Download pdf - HIBRIDNA poljoprivreda...poljoprivreda Konvencionalna i organska poljoprivreda – najbolje iz dva sveta Započni svoju karijeru u HORSCH-u – prijavi se na e. 2 terra HORSCH 18 |

18 |

2019

Optimalno korišćenje resursaMoto firme Timmis Farms Ltd (GB): Ostati fleksibilan 14

Fokus na kupcaPhilipp Horsch o bliskom kontaktu sa poljoprivrednicima 22

Dvanaest jednim udarcemHORSCH Cruiser XL na testu 30

HIBRIDNA poljoprivreda

Konvencionalna i organska poljoprivreda – najbolje iz dva sveta

Započni svoju karijeru u HORSCH-u – prijavi se nawww.horsch.com/Karriere

2 terra HORSCH 18 | 2019

Sadržaj

AKTUELNOSTI04 Uspešno u organskim gazdinstvima

06 Zajednički projekat sa DLG-om

IZ CELOG SVETA08 Best-of SIMA 2019

REPORTAŽA O FIRMI11 U kvalitetu je razlika: Bröcker GmbH (DE)

14 Optimalno korišćenje resursa: Timmis Farms Ltd (GB)

VESTI IZ PRAKSE18 Budućnost počinje sada: Agro KMR (UA)

VESTI IZ PREDUZEĆA22 Fokus na kupca (Philipp Horsch)

25 Konvencionalna setva – nekad i sad (Michael Horsch)

28 Stalno u pokretu: tim za rezervne delove

TEST MAŠINA30 Dvanaest jednim udarcem: HORSCH Cruiser 12 XL

FONDACIJA HORSCH36 Poslovna rešenja protiv siromaštva:

Dorothy Nyambi (MEDA)

HORSCH INTERNO37 Ponovo u HORSCH-u:

Hubertus Bultmann, rukovodilac sektora F & E

38 HORSCH odaje priznanje dugogodišnjim radnicima

SERVIS I PRODAJA40 Domaći teren: Claas Thüringen GmbH (DE)

CENTAR FITZENTRUM43 Više od oglednog polja: HORSCH demo polje

45 HORSCH seminar 2019

14

28 43

IZDANJE 18

IMPRESSUMterraHORSCH je međunarodni časopis za klijente firme HORSCH Maschinen GmbH Sitzenhof 1, DE-92421 Schwandorf Tel.: +49 9431 7143-0, Fax: +49 9431 7143-9200 [email protected], www.horsch.com

Odgovorna za sadržaj: Cornelia Horsch

Redakcija: Johannes Hädicke

Priloge su napisali: C. Blandin, M. Braun, A. Brockmann (traction), J. Hädicke, C. Horsch, N.L. Neumann, E. Nicolai, J. Noordhof, H. Wolf, S. Wyatt

Fotografije: Arhiv HORSCH, fotografija Petra Kellner, A. Brockmann (prianjanje), G. Bröcker (privatna), J.-P. Kihm (privatna), J. Noordhof, S. Wyatt

Prevodi: engleski: H. Wolf; francuski: S. Proust, TCA Consul-ting; poljski: B. Dudkowski; ruski: V. Veklenko, mađarski: M. Vas, portugalski: A. Cini, češki: tetras, slovački: MM Press

terraHORSCH izlazi dva puta godišnje na nemačkom, engleskom, francuskom, poljskom, portugalskom, ruskom, slovačkom, češ-kom i mađarskom jeziku.

Časopis i svi u njemu sadržani prilozi i slike su zaštićeni autorskim pravom. Svako komercijalno korišćenje van granica određenih za-konom o autorskom pravu zabranjeno je bez saglasnosti izdavača.

Produkcija i grafička obrada: Beckmann Verlag GmbH & Co KG, Lehrte

Štampa: Frischmann Druck und Medien GmbH, Amberg

terra HORSCH 18 | 2019 3

Drage čitateljke, dragi čitaoci

1 969. godine su se Brunhilde i Dankwart Horsch kao zakupci zajedno sa svojom decom preselili na imanje Sitzenhof. To je bilo pre 50 godina i to je povod da proslavimo i osvrnemo se na to vreme.

Čitavih 50 godina Sitzenhof predstavlja ujedno i 50 godina kultivacije bez pluga. Iako je porodica i tada često isme-vana zbog svog shvatanja zdravog zemljišta, upravo je to shvatanje danas važnije nego ikad. To shvatanje je ostalo isto, ali se ipak – ili možda upravo zbog toga – mnogo toga dogodilo na imanju Sitzenhof tokom ovih 50 godina: iz jed-nog poljoprivrednog gazdinstva su nastala dva preduzeća, HORSCH Maschinen GmbH i BinTec (tehnologija skladište-nja i internog transporta). Poljoprivredno gazdinstvo i dalje postoji i u međuvremenu se specijalizovalo za ratarstvo.

Promene u poljoprivredi, ali i u našem društvu, sve su brže i mi se kao preduzeće prilagođavamo tome. Već više godina pored mnogih tehničkih tema radimo i na mehaničkom suz-bijanju korova kako bismo mogli da odgovorimo na zahteve gazdinstava. Za nas je važno da testiramo mašine u našem sopstvenom imanju AgroVation u Češkoj, ali i da budemo u bliskom kontaktu i komunikaciji sa kupcima širom sveta.

Posle devet godina terraHORSCH-a došlo je vreme za promenu. Redizajnirali smo izgled časopisa i učinili ga lakšim za čitanje. Pored toga je i broj jezika proširen. Danas terraHORSCH izlazi u tiražu od preko 50.000 primeraka na devet jezika. Cilj terraHORSCH-a ostaje isti i u novom dizajnu: pružiti našim klijentima zanimljive informacije, dati im uvid u dešavanja širom sveta i umrežiti ih na taj način.

Želimo Vam mnogo zabave pri čitanju

Srdačno Vaša

Cornelia Horsch

Dobrodošli


USPEŠNO U ORGAN-SKIM GAZDINSTVIMA

Da li su organskoj poljoprivredi potrebne posebne mašine za obradu zemljišta ili setvu? Zahtevi od poljoprivredne tehnologije su često vrlo slični onima u konvencionalnoj obradi, ali imaju različit akcenat. Mnoga organska gazdinstva već uspešno koriste HORSCH tehnologiju.

Glavni fokus u organskoj poljo-privredi je na kontroli korova i ciljanoj mobilizaciji hranljivih sastojaka. Upravo u očuva-

nju i unapređenju prirodne plodnosti zemljišta postoje jasne paralele između konvencionalne i organske poljoprivre-de. U tu svrhu se možete osloniti na pro-fesionalno proverenu tehnologiju. Zbog promenljivih perspektiva poljoprivrede budućnosti, zahtevi od poljoprivredne tehnologije se neprestano povećavaju i šire. Da bi se stvorili najbolji uslovi za biljnu kulturu, korišćene mašine mogu dati značajan doprinos direktnim ili in-direktnim uticajem na biološke, fizičke i hemijske procese u zemljištu.

Obrada zemljišta – osno-va uspehaPrednosti konzervacijske obrade zemlji-šta su prepoznate i primenjene na or-ganskim gazdinstvima. Da bi poboljšali plodnost tla, protok vazduha i kapacitet zadržavanja vode u zemljištu, organ-ska gazdinstva se sve više oslanjaju na razrivač.

Terrano – više od obrade zemljištaSigurna obrada zemljišta jedan je od naj-važnijih zahteva koji organska gazdinstva uporno postavljaju. Gledajući uslove koji moraju biti ispunjeni sa tehničke strane, brzo postaje jasno zašto je serija HORS-CH Terrano idealna za to. Osnovni pre-duslov u prvom koraku je sistem radnih tela koji može da razriva zemljište plitko i po celoj površini. MulchMix radna tela na Terranu projektovana su tako da mogu biti opremljena krilcima širine 37 cm u linijskom razmaku od oko 30 cm (u za-visnosti od modela). Krilce se može mon-

tirati u dva položaja: položaj za duboko, klasično razrivanje strnjišta i položaj za veoma plitko razrivanje. Krilce ima skoro paralelni ugao u odnosu na zemljište i na taj način omogućava pouzdano razriva-nje zemljišta počev od radne dubine od 3 cm. Vrh radnog tela proteže se oko 3 cm dublje i pod veoma teškim ili suvim uslovima obezbeđuje potrebnu trakciju. Ovaj pozitivni efekat je primećen prošle godine u mnogim regionima. Sledeća stavka bitna za plitku obradu jeste pre-cizna kontrola dubine. Terrano FX i GX se vrlo precizno kontrolišu preko pakera sa zadnje strane mašine. Kod kačenja u tri tačke traktor preuzima kontrolu dubine sa prednje strane. Vučeni Terrano GX se sa prednje strane oslanja na točkove za kontrolu dubine i može da prati površinu zemljišta nezavisno od traktora.

Za uspešno suzbijanje korova je važno da se korov preseče odmah is-pod vegetacione kupe.

Zato je često potrebno odraditi dva prohoda iz različitih razloga. U prvom prohodu se radi što je moguće pliće. Tom prilikom se uništava većina korova. Kod drugog prohoda se radi nešto du-blje kako bi suzbijanje korova bilo što temeljnije. Terrano je najbolje rešenje

za uništavanje korena korova poput čička. U tom slučaju jedna od opcija je sečenje na oko 12 cm. Ovo je najefika-snije u vreme kada je horizontalni splet korena „ispošćen“. Uvek treba imati na umu da potencijal pojave korova takođe zavisi od stanja zemljišta – na taj način obrada zemljišta učestvuje u regulisanju korova što je naravno povezano sa rotacijom useva. Ukoliko oprema obuhvata i češalj, korov na površini se može iščešljati i tako ostaviti da se osuši. Terrano FG sa integrisanim podvozom i češljem u tri reda je tre-nutno sve traženiji model. Ovaj sistem bi u budućnosti mogao da igra veliku ulogu. Sledeći važan sastavni deo or-ganske poljoprivrede jesu međuusevi. Ako je dublja obrada povoljna za ze-mljište, ono je pogodno za međuusev koji obogaćuje zemljište. Elegantno rešenje za to može biti Terrano sa Mi-niDrill-om: u kombinaciji sa strukturom đubriva, krupno seme se može uložiti na željenu dubinu.

Aktuelnosti

levo: MulchMix radno telo sa krilcima: opciono minimalni grip za vrlo plitku obradu

desno: Plitka obrada na dubini od 3 cm gde su prošla krilca. Vrh radnog tela garantuje siguran prodor u zemlju.


Cruiser – od strnjike do setvene posteljiceVeć više od tri godine poljoprivrednici na različitim tržištima rade sa novim HORS-CH Cruiserom XL odn. SL. Iza skraćenice XL skrivaju se vučene mašine sa šest re-dova radnih tela, radne širine od 5 do 12 m, a iza SL-a mašine sa četiri reda radnih tela, kačenjem u tri tačke, radne širine od 4, 5 i 6 m. Srce svakog Cruisera je HORS-CH opružno radno telo, koje kombinuje prednosti čistog opružnog tela (stvaranje fine zemlje i podsecanje) sa prednostima krutog opružnog tela (definisana sila otpuštanja i sigurno održavanje definisa-nog ugla radnih tela). Sila otpuštanja od 150 kg dovoljna je da održava dubinu i položaj radnih tela Cruisera razmaka 15 odnosno 16 cm. Prednost u tome je to što se radna dubina precizno održava – osnovni preduslov za plitko sečenje celom površinom. Izbor radnih tela za Cruiser se kreće od uskih vrhova širine 50 mm do pačije stope širine 200 mm, koji će ubuduće biti u potpunosti izrađeni od ojačanog metala. Ovaj dijapazon radnih tela čini HORSCH Cruiser univerzalnom mašinom koja se može koristiti u sva-koj prilici – od kultivacije strnjišta preko „održavanja čistih parcela“ do pripreme setvene posteljice. Za organska gazdin-stva je, osim mogućnosti plitke obra-de, isto tako bitan i broj vibracija koje mašina šalje u zemljište odnosno tamo gde je potrebno suzbijanje korova. Što

se više vibracija prenese u zemljište po jednom prohodu, to je suzbijanje korova uspešnije. U takvom slučaju Cruiserova konstrukcija sa četiri odnosno šest redo-va radnih tela pokazuje svoje prednosti.

Setva sa dugoročnim efektima Trend koji se može primetiti u organskoj proizvodnji jeste setva u širokim redovi-ma i mehaničko sečenje. Široki redovi smanjuju pritisak korova u redu i delom poboljšavaju kvalitet žitarica.

HORSCH Pronto DC/AS svojim funk-cionalnim principom obezbeđuje visok kvalitet setvene posteljice i preciznu setvu. Dubina ulaganja semena je va-žan kriterijum za uspeh u organskoj poljoprivredi iz dva razloga. Prvo, važno je u potpunosti zadovoljiti potrebe bilj-ne kulture u pogledu dubine ulaganja, kako bi se postigli brzo i ravnomerno klijanje i kompetencija glavnog useva. I drugo, definisano, ujednačeno ulaganje semena postaje važno kada treba „ra-zrivati na slepo“, a da se ne poremeti setveni red. U ovom slučaju HORSCH Pronto uz pomoć TurboDisc ulagača semena obezbeđuje pouzdano održa-vanje dubine sejanja. TurboDisc ulagač semena se kontroliše preko nagaznog točka i na optimalan način se održava u

zemlji pomoću dobro podesivog pritiska od 120 kg, čak i u teškim zemljištima ili pri velikoj radnoj brzini.

Razmak između setvenih redova za Pronto standardno iznosi 15 cm. Gaz-dinstva sa mašinama za međurednu kul-tivaciju koriste Pronto AS i DC (od 6 m radne širine) sa dva distributivna tornja pa tako mogu jednostavno prelaziti sa 15 na 30 cm razmaka između redova. Red od 30 cm se može lepo održavati uz pomoć međurednog kultivatora. Ova vrsta pneumatskog sistema omogućava da se užim međurednim razmakom za-seju špicevi parcele koji se inače ne bi mogli međuredno obraditi, a pravi delo-vi parcele zaseju u redovima od 30 cm.

Serija Pronto se može opremiti re-zervoarima za do tri različite komponen-te. Ova opcija postaje sve popularnija, posebno na gazdinstvima koja se bave organskom proizvodnjom. Sa dvostru-kim rezervoarom u kombinaciji sa PPF opremom (Pronto 3 do 6 DC i Pronto 6 AS) moguće je ulagati krupno seme dublje preko PPF ulagača, što može biti od velike koristi kod mešovitih kultura ili međuuseva.

levo: Pačija stopa za plitku obradu

desno: Priprema setvene posteljice plitkom obradom

levo: Mašina sa rezervoarom pod pritiskom sa opcijom za jednostavnu promenu razmaka redova sa 15 cm na 30 cm

desno: Usevi sa razmakom redova od 30 cm

Zajednički projekat sa DLG-om

HORSCH i Deutsche Landwirtschaftsgesellschaft e.V. (DLG) (nemačko društvo za poljoprivredu) zajedno rade projekat pod nazivom: Razvoj inovativnih P sistema đubrenja za povećanje P efikasnosti i smanjenje negativnih efekata na životnu sredinu. terraHORSCH daje pregled trenutnog stanja.

Stanje pre žetve na dan 29.06.2018. godine: levo je neđubrena biljka, desno biljka sa razri-venog i đubrenog zemljišta prema referentnoj

vrednosti sa DAP

Vremenski uslovi u toku perioda vegetacije(Avgust 2017. – jul. 2018.)

Tem

pera

tura

(°C)

Pada

vine

(mm

) Avg Sep Okt Nov

1981-2010 2017/18 1981-20102017/18

Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul

0

-5

5

10

15

20

25

10

0

20

30

50

60

40

70

80

Ovaj zajednički projekat koji je podržan od strane BLE (pt-BLE nosilac projekta Sa-vezni zavod za poljopri-

vredu i ishranu (Bundesanstalt für Landwirtschaft und Ernährung)) i vodi se pod nazivom „Razvoj inovativnih P sistema za pove-ćanje P efikasnosti i smanjenje negativnih efekata na životnu sredinu“ trebalo bi da traje tri godine. Na njemu zajedno rade DLG e.V. i HORSCH Maschinen GmbH. Započet je 2016. godine, a sada je u toku poslednja godina ovog ogleda. Cilj, struktura i rezultati prve godine ogleda su već predstavljeni u izdanju terraHORSCH 16/2018.

U drugoj godini ogleda sa ukupnim padavinama od oko 380 mm/m2 od av-gusta 2017. do jula 2018. kao što je to već bilo u sezoni 2016/17 nije moglo

da se postigne dovoljno snabdevanje vodom. Sa izmerenom srednjom vred-

nošću od 511 mm (1981-2010), Ber-nburg spada u suvlja mesta, što je

2016/17, a pre svega 2017/18 opet znatno ispod proseka. Na vrlo dobroj lokaciji sa lesnom podlogom i černozemom sa prosečno 85 bodova i korisnim kapacitetom parcele od 250 mm prinosi su bili na proseč-nom nivou uprkos dugoj suši u

proleće i leto 2018.Setva na oglednom polju za

oglednu godinu 2017/18 je počela 01.09.2017. setvom ozime uljane re-

pice. Parcela je već bila pripremljena za setvu sa ozimom pšenicom kao predu-sevom pri čemu je parcela razrivena na oko 22 cm uz pomoć HORSCH Focusa TD i pođubrena određenim količinama đubriva.

VREMENSKI USLOVI U TOKU PERIODA VEGETACIJE (AVGUST 2017 – JUL. 2018)

Aktuelnosti


varijante đubrenja: GD = 0,32 t/ha

br = široko bacanje ti = duboko h/h = pola/pola TSP = trostruki-super-fosfat NP = azot+fosfor

Prin

os

(t/h

a p

ri v

lazi

od

9%

)

br ti br h/h

referentna vrednost iznošenje iznošenjereferentna vrednostneđubreno

ti

TSP NP

br h/h ti br h/h ti br h/h ti

0,50,0

1,51,0

2,52,0 d d

c c c c c c c c c c cbaaa

bab

ab

ab

abbb b b b

d d d d d

3,03,54,04,5

5,0

EFIKASNOST FOSFATA KOD OZIME ULJANE REPICE Setva 01.09.2017. – žetva 05.07.2018. godine

prema DAP smernicama. Ako se obe uporede, očigledne su značajne razli-ke u veličini korena i nadzemnog dela. Razrivena i đubrena varijanta ima vidno masivniji korenov sistem sa više bočnih korenčića, što je veoma važno u sušnim godinama. Vizuelno, biljka sa razrivene i đubrene parcele je razvila mnogo više mahuna. Težina hiljadu zrna je gotovo identična kod svih varijanti.

Prilikom žetve dana 05.07.2018. kod neđubrene varijante bez duboke obrade požnjeveno je oko 3,5 t/ha. Đubrene odn. dublje obrađene varijante su tokom dve poslednje godine ogleda imale više prinosa za 1 do 5,5 dt/ha. Najveće razlike su se pokazale kod parcela koje su dublje obrađene i đubrene po DAP. Ovde je bilo moguće ostvariti višak prinosa do 5,5 dt/ha u odnosu na očekivane prinose. Ima-jući u vidu prikupljene podatke, možemo utvrditi da je pomenuta varijanta imala veoma dobar razvoj u jesen sa veoma ra-zvijenim korenskim vratom kao osnovom za velike prinose. To znači da su klijanje, ciljana obrada zemljišta i prihrana svežim hranljivim materijama bili idealni.Ozima pšenica: Parcele sa ozimom pše-nicom posle oba preduseva (uljana repica i ozima pšenica) pokazale su značajne ra-zlike u razvoju mlade biljke. Usevi đubreni fosforom su u poređenju sa neđubrenima vidljivo jači i stvaraju mnogo više bočnog korenja. U toku vegetacije se upravo efe-kat stvaranja bočnog korenja uglavnom neutralizuje. Što se tiče broja stabljika sa klasjem, nije bilo moguće utvrditi jasnu razliku. Procena stanja u vreme prolećne

Vremenski uslovi u toku perioda vegetacije(Avgust 2017. – jul. 2018.)

Tem

pera

tura

(°C)

Pada

vine

(mm

)

Avg Sep Okt Nov

1981-2010 2017/18 1981-20102017/18

Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul

0

-5

5

10

15

20

25

10

0

20

30

50

60

40

70

80

Blokovi ozime pšenice su 28. i 29.09.2017.posejani u pretežno vlažnim uslovima. U prvom bloku predusev je bila ozima uljana repica, a u drugom bloku ozima pšenica, kako bi se uporedili odno-si uljana repica-pšenica i strnjika-pšenica, ali i ispitali efekti preduseva.

Tom prilikom korišćen je HORSCH Fo-cus TD. Ogledi sa đubrivom su se izvodili na isti način kao u slučaju ozime uljane repice. Razmak između ulagača semena je prepolovljen na 15 cm za setvu žita-rica. To jest, iza jednog radnog organa za razrivanje se nalaze po dva ulagača semena, pri čemu su montirani levo i desno od razrivene oblasti.

Rezultati žetve 2018.Iskustva iz prve dve godine ogleda de-lom pokazuju vrlo jasne razlike između varijanti.Ozima uljana repica: Već u jesen 2017. pokazale su se jasne razlike u prečniku korena i u veličini nadzemnog dela biljke. Đubrene varijante, pre svega varijante gde je korišćeno NP đubrivo (DAP 18/46), imale su bolji predzimski razvoj.

U proleće su posebno mogle da se utvrde razlike u početku cvetanja. Neđu-brene varijante su znatno ranije krenule u cvetanje od različito đubrenih varijanti. To se sa sigurnošću može pripisati veoma suvom proleću u 2018. godini.

U vreme procene stanja pre setve bile su vidljive značajne prednosti đubrenja (vidi sliku). Biljka levo je sa razrivene, ali neđubrene varijante. Biljka desno potiče sa varijante koja je razrivena i đubrena

vegetacije je pokazala stalne razlike izme-đu varijanti đubrenih fosforom i varijanti đubrenih fosforom i kalijumom. Potonje su na prvi pogled izgledale znatno razvi-jenije i na kraju su imale više zrna. Žetva ozime pšenice posle uljane repice na dan 09.07.2019. je lepo pokazala da varijante đubrene sa PK nezavisno od načina setve daju za oko 3 t/ha više prinosa od varijanti đubrenih samo sa P. Nažalost, godina sa prinosom od 7 t/ha koji je za datu lokaciju ispod proseka nije dozvolila da se prepo-znaju jasne tendencije kod ozime pšenice. U „normalnim“ godinama i pri punom iskorišćavanju potencijala prinosa na datoj lokaciji od 10 t/ha ili više, moramo pret-postaviti da je do značajnih razlika došlo zbog većeg unosa hranljivih materija.

RezimeGodina 2018. je bila u senci izražene, dugotrajne suše na lokaciji Bernburg. Na uljanoj repici se upravo kod strukture korena i strukture prinosa moglo ukazati na prve, značajne razlike. Kod žitarica su đubrene varijante dale znatno vitalnije, razvijenije i bujnije biljke. Očigledno da je kombinacija fosfora i kalijuma u du-bokom đubrenju pozitivno delovala na razvoj biljaka u sušnim godinama. Ako voda i dugi sušni periodi deluju kao fak-tori koji apsolutno ograničavaju prinos, pomenuti pozitivni efekti u razvoju useva ne mogu uvek da se koriste do žetve. Žetva 2019. godine će dati odlučujuću presudu u ovom ogledu i kompletnu derivaciju svih efekata za praktičnu upo-trebu.

