Izazovi informacionog društva

– lice i naličje –

prof. dr Slobodan R. Petrović

Udruženje sudskih veštaka za informacione tehnologije

sp.ziteh.gmail.com

Apstrakt: U radu je u sažetom obliku izložena istorija odvijanja informacione revolucije i s tim u vezi se razmatra novonastajuće informaciono doba sa aspekta pozitivnih efekata kojima primena informacionih tehnologija utiče na društvenu zajednicu u celini i na sve njene članove pojedinačno u smislu njihovog organizovanja, delovanja i razvijanja. S druge strane, razmatraju se i negativne konsekvence primene ove tehnologije sa ukazivanjem na realne mogućnosti nastajanja vrlo ozbiljnih i nepoželjnih posledica i po društvo u celini i po njegove članove, ukoliko se primena informacione tehnologije odvija stihijski.

Uvod

Ljudska prošlost je nepobitan dokaz da je jedna od ključnih potreba čovekovog bitisanja – komunikacija. Životno bitna za opstanak kao hrana, voda i vazduh. Služila je da se čovek upozori na opasnosti koje su bile i brojne i raznovrsne, da traži pomoć i da pomogne drugima, a značajno je doprinela i prvim oblicima čovekove socijalizacije uspostavljanjem osećaja zajedništva i ljudskog razumevanja. Vremenom, kako se civilizacija razvijala, tako se i ova potreba čovečanstva uvećavala i širila, uz nalaženje novih načina i mogućnosti da se komunicira i razmenjuju informacije.

Međutim, ove mogućnosti su uvek bile komplikovane distancom, vremenom ili lokacijom. Pojedinac može smanjiti rastojanje između sebe i osobe sa kojom želi da komunicira, ali smanjivanje rastojanja uzima vreme, a vreme ponekad nije raspoloživo. U tim okolnostima, lokacija bilo pojedinca koji želi da komunicira ili lica kome je poruka trebalo da bude upućena čini teškim ili nemogućim da se dođe do komunikacije. Pored toga, od najranijih vremena, dobijanje poruke direktno do mesta opredeljenja je samo jedan od problema. Želja za privatnost, bezbednost, autentičnost, pravovremenost i dokaz o prijemu uticali su kako da se komunikacije koriste i često je stremilo komunikacionoj "tehnologiji".

Kroz istoriju, napredak u razvoju tehnologija igrao je važne uloge u pokretanju promene načina na koji ljudi žive svoj život i obavljaju svoje poslove. vo je tačno u bukvalno svakoj oblasti ljudskog delovanja, uključujući biznis i bankarstvo, industriju i proizvodnju, državnu upravu i vojne poslove, međunarodne odnose, obrazovanje i istraživanje, socijalne i kulturne odnose, političke poslove, zabavu i informisanje, i bilo gde drugde. Dajući značaj promenama za koje revolucija u nauci i tehnologiji ima potencijal da podstakne, veoma je važno da razumemo kako je ova revolucija menjala, menja i kako će da nastavi da menja naš svet.

Da bi smanjili uticaj distance, vremena i lokacije, ljudi su kroz istoriju koristili razne forme informacione tehnologije. Bubnjevi, baklje, signalne zastavice, vatra ili dim kao signali, piktografi (grafički karakteri koji se koriste u pisanju slikom) na papirusu i pisanje na glinenim i kamenim pločama su među najranijim tehnologijama čovečanstva koje su

2

korišćene u naporima da se umanji uticaj udaljenosti, vremena i lokacija na komunikacije. Kodovi, šifre, poverljivi agenti, pečati i potpisi su uvek pratili komunikacije i rasle su u prefinjenosti zajedno sa komunikacionim metodama. Ponekad se ljudi čak okreću životinjskom svetu da poboljšaju svoju sposobnost da komuniciraju. Kralj Solomon koristio je golubove pismonoše za isporuku poruka već oko godina p.n.e.

Ove primitivne i tradicionalne metode i tehnologije, od kojih su mnoge ostale u upotrebi do danas, poboljšale su mogućnosti čovečanstva da komunicira, ali su i dalje ograničene na ono šta su mogle i mogu da urade. Neki pristupi zahtevaju povoljne radne uslove: slab vetar, liniju vidljivosti ili lepo vreme. Piktografi i drugi oblici pisane komunikacije zahtevaju vreme za izradu. Ukoliko se želi privatnost ili bezbednost, ekstra vreme je potrebno da se poruka prevede u kodirani oblik. Bez obzira na to koliko je vremena potrebno da se poruka napiše, potrebno je i vreme da se poruka isporuči i, ako je potrebno, da se dekodira. Isto bi se moglo pretpostaviti da prijemnik mora dešifrovati, pročitati i razumeti ono što je napisano. Najzad, u funkciji načina komuniciranja, poruke su predmet raznih oblika distorzije. Vekovima, docnije, udaljenost, vreme i lokacija su nastavili da značajno ograničavaju mogućnosti čovečanstva da komunicira. Ipak, napredak u informacionim tehnologijama micao se napred, mada sporo.

Informaciona revolucija

Sredina XIX veka, sazrevanjem nekoliko novih tehnologija, poput telegrafa, telefona i radija, najavila je da će čovečanstvo pojačati sposobnost da komunicira brže i intenzivnije nego ikada ranije. stajući na "prestolu" više od godina, ove tehnologije su učinile svet manjim mestom, pomažući i podržavajući napore čovečanstva da se prevaziđu razdaljina, vreme i lokacija, ali su istovremeno transformisale ne samo mogućnosti čovečanstva da komunicira, već i živote ljudi. Posebno u industrijskim društvima, one su promenile način povezivanja ljudi jednih sa drugima i promenile načine na koje biznis, državna uprava, vojska i politika uspostavljaju izvršavanje svojih poslova. S obzirom na dimenzije njihovih uticaja, ove tehnologije su takođe pomogle i modifikaciji strukture međunarodnog sistema.1

Blizu vek i po od tada, uticaj udaljenosti, vremena i lokacija na komunikacije je redukovan u većem obimu nego u svim prethodnim godinama pisane istorije zajedno. Istovremeno, mogućnosti čovečanstva da obogati poruke slikama i crtežima znatno su poboljšane, kao i mogućnosti da se obezbedi privatnost, autentičnost i prijem poruka.

Sredinom XX veka do možda 98 . godine rađaju se nove tehnologije, kao što su televizija, prvobitna generacija računara i sateliti, koje povezuju svet na način na koji nikada ranije nije bio povezan. Ove tehnologije, poput telegrafa, telefona i radija pre njih, opet transformišu mogućnosti čovečanstva da komunicira, menjaju načine na koje se ljudi povezuju jedni sa drugima, menjaju poslovna ponašanja biznisa i državne uprave i menjaju strukturu međunarodnog sistema. Iako su izrečene na ovakav jednostavan način (prostim nabrajanjem), moramo ukazati da je reč o veoma dubokim i obimnim promenama koje ne zaobilaze ni temelje društva, a nažalost, sve se odvija tako brzo da većina nas nije u stanju da sve to uoči i razume.

Od 1980-ih godina, podstaknute daljim napretkom u široj primeni poluprovodnika, računara, optičkih vlakana, celularne tehnologije, umrežavanja, poboljšanje interakcije čovek-računar, digitalne transmisije i digitalne kompresije – informacione tehnologije su se još više razvile i počele uvećano da se koriste, sprečavajući istovremeno rastanje onih tehnologija koje su već bile u upotrebi. Ova, do tada tiha i još u povoju, naučna i tehnološka evolucija, dobija u ubrzanju i zbog brzine kojom se odvija i veličine i značaja

1 Alberts S. David, Papp S. Daniel, The Information Age: An Anthology on Its Impact and Consequences, CCRP Publication Series, 1997; Petrović R. Slobodan, KOMPJUTERSKI KRIMINAL, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 2004, 564 st. III izdanje; The Global Course of the Information Revolution: Technological Trends,

Proceedings of an International Conference, http://www.rand.org/pubs/monograph_reports/MR1680.html

3

uticaja koji vrši stekla je pravo da bude etiketirana – revolucijom, koja nagoveštava da će promeniti ljudske poslove i međunarodni sistem vrlo intenzivno, možda čak i opsežnije od raspada bipolarnog međunarodnog sistema.

