Zelena knjiga o energetskoj efkasnosti

8/6/2019 Zelena knjiga o energetskoj efkasnosti

1/52

Zelena knjigao energetskoj ekasnosti ili

kako postii vie koristei manje energije


2/52

Zelenaknjiga

SADRAJ

UvodA. Identikovanje prepreka1. Potreba usvajanja specinih mjera za poboljanje

energetske ekasnosti

1.1. Finansijske prepreke za odgovarajuetrino djelovanje

1.2. Potreba za energetskim uslugama2. Potreba za akcijom javnih vlasti3. Spoljanji trokovi i transparentnost cijena4. Informisanje i obrazovanje: dva nedovoljno iskorienasredstva

B. Evropska inicijativa1. Akcija na nivou Zajednice

1.1. Integrisanje energije u druge politike Zajednice1.1.1. Istraivanje i tehnoloki razvoj1.1.2. Promovisanje najbolje prakse i tehnologije1.1.3. Sprovoenje i promovisanje najboljeprakse na svim nivoima kroz nacionalneakcione planove1.1.4. Bolja upotreba poreskih mjera1.1.5. Bolje usmjerena dravna pomo

1.1.6.Pokretanjejavnekupovine

1.1.7. Pronalaenje izvora nansiranja u Evropi1.2. Specine mjere energetske politike

1.2.1. Zgrade1.2.2. Kuni aparati1.2.3. Ograniavanje potronje goriva kod vozila1.2.4. Informisanje i zatita potroaa

5

11

12

13

13

14

14

15

16

16

16

17

17

17

18

19

20

20

21

21

22

23

24


3/52

oenergetskojefkasnostiili

kakopostiiviekoristeimanjeenergije

2. Nacionalni nivo2.1. Regulisanje aktivnosti mree2.2. Regulisanje aktivnosti snabdijevanje2.3. Proizvodnja elektrine energije2.4. Bijeli sertikati, trini instrument

3. Industrija

4. Transport4.1. Organizovanje upravljanja avio-saobraajem4.2. Optimizacija upravljanja saobraajem4.3. Razvijanje trita za ekoloki nekodljiva vozila4.4. Naplata korienja infrastrukture radi

podsticanja promjene ponaanja4.5. Gume

4.6. Avijacija

5. Regionalni i lokalni nivoi

5.1. Specini nansijski instrumenti6. Strategija otvorena prema svijetu6.1. Integrisanje energetske ekasnosti u

meunarodnu saradnju6.2. Integrisanje energetske ekasnosti u

susjedsku politiku i saradnju EU i Rusije6.3. Integrisanje energetske ekasnosti u

razvojnu politiku6.4. Jaanje uloge meunarodnih nansijskih

institucija

ZAKLJUAKDODATAK 1

DODATAK 2

DODATAK 3

DODATAK 4

DODATAK 5

24

25

25

26

28

28

2929

29

30

30

31

31

32

3233

34

35

35

36

36

38

45

45

46

47


4/52

Zelenaknjiga


5/52



Djelotvorna politika energetske ekasnosti mogla bi, prematome, dati znaajan doprinos konkurentnosti i zapoljavanjuu EU, koji predstavljaju glavne ciljeve Lisabonske agende /Lisbon agenda/. Bavei se pitanjem potranje energije, ovapolitika je dio politika EU u oblasti snabdijevanja energijom,ukljuujui njeno nastojanje da promovie obnovljive energije,

i, kao takva, predstavlja dio prioriteta prvi put izloenih uZelenoj knjizi iz 2000: Ka evropskoj strategiji za sigurnostsnabdijevanja energijom. Pored toga, energetski ekasnaoprema, usluge i tehnologija postaju sve vaniji irom svijeta.Ukoliko Evropa zadri istaknut poloaj u ovoj oblasti, to erezultirati razvijanjem i uvoenjem novih, energetski ekasnihtehnologija najprije u Evropi, otvorie se vane poslovnemogunosti.

Zatita ivotne sredine i obaveze EU preuzeteProtokolom iz Kjota /Kyoto Protocol/. Uteda energije je,bez sumnje, najbri, najekasniji i najekonominiji nain dase smanji emisija gasova staklenika, i da se pobolja kvalitetvazduha, naroito u gusto naseljenim podrujima. Prematome, ona e pomoi dravama lanicama da ispune svojeobaveze preuzete Protokolom iz Kjota. Dovodei do daljegsmanjenja emisije tetnih gasova, ona e predstavljati glavnidoprinos dugoronim nastojanjima EU da rijei problem

klimatskih promjena, kao dio reima za period poslije 2012.i unutar Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promjeniklime. Mnoge zemlje u razvoju sasvim su svjesne odluujueuloge energetske ekasnosti u rjeavanju ovih viestrukihizazova. Zato, Evropa treba da poslui kao primjer u tompogledu, razvijajui nove politike, saradnju i tehnologije kojimogu pomoi zemljama u razvoju da se sa tim izazovimasuoe.

UVOD

I bez visokih i promjenljivih cijena nafte, koje su dovele doumanjivanja izgleda za ekonomski razvoj Evrope, postojalibi opravdani razlozi za Evropsku uniju da uini snaannapor kako bi pokrenula ojaane programe koji promoviu

energetsku ekasnost na svim nivoima evropskog drutva (1

):

Konkurentnost i Lisabonska agenda /Lisbon agenda/.Sudei po mnogobrojnim studijama (2), EU bi mogla utedjeti,na ekonomian nain, bar 20 % energije koju trenutno troi,to je ekvivalentno iznosu od 60 milijardi eura godinje,ili koliini energije koju Njemaka i Finska zajedno troe.Iako je potrebno uloiti znatna sredstva u novu, energetskiekasnu opremu i energetske usluge, kako bi se ostvarile

ove potencijalne utede, Evropa je svjetski lider u ovojoblasti, a energetske usluge su, u velikoj mjeri, lokalne posvom karakteru. To bi znailo stvaranje velikog broja novih,visokokvalitetnih radnih mjesta u Evropi. I zaista, na osnovunekoliko studija (3), mogue je procijeniti da bi jedna takvainicijativa mogla, direktno ili indirektno, dovesti do stvaranjaak milion novih radnih mjesta u Evropi. Osim toga, potobi se za tu inicijativu koristile samo ekonomine, energetskiekasne mjere, odnosno mjere koje rezultiraju neto utedom

ak i kada se uzme u obzir neophodno ulaganje uspjeanplan energetske ekasnosti znaio bi da dio od 60 milijardieura koji se ne utroi na energiju predstavlja neto utedu,dovodei do vee konkurentnosti i poboljanja ivotnihuslova stanovnika EU. Pomenute studije izvode zakljuakda prosjeno domainstvo u EU moe utedjeti izmeu 200i 1000 eura godinje na ekonomian nain, u zavisnosti odsvoje potronje energije.


6/52

Zelenaknjiga

Sigurnost snabdijevanja. Sudei po tekuimtrendovima, EU e, do 2030, uvoziti ak 90 % potrebnenafte i 80 % gasa. Nemogue je predvidjeti cijene naftei gasa 2020. godine, naroito ako njihova potranja uzemljama u razvoju bude rasla sadanjom brzinom.Kao to je istaknuto na ministarskom sastanku u okviru

Meunarodne agencije za energiju (IEA) /InternationalEnergy Agency/, odranom 2. maja 2005, energetskaekasnost je jedna od kljunih metoda za r jeavanjeovog izazova. Nastojanje da se potranja energije uEU u poetku zadri na postojeem nivou, a kasnijesmanji, dalo bi znaajan doprinos razvoju povezanei uravnoteene politike koja promovie sigurnostsnabdijevanja energijom u Evropskoj uniji.

Zelena knjiga, zato, nastoji da identikuje trenutneprepreke - na primjer, nedostatak odgovarajuihinicijativa, informacija, raspoloivih mehanizamanansiranja - koje onemoguavaju iskoriavanje ovihekonominih ekasnosti.

Zelena knjiga zatim nastoji da identikuje mogunostiprevazilaenja ovih prepreka, predlaui neke osnovneakcije koje se mogu preduzeti. Tu spadaju:

donoenje godinjih akcionih planova zaenergetsku ekasnost na nacionalnom nivou.Tiplanovi mogu identikovati mjere koje e se sprovoditina nacionalnim, regionalnim i lokalnim novoima, i mjereza praenje njihove uspjenosti, u pogledu unapreenjaekonomske ekasnosti i ekonominosti. Planovi mogubiti dopunjeni procesom ocjenjivanja i revizije na

evropskom nivou, to omoguava dravama lanicama da ueiz uspjeha i greaka drugih lanica, kao i brzo irenje najboljeprakse u EU;

bolje informisanje graana putem, na primjer, boljeusmjerenosti javnih kampanja i poboljanog obiljeavanjaproizvoda;

poboljanje poreskog sistema, koji e obezbijediti dazagaivai zaista plate, a da pri tome ne doe do ukupnogpoveanja poreskih stopa;

bolje usmjeravanje dravne pomoi, u sluajevima kadaje ona opravdana, proporcionalna i neophodna za stvaranjeinicijative za ekasnu upotrebu energije;

korienje javnih nabavki radi stimulisanja upotrebe novih,energetski ekasnih tehnologija, kao to su energetskiekasniji automobili i IT /informaciona tehnologija/ oprema;

upotreba novih ili poboljanih nansijskih instrumenata,na nivou EU i nacionalnim nivoima, za pruanje inicijativa, aline i pomoi, preduzeima i domainstvima, kako bi izvriliekonomina poboljanja;

unapreivanje zgrada, na koje se primjenjuje postojeadirektiva Zajednice, i njeno mogue proirivanje na manjeprostorije, na nain koji obezbjeuje ekonominost i minimalandodatni birokratizam;

upotreba inicijative Zajednice, CARS 21, kako bi se ubrzaorazvoj nove generacije vozila koja troe manje goriva.


7/52



Komisija je odluila da osnuje Evropski forum za odrivuenergiju /European Sustainable Energy Forum/. Ovaj forum,zasnovan na modelima foruma iz Firence i Madrida, koji suse pokazali veoma korisnim za postizanje saglasnosti o tomekako nastaviti sa liberalizacijom trita energije, udruieKomisiju, drave lanice, Evropski parlament, nacionalneregulatore u oblasti energije i predstavnike evropske industrijei NVO. Sastajae se dva puta godinje. Prvi sastanak,predvien za oktobar 2005, detaljno e razmotriti Zelenuknjigu.

Meutim, pored savjetovanja vezano za dokument saEvropskim parlamentom, Savjetom, industrijskim sektorom inevladinim organizacijama, Komisija smatra da je sprovoenjeopsenih javnih konsultacija od presudnog znaaja. Sve

zainteresovane strane pozvane su da daju primjedbe ipredloge putem:

interneta, koristei web sajt Komisije na adresihttp://europa.eu.int/comm/energy/efciency/index_en.htm;

kontaktirajui gospodina Luka Werringa iz Generalnogdirektorata za energiju i transport Evropske komisije /Directorate - General for Energy and Transport/

([email protected]);

komisija e ukljuiti sve svoje kancelarije koje se nalazeu mnogim gradovima EU. Informacije i mogui dogaaji bieobjavljeni na adresi: http://europa.eu.int/comm/represent_en.htm;

komisija ima mreu agencija za energiju u mnogim

Zelena knjiga ima ulogu katalizatora, koji e dovestido obnavljanja inicijative za energetsku ekasnost nasvim nivoima evropskog drutva EU, nacionalnom,regionalnom i lokalnom. Pored toga, putem primjera ivostva, Zelena knjiga eli da doprinese meunarodnimnastojanjima u rjeavanju, uz pomo energetske ekasnosti,problema promjene klime. Kina trenutno koristi pet putavie energije od EU za proizvodnju jedne jedinice brutodomaeg proizvoda, a SAD skoro 50 % vie energije od EU(4). Imajui u vidu brz porast potranje energije, naroito uKini i Indiji, energetska ekasnost mora biti jedna od glavnihpolitika koje e pokuati da usklade poveane potrebeza energijom zemalja u razvoju, kako bi podstakle razvoj ipoboljale ivotne uslove svojih graana, s jedne strane, iborbu protiv globalnog otopljavanja, s druge. Zelena knjiga,i zamah nastao njenim dopunjavanjem, treba da staveEU na elo nastojanja da se energetska ekasnost uiniglobalnim prioritetom. Konano, visoke cijene nafte najteepogaaju najsiromanije, naroito zemlje ACP-a (5). Prilikomdopunjavanja Zelene knjige treba posvetiti panju tomekako se tehnologija razvijena u Evropi moe upotr ijebiti iliprilagoditi da bi se zadovoljile potrebe tih zemalja i kakonajbolje unaprijediti tu tehnologiju.