VREMENSKI USLOVI U TOKU PERIODA VEGETACIJE (AVGUST 2017 – JUL. 2018)

Izvo

r: D

LG-IP

Z


varijante đubrenja: GDrepica-pšenica= 0,54 t/ha GDstrnjika-pšenica= 0,34 t/ha

br = široko bacanje ti = duboko h/h = pola/pola TSP = trostruki-super-fosfat PK = fosfor+kalijumova so

EFIKASNOST FOSFATA KOD OZIME PŠENICE Setva 28./29.09.2017. – žetva 09.07.2018. godine

repica-pšenica strnjika-pšenica

Prin

os

(t/h

a p

ri v

lazi

od

14%

)

br ti br h/h

referentna vrednost iznošenje iznošenjereferentna vrednost neđubreno

ti

TSP PK

br h/h ti br h/h ti br h/h ti0,001,00

2,003,00

4,005,00

6,007,00

8,009,00


BEST-OF SIMA 2019Krajem februara 2019. godine je u Parizu održan međunarodni sajam poljoprivredne tehnike SIMA. Za sve one koji nisu mogli da ga posete, navešćemo najvažnije detalje.

24.februara je Didier Guillaume, ministar za poljopri-vredu i ishranu Francuske, bio na štandu kompanije HORSCH. To je bio prvi put da je jedan ministar zvanič-no posetio sajamski štand jednog proizvođača. Cor-

nelia Horsch i njen brat Robert Dorsemagen, direktor ogranka HORSCH France, razgovarali su sa ministrom o situaciji u poljo-privredi – iz perspektive proizvođača i poljoprivrednika. Posao poljoprivrednika zavisi od prirodnih faktora. Međutim, oni su i sami sebi postavili uslove, kao na primer da koriste pesticide samo kada su uslovi za to optimalni. To nije uvek jednostavno. Međutim, za to postoje tehnička rešenja, kao npr. patentirani sistem za kontrolu krila kod prskalica HORSCH BoomControl, koji su detaljnije objasnili ministru. Cornelia Horsch mu je izrazila žaljenje da inovacije iz oblasti poljoprivredne tehnike u javnosti nemaju priznanje kakvo zaslužuju. Na kraju one su često rezultat zabrinutosti društva.

Na štandu se takođe srelo 80 ruskih i 50 belgijskih poljo-privrednika, kako bi se informisali o novostima vezanim za

njihova respektivna tržišta. Oba događaja su organizovana od strane ruskih dilera, pod rukovodstvom Viktora Lorenza, direktora prodaje ogranka HORSCH Rus odnosno ogranka HORSCH Belgium.

Be Api je francuska konsultantska kuća, koja je specijali-zovana za Precision Farming. Oni su zajedno sa oko 100 fran-cuskih poljoprivrednika i radnika zadruga bili gosti na štandu kompanije HORSCH. Poljoprivrednici uz podršku kompanije Defisol, rade sa kartiranjem njihovih poseda sa specifičnim delovima površina, kako bi uvek adekvatno prilagodili količinu đubriva i semena.

Pre nego što je krenuo sa detaljnim objašnjenjem, pred-stavnik kompanije HORSCH Etienne de Saint-Laumer je ukazao na problem na koji se prečesto zaboravlja: „Kakva je korist od prilagođavanja količine đubriva, ako osnova nije odgovarajuća - tj. ako se ne koristi seme visokog kvaliteta? Ako je ono čisto, homogeno i ako ima dobru klijavost, biljke mogu da se razvija-ju bolje i ravnomernije, usevi se brže zaokružuju.“ Trebalo bi se

Tim HORSCH na sajmu SIMA.

Iz celog sveta


vratiti osnovama poljoprivredničke profesije, a ne da se uvode složena rešenja koja na kraju ne donose dovoljan prihod!

Zatim je detaljno opisao praktična iskustva koja je kom-panija HORSCH imala u oblasti Precision Farminga: „Singu-larSystem omogućava da se broj zrna po m² smanji i da se uprkos tome postigne ravnomerno pokrivanje parcele. Preko dvostrukih rezervoara za Avatar, Sprinter, Express, Maestro i Pronto seme se može dobro prilagoditi. AutoSelect sistem prskalica HORSCH Leeb omogućava automatsku regulaciju količine sredstva za prskanje. Kod Maestro sejalica, AutoForce upravlja pritiskom na setvene elemente. Bez obzira da li na kamenitom ili lakšem zemljištu - alfa i omega homogenog rasta kukuruza je ujednačena dubina setve na celoj parceli.“

Iako je broj posetilaca na sajmu SIMA bio manji nego 2017. godine, razmena iskustava i razgovori na štandu kompanije HORSCH ostali su na standardno visokom nivou. HORSCH je pokazao čitav niz rešenja za potrebe svakog poljoprivrednika izloživši 15 mašina, među njima novu prskalicu HORSCH Leeb AX, Tiger 3 MT sa novom podesivom šasijom sa RollPack paker valjkom, Pronto NT sa novom utovarnom spiralom za dvostruki rezervoar.

Sastanak dilera na 20. godišnjicuPovodom sajma SIMA ogranak HORSCH France je 25. fe-bruara organizovao tradicionalni sastanak svih francuskih i belgijskih dilera, kao i timova ogranka HORSCH France zajedno sa porodicom Horsch u Parizu.

170 ljudi je proslavilo 20. godišnjicu postojanja francuske podružnice. Uspeh preduzeća zasniva se velikim delom na neumornom angažmanu dilera. Sastanak je bio povod da se zahvali partnerima.

Ovaj događaj su govorom otvorili Robert Dorsemagen, te Michael i Philipp Horsch. Dva brata su gostima predstavila pravac u kom će se kompanija HORSCH kretati u sledećim

godinama: „Naše uverenje da zdravlje zemljišta treba da bude osnova za donošenje naših odluka kao poljoprivrednika i kao preduzetnika, staro je već 50 godina. Tada su nas smatrali ludima! Sledećih 50 godina ćemo posvetiti glavnu pažnju zdravlju ljudi. To je izazov sa kojim ćemo se suočiti.“

Na prijemu koji je usledio, bilo je dovoljno vremena za diskusije i razmenu iskustava.

Pitanja korisnika internetaNa sajmu je Michael Horsch osim toga uživo odgovarao na pitanja postavljena putem fejsbuka.

To je na primer bilo sledeće: „Stalno govorite o hibridnoj poljoprivredi. Kako izgleda put između organske i konven-cionalne proizvodnje?“ Na to je Michael Horsch odgovorio sledeće: „Jedno je jasno: organska proizvodnja je samo niša. Međutim, ne smemo da zaboravimo da ovo tržište stalno raste. U bliskoj budućnosti bi 10 do 20 % proizvodnje moglo da potiče iz sertifikovanih organskih gazdinstava. Mi znamo da je konvencionalna poljoprivreda dosegla svoje granice. Ot-pornost korova na herbicide ili pojava bolesti se ne mogu rešiti hemijom. Ostaci sredstava za zaštitu bilja u našim namirnicama ili previše uski plodoredi u nekim regionima predstavljaju do-datne primere. Usudićemo se još jednom da damo analizu za sledećih 10 godina: ako organski proizvodi budu imali udeo od 20 % na tržištu, 80 % pripada ostaloj proizvodnji – ona onda mora da bude na raspolaganju u dovoljnoj količini i po prihvatljivim cenama. Mi ostali poljoprivrednici ćemo morati da smanjimo količine. To znači manje aktivne materije i manje količine sredstava za prskanje, a time i sve precizniju tehniku ulaganja. Takođe moramo da razumemo pravac u kom ide organska proizvodnja, kao npr. međuredna kultivacija useva, koja delimično može da zameni herbicide. Hibridna poljo-privreda je kombinacija najboljih rešenja iz konvencionalne i organske poljoprivrede.“

Brojke i podaci: 17 grupa posetilaca je posetilo predavanja kompanije HORSCH na temu modulacije, precizne zaštite bilja i direktne setve.

Podeljeno je više od 13.000 prospe-kata.

Oko 4.000 pića je tročlani tim servirao u toku sajma.

15 novinara je učestvovalo na konfe-renciji za štampu.

U poređenju sa prethodnim sajmom SIMA prodato je 25 % više reklamnih artikala.

Cornelia Horsch (2. sleva) i Robert Dorsemagen (le.) sreli su se sa ministrom poljoprivrede

Didierom Guillaumeom (de.) i s njim razgovarali o situaciji u poljoprivredi.


Još jedno pitanje je bilo: „Da li je Francuska za vas dobar primer održive poljoprivrede? Da li će HORSCH u ponudi imati mašine za ubacivanje zelenog đubriva?“

Na to je Michael Horsch odgovorio: „U ovom trenutku su Francuzi najinovativniji: jer oni koji primenjuju direktnu setvu i oni koji seju međuuseve se već bave hibridnom poljoprivre-dom, po mom mišljenju. Ovaj fenomen je osetan u celoj Evro-pi, a posebno u Francuskoj. Upravo zato je Francuska i tako važna za HORSCH. Što se tiče organskog đubriva, na našim gazdinstvima u Češkoj se bavimo pitanjem kako možemo da ih učinimo kvalitetnijim. Cilj naših istraživanja je da hranljive supstance u ovim đubrivima budu brzo raspoložive biljci i da se ispiranje svede na minimum. Pri tom može da se radi o piljevini, o otpacima sa zelenih površina ili o slami. Sa manjim količinama đubriva (8 t/ha), koje se međutim dobro unose, stvara se izuzetno efikasan sistem. U hibridnoj poljoprivredi se kompost meša sa mineralnim đubrivom. Cilj je da se biljci na raspolaganje stavi azot koji se neće isprati. Stajsko đubrivo, koje je u našim gazdinstvima tako važno, predstavlja problem: transportuje se ogromna količina vode i težina naših mašina je za naše njive prevelika. To stajsko đubrivo bi trebalo da se konvertuje, ali za to nam još nedostaje znanja.“

Nova pitanjaPhilipp Horsch, direktor HORSCH Maschinen GmbH, je u jednom intervjuu na sajmu najavio novu liniju mašina.

Da li nam možete reći nešto više o novim HORSCH proizvodima?Philipp Horsch: Kada se naša porodica pre 50 godina počela baviti poljoprivredom, zdravlje zemljišta je bila jedna od naših glavnih briga. Već godinama radimo na mehaničkim merama suzbijanja korova, posebno u firmi AgroVation, jednom od naših gazdinstava u Češkoj. Nova linija mašina za mehaničko suzbijanje korova će biti prilagođena potrebama „hibridne poljoprivrede“. Cilj je da se ponude jednostavni alati, bez elektronike, čisto mehanički i u skladu sa motom kompanije HORSCH: brže, jednostavnije, bezbednije. Posetite sajam Agritechnica i pogledajte nove mašine.

Kako vidite razvoj biogasa u Francuskoj? Philipp Horsch: Biogas je u Francuskoj još sasvim u povoju, ali će sigurno brzo rasti. Da bi se moglo reagovati na to, mašine za obradu zemljišta moraju imati mogućnost inte-grisanja uređaja za ulaganje đubriva. Ili međuuseva – ener-getskih useva. Naše sejalice već ispunjavaju te kriterijume. Za francusko tržište želimo da ponudimo mašine, koje mogu da seju kukuruz kao međuusev odmah posle GPS raži. Naša sejalica Maestro to već može. Ona je opremljena sistemom za regulaciju hidrauličnog pritiska, koji može da se pode-šava iz kabine. Setveni element sejalice Maestro raspolaže osovinama i robusnim ležajevima. Zvezdasti čistači mogu da se montiraju tačno ispred elemenata za sejanje, kako bi se sejao kukuruz kao međuusev posle raži.

Iz celog sveta

Uspeh kompanije HORSCH u Francuskoj se uglavnom zasniva na izvanrednoj distributivnoj mreži. Ovu činjeni-cu smo proslavili povodom sastanka dilera.

Philipp Horsch (le. sa Robertom Dorsemagenom) u jednom od intervjua je najavio novu liniju proizvoda, projektovanu za potrebe organske poljoprivrede i hibridne poljoprivrede koja je u povoju.

terra HORSCH 18 | 2019 11 terra HORSCH 18 | 2019 11

U kvalitetu je razlika Po učinku i kvalitetu rada biti bolji od drugih – to je cilj preduzeća Bröcker iz mesta Harvesse kod Braunschweiga koje se bavi uslužnim radovima. Šta to znači i kakvu ulogu pri tom igra odgovarajuća tehnika, pokazala je poseta na licu mesta.

Sunce, vedro nebo i dobro osušeno tlo – teško da ovog jutra mogu postojati bolji uslovi za setvu kukuruza. Nils Quilitz, jedan od tri suvlasnika preduzeća za uslužne delatnosti Bröcker u delu Wendeburga koji

se zove Harvesse, upravlja traktorom i sejalicom sa diskovima HORSCH Pronto 6 AS na jednoj parceli veličine oko 3 ha. Parcela je pre toga obrađena razrivačem i površinski je dobro osušena – znači da je krajnje vreme da se poseje kukuruz. Ali u ovom slučaju ne da bi se iskoristila preostala vlaga tla, već zato što je meteorološka aplikacija od podneva najavila kišu.

Zbog toga je bitan svaki sat, jer sada, krajem aprila, jedan deo površina pod kukuruzom koje obrađuje preduzeće za uslužne delatnosti je već obrađen – ali još dve trećine ostaju da se obrade. „Iako nam je posle suviše sušne zime u stvari potrebna kiša, ona sada može malo da sačeka“, misli Gregor Bröcker, koji zajedno sa Andreasom Heikeom vodi preduzeće kao direktor. Uslužno preduzeće Bröcker nas je putničkim vozilom povezlo do određene parcele, da bi nam prikazali mašinu u radu i pružili priliku da napravimo fotografije koje dokumentuju taj rad.

Kukuruz čini najveći deo od ukupno oko 2.000 ha, koje ovo preduzeće u proseku svake godine zasejava za svoje klijente, a slede žito, međuusevi, uljana repica i soja. Šećerna repa namerno nije deo toga, iako područje nedaleko od Braunschweiga spada u centre proizvodnje šećerne repe u Donjoj Saksoniji. „Često je poljoprivrednici sami zaseju ili postoje i druga preduzeća za uslužne delatnosti, koja su se za to specijalizovala. Zbog toga preskačemo tu uslugu, jer je konkurencija ionako velika“, dalje priča Gregor Bröcker.

Oduševiti klijenteNakon što je obrađen prvi deo na spoljnim delovima parcele, Nils Quilitz i Gregor Bröcker proveravaju kvalitet setve. To znači da se oprezno na različitim mestima otkopa i izmeri jedan delić setvenog reda. Međutim, sve je u redu, dubina ulaganja i razmak između zrna su u redu – pri čemu je dubina ulaganja prema Gregoru Bröckeru važnija stavka: „Odgo-varajući horizont klijanja presudno utiče na uspeh klijanja, a time i na napredovanje klice“, objašnjava on. Isto važi za podzemno ulaganje đubriva koje mora biti na tačnoj dubini kao i dubina setve.

U tom kontekstu on smatra vrlo korisnim automatsko podešavanje pritiska na radna tela AutoForce kojim se upravlja preko ISOBUS-a i paralelogramsko navođenje setvenih jedinica, koji su pouzdani na različitim tipovima zemljišta i nehomoge-nim površinama. Od kada je Bröcker kupio Pronto sa Maestrom 2018. godine, sa njom ima samo pozitivna iskustva. „Nismo uspeli da utvrdimo ovu preciznost ni kod jednog drugog proizvođača do sada“, kaže Andreas Heike nakon što smo se vratili u Harvesse. „I obično sve detaljno testiramo pre nego što se odlučimo za nekog proizvođača ili mašinu“, dodaje on. „Napokon, pouzdanost i kvalitet su alfa i omega za nas kao izvođača uslužnih radova. To se odnosi i na naše sopstvene zahteve u pogledu kvaliteta rada i na samu tehnologiju. Naš moto je: podržati klijente u njihovom radu na najbolji mogući način i imati optimalan kvalitet i pouzdanost kao merilo. To bi trebalo da bude i primetno bolje od rada naših konkurenata. Tako se možemo izdvojiti od drugih i dugoročno oduševiti klijente“, naglašava on.

Reportaža o f irmi


Reportaža o f irmi

Kao primer, Andreas Heike navodi brzinu sejanja: „Sva-ko može da radi brzo, ali precizno ulaganje - a samim tim i kvalitet setve - definitivno pati ako se kukuruz seje sa 18 ili 20 km/h, čak i ako nas ovaj ili onaj proizvođač želi dovesti u zabludu povodom toga. Naš stav prema tome je: bolje spo-rije, pogotovo što mnogi poljoprivrednici izjednačavaju brzo sa nemarnim i s pravom se žale na nedostatak preciznosti. Naravno da želimo i dobre performanse u pogledu obrađenih površina na sat, već zbog same ekonomičnosti. Ali definitivno ne po cenu smanjenja kvaliteta rada“, kaže on. A to se odnosi ne samo na trio koje rukovodi preduzećem, već i na devet stalnih zaposlenih i brojne sezonske radnike, dodaje Gregor Bröcker: „Samo kvalitet daje rezultat - i to ceo naš tim vrlo dobro ispunjava“, raduje se on.

Jedna za sveVidno bolji i drugačiji od proseka - takav stav primenjuje i trio izvođača uslužnih radova iz Harvessea kada je u pitanju izbor i kupovina novih tehnoloških rešenja koja još nisu svuda deo standarda. Primer za to je još pre dvanaest godina bilo rasi-panje osoke crevima na radnoj širini od 27 m i u višerednim tragovima, kada u široj okolini to još niko nije tako radio. Ili to što su kao prvi u regionu vršali zrnasti kukuruz - usluga koja u međuvremenu porasla na oko 600 ha/godišnje, izveštava Andreas Heike. Ili upotreba samoistovarne prikolice u siliranju kukuruza. Da se ne zaboravi i novi rezni mehanizam Draper kupljen 2018. godine, sa kojim su prve površine pod sojom u severnom podnožju Harca požnjevene od strane LU Bröcker.

I poslednje, ali ne najmanje bitno - treba pomenuti Maestro RC setveni ulagač za gore pomenuti Pronto 6 AS, koji je LU Bröcker prvi put koristio u ovogodišnjim prolećnim radovima. Pomoću njega je moguće da se osim kukuruza i soje istom mašinom seju žitarice i druga „fina“ semena, što zauzvrat poboljšava iskorišćenost i ekonomičnost, što se i očekuje. „Ukupna radna širina od 6 m podeljena je u dva segmenta od po 3 m, svaki sa sopstvenim razdelnikom, kako bi se postigla bolja raspodela semena i mogućnost podešavanja svih ritmova stalnog traga, objašnjava Gregor Bröcker.

„U početku smo bili skeptični oko toga da li je taj princip rada zaista pogodan za nas. Ali i ovde smo mogli da detaljno testiramo tehnologiju, što je po mom mišljenju takođe jedna od pozitivnih tačaka kod HORSCH-a. Zato što želimo da se uverimo u funkcionalnu pouzdanost i kvalitet rada pre nego što s njim radimo na površinama naših klijenata“, opisuje on svoje uverenje. „I ovogodišnji razvoj useva potvrdio nam je da smo napravili dobar izbor sa Maestro RC setvenim ulagačem“, dodao je Gregor Bröcker.

01 Vrlo precizna dubina odlaganja zrna kukuruza je za Gregora Bröckera jedan od najvažnijih preduslova za ravnomerno klijanje semena.

02 Kod proletos kupljenog razrivača Terrano 4.4 GX radne širine od 4 m uslužno preduzeće Bröcker ne ceni samo razriva-nje tla i njegovo mešanje, već i dobru konsolidaciju preko paker valjka.

02

01


Bitna razlikaIzvođači uslužnih radova takođe prate smer razvoja u pogledu kvaliteta rada i želje za „izvesnom razlikom“ u tehnologiji obrade zemljišta. To sigurno nije glavni izvor prihoda kompa-nije, ali taj segment neprestano raste, kako izveštava Andreas Heike. Ključni faktor ovde je rastući broj hektara poljoprivred-nog zemljišta, kojim u ime klijenata u potpunosti upravlja LU Bröker. Međutim, poljoprivrednici sve više angažuju izvođače uslužnih radova iz Harvessea i za pojedinačne usluge obrade zemljišta. Neretko su to menadžeri koji iz različitih razloga više ne žele da ulažu u novu tehnologiju ili su uključeni u druge aktivnosti, objašnjavaju oni.

Okosnicu obrade zemljišta u LU Bröcker sada čine i HORS-CH mašine, od kojih je najpoznatija tanjirača Joker 6 RT, radne širine 6 m i sa valjkom sa noževima (ključna reč specifičnosti) za obradu kukuruzišta, rad sa osokom i međuusevima ili kao klasična priprema setvene posteljice. Ovog proleća je testiran, odobren i kupljen razrivač Terrano 4.4 GX radne širine 4 m. Posebnost ovog razrivača je po Bröckeru SteelFlex paker valjak, čiji je radni rezultat bio ubedljiv. „Ovo je jedan od najvažnijih aspekata na našim vrlo različitim zemljištima“, objašnjava Andreas Heike odluku.

Uzgred, „određenu razliku“ obojica primećuju ne samo u tehničkim konceptima, kvalitetu proizvoda i mogućnosti opsežnih faza ispitivanja, već i u konsultacijama, podršci i na-bavci rezervnih delova od strane odgovarajućeg proizvođača odn. njegovog distributera. Takođe u tom pogledu, HORSCH je veoma dobro pozicioniran u regionu Braunschweig-Peine. Distributer je ovde NewTec Peine - a kontakt osobe kada se radi o HORSCH-u su Jochen Etzold i Fabian Knarr, sa kojima

izvođači uslužnih radova imaju dugogodišnji i intenzivan odnos, kako Andreas Heike naglašava. „Za nas kao pružaoca usluga od presudne je važnosti da tehnologija funkcioniše pouzdano. A ako to nije slučaj, što se može dogoditi bilo kom proizvođaču, vrlo nam je važno da je servis odgovarajući i da dobijemo pomoć u najkraćem mogućem roku. S tim u vezi znamo da smo kod Jochena Etzolda i HORSCH-a u vrlo dobrim rukama. I u tom slučaju važi: kvalitet je danas i biće u budućnosti više nego ikada faktor koji čini razliku“, naglasio je na kraju.

03 Nils Quilitz, Andreas Heike i Gregor Bröcker (sleva na desno) kod tehnologije sejanja i kultivacije bez pluga se oslanjaju na HORSCH.

04 Maestro RC setveni ulagač za setvu žitarica je u preduzeću za usluž-ne delatnosti Bröcker prvi put upotrebljena ovog proleća. Na taj način Pronto 6 AS postaje univerzalno upotrebljiva sejalica.

03

04


Optimalno korišćenje resursa

Ostati uvek fleksibilan i raditi u dve grane koje se dopunjuju, ratarstvu i živinar-stvu - na osnovu toga je H. Timmis Farms Ltd uspela da se proširi, zadrži dobro obučeno osoblje i optimalno iskoristi raspoložive resurse. terraHORSCH je pose-tio kompaniju u Velikoj Britaniji.