Napominjemo da etiketa – revolucija – nije olako odabrana jer prema Webster-ovom

rečniku označava "iznenadnu, radikalnu ili potpunu promenu ... bazično preusmeravanje", a to je upravo ono što se dešava pod uticajem informacione tehnologije.

Kako su tehnologije evoluirale i pomogle oblikovanju ljudskih aktivnosti i institucija predstavlja veoma značajnu priču, jer ona pruža razumevanje kako su i zašto stvari onakve kakve jesu. na pruža razumevanje kako su i zašto međunarodni akteri i međunarodni sistem evoluirali. Što je najvažnije, ona može da obezbedi dokaze o tome kako informacione tehnologije u nastajanju mogu uticati na buduće forme, odnose, usmerenja i delovanje ljudskih institucija, ljudskih aktivnosti međunarodnih aktera, kao i međunarodnog sistema. Imajući u vidu značaj mogućnosti koje razvijajuće informacione tehnologije obećavaju da obezbede, ovde se navode samo tragovi koje, u nedostatku nečeg šireg, vredi posedovati.

Prema tome, tehnologija, bez sumnje, po principu "uzajamne uzročnosti" igra značajnu ulogu u oblikovanju političkog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog miljea ljudskog društva, a ti miljei, opet, igraju značajnu ulogu u oblikovanju tehnologija i načina kako će tehnološki napredak biti korišćen u društvu.

Šta to znači za informacionu tehnologiju i njen uticaj na aktivnosti, institucije i međunarodne odnose čovečanstva? Za ilustraciju navedimo da se dva puta samo u XX veku, kolaps međunarodnog sistema poklopio se dolazećim značajnim novim tehnologijama. Oba puta, nastajuće tehnologije odigrale su značajnu ulogu u oblikovanju i modeliranju novog međunarodnog sistema. Svedoci smo treći put da se takav fenomen odvija.

Prvi put se ovaj fenomen pojavio tokom Prvog svetskog rata, kada je motor sa unutrašnjim sagorevanjem prvi put široko upotrebljen u ratu. Kamioni, avioni i tenkovi igrali su glavnu ulogu u ratu koji je označen kao "rat za kraj svih ratove" ("War to End All Wars"), i koji je okončao stari sistem evropske ravnoteže moći i preselio dobar deo sveta u eru "kolektivne bezbednosti". Tokom međuratnog perioda, iako je sistem kolektivne bezbednosti kodifikovan u Ligi naroda, pokazao je nemogućnost da obezbedi mir, ali su transportni sistemi pokretani motorima sa unutrašnjim sagorevanjem pomogli u pravljenju sveta manjim i intimnijim mestom nego što je ikada ranije bio.

Slično tome, Drugi svetski rat, najnasilniji i najdestruktivniji rat u ljudskoj istoriji, završio se sa upotrebom najrazornijeg oružja ikada korišćenog u ratu – atomskom bombom. Nije slučajno, nuklearno oružje i nuklearne tehnologije igrale su glavnu ulogu u strukturiranju i oblikovanju bipolarnog sistema posle Drugog svetskog rata i uznemirujuće ravnoteže zasnovane na sigurnom uzajamnom uništenju.

Ali da se vratimo pomenutoj priči i u kraćim crtama ispričamo njen sadržaj.

Period nakon Drugog svetskog rata pokazuje da je informaciona revolucija uspešno izvršavala svoj osnovni zadatak da smanjuje uticaj udaljenosti, vremena i lokacije na ljudske komunikacije, ali se nije zaustavila samo na tome, već je svoj uticaj proširila na radna mesta i ekonomske poslove, na kulturu i društvo, i na vojne poslove i međunarodne odnose. Posmatrani period omogućava lako prepoznavanje ovih uticaja.

Ekonomija se polako menja od ekonomije zasnovane na industriji na onu zasnovanu na uslugama. Tokom ovog vremena, broj radnika u uslužnim delatnostima u Sjedinjenim Državama izuzetno je brzo rastao, da bi krajem 1960. godine nadmašio broj radnika sa plavom kragnom. Informacija je postala roba, a njeno rukovanje i distribucija postali su glavni ekonomski faktori. Razvoj nove industrije zasnovan je na tehnologijama koje zadovoljavaju ove potrebe. Ovaj fenomen ubrzo je postao važan u globalnim razmerama,

4

budući da su informacije i njihovo prikupljanje, upravljanje i distribucija postali zaštitni znak naprednim industrijskim društvima širom sveta.

Informacione tehnologije, takođe su našle istaknuta mesta u domovima širom sveta, budući da su televizija, a zatim i računar, ušli u glavne tokove globalnog društva. Pošto su se nove tehnologije proširile u celom društvu, njihov uticaj je počeo da menja kulturne odnose i vrednosti. U mnogim domovima televizija je postala centralni fokus porodičnog života, menjajući način na koji su ljudi u interakciji jedni sa drugima i način na koji oni troše svoje vreme. Često, ona je uvodila nove vrednosti koje su se nadmetale sa tradicionalnim načinom posmatranja sveta i obavljanja delatnosti.

ve tehnologije nisu ograničene samo na radna mesta i kuću. Vojni poslovi i međunarodni odnosi, takođe su snažno pogođeni ovim tehnologijama, a investicije u istraživanja u oblasti telekomunikacija, računara i satelita dramatično se uvećavaju. Zahvaljujući tome, računari, računarske mreže i sateliti, koji u velikoj meri produžavaju globalnu komunikacionu infrastrukturu, pružaju pojedincima i organizacijama mnogo veće mogućnosti za prikupljanje, analizu i korišćenje informacija, a te mogućnosti se neprekidno uvećavaju.

Zaista, različiti međunarodni akteri su apsorbovali, raširili i operacionalizovali informacionu tehnologiju na različite načine i po različitim stopama brzine. Ovaj obrazac i diferencirane stope apsorpcije, difuzije i operacionalizacije doveli su do različitih tipova i stopa promena kod različitih aktera na međunarodnoj sceni .

Multinacionalne korporacije su verovatno tip međunarodnog aktera koji je najviše osetio blagodet novih tehnologija. One su znatno izmenile svoje akcije i svoje strukture kao posledica korišćenja informacionih tehnologija. To je uticalo ne samo na način na koji multinacionalne korporacije rade, već i na načine kako da se iste strukturiraju. Uvođenjem struktura globalnih proizvodnih jedinica, a zatim i organizacionih struktura distribuirane mreže, za razliku od aranžmana organizacione strukture od pre Drugog svetskog rata majka- erka, nema sumnje da su one poboljšale svoje i mogućnosti i sposobnosti poslovanja, što je rezultiralo da se značajan obim ekonomske aktivnosti odvija na transnacionalnom ili globalnom nivou. Dakle, u multinacionalnim korporacijama donosioci odluka danas misle i deluju na globalnom nivou.

Rast globalne trgovine, pri čemu je dosta od toga omogućeno informacionim tehnologijama, ništa nije manji od fenomenalnog. S tim u vezi samo da pomenemo da su međunarodne finansije i bankarstvo transformisani pomoću sposobnosti da elektronskim putem sredstva prenose po celom svetu. Neki posmatrači veruju da je svet već postao jedno jedinstveno bankarsko i finansijsko tržište. I mnogi drugi uslužni servisi postaju sve više i više internacionalizovani.