Konkretni primjeri suoavanja sa ovim izazovom kojesmo naveli, a koji e u daljem tekstu biti detaljnije ispitani,nisu predlozi, ve ideje za raspravu. Niti su oni iscrpni. Poobjavljivanju Zelene knjige, Komisija e, do kraja ove godine,pokrenuti intenzivne javne konsultacije.

Da bi podstakla raspravu i ekasne predloge, Komisija jepredloila 25 pitanja koja su navedena u daljem tekstu.


8/52

Zelenaknjiga

evropskim gradovima. Ove agencije bie zaduene za irenjeinformacija o Zelenoj knjizi i prikupljanje primjedbi.

Sve pristigle primjedbe bie objavljivane na Komisijinominternet sajtu za konsultacije, uz prethodnu saglasnost osobakoje ih dostavljaju.

Veoma je vano da Zelena knjiga to prije dovede dokonkretne aktivnosti. Komisija se nada da e tokom 2006,nakon procesa konsultacija, biti izraen konkretan akcioni plan,sa specinim akcijama koje treba preduzimati na nivou EU, inacionalnim nivoima, praen neophodnim analizama trokovai prihoda.

Pitanja za raspravu

Opte primjedbe

Uz pomo sljedeih pitanja elimo da uradimo dalju analizuopcija koje su predstavljene u ovoj knjizi, i to u pogledu njihoveekonominosti i doprinosa utedi energije, zatiti ivotnesredine, otvaranju novih radnih mjesta i smanjenju uvoza nafteigasa.

Komisija se nada da e u odgovima na ova pitanja dobiti tovie detalja o ovim specinim temama, kao i o pitanju nakom nivou je najbolje da se predloene mjere primjenjuju:meunarodnom, EU, nacionalnom, regionalnom ili lokalnom?Osim toga, da li pomenute mjere treba sprovoditi kaopreporuke, dobrovoljne mjere, obavezujue ciljeve ili mjere uzakonskim predlozima? Konano, kako ih primijeniti u praksi?Po kom vremenskom planu, cijeni bi se odvijala implementacija

i, u sluajevima kada je potreban monitoring ili slina funkcija,koji organ bi ih sprovodio?

To e pomoi Komisiji da, tokom 2006, u svom akcionom planurazradi temeljne, praktine i izvodljive predloge.

Osim toga, jedan od glavnih ciljeva Zelene knjige i predstojeihkonsultacija jeste iznalaenje dodatnih ideja koje jo nisuidentikovane. Komisija oekuje predloge i primjere koji, pomogunosti, sadre pomenute detalje vezane za, na primjer,trokove implementacije, koristi u pogledu energetske utede iolakavanje implementacije.

Pitanja vezana za opcije predstavljene u Zelenoj knjizi

1. Kako Zajednica i, posebno, Komisija, mogu bolje podstaievropska ulaganja u energetski ekasne tehnologije? Kakose sredstva namijenjena istraivanju u ovoj ovlasti mogu boljeusmjeriti? (Poglavlje 1.1)

2. Mehanizam za razmjenu emisije tetnih gasova je kljunosredstvo za razvijanje trino zasnovanog odgovora zaispunjavanje ciljeva iz Kjota i rjeavanje problema klimatskihpromjena. Moe li se ta politika bolje iskoristiti za promovisanje

energetske ekasnosti? Ako moe, na koji nain? (Poglavlje1.1)

3. U okviru Lisabonske strategije /Lisbon strategy/, koja imaza cilj obnovu evropske ekonomije, kakva veza se moeuspostaviti izmeu ekonomske konkurentnosti i stavljanjaveeg naglaska na energetsku ekasnost? U tom kontekstu, dali bi bilo korisno zahtijevati od svake drave lanice da donese


9/52



7. Sredstva za energetsku ekasnost koriena su ekasno uprolosti. Kako se to iskustvo moe ponoviti ili poboljati? Kojemjere se mogu uspjeno usvojiti na:

meunarodnom nivou nivou EU

nacionalnom nivou regionalnim i lokalnim nivoima ?(Poglavlje 1.1.7. Vidjeti takoe pitanje 22)

8. Energetska ekasnost u zgradama je oblast gdje se moguostvariti znaajne utede. Koje se praktine mjere mogupreduzeti na EU, nacionalnom, regionalnom ili lokalnomnovou, da bi postojea direktiva o zgradama, koju je Zajednicadonijela, bila uspjena u praksi? Treba li Zajednica da dorauje

ovu direktivu, proirujui je, na primjer, na manje prostorije?U tom sluaju, kako postii odgovarajuu ravnoteu izmeupotrebe ostvarivanja energetske ekasnosti i cilja da seadministrativna optereenja svedu na najmanju moguumjeru? (Poglavlje 1.2.1)

9. Pokretanje inicijativa za poboljanje energetske ekasnostistanova koji se izdaju predstavlja teak zadatak, jer vlasnicizgrade obino ne plaaju raun za struju i, stoga, nemaju

ekonomski interes za ulaganje u energetski ekasnapoboljanja kao to su izolacija ili duplo zastakljivanje. Kakoodgovoriti na ovaj izazov na najbolji nain? (Poglavlje 1.2.1)

10. Kako postii da zakonodavstvo ima vei uticaj na uinakkunih aparata koji troe energiju? Koji su najbolji naini dase podstakne proizvodnja ovih proizvoda i smanji njihovapotronja energije? Mogu li se, na primjer, unaprijediti sadanji

godinji plan energetske ekasnosti, i kasnije ocjenjivatite planove na nivou zajednice, kako bi se obezbijedilokontinuirano irenje najbolje prakse? Moe li se takav pristupprimijeniti na meunarodnom nivou? Ako moe, na koji nain?(Poglavlje 1.1.3)

4. Fiskalna politika je vaan nain da se podstakne, kakopromjena ponaanja, tako i upotreba novih proizvoda koji troemanje energije. Da li takve mjere treba da igraju veu ulogu uevropskoj politici energetske ekasnosti? Ako je tako, kakvemjere bi bile najbolje za postizanje tog cilja? Na koji nain seone mogu implementirati, a da ne doe do ukupnog poveanjaporeskih optereenja? Kako natjerati zagaivae da plate?(Poglavlje 1.1.4)

5. Mogu li se donijeti pravila upotrebe dravne pomoi kojaimaju povoljniji uticaj na ivotnu sredinu, podstiui, naroito,eko-inovacije i poboljanje produktivnosti? U kom obliku mogubiti ta pravila? (Poglavlje 1.1.5)

6. Svi mi, esto, u javnim vlastima traimo uzore. Trebali zakonski obavezati javne vlasti da, na primjer, u javnimzgradama primjenjuju mjere preporuene na nivou Zajedniceili nacionalnom nivou? Mogu li, ili bolje rei, treba li da dravne

vlasti vode rauna o energetskoj ekasnost prilikom javnihnabavki? Da li bi to pomoglo stvaranju odrivih trita zaodreene proizvode i nove tehnologije? Kako ih primijenitiu praksi na nain koji promovie razvoj novih tehnologijai obezbjeuje inicijative u industriji za istraivanje novih,energetski ekasnih proizvoda i procesa? Moe li se to uradititako da se utedi novac dravnim vlastima? to se tie vozila,pogledajte pitanje 20. (Poglavlje 1.1.6)


10/52

10

Zelenaknjiga

propisi o obiljeavanju proizvoda? Na koji nain EU moestimulisti istraivanje i proizvodnju nove generacije energetskiekasnih proizvoda? Koje se jo mjere mogu sprovesti na:

meunarodnom nivou nivou EU nacionalnom nivou regionalnim i lokalnim nivoima ?(Poglavlje 1.2.2)

11. Glavni izazov je kako podstai automobilsku industriju daproizvodi energetski ekasnija vozila. Kako to najbolje uraditi?Koje mjere preduzeti da bi se nastavilo sa unapreivanjemenergetske ekasnosti vozila, i na kom nivou? U kojoj mjeri onetreba da budu dobrovoljne, a u kojoj obavezne? (Poglavlje 1.2.3)

12. Kampanje informisanja javnosti o energetskoj ekasnostipokazale su se uspjenim u nekim dravama lanicama. ta jose moe ili treba uraditi u toj oblasti na:

meunarodnom nivou nivou EU nacionalnom nivou

regionalnim i lokalnim nivoima ?(Poglavlje 1.2.4)

13. ta se moe uraditi da bi se poboljala ekasnost prenosa idistribucije elektrine energije? Kako sprovesti takve inicijative upraksi? ta se moe uraditi da bi se poboljala ekanost gorivakoje se koristi u proizvodnji struje? Kako dalje promovisatidistribuiranu proizvodnju i kogeneraciju? (Poglavlje 2.1-2.3)

14. Podsticanje isporuilaca energije i gasa da pruaju energetskeusluge (npr. zagrijavanje kue na odreenoj temperaturi i pruanjeusluga osvjetljavanja), umjesto da samo snabdijevaju energijompredstavlja dobar nain promovisanja energetske ekasnosti. Utom sluaju, isporuilac energije ima ekonomski interes da zgradabude energetski ekasna i da se vre neophodna ulaganja. U

suprotnom, elektro i plinske kompanije imaju ekonomski interesda se takva ulaganja ne vre, jer onda prodaju vie energije.Kako promovisati pomenute mjere? Da li je dobrovoljni kodeks iliugovor neophodan ili odgovarajui?

15. U mnogim dravama lanicama, ve su uvedeni ili se uvodebijeli sertikati (o energetskoj ekasnosti). Treba li ih uvesti i nanivou Zajednice? Da li je to potrebno imajui u vidu mehanizamza razmjenu emisije ugljenika ? Ako ih treba uvesti, kako to uraditi

uz najmanje birokratizma? Kako ih povezati sa mehanizmom zarazmjenu emisije ugljenika ? (Poglavlje 2.4)

16. Podsticanje industrije da iskoristi nove tehnologije i opremukoji ostvaruju ekonominu energetsku ekasnost predstavljajedan od vanijih izazova u ovoj oblasti. Pored mehanizma zarazmjenu emisije ugljenika ta se jo moe ili treba uiniti? Kolikosu ekasni koraci koji su do sada preduzimani kroz dobrovoljnoobavezivanje, neobavezujue mjere usvojene u industriji, ili putem

informativnih kampanja? (Poglavlje 3)

17. Nova ravnotea izmeu razliitih vidova transporta - osnovnipredmet strategije za evropsku transportnu politiku do 2010,iznesenu u Bijeloj knjizi koju je Komisija usvojila 2001. - jopredstavlja glavni prioritet. ta se jo moe uiniti da bi sepovealo uee eljeznikog, pomorskog i rjenog transporta?(Poglavlje 4.2)


11/52

11



vodile rme za energetsku ekasnost, pokazali su se veomauspjenim. Treba li te planove proiriti? Ukoliko treba, na kojinain? (Poglavlje 5.1)

23. Treba li energetska ekasnost u veoj mjeri da budepredmet saradnje Unije i treih zemalja, naroito susjednih?Ukoliko treba, na koji nain? Kako energetska ekasnost moe

postati glavni predmet integracije regionalnih tr ita? Trebali podsticati meunarodne nansijske institucije da, pr ilikompruanja tehnike i nansijske pomoi treim zemljama, obratevie panje na pitanje upravljanja potranjom? Ukoliko treba,koji mehanizmi ili investicije bi bili najekasniji? (Poglavlje 6)

24. Na koji nain se dostignua energetski ekasne tehnologijei procesa u Evropi mogu najekasnije primijeniti u zemljama urazvoju? (Poglavlje 6.3)

25. Treba li Unija, u okviru Svjetske trgovinske organizacije /World Trade Organisation/ (WTO), da se zalae za carinskeili bescarinske povoljnosti za energetski ekasne proizvode ida podstie ostale lanice Svjetske trgovinske organizacije daine isto? (Poglavlje 6)