Još od 1927. godine se porodica Timmis bavi poljopri-vredom u blizini mesta Telford u grofoviji Shropshire, u Engleskoj. H. Timmis Farms Ltd je najpre bila farma koja se bavila samo ratarstvom. Danas obrađuje skoro

1.500 hektara (3.500 akra). Pre četiri godine se farma proširila na uzgoj živine.

Danas je vlasnik i direktor Rob Timmis, unuk osnivača farme. Njemu pomaže pet zaposlenih: po jedan glavni i od-govorni za sektore ratarstva i uzgoja živine, kao i tri radnika sa punim radnim vremenom. Prema Davidu Pughu, direktoru sektora za ratarstvo, dva ogranka farme rade nezavisno jedan od drugog, ali se dopunjavaju tako dobro da šestočlani tim ima posla preko cele godine.

1997. godine je Rob Timmis preuzeo farmu, kojom je do tada bilo upravljano eksterno. Od tada se opet sam brinuo o ratarskoj proizvodnji i povećao je površine kupovinom zemlje. U sledećem koraku je postao aktivan u obradi zemlje po ugovoru za druge poljoprivrednike. Danas se oko polovine površina koje obrađuje nalazi u njegovom vlasništvu.

Da bi se farma proširila i da bi sebi osigurao dodatni, konstantni izvor prihoda, Rob Timmis je započeo posao sa uzgojem živine. Danas farma proizvodi 297.000 brojlera po jednom šestonedeljnom ciklusu. Potrebna je dodatna nedelja da bi se hale opet pripremile za sledeći ciklus.

Proširenje i obnovljiva energijaPrvobitni plan je bio da se đubrivo iz hala sa brojlerima koristi na samoj farmi. „Prvih nekoliko godina smo ga rasturali po njivama“, objašnjava poljoprivrednik. „Međutim, problem je što ono sadrži jako puno azota. Uzgajamo isključivo ozime kulture, kojima preko zime nije potrebno mnogo azota, nego tek u proleće. Zbog toga se ova hranljiva supstanca nepotreb-no trošila. Sada koristimo mulj dobijen iz prerade otpadnih voda, što je za naše zemljište mnogo bolje i dosta slično što se troškova tiče. Bogat je fosfatom, pospešuje rast korena i obezbeđuje dobar razvoj biljaka.” Đubrivo iz hala se prodaje susednim farmama. Na taj način se pokrivaju troškovi nabavke mulja iz prerade otpadnih voda.“

Rob Timmis je ideju da uđe u proizvodnju živine razmatrao još tokom svojih studija. Redovan prihod koji je sa tim bio povezan i poboljšanje likvidnosti farme u jednom sedmonedelj-nom ciklusu koji se može planirati izgledali su mu kao isplativa perspektiva za farmu. Prebacivanje na obnovljive energije

učinilo je projekat još interesantnijim. „Pilićima je potrebno mnogo toplote i pošto istu možemo da proizvedemo pomoću sopstvenih izvora energije, još ćemo za to biti i plaćeni preko premija za isporuku električne energije u mrežu”, dodao je David Pugh.

Toplota iz zemlje na farmi dolazi iz 100 bušotina, koje sežu do dubine od 100 m. Voda koja se upumpava u bušotine, ponovo se crpi za dva stepena toplija i izmenjivači toplote koriste tu energiju za grejanje hala sa brojlerima.

„Razmatrali smo i druge obnovljive izvore energije“, kaže Rob Timmis. „Na primer postrojenje za biogas, ali nismo želeli da menjamo koncept rada. Želimo da se bavimo poljoprivre-dom, kako bismo proizvodili namirnice, a ne energiju. Druga opcija je biao postrojenje za biomasu, ali u tom slučaju gorivo uvek mora da se dokupi i onda ste podložni fluktuacijama na tržištu.”

Privlačenje radnikaUz pet stalno zaposlenih radnika, Timmis Farms zapošljava dodatno i jednog studenta sa Harper Adamsa, jednog od vodećih poljoprivrednih fakulteta u Velikoj Britaniji, koji tu obavlja 14-mesečnu praksu. Rob Timmis i David Pugh su ta-kođe apsolventi te visokoškolske ustanove i rado joj pomažu kroz mesta za obavljanje prakse – pre svega zato što znaju koliko je praktično iskustvo važno za studente.

O tome Rob Timmis kaže: „Pošto mašine i metode obra-de zemlje postaju sve zahtevnije, nije optimalno obučavati radnike samo za jednu sezonu i onda ih opet izgubiti. Zbog toga želimo da imamo dobro obučenu, stalnu ekipu. Ako je na primer na redu smena u kokošinjcima, nedelju dana se vrlo intenzivno radi, ali u tom vremenskom periodu kratkoročno možemo da angažujemo ceo naš tim na tom zadatku. Takva fleksibilnost znači da zadržavamo naše dobro obučene radnike i da za njih ima posla preko cele godine. A osim toga možemo

Reportaža o f irmi

Plaćanje tarife za isporuku električne energije u mrežu je pro-gram vlade, kojim treba da se podstaknu investicije u proizvod-nju obnovljivih energija. Proizvođačima se pri tom nude dugo-ročni ugovori. RHI (Non-Domestic Renewable Heat Incentive = program za podsticaj proizvodnje obnovljive toplote za nekućnu upotrebu) je ekološki program britanske vlade, koji nudi finansij-ske podsticaje, ako preduzeća krenu sa proizvodnjom toplote iz obnovljivih izvora.


01 Timmis Farms obrađuje 1.500 hektara zemlje i ima moderan uzgoj živine.

02 David Pugh je u kompaniji Timmis Farms odgovaran za oblast ratarstva.

03 Ove kontrolne tačke su jedan od malobrojnih vidljivih zna-kova 100 bušotina, gde se toplota iz zemlje uzima za potrebe proizvodnje energije.

04 Rob Timmis, vlasnik gazdinstva Timmis Farms.

04

01

02

03


da koristimo ljude svuda, tako da kod prskanja mogu da se menjam sa svojim kolegama.”

Fleksibilan sistem obradeSposobnost brzog prilagođavanja novim uslovima i uticajima je važan princip rada farme Timmis Farms. To važi i za planiranje ratarskih radova. Farma radi sa dve sejalice – jednim Prontom DC radne širine od četiri metra i jednom Focusom TD radne širine od šest metara, jednim Jokerom 6 RT i jednim Sumo Quatro. Tako David Pugh ima opremu i fleksibilnost koja mu je potrebna za obradu zemljišta i setvu.

90 % onoga što Timmis Farms gaji čine ozima pšenica, ječam i uljana repica, kao i malo ozimog ovsa. Tome treba dodati još neke prolećne sorte, ali one se prema rečima Davida Pugha uzgajaju samo zbog rotacije useva i suzbijanja korova.

„Imamo srednja do lakih zemljišta“, kaže David Pugh. „Zbog konstantnih prinosa smo se odlučili za ozime žitarice. Problem kod prolećnih kultura je što je u sušnoj godini žetva slabija. A to se nažalost sve češće dešava.”

Pre osam godina je Timmis Farms kupila farmu koja je imala problema sa mišjim repkom i odlučila se za strategiju „nulte tolerancije”. O tome David Pugh kaže: „Zahvaljujući faktorima kao što su rotacija useva, kasna setva i ručno ukla-njanje korova prilično smo brzo rešili problem. Morate biti uporni, ali nije nemoguća misija.“ Farma uglavnom radi sa minimalnom obradom zemljišta, povremeno i sa plugom, kada se treba boriti protiv korova. „Samo na nekim lakšim lokacijama oremo pre ozimog ječma u cilju borbe protiv trespe i običnog ljulja i na jednoj farmi za koju vršimo uslužnu obradu, gde uzgajamo semenski ozimi ječam. Na taj način dobijamo čiste setvene posteljice.”

Posle uljane repice, a pre pšenice se zemljište razriva, ravna valjkom i seje. „Na nešto težim zemljištima obično odradimo jedan prohod Jokerom, pre nego što sejemo, kako bismo poboljšali setvenu posteljicu.”

Jedan Joker RT od šest metara i podrivač zamenjuju jedan Terrano od 4,4 metra, sa kojim je farma radila četiri godine. „Na nekim parcelama smo morali da rešimo problem sabije-nog zemljišta i zbog toga smo morali dublje da obrađujemo“, dodaje Rob Timmis. „Terrano je radio vrlo dobar posao, ali smo se onda ipak odlučili za Joker kod najvećeg dela naših površina i za podrivač, tamo gde je potreban. Već godinu dana imamo Joker – sa vrlo dobrim rezultatima. On radi izvanredan posao u pripremi setvene posteljice sa ujednačenom dubinom.

Vrlo dobro obrađuje gornji sloj i drži korov na površini. Radni učinak je sjajan i u stanju smo da obradimo veliku površinu.”

Dobar startPored Focusa TD se kod setve pšenice koristi i Pronto DC. „To je već naš drugi Pronto“, kaže Rob Timmis. „Prvi je bio mašina od šest metara, sa kojom smo radili osam godina. Tada je to bila naša jedina sejalica i bila je izvanredna – sa njom smo posejali svu našu pšenicu. U to vreme je uljana repica rasipana iza tanjirače kao pokrovni usev . „Rastom vrednosti uljane repice, odlučili smo se da je zasejemo, kako bismo postigli ravnomernije klijanje. Focus nam se dopao zato što je opremljen istim radnim telima kao Pronto. Već smo znali da oni održavaju dubinu sejanja konstantnom. Ima 20 redova, svaki iza jednog šiljka. U toku setve je moguće ulagati i DAP đubrivo, kako bi se pospešio dobar razvoj biljke.

Focus TD se koristi da bi se uljana repica, koja čini 30 % kultura na farmi, sejala metodom direktne setve, i kao MiniTill sejačica za pšenicu. Imamo dva kompleta ulagača za Focus – jedan za setvu repice u redovima od 30 cm i jedan za setvu pšenice u redovima od 15 cm. Zamena ova dva seta funkcioniše bez problema. Radi se o svestranoj sejalici koja nam omogućava veliku fleksibilnost.”

Kada se radi o setvi pšenice, Focus ne može u potpunosti da se meri sa Prontom DC, ali je dobar izbor zbog repice i zbog svoje svestranosti. „Diskovi Pronta obavljaju izvanredan posao“, misli poljoprivrednik. „Ali mislim da Focus samo vrlo malo zaostaje za njim.”

Kada je kompanija Timmis Farms postala veća, nabavljen je dodatni Pronto radne širine od četiri metra, kako bi se povećali kapaciteti za setvu pšenice. O tome Rob Timmis kaže: „Jedan od naših glavnih ciljeva je dobar tajming. Postaje sve važnije da se žitarice poseju u pravom trenutku i da se prskaju u pravom trenutku. Dobar start je već pola urađenog posla – setva u lošim uslovima znači da biljke uvek kasne sa razvojem i da na parceli nastaju praznine. A to više ne može da se popravi.”

Pored istovremenog ulaganja semena i đubriva za Davida Pugha je važan kriterijum i varijabilna količina semena. Pre šest godina je SOYL, pružalac usluga u oblasti proizvodnje žitarica u Velikoj Britaniji, skenirao parcele u cilju detaljnog kartiranja parcela. „To što se kod žitarica dobija ujednačeno pokrivanje, u svakom slučaju je poboljšalo prinose“, kaže David Pugh. „Previše gusta područja, ako je borba za vodu i hranljive ma-terije bila previše intenzivna, smo razredili, a u područjima u

05 06


kojima je veća populacija žitarica efikasnija, postigli smo bolju kontrolu korova. Korišćenje karata za setvu je jednostavno i mnogo preciznije od manuelnog rešavanja problema.”

Timmis Farms potpuno samostalno vrši održavanje sejalica. „Radi se o vrlo pouzdanim mašinama i podrška koju dobijamo od našeg lokalnog distributera, firme Edwards & Farmer i odgovornog radnika kompanije HORSCH UK, je izvanredna“, objašnjava Rob Timmis. „Do sada nikada nismo imali proble-ma. Preventivno se svake godine zamenjuju ležajevi. Pošto od 2006. godine radimo sa HORSCH sejalicama, dosta dobro poznajemo tehnologiju.”

Orijentisani prema budućnostiTrenutno ovaj poljoprivrednik razmišlja da li da nabavi

veću sejalicu: „Zato što seme ove godine više ne smemo da bajcujemo insekticidom, vreme setve se pomera prema malo kasnijem datumu. To za posledicu ima da vremenski interval za setvu naših ozimih kultura postaje kraći. Zato nam je po-trebna veći kapacitet.

05 Focus TD sprawdził się wyśmienicie w siewie bezpośrednim oraz w siewie w glebie uprawionej.

06 Obie szyny siewne siewnika Focus TD mogą być stosowane do siewu rzepaku i pszenicy.

07 Jęczmień ozimy, pszenica i rzepak stanowią 90% upraw firmy.

08 Rzepak w całości jest wysiewany bezpośrednio Focusem TD.

07

08

05 Focus TD se dokazao – kod direktne setve i setve na obrađe-nom zemljištu.

06 Uz pomoć dva kompleta radnih tela Focus TD može da se koristi za setvu repice i pšenice.

07 Ozimi ječam, pšenica i repica čine 90 % kultura.

08 Repica se kompletno seje pomoću Focusa TD u režimu direktne setve.

Veliki traktor, koji nije potpuno iskorišćen u setvi pšenice, otvara brojne mogućnosti za Davida Pugha: „Upravo razmišlja-mo o tome da jednostavno zadržimo naše dosadašnje sisteme, ali povećamo radne širine – ili preko mašine za direktnu setvu, kao što je Avatar. Uslovi se menjaju svake godine, pa zbog toga ne želimo da sve stavimo na jednu kartu. Želimo da ostavimo sebi neke opcije otvorenim. Zbog toga za mene Focus i jeste tako sjajna mašina. Sa njom može da se seje kako direktno, tako i na kultivisanim zemljištima.”

Timmis Farms trenutno prodaje kompletnu slamu na jakom regionalnom tržištu sa brojnim stočarskim farmama. „Bilo bi vrlo atraktivno da se slama samo secka“, misli David Pugh. „Jer i skupljanje slame stvara probleme. Na primer sabijanje tla zbog prese za bale. Ali cena slame je dobra i ne želimo da se toga odreknemo. Sa sejalicom za direktnu setvu ste donekle ograničeni i više niste tako fleksibilni.”

Za Davida Pugha je moguća zabrana glifosata važan faktor za budućnost: „Kada za nekoliko godina glifosat bude za-branjen, moraćemo da kompletno promenimo naše principe obrade. Međutim, nadam se da će zdrav razum prevladati.”

Moto kompanije Timmis Farms za budućnost glasi: ostati fleksibilan i prilagoditi se izmenjenim uslovima – bez obzira da li se radi o vremenskim uslovima, kulturama ili politici. Svestranost mašina kompanije HORSCH tu pomaže u svakom slučaju.


Budućnost počinje sada

U izdanju 14/2017 časopis terraHORSCH predstavio je gazdinstvo Agro KMR u Ukrajini. Jean-Paul Kihm nam je dozvolio još jedan pogled iza kulisa.

Ovog puta smo pre svega želeli da znamo kako izgleda strategija preduzeća kada se radi o uprav-ljanju usevima i tehnologiji: Controlled Traffic Farming (CTF) sa 12 m ili sa 18 m? Da li je rotacija

sa više useva bolja? Da li je bolje ići na direktnu setvu ili na druge metode? Tu treba dosta razmatranja. A sva imaju jedan cilj: optimizaciju gazdinstva Agro KMR.

Sve je mogućeAgro KMR je pre svega delo četvorice ljudi: 2006. godine su četiri francuska poljoprivrednika Jean-Paul Kihm, Alan i Florent Renard kao i Jean-Loup Michel osnovali Agro KMR u blizini Pavlograda u Ukrajini. Na gazdinstvu radi 50 zaposlenih koji obrađuju 12.000 ha, od toga 6.000 ha pšenice, 3.000 ha ulja-ne repice i 3.000 ha suncokreta. Četiri prijatelja su otvorena za sve čime se stvaraju brojne mogućnosti: ako površina za uzgoj treba da se poveća, da li postoje mogućnosti da se smanje troškovi mehanizacije, šta je sa CTF-om, da li treba investirati u istraživanje i razvoj, gde ima još potencijala kod rotacije useva, logistike, strategije …? Ili treba bolje školovati vozače, koristiti StripTill, učiniti CTF efikasnijim? Suvlasnici su se bavili brojnim idejama i pristupima. Sve je stalno pod ispitivačkom lupom.

Jean-Paul Kihm nedvosmisleno naglašava: „Naša filozofija je jasna: poljoprivredno gazdinstvo ne treba da postoji, ako ne generiše dovoljan prihod za vlasnike i zaposlene. Izabrane kulture moraju biti isplative, troškovi moraju da se ograniče na minimum. Slažemo se da gazdinstvo mora da poštuje ograni-čenja ratarskih i ljudskih resursa da bi trajno postojalo. Jedno ide sa drugim! Ali da bi se bio rentabilan, mora se proveriti svaki interesantni pristup.“

Optimizacija logistike - snižavanje troškovaNa ovom osnovnom principu se zasnivaju skoro svi projekti gazdinstva Agro KMR. „Pre nekoliko godina smo se odlučili da isprobamo CTF. Želeli smo pre svega da optimizujemo prskanje i rasturanje đubriva, jer sa tim mašinama obavljamo najviše prohoda.

Imamo černozem, što znači 60 % ilovače, 30 % gline i nešto peska. Ono je sklono sabijanju. Prvih godina - pre opti-mizacije stalnih tragova - koristili smo rasipač đubriva, čije su gume imale drumski profil. Bez utvrđenih tragova smo vozili po njivi, što je dovodilo do sabijanja (vidi okvir „Controlled Traffic Farming“). Ti tragovi su se još i pri žetvi mogli videti. Sa CTF-om smo mogli da smanjimo sabijanje, tako da su se biljke ujednačenije razvijale – samo usled smanjenja prohoda.“

Osim ratarskog aspekta postoji i veliki broj drugih prednosti:• Na osnovu američkih, kanadskih i australijskih studija treba

računati sa ukupnim plusom pri neto marži od 13 %.• Manje habanja, manja potrebna vučna snaga• Logistička prednost: čak i kada je GPS signal prekinut,

vozač može da vidi tragove• Manja potrošnja goriva• Manji troškovi mehanizacije: pošto se struktura zemljišta

ne oštećuje, zemljište ne mora da se obrađuje intenzivno Na osnovu ovih prvih uspešnih iskustava se Agro KMR od-lučio da rad postepeno prebaci na CTF sa 18 m. Već se radi sa dve prskalice od 36 m, jednim Avatarom 18 SD (drugi će biti isporučena u julu), jednim Maestrom 36 SW i jednim Evo prototipom. „Nedostaje samo još jedna mašina Cultro od 18 m – trenutno imamo samo jednu od 12 m. To važi i za kom-bajn“, objašnjava Jean-Paul Kihm. Prelazak na 18 m je pravi izazov, pogotovo pri organizaciji žetve. „Samo malobrojni proizvođači nude kombajne sa tako širokim mehanizmima za sečenje. Pre svega zbog problema raspodele kod slame. Osim toga se spirale za pretovar ponekad polome, jer nisu dovoljno stabilne. U tom slučaju se spirala prilikom pretovara mora nasloniti na stranicu pretovarne prikolice.“

Mnogi će se sada pitati zašto se prelazi na CTF sa 18 m, iako je CTF sa 12 m mnogo rasprostranjeniji. Treba reći da su potrebne velike investicije i da celokupna logistika na njivi mora da se iznova isplanira. Ali uštede su velike: „Preći sa me-hanizma za sečenje od 12 m na mehanizam za sečenje od 18 m, kod kombajna nije problem, jer je motor u pogledu snage već predviđen za to. Znači da taj prelazak ne utiče na radnu brzinu. Tako imamo veliku uštedu u investicijama po hektaru.“

Ali CTF je samo vidljivi deo jedne strategije, koja je komplet-no orijentisana na optimizaciju upravljanja usevima. Jean-Paul Kihm nastavlja: „Investirali smo u telemetrijsku aplikaciju, sa kojom možemo da odredimo lokaciju svake od naših mašina.

Vesti iz prakse

Controlled Traffic FarmingKod HORSCH-a su uvek ratarske teme osnova za razvoj mašina. Cilj CTF-a je smanjenje apsolutne površine useva, koje se ošteću-ju vožnjom. Zbog toga se tragovi određuju unapred. Preduslov su ista širina traga kod mašina i RTK sistem upravljanja. Utvrđeni tragovi za svaku mašinu, određivanje ulazaka na parcelu i izlaza-ka sa parcele, mesta za punjenje, itd. - sve to dodatno omoguća-va bolju organizaciju radova. Sabijene površine se mogu smanjiti sa 80 % na 19 %, delom čak i na 12 % (zavisno od širine ma-šine). Počev od 2013. godine se CTF primenjuje u AgroVationu, jednom od gazdinstava kompanije HORSCH u Češkoj.


2006. godine su četiri francuska poljopri-vrednika Jean-Paul Kihm, Alan i Florent Renard kao i Jean-Loup Michel osnovali Agro KMR u blizini Pavlograda u Ukrajini.

Cultro je idealan alat da se slama usitni

i ravnomerno raspodeli neposredno posle žetve. Tako se dobija stalna

pokrivka od slame, koja zadržava vodu i hranljive sastojke u zemlji.

Primer: upravo se bavimo strategijom punjenja naših sejalica. Naš dosadašnji sistem nije posebno efikasan, gubimo previše vremena. Zavisno od veštine vozača, to traje između 20 i 40 minuta. Ubuduće to treba da se svede na 10 do 15 minuta. Zatim ćemo po običaju puniti svaka dva sata, ali ćemo uštedeti 240 minuta dnevno. Tako možemo da zasejemo 72 hektara više po danu, tj., imamo mnogo veću verovatnoću da sve kul-ture zasejemo pod optimalnim uslovima – uz manju potrošnju materijala.“

Agro KMR se intenzivno bavi i automatizacijom: „Imamo velika očekivanja, pogotovo u pogledu regulacije radne brzine, procesa na uvratini i kod podešavanja kombajna. Pre svega kod ovog poslednjeg postoje brojni parametri, na koje ljudski faktor ima jak uticaj. Utvrdili smo na primer da je žetva prepodne bila mnogo efikasnija, jer su brzine bile veće. Popodne, kada se kod vozača počeo javljati umor, vozili su sporije.“ To će sve imati uticaj na rad zaposlenih – ali u pozitivnom smislu. „Osim toga želimo da bolje obučimo naše vozače“, uverava nas Jean-Paul Kihm. „Treba da budu jednako dobro obučeni kao serviseri.“


CTF, telematika, automatizacija … zahvaljujući fondu preduzeća namenjenog istraživanju i razvoju - on iznosi 4 % od prihoda gazdinstva - Agro KMR je prvo investirao u te tehnologije, zatim ih je testirao i potom primenio na ce-lom gazdinstvu. Tri teme se poklapaju sa najvažnijim ciljem preduzeća: da se troškovi svedu na minimum. Ali kakva je dugoročna prognoza u pogledu rentabilnosti pojedinih kul-tura i obrade zemljišta?