Kada je reč o državama, kao međunarodnim akterima, treba ukazati da su i one prihvatile informacionu tehnologiju, ali ne u istoj meri i na isti način. U stvari, neke države su aktivno nastojale da održe svoj suverenitet pokušavajući da kontrolišu informacije i komunikacione tokove. U drugim slučajevima, države su se pozicionirale da iskoriste prednosti tih tehnologija da bi se povećala ekonomska aktivnost i da se pozicioniraju za budući prosperitet. U nekim slučajevima, kao što je, na primer, u slučaju EU, takav odgovor otvara mogućnost kretanja ka post-državnoj međunarodnoj eri u kojoj grupisane države ustupaju značajan deo svojih sposobnosti odlučivanja transnacionalnim akterima.

Međutim, i pored uticaja koji je informaciona revolucija imala i ima na ljudske aktivnosti, strukturu i značaj međunarodnih aktera, države ostaju strukturirane koliko su bile i u ranijim vekovima i ostaju dominantna klasa međunarodnih aktera. Međunarodne vladine organizacije ostaju stvorenja država, rešavajući pitanja koja im države dozvoljavaju da rešavaju. Tehnološki napredak omogućio je međunarodnim vladinim organizacijama da prošire svoje aktivnosti i samim tim, u određenoj meri, da povećaju svoj značaj, ali opet samo kada država na to pristane. I iako su međunarodne vladine

5

organizacije iskoristile informacione tehnologije da poboljšaju svoje sposobnosti, one ostaju i dalje relativno slabe kao klasa međunarodnih aktera.

Informacione tehnologije su takođe imale i imaju uticaj na ulogu koju nevladine organizacije igraju u međunarodnim poslovima. Mnogi od ovih aktera imaju široko razbacano članstvo i, zahvaljujući novim uslovima, postali su aktivniji, bolje koordinirani i više uticajni. Tehnologije su dovele do formiranja mreža među pojedinim nevladinim organizacijama, čime se njihova moć i uticaj značajno uvećavaju.

Istovremeno, sposobnost medjunarodnih medija da pružaju informacije u realnom vremenu – praktično svakom većem medijskom distributeru u svetu – stvara osećaj globalne povezanosti, ako ne i zajednice, koja nikada ranije nije postojala. Suvišno je tvrditi da je ovo dovelo do promenjenih stavova dela pojedinaca o njihovoj ulozi i ulozi njihovih zemalja u svetu, ali nije previše reći da mnogim pojedincima, međunarodni mediji menjaju način na koji oni vide sebe i svet.

Na regionalnom nivou, informacione tehnologije takođe su imale i imaju očigledan uticaj. Pomenut, praktično neograničen prenos podataka i protok informacija preko državnih granica, ojačavao je zamah ka većoj evropskoj integraciji i transformaciji Evropske zajednice u Evropsku uniju. U izvesnoj meri, može se tvrditi da je sličan niz događaja doveo do stvaranja zone azijsko-pacifičke ekonomske saradnje i zone slobodne trgovine u Americi, iako to nije bilo ni blizu takvom razvoju organizacije kao što je Evropska unija.

Na nivou sistema, sposobnost inustrijalizovanog Zapada da iskoristi tehnologije informacione revolucije pomogao je Zapadu tokom 1970-ih i 1980-ih da stvori neujednačen teren za ekonomsku igru između Zapada, s jedne strane i Sovjetskog Saveza i njegovih saveznika na drugoj. Na primer, u 1978, Sovjetski Savez je imao približno 25. računara u poslovanju, dok su Sjedinjene Države imale preko 25 . . Do 988, Sovjetski Savez je imao oko 5 . personalnih računara, dok su SAD imale preko 40 miliona. Sovjetska situacija je dodatno pogoršana, jer SSSR, zbog svog centralizovanog političkog i ekonomskog sistema, nije bio u stanju i nije bio voljan da uključi rasprostranjene računarske mreže u svoje procese donošenja odluka.

Tokom kasnih 1970-ih i 1980-ih godina, zatim, sovjetska ekonomija je i dalje padala iza naprednijih i tehnološki sofisticiranijih industrijalizovanih demokratija Zapada i Dalekog Istoka, zbog nemogućnosti i nespremnosti ne baš malog dela SSSR-a da u potpunosti učestvuje u informacionoj revoluciji. Najprostije rečeno, Sovjetski Savez nije mogao da se takmiči sa na znanju zasnovanim tehnologijama integrisanih u vođenju tržišne ekonomije. Zato se osnovano može tvrditi da je i informaciona tehnologija doprinela raspadu bivšeg Sovjetskog Saveza. Ali, bez obzira na tačnost ove tvrdnje, očigledno je da su informacione tehnologije imale i imaće značajan uticaj na oblikovanje i kalupljenje aktivnosti i institucija čovečanstva. ne će nesumnjivo imati uticaj na strukturu i aktivnosti međunarodnih aktera i, takođe, nastajanje međunarodnog sistema.

U 1969. godini prvi put su povezana četiri računara u mrežu nazvanu ARPAnet. U oktobru 1972. godine na jednoj međunarodnoj konferenciji (International Computer Communication Conference) organizovana je velika, vrlo uspešna, prva javna demonstracija mreže ARPAnet. Iste godine je bila uključena i inicijalna "vruća" aplikacija, elektronska pošta, motivisana potrebom onih koji su radili na razvoju ARPAnet-a za jednostavnim komunikacionim i koordinacionim mehanizmom. Od tada, elektronska pošta u narednim dekadama uzleće kao najveća mrežna aplikacija. Ovo je bio nagoveštaj upravo one vrste aktivnosti koju danas vidimo na World Wide Webu – enormni rast svih vrsta "ljudi-sa-ljudima" saobraćaja.

U decembru 1980. godine desio se glavni događaj u istoriji računara: najavljena je PC revolucija – računari Apple su izašli u javnost. Ubrzo je i IBM (13. augusta 1981. godine) najavio svoj personalni računar. Karakteristike ovog PC-a su bile: 4,77 MHz Intel

6

8 88 CPU, 64 KB RAM (proširljivo do 256 KB), 4 KB R M, jedna disketna jedinica od 5,25 inča (kapaciteta 160 KB) i PC-DOS 1.0. Cena mu je bila oko 3,000 dolara.

Tokom 1980-ih godina ARPAnet, nastao kao rezultat spoja nauke i potreba nacionalne bezbednosti i odbrane SAD, prerasta u Internet, koji počinje nezadrživo da se širi, postajući mreža svih mreža, globalna računarska mreža koja u u bukvalnom smislu pokriva celu planetu, pretvarajući svet u "elektronsko globalno selo", povezujući sve sa svim i svakog sa svakim. va mreža kreira jedan novi virtuelni – kiber-prostor, prostor obeležen računarima, računarskim mrežama, informacionim tokovima i informacionim sadržajem u digitalnoj formi, a prefiks kiber ukazuje na sve složenosti i specifičnosti tog prostora i novog doba koje sa sobom donosi informaciona tehnologija.2

Najzad, 1991. godine lansiran je World Wide Web. Reč je o mreži sajtova koji mogu biti pretraživani korišćenjem specijalnog protokola poznatog kao Hypertext Transfer protocol (HTTP). Ovaj protokol simplificira pisanje adresa i automatsko pretraživanje dokumenata.

Zahvaljujući eksplozivnom širenju informacione tehnologije i njenoj rapidno rastućoj upotrebi u svim sferama ljudske delatnosti kiber-prostor u sve većoj meri postaje PŠTE MEST D GAĐANJA za sve aktivnosti ljudske delatnosti: od informisanja, komuniciranja, edukacije i zabave, preko kooperacije u realnom vremenu, obavljanja i izvršavanja raznih poslovnih, administrativnih i drugih aktivnosti i obaveza, kontrole i upravljanja složenim aktivnostima i procesima, pa do najsloženijih oblika kriminalne delatnosti, špijunaže, terorizma i novih formi ratovanja, poznate kao informaciono ratovanje.

