ина свих =врстих материја 6ор*анских и минералних< уотпадној води постоје две кате*орије отпадних вода!

50




zестабилне отпадне воде C садр+е велику коли=ину =врстих материја,

наро=ито ор*анских и

Стабилне отпадне воде C садр+е малу коли=ину ор*анских материја.

Суспендоване =врсте материје, које се и отпадних вода мо*у уклонити3ии=ким или механи=ким путем 6тало+ењем или 3илтрирањем< су! пливају%е

=ести#е, *лине, =врсте илу=евине, хартија, делови хране, песак, шунак и сли=но.

Суспендоване =врсте материје се састоје од тало+ивих и колоидних =врстих материја

и садр+е прибли+но '0 ~ ор*анских и 90 ~ неор*анских 6минералних< материја.

Bало+иве =ести#е 6=врсте материје< су делови суспендованих материја =ија је

вели=ина и те+ина таква да се мо*у тало+ити.

олоидне суспендоване материје се не мо*у уклонити и отпадних вода

3ии=ким или механи=ким средствима. Заступене су са око 2(9 ор*анских и 1(9

неор*анских материја, подло+не су бром труењу и имају веома ва+ну уло*у у

третирању и диспои#ији комуналних отпадних вода.

Раствориве =врсте материје у свом саставу садр+е око 40 ~ ор*анских и око

:0 ~ неор*анских =врстих материја. @купна коли=ина =врстих материја у отпадној

води има око 50 ~ ор*анских и исто толико неор*анских =врстих материја, од =е*а

око 2(9 у раствору и 1(9 у суспенији.

оред наведених материја, у комуналној отпадној води се налае и растворени

*асови рали=ште кон#ентра#ије. zајва+нији је кисеоник, који се налаи растворен у

води и водоводно* система одакле доспева у отпадне воде. vвесна коли=ина

кисеоника апсорбује се и воде и вадуха.

>сим кисеоника јавијају се и дру*и *асови! у*енCдиоксид, који настаје

рала*ањем ор*анских материја у води, аот и атмос3ере, сумпорCводоник као

последи#а рала*ања ор*анских и неких неор*анских 6сумпорних< једињења. >ви

*асови се налае у малим коли=инама, али имају веома ва+ну уло*у у рала*ању и

третирању =врстих материја у отпадној води.

&иолошки састав отпадне воде карактерише велики број +ивих ор*аниама.

рисуство ових ор*аниама, као +иви део ор*анских материја има веома ва+ну уло*у

и мо*у се поделити на! бактерије, вирусе и дру*е комплексније микроор*аниме.

&актерије су +иви ор*аними којима је потребна храна, вода и кисеоник и мо*уе*истирати у средини која им то обебеује. &актерије се деле на параите и

сапро3ите.

араитске бактерије у воду доспевају преко удских и илу=евина. >не мо*у

проуроковати патолошка стања 6пато*ене бактерије< и болести ти3ус, диентерију,

колеру и остале ин3ек#ије. "о*у%ност присуства и пре+ивавања и до 14 дана у

комуналним отпадним водама је један од *лавних рало*а што се такве воде морају

па+иво сакупати, адекватно пре=иш%авати и диспонирати на бебедан на=ин.

Сапро3итне бактерије е*истирају на мртвим ор*анским материјама. @ свом

+ивотном про#есу оне стварају отпадне супстан#е које се састоје и од ор*анских инеор*анских =врстих материја. @след ове активности оне су од велико* на=аја у

51




про#есу пре=иш%авања комуналних отпадних вода. Рала*ање ор*анских материја

6аеробно или анаеробно< у комуналним отпадним водама у њиховом одсуству не би

било мо*у%е.

Вируси, као и пато*ене бактерије мо*у бити уро=ни#и раних болести код

становништва. @ комуналне отпадне воде, вируси доспевају путем илу=ивања.

СанитарноC3екалне отпадне воде се интерном каналиа#ијом одводе и

проиводне хале у интерни колектор, *де се мешају са технолошким отпадним

водама.

Редовном микробиолошком аналиом отпадних вода која се обава у Заводу а

јавно драве у Врању, прати се стање квалитета отпадних вода. рика врста

микроор*аниама који се мо*у на%и у отпадним водама дат је у табели 11.

zа интерној саобра%ајни#и, манипулативним и паркин* површинама јавају се

потен#ијално ауене атмос3ерске воде са садр+ајем =ести#а#а масти, уа ина3тних деривата који поти=у од моторних воила. Bакое има =врстих седиментних

материја! прашине, =ести#а *уме, оксида метала и у имској сеони ве%их

кон#ентра#ија соли.

отен#ијално ауене атмос3ерске воде се одводе каналима са саобра%ајних

површина и упуштају у крајњи ре#епијент аједно са осталим отпадним водама и

комплекса.

ао што је ве% наведено, технолошке, санитарноC3екалне и атмос3ерске воде

се преко аједни=ко* испуста упуштају бе третмана у дрена+ни канал који тан*ира

лока#ију са исто=не стране 6Слика 10<.

Слика 10. Канал за прикуп-ање отпадних вода

&.1.3.3. *нализа квалитета отпадних вода

wии=коCхемијске аналие уорака воде уоркованих инад и испод места улива

52




отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал, ураене су у акредитованој

екотоксиколошкој лабораторији Завода а јавно драве у Врању у складу са

препору=еним стандардним методама. Реултати 3ии=коCхемијских аналиа уорака

воде преентовани су у Bабели 10.

Bабела 10. Oизико$хемијки параметри који у кори!#ени за одре#ивањеквалитета отпадних вода

;едни број Jи,и-ко83емијски параметар Јединица

K,над места

испу2тања

Kспод места

испу2тања

1. Bемпература воде(вадуха N :(' :('

2. &оја слабо приметна слабо приметна

9. "ирис слабо приметан слабо приметан

4. Видиве отпадне материје ситно труње ситно труње

5. рz вредност ',; ',;

:. Kлектропроводивост „Q(b\ 2'9 900

'. Седиментне материје \n(U ‚ 0,1 ‚ 0,1

o. Суспендоване материје \n(U 1,o 4,4

;. Суви остатак воде \n(U 29: 25910. отрошња pWJ4 \n(U '2,o 4;,:

11. -ем. потр. кис.IS‡ и pWJ4 \nJ2(U 1o,2 12,4

12. -ем. потр. кис. IS‡ и ‡ 2NZ 2J' \nJ2(U ;:,o ';,2

19. &иохем. потр. кисеоник 6ВР5< \nJ2(U 11,o 21,0

14. Растворени кисеоник \nJ2(U 19,2 ;,2

15. Заси%ени кисеоник 6сатура#ија< ~ 10:,4 '4,1

1:. Oмонијум јон 6ƒI4< \n(U 1,9' 1,99

1'. zитрати 6ƒJ9C< \n(U 1,o 1,o

1o. zитрити 6ƒJ2C< \n(U 0,095 0,040

1;. -лориди 6N`C< \n(U 10 14

20. Сул3ати 6QJ42C< \n(U 99,0 94,:

21. Водоник сул3ид 6I2Q< \n(U 0,29 0,25

22. wлуориди 6MC< \n(U 0,59 0,90

29. Слободни реидеуални хлор \nN`2(U ‚ 0,05 ‚ 0,05

24. Dијаниди 6NƒC< \n(U ‚ 0,01 ‚ 0,01

25. Раствор. [рто3ос3ати 6SJ49C< \n(U 2,44 2,1:

2:. 8во+е 6M]< \n(U 1,90 0,'9

2'. -ром укупни 6NZ< \n(U ‚ 0,02 ‚ 0,02

2o. -ром 6 NZ :< \n(U ‚ 0,02 ‚ 0,02

2;. -ром 6 NZ 9< \n(U ‚ 0,02 ‚ 0,02

90. zикл 6ƒY< \n(U ‚ 0,05 ‚ 0,05

91. &акар 6Nh< \n(U ‚ 0,01 ‚ 0,01

92. Dинк 6ŽW< \n(U ‚ 0,05 ‚ 0,05

99. >лово 6Se< \n(U ‚ 0,01 ‚ 0,01

94. )ива 6In< \n(U ‚ 0,001 ‚ 0,001

95. адмиgум 6Ni< \n(U ‚ 0,002 ‚ 0,002

9:. Oрсен 6Rc< \n(U ‚ 0,01 ‚ 0,01

9'. &аријум 6ˆ_< \n(U ‚ 0,50 ‚ 0,50

9o wеноли 6N:I5JI< \n(U ‚ 0,009 ‚ 0,009

9;. Aетерyенти 6анјонски< растворни \n(U 0,o; 0,oo

40. -лоро3орм 6NIN`9< \n(U ‚ 0,005 ‚ 0,005

41. Bрихлоретилен \n(U ‚ 0,0002 ‚ 0,0002

42 ffk \n(U ‚ 0,0001 ‚ 0,0001

валитет воде у дрена+ном каналу у коме се уливају отпадне воде и комплекса

E&иводаF одреен је пореењем 3иик=оCхемијских параметара уорака воде уетих

инад и испод места улива отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал саевропским и нашим стандардима о квалитету површинских вода.

53




Bемпература воде је иуетно битан параметар, јер ути=е на мно*е 3ии=ке

појаве у води 6на брину биохемијских и хемијских реак#ија у води, растворивост

*асова и промене укуса и мириса воде<, мењају%и их. "ерењем ово* параметра

доприноси потпунијем са*ледавању хемодинамике #елокупно* аквати=но* система.

Bемпература ре=не воде уорковане инад и испод места уливања отпадних вода и

комплекса E&иводаF у дрена+ни канал је иста и иноси : N и натно је ни+а оддовоене температуре дате од стране LhZ[a] LWXYZ[W\]W^_` N[hWbY 6LLN< а

површинске воде кате*орије O2 6N[hWbY` fYZ]b^YX] '5(440(LLN<. vмерена вредност

температуре вадуха, ду+ дрена+но* канала, је ненатно ве%а у пореењу са

температуром воде и иноси ' N. vмерене вредности температуре уорака воде и

вадуха укаују на ависност температуре воде од интенитета Сун=ево* ра=ења, тј.

од температуре вадуха.

@ аналиираним уор#има воде вредност aI иноси ',; и у интервалу је 6од 5,5

до ;< који је довоен а површинску воду кате*орије O2 6N[hWbY` fYZ]b^YX]

'5(440(LLN<. vсте вредности добијене а aI у уорку воде уетом инад и испод

места уливања отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал мо+е сеобјаснити аутонеутралиа#ијом вода које поти=у и NTS уреаја пре испуштања у

дрена+ни канал.

Kлектропроводивост је поудан индикатор садр+аја растворених супстан#и у

води и њене вредности су 2'9 „Q(b\ инад и 900 „Q(b\ испод места уливања

отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал. Aовоена вредност

6N[hWbY` fYZ]b^YX] '5(440(LLN< а електропроводивост површинских вода

кате*орије O2 је испод 1000 „Q(b\. ромена вредности електропроводивости у

уор#има воде у ависности од места уорковања је мала и највероватније је

последи#а уливања отпадних вода и коплекса E&иводаF.

рисуство ор*анске супстан#е у води условава потрошњу кисеоника. zиска

вредност растворно* кисеоника укаује на висок степен а*аења воде и директно

ути=е на +иви свет у њој, јер је +ивом свету у води кисеоник неопходан а опстанак.

он#ентра#ија растворно* кисеоника у уор#има воде су 19,2 \n>2(U инад и ;,2

\n>2(U испод места уливања отпадних вода у дрена+ни канал. Реултати одреивања

кон#ентра#ије растворно* кисеоника ду+ дрена+но* канала покаују тренд смањења

што укаује на смањење квалитета воде и ве%е присуство ор*анске супстан#е испод

места уливања отпадних вода и комлекса E&иводаF у дрена+ни канал. @

аналиираним уор#има воде кон#ентра#ија растворно* кисеоника је натно инад

вредности препору=ене а аштиту +иво* света у води дате од стране NNpL, 2009.,

6Qh\\_Zt [d ]†Yc^YWn N_W_iY_W LWXYZ[W\]W^_` €h_`Y^t VhYi]`YW]c, 5,5 • ;,5 \n>2(U< ууорку уетом инад и у *рани#ама у уорку уетом испод места уливања отпадних

вода у дрена+ни канал. Bренд смањења, ду+ дрена+но* канала, покаују и вредности

аси%ења воде кисеоником 610:,4 и '4,1 ~< што недвосмислено укаује на потрошњу

кисеоника у про#есу оксида#ије супстан#и.

Вредности параметра потрошње ‡pWJ4 ависи од присуства јона који мо*у да

се оксидују и ор*анске супстан#е у води. Висока вредност потрошње ‡pWJ 4 укаују

на а*аење воде ор*анском и дру*им оксидабилним супстан#ама. Реултати

одреивања потрошње ‡pWJ4 у уор#има воде уетим инад и испод места уливања

отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал се меусобно битно

раликују и иносе '2,o и 4;,: \n(U. Смањење вредности потрошње ‡pWJ4 у

уор#има воде укаује на смањење кон#ентра#ије супстан#и у води која се мо+е

54




оксидовати.

Вредности а IS‡ се смањују ду+ дрена+но* канала и иносе 1o,2 инад и 12,4

\n>2(U испод места улива отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал и

укаују да је вода инад места улива више оптере%ена супстан#ом која мо+е да се

оксидује у пореењу са водом испод места улива отпадних вода у дрена+ни канал.Вредности а ˆS‡ 5 покаују тренд пове%ања ду+ дрена+но* канала и иносе 11,o

инад и 21 \n>2(U испод места улива отпадних вода у дрена+ни канал. ове%ање

вредности а ˆS‡ 5 укаују на пове%ање кон#ентра#ије ор*анске супстан#е у

отпадним водама и комплекса E&иводаF. репору=ене вредности а IS‡ и ˆS‡ 5дате од стране LhZ[a] LWXYZ[W\]W^_` N[hWbY` 6LLN< а површинске воде кате*орије O2

6N[hWbY` fYZ]b^YX] '5(440(LLN< су ‚ 90 \n>2(U и ‚ 5 \n>2(U. Велика одсупања од

препору=ене вредности покаују добијене вредности а ˆS‡ 5 неависно од места

уорковања ду+ дрена+но* канала.