Korišćenje specifičnosti lokacije „Već deset godina razmišljamo o tome koja rotacija useva je najbolja“, objašnjava Jean-Paul Kihm. „Isprobali smo više varijanti, pre svega sorgum i grašak – kao što smo navikli u Francuskoj. Ali na više hektara smo testirali i klasičnu ukrajin-sku rotaciju useva sa repicom-pšenicom-suncokretom-pšeni-com. Ekonomski gledano je ova potonja najisplativija varijanta. Možemo sebi da dozvolimo takvu rotaciju useva, jer ovde nemamo tolike probleme sa korovom kao u Francuskoj. Ovde ne postoji rezistentan mišji repak niti ljulj. Eventualno postoji ambrozija, ali se ona može suzbiti herbicidom.“

Te tri kulture su odlično usklađene sa klimom i strukturom tla na lokaciji. Vrlo plodna černozemna zemljišta sa izuzetnom sposobnošću zadržavanja vode smatraju se crnim zlatom. Zato prosečne godišnje padavine iznose samo 550 mm, proleće je često vrlo vruće. Već u maju može doći do maksimalnih tempe-ratura od 30 ili 35°. To ne omogućava spektakularne prinose. Radi orijentacije: u slučaju pšenice Agro KMR prosečno žanje 40 do 50 dt po hektaru. Osim toga černozem je vrlo podložan eroziji usled vetra i kiše.

„U početku smo imali jedan Joker 12 RT, jedan Terrano 12 FM, jednu HORSCH sejalicu sa diskovima od 18 m i jedan Maestro 36 SW. Ali zbog specifičnosti zemljišta smo vrlo brzo dosegli granice sistema. Korak po korak se orijentišemo u

pravcu plitke obrade, direktne setve i StripTill-a. Prodali smo sve mašine osim Maestro 36 SW i investirali smo u jedan HORSCH Evo (prototip), jedan HORSCH Cultro (prototip) i jedan Avatar 18 SD.“

Ideja o prelasku na StripTill je nastala kada su se četiri poljoprivrednika bliže pozabavila gajenjem suncokreta. Da bi se sprečila erozija tla i odnošenje usled snega, ranije je strnjika celu zimu ostajala na njivi. Ali slamom pokrivene površine su se u proleće zagrevale sporije nego čista zemlja. Zato je setva kasnila. Prednost StripTill-a je da se setvena brazda čisti na dubini od 12 do 13 cm, pre nego što se suncokret poseje u zagrejanu zemlju – bez uništavanja strnjike. „Odlučili smo se da testiramo prototip Evo (vidi okvir „Prototipovi na te-stiranju“), jer je to mašina sa diskovima koji mogu da rade u svim uslovima. StripTill mašina sa šiljcima teže ulazi u vrlo suvu zemlju – ali to su obično uslovi koji postoje u jesen. One se neprestano pomeraju i nije moguće održavati konstantnu radnu dubinu. Osim toga, diskovima je potrebna manja vuč-na snaga: za StripTill mašinu sa šiljcima potreban je traktor od 600 KS. To znači da nam je potrebno samo 400 KS.“Na gazdinstvu preferiramo dve strategije za setvu suncokreta, pšenice i repice. Kod suncokreta se pre setve sa Maestrom vrši prohod sa Evom, kako bi se trake obradile i nađubrile. Parcele sa repicom se obrađuju ili sa mašinom Evo, u kom slučaju se seje sa mašinom Maestro, ili se priprema vrši Cultrom – jednim dvostrukim valjkom sa noževima velike radne širine, koji zemlju obrađuje površinski i omogućava raspodelu slame neposredno posle žetve – u tom slučaju se seje sa Avatarom SD. „Nismo utvrdili nikakvo smanjenje prinosa i zato ne možemo da jasno kažemo koji postupak je bolji. Pošto kontinentalna klima nudi samo vrlo kratke periode rasta biljaka, čini se da je u principu razmak od 25 cm bolji nego 50 cm. Međutim, još uvek to ne možemo da dokažemo konkretnim brojevima.“ Usevi pšenice

Cilj Agro KMR-a je da se zemlja kultiviše što je manje moguće: „Jer ako se ona ne prevrne, onda to i nije neophodno.“

Vesti iz prakse


posle suncokreta se obrađuju samo Cultrom, zatim se seje Avatarom SD.

„Želimo da obrađujemo zemlju što je manje moguće. Jer ako se ona ne prevrne, onda to i nije neophodno. Osim toga obrada zemljišta povećava naše troškove mehanizacije. Kada je

moguće, slamu raspodeljujemo jednostavnom prstima za rav-nanje, a onda direktno sejemo. Kod suncokreta kao preduseva upravljanje slamom je vrlo bitno. U Ukrajini je odnos zrna/slama drugačiji nego u Francuskoj, ima mnogo više ostataka. Zbog toga moramo da ostavimo slamu da se odmah posle žetve suši, da je usitnimo i ravnomerno raspodelimo. Tako dobijamo stal-nu pokrivku od slame, koja zadržava vodu i hranljive sastojke u zemlji. Ona takođe pomaže da se glodari drže na podalje. Cultro je pritom idealan, jer se zemlja ne obrađuje previše.“

StandardizacijaDugoročan cilj je u svakom slučaju da se troškovi dodatno smanje: „Što se tiče snage, dovoljni su nam traktori sa 380 do 400 KS. Naš je cilj da standardizujemo ceo vozni park. Ako neka mašina jednom otkaže, možemo da je brzo zamenimo i ne moramo da razmišljamo o opremi, kačenju ili snazi. Moguć-nost da se traktori i mašine raznovrsno koriste kod svih kultura nam donosi uštede prilikom novih investicija po hektaru.

Želimo da standardizujemo što je moguće više aktivnosti, kao u gore pomenutom primeru sa punjenjem sejalica. To međutim ne funkcioniše kod zadataka u kojima je pre svega bitna uloga čoveka, npr. kod ratarskih tema ili kod popravke i održavanja mašina. Standardizacijom rutinskih radova se oslobađaju resursi koje možemo da koristimo, kako bi naši zaposleni mogli da prošire svoje stručno znanje. A to nam je važno. Jer ko zna kakvi nas izazovi čekaju u budućnosti.“

Prototipovi na testuHORSCH Cultro TC: iza imena Cultro TC se krije nova linija proi-zvoda iz kuće HORSCH, koja se upravo nalazi u fazi razvoja. Pod-staknuti vrlo pozitivnim iskustvima sa valjcima sa noževima na poznatoj seriji Joker RT, kod Cultra TC smo primenili dva unakr-sno sekuća valjka sa noževima. Serija će obuhvatiti mašine radne širine od 3 m do trenutno 12 m i u vučenoj varijanti će se moći kombinovati sa pakerom ili prstima za ravnanje. Cultro TC je veo-ma pogodan za prvu, vrlo plitku obradu strnjike kod repice, sun-cokreta, kukuruza i krtih ostataka žitarica. On je idealan i za pri-tiskanje odn. ubacivanje međuuseva. Lako pokretljiva jedinica pre svega oduševljava svojim visokim učinkom u pogledu obrađene površine, malim troškovima i različitim primenama.

HORSCH Evo: HORSCH Evo je projektovan kao alat za kultiva-ciju i obradu setvene posteljice. Međutim, ne vrši se obrada cele površine, već samo ciljana obrada u trakama u odgovarajućem razmaku redova za određenu kulturu. Područje primene je pret-hodna obrada za klasične kulture u redovima, poput kukuruza, soje, šećerne repe ili suncokreta. Evo je opremljen elementima pojedinačnih redova, koji sa postavljenim diskovima intenzivno obrađuju traku do dubine od oko 10 cm i fino je sitne. U istom prohodu može da se vrši ulaganje mineralnog đubriva u traku. Mašina je bazirana na već poznatim setvenim kolima linije Mae-stro SW. Sa zapreminom od 8500 litara i radnom širinom do 18 metara, na raspolaganju je dovoljna snaga. Standardni hidraulič-ni prenos težine sa setvenih kola na šinu radnih tela obezbeđu-je sigurno prodiranje diskova celom širinom mašine. Evo se uvek koristi tamo gde se radi sa što je moguće manje kultivacije odn. direktne setve, ali gde trake za sejanje treba da se optimalno oblikuju, da bi se postigao najbolji razvoj useva.

Agro KMR je odlučio da testira prototip Evo, jer uređaj sa diskovima može da radi u svim uslovima.


Fokus na kupca

Kupac je kod HORSCH-a u posebnom centru pažnje. Šta to tačno znači i koliko uticaja kupac stvarno ima, Philipp Horsch je objasnio za časopis terraHORSCH.

terraHORSCH: Šta za Vas znači pojam „fokus na kupca“?Philipp Horsch: Za mene to znači da je u organizaciji preduze-ća na svakom koraku kupac uvek u prvom planu. To se odnosi i na interne procese. Naš cilj je da se pri donošenju odluka uvek zapitamo da li to pomaže kupcu. To mogu biti i sitnice, kao na primer da se razmisli o dostupnosti našeg telefonskog servisa ili radnom vremenu preduzeća. Pre svega u vreme se-tve ili kada počne sezona žetve, tačno znamo da smo kupcu potrebni 24 časa dnevno. To je vrhunska disciplina, da fokus na kupca u svim sektorima i u svim glavama preduzeća uvek stavljamo u prvi plan. Mi stalno radimo na našim procesima i na našem poboljšanju.

Da li u tom smislu možete biti konkretniji u odnosu na tehnologiju HORSCH proizvoda?Poslednjih decenija smo se bavili brojnim temama, kod kojih smo delom bili čak ispred tržišta. Na primer već sredinom 1990-ih godina smo počeli da se bavimo kontaktnim đubrenjem i đubrenjem ispod setvenog horizonta. Još tada smo počeli da se bavimo mašinama koje mogu ulagati više komponenti. I danas koristimo brojna rešenja razvijena u to vreme. Tu na primer mislim na naš sistem za doziranje. Standardni električni pogon je tada bio potpuna novina u branši. Mi smo bili prvi na tržištu koji su radili bez mešača na uređaju za doziranje i koji su imali standardizovan sistem za rasipanje đubriva. Sistem za doziranje

Vesti iz preduzeća

Philipp Horsch


je još uvek veoma uspešan i koristi se u velikom broju. Već tada se pokazalo da oblast đubrenja ima veliki potencijal. Tokom godina je naš fokus bio na tome da konstantno radimo na efikasnosti đubrenja – i to u bliskoj saradnji sa kupcima. Mnogo toga je nastalo na polju, zajedno sa poljoprivrednicima. Primer za to je da sada svi kultivatori i sejalice imaju i opciju ulaganja đubriva. Korist za poljoprivrednika i životnu sredinu je kod nas oduvek na prvom mestu. Čuvanje resursa, povećanje efikasno-sti i održavanje zdravlja biljaka su isto veoma važni aspekti.

Iz saradnje sa kupcima su već više puta nastale mašine. Koja Vam pada na pamet kada pomislite na đubrenje?Iz cele tematike oko đubrenja je pre nekoliko godina nastao HORSCH Focus. Vrlo brzo se potvrdilo koliko potencijala ima saradnja sa kupcima.

Prilikom razvoja HORSCH Focusa na nas je međutim jako uticala i tema StripTill. Prethodno smo se već intenzivno bavili StripTill setvom kukuruza i u vezi s tim smo još i sproveli oglede na sopstvenim poljima. Brzo nam je bilo jasno da su upravo ciljana obrada i đubrenje glavne prednosti ovog postupka. Spajanje StripTilla i setve u jednoj mašini je zatim dovelo do HORSCH Focusa. U međuvremenu je HORSCH Focus u regionima sa velikim prinosima u srednjoj, a i istočnoj Evropi postala jedna od najvažnijih sejalica. Međutim, u toku razvoja HORSCH Focusa smo primetili da se u praksi ne mogu reali-zovati sve želje kupaca.

Šta je po Vama bio povod da se dublje zađe u oblast đubrenja?Počeci đubrenja u našem preduzeću sežu u 1980-e godine. Tada smo vršili prve oglede đubrenja ureom u uzgoju uljane repice i primetili smo da se kontaktnim đubrenjem sa malim količinama đubriva može postići veliki efekat. Nekoliko godina kasnije smo to nastavili sa Airseederom i Duett radnim telima. Uspeli smo da unesemo još veće količine, a da ne sagorimo usev. Dobre efekte smo primetili najpre kod prolećne setve. Danas je trend da se ne povećava količina đubriva pri setvi. Cilj je da se đubrivo uloži što bliže semenu. Danas se mnogo više bavimo specijalnim pitanjima vezanim za đubrenje, a koja se

odnose na pojedine lokacije. Đubrenje sa više komponenti je velika i aktuelna tema, koja postaje sve važnija. Glavni zahtevi su pre svega da se više komponenti reguliše specifično za odre-đene delove parcele i to za svaku pojedinačnu komponentu. Pre nekoliko nedelja sam bio u Kanadi i imao sam nekoliko interesantnih razgovora sa našim kupcima o budućnosti poljo-privrede. Što se teme đubrenja tiče, kanadski poljoprivrednici smatraju da sve ide ka tome da će se u budućnosti đubriti i sa do pet komponenti. Za mene je to bio jasan znak da se poljo-privrednici sve više bave dejstvom pojedinačnih komponenti za đubrenje. Naravno da mi kao preduzeće moramo to da ispratimo i uključimo u naš budući razvoj.

Kako će po Vašem mišljenju u budućnosti biti moguće da se radi još preciznije na oranicama? Pitanje o većoj preciznosti na parceli postaje sve važnije u svim oblastima. Sledeći korak se za nas zove RowControl. U prin-cipu se ovde radi o SectionControlu za pneumatsku sejalicu, da bi se smanjila preklapanja na uvratinama – znači da bi se povećala preciznost. Ovde smo se bavili brojnim temama, npr. segmentiranim rotorima za doziranje i na našoj RowControl glavi distributora, koja omogućava isključivanje pojedinačnih redova na sejalici. Ako se ovo rešenje razvija dalje, imamo i mogućnost da na mašinama sa dvostrukim rezervoarom vrlo precizno uključujemo ili isključujemo đubrivo ili da na uvrati-nama uvek isključujemo đubrivo. Javna je tajna da radimo na pneumatskom rasipaču đubriva. On će takođe koristiti ovu tehnologiju, čime se može znatno povećati preciznost na uvra-tinama i u oblasti preklapanja. I da se još jednom vratimo na setvu: ako treba međuredno kultivisati useve žitarica, onda je preciznost u ili na uvratini presudna. Prezasejani delovi parcele kod mehaničkog održavanja useva uvek stvaraju probleme. Praznine su uvek dobro područje za korove i štetne trave. Ako se seje sa RowControlom, oba se mogu sprečiti.

U kojim još oblastima klijenti postavljaju zahteve? Najintenzivnije diskusije imamo kod optimalne regulacije dubi-ne setve. Cilj je da se u jako promenljivim zemljištima dubina

Focus putem StripTill setve omogućava ciljanu obradu sa koncentrisanim ulaganjem đubriva. Time ispunjava želje brojnih kupaca.

HORSCH Double Shot ulagač sa drugim priključkom za kontaktno đubrivo


setve sve bolje reguliše. Upravo testiramo prve ideje u praksi. Ogledi koji su do sada obavljeni, zasnivaju se na kartama parcela. To znači da regulišemo dubinu sa prethodno kreira-nim kartama aplikacije. Sledeći korak je naravno da se izradi zatvoreni ciklus, kako bi se taj proces automatski odvijao. Već postoje interesantne ideje sa novim senzorima, koji mogu da prepoznaju strukturu zemljišta u setvenoj posteljici.

Sledeća važna tema je zaštita bilja. Podstaknuta novim tehnologijama, ovde je opet u prvom planu korist za kupca. Sa BoomControl sistemom za precizno vođenje krila prskalice mi konstantno postavljamo svetske standarde – ne samo u kvalitetu aplikacije, već i u efikasnosti sredstva za prskanje. Zbog velike potražnje mi stalno proširujemo spektar proizvoda iz oblasti zaštite bilja. Sa novom prskalicom HORSCH Leeb AX smo zaokružili segment vučenih prskalica manjeg kapaciteta. Trenutno radimo na velikoj tandem prskalici, kako bismo kompletirali ponudu i u pogledu prskalica velikog kapaciteta. U oblasti zaštite bilja trenutno isprobavamo nove koncepte,

Kultivisani usevi soje sejani sa RowControl-om

RowControl glava distributora omogućava isključivanje pojedinačnih redova kod sejalica.

na osnovu povratnih informacija i ocena kupaca. Dobar pri-mer je naša potpuno nova platforma u oblasti samohodnih prskalica. Sa jedne strane koristimo najmodernije komponente i tehnologije u novoj prskalici Leeb PT. S druge strane je pristup tipičan za nas, da se odmah otvore vrata raznovrsnosti i da se odmah razvije cela platforma različitih samohodnih prskalica za različita tržišta. Na sajmu Agritechnica ćemo videti više toga.

Koliko Vam je važna specifičnost tržišta i kakve to veze ima sa fokusom na kupce? To je deo naše DNK, da u svim odeljenjima i sektorima obra-đujemo veliki broj tema i da svesno podstičemo i dopuštamo raznovrsnost. Raznovrsnost je važan deo našeg preduzeća i na kraju jedan od najvećih znakova da je u fokusu kupac. Mi kupcima ne nudimo standardna rešenja, već nam je važno da se individualno pozabavimo različitim zahtevima širom sveta. Svesno se širimo na raznovrsnost i u regionalne teme. A i dalje kod svih postojećih proizvoda radimo na detaljima.

Kako uspevate da novoj oblasti kao što je tehnologija za mehaničko održavanje useva na početku usadite DNK kompanije HORSCH? Mehaničko suzbijanje korova nije ništa novo i mi se već ne-koliko godina time bavimo. Što se tiče načina pristupa kod nas je uvek tako da se takvim temama prvo bavimo samo usput. U nekom trenutku onda steknemo znanje koje vodi do toga da počnemo intenzivnije da se bavimo razvojem. Kod mehaničkog suzbijanja korova je kod nas bilo od početka jasno da ćemo sami rešavati taj problem. Mi nismo želeli da kupimo preduzeće iz ove oblasti. U tome smo drugačiji od konkurencije. Samo tako možemo biti sigurni da je u krajnji proizvod usađena DNK kompanije HORSCH. Prvo se kod takvih projekata bavimo zamislima poljoprivrednika, ali dodajemo i sopstvene ideje. Uticaji spolja i iznutra u nekom trenutku se stope u jasnu sliku. Čim dostignemo taj korak, ostatak razvoja ide vrlo brzo. Važno nam je da koristimo i naše dugogodišnje iskustvo i da ga odmah primenimo. Kod stvari kao što je su na primer trajnost, konstrukcija ili stabilnost rama, koristimo naše obimno iskustvo. Sve je naravno dopunjeno i iskustvom u ratarstvu. U oblasti organske poljoprivrede je važno da pri-menimo iskustva koja stičemo na našim poljima. Osim toga nas na tom putu prati veliki broj odličnih poljoprivrednika koji se bave organskom proizvodnjom, koji razmišljaju zajedno sa nama i daju dragocene doprinose. Tako kao preduzeće učimo mnogo. Po mom mišljenju u budućnosti nastupaju uzbudljiva vremena sa vrlo velikim šansama za sve – kako poljoprivrednike, tako i proizvođače poljoprivrednih mašina.


Konvencionalna setva – nekad i sad

Konvencionalna setva je početkom 1990-tih godina u istočnoj Nemačkoj bila vrlo rasprostranjena. Sada konvencionalna setva ponovo postaje aktuelna. Michael Horsch je objasnio razloge za to.

terraHORSCH: Gospodine Horsch, šta su bili počeci po-stupka konvencionalne setve?Michael Horsch: Početkom 1990-tih smo u istočnoj Nemačkoj prodali nekoliko sejalica PD 12. PD 12 je tada bila prva pneu-matska sejalica kompanije HORSCH radne širine veće od 12 m, a istovremeno i jedna od najvećih sejalica na evropskom tržištu.

Tada je standardni traktor imao 180 KS i stoga je mogao da vuče PD 12. Međutim, morala je da se vrši intenzivna obrada zemljišta. Kod lakih zemljišta je funkcionisalo dobro, ali kod teških zemljišta je bilo znatno teže i prethodno je trebalo da se obave dva do tri prohoda za stvaranje setvene posteljice. Za to su bila potrebna dva do tri dodatna traktora, samo da bi se setvena posteljica uredila. Zajedno sa sejalicom bilo je

potrebno tri do četiri traktora. Kvalitet setve je bio – zbog lakih vučenih ulagača i zavisno od pripreme setvene posteljice – nekad bolji i nekad gori. Kraj konvencionalne setve je između ostalog počeo sa sve većom potrebom za setvom u žetvene ostatke. Istovremeno su polako na tržište došli prvi traktori sa 250 KS. Sa njima je bilo moguće sprovesti obradu strnjišta i plitku obradu sa radnom širinom od 6 m. Osim toga je tada počela prodaja prvih sejalica sa šiljcima, a posle nekog vremena i sejalica sa ulagačima sa diskovima.

Početkom 2000-ih godina se sa traktora od 250 KS polako prešlo u klasu od 300 KS. Radne širine su se zbog toga pove-ćavale i na tržištu su se pojavili razrivači od 6 do 8 m. Za setvu smo zatim na tržište izbacili kombinovanu sejalicu HORSCH

Aus dem Unternehmen

Michael Horsch


Vesti iz preduzeća

Pronto. To je za nas bio veliki uspeh. Ona nije samo fino sitnila zemljište, već je omogućila i preciznu setvu na zemljištu pro-menljivih karakteristika i sa različitom pripremom. Gazdinstva su zahvaljujući većim traktorima i mašini HORSCH Pronto bila u mogućnosti da sa jednim traktorom obave pripremu i setvu - u kvalitetu koji ranije nije bio moguć, uz vrlo visok učinak u pogledu količine obrađene površine.

U isto vreme su se na tržištu u većem broju pojavile kratke tanjirače, a razmak između vrhova na razrivaču se smanjio sa 30 cm na 20 cm. Tehnologija konsolidacije zemljišta pomoću valjaka i pakera, itd. je sve više usavršavana.

Kako se sve to nastavilo posle 2010. godine? Oko 2010. godine se snaga traktora polako približavala 350 KS i radna širina HORSCH Pronta je narasla na devet meta-ra. U to doba je za velika gazdinstva postajalo sve teže da nađu kvalifikovane radnike, kako bi se ispoštovali sve kraći vremenski rokovi u sezoni. Iz tog razloga smo radne širine HORSCH Pronta povećali na 12 m. Tu je problem bio da čak ni traktori sa 400 KS nisu imali dovoljno snage da vuku HORSCH Pronto 12 SW. Za to je bilo potrebno 500 do 600 KS. Samo mali broj poljoprivrednika je bio spreman da nabavi dodatni traktor te veličine da bi vukli sejalicu. I uopšte su traktori od 25 tona ispred sejalice na već obrađenim parcelama preveliko opterećenje! Morali smo da se bavimo suštinskom izmenom sistema. Na jednoj strani je bio cilj, da se seje sve brže, ali na drugoj strani je bilo sve manje radnika na gazdinstvima i radno opterećenje je sve više raslo.

