EMOCIJEPojam, teorije, značaj, izražavanje emocija, osnovne emocije, funkcije emocija

Emocije i njihova važnost

• Emocije su bitan deo našeg psihičkog života. Bez njih život bi nam bio monoton, dosadan, bezukusan i bezbojan.

• Ali, emocije su više od luksuznog dodatka, začina koji čini naš život uzbudljivim, zanimljivim. One imaju svoju svrhu i neophodne su za opstanak naše vrste.

• Emocije su značajne za naš lični, ali i za naš društveni i kulturni, duhovni život.

• Pa, ipak, mada znamo da su emocije povezane sa našim najvišim vrednostima i da daju ljudsku dimenziju našem životu, one su dugo bile zanemarene u psihologiji i bile su prepuštene filozofima, antropolozima, teolozima, pesnicima i umetnicima.

Status emocija u psihologiji, nekad i sad

• Emocije leže u osnovi svakog ljudskog iskustva i procesa prilagođavanja, pa ipak– kognitivni procesi su se neuporedivo više izučavali i dobijali više prostora u

udžbenicima– pojam emocija je bio praktično “prognan” iz psihologije za vreme

bihejviorizma• Prve naučne studije emocija:

– Darvin (1872): “Izražavanje emocija kod čoveka i životinja”– Džejms (1884): “Šta je emocija” - prva teorija emocija

• Podsticaji za savremeno izučavanje emocija:– Klinička psihologija i psihoterapija, naglasak na upoznavanju subjektivnog

aspekta emocija i na negativnim osećanjima (anksioznost, krivica, stid...)– Psihologija stresa (izučavanje individualnih razlika u reagovanju na stres,

izučavanje procesa tugovanja, načina prevladavanja...)– Humanistička, egzistencijalistička i pozitivna psihologija, interesovanje za

pozitivna osećanja (sreća, zadovoljstvo, ljubav, ponos..)

Određenje emocija• Šta su emocije, kada se javljaju i čemu služe:• Emocija je uzbuđeno stanje organizma izazvano subjektivno značajnim,

važnim stimulusom (situacijom), koje psihofizički priprema subjekta za adaptivnu aktivnost.

• Emocije se javljaju na tri plana:– Fiziološkom (aktivacija simpatikusa: ubrzan puls, širenje zenica, ubrzano disanje,

pojačano lučenje adrenalina, povećanje šećera u krvi..)– Subjektivnom (subjektivni doživljaj specifičnog kvaliteta osećanja – sreće, straha,

tuge, ponosa... - koji je uvek usmeren na neki objekat: bojimo se, srećni smo ili tužni zbog nečega)

– Bihejvioralnom (spolja vidljive manifestacije emocija, tipične promene u ponašanju, stavu tela, gestovima, mimici...)

• Emocija je, prema tome, složena kognitivno-fiziološko-bihejvioralna reakcija koja ima dvojaku funkciju: adaptaciju i komunikaciju.

• Emocije kod čoveka pobuđuju ne samo spoljašnji stimulusi nego i mentalne reprezentacije, prilikom sećanja ili zamišljanja, pri čemu ne moramo biti svesni tih reprezentacija

Emocionalni doživljaji: bitni pojmovi

• Afektivni ton– bazični kvalitet prijatnosti/neprijatnosti; elementarno osećanje; kvalitet

drugih osećanja• Afekt

– Emocionalni doživljaj velikog intenziteta, veoma burnog toka, kratkog trajanja, s izrazitim telesnim i psihičkim promenama, praćeni “suženjem svesti”, smanjenom samokontrolom, impulsivnim ponašanjem

• Raspoloženje– Dugotrajan emocionalni doživljaj slabog intenziteta. Uzrok: dugotrajna

izloženost nekoj situaciji ili hronična preokupacija nekim mentalnim sadržajima.

– Povezanost s temperamentom: sangvinici su skloniji pozitivnom, a melanholoci negativnom raspoloženu.