A. IDENTIFIKOVANJE PREPREKA

Uvoenje embarga na naftu, poetkom sedamdesetih godinaprolog vijeka, podstaklo je drave EU da preispitaju svojupotronju energije, kako bi smanjile zavisnost od nafte.Napredak u tom pogledu, u svim dravama lanicama, doveoje do prekida dotad nerazdvojive veze izmeu rasta brutodomaeg proizvoda (BDP) i potranje energije, ve sredinomsedamdesetih. Energetski intenzitet smanjen je za 40 % u

18. Da bi se poboljala energetske ekasnosti, potrebno jezavriti odreene infrastrukturne projekte zapoete u okviruTransevropske transportne mree. Kako razviti investicijeneophodne za infrastrukturne projekte, koje izvore nansiranjakoristiti? (Poglavlje 4.2)

19. Koje mjere, od onih koje bi se mogle usvojiti utransportnom sektoru, imaju najvei potencijal? Treba lidati prior itet tehnolokim inovacijama (gume, motori),naroito kroz standarde denisane u saradnji sa industrijom,ili regulatornim mjerama kao to su ograniavanje potronjegoriva kod automobila? (Poglavlje 4.3-4.5)

20. Treba li obavezati javne vlasti (dravne, administrativne,regionalne i lokalne) da, pr ilikom javne nabavke, kupe odreeni

broj energetski ekasnih vozila za svoje vozne parkove?Ukoliko treba, kako to organizovati na teholoki neutralannain (tj. koji ne dovodi do poremeaja funkcionisanja tritafavorizujui odreenu tehnologiju)? (Poglavlje 4.3)

21. U Evropi se poinje uvoditi naplata korienjainfrastrukture, naroito puteva. Prvi predlog za podsticanjenaplate upotrebe profesionalnog drumskog transporta donijetje 2003. U nekim gradovima uvedena je naplata stvaranja

lokalnog zakrenja. Koje sljedee korake preduzeti radinaplate korienja infrastrukture? U kojoj mjeri spoljanjetrokove kao to su zagaenje, zakrenost i saobraajnenesree treba staviti direktno na teret onih koji ih izazivaju?(Poglavlje 4.4)

22. U nekim dravama lanicama, planovi nansiranja lokalnihili regionalnih projekata energetske ekasnosti, koje su


12/52

12

Zelenaknjiga

Porast primarne energetske potranje i negadula EUR 25( negaduli : utede energije izraunate na osnovuenergetskog intenziteta iz 1971.)

Negaduli

BiomasaOstali vidovi energijeNuklearna energijaGas

Nafta

Ugalj

Njemakoj i Danskoj, a u Francuskoj je za 30 % manji nego1970. Razdvajanje BDP-a i potranje energije prikazano je nadijagramu u Dodatku 3.

Ekasnost automobila u pogledu potronje goriva dramatinose poveala (6). Svijest o vanosti racionalne upotrebeenergije u zgradama dovela je do bolje izolacije. Francuskaje, na primjer, pokrenula jedan ambiciozan program za utedu

energije, praen sloganom Nemamo naftu, ali imamo ideje,ubrzavajui prelazak sa elektrana na pogon nafte na nuklearnereaktore, u proizvodnji energije, i poveavajui porez na dizelgorivo.

Naftne krize predstavljale su kratkotrajne podsticaje zadonoenje brzih mjera u oblasti energetske ekasnosti, aliusljed nepostojanja obuhvatnih strukturnih mjera nije moglo

doi do stabilizacije potranje. Posljednjih godina, novi porastcijena energije na svjetskim tritima, naroito cijena nafte,doveo je do obnavljanja interesa za upravljanje potranjom.

Ekasna akcija za znaajno smanjenje potronje energijene moe se sprovesti bez prethodnog utvrivanja osnovnih

faktora koji utiu na gubitak energije, kako bi se mogli uhvatiti ukotac sa njima u budunosti.

1. Potreba usvajanja specinih mjera zapoboljanje energetske ekasnosti

Teoretski, trine sile bi vremenom i same dovele donajekasnijih rezultata, bez ikakvog uplitanja. Meutim, imajui

u vidu tehnike karakteristike trita energije, ini se da ovu,tritem uslovljenu promjenu treba promovisati i pratiti brimunapreenjem energetske ekasnosti i, time, smanjenjempotranje za energijom. Trine sile e i dalje biti vane zausklaivanje potranje i ponude.

Najvea prepreka za poveanje energetske ekasnostijeste nedostatak informacija (o cijenama i dostupnosti novetehnologije; nedostatak informacija o trokovima vlastite

potronje energije; nedostatak obuke, za tehniare, opravilnom odravanju i injenica da trini akteri ne uzimajuu obzir, na odgovarajui nain, ove aspekte). To moepredstavljati veliki problem za ulaganja, koja su estodugorona. Na donoenje odluka o ulaganjima moe uticatiproblem podijeljenog interesa (npr. izmeu vlasnika (kojiinstalira bojler) i zakupca (koji plaa raun za grijanje); iliproblem neusklaenosti budeta za zajednika ulaganja i

Izvor: Enerdata


13/52

13



na, ponekad, veoma kratke periode vraanja sredstava u nekim sluajevima ak krae od jedne godine uloenihu energetsku ekasnost. Mogla bi se razraditi jednostavnasredstva za procjenu rizika projekata, kao to su prirunici ikompjuterski programi za analizu ivotnog ciklusa i energetskakontrola ulaganja.

Osim toga, ne postoji adekvatan pristup odgovarajuimnansijskim instrumentima, kako bi se podrale mjere kojepodstiu energetsku ekasnost, a one su obino manjegobima. Iskustvo pokazuje da tradicionalni posrednici,naroito banke, nerado podravaju projekte za energetskuekasnost. Trebalo bi istraiti ideju globalnih zajmova (7), gdjese sredstva prerasporeuju putem posrednika ili klirinkogzavoda koji posjeduju veu tehniku i ekonomsku strunost uoblasti energetske ekasnosti. Drugu mogunost predstavljajumodeli nansiranja zasnovani na zajednikim utedama, kojise trenutno koriste u nekim dravama lanicama, kao to sunansiranje treih strana ili sklapanje ugovora za izvravanjeposla.

1.2. Potreba za energetskim uslugama

Otvaranje trita imalo je pozitivan uticaj na energetsku

ekasnost. Takmiarski pritisak podstakao je elektro-preduzea da proizvode na najekasniji nain, naroito kroztehnoloka ulaganja, (npr. kombinovane gasne turbine).

Otvaranje trita imalo je uticaj na cijene elektine energije.Usljed toga, za velike industrijske korisnike, cijene elektrineenergije smanjile su se prosjeno za 1015 %, izmeu1995. i 2005. Meutim, jo puno toga treba uraditi da bi se

budeta za energiju. Nekad cijene mogu biti varljive (usljediskljuivanja spoljanjih uticaja, nepostojanja transparentnosti).Tehnike prepreke kao to su nepostojanje standardizacijeopreme i komponenata koje koriste energiju takoe moguoteati novim, energetski ekasnim tehnologijama da ostvarebrz uticaj na tritu. U prolosti, regulatorni propusti umonopolskim sektorima dovodili su, u nekim sluajevima, donenamjernog podsticanja potronje u energetskim tarifnimstrukturama. Poboljanje regulatornog reima u EU i uvoenjetransparentnijih trinih sila zahvaljujui liberalizaciji trebalo bida rijee ove probleme, iako emo jo dugo osjeati posljediceprethodnih investicionih odluka.

1.1. Finansijske prepreke za odgovarajuetrino djelovanje

Nedostatak informacija i obuke o najnovijim tehnologijamai ekonomskim i nansijskim uticajima koje imaju na stopuprihoda od ulaganja, kombinovan, u nekim sluajevima, sastrahom od rizika povezanog sa usvajanjem novih tehnologijai tehnika, mogu podstai investitore, kao to su banke, danastave da podravaju prevaziene tehnologije, ak i kada onenisu najekasnije ili kada ne nude najbolji povraaj uloenihsredstava. Oni koji promoviu tehnologije za utedu energijeoigledno moraju biti ubjedljivi kada trae podrku potencijalnihinvestitora, kao to su banke ili investicioni fondovi. Preduzeaza energetske usluge (ESCO`s) /energy service companies/imae vanu ulogu u tome. Treba takoe podsticati industriju,investitore, i potroae uopte da, svojim nansijskimplaniranjem, obuhvate alternative za utedu energije. Akterimatreba ukazati na veoma pozitivan odnos troak-zarada, i


14/52

14

Zelenaknjiga

obezbijedila stvarna i ekasna konkurencija u svim podrujimaEU. U tu svrhu, Komisija e, krajem godine, donijeti kompletanizvjetaj o stanju trita, dok je nedavno poela istraivanjesektorskekonkurencije.

Smanjenje cijena energije, samo po sebi, ne djelujepodsticajno na tedljivu upotrebu, niti na ulaganja u energetskuekasnost. Postoji veliki broj preduzea (ESCO) koja pruajurjeenja za energetsku ekasnost, i koja ostvaruju zaradu odutede energije. Ovim preduzeima jo je potrebna politikapodrka i pomo za irenje aktivnosti, standarda kvaliteta, ipristupa nansijama, budui da su tek u poetnoj fazi. Daljirazvoj ESCO industrije mogao bi u velikoj mjeri doprinijetisprovoenju mnogobrojnih dopunskih ekonominih projekta,i odigrati znaajnu ulogu u prevazilaenju razlika izmeurazliitih aktera u oblasti snabdijevanja energije i tehnologije, iizmeu potroaa energije.

Komisija je i te kako svjesna mogunosti poveanja potronjeenergije usljed njenih niih cijena, koje su rezultat veeekasnosti omoguene uvoenjem trinih sila. Zbog toga je,u decembru 2003, predloila direktivu o ekasnosti krajnjeupotrebe energije i energetskim uslugama.

2. Potreba za akcijom javnih vlastiJavne vlasti, nacionalne ili evropske, imaju zadatak danadoknade nedostatke trita. Meutim, one esto nemajusposobnost za to. A to se moe objasniti na nekoliko naina.

Drave lanice svjesne su injenice da jo puno toga trebauraditi da bi se postigla vea energetska ekasnost. Meutim,

one oklijavaju da preuzmu obavezu o godinjem smanjenjupotronje energije od 1 %, koja je predloena u direktivi oenergetskim uslugama.

Osim toga, dravna pomo i poreske mjere predstavljaju dvainstrumenta koja se esto zloupotrebljavaju. Dravna pomone dodjeljuje se samo za energetsku ekasnosti, ve i zaproizvodnju elektrine energije uz upotrebu goriva koja nestvaraju najveu energetsku dobit. Takoe, postoji veliki brojneusklaenih, manjih subvencija, koje imaju veoma ogranienukupan uticaj. Isto vai i za poreske instrumente. U principu,trebalo bi smanjiti poreske stope za specine proizvode kojitroe manje energije, a poveati ih za one koji troe vie.

Konano, postoji potreba da se vri kontinuirana, paljivakontrola budueg spajanja preduzea u sektorima za energijui transport, jer mogu dovesti do poveanja mogunostiza zloupotrebu trine moi, a ne, neizostavno, do veeenergetske ekasnosti.

3. Spoljanji trokovi i transparentnostcijena

Sadanji sistem utvrivanja cijena energetskih proizvodane podstie potroae na obrasce potronje koji znaeekonominiju i racionalniju upotrebu energije.

On, tavie, ne uzima u obzir relativnu energetsku vr ijednostproizvoda, niti ekoloki uticaj njihove upotrebe. Sadanjisistem utvrivanja cijena ne garantuje da su ukljuenispoljanji trokovi. Oigledno je da on nije podsticajan za


15/52

1



energije u domainstvima, koristei, na primjer, ekasnurasvjetu i grijanje i donosei razumne odluke prilikom kupovine,

- pruanje informacija industrijskim potroaima, i

- pruanje informacija strunjacima za energetsku ekasnosti pruaocima usluga kako bi se osiguralo postojanje i dobrofunkcionisanje mree visokoosposobljenih strunjaka u svimdravama lanicama.

Ne bi trebalo da bude teko uvjeriti potroae u injenicuda, uz relativno jednostavne mjere, prosjeno evropskodomainstvo moe utedjeti znaajan procenat svojih trokova,to je posebno vano za domainstva koja veliki dio budetatroe na energiju.