Kako je počela ova izmena? U našem sopstvenom gazdinstvu AgroVation smo počeli pre pet godina da uvodimo „Controlled Traffic Farming“ (CTF) konstantno sa radnom širinom od 12 m na svim površinama. Problem je bio da je Pronto 12 SW, koji se sastojao od setvenih kola i Pronta od 12 m, na manjim površinama bio predugačak i nepraktičan. Zatim smo imali ideju da postojeću sejalicu za kukuruz Maestro sa teškim diskovima prepravimo u paralelo-gramsku verziju, da bi tako mogli da sejemo žitarice na širini od 12 m. To je i dosta dobro funkcionisalo, ali je ulaganje semena u promenljivom zemljištu delom bilo vrlo nezadovoljavajuće. U stvari je to već trebalo da znamo, jer i paralelogramski ulagač

sa diskovima i sa nagaznim valjkom pozadi ne može dobro iznivelisati neravnine zemljišta, a pogotovo ne različitu gustinu površine zemljišta. Još pre skoro 20 godina smo došli do toga dok smo razvijali Pronto, gde jednokraki ulagač sa dva diska seje u prethodno konsolidovani pojas – postupak setve koji se širom sveta veoma često kopira i čak i danas predstavlja veliki uspeh. Na kraju se može reći da smo sa našim teškim paralelogramskim ulagačem imali odgovarajuću tehnologiju ulaganja, čak i kada je setvena posteljica ponekad bila malo grublja. Međutim, sejalica bez prednjeg paker valjka, kao kod Pronta, nije mogla da ispuni naše zahteve u pogledu ravnomer-ne dubine sejanja. Iz toga je onda nastao Serto SC: kompaktno sklopljen kao Maestro SW, sa izraženim paker valjkom i novo razvijenim PowerDisc paralelogramskim ulagačem.

U čemu su danas prednosti konvencionalnog sistema? Standardni traktori se sada kreću u klasi od oko 400 KS. Čak i Joker od 12 m ili Cruiser od 12 m za pripremu setvene po-steljice može da se vuče sa 400 KS. Bez obzira na to, mnoga velika gazdinstva najčešće raspolažu i traktorom snage do

01 Početkom 1990-ih godina je PD 12 bila prva pneumatska sejalica kompanije HORSCH sa radnom širinom većom od 12 m.

02 Serto SC u konvencionalnoj obradi može da pokaže svoje prednosti: obrada velikih površina u kombinaciji sa optimalnim kvalite-tom rada.

03 Sistem talasastih diskova i pri visokim brzinama može da ukloni trag traktora.

01

02


600 KS, koji u težim uslovima može da se koristi i za pripremu setvene posteljice. Sa radnom širinom od 12 m se može ne samo pripremiti parcela, već se može i obaviti setva mašinom HORSCH Serto širine od 12 m. Kod obe operacije se mogu obaviti sa 12 do 15 km/h optimalne brzine. Tako je moguće dnevno posejati 100 do 200 ha žitarica / repice sa dva puta po 400 KS na optimalan način. I to, kao što pokazuje naše iskustvo, i kod parcela od 10 do 20 ha. Ovaj oblik setve omo-gućava da se individualno reaguje na vrlo vlažne i ekstremno suve uslove – kroz dobar tajming pripemnih radova i izbor ma-šine za pripremu setvene posteljice poput Jokera ili Cruisera.

Još jedna važna tema o kojoj se mora voditi računa je trag traktora koji vuče Serto. Sistem talasastih diskova i pri velikim brzinama uklanja trag traktora. Važno je i da traktor ima propisne gume i da nije pretežak.

Ovde može da posluži CTF sistem, kod kojeg traktor za pripremu setvene posteljice i traktor za Serto voze po istom tragu. Sa gospodinom prof. dr Bauerom sa fakulteta u Tries-dorfu trenutno pokušavamo da precizno odredimo, koje tačno prednosti u prinosu donosi ovaj sistem.

Zašto su pre svega veća gazdinstva oduševljena postup-kom konvencionalne setve? Glavni razlog je veliki učinak u smislu obrađene površine sa optimalnim kvalitetom rada. Međutim, Serto je privlačan i zbog vrlo brzog i kompaktnog sklapanja i vrlo bezbednog transportnog položaja na drumu. Drugi razlog su relativno lake mašine od 12 m Joker ili Cruiser koje se mogu vući sa 400 KS – kada želite da se prilagodite svim uslovima setve, po-trebno vam je i jedno i drugo. I ako dođe do zabrane glifosata, konvencionalni postupak postaje obavezan. Jer, kako drugačije možete ukloniti sitan korov pre setve, nego obradom i njegovim su-šenjem neposredno pre setve. Prednosti Serto SC su kompaktna konstrukcija, jednostavno rukovanje i robusnost. U slučaju zabrane glifosata nećete moći da izbegnete konvencionalnu obradu i to je rešenje ako želimo dobrovoljno da izbacimo glifosat. Ako želimo da povećavamo preciznost, moramo da razgovaramo o položaju ulagača. Da bismo dobili veći klirens u oblasti ulagača semena, rasporedili smo ih u dva reda. Na taj način više zemlje i biljnih ostataka može proteći kroz ulagače semena. Nedostatak na lakšim zemljištu: zemlja u drugom redu ulagača semena pada na prvi već posejani red. Posledica mogu biti razlike u dubini sejanja. Ulagači jednake dužine imaju tu prednost da eliminišu ovaj efekat. Mada, zemljište mora biti dobro i fino pripremljeno, pogotovo teža zemljišta, kako bi se izbegla začepljenja. Ovde vidimo jasnu potrebu na tržištu da se dalje radi na preciznosti prilikom setve.

Na šta moraju obratiti pažnju poljoprivrednici koji žele da rade međurednu kultivaciju? Trenutno se vrlo intenzivno bavimo međurednom kultivacijom. Ekspanzija organske poljoprivrede i sve veća spremnost kon-

vencionalnih gazdinstava – ključna reč: hibridna poljoprivreda – da se bave mehaničkim merama održavanja useva znatno utiče na potrebu za takvim mašinama. Ako usev treba da se šparta, pored dovoljnog razmaka između redova od 25 do 35 cm, mora se voditi računa i o ravnomernosti razmaka. U ovom slučaju ključni faktor može biti već pomenuta konstrukcija ulagača semena u jednom redu – ili drugim rečima ulagači jednake dužine. Nebitno da li se radi na ravnom ili brdovitom

terenu – razmaci između redova ostaju uvek jednaki, pošto ne može da dođe do konvergencije. Trenutno imamo vrlo dobra iskustva sa našom mašinom Ava-tar 12.25 SD. Za međurednu obradu idealan razmak između redova iznosi 25 cm, konstrukcija sa jednom prečkom i velika radna širina. Tako su ispunjeni svi zahtevi od sejalice.

Na šta se kod konvencionalnog rada mora obratiti pažnja kada se radi o pritisku u gumama i radnoj širini?Važno je da se vodi računa o odnosu širine pneumatika i širine radne mašine,

te o profilu guma i ukupnoj težini mašine.Jedan od osnovnih principa kod konvencionalne setve je

da udeo stalnih tragova bude što manji. Iz toga se može izvesti zaključak da konvencionalna obrada ima smisla samo kod većih radnih širina. Trenutno za to nudimo mašine radne širine od 10 m i 12 m, ali razmišljamo da ubuduće nudimo i radne širine počev od 8 m. Pored udela traga je i uticaj samog traga veoma važan. Važno je koristiti optimalan pritisak u gumama ili alternativno traktore sa gusenicama.

Konvencionalna setva je idealno rešenje ako se dobrovoljno odriče-te upotrebe glifosata ili ako ga se u nekom

trenutku budete morali odreći.

03


STALNO U POKRETUSvaka mašina je dobra samo koliko i njen servis. To važi i za kultivatore, sejalice i prskalice kompanije HORSCH. A dobar servis funkcioniše samo kada je dostu-pnost rezervnih delova u redu. O ovom potonjem u kompaniji HORSCH u okviru odeljenja za servis i delove brine tim za rezervne delove.

R ukovodilac ovog tima je Fabian Roth, koga smo sreli u Sitzenhofu. On od avgusta prošle godine radi za HORSCH. Pre toga je radio za jednu banku u oblasti trgovinskog

finansiranja.

terraHORSCH: Gospodine Roth, kako ste zadovoljni Vašim novim poslom?Fabian Roth: Početak u kompaniji HORSCH nije bio težak. Primili su me vrlo dobro. Moj prvi radni dan 1. avgusta, praktično usred sezone mi je već pokazao šta me sve očekuje – jedan kompleksan i interesantan posao. To se u poslednjih deset meseci i potvrdilo.

Šta su zadaci Vašeg tima?Naši zadaci kreću se od telefonskog savetovanja, podrške dobavljačima i kupcima, prijema i obrade narudžbina, obrade izvoza, fakturisanja, organizacije transporta, praćenja neisprav-nih delova, upravljanja reklamacijama, planiranja nabavke re-zervnih delova i kalkulacije cena pa do obuke. Naš svakodnevni

posao se velikim delom sastoji od obrade narudžbina. Ovde se trenutno bavimo brojnim ručnim procesima. Naš cilj

je da razvijemo upravljanje rezervnim delovima i zadovoljimo zahteve koji se menjaju. Mi u

kompaniji HORSCH pripadamo odeljenju za servis i delove i naše sedište je ovde u Sitzenhofu. Naš tim za rezervne delove se sastoji od desetoro zaposlenih. To je zdrava mešavina mladih radnika, koje smo delom sami obučili i zadržali, kao i vrlo iskusnih, dugogodišnjih radnika.

To je vrlo širok spektar! Da li kod Vas postoji određena podela zadataka?

U oktobru prošle godine smo uveli novu strukturu i shodno tome smo na nov način regulisali zadatke. U

principu u praksi primenjujemo generalistički pristup, što znači da svako od nas preuzima svakodnevni posao. Svako u timu je zadužen za određene zemlje osim Nemačke - tu ne postoji posebna podela. Razlog nedostatka podele za nemačko tržište je njegova veličina i veliki broj telefonskih upita. Narudžbine iz inostranstva po pravilu dolaze u povezanom obliku. Tako se

carina i transport na obe strane lakše koor-diniraju. Pored ovih aktivnosti, za određene stvari kao što su npr. carina ili planiranje rezervnih delova imamo stručnjake. To nam omogućava da i u budućnosti radimo flek-sibilno.

U kom periodu godine ste najviše tra-ženi?Pošto svojom paletom proizvoda pokrivamo kultivatore, sejalice i zaštitu bilja, naša sezona traje cele godine. Međutim, postoje špicevi, tako npr. u sklopu zimskih narudžbina od novembra do marta i u sezoni od avgusta do oktobra. To se međutim ne tiče samo nas, već i svih drugih odeljenja od nabavke pa sve do otpremanja robe.

Kod ovogodišnjih zimskih narudžbina je u tom delu sezone došlo do zastoja u ispo-ruci robe. Zato na ovom mestu želimo da se još jednom izvinimo. Ali to nam je i poka-zalo sledeće: koraci kompanije HORSCH da izgradi fabriku u šumi i sa tim u vezi proširi logistiku, su ispravni i neophodni. Osim toga planiramo da bolje upravljamo kapacitetima,

Vesti iz preduzeća

02

01


bilo putem promene zimskih narudžbina ili putem specijalnih akcija. Trenutno ne želimo da odamo previše.

Koji su najveći izazovi u odeljenju rezervnih delova?Sasvim jasno, dostupnost delova i brza logistika. Uz paletu pro-izvoda koja konstantno raste, izazov je uvek imati prave delove na lageru. Pored našeg glavnog skladišta ovde u Sitzenhofu, imamo odgovarajuća skladišta u Fancuskoj, Engleskoj, Ukrajini, Rusiji, Kini, SAD i Brazilu. Uprkos tome, važno je da se i dalje radi na dostupnosti, jeftinim i brzim transportnim putevima.

Pomenuli ste ručne procese: da li ih još uvek ima mnogo ili nešto već radi digitalno?Mi smo poslednjih meseci zajedno sa našim menadžerima organizacije poslovnih procesa i IT odeljenjem utvrdili pravac kretanja. Kao što je tipično za HORSCH, mi našim putem idemo u mnogo malih koraka. Mislim da su kamen temeljac u oblasti digitalizacije naše kolege u servisu postavile krajem prošle go-dine sa servisnim portalom za dilere. Mi u odeljenju rezervnih delova smo suočeni sa sve većim brojem narudžbina rezervnih delova. One jednim delom do nas još uvek stižu faksom. To je naravno posledica i naših sistema. Više nije u skladu sa vre-menom, neefikasno je i dovodi do mnogih grešaka prilikom prenosa u naš ERP sistem. Za budućnost su nam potrebna nova

rešenja. Naša ideja je direktna veza sa ERP sistemima naših di-lera. Razgovori sa našim dilerim su pokazali da je jednostavno rukovanje iz „jednog sistema“ poželjno. Zauzvrat ćemo dobijati podatke koji će se direktno preneti u naše sisteme. Usled toga prestaje potreba za ručnim radom koji zahteva dosta vremena i faks više neće biti potreban.

01 Fabian Roth je razgovarao sa terraHORSCH-om o raznovr-snim zadacima svoga tima – i izazovima za budućnost.

02 Moderno skladište sa visokim regalima sa preko 30.000 skladišnih mesta

03 Tim za rezervne delove: stoje sleva na desno: vođa tima Fabian Roth, Tamara Kaiser, Matthias Meller, Bernhard König, Michaela Messer, Alexander Erndt, Josef Bollwein, David Eichenseher, sede sleva na desno: Katharina Weideneder, Adrian Grosu

03


Dvanaest jednim udarcem

HORSCH opisuje svoju liniju Cruiser XL kao specijalistu za plitku obradu zemlji-šta. Testirali smo model od 12 m da bismo saznali da li su te mašine ubedljive i u teškim uslovima rada.

Test mašina

Više na temu:

Film o ispitivanju i dodatne informacije na:

www.traction-magazin.de

Sa Cruiserom XL HORSCH osvaja novi teren – zato što je ultra plitki rad vrhovima na maloj radnoj dubini tehnički izazov. Ali već nekoliko godina značaj finih razrivača sa opružnim radnim telima

ponovo raste. Njihovi vibrirajući vrhovi čine ove mašine pra-vim univerzalcima – od ljuštenja strnjišta preko ubacivanja međuuseva do fine pripreme setvenih posteljica. Granice su naravno određene maksimalnom radnom dubinom i protokom materijala, kao što smo već detaljno opisali u našem izveštaju o trendovima in traction 3/2018.

Pri prvom ljuštenju strnjišta posle žetve pšenice smo stekli tačnu predstavu o mašini od 12 m, najistaknutijem modelu serije Cruiser XL. I još samo da dodamo: porodično preduzeće HORSCH sa 12-metarskim modelom Cruiser-a XL ima trenutno najveći fini kultivator na tržištu. Konkurencija

u svom asortimanu proizvoda ima samo uže mašine (ali delom sa više redova radnih tela) ili tanjirače sa opružnim radnim telima.

OSNOVNI MODELPre kupovine razrivača prvo treba znati okvirne podatke. Na osnovu njih se često može doneti odluka za ili protiv određenog proizvođača. Ukratko: radna širina našeg Crui-sera XL iznosi 12 m. Ukupno 81 vrh se nalazi u šest redova. Njihov razmak na redovima iznosi po 90 cm i tako se dobija razmak između vrhova od 15 cm. Razmak između prečki koje nose vrhove iznosi po 70 cm, visina rama 60 cm.

Model koji testiramo teži 13,98 t što je puno, ali on i u suvim uslovima treba da uđe u zemljište ravnomerno. Ne bi trebalo štedeti na snazi traktora koji vuče mašinu. Prema HORSCH-u Cruiser 12 XL može da vuče traktor od 500 KS ili više – ispod toga postaje problematično. Shodno tome su i opcije za kačenje pristojne: kat. IV, poteznica sa vučnim okom ili poteznica sa vučnom kuglom su moguće alterna-tive. Uprkos radnoj širini od 12 m fini razrivač kompanije HORSCH ispunjava neophodne transportne dimenzije sa


širinom od 2,98 m i visinom od nepunih 4 m. Za bezbedan transport od domaćinstva do parcele ili do sledećeg useva zadužena je velika šasija sa gumama 445/65-22.5. Kao što je uobičajeno kod razrivača te širine, radi ravnomerne kontrole dubine i mirnog kretanja podupiranje se osim na zadnjem paker valjku vrši i spreda preko potpornih točkova. Desno i levo je instaliran po jedan dupli potporni točak veličine 400/60-15.5.

ŠASIJA SE NALAZI NA KRAJU MAŠINEKada se stigne na parcelu, petodelni ram se rasklapa u dve sekvence. To se obavlja preko hidraulike, pravo iz kabine traktora. Samo se sigurnosni klinovi, koje štite od neže-ljenog rasklapanja u toku vožnje moraju skinuti sa rama – bezbedno i jednostavno rešenje. Zatim treba skinuti dve klipse sa hidrauličnih cilindara srednjeg dela pakera. Na taj način razrivač je stabilan na svojoj šasiji i zadovoljava propisanu visinu od 4,0 m u drumskom saobraćaju. Klirens iznosi 20 cm. Onda je potrebno skinuti klipse sa cilindra rude. Njihova funkcija je da Cruiser XL u transportu odr-žavaju horizontalno. Nastavljamo sa hidraulikom. Prvo se aktivira ventil „Preklapanje 90 stepeni“. Unutrašnja krila se smeštaju u horizontalan položaj. Za to vreme se paker i potporni točkovi automatski izvlače. Konkretno srednji paker i transportna šasija se rotiraju i zamenjuju mesta,

tako da je šasija kompletno podignuta, a paker je zauzeo mesto šasije – HORSCH to naziva „zakretna šasija“. Šasija u radnom režimu više nema funkciju – čak ni na uvratini. Ali o tome ćemo kasnije.

Potom treba aktivirati drugi upravljački uređaj „Prekla-panje 180 stepeni“ i oba spoljna krila se rasklapaju. Pre kraja postupka bi trebalo polako voziti napred, kako bi se izbegla oštećenja na pakeru – paker bi mogao da se zaglavi u zemlji. Na kraju se upravljački uređaj za spoljna krila kratkotrajno i puni pritiskom, kako bi akumulatori pritiska krila mogli da se napune i posle toga se pritisak jednostavno isključuje. Akumulator pritiska s jedne strane obezbeđuje da spoljni segmenti krila budu pod pritiskom, kako bi vrhovi dva sklopiva dela bolje mogli da se zariju u zemlju. S druge strane, on služi i za prilagođavanje neravnom terenu.

PODEŠAVANJE RADNE DUBINEZa željeni kvalitet rada podešavanje dubine je elementarno. Kao što je i uobičajeno kod HORSCH razrivača sa velikim radnim širinama, dubina se može prilagođavati umetanjem klipsi različite debljine. Zato je na odgovarajućim mestima postavljen čitav niz klipsi. Kada je mašina podignuta, klip-se se mogu uglaviti na klipnjače cilindara za dubinu. Na ukupno devet mesta, rukovalac uvek mora da ubaci niz klipsi iste kombinacije boja. S jedne strane, to su napred dva dupla potporna točka i cilindar rude. S druge strane, to je pozadi šest cilindara za funkciju pakera. Pošto je za promenu dubine uvek neophodno prebacivati klipse, pri-lagođavanje u toku vožnje nije moguće; na primer da bi se uvratina na kratko malo dublje obradila.

Perjanica: Sa svojih 12 m radne širine HORSCH Cruiser 12 XL je trenutno najveći fini kultivator sa opružnim radnim telima na tržištu.


DUGAČKA OPRUŽNA RADNA TELAJasno, na prvi pogled se definitivno primećuje neobična kon-strukcija novog HORSCH opružnog radnog tela. Dvostruki zavoj ovog radnog tela se pri tom nalazi ispred prečke i paralelno na istoj visini. Prateći dalje zavoje, drška se proteže preko prečke. Tako je bilo moguće povećati klirens u radnom području za 10 cm – sa 60 na 70 cm.

Sledeća specifičnost je to što je opružno radno telo pred-napregnuto pomoću plastičnog klina. On je direktno spojen sa nosačem opružnog radnog tela pomoću vijka. Zahvaljujući prednapregnutosti, udarna snaga dostiže 150 kg. Opružno radno telo se može podići za oko 20 cm. Ova udarna snaga

garantuje sigurnu radnu dubinu do 15 cm. I upravo kod vrlo tvrdog zemljišta opružno radno telo prodire ravno, a da pri-tom ne odskoči unazad i ne deformiše se usled konstantnog opterećenja. Ako se opružno radno telo ipak mora zameniti, napred na ramu se nalazi montažni mehanizam sa kojim se otpuštanje i zatezanje radnog tela vrši jednostavno i brzo.

Za verzije Cruisera sa kačenjem u tri tačke će i ubuduće biti korišćeni HORSCH opružna radna tela.

STABILNO OKRETANJECruiser XL od 10 i 12 metara ima pokretnu šasiju koju smo već upoznali na dve HORSCH mašine, Jokeru 10/12 RT i

Test mašina

Tehnički podaci Ram: Debljina rama od 100 × 100 mm, 5-delni sklopiv (2 para hidrauličnih izvo-da), visina rama od 60 cm, radna tela u 6 redova sa po 70 cm razmaka, 2 dvostruka potporna točka, hidraulič-no podešavanje dubine pomoću klipsi, maks. radna dubina približno 15 cm

Vrhovi: Opružna radna tela 25 × 25, 81 l, 150 kg prednatega, 150 mm razmak linija, razrivački vrh od 50, 80 ili 100 mm, pačija stopa od 200 mm

Nivelisanje i konsolidacija: 550 mm dvostruki RollPack paker valjak, oscilator-no zakačen, diskovi od 460 mm

Težina i dimenzije: 13.980 kg, tran-sportna visina 3,98 m, transportna širina 3,00 m, vučna snaga počev od 500 KS

Uvratina: Na uvratini se Cruiser oslanja na zadnji paker valjak, a napred na duple potpor-ne točkove.

01 Opružno radno telo ne prolazi kao što je uobičajeno ispod prečke prema pozadi, već se vodi preko nje i steže.

02 Manometar – zaštićen unutar rama – prika-zuje pritisak na spoljna krila.

03 Pored standardnih vrhova mogu se montira-ti dodatni vrhovi i pačija stopa.

04 Pogled spreda na opružno radno telo. Ono je okrenuto spreda, otprilike na istoj visini kao greda rama.

01 03

0402


05 06

07

08

09

10

11

05 Transportna šasija ima točkove dimenzije 445/65-22.5.

06 U primeni na njivi nije potrebna i zakreće se nagore. Srednji paker valjak zauzima njeno mesto.

07 Vučna ruda je dovoljna za široke traktore sa gusenicama. Može se napraviti uzan zaokret.

08 Montažni alat pomaže pri zameni polomljenih radnih tela.

09 Ekspanzivna posuda obezbeđuje prilagođavanje krila terenu.

10 Radnu dubinu rukovalac mora da podesi pomoću klipsi spreda na vučnoj rudi i potpornih točkova i ...

11 ... pozadi na hidrauličnim cilindrima za prateći valjak.


Terranu 10/12 (kako što je gore već objašnjeno kod postupka rasklapanja). Na taj način se Cruiser okreće odn. podiže na uvratini preko celog 12 m širokog pakera i spreda preko duplih potpornih točkova velikih dimenzija – šasija se koristi samo za transport na drumu inače je potpuno van funkcije.

