CS08RA790

4.08 o4-8ol/43

POGON I ODRŽAVANJEREAKTORA RA

U 1964.GODINI. 1-11I D e o

IZ-336-O557-1964

NUKLEARNE NAUKEBEOGRADVINĆA

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "BORIS KIDRIČ"

Reaktor RA

Šifra Instituta:

4.08

Ugovor sa SKNE:

o4-8ol/43

t

4.o8 o4-8ol/43

POGON I ODRŽAVANJEREAKTORA RA

U 1964.GODINI. 1-11I D e o

IZ-336-O557-1964

Nosilac ugovora:

M.Pavičevič

BEOGRAD - VINCA

Decembar 1964.

D!SCLA!MER

Portions of this document may bei!!egib!e in e!ectron!c image products.!mages are produced from the best

avai!ab!e ongina! document

REAKTOR RA Ugovor Br. 04-801/43

Zadatak: 4.03

POGON I ODRŽAVANJE REAKTORA RA

U 1964. &ODINI

- Završni izvests.j -

Saradnicit

Ing.Ing.Ing.Ing.Ing.Ing.Ing.Ing.Ing.

M.NikolićD.MiloševidS.Mltrović

B.PopovićA.BratićB.PoznamovićN.RajidP.StrugarJ.MilidV.HikoilčM.Jerković

NOSILAC UGOVORA,Ing. M. Pavićevič

DECEMBAR 1964.GODINE

S A D R Ž A J

Strana

UVOBFI IZVEŠTAJ 1-8

I. EKSPLOATACIJA REAKTORA 9

1.1. Rad reaktora .....,.......*....,. 9

1.2. gamena goriva .^. ................. 9

1.3. Pregled koriadenja goriva 10

1.4. Rad reaktora na snagama većim od 6,5 MW.. 11

II. IZVESTAJ 0 KORIŠĆENJU EKSPERIMENTALNIH PROSTORAREAKTORA RA 12/1-12/7

III. RAD RBAKTORSKIH SISTEMA ......<*.. 13

111.1. Sigurnosno zaustavljanje reaktora 13

111.2. Zastoji u eksploataciji reaktora ....... 15

111*3. Brej radnih časova rea.k!;orskib. uradjaja

u 1964. godini 15

111.4. Mašinska oprema , *..* 17

111.5* El&ktro oprema 23

111.6. Kontrolno-memi uredjaji 25

111.7. Opream i uredjaji SUZ .* 27

111.8. Analiza kvarova i neispravnoati u re-aktcrskim sistemima ,...,....*.....*.... 31

IV. ANALIKA PHOMENB AKTIVNOSTI U TEŠKOVODNOM KOLUREAKTORA RA , 32

V. RAD REAKTORA NA 6,5 MW SA SMANJENIM PROTOKOMTBŠKB VODE 35

VI. ANALIZA SIGURNOSTI RABA REAKTORA I RBZBEDNOSTINJE90V3 EKSPLOATACIJE *. 36

Strana

VI.1. Uvod .. 36

VI.2. Voćjenje poganake dokumentacije .....* 37

VI.3. Režimi rada reaktora 33

VI.4. Analiza pojedinih pojava < ............ 40

VI.5. Vanrađna mera ..........*.* 44

VI.6. Pomoč korisnicima reaktora ...<** 45

VII. USLUGE DRUGIM ORGANIZACIONIM JEDINICAMA 49

VIII. VANPLANSKI ZABACI ,..,...,. 52

VIII.1. Mašinaka grupa 52

VIII.2. Elaktro grupa , 56

VIII.3. Kontrolno-merna, elektronska grupa 59-61

S P I S A K

priloga uz završni izveStaj za zadatak

"POGON I ODRŽAVANJE REAKTORA RA"U 1964.GODINI

(Zadatak 4.08 - Ugovor br,04-801/43)