он#ентра#ије анјона! нитрати, нитрити, сул3ати, хлориди, 3луориди и

#ијаниди и кон#ентра#ије катјона! укупни хром, никал, бакар, #инк, олово, +ива,кадмијум, арсен и баријум не прелае довоене кон#ентра#ије а воде кате*орије O2

6N[hWbY` fYZ]b^YX] '5(440(LLN<. он#ентра#ија амонијум јона, сул3ида, орто3ос3ата

и детерyената су инад вредности датих а воду кате*орије O2 6N[hWbY` fYZ]b^YX]

'5(440(LLN< и укаују на а*аење отпадним водама и комплекса E&иводаF.

он#ентра#ија *во+а је у уорку воде уетом инад места улива отпадних вода

у дрена+ни канал инад вредности дате од стране LhZ[a] LWXYZ[W\]W^_` N[hWbY

6LLN< а површинске воде кате*орије O2 6N[hWbY` fYZ]b^YX] '5(440(LLN< и иноси 1,9

\n(U а ралику од кон#ентра#ије *во+а у уорку воде уетом испод места улива

отпаних вода у дрена+ни канал која иноси 0,'9 \n(U и испод је поменуте вредности.

@пореују%и добијене вредности а 3ии=коCхемијске параметре у уор#има

воде уетим инад и испод места улива отпадних вода и комплекса E&иводаF у

дрена+ни канал са довоњеним кон#етра#ијам према нашим стандардима о

квалитету воде мо+е се аку=ити да ве%ина параметара не прекора=ују "A

вредности. >ва =ињни#а се мо+е објаснити, малим кон#ентра#ијама наведених

полутаната у водама, односно великом рабла+ењу истих.

vмерене кон#етра#ије M], I2Q, детерyената и ˆS‡ 5 у дрена+ном каналу

прекора=ују "A и инад и испод места упуштања отпадних вода и 3абри=ко*

комплекса E&иводаF 6Bабела 10<.

Сли=ни реултати су добијени микробиолошким испитивањем истих уорака

6Bабела 11<.

Bабела 11. ;икро"иоло!ка анализа отпадне воде

!ед.

бр.

Карактеристине врсте Бројност

1. Mкупан "рој мезо)илних "актерија у 1^Z &1&____

2. Споре анаеро"них "актерија у 1__ Z _3. ÈD[?Ka врта _

55




$. <aYb?EGYbGI YDZG _

,. à?KHD^DXIa I?KEGcGXDaI _

6. 'ајве#и "р. )екалних d[E?e[DYDYI f

?. 'ајве#и "р. коли)ормних "актерија у 1___ Z g24_____

B 'ајве#и "р. коли)ормних "актерија у ). пор. у 1___ ^Z g24_____

@пркос =ињени#и да је квалитет отпадних вода и 3абри=ко* комплекса у

довоеним *рани#ама, потребно је обавено постави систем а третман отпадних

вода. валитет илане отпадне воде мора од*оварати прописаном квалитету вода а

упуштање у површинске воде.

6.2. ;еро"а+а8<5е

zа лока#ији 3абрике и у аналиираној они нису вршена испитивања стања

аероа*аења, те је о квалитету вадуха донета о#ена на основу увида на терену и

иденти3ика#ије полутаната у непосредном и ширем окру+ењу.

@ оквиру проиводне хале налаи се котларни#а као асебна просторија, и

инсталирани котлови на маут. ри досадашњем раду наведени котлови, односно

маут као енер*ент није кориш%ен, а ње*ова употреба није планирана ни у

буду%ности. За потребе добијања водене паре и потребне топлотне енер*ије користи

се иску=иво етектри=на енер*ија, те је а*аивање вадуха полутантима атмос3ере

који настају са*оревањем маута или =врсто* *орива на испитиваном подру=ју

иску=ено.

Радни комплекс у аналиираној они, обиром на карактер проиводње не

представа на=ајне иворе а*аивања јер емисија отпадних *асова а проиводнипро#ес није каратеристи=на.

@ проиводној техноло*ији користи се те=ни у*енCдиоксид који се у пи%а и

минералну воду уводи атвореним путевима и аутоматиованим про#есом, те нема

испуштања на=ајних коли=ина ово* ина=е нетокси=но* *аса.

Kмисија прашине до које долаи при манипулисању сировинама и

репроматеријалом 6ше%ер, адитиви, амбала+а< није на=ајна и не представа 3актор

у*ро+авања +ивотне средине, ве% представа предмет радне средине.

>биром на аутоматиованост про#еса, мера технолошке дис#иплине исанитарноCхи*ијенских мера, мера аштите апослених и проветравање просторија

нема на=ајних ути#аја на апослене и +ивотну средину.

За проиводну техноло*ију у 3абри#и E&иводаF није карактенсти=на

продук#ија опасних, шетених и токси=них *асовитих материја. За поједине

технолошке опера#ије карактеристи=на је појава малих коли=ина водене паре, која је

више предмет радне средине и не представа битан 3актор а про#ену ути#аја на

+ивотну средину.

ао најна=ајнији иденти3иковани су линијски ивори аероа*аења C

саобра%ајни#е са високом 3реквен#ијом саобра%аја C аутопут &ео*рад C Скопе и ре*ионални пут РC214, атим локални пут који наведене саобра%ајни#е спаја са

56




комплексима E&иводаG и E-ебаG и насеем Ракова#.

ао најбитнији 3актор у*ро+авања наведено* медијума +ивотне средине

иденти3иковани су спе#и3и=ни полутанти атмос3ере 6ƒJ†, NJ, NJ2, N}I}, INIJ,

оксиди олова, =а<, који настају са*оревањем на3тних деривата у доставним,

отпремним и путни=ким воилима, а која =ине саобра%ај на испитиваном подру=ју.

С обиром да експлоата#ија минералне воде у 3абри#и E&иводаF не представа

на=ајан 3актор аероа*аења, мо+е се ивести аку=ак да исти не%е условити

синер*етске и кумулативне е3екте на +ивотну средину.

6.3. 7а+а8ива5е "ем=и(та

валитет емишта на лока#ији 3абрике и у непосредном окру+ењу није

контролисан у надле+ним установама ве% је о#ена ураена на основу ате=ено*

стања.

ри редовном проиводном про#есу у 3абри#и настаје =врст отпад.

врст отпад се мо+е се класи3иковати у комунални отпад, отпад са

карактеристикама секундарних сировина и опасан отпад.

>тпад са карактеристикама секундарних сировина на лока#ии представа

ре#икла+ни материјал!