Obrazovanje i obuka mogu biti vani za jaanje kultureenergetske ekasnosti. Kao primjeri mogu posluiti odreeniaspekti graanskog obrazovanja u nekim dravama lanicamaili organizovanje specinih kurseva koji pruaju obuku opoboljanju energetske ekasnosti u preduzeima. Evropskiprogrami u oblasti obrazovanja i obuke mogu doprinijetiirenju pozitivne prakse meu dravama lanicama, i podstaisaradnike projekte o ovim temama u okviru irokog spektraobrazovanja tokom cijelog ivota.

Osim toga, uvoenjem konkurencije na trita energije, u svimdravama lanicama osnovane su nacionalne regulatornevlasti. Njihova uloga je da obezbijede pravednu konkurenciju,a zakonodavstvo Zajednice im takoe propisuje funkcijunadgledanja odrivih trendova u potronji energije. Ovu uloguregulatora treba jaati u budunosti.

smanjenje potronje, niti za proizvodnju energije iz ekolokinekodljivijih izvora. Ovaj problem posebno je izraen utransportnom sektoru. U Bijeloj knjizi o transportu Evropskatransportna politika do 2010: vrijeme za odluku, koja jeobjavljena u septembru 2001 (8), Komisija je iznijela miljenjeda e potranja nastaviti da bude neprirodno velika, svedok cijene ne budu odraavale ukupne socijalne trokovetransporta. Kad bi se primijenile odgovarajue politike zanaplatu upotrebe infrastrukture, ove nepravilnosti u velikoj bimjeri nestale.

Sadanja struktura utvrivanja cijena i nie cijene mogle bi akdovesti do poveanja potronje. Nita se ne preduzima kako bise omoguilo potroaima da shvate cijenu potronje energije.Brz mjerni sistem (takozvana pametna brojila) mogao bismanjiti potronju u periodima skupe tarife elektrine energije.

4. Informisanje i obrazovanje: dvanedovoljno iskoriena sredstva

Dok se pokretanje javnih informativnih kampanja kako bi seljudi podstakli da troe manje alkohola smatra normalnim, dosada je manje panje posveivano javnim kampanjama zapromociju energetske ekasnosti.

Promotivne kampanje, koje pruaju jasne informacije kako dase postigne ekonomina uteda energije, i podstiu potroaena akciju, mogu uticati na promjenu shvatanja i dovesti doakcije. U tom pogledu, moemo identikovati tri vrste akcija:

- pruanje informacija graanima kako da smanje potronju


16/52

1

Zelenaknjiga

Godinje poboljanje energetske ekasnosti tokom 90-ihiznosilo je 1,4 % godinje, meutim, ta stopa se smanjilai danas iznosi 0,5 %, to pokazuje da aktivnosti koje setrenutno sprovode nisu dovoljne.

B. EVROPSKA INICIJATIVADonoenje energetske politike predstavlja sloen zadatak zaEU. S jedne strane, do stupanja na snagu ugovora kojim seustanovljava evropski ustav, odgovornost Unije u ovoj oblastinije jasno denisana. Zbog toga su energetske mjere u okvirupolitike Zajednice usvojene koristei druge zakonske osnoveu postojeim ugovorima. S druge strane, u oblasti energijeprisutan je veliki broj aktera: vlade, nacionalni regulatori, velikapreduzea, lokalne vlasti, itd. Stoga, radi mobilisanja svih

uesnika i transformacije politike za energetsku ekasnost udugoronom periodu, neophodna je jaka politika poruka.

Djelotvorna akcija u oblasti energetske ekasnosti zahtijevaopti strukturni okvir. Nacionalne, regionalne i lokalne vlasti,kao i industrija, bie zaduene za implementaciju ovog okvira,u skladu sa principom supsidijarnosti. Jedino kombinovanjemjera na razliitim nivoima (EU, drave lanice, regije, lokalninivo, industrija) moe omoguiti da se iskoristi sav potencijal.

EU e nastaviti sa unapreivanjem trinih instrumenatau najveoj moguoj mjeri, naroito dobrovoljnih ugovorasa industrijom i informativnih kampanja koje imaju za ciljpoveanje svijesti potroaa. Iako ovi instrumenti mogu bitikrajnje ekasni, oni ne mogu uvijek biti zamjena za regulatornemjere koje treba da isprave trine neregularnosti i, po potrebi,prue potroaima odgovarajue signale.

Prema raspoloivim studijama (9), EU bi mogla utedjeti,na ekonomian nain, 20 % energije koju trenutnokoristi. Studije ukazuju da bi se skoro polovina teutede mogla ostvariti potpunom primjenom postojeihmjera, naroito direktiva Zajednice koje su ve stupilena snagu ili su iznesene na usvajanje. Zelena knjiganastoji da pokrene proces kako bi se ovaj potencijaliskoristio u praksi, i identikovao i sproveo to vei brojekonominih mjera, radi postizanja utede od 20 %. Dabi to ostvarila, Unija mora ubrzano raditi na konkretnomakcionom planu, koji e formulisati nakon opsenihkonsultacija zainteresovanih strana po objavljivanjuZelene knjige, i, po potrebi, poslije analiziranja odnosatroak-zarada. Takav akcioni plan mora mobilisati sveuesnike: nacionalne vlade, regije, optine, industrije,i pojedince - i obuhvatiti sve sektore proizvodnje ipotronje energije. Akcioni plan mora razmotriti sve vrsteekonominih akcija, ne raunajui poreske mjere, dravnesubvencije, ekonomske podsticajne mjere, partnerstva saindustrijom, itd.

1. Akcija na nivou Zajednice

1.1. Integrisanje energije u druge politikeZajednice

Pored mjera za poboljanje energetske ekasnosti sektora, EUi njene drave lanice imaju horizontalne moi koje trenutnone koriste dovoljno. Zbog toga, EU mora staviti energetskuekasnost u sredite svojih interesovanja, koristei instrumentekoji su se pokazali dobrim u ostalim podrujima politike.


17/52

1


kakopostiiviekoristei

manjeenergije

1.1.2. Promovisanje najbolje prakse itehnologije

Komisija je takoe predloila proirenje programa Inteligentnaenergija u Evropi/ Intelligent EnergyEurope/ na period 200713, sa (znatno poveanim) budetom od 780 miliona eura.

Program e podrati veliki broj promotivnih aktivnosti i pokuatida rijei netehnoloke prepreke (zakonske, nansijske,institucionalne, kulturne, socijalne) u oblastima energetskeekasnosti i obnovljivih izvora energije.

1.1.3. Sprovoenje i promovisanje najboljeprakse na svim nivoima kroz nacionalneakcione planove

Integrisane smjernice za razvoj i zapoljavanje, koje eod 2005. objedinjavati glavne smjernice ekonomskihpolitika i politika zapoljavanja drava lanica, obezbijedieEU i dravama lanicama stabilan i povezan okvir zaimplementaciju prioritetnih akcija koje je Savjet Evropeidentikovao Lisabonskom strategijom. One e initi osnovunacionalnih programa koji e se sprovoditi u dravamalanicama.

Ove smjernice, koje je Komisija usvojila 12. aprila 2005.za period 200508, istiu da, imajui u vidu dosadanjai predviena kretanja cijena nafte, akcija usmjerena kaenergetskoj ekasnosti ima prioritet. Oklijevanje da se suoimosa ovim izazovima, moe poveati ekonomske trokovepreduzetih mjera. Zbog toga, drave lanice moraju dati

1.1.1. Istraivanje i tehnoloki razvoj

U ovom pogledu, vano je pomenuti znaaj istraivanja.Nekoliko obeavajuih tehnologija za krajnju upotrebuzahtijevaju dalje istraivanje i razvoj. Ulaganja Zajednicei industrije u istraivanje i razvoj radi iznalaenja to vieenergetski ekasnih tehnologija omoguie EU da zadritehnoloko vostvo u ovoj oblasti i da unapreuje energetskuekasnost i poslije 2020.

Veliki broj pitanja istaknutih u ovom dokumentu (povean udioobnovljive energije, ekasnost proizvodnje struje zasnovane nafosilnim gorivima, ekasnije elektro-mree, ekasnost vozila,)mogue je pokrenuti samo kroz ekasne istraivake i ogledneaktivnosti povezane sa ostalim regulatornim i ekonomskim

mjerama.estog aprila 2005, Komisija je usvojila predlog sedmogokvirnog programa za istraivanje i razvoj. Predloeno je dase energija koncentrie na ogranien broj glavnih prioriteta kojiodraavaju politike prioritete nove Komisije, u koje spadajuobnovljivi izvori u proizvodnji energije i goriva, tehnologijeistog uglja, pametne energetske mree i energetskaekasnost (10) u okviru glavnog programa saradnje. ist

bezbjedan automobil je dobar primjer za koji su, to se tieenergije, planirani ogledni projekti za alternativna motornagoriva (biogoriva).

Obimni istraivaki radovi koncentrisani su na upravljanjestrujom kompjuterskih sistema i tehnologije koje skupljajuenergiju, gdje elektronski ureaji crpe energiju iz okolnih izvora,kao to su kretanje korisnika, toplota tijela ili suneva svjetlost.


18/52

1

Zelenaknjiga

prioritet promociji energetske ekasnosti u skladu sa tekuimevropskim obavezama.

Bilo bi dobro da drave lanice, u okviru svojih nacionalnihakcionih planova za razvoj i zapoljavanje, razmotre ciljpoboljanja energetske ekasnosti.

U tom kontekstu, jedna od kljunih mjera koje e bitirazmotrene tokom konsultacionog perioda nakon usvajanjaZelene knjige jeste mogunost postizanja dogovora izmeudrava lanica da, na pr imjer, jednom godinje svaka odnjih donese akcioni plan za energetsku ekasnost, koji bisadrao specine mjere koje je lanica odluila da primijeni,bilo na osnovu zakonodavstava Zajednice ili svoje vlastiteinicijative, kako bi ostvarile postavljeni cilj energetskeekasnosti u narednoj godini. Takav plan mogao bi se usvajatina godinjoj osnovi, ocjenjujui uspjenost mjera preduzetihu prethodnoj godini, kako u pogledu utede energije, tako iekonominosti, i donositi nove mjere i, po mogunosti, noveciljeve za predstojei period. Uporedo sa planovima mogaobi se sprovoditi proces revizije na nivou Zajednice koji bivodila grupa za energetsku ekasnost na visokom nivou, kaoi Forum za odrivu energiju /Sustainable Energy Forum/,praen godinjim ocjenjivanjem koje bi obavljala Komisija.Procesi revizije i ocjenjivanja imaju za cilj da uporede najboljepostupke kako bi se obezbijedilo njihovo irenja na teritorijiZajednice.

1.1.4. Bolja upotreba poreskih mjera

EU moe, u veoj mjeri nego danas, promovisati poreskemjere koje podstiu ili odvraaju od odreenih naina

ponaanja. Trenutno, poreska politika Zajednice jo jejednostavno sredstvo u slubi budeta, bez odgovarajuepovezanosti sa ciljevima ostalih politika, i sa mnogobrojnimizuzecima koje su drave lanice zahtijevale po razliitimpitanjima. Ipak, mora se priznati da su uinjeni ozbiljni naporina nivou Zajednice, kao to je, na pr imjer, usvajanje Direktive2003/96/EZ o poreskim mjerama u oblasti energije, kojadenie povoljan kontekst za kogeneraciju (CHP), razvojobnovljivih vidova energije, eljezniki i rijeni transpor t, itd.Veliki broj predloga dostavljen je Savjetu na razmatranje,naroito u vezi sa upotrebom dizel goriva u privredi. U tokuje, takoe, detaljna reforma u pogledu putnikih vozila.

Oporezivanje energetskih proizvoda, u obliku carina, spada unadlenost EU. Ovaj instrument mogao bi se upotrijebiti

za harmonizaciju poreskih reima, na primjer zapodsticanje razvoja vozila koja koriste istija goriva ikoja su energetski ekasnija.

Na nivou Zajednice, potrebno je ispitati povezanosti cijelogpodruja oporezivanja vozila. Treba razmotriti novi okvirkoji omoguava uvoenje mehanizama za diferenciranjeporeza npr. drumski i porezi na registraciju na osnovupotronje energije, koji e takoe omoguiti da se uzme

u obzir stepen emisije CO2. To e podstai smanjenjepotronje kod vozila i kanjavanje gutaa benzina. Takvapolitika, koja se moe donijeti bez ikakvog budetskogoptereivanja drava lanica, uinila bi oporezivanje vozilazelenijim jer bi podsticala kupovinu vozila sa niskompotronjom goriva. Ona bi takoe podstakla otvaranje novihindustrijskih trita, tako to bi ubrzala stopu zamjene vozila.