1. P.Strugar, N.Dobrosavljević i V.Nikolić

"POBOLJŠANJE EKONOMIJE GORIVA 3EAKT0RA RA"(IX konfer. ETAN-a, Rled 1964 ^od.), IBK-128

2. Petar V. Strugar

"ANALIZA POVEĆANJA NEUTR0N3K0G FLUKSA NA

HORIZONTALNIM EKSPERIMENTALNIM KANALIMAREAKTORA RA"(magistarski rad), IBK-154

3. P.Strugar, N.Raišić, D.O^radović i S.Jovanović

"ISPOLJZOVANIJE KRITIČESKDJ SBORKI DLJAOPRRDELJENIJA POTOKA TEPLOVYH NEITRONOVVtSLEDOVATELJSKOM REAKTORE VVEDENIJEMCENTRALJNOGO GORIZONTALJNOGO OTRAŽATELJA"(IAEA, Study group meeting on researchreactor utilization, Bucharest, Oct.1964),PL-137/26.

4. Aleksandar Bratić

"ODEEDJIVANJE KAPACITETA RAZMENJIVAČATOPLOTE REAKTORA 6,5/lOMW U FUNKCIJITEMPERATURE I PROTOKA RASHLADNE VODE"(I Simpozijum termotehničara, Herceg-Novi, juni 1964.godine). IBK-56

5. Srdjan MitrovičTtAD ISTRAŽIVAČKOG NUKLEARNOG REAKTORA RAU FORSIRANOM REŽIMU"(IX Konferencija ETAN-a/ Bled-XI-1964)

6. M.Nikolići J.Milić:"ANALIZA KVAROVA NA TBŠKOVODNIM PUMPAMACEK-132 REAKTORA RA U PERIODU OD DEKON-TAMINACIJE SISTEMA DO DANAS"(Reaktor RA-Odelenje održavanja, 25.XI.1964)

7* D.Miloševič:

"IZMENB U VAKUUMSKOJ GRANI DESTILACIONOG SISTEMA"(0.XII.1964.godine)

8. D.Milošević:

"IZVBŠTAJ 0 DEKONTAMINACIJI ISPARIVAČA IČIŠĆENJU KONDENZATORA DESTILACIONOG UREDJAJA"

9. D.Milošević!

"POGONSKI ASPEKTI RADA REAKTORA NA NOMI-NALNOJ SNAZI SA SMANJENOM CIRKULACIJOMD^O"

I 21.XI.1964. godine)

lo. Aleksandar Bratić:

"HLADJENJE REAKTORA RA PRI SMANJENIMPROTOCIMA U KOLU TEŠKE VODE"(17.XI.1964.godine)

11 Miomir Nikolić;"MERENJA NIVOA TEŠKE VODE U GORIVNIMKANALIMA REAKTORA RA"(6.11.1964. godine)

12.ZAKLJUČCI SA SASTANAKA PROŠIRENOG STRUJNOGKOLEGIJUMA REAKTORA RA

a) K*RA-20 od 2 i 3.XI.1964.godine

b) KRA-22 cd 22.XI.1964. godine

13. Miroslav Jerković:"ZAOSTALA SNAGA I PROBLEMI HLADJENJAPOSLE ZAUSTAVLJANJA NA REAKTORU RA"(I Simpozijum termoteaničara, Herceg-Novi, juna 1964. godine)

14. M.Jerkovič, M.Milošević i P.Rakić:"MERENJE BUKE I VIBRACIJA NA TEŠKOVODNOMSISTEMU REAKTORA RA"(IX Konferencija BTAN-a, Bled-noveia'bar 1964.)

15. M.Nikolić, P.Strugar i S.Mitrović:

"PRORAČUN I MERENJB TEMPERATURE UHANA PRIOZRAĆIVANJU U EKSPERIMENTALNOM KANALU RE-FLEKTORA NA REAKTORU RA"(IX Konferencija ETAN-a, Bled, Novembar 1964.)