Milioni računara su povezani na Internet na takav način da informacije između njih mogu biti razmenjivane neprekidno 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. vi računari se nalaze u privatnim domovima, školama, univerzitetima i institutima, državnim ustanovama, poslovnim firmama svih veličina i svih delatnosti, kao i raznim drugim organizacijama i ustanovama. ni mogu biti računari bilo kog tipa i veličine, od "bezimenih" do IBM-ovih, od personalnih do mainframe-ova i super-računara. Svi računari na Internetu su ili računari koji pružaju usluge ili računari koji koriste usluge. vi drugi jednom povezani na Internet postaju međusobno prilično slični. Jedino u čemu se osetno razlikuju je brzina konekcije koja zavisi od Internet posrednika i sopstvenog modema.

Internet danas – to je širom sveta rasprostranjena informaciona infrastruktura, inicijalni prototip onog što se često naziva Globalna Informaciona Infrastruktura – GII. Njegova istorija je kompleksna i uključuje mnoge aspekte – tehnološke, organizacione i socijalne, a njegov uticaj doseže ne samo do tehničkih polja računarskih komunikacija, već u sve većoj meri prožima i društvo u celini kako se ubrzano krećemo prema uvećanom korišćenju on-line alata za obavljanje najrazličitijih aktivnosti i poslova.

Internet predstavlja jedan od najuspešnijih primera beneficija proisteklih iz investicija u i angažovanosti na istraživanju i razvijanju informacionih struktura. On je revolucionarizovao računarski i komunikacioni svet na način do sada nezabeležen u praksi, svodeći ograničenja nametnuta distancom, vremenom i lokacijom na maksimalni, trenutno mogući, minimum. Trend ukazuje da Internet još uvek ne namerava da se zaustavi na dostignutom nivou, već će nastaviti da vrši žestok pritisak na pomenuta ograničenja. Zahvaljujući toj činjenici on je postao širom sveta emitujući mehanizam za diseminaciju informacija i medijum za kolaboraciju i interakciju između pojedinaca i njihovih računara bez obzira na geografske lokacije i vremenske zone.

Internet obezbeđuje pristup do bogatstva informacija o bezbrojnim temama priloženih od ljudi širom sveta. To je biblioteka bez zidova i bez kraja, ali to nije biblioteka u kojoj su svi njegovi raspoloživi predmeti identifikovani i mogu biti dobijeni jednim jedinstvenim katalogom.

2 The Internet's Coming of Age, ISBN: 0-309-50509-7, 2001, http://www.nap.edu/catalog/9823.html

7

S druge strane, on nije biblioteka publikacija koje su selektovali profesionalci. Pre bi se moglo reći da je Internet jedna "oglasna tabla" koja sadrži SVE između brojnih ekstrema, kao što su stvarno i nestvarno, istinito i lažno, pravo i nepravo, dobro i loše, lepo i ružno, ...

vo je rezultat činjenice da je Internet istovremeno i samopublikujući medijum, što znači da SVAKO sa malim obimom tehničke veštine i pristupom do host računara može publikovati na Internetu. Upravo zbog toga neki sajtovi demonstriraju znanja vrhunskih eksperata, dok su drugi rezultat krajnje nekompetentnih stvaralaca. U širokoj lepezi između ova dva krajnja pola nalazi se ogromna masa profesionalaca i amatera različitog nivoa znanja i stručnosti, koji svoje radove publikuju na Internetu sa ili bez bilo kakvih recenzija.

vo je značajno zapamtiti, posebno kada korisnik locira sajtove u cilju istraživanja. U tom slučaju, onom "SVEMU" na Internetu mora se pristupati sa određenom dozom opreznosti i analitički kritično u cilju procene podobnosti sadržaja za istraživačko korišćenje.

Korisnik takođe treba biti svestan da se Internet sajtovi menjaju vremenom prema angažovanju kreatora, kao i da se i adrese Internet sajtova često menjaju, a nije redak slučaj i da sajtovi sa svojim sadržajem jednostavno nestanu, tj. da budu ugašeni. voj vrsti nestabilnosti Interneta korisnici se moraju prilagoditi, bez nade da će ona u dogledno vreme biti razrešena.

Budući da su se čak i najveći entuzijastički zagovornici informacione revolucije složili da je u ranom XXI veku, nova era još uvek u povoju, ostalo je da se vidi da li će zaista informaciona revolucija istinski revolucionarizovati društvo na skali uporedivo sa Industrijskom revolucijom, koja je proizvela veće promene u samo dva veka od onih koje su se desile u ostatku ljudske istorije zajedno.

Informaciono društvo – s lica

Naučnici i analitičari već duže vreme u rastućem obimu govore o informacijama kao definišućoj karakteristici savremenog sveta. pravdanost njihovog interesovanja potvrđuje opšta i rastuća pažnja koja se danas posvećuje informatizaciji društvenog života: rečeno nam je da ulazimo u informaciono doba, da novi način informisanja dominira, da smo se preselili u globalnu informacionu ekonomiju, da se svet pretvara u "digitalno selo", da ,... Zapravo, mi i osećamo da nas promene okružuju i to nisu samo puki trendovi, već delovanje velikih, neobuzdanih sila: širenje informacione tehnologije i računarskih mreža; globalizacija tržišta; digitalna ekonomija; raspad hijerarhijske strukture koja je u suštini organizovala rad od sredine XIX veka i mnogo toga drugog, manje ili više primetnog. Svaka od ovih transformacija je nezavaravajuće duboka i široka. Šta više, sve se dešavaju istovremeno – i veoma brzo. One izazivaju jedna drugu i utiču jedne na druge. Kako se hrane jedne drugima, one gaje osećaj da su biznis i društvo usred revolucije u razmerama koje su po opsegu i posledicama uporedive sa Industrijskom revolucijom.3

Okruženo ovim promenama sviće novo doba, čiji je fundamentalni izvor bogatstva znanje i komunikacije, više nego prirodni resursi i fizički rad. Na osnovu svega toga izgleda da je informacija danas postala toliko važna da zaslužuje tretman kao simbol za doba u koje ulazimo i u kojem ćemo živeti.

Međutim, ono što se oseća jeste da je ovaj simbol izvor i velikog dela kontroverzi. Za neke je i sam naziv neadekvatan; za neke, to predstavlja početak jednog istinski profesionalizovanog i odgovornog društva, dok drugima, predstavlja pooštravanje kontrole

3 Alberts S. David, Papp S. Daniel, op. cit; Anderson Kerby, Computers and the Information Revolution, Updated 2002 Probe Ministries, http://www.leaderu.com/orgs/probe/docs/computer.html; Webster Frank, The Information Society Revisited, http://www.uk.sagepub.com/mcquail6/PDF/022_ch01.pdf

8

nad građanstvom; za neke, to najavljuje pojavu visoko obrazovane javnosti koja ima neposredan pristup znanju, dok za druge, ta se najava odnosi na poplavu trivijalnosti, senzacionalizma i obmanjujuće propagande; nekima, to je razvoj nacionalne države koja promoviše ulogu informacija, dok je drugima, to promena u korporativnoj organizaciji koja je dovela do toga da informacije postanu kritične. Dakle, postoje osetna nesaglasja ne samo u prihvatanju pojma informaciono društvo, već i u shvatanju njegovog značenja. Međutim, nećemo se baviti filozofskim raspravama o ovim razlikama, jer su one van okvira ovog rada.

Umesto toga pokušaćemo da se zadržimo samo na dokazanim činjenicama. Jedna od bitnih činjenica, vidljiva i golim okom, jeste da je novonastajuće društvo posebno i drugačije i da je obeleženo ogromnim razlikama u odnosu na do sada postojeća društva. Pokretač tih razlika je upravo informacija. Dakle, informaciono doba, to je ono sa čim su mnogi naučnici, pisci i analitičari već označli zaključne godina XX veka i početak XXI veka. va karakterizacija našeg vremena je zasnovana na opštem širenju novih informacionih tehnologija i mogućnosti koje ove tehnologije pružaju i koje će omogućiti čovečanstvu da se prevaziđu:

barijere koje su distancom, vremenom i lokacijom nametnute komunikacijama; granice i ograničenja koja su svojstvena ljudskim kapacitetima da obrađuju

informacije i donose odluke.