Zahvaljujući ovoj poziciji potpornih točkova i paker valj-ka, vozač na uvratini može brzo da pređe u sledeći trag, bez bojazni od zanošenja mašine (druge marke se često podižu preko šasije, zbog čega posebno širi uređaji brže mogu da se zanesu). Oba elementa potpornog točka su obrtno uležištena, tako da na uvratini mogu da prate skretanje i ne stružu. I u radnom položaju oni učestvuju u upravljanju i primereno slede konturu. „Igranje“ potpornih točkova u toku kultivacije nismo primetili – oni su se kretali vrlo mirno. Paker naravno lako stru-že na uvratini i nastaju poprečne sile u pakeru i nosaču valjka.

DVOSTRUKI VALJAK SA PODEŠAVANJEM UGLAKao što je gore pomenuto, cela mašina se na uvratini oslanja na valjak (+ prednje potporne točkove). Pored svog prvobitnog zadatka ponovne konsolidacije i dodatnog usitnjavanja, valjak Cruiser XL istovremeno obavlja dva zadatka. Što se valjka tiče, za oba velika modela finog razrivača na raspolaganju je isključivo dupli RollPack paker valjak U-profila, prečnika 550 mm. Karakteristike paker valjka su univerzalna primena, velika nosivost i otvoreni profil, koji može da se stopi sa zemljom i na taj način primereno konsoliduje zemljište. Novo na dvostru-kom RollPack pakeru Cruisera 12 XL je klateće vešanje. Na taj način se valjak može paralelno prilagoditi ne samo dubini, već i karakteristikama zemljišta, što je još jedna specifičnost ovog valjka. Rukovalac samo mora da podesi graničnike za prednji valjak. Prednji valjak može da se podesi na istu dubinu tj. nivo kao i zadnji valjak ili da se na nešto lakšim zemljištima

blago podigne, kako bi se izbeglo pomeranje i propadanje. Isto tako je i sa gornjim graničnikom: na tvrdim zemljištima on jednostavno može da se pomeri prema gore, ako slede posebno veliki komadi zemlje ili kamenje.

Ispred segmenta valjka, a iza redova sa vrhovima Cruise-ra, nalazi se niz konkavnih diskova. Oni raspoređuju zemlju koju izdižu vrhovi, kako bi poravnali horizont ispred paker valjka. Pritom svaki radi prema sredini mašine. Red diskova je direktno pričvršćen na ram paker valjka – tako se njihova radna dubina menja u skladu sa valjkom. Ako treba da se izvrše korekcije zbog veće radne brzine, dubine i količine / vrste organskog materijala, navojna vretena za podešavanje se nalaze na vešanju – dva komada po segmentu valjka. Na zvezdastim diskovima na sredini se može zasebno podesiti ugao i dubina rada kako bi se sprečilo stvaranje grebena. Svi diskovi su pričvršćeni pojedinačno i uležišteni gumenim amortizerima. Na taj način mogu da izbegnu prepreke kre-tanjem unazad i u stranu.

U PRAKSICruiser XL je na strnjici ostavio dobre rezultate. Pošto je pro-teklo leto bilo ekstremno suvo i u mnogim delovima Nemačke je zemljište bilo izuzetno tvrdo za ljuštenje strnjišta, nažalost mogli smo da radimo samo sa ojačanim vrhom razrivača od 50 mm. Obično se u „normalnim“ godinama za prvi korak obrade koriste pačije stope od 200 mm. Osim toga postoje još i uski vrhovi širine od 80 i 100 mm – po želji dostupni i sa ojačanjem.

Sa radnom dubinom od 6 do 7 cm vrhovi radnog organa su dobro izlazili na kraj – održavali su dubinu i dobro su ulazili u zemljište. Nismo mogli da utvrdimo jače pomeranje radnih tela – razlog tome je verovatno bila prednapregnutost, koja se

Test mašina

01 U jednom redu poređani su diskovi za nivelisanje iza redova sa vrhovima.

02 Dupli RollPack paker je moguće pode-šavati. Prednji valjak može da se prilagodi neravninama.

03 Pomoću perforiranog šablona treba definisati gornji graničnik prednjeg valjka.

04 Zvezdasti diskovi na sredini treba da spreče stvaranje grebena.

01

03

02

04


Vrlo dobar kvalitet rada, jednostavno rukovanje

AGN Agrargesellschaft mBH iz mesta Neuenheilingen pored velikog postroje-nja za biogas od 1.600 kW ima i farmu sa 1.500 svinja. Na 3.100 ha oranica koje poseduje preduzeće pretežno se gaji ozima pšenica, repica, kukuruz i je-čam pivarac. Od proleća 2018. godine jedan HORSCH Cruiser 12 XL radi na tim površinama, ne samo podrivanje strnjike posle žetve u leto/jesen, već se koristi i za pripremu setvene posteljice. Posle skoro pola godine mašina je odradila približno 4.000 ha.

„Cruiser mora da se vuče Challenger guseničarom koji ima 600 KS, jer je inače brzina rada previše mala – najmanje 12 do 14 km/h. Mašine sa točkovima sa manje KS nisu dobro izlazile na kraj s tim. Osim toga je guseničar pogodniji za naš teren. Kvalitet rada HORSCH Cruisera je super, zadovoljni smo i učinkom u smi-

slu obrađene površine. Naši vozači osim toga govore o jednostavnom rukovanju celokupnom mašinom“, kaže direktor, gospodin Hesse. „Posle 4.000 hekta-ra su ojačani uski vrhovi sada istrošeni i moraju da se zamene. Međutim, mi ćemo i dalje koristiti ova radna tela, a ne pačiju stopu. Na uvratini Challenger i Cruiser 12 XL mogu brzo da se okrenu i moguća je vožnja trag-na-trag. Ali ipak ćemo odustati od te strategije vožnje i izostavićemo najmanje jednu stazu. Tako će na fini kultivator odn. valjak delovati manje poprečne sile – što čuva materijal. Za naše strukture sa velikom površinom to nije problem“, dodaje gospodin Hesse.

Direktor Marko Hesse (levo) i vozač Silvio Frank (desno) AGN Agrargesellschaft su oduševljeni veličinom obrađene površine.

Naš zaključakSa Cruiserom 12 XL HORSCH isporučuje trenutno najveći razrivač za plitku obradu od 12 m radne širine sa opružnim radnim telima. Jasno da je za takve dimenzije potrebno dovoljno snage – preporučuje se 500 KS ili više. Jedinstveni na Cruiseru su i radni organi. Montirani su na ram, što pozitivno deluje na klirens – a s druge strane su napregnuti, usled čega ostaju mirno i ravnomerno u zemlji.

Zahvaljujući okretnoj šasiji razrivač na uvratini se podiže preko duplog RollPack paker valjka i spreda preko masivnih pot-pornih točkova. Brzo okretanje na uvratini stoga može da se garantuje bez oscilacija. Radna dubina se prilagođava pomoću odstojnika na hidrauličnim cilindrima – u budućnosti će se to sasvim sigurno obav-ljati jednostavnije.

+ visok učinak u smislu velike obrađene površine

+ napregnuti radni organi

+ visok klirens

+ stabilno okretanje na uvratini

+ mehaničko zaključavanje krila za transport

– samo jedna opcija valjka

– podešavanje dubine pomoću klipsi

05 Sa razrivačkim vrhom smo izveli prvo obaranje strnjike na oko 6 do 7 cm.

06 Rezultat rada je uprkos tvrdoći ze-mljišta bio vrlo pristojan.

u teškim uslovima isplati. S obzirom na veoma teške uslove, snaga traktora od 600 KS se pokazala odgovarajućom. Kod traktora sa snagom većom od 500 KS i težinom neretko 27 t, trebalo bi obratiti pažnju na ukupnu težinu sprege od 40 t.

U šemi podmazivanja je navedeno nepunih 60 mesta podmazivanja – pretežno na šasiji i na sklopivim cilindrima. Vrhovi, diskovi za nivelisanje i ležajevi valjaka ne zahtevaju nikakvo održavanje.

05

06

MIŠLJENJE PRAKTIČARA


Poslovna rešenja protiv siromaštva

Pod predsedništvom Dankwarta Horscha, porodica i preduzeće HORSCH pružaju podršku humanitarnoj organizaciji MEDA. Njena predsednica i direktorka, Dorot-hy Nyambi, bila je nedavno u Sitzenhofu.

Organizacija MEDA (Menno-nite Economic Development Associates) je hrišćansko udruženje, koje je okrenuto

biblijskim vrednostima i u poslovnom životu. U prijatelje ove međunarodne humanitarne organizacije spada i fonda-cija HORSCH. Na svom putu po Evropi, predsednica i direktorka MEDA, Dorothy Nyambi posetila je preduzeće u Sitzen-hofu. terraHORSCH je imao priliku da razgovara sa njom.

terraHORSCH: Gospođo Njambi, Vi ste po obrazovanju lekarka, rođeni ste u Kamerunu. Danas živite u Ka-nadi. Kako se postaje rukovodilac jedne međunarodne humanitarne organizacije?Dorothy Nyambi: Imala sam više od 30 godina kada sam došla u Kanadu. Tada sam već bila završila studije medicine i radila sam u raznim zemljama u razvoju kao lekarka. Taj zadatak je bio izuzet-no interesantan i izazovan. Međutim, tamo smo uvek mogli da pomognemo samo nekolicini ljudi. Mnogi drugi, ko-jima nismo bili dostupni, umrli su. Zbog toga sam se odlučila da krenem sasvim drugačijim putem i da uđem u svet me-đunarodne razvojne pomoći. Već oko pet meseci sam predsednica i direktorka MEDA, organizacije sa 150 saradnika širom sveta, koja u 62 zemlje sarađuje sa ukupno 402 projektnih partnera.

Da li Vam lekarsko obrazovanje po-maže u tome?Samo uslovno. Jer MEDA sledi princip koji se razlikuje od većine drugih huma-nitarnih organizacija. Kod nas u prvom planu nije čisto humanitarna pomoć. Jer ta pomoć u zemljama u razvoju često dovodi do dodatnih zavisnosti. Mi želimo da smanjimo siromaštvo kroz pomaganje preduzetničkih delatnosti.

Kako to tačno funkcioniše?Naši projektni partneri su često mala i srednja preduzeća. Ona su aktivna u naj-različitijim oblastima poslovanja - često su povezana sa turizmom i poljoprivre-dom. Upravo ovo poslednje je od ogro-mne važnosti u zemljama u razvoju. S tim je povezan veliki broj radnih mesta, ona su veliki oslonac nacionalne ekonomije. Mi ne pomažemo samo malim jedinica-

ma, već pružamo podršku i strukturnim promenama. Poljoprivreda koja se svodi samo na sopstvene potrebe još nikoga nije izvela iz siromaštva. Ljudima treba da se pruže alternative, na primer u lan-cu stvaranja vrednosti. MEDA zajedno sa projektnim partnerima na licu mesta razvija nove koncepte, pomaže kod fi-nansiranja i prati određeno vreme. Cilj je da projekti na kraju funkcionišu potpuno samostalno.

Kako se MEDA finansira?Uglavnom preko doprinosa članova i donacija. U naše donatore pored mnogih pojedinaca spadaju i fondacije, kao na primer fondacija Bila i Melinde Gejts ili fondacija HORSCH, i osim toga brojne državne organizacije, pre svega iz sever-ne Amerike, Australije i Velike Britanije.

Koji su to izazovi budućnosti?MEDA sada već postoji više od 60 godi-na. U tom periodu smo se uvek prilago-đavali promenljivim okvirnim uslovima. Danas se opet nalazimo pred velikim promenama – nazovimo to Humanitarna organizacija 4.0. I pri tom je mnogo toga pozitivno: uzmimo na primer tehnologiju mobilne telefonije ili internet. Obe su učinile komunikaciju mnogo jednostav-nijom i jeftinijom. Ili bankarski sektor: šta će se tu tek dešavati, ako ubuduće još više stvari bude moglo da se obavi onla-jn? Kako će funkcionisati poljoprivreda u budućnosti? Oko nas je sve ekstremno dinamično. Mi primamo te impulse i iz toga želimo da razvijemo pozitivne, inovativne i moderne projekte. MEDA poseduje veliko iskustvo i sa kreativnim idejama i zajedno sa inovativnim partne-rima ga pretvara u modernu razvojnu pomoć.

Dorothy Nyambi (levo), predsednica i direktorka MEDA, i Michael White (desno), odgovaran za strateški razvoj MEDA, prilikom njihove posete u Sitzenhofu.

Fondacija HORSCH


Hubertus Bultmann u kompaniji HORSCH vodi odeljenje za istraživanje i razvoj, koje se sastoji od jedanaest timova i 100 zaposlenih.

Deo moje radne sva-kodnevnice je i to da

ponekad isprljam ruke.

PONOVO U HORSCH-U

Hubertus Bultmann je novi rukovodilac odeljenja za istraživanje i razvoj. Na toj poziciji je već bio pre nekoliko godina. U januaru ove godine se opet vratio u HORSCH. terraHORSCH ga je pitao šta ga je motivisalo na taj korak.

terraHORSCH: Gospodine Bultmann, da li možete kratko da nam nabrojite najvažnije tačke u vašoj profesional-noj karijeri?Hubertus Bultmann: Odrastao sam na jednom poljoprivrednom gazdinstvu u Severnoj Rajni-Vesfaliji. To je bio razlog zašto sam se odlučio da studiram agrono-miju na univerzitetu u Göttingenu. Posle završenih studija sam želeo da produbim znanje o poljoprivrednoj mehanizaciji i zato sam dodatno završio studije mašin-stva, smer poljoprivredna mehanizacija. U toku svojih studija sam zatim obavljao razne prakse i sezonske poslove u zemlji i inostranstvu. Profesionalnu karijeru sam počeo kod jednog proizvođača traktora i kombajna. 2010. sam došao u HORSCH i moj zadatak je bio da izgradim tehnič-ko upravljanje proizvodima. Do početka 2015. godine sam tamo radio i na kraju sam bio rukovodilac odeljenja za istraži-vanje i razvoj. Iz privatnih razloga sam za-tim prihvatio ponudu za mesto eksternog međunarodnog rukovodioca. Nekoliko godina sam prikupljao iskustva u jednoj globalnoj korporativnoj strukturi, koja nisam želeo da propustim. Počev od ja-nuara 2019. godine sam opet na mestu rukovodioca odeljenja za istraživanje i razvoj u kompaniji HORSCH i odgovoran sam za sve proizvode u oblasti setve, kultivacije i logistike.

Ali ne i za oblast zaštite bilja?To je tačno. Za razvoj tehnologije zaštite bilja je odgovoran Theo Leeb. Jako cenim intenzivnu komunikaciju sa kolegama iz Landaua. Blisko sarađujemo u oblastima kao što je na primer razvoj elektronike. U budućnosti želim da neka elektronska rešenja iz oblasti samohodnih prskalica učinim dostupnim i za priključne mašine i da kupcima ponudim dodatnu korist.

Šta je tačno vaš zadatak kao ruko-vodioca odeljenja za istraživanje i razvoj? Moj zadatak je da strateški rukovodim razvojem proizvoda za kompaniju HORS-CH i da upravljam svim odeljenjima u okviru istraživanja i razvoja. Naš je cilj da na tržištu nudimo najbolje mašine! Pri tom uvek pokušavamo da se orijentišemo prema naša tri osnovna principa - brže, jednostavnije, bezbednije: ako postupak kultivacije nezavisno od mnogih spoljnih uticaja uvek funkcioniše sigurno i pre-cizno, bez obzira da li se radi o obradi zemljišta ili setvi, onda to donosi direk-tne prednosti. Idealno je, naravno, ako se mašinom uz to rukuje lako i intui-tivno. Ako još i uštedimo vreme bržom obradom, odnosno većim površinskim

učinkom, odmah dolazimo i do primet-no manjih troškova. Da bismo uvek bili blizu kupca, meni je važno da negujem kontakte sa gazdinstvima, ali i sa pokre-tačima u našoj branši. No to ne važi samo za mene, već i za ceo moj tim. Samo tako možemo razumeti stvarne zahteve koji se postavljaju pred nas.

Koliko često se sami nalazite kod kupca na njivi? Oko 30 posto svog vremena provedem na putu, najradije baš na njivi. To mi uvek pruža važne informacije i pomaže mi da donesem prave odluke.

Zašto ste se vratili u HORSCH? Moj povratak u HORSCH nije bio plani-ran, ali je ipak ispalo tako. Nakon inten-zivnog razmišljanja zajedno sa mojom porodicom, odlučili smo se za tu mogu-ćnost. Pored dobrog ličnog odnosa sa porodicom vlasnika presudan je bio jak fokus na kupce u kompaniji HORSCH: zbog poljoprivrednih korena preduzeća blisko smo povezani sa kupcima i tren-dovima u ratarstvu. Sopstveni postupci se uvek preispituju u smislu stvarne dodatne koristi za kupca. To mi se veoma dopada i podstiče me da ni ja ne budem samo konstruktor mašina, već i poljoprivrednik.

HORSCH interno


HORSCH odaje priznanje dugogodišnjim radnicima

Na HORSCH-ovu završnu godišnju proslavu u decembru 2018. radnici iz svih pogona i iz inostranstva došli su u Hof. Dobar povod da se odaju razna priznanja i obeleže odlasci u penziju.

Deset godina rada u kompaniji: HORSCH Maschinen GmbH Ronneburg: Dirk Becker, Daniel Blei, Roy Buschendorf, Axel Fischer, Daniel Hoffmann, Thomas Köhler, Jörg Krokowski, Dirk-Michael Lange, Matthias Müller, Matthias Opitz, Sigfried Täschner, Ingolf UnteutschHORSCH Industrietechnik GmbH: Enriko Brauer, Thomas Brunko, Benjamin Happich, Enrico Huth, Andreas Jahn, Mirko Kretschmer, Rico Lange, Mathias Oeser, Maik Simon, Nicky TietzHORSCH LEEB Application Systems GmbH: Sergej Kasak, Denis Schröder, Waleri Schwez, Nikolay Steblev, Gennadiy VerbovoyHORSCH Maschinen GmbH Schwandorf: Michael Braun, Olga Eichholz, Alexander Erndt, Anatol Farat, Alexander Frey, Thomas Gradl, Christian Graf, Michael Grieser, Roswitha Hirschmann, Clemens Höcker, Michael Huber, Frank Jäger, Thomas Kummer, Marco Muck, Oleh Nesterenko, Viktor Root, Martin Schieder, Reinhard Schlagenhaufer, Andreas Schöberl, Mathias Schwab, Franz Six, Alexander Tkachenko, Emil Träger, Anton WittmannHORSCH Francuska: Fabien Dourbecker, Fanny SteffenoniHORSCH Litvanija: Nerijus MisenisHORSCH Ukrajina: Sergey OsadchyyHORSCH LLC: Janel Penning

Penzionisanje:

Šest radnika je ispraćeno u penziju: HORSCH Maschinen GmbH Ronneburg: Werner Schlegel (montaža mašina za obradu zemljišta), Wilfried Wilhelmi (predmontaža)HORSCH Industrietechnik GmbH: Jörg Nollau (robotika)HORSCH LEEB Application Systems GmbH: Erich Boldinger (logistika)HORSCH Maschinen GmbH Schwandorf: Konrad Lisek (prilagođavanje), Gerhard Suttor (prodaja)Rukovodstvo se zahvalilo svima na njihovom trudu i poželelo im je sve najbolje u predstojećoj penziji.

Radnici koji su dobili priznanje za deset godina rada u preduze-ću sa rukovodstvom.

HORSCH interno

01 02


01 Jörg Nollau i 02 Gerhard Suttor su od strane rukovodstva ispraćeni u zasluženu penziju.

03 Odlikovani učenici sa rukovodstvom: Micha-el Griesbauer (4. sleva), Leonard Turshilla (sredi-na) i Alexander Hofstetter (4. zdesna).

04 HORSCH Ukrajina: Na završnoj godišnjoj proslavi kompanije HORSCH Ukrajina je Jo-hannes Kluth (desno) dodelio priznanje Ser-geyu Osadchyyju (levo) za 10-godišnji rad u preduzeću.

HORSCH France SARL: Na završnoj godišnjoj proslavi kompanije HORSCH France SARL u Francuskoj su Cornelia Horsch (sredina) i Robert Dorsemagen (desno)

dodelili priznanje 05 Fabien Dourbeckeru (levo) i 06 Fanny Steffenoni (levo) za 10-godišnji rad u preduzeću.

03

05

04

06

Obrazovanje:I 2018. godine su učenici na obuci u kompaniji HORSCH postigli sjajne rezultate na ispitu. Trojici njih je dodeljeno priznanje za izuzetne rezultate: Leonard Turshilla - najbolji u oblasti tehnike metala na području Oberpfalca, Alexander Hofstetter – najbolji proizvodni mehaničar u Bavarskoj, Michael Griesbauer – počasna nagrada IHK za industrijske mehaničare.


DOMAĆI TERENU Ronneburgu HORSCH ne samo da ima veliki proizvodni pogon u tom regio-nu – preduzeće je vrlo prisutno i kod krajnjih potrošača. Partner na licu mesta je kompanija Claas Thüringen. Razgovarali smo sa direktorom Jonathanom Köberom.

To je industrijska zona u Schwab-hausenu, na autoputu A4. Ovde se nalazi sedište kompanije Claas Thüringen, na mestu dobro pove-

zanom saobraćajnicama i usred prodajne oblasti, dok se ostale podružnice nalaze u Barchfeldu, Buttelstedtu, Ebelebenu i Va-chdorfu. Tamo se nalazimo sa direktorom Jonathanom Köberom.

terraHORSCH: Gospodine Köber, kon-kurencija često govori da su specijali-zovane kompanije u vlasništvu Claa-sa uglavnom usmerene na traktore i kombajne. Da li je to tačno?Jonathan Köber: Naravno, Claas je naš najvažniji dobavljač. Međutim, naš za-datak nije samo da se brinemo o prodaji i servisiranju Claasovih proizvoda. Naši kupci, poljoprivrednici, od nas treba da dobiju što je moguće kompletniji asorti-man poljoprivrednih mašina koji odgova-ra njihovim konkretnim oblastima rada. Zbog toga u asortimanu dodatno imamo i proizvođače kao što su HORSCH, Rauch,

Krampe, Rabe, Zunhammer, Tebbe, Bres-sel & Lade kao i Kubota. Ja na ovom me-stu, baš kao i proizvođači, težište stavljam na ekskluzivnost i lojalnost. Generalno radije sarađujem sa specijalistima nego sa onima koji nude kompletnu paletu. U tom smislu HORSCH i Claas su dobra kombinacija.

Koliko je HORSCH važan za Vas?HORSCH u pogledu prometa dolazi od-mah iza marke Claas. To preduzeće je jedan od naših bestselera. A pritom naše partnerstvo postoji tek od 2016. godine, jer je prethodno u našem prodajnom području postojala drugačija struktura. Udeo na tržištu i obrt se razvijaju vrlo dobro. Ovde imamo značajan rast. Kod kultivacije, kao i u oblasti setve i zaštite bilja, mi smo lideri na tržištu. I interno u kompaniji HORSCH imamo izvestan značaj: u 2018. smo, gledano po obrtu, bili treći najjači diler u Nemačkoj. Moglo bi se reći da je naša saradnja u najkraćem roku porasla od nule do 120…

I to je sve funkcionisalo bez proble-ma?Bio je to veliki izazov, pogotovo na po-dručju servisa. Upravo zato što je količina mašina od početka bila vrlo velika. Me-đutim, zajedno smo to savladali. Za nas je bilo važno da je prelazak za kupce pro-tekao bez problema. I to nam je uspelo.