>тпадна =врста пластика 6РKB бо#е, пред3орме, атвара=и<?

>тпадна полиетиленска 3олија?

>тпале палете?

>тпале картонске подлошке и

овратна амбала+а од хемикалија и адитива.

zаведени отпад са карактеристикама секундарних сировина се ор*аниовано и

адекватно прикупа у оквиру од*оварају%е* ма*а#инско* простора и предаје се

аинтересованим правним и 3ии=ким ли#има 6повратна амбала+а се вра%а

проивоа=у< у евиден#ију и прате%е документе.

>пасни отпад представају испра+њени канистри баа беалкохолних

осве+авају%их напитака. оли=ина наведене врсте отпада на *одишњем нивоу иноси

око '00 mn. >тпадни канистри се ор*аниовано складиште у асебном и обебееном

ма*а#инском простору. zаведени отпад представа повратну амбала+у која се вра%а

на даи тертман проивоа=у.

zа лока#ији као последи#а боравка и рада апослених и корисника услу*а

настаје комунални отпад који се ор*аниовано прикупа у од*оварају%у амбала+у са

поклоп#ем. wабрика E&иводаF поседује @*овор о иношењу и одла*ању комунално*

отпада са $ Eомунала#G и &ујанов#а.

@ оквиру 3абри=ко* комплекса нема складиштења сировина, репроматеријала,

57




=врсто* отпада ван а то предвиених простора и ван проиводне хале.

@ току редовно* рада 3абрике нема на=ајне емисије седиментних материја, те

не долаи до на=ајно* у*ро+авања квалитета емишта истим.

@ оквиру комплекса не долаи до а*аивања емишта отпадним водамаобиром да се исте ор*аниовано прикупају и одводе у кона=ни колектор. zема

испуштања отпадних вода у емиште.

Заку=ак је да емиште на лока#ији 3абрике и у непосредном окру+ењу не

трпи на=ајније у*ро+авање од стране 3абрике E&иводаF.

6.$. >+рожава5а буком' вибрацијама ' емисијом топлоте и

електрома+нетним "рае5има

wабри=ки комплекс E&иводаF не доводи до пове%ања постоје%е* нивоа

електрома*нетно* ра=ења. Bра3остани#а која се налаи у енер*етском блоку

проиводно* по*она обиром на вели=ину и техни=ке карактеристике не представа

на=ајан ивор електрома*нетно* ра=ења.

@ току редовно* раду 3абрике долаи до емитовања буке импулсно* и

континуирано* типа. 8лавни ивори буке јесу моторна воила и инсталирана опрема

у проиводној хали 6компресори, пумпе, вентила#ија и др.<.

>биром да интенитет саобра%аја на лока#ији није висок исти не представа

на=ајан 3актор пове%ања нивоа буке.

Све технолошке опера#ије се обавају у атвореном, при атвореним вратима

и проорима. 8лавни ивори буке су поставени у асебним просторијама у мере

антиву=не иола#ије 6компресорска стани#а<, тако да нема прекора=ења довоено*

нивоа буке.

"ерење нивоа буке обава се два пута *одишње на три мерна места и то!

1.< у непосредној блиини најбли+их стамбених објеката насеа Ракова#,

2.< ападно према &ујанов#у на удаењу од око 50 \ од 3абри=ко* комплекса

на отвореном простору и

9.< ју+но од лока#ије на стаи а шетање.

"ерења нивоа буке ради Завод а јавно драву у Врању.

Реултати мерења покаују да је ниво комуналне буке у наведеним мерним

та=кама у довоеним *рани#ама 6Bабела 12‘<.

Bабела 12. Резултати мерења комуналне "уке у првој половини 2_15. %одине

58




Б р # м е р е њ а

L а т у м

м е р е њ а

9 р е м е м е р е њ а

Т р а ј а њ е

м е р е њ а

/ р о т о к

L о м е т

9 р е м е

M ? N

O р 3

F C ( P

F C Q R

F S T B ? ( U G

F V W

F X B N X F G

F V S Y

1 12.4.2015 13:51:12 0:02:00 1/1Octаve 10-90dB брзо 500Hz L 57.2 35.6 79.1 40 60.8 13.2

2 12.4.2015

13:53:31

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

1 Hz L 49.4

32.8

79.2

37.3

58.1

10.5

3 12.4.2015

13:56:41

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

2 Hz L 39.4

28.6

79.5

32 52.9

...

4 12.4.2015

13:58:55

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

4 Hz L 50.3

25.2

77.9

30.3

51.1

...

5 12.4.2015

14:01:31

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

8 Hz L 57.1

22.2

82.3

34.4

55.2

...

6 12.4.2015

14:06:18

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

500Hz

L 60.4

30.7

86.3

37 57.8

10.2

7 12.4.2015

14:08:34

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

1 Hz L 39.7

29.6

73.2

35.4

56.2

...

8 12.4.2015

14:10:49

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

2 Hz L 45.3

29.2

76.2

33.6

54.4

...

9 12.4.2015

14:13:03

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

4 Hz L 41.8

26.2

74.3

29 49.8

...

10 12.4.2015

14:15:17

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

8 Hz L 55.4

22.7

89.1

29.1

49.9

...

11 12.4.2015

14:20:47

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

500Hz

L 60.9

29.3

86.9

41.9

62.8

15.1

12 12.4.2015

14:23:16

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

1 Hz L 46.4

31.7

85.1

37.6

58.4

10.8

13 12.4.2015

14:25:16

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

2 Hz L 65.1

27.4

86.9

40.4

61.3

13.6

14 12.4.2015

14:27:39

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

4 Hz L 47.1

22.5

85.1

29 49.8

...

15 12.4.2015

14:29:57

0:02:00

1/1Octаve

10-90dB

брзо

8 Hz L 39.7

16 81.8

23.9

44.6

50.7

wабрика 7&ивода7 у по*леду а*аивања буком, вибра#ијама, топлотном енер*ијом

електрома*нетним ра=ењима не представа на=ајан 3актор у*ро+авања +ивотне

средине и становништва.

6.,. Мо+у)и не+ативни утицаји на флору' фауну ' екосистем ' климатске и

микроклиматске услове' природна и културна добра и пеј"ажне вредности

wлористи=ки састав на лока#ији =ини прете+но ливадска ве*ета#ија. Слободне

површине у 3абри=ком комплексу су уреене.

wаунисти=ки састав представају пролане јединке врста у потпуностиадаптираних на антропо*ено присуство. zа лока#ији и у непосредном окру+ењу

нису иденти3иковане ашти%ене, ре*истроване а аштиту и у*ро+ене бине и

+ивотињске врсте. Bакое, нису иденти3иковани екосистеми на=ајни са аспекта

аштите биодиверитета и аутохтоности.

@видом на терену нису уо=ене на=ајније појаве леија, некроа, сушења,

ин3ек#ија бине масе, које би укаале на постојање токси=них материја у емишту,

вадуху и подемним водама.