• Sentiment– Složena, stečena, relativno stabilna mentalna struktura koju čine

osećanja, stavovi usmereni ka određenom objektu (primer: ljubav, patriotizam)

Fiziološke teorije emocija

Objašnjavanju fiziološku osnovu emocija; odnos organskih promena i subjektivnog doživljaja

1. Džejms-Langeova teorija

2. Kenon-Bardova teorija

3. Papez-Maklinova teorija

Džejms-Langeova teorija• “Šta je emocija”, V. Džejms, 1884

Cerebralni korteksSenzorni korteks → Motorni korteks

Odgovor organizma

3

24

Subjektivni doživljaj

1

Kenonova kritika Džejms-Langeove teorije (oko 1920)

• Različite emocije su povezane s istim ili skoro identičnim telesnim procesima

• Telesne promene izazvane nekim drugim, a ne adekvatnim stimulusom ne dovode do emocija koje su povezane s tim promenama (primer: suze usled seckanja luka ne izazivaju doživljaj tuge)

• Mnogi telesni organi reaguju sporo, a osećanja mogu nastati neposredno po opažanju situacije

• Nakon presecanja senzornih puteva koji vode od visceralnih organa ka mozgu, životinje i dalje pokazuju ekspresiju emocija na bihejvioralnom planu

Kenon-Bardova teorija• Hipotalamus kao centar regulacije emocija

Cerebralni korteks

Hipotalamus

Talamus

1

Odgovor organizma

Subjektivni doživljaj

2

3

4

Savremene fiziološke teorije

• Papec-Meklinova teorija – Papec (1937) i Meklin (1949, 1952, 1970)– Pored talamusa, hipotalamusa i korteksa

važnu ulogu u nastanku emocija ima tzv. “visceralni mozak” (limbički sistem, naročito hipokampus i amigdala). On je centar emocionalnog života

Kognitivne teorije emocija• Objašnjavaju ulogu kognitivnih procesa u nastanku i

izražavanju emocija• Šahter-Singerova (dvofaktorska) teorija

• Za nastanak subjektivnog doživljaja emocije potrebne su dve informacije: o našem fiziološkom stanju i o situaciji u kojoj se takvo fiziološko stanje pojavilo.

• Primer: strah i privlačnost

• Lazarusova teorija• Emocijama prethode kognitivni procesi• Primarna kognitivna procena: šta se dešava, značenje i

značaj situacije, moguće posledice• Sekundarna kognitivna procena: odluka o tome šta da

činimo• Primer: reakcija na beskućnika

Savremena saznanja o neurofiziološkim osnovama

emocija• Dva nervna puta u nastanku emocija (Le Du):

– Subkortikalni (receptor-talamus-amigala-efektori)• evolutivno stariji• brži• važniji za preživljavanje• ne uključuje svesnost

– Kortikalni (receptor-talamus-korteks-amigdala-efektori)• evolutivno mlađi• sporiji• omogućava svestan, subjektivni doživljaj

Dva puta emocionalnog reagovanja

SENZORNI KORTEKS

TALAMUSAMIGDALA

EMOCIONALNISTIMULUS

EMOCIONALNIODGOVOR

Subkortikalni put

Kortikalni put

Darvinovo evolucionističko shvatanje emocija

• Čarls Darvin je u svom epohalnom delu Izražavanje emocija kod čoveka i životinja (1872/2009), koje predstavlja prvo naučno proučavanje emocija, pokazao da su određeni pokreti i obrasci ponašanja tesno povezani sa urođenim emocijama i da predstavljaju rudimente ponašanja koje je nekada imalo adaptivnu vrednost.

• Darvin je utvrdio da mi, i nehotice, opuštamo krajeve usana kada smo tužni, da otvaramo usta i podižemo obrve kada smo iznenađeni, a da stežemo pesnice, podižemo usnu i pokazujemo očnjake u besu.

Emocije i izrazno ponašanje (prema Darvinu)

• Emocija Izraz• Ljutnja (bes) - Mrštenje, stezanje pesnica, kostrešenje

• Strah - Nakostrešene dlake, drhtanje, napetost mišića

• Gađenje - Usta se krive nadole (kao da će ispljunuti), mrštenje

• Stid - Crvenilo na licu, nekad i vratu

• Radost - Smejanje, skakanje, pljeskanje rukama

• Tuga - Plakanje, unutrašnji krajevi obrva podignuti,

opušteni uglovi usna, lice i čitavo telo

• Bol - Grčenje lica, stezanje vilica, krici, znojenje

• Ljubav - Telesno približavanje, dodirivanje, grljenje

EMOCIJA I IZRAZ - HIPOTEZA FACIJALNE POVRATNE SPREGE• Emocije utiču na izraz lica, ali je uticaj i obrnut.

• Darvin je prvi (1872) istakao hipotezu facijalne povratne sprege: Izražavanje emocije ima povratni uticaj na sam emocionalni doživljaj, na odvijanje te emocije na subjektivnom planu. Emocije (tuge, sreće, besa) koje se slobodno, snažno telesno izražavaju, time pojačavaju tu emociju, kao i obrnuto, emocionalni izrazi koji se suzbijaju, slabe tu emociju. Ako želite, dakle, da se osećate radosno, srećno, samo se namerno smejte!