Zagovornici koncepta informacionog doba tvrde da smo krenuli putem u kome će informacije i komunikacije postati dominantne sile u definisanju i oblikovanju ljudskog delovanja, interakcija, aktivnosti i institucija, uopšteno rečeno: čovekovog življenja.

Upravo u skladu sa tim informaciono društvo se definiše kao društvo u kojem je kreiranje, stvaranje, širenje, korišćenje, integracija i manipulacija informacijama značajna ekonomska, politička i kulturna aktivnost.

Mi smo, dakle, uveliko u vrtlogu informacione revolucije, koja bi možda već sada, a u bliskoj budućnosti i sigurno, trebalo da bude označena kao "revolucija znanja", jer obuhvata takav napredak u informacionim tehnologijama koji značajno menja politike, ekonomije, sociologiju i kulturu kreiranja i distribucije znanja.

Šta nam nudi ovo novo društvo? Odgovor svakako zavisi od želje i potrebe u kojoj bi meri on trebalo da bude detaljan. Kako je prostor izlaganja ipak ograničen, za delimičan odgovor na postavljeno pitanje poslužićemo se Internetom.4

Internet je možda jedan od najvećih izuma našeg doba, ako se kao kriterijum za ocenjivanje i upoređivanje uzme dubina i širina uticaja koji ostvaruje na društvo u celini. Bez sumnje, Mreža je ostvarila i još uvek ostvaruje izuzetno snažan uticaj na sve aspekte čovekovog življenja, menjajući i drastično i dramatično način na koji obavljamo poslove, komuniciramo, zabavljamo se, pretražujemo informacije i obrazujemo se. Ono što se ovako burno dešava nedvosmisleno ukazuje da Internet izrasta u izvanredan instrument za služenje ljudima.

Danas, za milione ljudi širom sveta, a taj broj se neprekidno i rapidno uvećava, dan počinje pristupom Internetu. Upravo zbog toga logično je postaviti pitanje: Zašto ljudi toliko žele da koriste Internet? Osnovni razlog je svakako taj što postoji toliko mnogo prilika i mogućnosti da dožive nešto novo, poučno, korisno, lepo i uzbudljivo, toliko lepih i korisnih stvari do kojih mogu lako i brzo da dođu i toliko mnogo aktivnosti i poslova koje oni isto tako lako i brzo, ali i kvalitetno, mogu da odrade kada se povežu na Internet. Dakle, dizajn Interneta, kao i veličina i obim njegovog sadržaja i mogućnosti, pružaju korisnicima izuzetno bogat repertoar iz kojeg mogu vršiti izbor ponuda u skladu sa sopstvenim željama i potrebama: 4 Petrović R. Slobodan, Kiber-prostor – izvorište novih pretnji nacionalnoj bezbednosti, Međunarodni naučno-stručni skup Informaciona bezbednost 2009, Beograd, februara 2009; The Internet's Coming of Age, ISBN: 0-309-50509-7, 256 pages, 2001, http://www.nap.edu/catalog/9823.html

9

Zahvaljujući činjenici da je Internet uveliko izmenio načine komuniciranja korisnik može održavati stalnu vezu sa kolegama, prijateljima i poznanicima korišćenjem elektronske pošte, Internet telefona, tastaturnog askanja, video konferencija, socijalnih grupa;

Korisnik može koristiti hiljade baza podataka, biblioteka i diskusionih grupa širom sveta da prikuplja informacije o temama iz bilo koje oblasti poznate ljudskom rodu, a koje su od interesa za njegov rad ili rekreaciju. Pored tekst dokumenata, Internet čini raspoloživim grafičke datoteke (digitalizovane fotografije ili crteže), kao i datoteke koje sadrže digitalizovan zvuk ili video. Na ovaj način korisniku su dostupna vrhunska znanja iz raznih oblasti interesovanja, što je do skora bilo nezamislivo;

Prisustvo vodećih svetskih, ali i drugih informativnih kuća na Internetu, kao i organizacija, grupa i pojedinaca čija je osnovna delatnost i/ili cilj tačno, blagovremeno i celovito informisanje javnosti o tekućim pitanjima i problemima širom sveta znači da korisnik može biti u toku najnovijih zbivanja u svim delovima sveta i iz svih oblasti (politika, ekonomija, sport, vremenska prognoza, ... ) i to informacijama koje se ažuriraju dnevno, na sat ili u realnom vremenu;

Korisnik može locirati i kopirati računarski softver i druge produkte koji su raspoloživi u kiber-prostoru;

n takođe može slušati muziku i gledati digitalne filmove; Na isti način kao što može primati i preuzimati sa Interneta informacije i razne druge stvari, korisnik može publikovati sopstvene informacije o sebi, školi, radnoj organizaciji, hobijima, interesovanjima, ... i plasirati sopstvene stvari (muziku, digitalne slike, video materijale, . . . ) stavljajući ih na raspolaganje drugim korisnicima na najširoj (globalnoj) osnovi;

Kooperacija u istraživačkim i drugim radnim poduhvatima, deljenje istraživačkih i poslovnih podataka sa kolegama i isto-mislećim pojedincima, kao i dobijanje i pružanje pomoći po određenim pitanjima i kod rešavanja određenih problema i sve to nelimitirano geografijom i brojem učesnika, predstavljaju zaista nov kvalitet u socijalnim odnosima i ponašanjima;

Markentiški i izdavački produkti i servisi su im raspoloživi 24 časa sedam dana u nedelji;

Na Internetu postoji i rastući broj interaktivnih multimedijalnih igara i drugih vidova zabave, a takođe su u sve većoj meri prisutni i brojni vrlo kvalitetni obrazovni alati.

Generalni zaključak koji iz izloženog proizilazi je svakako da dubok upliv i veliki uticaj informaciona tehnologija u sve većoj meri ostvaruje upravo u odnosu na ključne elemente življenja:

Javni servisi – u modernom informacionom društvu elektronske komunikacije postaju potrebne bar u onoj meri u kojoj su potrebni i dobri putevi;

Oblast demokratije – podstiče državu da služi narodu koji želi da je što je moguće bolje informisan, a državna uprava što racionalnija, jeftinija i efikasnija;

Oblast edukacije – elektronske komunikacije sada bujaju elektronskim udžbeni-cima i virtuelnim učionicama;

Tehnologija – snažno podstiče dalji razvoj informacione, ali i drugih tehnologija;

Inovacije – čini široko raspoloživim i lako dostupnim ogromna znanja i iskustva akumulirana u proteklom periodu.

Ovaj upliv i uticaj vremenom će postajati sve dublji i veći, što očigledno ukazuje da smo na nepovratnom putu tranzicije iz industrijskog u informaciono društvo u kojem će potencijal Interneta biti limitiran vizijom i kreativnošću njegovih korisnika. A kako Internet bude dalje rastao, prvenstveno sadržajno i funkcionalno, tako će nastajati nova i sve inovativnija korišćenja.

10

Internet i njegovi servisi, među kojima se posebno ističu World Wide Web i elektronska pošta, široko je otvorio vrata bankarstvu i finansijama, trgovini, državnoj upravi, odbrani i bezbednosti zemlje, nauci i obrazovanju, stvaraocima svih vrsta i svih nivoa, razmeni znanja, informisanju, druženju, zabavi i rekreaciji i mnogim drugim, manje složenim i manje značajnim poslovima, omogućavajući im da svoje aktivnosti racionalizuju, ubrzaju, poboljšaju, prilagode, uvećaju i prošire. Mogućnosti su, dakle, tu i samo ih treba koristiti. Iz ove konstatacije proizilazi i ključno pitanje:

Kako najbolje u interesu društva iskoristiti prilike i mogu nosti koje pruža informaciona tehnologija, a ...