Oналиом карактера и обима ути#аја 3абрике E&иводаF на медијуме +ивотне

средине мо+е се ивести аку=ак да исти не представа на=ајан 3актору*ро+авања 3лоре и 3ауне на лока#ији и у непосредном окру+ењу.

59




>биром да проиводни про#ес у 3абри#и не условава на=ајну емисију

аерополутаната, нити емитује топлоту, мо+е се аку=ити да нема ути#аја на

климатске и микроклиматске карактеристике.

zа лока#ији и у они потен#ијално* дејства рада 3абрике, не постоје

ашти%ена природна и културна добра, те нема ни вероватно%е у*ро+авања истих.

6.6. Мо+у)и не+ат(вни утицаји на животну средину у слуају престанка

рада фабрике

@ слу=ају престанка рада 3абрике мо+е до%и до ниа не*ативних последи#а

ако се не спроведу мере превен#ије и мере аштите +ивотне средине.

отен#ијални не*ативни ути#аји се мо*у мани3естовати пре све*а у виду

а*аивања површинских ио подемних вода, емишта, нарушавања пеја+них

карактеристика, настанка ак#идентних ситуа#ија. zаведени ути#аји били би

последи#а неадекватно* поступања са сировинама, репроматеријалом, отпаднимводама, =врстим отпадом, опасним отпадом, инсталираном опремом и уреајима.

>биром на наведене =ињени#е, 3абрика је у обавеи да у слу=ају престанка

рада спроведе мере уреења комплекса и аштите +ивотне средине!

Aа са лока#ије евакуише на адекватан на=ин који не у*р+ава +ивотну

средину и становништво, све отпадне материје, опасни отпад, инсталирану и

одба=ену опрему и уреаје, средства рада, у складу са условима надле+них

комунатних предуе%а и ор*аниа#ија?

Aа обебеди исправност бунара који су експлоатисани и да их блиндира у

слу=ају да њихова даа експлоата#ија није предвиена и Aа комплекс уреди и санира настала оште%ења.

6.6.1. %роцена утицаја на животну средину у слуају акцидента

@ 3абри#и као опасне материје наведене су хемикалије које се користе у NTS

уреајима а прање, неке врсте баа и адитива који се користе у предметној

техноло*ији, као и опасан отпад C амбала+а од хемикалија и баа, отпадни му и

тало+ника C сепаратора масти и уа и система а третман отпадних вода.

ао потен#ијални ак#идент у оквиру 3абри=ко* комплекса иденти3иковано је и

про#уривање и хаварија реервоара С>2, про#уривање или хаварија раводних#евовода и инстала#ија, интерне каналиа#ионе мре+е, хаварија реервоара а воду,

хаварија на опреми а проиводњу беалкохолних осве+авају%их напитака,

про#уривање амбала+е у којој се смештене бае и адитиви, по+ар, про#уривање

на3тних деривата и реервоара транспортних воила и елементарне непо*оде.

zаведени потен#ијални ак#иденти имају рали=ите вероватно%е настанка и

рали=ит ути#ај на медиуме +ивотне средине.

&.&.1.1.Пожар

60




@ оквиру 3абри=ко* комплекса најна=ајнији ути#ај на +ивотну средину,

драве апослених и становништва у окру+ењу имао би по+ар.

Oмбала+а која се користи у проиводном про#есу представа *ориви материјал

C пласти=ни материјали, картонске подлошке и дрвене палете.

@ оквиру проиводно* по*она, мо+е до%и до по+ара услед, квара на

електри=ним инстала#ијама, инсталираној опреми, услед атмос3ерско* пра+њења и

удско* 3актора.

zе постоје услови а ширење по+ара ван објекта, односно 3абри=ко*

комплекса. vпак при са*оревању пласти=них материја долаи до акутне емисије

аерополутаната C волутилних у*оводоника од којих неки имају токси=ан карактер.

>биром на пројектоване мере противпо+арне аштите, као и коли=ине *ориво*

материјала у проиводном објекту, евентуални не*ативни ути#аји би имали

краткотрајан, реверибилан и локалан карактер и не би иавали на=ајне не*ативне

ути#аје по +ивотну средину.

&.&.1.2. Про+уривање резервоара и интала+ије за тени у%-ен$диокид

ро#уривање реервоара и инстала#ије а те=ни у*енCдиоксид представија

појаву веома мале вероватно%е. @колико до ис#уривања у*енCдиоксида дое,

потен#ијално у*ро+ени би били апослени у непосредној блиини. Сам у*енC

диоксид је нетокси=ан *ас, те у коли=инама које се мо*у на%и у атмос3ери у слу=ају

ак#идента не представа 3актор риика по +ивотну средину и драве становника у

ширем окру+ењу.

&.&.1.3. Про+уривање и хаварија резервоара на транпортним возилима

ојава про#уривање и хаварија реервоара на транспортним воилима мале

вероватно%е. @ слу=ају да до наведено* ак#идента дое, неопходно је од*оварају%им

сорбентом прикупити просуте на3тне деривате. zивела#ијом и каналима наведене

испуштене материје се одводе у тало+ник C сепаратор масти и уа што представа

додатну меру превен#ије. zаведени ак#идент не%е условити на=ано а*аивање

+ивотне средине.

&.&.1.4. Про+уривање опреме и уреаја у оквиру производно% по%она

риликом про#уривање опреме и уреаја у оквиру проиводно* по*она долаи

до исти#ања воде, сокова, сирупа. >ва појава је мале вероватно%е, и не представа

на=ајан риик а +ивотну средину. @ слу=ају да до наведено* ак#идента дое

неопходно је санирати настала оште%ења и прикупити испуштене материје.

&.&.1.5. *к+идентна хаварија канализа+ионе мреже и итема за третман

отпадних вода

Oк#идентна хаварија каналиа#ионе мре+е и система а третман отпадних вода

мо+е настати у слу=ају тектонских померања тла и мо+е иавати а*аивање

емишта, површинских и подемних вода и микробиолошку неисправност.

>биром на кон#ентра#ије и карактер полутаната у отпадним водамаа*аивање %е имати реверибилан, привремен и локални карактер, бе на=ајно*

61




ути#аја на +ивотну средину.

&.&.1.&. /емикалије

-емикалије које се користе у предметној техноло*ији и опасан отпад се

складиште на адекватан на=ин у од*оварају%ем ма*а#инском простору и непредставају 3актор риика а непосредно окру+ење.

62




1# Мере ,а смањење и отклањање 2тетни3

утицаја на животну средину

и мониторин'

?.1. Мере које треба преду"ети "а сма5е5е и откла5а5е (тетни утицајана животну средину

63




оред то*а што 3абрика E&иводаF не представа на=ајан ивор а*аивања

+ивотне средине, а што је потврено ивршеним мерењима квалитета површинских

и отпадних вода и нивоа комуналне буке, постоји вероватно%а појаве не*ативних

ути#аја на +ивотну средину и становништво те је неопходно прописати мере

аштите +ивотне средине у #иу превен#ије, отклањања, минимиирања и своења

у аконске оквире свих потен#ијалних не*ативних ути#аја до којих мо+е до%и прие*истен#ији 3абрике у простору и времену.