16. M. Nikolid, M.Djalović:

"MERENJB TEMPERATURE UZORAKA REAKTORSKIHMATERIJALA OZRAČIVANIH U GORIVNIM KANALIMAREAKTORA RA"(I Simpczijum termotehničara, Herceg-N'ovi,juni 1964. godine)

17. D.Milošević:

"ELABORAT 0 IZMENAMA U ŠBMAMA SINHRONIHGENERATORA, TEŠKOVODNIH PUMPI I KONDENZA-TORSKI.H BATERIJA REAKTORA RA"(20 mart 1964. godine)

IZVEŠTAJ ZA ZADATAK 4.08 "POGON I ODRŽAVANJE REAKTORA RA*

Ugovorni zadatak "Pogon i održavanje reaktora RA"

radjen prema Ugovoru br. 04-801/43 sa Saveznom komisijom za

nuklearnu energiju u potpunosti je završen i obaveze Instituta

"Boris Kidrič* prema Saveznoj komisiji u celini su izvršene.

Planirani rad reaktora za 1964. godinu u visini od

25000 MWh dostignut je na dan 14.XI 1964. godine i do kraja

iste godine prebačen je za 11,7%. Ukupni rad reaktora u 1964.

godini iznosio je 27930 MWh.

Reakcor je po pravilu radio 20 dana u toku meseca

na nominalnoj snazi od 6,5 MW, 5 dana na sniženim snagama a

5 dana su bili predvidjeni za tekuće remontne i revizione ra-

dove. Ovakvim načinom rada, koji se uglavnom uspevao sprovo-

diti tokom ćele godine, postignuta je gornja vrednost ukupnog

rada reaktora od 27930 MWh. Mesečni izveštaji o radu reaktora

redovno su dostavljani Saveznoj komisiji, i oni sačinjavaju

sastavni deo izvestaja o ovom zadatku.

Radi boljeg pregleda dajemo brojne podatke o mesečnota

radu reaktora:

- januar 1460 MWh

- februar 3156 MWh

- mart 3646 MWh

- april 2918 MWh

- maj 3073 MWh

- juni 2880 MWh

- juli nije radjeno zbog godišnjeg odmora

- avgust 699 MWh

- septembar 3273

- oktobar 2997 MWh

- novembar 3062 MHh

- decembar 1765 MWh

SVEGA: 27930 MWh rada reaktora u 1964. godini.

Ovakvim svojim radom reaktor je u potpunosti uspeo

da zadovolji zahteve njegovih korisnika, kako u pogledu ozra-

čivanja materijala u cilju proizvodnje radioizotopa tako i u

pogledu korišćenja eksperimentalnih horizontalnih kanala re-

aktora. Praktično su svi zahtevi koji su od strane korisnika

upućeni reaktoru u toku 1964. godine bili ispunjeni.

Ovakav rad reaktora bilo je moguće sprovesti zahva-

ljujući brižljivo donetom i planiranom remontu pojedinih ele-

menata opreme reaktora RA, kao i planiranjaizmene goriva u

reaktoru. Najveći deo planiranih remontnih radova izvršen je

uspešno i zahvaljujući tome oprema je funkcionisala bespreko-

rno, što je i omogućilo bezbedan i siguran rad reaktora bez

zastoja. Tekuće izmene gorivnih elemenata omogućile su pose-

dovanje u svakom trenutku dovoljne rezerve u višku reaktivno-

sti kako bi reaktor mogao nesmetano raditi.

U tri zamene tokom 1964. godine izmenjeno je ukupno

9%* istrošena kanala sa gorivnim elementima.

U cilju poboljšanja ekonomije goriva izvršena je ana-

liza povećanja ugradjene reaktivnosti reaktora reduciranjem

neefektivnog eksperimentalnog prostora. Rezultati proračuna i

merenja, koji su dati u priloženom izveštaju IEK-128, ukazuju

da se na ovaj način dobija znatno povećanje dubine izgaranja

goriva (oko 19%)< Ovim će se ostvariti ušteda u gorivu i go-

rivnim kanalima za 20.000 dolara godišnje

3.