Pitanje ćemo kompletirati kasnije, a ovde ćemo samo ukazati na opšte poznatu činjenicu da na globalnom nivou ove mogućnosti i prilike najviše koriste veliki svetski igrači, a oni su postali veliki zahvaljujući upravo činjenici da su i najveći svetski korisnici informacione tehnologije. vu konstataciju potvrđuju dostignuća ostvarena u ključnim društvenim delatnostima, označene prefiksom e-. Tako je nastala e-trgovina, e-plaćanje, e-učenje, e-vlada, i mnogo toga drugog. Sve ovo je transformisalo ekonomski i socijalni ambijent toliko obimno i duboko da u potpunosti potvrđuje opravdanost naziva Informaciono društvo. Da li smo mi na početku stvaranja tog društva ili smo u njega duboko zagazili, nije lako oceniti, jer graničnu tačku ovog razvoja teško je i naslutiti, a bez nje kao repera, sve se svodi na spekulaciju.

Što se tiče situacije kod nas, opšta ocena bi mogla da bude da se informaciona tehnologija koristi i to u rastućoj meri, ali sigurno ne koliko bi bilo potrebno i koliko je moguće. Zato, odgovor na postavljeno pitanje treba tražiti u boljem umeću da se efikasno nosimo sa povećanom složenošću, da bolje i brže prepoznajemo iskrsle mogućnosti i da bolje reagujemo na promene u svom okruženju.

U nekim segmentima društva, od kojih je većina povezana sa poslovanjem i trgovinom, darvinistički proces je na delu i on nagrađuje agilnije i sposobnije. Da bi ovaj proces radio dobro, potrebno je aktivno konkurentno tržište na kojem se ponude procenjuju, a povratne informacije kontinuirano isporučuju. Međutim, ova Darvinova opcija nije pogodna za promenu ponašanja državne birokratije, posebno one kojoj je poverena oblast bezbednosti. U ovom slučaju, postoji trajan interes za opstanak i kontinuirano funkcionisanje i spremnost tih organizacija. Jednostavno rečeno, nije poželjno usvajanje strategije koja zahteva neuspeh da bi se postigao uspeh, zbog rizika koji iz toga mogu da proizađu.

Dakle, kada je reč o postojećim birokratskim strukturama u državnim institucijama, prilagođavanje će često zahtevati i ogromne organizacione promene. To neće biti lak zadatak, pošto će organizacione promene zahtevati promene u samoj kulturi ovih institucija. U konačnom, menjanje kulture znači promenu ponašanja, a to zahteva i vreme i obezbeđivanje podsticaja i alata. Dok neumoljivo tržište pruža podsticaje za poslovanje korporacija, birokratske institucije moraju da otkriju tajnu prikladnih podsticaja za svoje zaposlene, kao što su obezbeđivanje znanja i podrška da se stečena znanja efikasno uključe u akciju.

Nema sumnje da se ove organizacije mogu prilagoditi ako se steknu uslovi koji zahtevaju razumevanje, u ovom slučaju, Informacionog doba i načina kako ono utiče na ljude i organizacije. Konkretno, to podrazumeva razumevanje svakog od tri neophodna sastojka uspeha:

prepoznavanje promene situacije; razumevanje njenih implikacija; razvijanje pravovremenog i odgovarajućeg reagovanja.

11

Informaciono društvo – s naličja

Primena informacionih tehnologija neminovno ima ogroman, pa čak i revolucionaran, pozitivan uticaj na način na koji ljudi žive svoje živote. Efekti se osećaju i vidljivi su na svakom koraku, u svim oblastima i u svim delovima sveta. Nažalost, primena ove tehnologija ima i svoje naličje, a ono se odnosi ne na upotrebu informacione tehnologije, već na njenu zloupotrebu. Zato, da u celosti ponovimo napred izneto, ali nedovršeno pitanje:

Kako u interesu društva najbolje iskoristiti prilike i mogu nosti koje pruža informaciona tehnologija, a istovremeno sprečiti njenu zloupotrebu?

Pitanje je itekako umesno, jer promene u informacionoj areni, koje nastaju rapidnim širenjem i upotrebom informacione tehnologije, čine današnji ambijent uvećano kompleksnim, sa tendencijom da u budućnosti postaje sve složeniji. U ovako formiranom strukturno, funkcionalno i sadržinski bogatom informacionom ambijentu, informaciona tehnologija kreira rastuću osetljivost društvene zajednice i njenu izloženost novim, vrlo ozbiljnim i mnogim, do sada nepoznatim, rizicima, čije potencijalne implikacije i konsekvence nije lako ni sagledati ni predvideti. vakav ambijent stvara uslove i širi prostor za izvršavanje ne samo klasičnih oblika kriminala, već i onih aktivnosti kojima je realno moguće ugroziti ekonomsku stabilnost i nacionalnu bezbednost jedne zemlje, a to je konstatacija koja bučno udara na sva zvona.5

Rastuća osetljivost, odnosno ranjivost društvene zajednice u celini i po pojedinim svojim segmentima, proizilaze iz činjenice da ova tehnologija sve više preuzima i najvitalnije funkcije ljudske delatnosti, da pruža sve više i sve raznovrsnije servise svojim korisnicima i da se sve više vrednih duštvenih dobara pretvara u bitove, odnosno u tzv kiber-dobra, i smešta u računarske sisteme. Ova kiber-dobra, koja mogu da predstavljaju informacije različitog nivoa značajnosti i stepena tajnosti, razne vrste materijalnih i intelektualnih dobra i novac, iskrsavaju kao najvrednija valuta Informacionog doba. Uz to, rapidni rast i globalizacija računarskih mreža, sa konglomeratom ljudi, računara, veza, sadržaja i mogućnosti, široko otvaraju vrata brojnim zloupotrebama informacione tehnologije koje su bez presedana. Isto tako, zbog naglašene kompleksnosti i čvrste medjuzavisnosti, kao i zbog postojanja brojnih kritičnih tačaka, nacionalne infrastrukture, čije elemente povezuju, pokreću i opslužuju računari, postale su izuzetno osetljive na namerno ili slučajno izazvane poremećaje i destrukciju, koji bi se mogli rangirati od ozbiljnih smetnji (neprilika) do potencijalnih katastrofa.

Dok informaciona tehnologija i infrastruktura nude bez presedana pristup do informacija i njihovu razmenu na globalnoj osnovi, oni takođe izlažu korisnike brojnim rizicima, kao što su narušavanje poverljivosti, remećenje njihovih operacija, destrukcija intelektualnih dobara, krađa, razne vrste prevara i mnogo drugog, i to na način i u obimu o čemu se pre samo nekoliko decenija nije moglo ni sanjati. Ovo su ozbiljni problemi jer smo na ivici eksplozije u obimu informacija koje se razmenjuju na pojedinačnoj i grupnoj osnovi preko globalne informacione strukture. Sadržaji koji se kreiraju u računarima, skladište na diskovima i prenose preko komunikacionih linija postaju vredniji od računara, diskova i mrežnih elemenata preko kojih se prenose.

S tim u vezi trebalo bi imati u vidu da brojne promene koje sa sobom donosi informaciona tehnologija pogoduju asocijalnim i kriminalnim aktivnostima, pa čak i podstiču njihovo nastajanje, širenje i intenzitet. Upravo zbog toga, nezaštićena kiber-dobra u virtuelnom prostoru suočavaju se sa različitim tipovima i stepenima izloženosti,

5 Petrović R. Slobodan, Prilog nacionalnoj strategiji zaštite kiber-prostora, Vojno delo, god. LXII, vol. 62, br. 3,

str. 190-217, 2010. http://www.odbrana.mod.gov.rs/vojni_casopisi/vojno_delo_2010_jesen.html; Protecting cyberspace as a national asset: Comprehensive legislation for the 21st century, 2010, U.S. Senate, Committee on Homeland Security and Governmental Affairs, Washington, DC., http://www.fas.org/irp/congress/2010_hr/cybersec2.pdf;

12

baš kao što se i opipljiva (materijalna) dobra u fizičkom svetu suočavaju sa rangom pretnji od krađe i vandalizma, preko organizovanog kriminala i terorizma, do špijunaže i ratovanja. Dakle, tipologije klasične i kiber-zloupotrebe suštinski se ne razlikuju previše iz prostog razloga što je kiber-zloupotreba u osnovi klasična zloupotreba izvršena u informacionom ambijentu.