A kako ste to tačno postigli?Dobar servis je bez ikakve sumnje bio ključ uspeha. Zaposlili smo novo osoblje i mnogo investirali. Na skoro svim našim lokacijama sada već imamo po dva rad-nika – najčešće jednog za kultivatore i sejalice, a drugog za zaštitu bilja – koji se intenzivno obučavaju za HORSCH pro-izvode. Pored njih tu su i kontakt osobe iz prodaje i servisa kompanije HORSCH da nam pomognu u svakom trenutku. HORSCH je za to prodajno područje an-gažovao svog čoveka za unapređenje prodaje. U celoj firmi za sve proizvođače mašina potrošimo oko jedan milion evra na obuke i usavršavanja, svaki naš radnik


Servis i prodaja

01 Sedište Claas Thüringen se nalazi u centru prodajnog područja, smešteno pored autoputa A4.

02 U Thüringenu je poljoprivreda pretežno krupno strukturirana. Shodno tome broj HORSCH Leeb prskalica nije mali.

03 Claas Thüringen je jako mnogo investirao u servis – sve u korist kupca.

04 Koncentrisano znanje prilikom naše posete na licu mesta kod Claas Thüringen (sleva): Direktor Jonathan Köber, Freddy Linzmaier (HORSCH unapređivanje prodaje, srednja Nemačka), Emanuel Tasch (HORSCH prodaja, srednja Nemačka), Ralf Boeck (HORSCH prodaja, srednja Nemačka), Claas Thüringen-savetnik za prodaju Hagen Zeng, kako i Frank Degenhardt (HORSCH servis).

02

04

01

03


ima oko 20 dana obuke godišnje. Tome treba dodati velik lager rezervnih delova, koje skladištimo decentralizovano na četiri lokacije. Uzmimo kao primer elektroniku sejalice. Kvar ovde može da stavi van pogona celu mašinu. U najgorem slučaju bismo bili u stanju – svejedno na kojoj od naših lokacija – da ugradimo kompletno novu upravljačku jedinicu. U najkraćem roku bi sejalica opet bila spremna za rad. Naši klijenti su po pravilu ratarska gazdinstva koja rade na visokom profesi-onalnom nivou. U skladu s tim su i zahtevi. Ali ja verujem da smo ukupno gledano poslednjih godina zadobili mnogo poverenja. Servis je značajan kod svih proizvođača. Kod nas je običaj da su u svakoj radionici zaposlena po dva majstora. Jedan od njih je zadužen za prijem mašina, a drugi se brine o procesima odnosno o većim tehničkim problemima. Mi smo u poslednje vreme obučili tri majstora, koji su sve više i više postali deo organizacije radionica. Ranije smo takve stvari re-gulisali centralno, u međuvremenu stručnost postoji na svakoj pojedinačnoj lokaciji. Servis je za nas jedan faktor po kojem se jasno razlikujemo od naših konkurenata.

Da li to ima efekta na posao sa novim mašinama?Naravno da ima. Sve se razvija zaista pozitivno. Delom su razlog za to i kreativni koncepti koje realizujemo. Na primer, situacija je takva da kupci više nisu spremni da na osnovu informacija na sajmovima ili u prospektu kupe neku mašinu. Čak i demonstracije im često nisu dovoljne. U takvim slučaje-vima imamo opciju da našim poljoprivrednicima uz naknadu na godinu dana stavimo mašinu na raspolaganje zajedno sa servisom. Tako mogu da je isprobaju bez kamatnog opte-rećenja i u miru. Priznajemo da je naša namera pri tom bila da istovremeno stvorimo određen asortiman relativno novih polovnih mašina za dalju prodaju. Međutim, u tom pogledu se ta akcija pokazala kao neuspeh: stopa preuzimanja iznosi skoro 100 % (smeh). Dodatno uvek imamo oko 20 maši-na na iznajmljivanju, 60 % kratkoročno, 40 % dugoročno, ograničeno na četiri godine. Važan marketinški instrument je godišnji HORSCH dan polja, koji će se 6. septembra održati u Dingelstädtu u okrugu Eichsfeld.

HORSCH brzo raste u oblasti zaštite bilja. Kako to izgleda kod Vas?

05 Upečatljiva kombinacija: Claas Xerion sa HORSCH pretovarnom prikolicom.

Kod nas je to slično. Ali to nije slučajno. Mi smo već drugi put sproveli „Tirinški dan stručnosti u oblasti zaštite bilja“, koji se održava svake dve godine. Tamo ne prikazujemo samo tehni-ku, već ima i interesantnih predavanja o aktuelnim temama koje se bave budućnošću poljoprivrede. Claas Thüringen sebe ne vidi isključivo kao trgovca poljoprivrednim mašinama, mi kod tema koje nas se tiču želimo da budemo kreator dijalo-ga. Na našem području radi relativno mnogo samohodnih prskalica. Poslednjih godina smo prodali 12 komada, samo ove godine već tri.

Koje su vaše najvažnije mašine marke HORSCH?To se uvek pomalo menja. 2017. je bila godina kratke tanji-rače. Tada smo prodali neverovatno mnogo mašina Joker RT. 2018. je priključna prskalica HORSCH Leeb LT jedan od naših prodajnih hitova. Avatar takođe postaje sve traženiji. Naše kupce pre svega oduševljavaju koncepti pomoću kojih mogu da povećaju svoju produktivnost. Međutim, delimično i spe-cijalni efekti igraju određenu ulogu, kao na primer program podsticaja za ekološku zaštitu bilja.

Kod struktura u vašem regionu su u gazdinstvima vaših kupaca sigurno često zaposleni radnici sa strane. Kako uspevate da ti radnici izađu na kraj sa sve zahtevnijom tehnikom?Ne školujemo samo sopstvene radnike, već i radnike naših kupaca. To počinje kod prvog puštanja u rad, koje pratimo zajedno sa serviserima kompanije HORSCH. Osim toga počev od 2016. vršimo obuku vozača - jednom godišnje za mašine za zaštitu bilja i sejalice. Mnogo mesta zauzima praktični deo rada na mašini, gde često dolazi do razmene iskustava između korisnika, mehaničara, servisnih tehničara i vozača-demon-stratora. Jer za nas je najvažnije da ostanemo u dijalogu sa kupcima. Zajedno onda možemo da pronađemo rešenja za probleme i generišemo dodatu vrednost. Naš cilj je da oni mogu bolje da kultivišu, seju i žanju.

05


Više od oglednog polja

Kada se u pravcu Sitzenhofa vozi kroz drvorede, na desnoj strani se nalaze ogled-na polja kompanije HORSCH. Prvobitno su napravljena da bi se sprovodili ogledi u oblasti kultivacije. Ali sada se koriste i za uspostavljanje kontakata sa društvenom zajednicom i prosvećivanje u pogledu poljoprivrede. terraHORSCH je razgovarao sa Michaelom Braunom i Josefom Stanglom iz marketinga proizvoda kompanije HORSCH.

terraHORSCH: Od kada postoje ogledna polja i šta je bila ideja iza toga?Michael Braun: Ogledna polja su nastala 1997. godine. Tada je osnovna ideja bila da na licu mesta pokažemo da se direk-tna setva uspešno može realizovati. Vrlo brzo smo videli da to funkcioniše, ali uz ograničenja. Kroz obradu zemljišta se sva-kako mogu postići efekti koji povećavaju i obezbeđuju prinos. Danas ogledno polje ima i druge zadatke. Jedan od veoma važnih je eksterna komunikacija. To znači da preko oglednog

polja imamo mogućnost da razgovaramo sa ljudima. I to sa najrazličitijim ljudima – sa poljoprivrednicima, ljudima koji nisu iz struke i pre svega sa učenicima.

To znači da su se smisao i namena oglednog polja u međuvremenu promenili? Josef Stangl: Da, to je u izvesnoj meri tačno. Ogledno polje se i dalje koristi za oglede, ali se spektar zadataka proširio. Pored brojnih grupa posetilaca koji razgledaju krug fabrike HORSCH,

Centar FITZentrum

Ukupna površina oglednih polja iznosi 20 ha. Moguće je napraviti do 300 oglednih parcela.


Centar FITZentrum

u nekim projektima sarađujemo i sa školama u okolini. Zavisno od toga ko je gost na oglednom polju, moguće je govoriti na različite načine. Kod dece se na primer prevashodno radi o tome da vide biljne kulture na njivi i da dobiju osećaj za to da se one prerađuju u namirnice koje ona koriste u svakod-nevnom životu. Prilikom poseta poljoprivrednika se govori o sasvim drugačijim temama. Tada su u središtu pažnje na primer pravilno vođenje evidencije o usevima, intenzitetu sejanja ili alternativnim rotacijama useva.

Kako učenici i osobe koje nisu iz struke prihvataju ogled-no polje?Josef Stangl: Ona učenicima nudi mogućnost da uđu u useve, dodirnu biljke ili da ih pomirišu. Za njih je to izuzetno iskustvo, da se nastava odvija napolju i da mogu da uče pomoću svih svojih čula. Michael Braun: Sa odraslim osobama koje nisu iz struke je uvek iznova zanimljivo, kada u maloj razmeri možemo da im prikažemo stvari koje se u društvu često diskutuju, na primer direktna setva ili kultivacija, sa plugom ili bez njega. Brojni efekti se znatno upečatljivije mogu prikazati na terenu, npr. struktura zemljišta i dejstvo različitih intenziteta obrade.

Šta je sa neuobičajenim kulturama na oglednom polju? Zašto se one uzgajaju? Josef Stangl: Usled klimatskih promena ispitujemo mnoge stvari i isprobavamo neke. Pri tom se uvek krećemo po tankoj liniji između onoga što je upotrebljivo u praksi i ima smisla za poljoprivrednika i onoga što je čista igrarija. Naš cilj je da isprobamo i kulture koje takoreći direktno sa njive mogu da završe u tanjiru. To su, na primer, slanutak, edamame, kukuruz kokičar ili šećerac. Drugi razlog uzgoja je isprobavanje kako se ove kulture mogu uključiti u rotaciju useva. U budućnosti će postati sve rizičnije koristiti intenzivne i uske rotacije useva, zbog čega se bavimo alternativama.

Kako posetioci reaguju na ove posebne biljne kulture?Josef Stangl: Kukuruz kokičar je veoma popularan kod uče-nika. Deca smatraju da je sjajan! Što je kultura neobičnija, to su deca zainteresovanija. Michael Braun: Prilikom uzgajanja ovih neobičnih biljnih kultura su po mom mišljenju važne dve stvari: prvo, pomaže nam da posetiocima približimo ono što je moguće gajiti u regi-onu - sa izuzetkom klasičnih kultura - i, drugo, kao kompanija mnogo naučimo iz toga. Mi sami još ne možemo precizno da procenimo kako će ti pokušaji kultivacije završiti. Za nas je to stalan proces učenja kako bismo testirali smislenost koja stoji iza toga. Stoga je jedan od zadataka oglednog polja da se isproba različitost kao i da sami naučimo određene stvari i da iz toga učimo. Mi smo daleko od toga da budemo stručnjaci za ove kulture i prvo moramo stvoriti bazu znanja.

ŠTA SE GAJI NA OGLEDNIM POLJIMA?

Pregled ovogodišnjih oglednih useva na oglednim poljima

Kukuruz, pšenica, repica: Standardne biljne kulture na ogled-nom polju i dalje imaju važnu ulogu. Kod ogleda se uglavnom radi o tome da se pronađu fine nijanse tehnike proizvodnje.

Međuusevi: Razni međuusevi, a i mešavine međuuseva se gaje na oglednom polju, kako bi se istražio uticaj na sledeću kulturu. Pritom se isprobavaju različiti međuusevi i prikuplja se mnogo iskustva o tome koju dodatu vrednost oni imaju za sledeću biljku.

Soja i edamame: Sve više postoji trend da se proizvede domaća belančevina. HORSCH smatra da će soja za nekoliko godina naći svoje mesto u Nemačkoj i da će u budućnosti porasti broj sorti koje su prilagođene podneblju. Soja se osim toga može dobro seckati i izuzetno je pogodna kao predusev za žitarice.

Leblebija: Do sada ima veoma malo informacija o gajenju leble-bije u Nemačkoj. Trenutno postoji i vrlo malo raspoloživih sorti. Leblebija se pretežno gaji u južnim zemljama i suvim područjima.

Suncokret, kukuruz šećerac i kukuruz kokičar: Slično kao kod leblebija ovde je osnovna ideja da put od njive do tanjira bude što je moguće kraći.

Užarska konoplja: Potražnja za užarskom konopljom u Nemač-koj trenutno raste toliko da potražnja ne može da se zadovolji. Užarska konoplja je dobar primer za to kako neobične biljne kulture mogu da budu vrlo omiljene u društvu.

Za uzgoj neobičnih biljnih kultura se koristi manje od 1/3 parcela na oglednom polju.

01 Markus Kneißl se u kompaniji HORSCH brine o vremenski preciznoj obradi na oglednim poljima. On za to koristi prepravljeni traktor (ovde sa rasipačem za đubrivo), koji je prilagođen tačno prema širini parcela.

02 Nastava na oglednom polju: ne samo upoznavanje biljaka, već i praktična demonstracija tehnike (u ovom slučaju jedne tanjirače) uvek je deo „nastavnog plana“.

01

02


Brojanje gotovine „Digitalizacija se ne isplati u ratarstvu.“ Sa ovom izjavom je Michael Horsch citiran u onlajn izdanju jednog velikog časopisa iz oblasti poljoprivrede. To nije tako citira-no pogrešno, ali ipak vrlo skraćeno. Na HORSCH seminaru 2019. godine su nauč-nici i praktičari izveštavali o svojim iskustvima na ovu temu.

Rasprodata manifestacija u Sitzenhofu. Hala za obuku i izložbe površine od skoro 1.100 kvadratnih metara je bila zauzeta do poslednjeg mesta. Personalizovane ulaznice su sada prvi put mogle da se nabave samo

onlajn - sistem koji se dobro dokazao. Vodič kroz program dana je bio Michael Braun iz marketinga firme HORSCH. Dok su se svi ostali govornici bavili digitalizacijom u najširem smislu, dan je počeo ratarski.

POSTIĆI VIŠE SA MEĐUUSEVIMADr Wilfried Hartl, rukovodilac instituta Bio Forschung Austria, još od 1979. godine istražuje oblast organskog ratarstva bez uzgoja stoke. Njegov fokus je na ciklusima, raspoloživosti hranljivih materija i biodiverzitetu uz pitanje: „Kako možemo precizno đubriti u oblasti organske proizvodnje?“ Objasnio je sledeće: „U organskoj poljoprivredi se đubri preko zemljišta. Biljke su pronašle lukava rešenja da se hrane preko zemljišta.“ Tri tipa organizama pri tom imaju uticaja na ishranu: produ-centi (CO2 i O2), konzumenti (životinje, ljudi) i dekompozitori (životinje koje žive u zemlji, gljive, bakterije). To se prema dr

Wilfriedu Hartlu smatra osnovom za razumevanje organske poljoprivrede.

To znači sledeće: ako imate stajsko đubrivo, lako ćete se baviti organskom poljoprivredom, ali šta je sa gazdinstvima koja nemaju stoku? „Posle dve do tri godine bez stajskog đubriva prinosi opadaju za dve trećine, jer nedostaje snabde-vanje zemljišta energijom“, kaže ovaj naučnik. Ako nemate stoku u štali, koje druge životinje mogu da proizvedu potrebnu energiju? „Organizmi koji žive u zemljištu su ključ uspeha“, objasnio je dr Wilfried Hartl. U zemljištu postoji više nematoda, kišnih glista, itd. „Ako se oni posmatraju kao stoka i hrane se na odgovarajući način, onda organska poljoprivreda može da se obavlja i bez stoke.“

1983. su u Austriji počeli ogledi sa kompostiranjem na-mirnica. Rezultat je bio sledeći: sa kompostom velika količina ugljenika dospeva u zemlju u vidu „trajnog humusa“. Ali kako možemo dodatno ubaciti humus u zemlju - preko međuuseva? Definitivno da, tvrdi dr Hartl. Međuusevi su dobavljači hranljivih materija i ugljenika. Upravo u njegovom zavičaju na jugoistoku Austrije je klima često vrlo suva i zato je gajenje međuuseva

Preko 600 HORSCH klijenata i zainteresovanih poljoprivrednika je 14. marta učestvovalo na HORSCH seminaru.


teško, ali nije nemoguće. Kao dobra dopuna, pravilna obrada zemljišta donosi dodatne pozitivne efekte. Ali, upozorio je stručnjak: „Odsustvo upotrebe pluga ne znači odmah i obo-gaćivanje humusom!“

Važan je volumen pora od 40 do 60 %, jer tamo obitavaju zemljišni mikroorganizmi i korenje. Vodopropusnost je važana, npr. da bi se izbegla poplava. Nasuprot tome bi trebalo spre-čiti zarobljenu vodu, jer biljka sa svojim korenskim dlačicama ne doseže do nje. Srednje pore imaju najveću zapreminu za skladištenje vode, što je pre svega vrlo izraženo kod lesnih zemljišta. Nasuprot tome, glineno zemljište ima zapreminu pora od 60 %, ali do 40 % finih pora, koje su ispunjene zaro-bljenom vodom. Pošto ne postoje mašine koje podstiču pore u zemljištu, tu moraju da uskoče korenje biljaka i mikroflora. Uz pomoć zazelenjavanja više korenja završava u zemljištu. Dr Wilfried Hartl preporučuje zazelenjavanje koje po moguć-nosti ne obuhvata leguminozne kulture, kako se ne bi stvorio infekcijski pritisak. Međutim, udeo od 20 % je i dalje u redu (izbor pak zavisi i od lokacije).

Upravo u suvim područjima bi međuusevi trebalo da se seju direktno iza kombajna, kako bi se sprečio dodatni gubitak vode. Ovde je često važan svaki sat. Pri vrlo kasnom zazelenjavanju (biljke koje nisu mnogo razvijene) je odnos C/N mali (ispod 10), da bi hranljive materije bile brzo ras-položive kao kod osoke. Phacelia nasuprot tome ima odnos C/N veći od 60. To je dobro za trajni humus, ali loše za brzo dostupni humus za ishranu. Stručnjak je o tome rekao sle-deće: „Poljoprivrednik bi trebalo dobro da razmisli: šta je cilj mog zazelenjavanja?“ Njegov zaključak je glasio: ako korenje može da raste bez sabijanja plužnog đona, onda je uzgajivač sve uradio kako treba!

IMPULSI ZA DIGITALIZACIJU Michael Horsch, direktor HORSCH Maschinen GmbH, u svom predavanju je izvestio o trenutnim izazovima branše. U no-vembru 2017. je počela diskusija o tome da li glifosat treba zabraniti. On je pokazao da su u musliju fungicidi, insekticidi i regulatori rasta mnogo više zastupljeni od glifosata. Herbicid je navodno sikacijom dospeo u namirnice, na šta Michael Horsch ionako gleda vrlo kritički. Poljoprivreda bez glifosata znači više gvožđa, objasnio je on. Horsch je međutim spreman za moguću zabranu glifosata. „Emisija CO2 će postati lošija zbog više prohoda, obrada zemljišta će se povećati. Zabrana bi bila korak nazad za modernu poljoprivredu“, rekao je Mic-hael Horsch. On je rekao da se nada da će se na nivou Evrope pronaći kompromis.

Sledeći izazov je sledio u decembru 2018. godine, kada je nemačka ministarka poljoprivrede Julia Klöckner zahtevala 20 % manje šećera i masti u namirnicama i osim toga sukcesivno želi da izbaci palmino ulje. U februaru 2019. je kompanija Südzucker zatvorila pet fabrika. Međutim, na savesni odnos prema životnim namirnicama Michael Horsch gleda pozitiv-no. U februaru 2019. je DLG objavio da su u čisto tehničkom smislu dostignute granice napretka. „Nekontrolisani rast među inženjerima mora da se smanji. Više senzora ne donosi uvek i više uspeha“, rekao je direktor firme HORSCH.

(Uspešni) referendum protiv izumiranja pčela se održao takođe u februaru 2019. godine. Na njemu je zahtevano

10 % cvetnog pojasa i 30 % organske proizvodnje. „Inte-resantno je da sada ima neutralnijih članaka na tu temu“, radovao se Michael Horsch. Kao pozitivan primer je naveo www.bluetenkorn.de, koji doživljava pozitivan odziv, iako se koriste prskalice za zaštitu bilja. Poljoprivrednik je ovde na svakih 30 m u pšenici posejao cvetne pojase, koje ne obra-đuje hemijski. Michael Horsch je uputio poziv prisutnima: „Svako od nas mora da bude advokat, koji ide van kuće, stupa u kontakt sa susedima i ulazi u diskusiju.“ Poljoprivreda je došla do tačke, u kojoj se koristi previše hemije, a delom i preteške mašinerije.

Više senzora ne donosi uvek i više uspeha.

On je ispričao da porodica Horsch već 50 godina obrađuje imanje Sitzenhof - i to 50 godina bez pluga. Pre 40 godina je tamo započeo državni ogled sa tri parcele (direktna setva, razrivač, plug). Rezultat je sledeći: ako se posmatra gornji sloj zemljišta, onda se u poređenju sa direktnom setvom,u plugom obrađenim parcelama može naći ¼, a u parcelama obrađenim razrivačem ½ kišnih glista. Porodici Horsch su se ranije prilično podsmehivali, ali ona nikada nije odustala od razmišljanja o zdravoj zemlji. „Cela porodica je ideju odnosno viziju zajednički unapređivala“, objasnio je direktor. Pritom je centralno pitanje uvek bilo: da li je stanje zemljišta dovoljno dobro za godine koje nam predstoje? Osnova je zdravo zemljište, a zatim sledi zdrav čovek. „Već danas moramo da razmišljamo o tome, šta će biti budući međuusevi i kulture“, rekao je Michael Horsch. „Plant-Based Food Generation“ je novi trend, za koji bi trebalo da se zainteresuju i kolege iz profesije. Osim toga, poljoprivrednici ne bi trebalo da izgube iz vida koncept „hibridne poljoprivrede“ (mešavina konven-cionalne i ekološke poljoprivrede). Brzi rast broja organskih

Centar FITZentrum

01


gazdinstava, upravo velikih gazdinstava organskog ratarstva, će dramatično povećati ponudu organskih proizvoda. „Naj-verovatnije će usled toga cene organskih proizvoda pasti i to će pre svega pogoditi manja gazdinstva. Politika dovodi do uništavanja porodičnih ekoloških gazdinstava“, ispričao je Michael Horsch.