?.1.1. Мере које треба преду"ети "а сма5е5е и откла5а5е (тетни#

утицаја на под"емне и повр(инске воде

Kксплоата#ија природне минералне воде и истра+ноCексплоата#ионих бунара

мора се обавати у складу са од*оварају%ом пројектном документа#шјом а према

утвреним реервама подемне воде на на=ин који не%е иавати у*ро+авање

квалитета истих, у*ро+авање стабилности и исправности бунара.

Вршити сталну контролу исправности и квалитета сирове воде, *отовихпроивода, баа и дру*их адитива, репроматеријала, према прописаној динами#и у

воење евиден#ије.

>бебедити оне санитарне аштите иворишта водоснабдевања C истра+ноC

експлоата#ионих бунара који се налае у оквиру 3абри=ко* комплекса или се користе

а потребе проиводно* про#еса а према релевантној пројектној документа#ији и

одредбама равилника о на=ину одреивања и одр+авања она и појасева санитарне

аштите објеката а снабдевање водом а пи%е.

@тврено је да приликом експлоата#ије минералне воде, проиводни про#ес у

3абри#и E&иводаF представа потен#ијални ивор а*аивања површинских водапре све*а обиром на продук#ију и састав отпадних вода које су се у досадашњем

раду испуштале бе третмана у дрена+ни канал, ато је потребно пројектовати и

ивести постројење а третман отпадних вода на на=ин који %е омо*у%ити прописан

квалитет истих а упуштање у површинске водотокове.

Вршити редовну контролу исправности рада постројења а третман отпадних

вода и контролу илане воде и постројења а третман отпадних вода.

Са интерне саобра%ајни#е, паркин* површина и манипулативних површина

ивести систем а прикупање ауених атмос3ерских отпадних вода и којим се

исте одводе у тало+ник C сепаратор масти и уа. vвршити карактериа#ију икате*ориа#ију отпадно* муа који настаје у тало+нику C сепаратору масти и уа и

постројењу а третман отпадне воде.

?.1.2.е#никоте#ноло(ке и ор+ани"ационе мере које треба преду"ети "а


vнсталирана опрема и уреаји морају имати од*оварају%е атесте.

vнсталирану опрему, уреаје и средства рада редовно контролише и одр+ава у

исправном стању.

Руковање и рад опреме и инстала#ија мора се одвијати према упутству

проивоа=а.

64




роиводни про#еси се морају обавати у стриктно поштовање технолошке

дис#иплине.

?.1.3. -анитарно 0 #и+ијенске мере које треба преду"ети "а сма5е5е и

откла5а5е (тетни# утицаја на животну средину

Санитарно Z хи*ијенске мере које треба предуети а смањење и отклањање

штетних ути#аја на +ивотну средину су!

СанитарноC3екалне отпадне воде и објекта евакуисати сепаратном

каналиа#ионом мре+ом?

омунални отпад који настаје као последи#а боравка апослених и корисника

услу*а у комплексу ор*аниовано прикупати у контејнере са поклоп#ем смештене у

партерној ниши. ра+њење контејнера комунално* отпада са лока#ије мора бити

ор*аниована преко надле+но* предуе%а?

>р*аниовано класирати и прикупати =врст отпад?

>тпад са карактеристикама секундарних сировина у евиден#ију и прате%у

документа#ију предавати аинтересованим правним и 3ии=ким ли#има?

>пасан отпад ор*аниовано прикупати и привремено одла*ати на

од*оварају%и на=ин у а то предвиеном ма*а#инском простору и у евиден#ију

предавати овлаш%еним о*раниа#ијама и институ#ијама на даи третман и

zије довоено одла*ање отпада и одба=ене опреме у оквиру 3абри=ко*

комплекса ван а то одреених површина и #елина.

?.1.$. Мере које треба преду"ети "а сма5е5е и откла5а5е (тетни#

утицаја на животну средину услед акцидента

@ #иу смањења и отклањања штетних ути#аја на +ивотну средину потребно

је предуети следе%е!

>бавено редовно контролисати исправност пројектоване аштите објекта и

инстала#ија од атмос3ерско* пра+њења?

-емикалије и опасне материје које се користе и настају у про#есупроиводње морају се складиштити у асебном а то намењеном простору?

>бавена је редовна контрола исправности посуда у којима се наведене

материје одла+у?

@ слу=ају ак#идентно* просипања хемикалија, на3тних деривата и

маханиа#ије, непре=иш%ених отпадних вода или дру*их опасних материја,

присутних, обавена је примена мера сана#ије на лока#ији?

Ватро*асну опрему дневно виуелно пре*ледати. >према мора бити у

приправности а дејство?

65




одове ма*а#ина хемикалија урадити нивела#ионо тако да се слу=ајно

иливене хемикалије или опасни отпад, мо*у спрати водом и системом канала

одвести у систем а третман отпадних вода?

@ оквиру 3абри=ко* комплекса није довоено спаивање отпадно* и дру*их

*оривих материјала и

>бебедити у складу са Законским прописима, кориш%ењем аштитне

опреме, у обуку, едука#ију и про3есионално оспособавање.

?.2. %ро+рам пра)е5а утицаја на животну средину @ мониторин+

оред прописаних мера аштите потребно је успоставити и еколошки

мониторин* на лока#ији 3абрике E&иводаF. рописане мере еколошко* мониторин*а

потребно је спроводити континуирано, у поштовање ва+е%е аконске ре*улативе.

ро*рам мониторин*а и аштите +ивотне средине мора бити у складу саахтевима пра%ења стања на лока#ији у #иу превентивно* деловања и примене

мера аштите.

?.2.1. Мониторин+ квалитета вода

роиводни про#ес у 3абри#и подраумева експлоата#ију термоминералних и

иданских подемних вода, те је један од параметара пра%ења и стална котрола

квалитета термоминералних и иданских подемних вода које се експлоатишу.

ри редовном раду долаи до продук#ије технолошких отпадних вода.

vспуштање отпадних вода у крајњи ре#ипијент C дрена+ни канал мо+е условитидае нарушавање квалитета површинских вода и дау де*рада#ију водено*

екосистема ниводно од места упуштања, те се као један од битних параметара

пра%ења стања +ивотне средине усваја мониторин* квалитета вода који обухвата!

Редовну контролу квалитета термоминералних и иданских подемнтх вода?

онтролу стања бунара који се експлоатишу а потребе рад 3абрике?

Редовну контролу квалитета отпадних вода и квалитета илане воде и шахте

кона=не контроле по иласку и постројења а тертман отпадних вода, а пре

упуштања у крајни ре#ипијент?

Воење дневника о раду постројења а третман отпадних вода?

Редовну контролу исправности рада постројења а третман отпадних вода и

Редовну контролу тало+ника C сепаратора масти и уа.