Međutim, činjenica da se izvršava u informacionom ambijentu daje određene specifičnosti koje se ogledaju u činjenici da se zloupotreba u informacionom ambijentu u odnosu na klasičnu situaciju izvršava lakše, brže, raznovrsnije, obimnije i, što je sa stanovišta kriminalaca naročito značajno, anonimnije. Zbog svog specifičnog karaktera, visoke stope rasta i velikih potencijalnih mogućnosti, ova vrsta kriminala polako ali sigurno prerasta u vrlo ozbiljan nacionalni i globalni problem. Ovo utoliko pre jer su se pored klasičnih formi kriminala pojavile i forme koje predstavljaju specifikum informacionog doba, kao što su upadi u tuđi računarski sistem (hakiranje) ili stvaranje i distribucija virusa.

Mnoštvo raznih alata raspoloživih na Internetu i lakoća njihovog korišćenja determinišu da svako ko iole razume računare i ko raspolaže personalnim računarom, modemom, telefonskom linijom, motivom i spremnošću da se upusti u kriminal – može na elektronskoj mreži postati "kiber-kriminalac". Takvi korisnici, skloni kriminalnom ponašanju, korišćenjem raspoloživog skupa alata i tehnika, mogu da modifikuju, oštete, unište ili ukradu elektronski pohranjene podatke ili podatke koji se prenose komunikacionim linijama, a koji reprezentuju robu, novac ili informacije različitog stepena poverljivosti, ili da ometaju procese koji se odvijaju u mreži sa posledicama koje je teško predvideti.

no što u razmatranom kontekstu takođe treba naglasiti je da trend širenja i suptilnost realizacije nedvosmisleno ukazuju da ova vrsta kriminalnih dela ima "sjajnu" budućnost, koja istovremeno nagoveštava da polako, ali sigurno, dolazi kraj mnogim "klasičnim" oblicima kradja, prevara, pronevera, špijunaže, terorizma, ratovanja, ... Ukoliko se sadašnji trendovi nastave, što će se svakako desiti ako ih neki budući dogadjaji ne naruše, lako se može predvideti talas zloupotreba u bliskoj budućnosti. Incidenti zloupotrebe će se uvećavati i u brojčanom i u težinskom smislu zbog povećanja broja računara, automatizacije poslovnih aktivnosti i procesa i širenja kompjuterske pismenosti, koja već postaje glavna odrednica vremena u kojem živimo. Iz tih razloga postaje imperativ preduzimanje blagovremenih mera i akcija da se nagoveštena plima obuzda, jer ona sigurno neće nestati sama od sebe. Dakle, Pandorina kutija je ponovo otvorena, ali ovog puta u jednom sasvim drugom – virtuelnom svetu.6

Višestruke opasnosti i pretnje koje proizilaze iz primene novih tehnologija su brojne i raznovrsne, potiču iz različitih izvora i odnose se na ceo spektar društvenih aktivnosti. Naravno da to otvara bar tri ključna pitanja:

gde su izvori opasnosti i pretnji? ko su izvršioci? šta su mete napada?

Kako su računari povezani u računarske mreže, svaki korisnik mreže ima, teorijski, pristup do svakog računara u mreži. Već smo kazali da je najveća globalna računarska mreža Internet. To praktično znači da i svaki korisnik Interneta ima, opet teorijski, pristup do svakog računara konektovanog na Internet. Logički zaključak jeste da je najveći izvor napada svakako Internet. Da pogledam kakvo je trenutno stanje na Internetu:

6 Lewis A. James, Assessing the Risks of Cyber Terrorism, Cyber War and Other Cyber Threats, Center for

Strategic and International Studies, 2002, http://www.steptoe.com/publications/231a.pdf; Petrović R. Slobodan, Nacionalna bezbednost u raljama informacione tehnologije, Info m, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, god 8, sv. 30, 2009.

13

Statistika korišćenja Interneta, stanje 11. decembar 2011. g.

Region Populacija

(2011 procena)

Korisnici 31-dec-00.

Korisnici 31-dec-11.

Zahvat (% populacije)

Rast 2000-2011

Svet 6,930,055,154 360,985,492 2,267,233,742 32.7 % 528.1 %

Europe 816,426,346 105,096,093 500,723,686 61.3 % 376%

Srbija 7,310,555 4,107,000 56.2 %

Albanija 2,994,667 1,441,928 48.1 %

BiH 4,622,163 1,955,277 42.3 %

Bugarska 7,093,635 3,464,287 48.8 %

Hrvatska 4,483,804 2,656,089 59.2 %

Mađarska 9,976,062 6,516,627 65.3 %

Makedonija 2,077,328 1,069,432

51.5 %

Crna Gora 661,807 328,375 49.6 %

Rumunija 21,904,551 8,578,484

39.2 %

Slovenia 2,000,092 1,420,776 71.0 %

Tabela 1

(izvor: http://www.internetworldstats.com/stats4.htm#europe)

Vredan pažnje svakako je podatak da u svetu ima 2,267,233,742 korisnika Interneta,

što iznosi 32.7 % svetske populacije. Takođe je značajan i podatak da je u svetskim razmerama broj korisnika Interneta 31.12.2000. godine iznosio "samo" 360,985,492, što znači da je tokom proteklog perioda (31.12.2000. – 31.12.2011.) broj korisnika Interneta u svetu uvećan za fantastičnih 528.1 % (za Evropu to uvećanje iznosi 376%). Takođe, skrećemo pažnju i na podatak da Internet u Srbiji koristi 4,107,000, odnosno 56.2 %, što se u odnosu na bivše republike i susedne države može oceniti relativno dobrim: bolje od nas su tri države (Slovenija, Mađarska i Hrvatska, respektivno), dok ostalih šest zaostaju.

Ali, da se vratimo ukupnom broju korisnika od 2,267,233,742. Ukoliko samo jedan promil ovog broja ima kriminalne namere, a to je vrlo optimistička procena, taj broj iznosi 2,267,233. Imajući u vidu sve ono što se u nedavnoj prošlosti dešavalo na ovim prostorima nije nerazumno zaključiti da je ozbiljan broj iz skupa od 2,267,233 spremno da svoje kriminalne namere usmeri prema našem informacionom prostoru.

Ko su izvršioci, odnosno ko sačinjava pomenuti ozbiljan broj:

pojedinci sa kriminalnim namerama; kriminalne, terorističke i raznorodne ekstremističke grupe; organizovani kriminal; organizacije i službe koje se bave ekonomskom i industrijskom špijunažom; države, bilo neprijateljske, bilo prijateljske.

Svakako, respektabilan skup, u kojem su prisutna i raspoloživa visoko-specijalizovana znanja, a to je dovoljan razlog da svi društveni subjekti ponesu svoj deo odgovornosti u zaštiti nacionalnog kiber-prostora.

I da ne zaboravimo poslednje pitanje: Šta su ili ko su mete napada? Najkraći odgovor bi glasio da su mete ono što je prošlost pokazala i dokazala, a to je da ovakva skupina svoje aktivnosti uvek usmerava ka mestima gde se nalaze određene društvene

14

vrednosti. U ovom informacionom vremenu – to su računari, njihovi sadržaji i njihove funkcije.

Upravo zbog toga, suprotstavljanje ovakvom protivniku podrazumeva opšte-prisutan, sveobuhvatan i kvalitetan sistem zaštite.