19/52

1



manjeenergije

- oporezivanje inputa za proizvodnju toplote, naroito u velikimstambenim naseljima;

- poreske olakice i oslobaanje od plaanja poreza.

Ukoliko se napredak pokae nemoguim zbog zahtjeva da seu oblasti indirektnog oporezivanja odluke donose jednoglasno,

moe se pribjei poboljanoj saradnji u oblasti energetskeekasnosti. Poboljana saradnja, uvedena Ugovorom izAmsterdama /Amsterdam Treaty/, omoguava grupi dravalanica da prodube meusobnu saradnju, ostavljajui otvorenavrata za lanice koje poele da se kasnije pridrue. Poredostalih uslova propisanih ugovorom, poboljana saradnja nesmije biti prepreka za trgovinu izmeu drava lanica, niti remetitikonkurenciju. U tom pogledu, ini se da mjere za poboljanjeenergetske ekasnosti, koje grupa drava lanica zajednikidonese, nee imati takav uticaj.

1.1.5. Bolje usmjerena dravna pomo

Komisija odobrava dravnu pomo u oblasti energetskeekasnosti, u skladu sa smjernicama Zajednice za dravnupomo u oblasti zatite ivotne sredine. Vaee smjerniceistiu krajem 2007. Revizija ovih smjernica, sa ijom

pripremom se mora poeti tokom 2005, bie prilika da sestavi vei naglasak na mjere za podsticanje eko-inovacija iproduktivnosti, nastalih kao rezultat poveane energetskeekasnosti.

Revizija moe, takoe, biti prilika da se ukine ograniavanje pomoiispod odreenog nivoa, to e pruiti vei manevarski prostordravama lanicama pri nansiranju mjera za energetsku ekasnost.

Godine 2002, Komisija je predstavila saoptenje ooporezivanju vozila (11), koje sadri niz preporuka i buduihakcija. Na osnovu njega, Komisija razmatra predlog koji biimao dva osnovna cilja:

1. poboljanje funkcionisanja unutranjeg trita u ovoj oblasti;

2. restrukturiranje poreske osnove kako bi obuhvatila elementedirektno povezane sa emisijom CO

2, naroito za automobile

velike snage. To bi znailo paralelnu izmjenu poreza naregistraciju i poreza koji se plaa pri kupovini automobila.

Potrebno je analizirati nove mogunosti kako bi se jaaopozitivan uticaj poreskih politika na poveanje energetskeekasnosti. U tom kontekstu, rasprava bi se moglakoncentrisati na ideje kao to su:

- koncentrisanje nastojanja u pogledu poreza na promet unekoliko osnovnih podruja politike (na primjer, harmonizacijaporeskih stopa u sluaju ozbiljnih problema koji bi uticali nakonkurenciju, upotreba izdiferenciranih poreskih mjera radipromovisanja obnovljivih vidova energije);

- pribliavanje akciznih stopa na energetske proizvode ielektrinu energiju koja se troi pri proizvodnim aktivnostima,i uvoenje automatskog registrovanja svih akciznih stopa kakobi se izbjegao njihov pad usljed inacije;

- poreske mjere u oblasti transporta, u pogledu akciza i porezana dodatnu vrijednost;

- uslovi za prilagoavanje pogranine trgovine;


20/52

20

Zelenaknjiga

1.1.6. Pokretanje javne kupovine

Postoje mnoge tehnologije za poboljanje energetskeekasnosti. Problem je u tome to, za neke nove, energetskiekasne tehnologije, trite jo nije dovoljno veliko da bi, krozpoveanje njihove prodaje, nadoknadilo vei dio razvojnih i

proizvodnih trokova.

Javna nabavka moe biti podsticaj za ostvarivanje ovog cilja.Ona ini 16 % BDP-a (12) Unije. Procjenjuje se da javni organigodinje kupe 100 000 automobila, 100 000 kombija, 30 000kamiona i 15 000 autobusa, i to samo u 15 lanica EU. Kadabi sve javne vlasti (drave, administracije, lokalne vlasti)nabavljale vozila koja manje zagauju ivotnu sredinu ikoja su energetski ekasnija, to bi zasigurno podstaklo

proizvoae motornih vozila, jer bi pomoglo da se izgraditrini kredibilitet za ovu vrstu vozila. O ovoj temi setrenutno raspravlja u okviru grupe CARS 21. Na primjer, kadabi lokalne vlasti u gradovima, gdje je zagaenost ve prelaodreeni nivo, 25 % novca za nabavke odvojile za kupovinuekoloki nekodljivijih i ekasnijih vozila, to bi iznosilo skoro 60000 vozila godinje.

Automobili su samo jedan od primjera koji se mogu navesti.

Uopteno, Komisija nastoji da promovie zelenu javnunabavku i da podstakne evropske strukture za javnu kupovinu(na federalnim ili regionalnm/lokalnim nivoima) da ukljueekoloke kriterijume pri sklapanju ugovora (13).

Nacionalne vlasti, kao i evropske institucije treba da voderauna o kupovini koju vre sve javne vlasti, jer one, svojim

primjerom, treba da ukau na pravi nain i otvore nova tritaza proizvode koji troe manje energije.

1.1.7. Pronalaenje izvora nansiranja uEvropi

Finansiranje je jedan od osnovnih problema koje trebarijeiti, imajui u vidu oekivanja nekih industruja da ostvarepovraaj uloenih sredstava za oko dvije godine. Dravelanice ve su uspostavile razliite mehanizme podrke nanacionalnom nivou, prije svega investicionu pomo, kao iskalna smanjenja ili olakice. Da bi se poveala ekasnostovih programa i zadobilo povjerenje investitora, treba razmislitio stvaranju povoljnijeg okvira za ulaganje u ovaj sektor. Tajokvir bi se mogao dalje ojaati njegovim usklaivanjem na

nivou Zajednice, ukljuujui, prije svega, Evropsku investicionubanku (naroito u pogledu rizinih olakica).

to se tie kohezione politike EU u predstojeemprogramskom periodu, 200713, Komisija smatra da poveanjeenergetske ekasnosti i ekoloki nekodljiv gradski transportmoraju biti izriiti ciljevi aktivnosti Evropskog fonda zaregionalni razvoj /European Regional Development Fund/,kako u regijama koje se meusobno pribliavaju, tako i u

regijama koje sprovode programe za podsticanje regionalnekonkurentnosti.

Osim toga, Komisija je predloila, u tekuem programskomperiodu, otvaranje Kohezionog fonda /Cohesion Fund/, kojise prvobitno odnosio samo na projekte u oblasti transportai zatite ivotne sredine, i za ostale vane oblasti kao to


21/52

21



manjeenergije

lan 7. ove direktive propisuje obavezu izdavanja potvrdeo energetskom uinku zgrada koje imaju vie od 50 m,prilikom njihove izgradnje, prodaje ili iznajmljivanja. Potvrdamora, takoe, sadrati preporuke za ekonomino poboljanjeenergetskog uinka zgrade. Drave lanice imaju obavezu daolakaju obezbjeivanje sredstava potrebnih za sprovoenjepreporuka.

Trebalo bi predloiti proirenje direktive, kako bi se, prilikomrenoviranja zgrada, poboljao njihov energetski uinak.Sadanja direktiva odnosi se samo na zgrade koje serenoviraju a imaju vie od 1 000 m2. Zakljuak studije (17) je dabi tehniki potencijal ove direktive mogao biti ogroman, ako bise njeni propisi primijenili na sve zgrade koje se renoviraju. Uekonomskom pogledu, najbolja opcija je povezivanje mjera zapoboljanje energetske ekasnosti sa obnavljanjem zgrada.To ne samo da je ekonomino, ve i izvodljivo, i ostaje josamo da se razmotri kako da se sprovede.

Ecofys studija, pomenuta u fusnoti 17, istie znaajan uticajpostojee i mogue nove direktive o zgradama na stvaranjenovih radnih mjesta. Sa ekonominim utedama koje seprocjenjuju na vie od 70 Mtoe, samo u ovom sektoru moglobi se otvoriti najmanje 250 000 radnih mjesta sa punim radnimvremenom. I to za visokokvalikovano osoblje i, uopteno,za graevinska zanimanja. Mogunost zapoljavanja bieuglavnom na lokalnom nivou, u mjestima gdje bi se zgraderekonstruisale.

Skoro jedna treina energije koju zgrada troi odlazi narasvjetu. Potencijalne utede mogle bi iznosti do 50 % ili akvie, sudei prema rezultatima nekoliko projekata koji se

su odrivi razvoj, energetska ekasnost, ekoloki nekodljivgradski i javni transport. Takvi projekti, meutim, moraju bitisasvim integrisani u koncepte regionalnog razvoja, i Komisijae donijeti dalje uputstvo o ovom aspektu, u okviru stratekihsmjernica za kohezionu politiku Zajednice za period 200713,koje e ekasnije povezati kohezionu politiku sa Lisabonskimprocesom /Lisbon process/. Znaaj i potencijal sadejstava

kohezione politike i energetske ekasnosti dodatno su istaknutiinjenicom da e veliki dio nansijskih resursa kohezionepolitike biti dodijeljen regijama u 10 novih drava lanica kojeposjeduju veliki potencijal za poveanje energetske ekasnosti.

1.2. Specine mjere energetske politike

1.2.1. Zgrade

Implementacijom Direktive o energetskim karakteristikamazgrada (2002/91/EC), poev od 2006, ostvarie se utedaenergije procijenjena na priblino 40 Mtoe (megatona naftnogekvivalenta) (15) u periodu do 2020 (14). Zbog toga, Komisijamora obezbijediti strogu primjenu direktive.

Komisija ima zadatak da dravama lanicama obezbijedineophodne instrumente za stvaranje okvira za integrisanu

metodologiju izraunavanja energetskog uinka zgrada.Postoji oko 30 evropskih (CEN) (16) standarda. Drave lanicesu naznaile da e primjenjivati ove standarde na dobrovoljnojosnovi. Ukoliko se ne postigne dobrovoljna primjenastandarda, ili ne dokae postojanje ekvivalentnih standarda, ubuduoj, dopunjenoj verziji direktive za zgrade treba razmotritiuvoenje obaveznih standarda.


22/52

22

Zelenaknjiga

sprovode u okviru Evropskog programa za zeleno svjetlo /European GreenLight Programme/. Evropa bi mogla ukazatina nain kako da se ovaj potencijal iskoristi i zadovolji rastuapotranja, promoviui korienje i dalji razvoj modernije iinteligentnije rasvjete (18).

Ekonomina elektrina sijalica troi pet puta manje struje

od standardne. Zamjenom sijalica prosjeno domainstvomoe, na lak nain, utedjeti 100 eura godinje.

1.2.2. Kuni aparati

Od 1992, okvirna direktiva prua mogunost dravamalanicama da obaveu proizvoae na pruanje informacijapotroaima o ekonomskoj ekasnosti velikog broja elektrinih

aparata putem njihovog obiljeavanja. Tokom zadnje etirigodine, Komisija je nastojala da to vei broj aparata budeobuhvaen direktivom. Komisija treba da nastavi u tom pravcu,i da ukljui industriju u denisanje aktivnosti vezanih zapruanje informacija potroaima.

U ovoj oblasti mogla bi se ostvariti znaajna poboljanja,kombinovanjem mjera za informisanje potroaa o minimalnimnivoima ekasnosti i dobrovoljnih ugovora (19). Meutim,

novousvojena direktiva o eko-dizajnu predlae novi pristupkoji zahtijeva primjenu eko-dizajna na potroake elektrineaparate. Savjet Evrope i Evropski parlament nedavno su sesloili o ovom cilju. Jedan od ciljeva direktive je primjenazahtjeva za energetskom ekasnou, izbjegavajui, u istovrijeme, negativne posljedice drugih aspekata ivotne sredineili drugih faza ivotnog ciklusa aparata.