• Eksperimentalni dokazi hipoteze:

Držanje olovke usnama i zubima i

gledanje komičnih filmova.

Osnovne (primarne) emocije• Postoje jednostavna, osnovna ili elementarna osećanja.

Zavisno od autora procena njihovog broja varira od 2 do čak 11. Složene emocije nastaju spajanjem ili mešanjem primarnih emocija. Npr. Prezir = ljutnja + gađenje (prema Plučiku)

• V. Džejms navodi sledeće primarne emocije: strah, tuga, ljubav i bes

• Po P. Ekmanu to su: ljutnja (gnev), gađenje, strah, radost, tuga, iznenađenje. Zajedničke odlike primarnih emocija su: – Rano se javljaju tokom individualnog razvoja– Zajedničke su ljudima i višim primatima– Kulturno su univerzalne – Imaju specifičnu fiziološku osnovu

Strah

• Doživljavamo kada procenjujemo da smo ugroženi mi (ili neka naša vrednost), a ne možemo adekvatno da se suprotstavimo ugrožavajućem objektu ili situaciji

• Trema: strah u vezi buduće situacije provere sposobnosti ili umeća, za koju ocenjujemo da može da prevaziđe naše sposobnosti: inhibitorna i stimulativna trema

• Anksioznost (strepnja): doživljavamo kada procenjujemo da ne možemo da izađemo na kraj sa životnim teškoćama.

• Razlika između straha, panike i užasa: procena mogućnosti da se uklonimo ili izbegnemo ugrožavajuću situaciju

Strah – panika - užasStrah Panika Užas

Procena Možemo da se uklonimo iz ugrožavajuće situacije

Ne znamo da li možemo da se uklonimo iz situacije, verujemo da nemamo vremena i moramo odmah pronaći izlaz iz situacije

Mislimo ili znamo da nema izlaza iz ugrožavajuće situacije

Ponašanje Bekstvo, udaljavanje, povlačenje

Dezorganizovano, smeteno, nekoordinisano ponašanje: samo naizgled neadaptivno

Malaksalost, kočenje, gubljenje svesti, disocijacija

Gnev (ljutnja)

• Doživljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaša na način koji ugrožava nas ili našu vrednost, odnosno kada smo osujećeni u postizanju cilja

• Kada smo gnevni znači da očekujemo da druga osoba promeni svoje ponašanje

• Manifestacije gneva: mrštenje, stezanje vilice, stezanje pesnica, ukrućivanje tela, variranje jačine glasa (smanjuje se ili pojačava u odnosu na uobičajenu jačinu).

• Adaptivno i efikasno izražavanje ljutnje: utiče na promenu ponašanja druge osobe, ublažava ili rešava konflikt

Komunikativna funkcija emocija

• Tačno prepoznavanje emocionalnog izraza ima ogromnu vrednost za opstanak jer služi sporazumevanju u socijalnoj interakciji.

• Između majke i odojčeta vitalno je važna prevashodno neverbalna komunikacija, prevashodno razmena emocija (osmehom se pokazuje radost i ohrabruje dete, mrštenjem se pokazuje neslaganje, ljutnja).

• Darvin je naglasio biološku uslovljenost emocionalnog izražavanja. Neki izrazi emocija predstavljaju zaostatak (relikt) ponašanja koje je nekada imalo adaptivnu funkciju, a danas imaju komunikativnu funkciju. Zagrljaj je univerzalni signal prijateljske naklonosti, nežnosti i brige. Tužan izraz lica i poguren stav čoveka upućuju poziv drugim ljudima da mu pruže utehu, empatiju i brigu.

Komunikativna funkcija ljutnje, straha, tuge, stida i gađenja

• Svako osećanje ispoljeno na licu sadrži neku poruku upućenu socijalnoj okolini i očekivanje željene reakcije.

• Ljutnja šalje poruku: „Ne čini to!“, a očekivanje je da osoba koja je izvor frustracije odustane od svog ponašanja.

• Strah na licu odašilje poruku: „ugrožen sam“, a očekuje se od okoline reakcija zaštite ili izbavljenja.

• Tužan izraz lica upućuje poruku: „Patim, uteši i pomozi“ i predstavlja poziv na saosećanje. A ljudi su programirani da na taj izraz odgovore empatijom i pomaganjem.

• Oboren pogled i zaklanjanje lica kod stida predstavlja jasan poziv na milost i socijalnu podršku.

• Gadljiv izraz lica ima funkciju da upozori druge da je opaženo nešto neprijatno i opasno po zdravlje.