Zaključak

Složenost i promene su dve definišuće karakteristike informacionog doba. Naši uspesi kao pojedinca, porodice, organizacije, zajednice i društva u celini zavisiće više nego ikada od naše sposobnosti da se prilagođavamo, u skoro realnom vremenu, da se nosimo sa sve kompleksnijim i dinamičnijim situacijama koje su karakteristika informacionog doba.

Moramo da razvijamo sposobnost da raspoznajemo koliko se naši svetovi menjaju, kako bi mogli da razumemo našu životnu sredinu i na odgovarajući način modifikujemo stare ili razvijamo nove odgovore. Razvijanje takvog razumevanja je težak zadatak. To zahteva poznavanje i razumevanje prošlih i sadašnjih uticaja nauke i tehnologije na različite aspekte ljudskog stanja i ljudskih nastojanja. Prilagođavanje i učenje je u današnjim uslovima pitanje opstanka, jer su današnji uslovi takvi da, na primer, donosioci odluka u takvim uslovima moraju da misle i reaguju kao pilot borbenog aviona. Kada se stvari menjaju tako brzo ne može se uvek doneti prava odluka – zbog toga je bitno da se prilagođavanje nauči.

Čini se da kao društvo još nismo dovoljno sazreli da razumemo virtuelni svet i sve opasnosti koje iz njega proizilaze. no što otežava ovo sazrevanje svakako je činjenica što smo mi, u silnoj želji da što pre i što više iskoristimo informacionu tehnologiju, u drugi plan stavili neke bitne komponente racionalnog razvoja, medju kojima je svakako najkritičnija bezbednosna komponenta, zbog čega je moguće da negativne posledice osetno prevaziđu ostvarene rezultate.

Upravo zbog toga, značajno je makar "talasati vodu", jer i to predstavlja jednu vrstu podsticaja za aktivnije delovanje. vo zbog toga što je činjenica, koja se lako može dokazati, da oblast zloupotrebe informacionih tehnologija nije ni približno pokrivena u meri u kojoj bi to bilo i potrebno i poželjno. Takođe, može se konstatovati da jesmo na planu zaštite od zloupotrebe informacione tehnologije relativno aktivni i da postoje određeni rezultati. Međutim, ni u ovom slučaju ne bih bio spreman da budem žirant tvdnje da je zaštita opšte-prisutna, sveobuhvatna i kvalitetna. A i da jeste takva, to nije dovoljno, jer to je samo jedan aspekt problema zloupotrebe informacione tehnologije. Druga dva su otkrivanje i dokazivanje zloupotrebe i sankcionisanje zloupotrebe, a za njih smem da tvrdim da tim problemima naše društvo još nije doraslo. Najdrastičnija posledica takvog stanja, koja je više nego verovatna u sadašnjim okolnostima, jeste da zbog neznanja:

KRIMINALAC ostane NEKAŽNJEN, a da NEVINA OSOBA bude OSUĐENA.

Jednostavna, lako izrečena konstatacija, od nje se pravnicima verovatno diže kosa na glavi. Ni laicima ne bi smela da promakne sva ozbiljnost i težina ove rečenice.

Zato, inicirati, podržavati i podsticati robusnu obuku istražnih organa, tužilaca i sudija kako bi se slučajevi zloupotrebe zaista rešavali po pravu i pravdi. Ako već znamo da je glavni resurs zloupotrebe informacione tehnologije znanje, onda se toj i takvoj zloupotrebi možemo uspešno suprotstaviti jedino znanjem.

15

Literatura

1. Alberts S. David, Papp S. Daniel, The Information Age: An Anthology on Its Impact

and Consequences, CCRP Publication Series, 1997.

2. Anderson Kerby, Computers and the Information Revolution, Updated 2002 Probe Ministries, http://www.leaderu.com/orgs/probe/docs/computer.html

3. Copeland E.Thomas,The information revolution and national security, 2000, http://www.strategicstudiesinstitute.army.mil/pdffiles/pub225.pdf

4. Development in the Information Age, 2004, International Centre for Trade and Sustainable Development (ICTSD), http://www.iprsonline.org/unctadictsd/docs/CS_Okediji.pdf

5. Information Society Research and Innovation: Delivering results with sustained impact Evaluation of the effectiveness of Information Society Research in the 6th Framework Programme 2003-2006, 2008, http://ec.europa.eu/dgs/information_society/evaluation/data/pdf/fp6_ict_expost/ist-fp6_panel_report.pdf

6. Innovation in Information Technology, National Research Council, ISBN: 0-309-52622-1, 84 pages, 6x9, 2003, http://www.nap.edu/catalog/10795.html

7. Kosa Zsuzsanna, Consequences of Digital Convergence on Regulatory Institutions, ITS_2004 Conference, September 5-7 2004 Berlin, Germany, http://www.itseurope.org/ITS%20CONF/berlin04/Papers/KOSA_paper.pdf

8. Lewis A. James, Assessing the Risks of Cyber Terrorism, Cyber War and Other Cyber Threats, Center for Strategic and International Studies, 2002, http://www.steptoe.com/publications/231a.pdf

9. Mofid Kamran, The Information Age and Globalisation for the Common Good: A Cultural, Social, Economic, Political, Spiritual and Moral Reflection on Global Media and Globalisation, 2008, Delivered at the Global Communication Association Annual Conference Sultan Qaboos University, Muscat, Oman, 20-21 October 2008, http://lass.calumet.purdue.edu/cca/jgcg/2009/sp09/originals/OmanGCA2008Lecture.pdf

10. Mueller L. Milton, Digital Convergence and its Consequences, The Economics And Politics Of The New Media, Vol. 6 (1999),3, 11-28.

11. Oblinger G. Diana, Oblinger L. James, Educating the Net Generation, 2005, http://net.educause.edu/ir/library/pdf/pub7101.pdf

12. Petrović R. Slobodan, KOMPJUTERSKI KRIMINAL, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 2004, 564 st. III izdanje

13. Petrović R. Slobodan, O neophodnosti nacionalne strategije zaštite kiber-prostora, Nauka Bezbednost Policija (NTB), Beograd, vol. XI, no. 2, 2006, str. 3-28, http://www.kpa.edu.rs/data/akademija/nbp/nbp_2006_2.pdf

14. Petrović R. Slobodan, Kiber-prostor – izvorište novih pretnji nacionalnoj bezbednosti, Međunarodni naučno-stručni skup Informaciona bezbednost 2009, Beograd, februara 2009.

15. Petrović R. Slobodan, Nacionalna bezbednost u raljama informacione tehnologije, Info m, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, god 8, sv. 30, 2009.

16

16. Petrović R. Slobodan, Znanjem protiv zloupotrebe znanja, Treće savetovanje: Zloupotreba informacionih tehnologija i zaštitta (ZITEH), Zbornik radova (CD-ROM), ISBN 978-86-909511-0-6, COBISS SR-ID 173688076, Beograd, 5-6. marta 2010.

17. Petrović R. Slobodan, Prilog nacionalnoj strategiji zaštite kiber-prostora, Vojno delo, god. LXII, vol. 62, br. 3, str. 190-217, 2010. http://www.odbrana.mod.gov.rs/vojni_casopisi/vojno_delo_2010_jesen.html

18. Protecting cyberspace as a national asset: Comprehensive legislation for the 21st century, 2010, U.S. Senate, Committee on Homeland Security and Governmental Affairs, Washington, DC., http://www.fas.org/irp/congress/2010_hr/cybersec2.pdf

19. The Internet's Coming of Age, ISBN: 0-309-50509-7, 256 pages, 2001, http://www.nap.edu/catalog/9823.html

20. The Global Course of the Information Revolution: Technological Trends, Proceedings of an International Conference, http://www.rand.org/pubs/monograph_reports/MR1680.html

21. Webster Frank, The Information Society Revisited,

http://www.uk.sagepub.com/mcquail6/PDF/022_ch01.pdf