Na temu digitalizacije je objasnio: „Ako svi govore o nečemu, onda taj trend već postaje prošlost. Ne može biti da će digitalizacija postati jedino rešenje za probleme, nasuprot dobroj stručnoj praksi!“ Pre 25 godina su prve karte prinosa napravljene sa kombajnima. Zbog raznih alata za upravljanje farmama, očekivanja klijenata su porasla i firme su napunile svoje džepove. Za takozvani „Precision Farming“ trenutno ima toliko alata na tržištu, da Horsch tu za sebe više ne vidi nikakav potencijal. Novina je „Prescription Farming“, poljo-privreda po receptu. Iza toga se krije činjenica da poljopri-vrednici na kraju više neće biti potrebni i da dobra stručna praksa više neće biti potrebna. „To ne sme da se desi“, smatra Michael Horsch. Međutim, ono što može da se desi je da će poljoprivrednici zbog zahteva i restrikcija u jednom trenutku dići ruke od svega, pa će Prescription Farming postati neop-hodan za obezbeđivanje hrane.

U redovnim analizama gazdinstava iz celog sveta je kom-panija Horsch zaključila da ratari koji zarađuju najviše novca, imaju najmanje računare. „Kada rukovodilac gazdinstva zbog digitalizacije sedi samo u kancelariji, onda će na kraju nedostajati 500 € čistog prihoda“, rekao je Michael Horsch i dodao: „Poljoprivrednici sa najvećim čistim prihodima su napolju i odlučuju na licu mesta. Oni svoj novac zarađuju na oranicama.“ Nema logike u tome da se ti rukovodioci gazdinstava vezuju za kancelariju. U oblasti stočarstva, stvari stoje drugačije: ovde digitalizacija pomaže poljoprivredniku da svoje životinje posmatra u miru.

Ali zašto nam je potrebna digitalizacija? Jedinstveni inter-fejs odnosno jezik (ne samo među proizvođačima, već i prema državi) Michael Horsch smatra neophodnim. Potrošači žele mogućnost 100%-nog praćenja porekla namirnica („tran-

sparentni poljoprivrednik“). Ako se prinosi u Evropi stalno smanjuju, sve veći deo namirnica će u jednom trenutku dola-ziti iz susedstva uz manje zahteva za ispunjavanje. 100%-na transparentnost bi mogla da generiše politički pritisak, kako bi se uporedno pokazalo kako se ovde proizvodi; to bi mo-glo da ima pospešujući efekat. „Poljoprivrednici treba da se aktivno i pozitivno suoče sa digitalizacijom“, zahtevao je Mi-chael Horsch. Tu po njemu spada i automatizacija određenih radnih procesa. „Robot će u jednom trenutku postati kruna automatizacije“, objasnio je direktor i dodao: „Autonomna vožnja na parceli će se lakše ostvariti nego u drumskom saobraćaju. Međutim, ovde je neophodan dug politički put, kako bi se obezbedila pravna jasnoća i sigurnost.“

OPTIMIZACIJA PROCESAIsto mišljenje je imao dr Patrick Ole Noack, profesor na univer-zitetu Weihenstephan-Triesdorf: „Digitalizacija nije univerzalno rešenje, ali može da optimizuje procese“, razjasnio je odmah na početku referata. Bavio se temom „Digitalizacija - velika predstava - šta se krije iza toga?“ Profesor ima mnogo iskustva s tim. Posle studija agronomije na Tehničkom univerzitetu u Minhenu radio je između 1997. i 2013. za kompaniju geo-kon-zept u mestu Adelschlag (Bavarska), koje za klijente u oblasti poljoprivrede i šumarstva nudi individualne sisteme upravljanja koji ne zavise od proizvođača i imaju podršku za GPS kao i RTK podatke za korekciju.

Precision Farming, Smart Farming, Digital Farming, Poljo-privreda 4.0 - Šta to u stvari znači? „Svi pojmovi više ili manje znače u stvari jedno te isto“, rekao je dr Patrick Ole Noack. „Osnovna tehnologija koja se krije iza toga su senzori, teleme-trijski sistemi, CAN-BUS i alati za pripremu podataka. Ali, kao i drugi alati, ni oni nisu pogodni za sve namene, potrebna im je nega, vežba i iskustvo prilikom primene - ali, oni ne obavljaju posao sami.“ U konstrukciji mašina su dostignute izvesne gra-nice. Spoljne dimenzije mašina, osovinsko opterećenje, pritisak na zemljište, tačnost raspodele semena, mineralnog đubriva i slame - više efikasnosti putem većeg rasta praktično više nije moguće. „Ali i čovek ima svoje granice“, smatra dr Patrick Ole Noack. „Tehnički gledano, on ima ograničenu memoriju, ograničenu mogućnost paralelne obrade, ograničenu brzinu skeniranja i ograničenu objektivnost. Dodatni izazov je to što se obradiva površina stalno smanjuje i što nedostaje radna snaga u poljoprivredi. Usled promene strukture gazdinstva se povećavaju, ali sezonski radnici iz inostranstva često znaju manje o parcelama. Ovde podršku može da pruži Precision Farming, makar i samo kroz predloge.“

Kao jedan od najvećih izazova profesor vidi zasićenost pod-zemnih voda azotom. Pitao je: „Od čega smo u stvari počeli?“ Ranije je merenje prinosa vršeno od oka, a ruka poljoprivred-nika je dozirala đubrivo. Prof. dr Hermann Auernhammer je

01 Dr Wilfried Hartl je u toku svog predavanja posebno istakao veliku korist od međuuseva.

02 Gosti su sa posebnom pažnjom slušali predavanje Michaela Horsc-ha, jer on nije pričao samo o svojim pogledima na digitalizaciju, već se dotakao i političkih tema.

02


spoznao da se ova sposobnost gubi kroz strukturne promene. Ideja je bila da se tamo gde manje raste, manje đubri. Među-tim, nasuprot tome stoji mišljenje nekih stručnjaka za ishranu biljaka, da na takvim mestima treba đubriti više…

Dr Hermann Auernhammer je po mišljenju dr Patricka Ole Noacka jedan od pionira Precision Farminga. Automatsko prikupljanje podataka, tehnika delimičnih useva, upravlja-nje voznim parkom i terenska robotika mogu da poboljšaju upravljanje gazdinstvom, usevima, mašinama i poslom. U po-ljoprivredi su različiti faktori, npr. biljka, zemljište ili vremenski uslovi toliko raznovrsni da je digitalizacija ovde komplikovanija nego u drugim oblastima. Ali, sada već postoji više od 10 godina iskustva. I dok je u početku preovladavalo mišljenje da je Precision Farming samo nepotreban trošak, to se brzo promenilo, kada je korist stupila u prvi plan.

Dr Patrick Ole Noack je zatim razmotrio razne sektore Precision Farminga:– Automatski sistemi upravljanja: pre oko 20 godina su se

pojavili prvi sistemi sa paralelnim radom, tada još sa sve-tlosnim gredama, a zatim sistemi automatskog upravljanja. Nadogradiva rešenja su još funkcionisala sa frikcionim točkom na originalnom upravljaču. Brzo je postalo jasno da su oni ekonomski interesantni zbog povećanja efikasnosti.

– ISOBUS: osnova mnogih funkcija Precision Farminga. U standardu DIN ISO 11783 je npr. regulisano kako se termi-nali zajedno koriste.

– TIM: ovo je skraćenica od Tractor Implement Management. Na radnom uređaju senzori neprekidno registruju razne pa-rametre, preko ISOBUS-a se prosleđuju komande traktoru. Priključna mašina praktično upravlja traktorom. Zapravo je zreo za serijsku proizvodnju, međutim, problemi oko pouzdanosti sprečavaju izbacivanje na tržište.

„I dok su ranije investicije imale petocifrene iznose u nemač-kim markama, danas terminal i ISOBUS spadaju u standardnu opremu traktora“, objasnio je dr Patrick Ole Noack.

Precision Farming može samo da bude sredstvo za pove-ćanje efikasnosti, ne samo kod đubrenja, već i u zaštiti bilja putem detekcije korova. Naredni korak bi bio prskanje preko karti aplikacije sa prethodnom onlajn proverom i odobrenjem od strane nadležnog organa vlasti. U tom slučaju bi zakoni morali da se učine mašinski čitljivim. Problem je što se ovde mnogo toga ne može logički prikazati.

„Digitalne mogućnosti se u poljoprivredi koriste različitim intenzitetima“, kaže iz iskustva dr Patrick Ole Noack. „Isključe-nje sekcijskih širina, automatski sistemi upravljanja i softver za upravljanje farmom (FMS) su već vrlo rasprostranjeni. Ali već pri đubrenju specifičnih delova parcele i pri kartiranju prinosa stvari su malo drugačije. Kreiranje karti aplikacije u praksi još uvek predstavlja izazov.“

Polazno pitanje je bilo: „Da li digitalizacija ima smisla?“. Dr Patrick Ole Noack je odgovorio: „Da i ne. Digitalizacija nije univerzalno rešenje, već velika kutija sa alatima. Međutim, pojedini alati ne odgovaraju svakom gazdinstvu, svakoj kulturi ili svakom radniku. Sa odgovarajućom mešavinom je moguće povećati efikasnost i dobit. Nasuprot tome, pogrešna mešavina povećava troškove i radno opterećenje. Ali ako neki od digi-talnih alata rasterećuje poljoprivrednika, smanjuje troškove ili povećava prinos, njihova primena može imati smisla.“

ZEMLJIŠTE JE KLJUČMax Stürzer, poljoprivrednik na gazdinstvu Schwaige, u mestu Starnberg, u Bavarskoj, zajedno sa svojom ženom i svoje dve ćerke vodi ratarsko gazdinstvo od 350 ha. Njegov najveći iza-zov je veliki udeo ilovače u njihovoj zemlji zajedno sa velikom količinom padavina u toku godine sa do 1000 mm/m2. Zbog

Centar FITZentrum

03 „Digitalni sistem prvo mora da se pravilno podesi, pre nego što može da pozitivno deluje na prinos.“, bila je jedna od suštinskih izjava u toku predavanja dr Patricka Ole Noacka.

04 Sa Maxom Stürzerom je na seminaru predstavljao poljoprivrednike. On je pričao o svom dugogodišnjem iskustvu sa digitalnim sistemima na svom gazdinstvu u Starnbergu.

03

04


toga ono reaguje vrlo osetljivo kada se vozi po njoj. S druge strane, on u nekim delovima svojih parcela kao podlogu ima skoro čist šljunak. Zbog ovih jako promenljivih uslova, ovaj poljoprivrednik se vrlo rano fascinirao obradom specifičnom za parcelu. On je već 1998. godine naručio da mu se prvi put kartiraju prinosi. Posle prvobitne radosti je brzo usledilo otrežnjenje. Zavisno od padavina, prinosi su varirali iz godine u godinu. „Uprkos tome, karte su za mene i dalje važan instru-ment za retrospektivnu procenu odluka u pogledu uzgoja neke kulture“, rekao je Max Stürzer. „Tako mogu bolje proceniti da li radim ispravno ili pogrešno. Često razmišljam o tome, čak i kad vozim traktor. Tako mogu da se razvijam kao ratar.“ A karte prinosa su ga dovele do sledećeg važnog saznanja: zemljište je ključ za sve. Iz tog razloga je u sledećem koraku ispitana provodljivost zemljišta. To je omogućilo tačnu analizu čitave parcele. Po njegovom mišljenju validnost uobičajenog mešovitog uzorka je dosta ograničena. Na osnovu ovih rezul-tata je sastavio karte za setvu. Na delovima parcele sa slabim prinosom nije želeo da jednostavno smanji uloženi trud, već je hteo da istraži uzrok tome. Tek kada taj uzrok pronađe, prihvatljivo je da smanji input ako je to neophodno. U tu svrhu ovaj poljoprivrednik koristi ciljano uzorkovanje zemljišta iz pojedinih zona.

Pomoću karte je bio u stanju da količinu semena prilagodi stanju zemljišta. Pri tom je radi jednostavnosti radio sa fak-torima. Te informacije je dodatno koristio i za prvo đubrenje.

Računar ne može da preuzme odlučivanje umesto mene.

Ali onda neko vreme ništa više nije radio. Pogotovo što ta tema uopšte nije bila praćena od strane nauke. „Tako sam kartirao prinose, ali postupak nije dosledno realizovan“, ispri-čao je poljoprivrednik. „Nova vrata je otvorilo tek uvođenje GPS-a. Pošto je moja žena Amerikanka, imam kontakte tamo i vrlo rano sam došao u dodir sa temom „Automatsko uprav-ljanje“. Na početku mi je bilo preskupo, ali počev od 2008. ga i sam koristim. Tačnost od plus/minus 20 cm je u početku bila prihvatljiva, ali kada se koristi takva tehnika, rastu i sop-stveni zahtevi. 2010. godine sam zato nabavio sopstvenu RTK stanicu i radim sa SectionControlom. Kod mene se dosledno radi sa planiranjem stalnih tragova. Problematična mašina je kombajn, zbog svoje velike težine. U vlažnim uslovima zemlja se sabija uvek na istom mestu. Ja ne teram svaku mašinu po istim tragovima. To nazivam CTF ‚light‘. Velika prednost je fiksno planiranje stalnih tragova. Ujutro mogu da vozim po suvim tragovima, kasnije tokom dana, kada se zemljište osuši, po vlažnijim mestima.“ Rad sa linijama A-B se kod Stürzera pokazalo problematičnim. Već samo pravilno imenovanje stvara dovoljno teškoća. Kod stalnih tragova granice parcele ostaju uvek iste, ne „šetaju“. To je prednost npr. kod pirevine, koja se često rasejava sa neočišćenih ivica parcela.

„Ranije sam uvek orao do poslednjeg korena drveta“, rekao je Max Stürzer. „Ako se zanemari činjenica da danas uopšte više ne orem, preko kartiranja prinosa sam primetio da

je tamo potrošnja đubriva i sredstva za zaštitu bilja ista, ali da su prinosi vrlo slabi. Moj zaključak je bio da oblikujem useve tako da što ekonomičnije mogu da vozim po njima. Špiceve i rubne delove po kojima se teško vozi sam izostavio.“

Max Stürzer spada u pionire Precision Farminga. Solidan alat i ratarsko iskustvo su po njegovom mišljenju ključ uspeha. „Računar ne može da preuzme odlučivanje umesto mene“, kaže on. „A da bih poznavao istorijat svojih useva, po pravilu mi nije potrebna datoteka ratarskih useva. Naša najvažnija osnova je zemljište. Sam miris zemlje vam govori da li je u redu ili nije.“ Njegov zaključak posle 20 godina Precision Farminga u praksi: „Nove metle dobro metu - stare poznaju ćoškove.“

PRAKSA JE ČESTO OTREŽNJUJUĆAKarl-Heinz Mann je savetnik kod LBB-a, ruralnog savetodavnog društva za osnivanje gazdinstava u Göttingenu. On za svoje klijente sprovodi obimna poređenja gazdinstava i stoga može da koristi sopstvene podatke „Šta digitalizacija donosi ratar-skim gazdinstvima sa stanovišta savetnika?“, glasilo je njegovo pitanje. Prvo treba reći da su opšti ciljevi u poljoprivredi sledeći: poboljšanje prirodnih prinosa, ušteda radnih sredstava, ušteda na troškovima obavljanja posla (plate, sopstvena radna snaga, troškovi mašina, amortizacija, kamate, gorivo, popravke…) kao i manje opterećenje životne sredine, kao što može da se postigne npr. kod zaštite bilja, smanjenjem rasipanja i unosa u vode ili opšte smanjenje potrebne količine.

„U praksi ne postoji nikakva veza između rezultata gaz-dinstva i afiniteta rukovodioca gazdinstva prema digitalizaciji“, rekao je konsultant. „Ovo generalno nije u suprotnosti sa digi-talizacijom - samo što postoje drugi faktori uspeha. I često po-stoje drugi problemi u radu na kojima se nešto može menjati.“

Što se tiče opreme i realizacije u praksi, Karl-Heinz Mann ima slična iskustva kao dr Patrick Ole Noack: GPS postoji na brojnim traktorima i kombajnima, 95 % njegovih klijenata ga koristi, 40 % čak ima sopstvenu RTK stanicu. Široko su rasprostranjene (nepunih 70%) karte nutrijenata. Najčešće se izrađuju na bazi rastera uzimanja uzoraka od 3 ha. Međutim, prilikom đubrenja ih koristi samo 45 % gazdinstava. Osnovno đubrenje se u suštini nikada ne radi prema kartama. Organsko đubrenje se vrši specifično za delove parcele samo u manje od 10 % slučajeva.

Zaštita bilja pokazuje sasvim drugačiju sliku, kaže Karl-Heinz Mann. SectionControl su koristili svi njegovi klijenti, upravljanje na uvratinama i pojedinačnim diznama odn. konfiguracijama dizni se koristi u približno 90 % slučajeva. Prskanje stabilizatora i fungicida se retko vrši specifično za određenu parcelu, kod herbicida toga uopšte ni nema.

Očekivanja od digitalizacije su posebno visoka kod gaz-dinstava koja već rade sa tom tehnologijom. To posebno važi za setvu. U praksi je realna korist u visini od 50 do 60 € po hektaru, procenjuje ovaj konsultant. Gazdinstva koja još nisu digitalizovana, procenjuju da je ta korist daleko manja.

„Još uvek se ne odvija sve kako treba“, ispričao je Karl-He-inz Mann o svojim anketama. „Poljoprivrednici se pre svega žale na probleme sa interfejsom, ali i na visoke troškove tehnike i softvera, neverodostojnost rezultata i veliki utrošak vremena.“

„Digitalna tehnologija može da nam pomogne u brojnim aspektima“, uveren je Karl-Heinz Mann. „Stalni tragovi i CTF


radi očuvanja zemljišta su korisni naročito kod đubrenja i zaštite bilja. Kod obrade zemljišta primena u praksi je delom komplikovana. Rad na uvratinama i SectionControl skoro uvek imaju smisla i poljoprivrednici ih već koriste u velikoj meri. Setva specifična za delove parcele ima smisla pre svega na velikim, nehomogenim parcelama (vidi predavanje Stürzera), a obrada specifična za delove zemljišta u većini slučajeva mnogo manje.“

Digitalna tehnologija može da nam pomogne u brojnim

slučajevima.

Stručnjak je preporučio osnovno đubrenje, kod kojeg se količina izračunava prema rezultatu uzorka uzimajući u obzir vrstu zemljišta. Sa istim troškovima đubrenja bi posnija područja mogla da se jače pođubre na račun dobro prihra-njenih područja. Posle 12 godina stabilizacije i povećavanja prinosa je potrebna naknadna kontrola. Ako je ispravno da se osnovno đubrenje prilagođava potrebama zemljišta, na velikim parcelama to mora da se radi specifično za svaki deo parcele. „Đubrenje specifično za delove parcele jeste rašireno, ali se uspeh jedva može izmeriti“, kaže Karl-Heinz Mann. „Još uvek nedostaje sistem testova. Po hektaru se uštedi oko 10 do 30 kg N. Pozitivan sporedni efekat je to što se može sprečiti poleganje useva. N senzor u praksi radi dobro i ima smisla na velikim nehomogenim parcelama. Kod organskog đubriva je vrlo teško odraditi đubrenje specifično za deo parcele, jer je to đubrivo veoma nehomogeno. U ovom slučaju može biti interesantna NIRS tehnika.“

Ovaj konsultant ima diferencirano mišljenje o upotrebi dru-gih digitalnih pomagala: „Automatsko prepoznavanje korova i trava je još uvek naučna fantastika, ali verovatno ima veoma veliki potencijal. Kod fungicida je prilagođavanje količine teško zbog moguće rezistentnosti. Digitalne mogućnosti za upravlja-nje mašinama imaju pozitivan odnos troškova i dobiti. To znači da se najčešće isplate, a optimizacija po pravilu funkcioniše dobro. Nasuprot tome, upravljanje voznim parkom ima smisla samo kod vrlo velikih gazdinstava ili uslužnih preduzeća. U organizaciji i u kancelariji postoji vrlo visok radno-ekonomski potencijal. Troškovi knjigovodstva, vođenja evidencije useva, podnošenja zahteva, upravljanja skladištem i čuvanja podataka su relativno visoki. Udeo proizvodnih troškova u proseku iznosi 22 procenta! Ovde postoji ideja za prava rešenja problema bez igrarija.“

Karl-Heinz Mann je uveren u to da je uprkos velikim obe-ćanjima proizvođača i političara o mogućnostima digitalizacije praksa vrlo često otrežnjujuća. Troškovi i utrošak vremena su previsoki. „Međutim ovi sistemi mogu da pomognu da se procesi optimizuju. Oni nikad ne mogu zameniti stručno ru-kovođenje radnicima i efikasnu organizaciju od strane rukovo-dioca gazdinstva. Prikupljanje obimnih podataka bez smislene upotrebe može i da se izostavi. Digitalni instrumenti uvek treba da budu samo pomoć, a ne da opterećuju rukovodioca gazdin-stva odn. proizvodnje i da ga nepotrebno vezuju za kancelariju.

Zbog toga će uspešan biti samo onaj ko digitalne mogućnosti koristi na promišljen i smislen način. Uspešni rukovodioci gaz-dinstva u ratarstvu manje treba da budu u kancelariji, a više na njivi“, rekao je na kraju Karl-Heinz Mann.

Veče za druženjeVeče pre HORSCH seminara je u centru FITZentrum u Sitzenhofu bilo predviđeno za druženje. Hrana i piće su bili seoski: domaća hrana i svetlo pivo. Kontrast je tu činilo predavanje motivacio-nog trenera Marca Gasserta pod naslovom „Ne nagrađuje se početak, nego istrajnost.“ Pričao je o svom boravku u jednom Šaolin hramu u Kini. Tamo je dan započinjao trčanjem na stazi od 21 km u 1.30 časova, a ukupno se treniralo 17 h dnevno. Prema Marcu Gassertu postoje dve vrste discipline: ona iznutra i ona spolja. „Da bi nešto veliko moglo da nastane potrebna je disciplina iznutra“, rekao je trener. Osim toga, čovek poseduje tri pokretačke sile: biološki nagon, vrednosti i snagu volje. Novac nije obavezno motivišući faktor. To je Marc Gassert objasnio putem jedne demonstracije. Jednoj osobi iz publike je obećano 25 € za to da izvesno duže vreme sedi u čučnju raširenih nogu. Taj čovek je zaista potvrdio da u toku vežbe nije mislio na novac već da je bio motivisan time da uspe da izvrši zadatak. Trener je savetovao slušaocima da uvek što brže donose odluke, jer: „Što više odluka čovek mora da donese to se njegova energija brže istroši.“ Pozitivna ravnoteža je važna da bi se izbegao stres. Često je od pomoći da se jednostavno prestane kukati. I pre svega: čoveku je potreban radni zadatak prilikom kojeg mora da se koncentriše i koji ga ispunjava.

„Digitalizacija: Rešenje problema ili igrarija?“ bilo je jedno od pitanja koje je postavio Karl-Heinz Mann. U toku svog predavanja je posmatrao digitalizaciju sa stanovišta konsultanta.

Terrano GX BEZ KOMPROMISA

HORSCH Maschinen GmbHZoltan KurunciTel: 00 381 21 6422025Mobil: 00 381 60 587 98 88E-Mail: [email protected]

Leeb LT INTELIGENTNA TEHNOLOGIJA

HORSCH Maschinen GmbHZoltan KurunciTel: 00 381 21 6422025Mobil: 00 381 60 587 98 88E-Mail: [email protected]

— Automatska kontrola krila,minimalna visina tretiranja pri velikim radnim brzinama

— Kompaktna i stabilna krila 18-42 m

— Zapremina rezervoara 4000 i 5000 l

— Automatsko otvaranje dizni zavisno od brzine kretanja