66




?.2.2. Мониторин+ буке' електрома+нетно+ "рае5а' емисије топлоте

роиводни про#ес у 3абри#и мо+е допринети пове%ању нивоа буке на

лока#ији и у непосредном окру+ењу те се ниво буке усваја као један од параметара

пра%ења.

"ониторин* комуналне буке обухвата мерење нивоа буке које се обава два

пута *одишње на три мерна места.

Рад 3абрике није 3актор у*ро+авања +ивотне средине вибра#ијама и емисијом

топлотне енер*ије јер наведене појаве представају предмет радне средине и немајуC

ути#аја на непосредно и шире окру+ење, као ни на микроклиматске услове. Bакое,

не доводи допове%ања постоје%е* нивоа електрома*нетно* ра=ења, те нема ахтева

а пра%ењем наведених параметара.

?.2.3. Мониторин+ управ=а5а отпадним материјама

>тпад који настаје у току проиводно* про#еса има карактеристике

секундарних сировина, комунално* отпада, опасних материја. >биром да наведене

материје представају потен#ијални 3актор а*аивања површинских и подемних

вода и емишта неопходно је пра%ење поступања са истим које обухвата!

онтролу, надор и управање опасним отпадом сходно аконским

прописима и равилника о поступању са отпа#има који имају карактеристике

опасно* отпада?

арактериа#ију и кате*ориа#ију настало* отпадно* муа који настаје при

третману отпадних вода и при =иш=ењу тало+ника C сепаратора масти и уа?

Kвиден#ију и пра%ење коли=ина и поступања са наведеним отпадним

материјама и

Сталну контролу и пра%ење технолошке и комуналне хи*ијене на лока#ији.

67




4# 5ак%у-ак

68




Раматрањем свих потен#ијално не*ативних ути#аја на +ивотну средину, услед

експлоата#ије природне минералне воде у 3абри#и а проиводњу и паковање

минералне воде и осве+авају%их беалкохолних напитака E&иводаF, кро аналиу

испоштованости мера предвиених условима надле+них ор*ана, ор*аниа#ија ипредуе%а и мера предвиених ројектном документа#ијом, у #иу спре=авања,

минимиирања и своења потен#ијално штетних ути#аја у аконом предвиене и

довоене оквире, мо+е се аку=ити!

>сновна сировина у 3абри#и 7&ивода7 је термоминерална и иданска подемна

вода која се експлоатише и бунара uhC1, uhC2 и &C2, који се налае на лока#ији

3абри=ко* комплекса. Вода и бунара &C1 и &C9 користи се а санитарне и

противпо+арне потребе. Вода и бунара uhC1 и uhC2 је природна хомеотермална

минерална вода, средње минералиа#ије, у*окисела, хидрокарбонатноC

натријумска, са повишеним садр+ајем сили#ијума. рора=унате вредности ,,&G

реерви су а бунар uhC1, € 1,4 U(c, а а бунар uhC2, € 0,4 U(c. Вода ибунара &C1, &C2 и &C9 је хладна кал#ијумCхидрокарбонатна вода. рора=унате

вредности E&G реереви а бунаре &C1 и &C2 иносе :,0 U(c.

Kксплоата#ија подемних вода преко експлоата#ионих бунара обава се у

складу са од*оварају%ом пројектном документа#шјом а према утвреним

реервама подемне воде на на=ин који не иаива у*ро+авање квалитета истих,

не у*ро+ава стабилност и исправност бунара, сле*ање терена и дру*е не+еене

последи#е.

zа истра+иваном подру=ју налаи се 3абри=ки објекат који се састоји од

проиводно* и административно* дела. @ оквиру 3абри=ко* комплексаиведене су манипулативне, паркин* и саобра%ајне површине, неопходна

ин3раструктура, реервоари сирове воде, реервоар а те=ни у*енCдиоксид и

један надемни реервоар а маут који није у употреби.

Aетаном аналиом свако* од медијума +ивотне средине а који се

претпостава да трпи не*ативне последи#е установено је да!

1.< @ току проиводно* про#еса долаи до продук#ије санитарноC3екалних и

технолошких отпадних вода. Реултати аналиа квалитета отпадних вода покаују

да!

Реултати пореења 3ии=коCхемијских параметара уорака воде и

дрена+нво* канала, канала у коме се уливају отпадне воде и комплекса

E&иводаF, са европским стандардом N[hWbY` fYZ]b YX] '5(440(LLN, укаују да

вода у дрена+ном каналу припада O9 класи воде, бо* пове%аних вредности

ˆS‡ 5.

ореењем добијених реултата 3ии=коCхемијских параметара уорака воде

и дрена+но* канала са нашим стандардима, покаују да вода дрена+но* канала

припада TTT класи вода такое бо* пове%аних вредности ˆS‡ 5.

Ве%ина имерених вредности 3ии=коCхемијских параметара у укупним

отпадним водама и 3абри=ко* комплекса не прекора=ују pf‡ вредности. >ва

69




=ињени#а мо+е се објаснити, малим кон#ентра#ијама полутаната у отпадним

водама, односно великим рабла+ењем истих приликом улива у дрена+ни

канал.

Bакое, приме%ено је да не долаи до промене aI вредности пре и после

уливања отпадних вода у дрена+ни канал што се мо+е објаснитиаутонеутралиа#ијом вода које поти=у и NTS уреаја.

vмерене кон#етра#ије M], I2Q, детерyената и ˆS‡ 5 у дрена+ном каналу

прекора=ују pf‡ вредности и инад и испод места улива отпадних вода и

3абри=ко* комплекса у дрена+ни канал.

>тпадне воде и 3абрике 7&ивода7 које су се у досадашњем раду 3абрике

испуштале бе третмана у дрена+ни канакл не иаивају најна=ајнији вид

не*ативних ути#аја на +ивотну средину.

2.< @ оквиру 3абри=ко* комплекса радом 3абри=ко* постројења и одвијањемсаобра%аја на интерној саобра%ајни#и долаи до емитовања буке, импулсно* и

континуирано* типа која мо+е да представа на=ајан 3актор у*ро+авања

+ивотне средине. Реултати истра+ивања покаују да!

vмерени ниво комуналне буке је у довоеним *рани#ама, те с то* аспекта

3абрика E&иводаF не представа на=ајан 3актор у*ро+авања +ивотне средине

и становништва у по*леду буке.

Реултати истра+ивања такое покаују да 3абрика 7&ивода7 не представа

на=ајан 3актор у*ро+авања +ивотне средине и у по*леду вибра#ија, топлотне

енер*ије и електроCма*нетно* ра=ења.

9.< @ току проиводно* про#ес у 3абри#и, потен#ијални ивори аероа*аења су

котлови на маут, интерни саобра%ај и водена пара. ри досадашњем раду

наведени котлови, односно маут као енер*ент није кориш%ен, а ње*ова употреба

није планирана ни у буду%ности. zа истра+иваном подру=ју нису вршена мерења

параметара аероа*аења, те је о#ена о квалитету вадуха донета на основу увида

на терену и иденти3ика#ије полутаната у непосредном и ширем окру+ењу.

Реултати истра+ивања покаују да!