S obzirom na to da potronja energije ima znaajan uticaj naivotnu sredinu, to je est sluaj sa kunim aparatima, sadae biti mogue postaviti zahtjeve za energetsku ekasnostza veliki broj ureaja i pr imjena. Na primjer, stand-by kontrolarasvjete, grijanje, hlaenje i elektrini motori (20).Potrebnesuspecijalne mjere za kontrolu stand-by funkcije. U stvari, ovajnain gubljenja enegrije u stalnom je porastu, jer sve vei broj

aparata nudi tu funkciju. Iako je stand-by funkcija bila rani oblikupravljanja energijom kod nekih ureaja, ona moe takoerezultirati znatnim gubljenjem energije. Na stand-by opcijuotpada izmeu 5 i 10 % ukupne potronje elektrine enegijeu stambenom sektoru (21). Zahvaljujui tehnikom razvojuproizvedene su ekasnije opcije mirovanja aparata od onih kojise trenutno koriste, i postoji snana potreba da se podstaknenjihova bra primjena.

Sjedinjene Drave i Japan ve su pokrenule inicijative daogranie potronju kod nekoliko vrsta ureaja na maksimalnojedan vat. U Evropi, i jo uvijek u kontekstu direktive o eko-dizajnu, predvieno je:

podsticanje i promovisanje dobrovoljnih ugovora; uvoenje, ukoliko je potrebno, mjera za smanjenje gubitakapri stand-by poziciji za odreene grupe ureaja (22); stimulisanje, na meunarodnom nivou, razvoja tehnologijai mjera iji je cilj ogranienje gubitka elektrine energije pristand-by poziciji.


23/52

23



manjeenergije

uticali na potroae da se odluuju za automobile koji troemanje goriva, i konano da poboljaju kvalitet informacija opotronji goriva koje pruaju potroaima.

To znai da e novi putniki automobili, koji e izai na trite2008/09, prosjeno troiti oko 5,8 l benzina/100 km ili 5,25 ldizela/100 km. A to znai smanjenje potronje goriva od oko25 %, u poreenju sa podacima iz 1998.

Meutim, trend vee veliine, teine i snage automobilapredstavlja rizik za ostvarivanje ovog cilja. Treba razmislitikako da se postigne smanjenje emisije CO

2sa 140 g/km u

periodu 2008/09. na 120 g/km do 2012. U tom kontekstu,Komisija je svjesna velikog izazova vezanog sa ostvarivanjecilja smanjenja emisije na 120 g/km. To se ne moe postii

bez trokova, ali e donijeti dalje koristi kako potroaima,tako i drutvu u cjelini. Na primjer, potroai e imati koristi odutede goriva, a ta korist e rasti sa poveanjem cijena goriva.

Obiljeavanje automobila: evropski sistem za obiljeavanjeautomobila obavezuje drave lanice da obezbijedepotroaima dostupnost informacija o potronji goriva i emisijiCO

2novih privatnih automobila. To e omoguiti potroaima

da donose odluke zasnovane na poznavanju injenica.

Ta obaveza podrazumijeva isticanje naljepnica sa oviminformacijama na ili pored svakog novog automobila koji seponudi na prodaju. Na osnovu izvjetaja o sprovoenju ovedirektive, Komisija trenutno razmatra mjere koje bi se moglepredloiti radi poboljanja njene ekasnosti.

Treba istai da su, za ostale proizvode koji troe energiju,pored dobrovoljnih ugovora i propisa o obiljeavanju proizvoda,

1.2.3. Ograniavanje potronje goriva kodvozila

Tokom 2005, potronja privatnih automobila i motocikala u EUiznosi oko 170 Mtoe, to ini skoro 10 % nae bruto potronje.

Prosjena potronja smanjila se tokom posljednje decenije,ali je taj napredak neutralisan poveanjem broja automobilai upotrebe automobila, a sada postoje tendencije zaautomobilima vee snage i uinka, to bi moglo dodatnopogorati energetsku situaciju.

Da bi ograniila potronju, Unija sklapa dobrovoljne ugovore saautomobilskom industrijom i sprovodi obiljeavanje energetskeekasnosti automobila.

Trebalo bi donijeti preporuke, u okviru CARS 21, o tome kakodalje. Prilikom odluivanja o tome kako nastaviti sa ovomopcijom, treba denisati nain na koji se kvalikacije kao to suist i ekasan mogu najbolje uvesti, uzimajui u obzir potrebupromovisanja ovog cilja na tehnoloki neutralan i ekonomiannain, kako bi bilo koja inicijativa omoguila industriji da razvijeodgovarajuu tehnologiju radi ostvarivanja navedenog cilja.Neke od mjera koje treba razmotriti su:

Sklapanjem dobrovoljnih ugovora sa automobilskomindustrijom, EU nastoji da postigne prosjenu emisiju CO

2od

120 g/km za sve nove putnike automobile koji se prodaju uEU. Ovaj cilj, koji su usvojili Evropski parlament i Savjet, trebaostvariti putem ugovora koji bi obavezali evropske, japanskei korejske proizvoae automobila da smanje emisiju CO

2na

140 gm/km do 2008/09, da preduzmu trine mjere kako bi


24/52

24

Zelenaknjiga

takoe propisani zahtjevi za minimalnom ekasnou, ali samo usluajevima kada je to opravdano trinim uslovima.

Iskustvo sa evropskom industrijom bijele tehnike, koja je svjetskilider zahvajujui najboljoj tehnologiji, razvijenoj u skladu saminimalnim standardima i ozbiljnim programom obiljeavanjaproizvoda, dokazuje da, u dugoronom periodu, i naa

automobilska industrija moe, zapravo, imati koristi, a ne tete odzahtjeva za energetskom ekasnou na svom domaem tritu.

1.2.4. Informisanje i zatita potroaa

Zelena knjiga identikuje nedostatak informisanja i obuke kojise pruaju potroaima i javnosti. Potrebno je preduzeti razliiteakcije na nacionalnim, regionalnim i lokalnim nivoima da bi se

ta situacija popravila. EU podrava te inicijative, na primjer krozManagEnergy program. ManagEnergy podrava uesnike nalokalnim i regionalnim nivoima koji su aktivni u oblasti obnovljivihizvora energije i potranje energije.

Nedavno je pokrenuta opsena kampanja, pod nazivom Odrivaenergija u Evropi od 200508 /Sustainable Energy Europe/,usmjerena na razvijanje svijesti javnosti o odrivoj energiji,u lanicama EU, zemljama jugoistone Evrope i zemljama

kandidatima za lanstvo u EU. Njen cilj je da dovede do istinskepromjene ponaanja glavnih esnika u procesu, kako bi seobavazali na ekasne, iste i odrive planove proizvodnje ipotronje energije, zasnovane na obnovljivim izvorima energijei energetskoj ekasnosti, ukljuujui i sektor transporta. Novakampanja se nansira u okviru programa Inteligentna energija uEvropi /Intelligent EnergyEurope/, sa budetom od 3,6 milionaeura.

Kampanja je usmjerena na sve glavne sektore odrive energijekoji doprinose strategiji odrivog razvoja koju je Zajednicausvojila, a ima cilj da podstakne sprovoenje zakonodavstvao odrivoj energiji, usvojenog na nivou Zajednice, kao inacionalnih i lokalnih mjera, i to pruanjem pomoi industriji,energetskim agencijama, udruenjima i podravanjemaktivnosti potroaa (23).

Informisanje javnosti je prvi cilj, a informisanje i pruanje obukezaposlenima u energetskom sektoru drugi. Pri projektovanjuzgrada, arhitekti moraju poznavati najnovije tehnologije kakobi omoguili utede energije. Isto vai i za instalatere sistemaza grijanje, koji moraju pruati savjete svojim klijentima.Ove akcije bi se mogle pokrenuti na evropskom nivou, alije oigledno da ih moraju preuzeti i sprovoditi nacionalne,regionalne i lokalne vlasti.

Pored toga, prema drugoj energetskoj direktivi, drave lanicemoraju omoguiti potroaima da imaju koristi od takozvanihuniverzalnih usluga, drugim rijeima, da imaju pravo dana svojoj teritoriji budu snabdjeveni elektrinom energijomodreenog kvaliteta, i to po umjerenim, transparentnim ilako uporedivim cijenama. Potroai moraju, takoe, imatipravo da izaberu drugog isporuioca, a da pri tome nebudu diskriminisani. Osim toga, ista direktiva obavezuje

elektropreduzea da informiu svoje redovne i potencijalnepotroae o energetskom miksu u proizvodnji energije.

2. Nacionalni nivo

Nacionalni nivo je, u mnogim pogledima, pogodniji zaimplementaciju mjera za podsticanje energetske ekasnosti.


25/52

2



manjeenergije

dobru regulatornu praksu u oblasti regulacije tarifa prenosai distribucije i energetske ekasnosti. Ove smjernice mogupoi od principa da treba obavezati rukovodioce sistema zaprenos i distribuciju da sprovode sve ekonomine investicije(tj. one koje e rezultirati neto smanjenjem tarifa), i da im trebaomoguiti da zadre odreeni procenat neto zarade. tavie,grupa regulatora mree i ostali zainteresovani uesnici mogu

razmotriti mogunost uvoenje sistema za ser tikovanjeenergetske ekasnost.

2.2. Regulisanje aktivnosti snabdijevanja

U decembru 2003, Komisija je predloila direktivu oenergetskoj ekasnosti nalne energetske potronje ienergetskim uslugama. Ova direktiva e obavezati distributere

i isporuioce energije, ne samo da obezbjeuju struju, gasili naftne proizvode potroaima, ve i da obogate ponudu,omoguavajui potroaima da sami izaberu energetskeusluge. Te usluge bi inile integrisan paket, kao to su uslugegrijanja i rasvjete, proizvodnja tople vode u zgradama,transport, i tako dalje. Konkurencija u pogledu cijena izmeuisporuilaca energetskih usluga dovee do smanjenjakoliine energije koja se troi u ovim uslugama, jer cijenaenergije predstavlja veliki dio (ponekad najvaniji) ukupne

cijene odreene usluge. Ponuda ove vrste integrisaneusluge omoguie trinim silama da odigraju vanu ulogu upoboljanju energetske ekasnosti na samom mjestu pruanjaenergetskih usluga.

Potrebno je preispitati dosadanju strukturu utvrivanjacijena energetskih proizvoda, poto ne podstie potroae naracionalniju upotrebu. Jo jedno pitanje koje treba razmotr iti je

Akcije nacionalnih vlasti dovee do jaanja nastojanjaZajednice, koja, sama po sebi, ne bi bila tako ekasna nadugi rok. Treba podsticati nacionalne vlasti da koriste sveraspoloive mjere, uz pomo regulatora, bolje kontrole lancasnabdijevanja elektrinom energijom, uvoenjem mehanizmaza sertikaciju i optimizacijom drumskog transpor ta. Trebanapomenuti da se u svakoj dravi lanici mogu nai primjeri

odline prakse koja zasluuje da se proiri.

2.1. Regulisanje aktivnosti mree

U transportu elektrine enegrije gubi se do 10 % proizvedeneenergije (do 2 % u prenosu, 8 % u distribuciji). U mnogimsluajevima, mogu se preduzeti ekonomine mjere zaznaajno smanjenje ovih iznosa. Meutim, rukovodioci sistema

za prenos i distribuciju nemaju uvijek inicijativu za potrebnaulaganja kako bi se ostvarile utede. Kako energetskaekasnost dovodi do smanjenja gubitaka, to obino znaismanjenje cijena prenosa i, u sistemu regulisanog pristupatree strane, gubitak novca za preduzee koje vri ulaganja.Stoga, ukoliko se u tom pogledu ne obezbijedi sistem propisazasnovan na inicijativi koji bi omoguio rukovodiocimasistema za prenos i distribuciju da zadre odreeni procenatneto prota proizalog iz poboljanja nee doi do

neophodnih ulaganja.

Rukovodioci transportne mree mogu ukljuiti metodeupravljanja gubitkom (mjere za transparentnost informacijai uslovi za kupovinu dodatne energije) u svoje obavezujueprograme donesene u skladu sa Direktivom 2003/54/EZ.Grupa evropskih regulatora za gas i elektinu energiju /European Regulators Group/ mogla bi predloiti smjernice za


26/52

2

Zelenaknjiga

promocija nie potronje u periodu pica i nestaice elektrineenergije. To znai da regulatori na nacionalnom nivou trebada promoviu mjerenje potronje, kako bi korisnici imalipravovremene informacije o tome koliko troe.

2.3. Proizvodnja elektrine energije

Sa stopom gubitka energije u procesu proizvodnje elektrineenergije, koja iznosi do 66 %, ovaj sektor posjeduje velikipotencijal. Upotrebom standardne tehnologije, samo izmeu25 i 60 % korienog goriva se pretvara u elektrinu energiju.Kombinovane gasne turbine (CCGT) spadaju meunajekasnija raspoloiva postrojenja, naroito kada se uporedesa starim termoelektranama na pogon vrstih goriva, od kojihsu neke izgraene pedesetih godina prolog vijeka.

Liberalizacija i stroi standardi emisije donijeli su znatne koristienergetskoj proizvodnji u Evropi, u pogledu ekasnosti goriva.Mnoga stara, neekasna i suvina postrojenja iskljuena su satrita i, u veini sluajeva, zamijenjena CCGT tehnologijomkoja je ekasnija u pogledu goriva (ekasnost se kree izmeu50 i 60 %).

Eurelectric - evropska asocijacija koja zastupa elektrinu

industriju - predvia da e, sa predvienim porastom od1,5 % godinje, oko 520 GW novih proizvodnih kapacitetabiti instalisano u 15 lanica EU, do 2030. To znai da einvesticioni trokovi iznositi milijarde eura.

Prema tome, EU ima jedinstvenu priliku da radikalno poboljaekasnost goriva u okviru svojih kapaciteta za proizvodnjuelektrine energije. Sistem za razmjenu emisije tetnih

gasova EU je ekasno sredstvo za podsticanje proizvoaaelektrine energije da smanje emisiju i poboljaju ekasnostna najekonominiji nain. Komisija planira da sprovede revizijusistema sredinom 2006. Donoenjem nacionalnog plana zaraspodjelu sredstava i stvaranjem ukupne nestaice na tritu,drave lanice mogu nastaviti da koriste EU ETS (24)kaoinstrument za podsticanje ekasnije proizvodnje struje.

U kontekstu donoenja akcionog plana za energetskuekasnost za 2006. potrebno je paljivo razmotriti neka vanapitanja da bi se:

obezbijedila upotreba tehnologije sa najekasnijimuinkom goriva (CCGT) u proizvodnji elektrine strujeu Evropi. Najekasnija, trenutno raspoloiva tehnologijaostvaruje uinak od priblino 60 %, i uglavnom je proizvode

evropska preduzea. Meutim, konkurenti iz ostalih dijelovasvijeta takoe nude CCGT tehnologiju, sa niim poetniminvesticionim trokovima, ali i sa znatno niom ekasnoigoriva od oko 40 %. Treba razmotriti akcije koje bi se moglepreduzeti da bi proizvodnja energije u EU bila izrazitoenergetski ekasna.

promovisala distribuirana proizvodnja. Najvei gubitaku lancu snabdijevanja elektrine energije (proizvodnja prenos, distribucija snabdijevanje) je neiskoriena toplotakoja se oslobaa u obliku pare, najee prilikom zagrijavanjavode koja se koristi za hlaenje u procesu proizvodnje.Lanac snabdijevanja u velikoj mjeri jo karakterie centralnaproizvodnja elektrine energije u velikim elektranama, i skuptransport elektrine energije do krajnjih potroaa putemkablova. Transport proizvodi dodatne gubitke, uglavnom


27/52

2



manjeenergije

vlasti ne koriste svoju diskrecionu mo na proizvoljan nain.Priroda i okvir obaveza, koje javnoj slubi namee sistemadministrativnog odobravanja, moraju biti unaprijed pojanjeniza takve poduhvate. U sluajevima kada je broj raspoloivihdozvola za odreenu aktivnost ogranien, rok vaenja dozvolene smije prelaziti period koji je potreban da se investicija otpiei dozvoli pravedno vraanje kapitala. Osim toga, bilo koja

osoba pogoena restriktivnim mjerama zasnovanim na takvomkrenju mora imati mogunost da uloi albu.

Kogeneracija takoe ostvaruje znatnu ekasnosti.Trenutno, samo oko 13 % elekrine energije koja se troi uEU proizvodi se korienjem ove tehnologije. Drave lanicemoraju implementirati direktivu koja promovie upotrebuvisokoekasne kogeneracije do februara 2006. One morajuobezbijediti da se ova tehnologija koristi na najbolji mogui

nain. Pored toga, mogu stimulisati dalji razvoj tehnologijakogeneracije, ne samo u pogledu njihove energetskeekasnosti i eksibilnosti goriva, ve i u smislu smanjenjatrokova njihove izrade. Drave lanice treba da istrauju irazvijaju tehnologije kogeneracije koje mogu poveati upotrebuobnovljivih izvora energije.

Veina od 25 drava lanica EU imaju sisteme za daljinskogrijanje, a naroito nove drave lanice u centralnoj Evropiija je ekonomija u procesu tranzicije. To je uobiajen nainobezbjeivanja toplote, naroito domainstvima. Daljinskogrijanje, ukoliko se njime dobro upravlja, moe biti ekolokinekodljivo. Procijenjeno je da ak i postojei kapacitetiza daljinsko grijanje i kogeneraciju, ukljuujui primjene uindustriji, mogu utedjeti 34 % u primarnoj upotrebi energije,u odnosu na odvojenu proizvodnju.

prilikom distribucije. Prema tome, centralizovana proizvodnjaima prednost jer je ekonomina, ali takoe dovodi do gubitkaenergije.

Tekue potrebe za ulaganjem u energetsku proizvodnju moglebi biti prilika za Evropu da olaka prelazak na istiju i ekasnijedistribuiranu proizvodnju, umjesto dosadanje proizvodnje

u velikim elektranama. Distribuirana proizvodnja je obinomnogo blia korisnim odvodima za toplotu koja se gubi prikonvencionalnoj proizvodnji, poveavajui tako mogunosti zapovraaj toplote, to dramatino poboljava ekasnost goriva.Ova promjena je postepen proces koji se moe olakati nanacionalnom nivou upotrebom odgovarajuih podsticaja zaindustriju.

Druga direktiva o elektrinoj energiji, 2003/54/EZ, ve sadri

podsticaj za drave lanice i nacionalne regulatorne vlasti dapromoviu distribuiranu proizvodnju, uzimajui u obzir njenekoristi za mree prenosa i distribucije, jer ini dugoroneinvesticione trokove nepotrebnim. Osim toga, drave lanicemoraju obezbijediti da procedure odobravanja ove vrsteproizvodnje uzmu u obzir njenu malu razmjeru i, prema tome,potencijalno ogranien uticaj. Zbog toga, treba pojednostavitii smanjiti regulatorna optereenja procedura za odobravanjedistribuirane proizvodnje: nacionalne vlasti, regulatori i lokalnei regionalne vlasti moraju to omoguiti. Komisija e obezbijeditistupanje na snagu mjera predvienih direktivom. U svakomsluaju, da bi bile saglasne sa propisima Zajednice o slobodiobezbjeivanja i pruanja usluga, procedure odobravanjaenergetske proizvodnje moraju biti zasnovane na objektivnimi nediskriminatornim kriterijumima, obznanjenim unaprijedza takve poduhvate, i kako bi se osiguralo da nacionalne


28/52

2

Zelenaknjiga

Meutim, glavni problem jeste kako nansirati modernizacijustarih sistema. U tu svrhu, treba podsticati nansijskeinstitucije, poput Evropske investicione banke, kako bi seobezbijedilo nansiranje energetski ekasnih mjera u oblastidaljinskog grijanja. Konano, treba odrediti na koji nain da se,to prije, ostvari poveanje energetskog uinka elektranana pogon uglja iznad 50 %. Istraivanje zasnovano na

podrci Zajednice treba da odigra vanu ulogu u tome.

2.4. Bijeli sertikati, trini instrument

Loa strana politika zasnovanih na inicijativama jeste da nepokreu uvijek trine sile ka najekonominijim rjeenjima.Sistemi bijelih sertikata djelimino su implementirani u Italijii Ujedinjenom Kraljevstvu, njihovo uvoenje je u pripremi

u Francuskoj, a razmatra se u Holandiji. To su sistemi kojiobavezuju isporuioce ili distributere na primjenu energetskiekasnih mjera za nalne korisnike. Sertikati potvruju iznosuteene energije, navodei njenu vrijednost i trajanje. Takvisertikati se, u principu, mogu razmjenjivati ili prodavati. Akougovorne strane nisu u mogunosti da ispostave utvrenidio sertikata, moe se zahtijevati da plate kaznu koja moeprelaziti procijenjenu trinu vrijednost.

Model sproveden u okviru White and Green SAVE projektazakljuio je da se, uvoenjem ovog sistema u tercijarnom iservisnom sektoru, mogu postii utede od 15 %, po nultimtrokovima, i da, kada se uzmu u obzir spoljanji uticaji kaoto su ekoloke posljedice, ovaj potencijal za utedu moedostii 35 %. Komisija trenutno priprema donoenje moguegplana za uvoenje bijelih sertikata na cijeloj teritoriji EU, kakobi se omoguila stvarna razmjena energetske ekasnosti

izmeu drava lanica. U tu svrhu, oekuje se razvijanjemjernog sistema, u okviru tekueg predloga Komisije o direktivio nalnoj energetskoj upotrebi i energetskim uslugama.

3. Industrija

Industrija je ve krenula u pravcu energetske ekasnosti.tavie, oekuje se da e industrija, podstaknuta ekonomskimmjerama, dodatno znatno unaprijediti procese i mehanizacijukoje koristi (elektrini motori, kompresori, itd.). Evropskoi nacionalno zakonodavstvo utiu na potronju energije uindustriji, i u vezi sa tim, sama industrija mora preduzetineophodne mjere za ogranienje emisije gasova staklenika,propisane nacionalnim planovima za raspodjelu sredstava, apredviene direktivom o razmjeni emisije tetnih gasova. U

tom pogledu, energetska ekasnost predstavlja neophodnosredstvo. Pored toga, Komisija trenutno priprema opti BREF(25) o energetskoj ekasnosti, u kontekstu IPPC direktive (26),koji e obezbijediti informacije koje se mogu upotrijebiti zarazvijanje najbolje prakse za energetske sisteme koji se koristeu velikom broju industrijskih procesa (motorni sistemi, pumpnisistemi, pristupi energetskoj ekasnosti, itd.).

U industrijskim sektorima ve je sklopljen veliki broj

dobrovoljnih ugovora (na primjer u industriji papira, sektoruza hortikulturu i hemijskoj industriji). Ti dobrovoljni ugovori uindustriji doprinose jaanju mjera za energetsku ekasnost.Od primjera moemo izdvojiti:

-Ujedinjeno Kraljevstvo: Obavaza o energetskoj ekasnosti/Energy-efciency commitment/ (200205) obavezujeisporuioce elektrine energije i gasa na instaliranje mjeraa


29/52

2



manjeenergije

razmotriti u ekolokoj reviziji i ekolokim izvjetajima koji sesprovode u okviru projekta.

4. Transport

4.1. Organizovanje upravljanja

avio-saobraajemU okviru inicijative Jedno nebo /Single Sky/ pokrenut jeambiciozan plan za reorganizaciju evropskog vazdunogprostora. On, posebno, obezbjeuje uslove za razvojjedinstvenog evropskog sistema za kontrolu avio-saobraaja.Ovaj projekat, koji e dati podsticaj velikoj industrijskoj inicijativipod nazivom SESAME, dovee do znaajnih uteda (izmeu6 i 12 %) avionskog goriva kerozina, jednostavno smanjujui

zakrenost vazdunog prostora iznad evropskih aerodroma.

4.2. Optimizacija upravljanja saobraajem

Stalno se razvijaju inteligentni transportni sistemi kao tosu navigacioni sistemi, uvodi naplata stvaranja zakrenostii kooperativna pomo vozaima, koji mogu doprinijetipoveanju bezbjednost i energetske ekasnosti i poboljanju

ponaanja u saobraaju. Upotreba satelitskog navigacionogsistema po zavretku GALILEO programa do 2008, otvorievrata za novu generaciju ureaja i usluga u razliitimoblastima. Transport e biti korisnik, bez premca, ovogradio-navigacionog sistema posredstvom satelita. Satelitskinavigacioni sistem e omoguiti razvoj pouzdanih i preciznihsistema za pozicioniranje automobila i informacionih sistemaza drumske korisnike i pruanje pomoi vozaima. U avijaciji,

energetske ekasnosti u domainstvima. Program sepokazao izuzetno ekonominim za smanjenje potronjeenergije i proiren je na period od 2005. do 2008.