За проиводну техноло*ију у 3абри#и E&иводаF није карактенсти=на

продук#ија опасних, шетених и токси=них *асовитих материја. За појединетехнолошке опера#ије карактеристи=на је појава малих коли=ина водене паре,

која је више предмет радне средине и не представа битан 3актор а про#ену

ути#аја на +ивотну средину.

@ проиводној техноло*ији користи се те=ни у*енCдиоксид који се у пи%а и

минералну воду уводи атвореним путевима и аутоматиованим про#есом, те

нема испуштања на=ајних коли=ина поменуто* *аса.

Kмисија прашине до које долаи при манипулисању сировинама и

репроматеријалом 6ше%ер, адитиви, амбала+а< није на=ајна и не представа

3актор у*ро+авања +ивотне средине, ве% представа предмет радне средине.

70




С обиром на аутоматиованост про#еса проуводње у 3абри#и 7&ивода7, мера

технолошке дис#иплине и санитарноCхи*ијенских мера, мера аштите

апослених и проветравање просторија проиводни про#ес у 3абри#и 7&ивода7

нема на=ајних ути#аја на апослене и +ивотну средину.

ао најбитнији 3актор аероа*аења иденти3иковани су спе#и3и=ниполутанти атмос3ере 6ƒJ†, NJ, NJ2, N}I}, INIJ, оксиди олова, =а<, који

настају са*оревањем на3тних деривата у доставним, отпремним и путни=ким

воилима, а која =ине саобра%ај на истра+иваном подру=ју.

Kксплоата#ија минералне воде у 3абри#и E&иводаF *енерално не представа

на=ајан 3актор аероа*а]ња, и сматра се да не%е условити синер*етске и

кумулативне е3екте на +ивотну средину.

4.< Редовним проиводним про#есом у 3абри#и долаи до продук#ије комунално*

отпада, секундарних сировина и мањих коли=ина опасно* отпада. валитет

емишта на лока#ији 3абрике и у непосредном окру+ењу није контролисан ве% је про#ена донета увидом на терену. Реултати истра+ивања покаују да!

@ оквиру 3абри=ко* комплекса нема складиштења сировина, репроматеријала и

=врсто* отпада ван предвиено* простора а то и ван проиводне хале.

zема на=ајне емисије седиментних материја приликом рада 3абрике, те не

долаи до на=ајно* у*ро+авања квалитета емишта истим.

@ оквиру комплекса не долаи до а*аивања емишта отпадним водама

обиром да се исте ор*аниовано прикупају и одводе у кона=ни колектор и

нема испуштања отпадних вода у емиште.

Земиште на лока#ији 3абрике и у непосредном окру+ењу не трпи на=ајније

у*ро+авање од стране 3абрике E&иводаF.

5.< @ по*леду мо*у%их не*ативних ути#аја 3абрике 7&ивода7 на 3лору, 3ауну,

екосистем, климатске и микроклиматске услове, природна и културна добра и

пеја+не вредности реултати истра+ивања покаују да!

@ окру+ењу 3абрике не постоје ираито осетиви објекти и садр+аји. Зоне

становања су на ве%им удаеностима.

zису иденти3иковане ретке и у*ро+ене, ашти%ене и ре*исроване а аштиту

бине и +ивотињске врсте, екосистеми на=ајни са аспекта аштите

аутохтоности и биодиверитета и на=ајне амбијенталне #елине.

Oрхеолошка налаишта, културне и природне вредности такое нису

иденти3иковани у окру+ењу 3абрике 7&ивода7.

Kексплоата#ија природне минералне воде у 3абри#и E&иводаF нема велики

ути#ај на +ивотну средину и становништво у ширем окру+ењу.

:.< wабри=ки комплекс је простор на коме постоји мо*у%ност појаве ак#идената6по+ар, ис#уривање отпадних вода, хаварија опреме, елементарне непо*оде<.

71




Реултати истра+ивања покаују да !

zаведени потен#ијални ак#иденти имају рали=ите вероватно%е настанка и

рали=ит ути#ај на медијуме +ивотне средине, али у примену аконских

норматива и поштовање радне дисиплине представају појаве локално*

карактера и мале вероватно%е јавања.

zа основу све*а прикаано* у раду мо+е се аку=ити да експлоата#ија

природне минералне воде у 3абри#и а проиводњу и паковање природне минералне

воде и осве+авају%их беалкохолних напитака E&иводаF применом прописаних

аконских норматива 6мера управања рииком и прописаних мера превен#ије а

отклањање, минимиирање и своење у аконске оквире све потен#ијалне не*ативне

ути#аје на +ивотну средину и еколошки мониторин*< мо*у%ност настајања на=ајних

не*ативних последи#а на +ивотну средину, драве и квалитет +ивота становништа

у окру+ењу своди на минимум.

72




6итература

’1“ A."ихајлови%, В.Сими%, Mправ-ање о"нов-ивим природним реурима,

ња+ева#, 2010.

’2“ z."а*далинови%, Mправ-ање природним реурима, &ор, 200'.

’9“ Р.еши%, <кономија природних реура и животне редине, &ео*рад, 2002.

’4“ С. Станкови%, (уризам Ср"ије, Српско *ео*ра3ско друштво, &ео*рад, 2000.

’5“ &. Aалма#ија, $. O*баба, ". лашња, езин)ек+ија воде, риродноC

математи=ки 3акултет, департман а хемију, zови Сад, 2005 .

’:“ &. Aалма#ија, $. O*баба, Контрола квалитета воде за пи#е, риродноC

математи=ки 3акултет, департман а хемију, zови Сад, 200:.

’'“ /. ореви%, Про+ена еколо!ко% ризика )лота+ијко% јалови!та рудника олова

и +инка у )унк+ији за%аеноти околине, Aокторска дисерта#ија, zиш, 2012.

’o“ hCiSDcGYI jEkD Кра%ујева+, Студија о про+ени ути+аја затеено% тања

Пројекта $ )а"рике за производњу и паковање минералне воде и овежавају#их

напитака на кп."р. 25&R и 25QQP2 К6 Ракова+, оп!тина ујанова+, на животну

редину, Кра%ујева+, 2__&.

l^â!((qqq.c]a_.n[X.Zc(YWi]†.ala”м]Wh201Yio005_mbYg_cl[q}`YWm]i

l^â!((e`[n.`_d_W^_W_.Zc(cX]C[CX[iY(m_^]n[ZYs_bYg_CX[i_ChCcZeYgY

qqq.eYX[i_.b[.Zc

73

http://blog.lafantana.rs/sve-o-vodi/kategorizacija-voda-u-srbiji

http://www.bivoda.co.rs/

http://blog.lafantana.rs/sve-o-vodi/kategorizacija-voda-u-srbiji

http://www.bivoda.co.rs/



>апомена: 6вај рад е не ме копирати или умножавати "ез

а%ланоти надлежних ли+а и ор%ана )а"рике ивода, Ракова+ и

ауторке ;или+е :ањи#,. M упротном "и#е примењене законке мере.

Documents

Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015