Holandija: zahvaljujui tradiciji dobrovoljnih ugovora saindustrijom, holandska industrija je postala jedna odenergetski najekasnijih industrija na svijetu. U julu 1999,

holandska vlada potpisala je, sa industrijom (27), ugovor oobiljeavanju energetske ekasnosti. Poto se industrijaobavezala na ostvarivanje maksimalne energetskeekasnosti do 2012, vlada se saglasila da, zauzvrat,odustane od nametanja dodatnih nacionalnih mjera zaenergetsku ekasnost. Prva revizija mjera koje su ove rmeisplanirale i preduzele pokazala je da e njihova uteda2012. biti 82 000 TJ (2 Mtoe), to znai da e, na taj nain,biti izbjegnuta emisija od oko 5,7 miliona tona CO

2.

Pored toga, dva dobrovoljna ekoloka programa koje jeZajednica pokrenula, projekat dodjele eko-etiketa /Eco-labelaward scheme/ (28) i projekat eko-upravljanja i kontrole /Eco-management and audit scheme/ (EMAS) (29), mogu takoedoprinijeti poboljanju energetske ekasnosti. Eko-etiketemogu se dodjeljivati potroakim proizvodima pod uslovomda su saglasni sa nizom kriterijuma o ekolokom uinku,uzimajui u obzir cijeli ivotni ciklus proizvoda. Zahtjevi zaenergetskom ekasnou predstavljaju dio tih kriterijuma,naroito u vezi sa grupom proizvoda kao to su turistikismjetaj i kampovi.

Prema EMAS projektu, organizacije moraju zapoetikontinuirano unapreivanje svog ekolokog uinka.Energetska ekasnost je i ovdje dio procesa, i mora se


30/52

30

Zelenaknjiga

on e se koristiti u razliitim etapama leta, a u pomorskomsaobraaju, kako u prekookeanskoj tako i obalskoj plovidbi.Razvoj satelitskog navigacionog sistema takoe e doprinijetirazvoju odrivog transporta, zahvaljujui optimizaciji protokadrumskog, avionskog, pomorskog i eljeznikog transporta.Pomjerajui granice zasienja infrastrukture, satelitskinavigacioni sistem e umanjiti pretjerane trokove zakrenja

i pomoi u smanjenju potronje goriva i sprovoenju boljezatite ivotne sredine.

Promovisanje intermodalnosti je jo jedna mjera koja edoprinijeti znaajnim utedama energije. Ve se koristemnogobrojne mjere koje podstiu vidove saobraajaalternativne drumskom, posebno program Zajednice MARCO POLO namijenjen podsticanju alternativnihrjeenja: eljeznica, rjena i pomorska plovidba na krae

udaljenosti.

U julu 2004, Komisija je predloila budet od 740 miliona euraza ovaj program, u okviru nansijskih izgleda za period 200713. Brojni industrijski projekti ve su imali koristi od ovogprograma: Kombiverkehr projekat, iji je cilj bilo uvoenjemultimodalne voz-feribot linije izmeu Italije i vedske,Lokomotiv projekat, koji je povezao Njemaku i Italijuintermodalnim eljeznikim linijama kojima upravljaju privatnaeljeznika preduzea, Oy Langh Ship projekat, koji je uveointermodalnu liniju izmeu Finske i centralne Evrope, kojakombinuje pomorski, eljezniki i rijeni transport, itd.

4.3. Razvijanje trita za ekolokinekodljiva vozila

Istraivaki programi Zajednice ulau velika sredstvau razvoj elektrinih automobila, u testiranje vozila kojakoriste alternativna goriva kao to je prirodni gas, kao i u

unapreivanje dugoronih mogunosti za tehnologije kao tosu tehnologije na bazi hidrogena. Sedmi okvirni program zaistraivanje i razvoj nastavie sa takvom podrkom.

Mogue opcije o kojima se raspravlja, izmeu ostalih, ukontekstu CARS 21 su:- ukidanje poreza na ekoloki nekodljiva vozila;- kao to je ve pomenuto, obavezivanje dravnihadministracija da dio budeta za nabavke opredijele za

kupovinu ekoloki nekodljivih vozila;- podsticanje gradova da ogranie pristup centralnimpodrujima za vozila koja zagauju okolinu i troe puno goriva,bilo uvoenjem putarine, ili stvarnom zabranom;- uvoenje specinih sertikata i tehnikih standarda zaekoloki nekodljiva vozila.

Ovakve mjere mogle bi biti ekasnije od pruanja direktnepomoi industriji, i dalje doprinijeti tehnolokom razvoju

evropske industrije. A to nije mali doprinos ekonomiji koja je uprocesu globalizacije.

4.4. Naplata korienja infrastrukture radipodsticanja promjene ponaanja

Sagorijevanje skoro polovine goriva koje se koristi u drumskom


31/52

31



manjeenergije

prilino ograniena. Postavlja se pitanje da li je mogue, i nakoji nain, primjere dobre prakse uvesti u optu upotrebu iproiriti ih na cijelu ter itoriju EU.

4.5. Gume

Trenje izmeu guma i asfalta odgovorno je za oko 20 %

potronje goriva kod vozila. Gume koje pravilno funcioniumogu smanjiti potronju za 5 % i, stoga, treba promovisatiprodaju takvih guma ne samo za nove automobile, ve i kodkasnije zamjene guma.

Bolja provjera pritiska kod guma moe, takoe, dovesti dosmanjenja potronje. Prema procjenama, izmeu 45 i 70% vozila kree se sa bar jednom gumom ispod propisanogpritiska, to dovodi do poveanja potronje za 4%, ne

raunajui povean rizik od saobraajnih nesrea. Prematome, zato ne bismo razvijali sisteme koji podstiu servisnestanice da bolje informiu i pruaju pomo vozaima okoprovjere guma? Druga opcija bila bi sklapanje dobrovoljnogugovora sa industrijom da instalira senzore za pritisak guma nainstrumentanoj ploi.

Pored znatnih uteda koje se mogu ostvariti korienjempravih guma pod pravim pritiskom, prosjean voza moelako utedjeti 100 eura od godinjeg rauna za gorivovozei na ekoloki nain (30).

4.6. Avijacija

Komisija planira da uskoro objavi saoptenje o klimatskimpromjenama i avijaciji. Saoptenje e se koncentrisati,

transportu deava se u izgraenim podrujima, uprkos injenicida se pola putovanja u tim podrujima odvija na udaljenostikraoj od pet kilometara.

Unija je ve poela da sprovodi politiku naplaivanja putarineza teka teretna vozila na transevropskoj putnoj mrei.Budue satelitske tehnike za odreivanje poloaja, zasnovane

na satelitskom navigacionom sistemu koji se razvija u okviruprograma GALILEO, olakae uvoenje sistema za naplatuputarine, bez stvaranja velikih redova na ulazima u zone kojepodlijeu naplati.

Direktiva Zajednice o kvalitetu vazduha obavezujenajzagaenija velika gradska podruja da donesu planove zasuzbijanje zagaenosti vazduha. U veini sluajeva, to znai ilikorjenito ograniavanje pristupa centrima gradova za transport

koji izaziva zagaenje, ili uvoenje naplate koja je dovoljnoizdiferencirana da uzme u obzir nivoe emisije i potronjeza pojedinana vozila. Tokom konsultacionog perioda prijeusvajanja Zelene knjige, treba razmotriti koliko su takvi projektipotrebni i ekasni.

U Londonu, poslije uvoenja naplate stvaranja zakrenosti2003, potronja goriva smanjena je za 20%, a emisija CO

2za

19 % u zoni naplate. S druge strane, u Madridu je instalisansistem za brzi prolaz autobusa i automobila sa minimalno dvaputnika, na dijelu autoputa A6, u duini od 20 kilometara, naprilazu gradu. Komisija nastoji da u veem obimu promovienajbolje prakse, posredstvom inteligentnih energetskihprograma.

Meutim, treba napomenuti da je razmjena najbolje prakse


32/52

32

Zelenaknjiga

naroito, na upotrebu ekonomskih instrumenata (kao to suoporezivanje goriva, naplata kazne zbog emisije ili razmjenaemisije tetnih gasova) koji promoviu energetsku ekasnost ismanjenje nivoa gasova staklenika u sektoru.

5. Regionalni i lokalni nivoi

Mnoge mjere mogu se sprovoditi na regionalnim i lokalnimnivoima, blie graanima. Sve potencijalne koristi akcije zaenergetsku ekasnost ostvarie se samo ukoliko se operacijepreduzete na nivou Zajednice i nacionalnim nivoima odrazelokalno. EU je ve pokrenula brojne inicijative u toj oblasti.Jedan od primjera je CIVITAS program, pokrenut 2000, kojije omoguio sprovoenje projekata gradske mobilnosti u 36evropskih gradova. Pokrenuti su, takoe, programi podrkekoji podstiu dravna i privatna ulaganja u racionalnu upotrebu

energije (pilot akcije, osnivanje mrea lokalnih agencija,itd.). Unija je nedavno usvojila novi program pod nazivomInteligentna energija u Evropi /Intelligent Energy Europe/koji objedinjuje sve ove akcije, jaajui na taj nain sadejstvaizmeu njih.

Osim toga, specine aktivnosti za energetsku ekasnosti,koje su integrisane u operativne programe za razvojkohezione politike EU, posebno u regijama koje zaostajuu razvoju, pruaju regijama snane instrumente koji semogu upotrijebiti za veliki broj razliitih projekata. Podrkapoveanju energetske ekasnosti javnih zgrada, ulaganja uekoloki nekodljiv gradski transport, podrka malim i srednjimpreduzeima (SMEs) u poveanju energetske ekasnost, kaoi povezana istraivanja i razvoj, neke su od opcija koje trebapomenuti. Prilikom mobilisanja ovog potencijala za energetsku

ekasnost, moraju se, meutim, potovati specine odredbeprograma, partnerstva i upravljanja kohezione politike.

Kao to je ve pomenuto, treba razmotriti kako da se naurjeenja za rastue probleme izazvane zakrenjem centragrada. Iako je gradski transport u nadlenosti, prvenstveno,lokalnih i nacionalnih vlasti, EU treba da doprinese

pronalaenju rjeenja za pogoranje kvaliteta ivota izazvanoovim problemom, a koje je praeno zaista ogromnim gubitkomenergije. Lokalne vlasti imae vanu ulogu u obezbjeivanjui promovisanju odrive gradnje u svojim gradovima, naroitou pogledu energetski ekasnih zgrada. Meutim, uvijek jeprisutan problem nansiranja. Regulatorne mjere svakakosu potrebne, ali ih moramo podrati ulaganjima. Trenutnoraspoloivi naini nansiranja koje banke koriste nisu uvijekpogodni za mali obim veine projekata energetske ekasnosti,

dok je ukupna zajednika korist ovih manjih projekata prilinovelika.

5.1. Specini nansijski instrumenti

Ulaganja u male projekte odrive energije imaju velikipotencijal za uspjeh irom Evrope. Ti projekti esto suveoma izvodljivi, naroito ako ukljuuju aspekte sigurnosti

snabdijevanja energijom i ekoloke koristi. Meutim, zanansiranje takvih projekata, naroito u slabije razvijenimregijama Evrope, potrebna ja pomo. U tu svrhu, mogli bi sedonijeti nansijski instrumenti, u oviru olakica klirinkih zavodakoje se koriste u drugim sektorima. Oni bi obuhvatili olakiceza pripremu projekata i fondove za upravljanje rizikom.

Meutim, imajui u vidu mali obim i prostornu rairenost


33/52

33

oenergetskojefkasnosti

ili


toga, projekti energetske ekasnosti, iako ogranieni poveliini, predstavljaju dio aktivnosti pozajmica meunarodnih ievropskih nansijskih institucija. Meutim, potrebna je tjenja iaktivnija saradnja u oblasti energetske ekasnosti izmeu ovihinstitucija i veine zemalja.

Osnovni razlozi za jaanje saradnje u oblasti energetske

ekasnosti sa treim zemljama usko su povezani sageopolitikim i stratekim interesima EU i poslovnimmogunostima koje proizilaze iz vodee uloge EU u toj oblasti.Evropa, osim toga, moe biti aktivno uk

Documents

Zelena knjiga o energetskoj efkasnosti