Pored rutinskih radova na održavanju reaktorskih ure-

djaja, agregata i instrumentacije Čadatak "Pogon i održavanje

reaktora RA" sadržao je tokom 1964. godine i čitav niz analiza

teške vode, helijuma, konstrukcionih materijala na koroziju,

sve u cilju svedtrane kontrole i praćenja režima rada reaktora

u njegovim uslovima eksploatacije.

Naročita pažnja ovim poslednjim radovima posvećena je

iz toga razloga što je u toku prošle 1963. godine izvršen gene-

ralni remont teskovodnog sistema reaktora RA i dekontaminacija,

posle kontaminiranja istog sa Co-6O. Redovne analize pokazale

su da je sistem dobro dekontaminiran i da, stalnim radom desti-

lacionog uredjaja, aktivnost vode u reaktoru neprestalno opada.

Zahtev za kontinualnim radom destilacionog sistema po-

vlačio je za. sobom na osnovu projekta destilacionog sistema,

veliki utrošak tečnog azota. Ova činjenica je u 1963. godini

izazvala velike teškoće vezane aa proizvodnjom dovoljnih ko-

ličina tečnog azota za potrebe reaktora i ostalog dela Instituta.

Izmenom u vakuumskoj grani destilacionog sistema potrošnja te-

čnog azota smanjena, je u 1964- godini na 10%, što pored ostalih

pogodnosti čini i znatnu finanaisku uštedu, s obzirom na visoku

cenu tečnog azota.

Uhodanost osoblja pogona i odeljenja za održavanje omo-

gućili su da reaktor praktično bez ikakvih zastoja radi tokom

ćele 1964. godine. Jedinu teškoću u ovom pogledu predstavljao

je nedostatak izvasnih rezervnih delova za opremu teškovodnog

sistema reaktora, u prvomsm&ae za centrifugalne pumpe, zbog

kojih se nije mogAo redovno,kako je to bilo predvidjeno vršiti

remont ovih pumpi. Zamenjena ležišta i metalne čaure i diskovi

od sovjetskog nerdjajućeg čelika LH-^ pokazuju izvesne nedosta-

tke u pggledu trajanja, u odnosu na ranije primenjene metalne

čaure idiakove presvučene stelitnim slojem. Ovaj problem je

tokom godine ozbiljno razmatran i došlo se do konkretnih zaklju-

čaka hoji će biti posebnim pismom predočeni sovjetskom iaporu-

4.

čiocu opreme. No 1 pored ovoga reaktor je nesmetano radio i

obezbedio ne samo ispunjenje već i premašaj ovogodišnjeg plana

rada.

Nalazeći ee pred pomenutota situacijom sa rezervnim

dolovima, za teškovodne pumpe, za koje delovi tj, rotor Čaure

i ležišta i đo dan danas nisu stigle i pored uplate od 11.000

dolara tokom septembra-oktobra ova godine, Kolegijum reaktora

RA posle svestranog razmatranja svih ualova sigurnog i bezbe-

đnog rađa reaktora odlučio je da u mesecu novembru i decembru

reaktor se hladi radom dveju pumpi teške vođe na 1500 o/min,

umeato dosadašnjih 3000 o/min* Ovakav režim hladjenja koji

obešbedjuje protoke teške vode kroz reaktor za 50% manje od

rada pumpi na 3000 o/min, moguće je bilo izvesti zahvalju-

jući hladnoj tehničkoj vodi iz Dunava koja se koristi u sekundar-

nom kolu toploizmenjivača. Ovakav režim rada pumpi predstavlja

za same pumpe znatno manje opterećenje jer rade sa smanjenim

protocima a pored toga i broj obrtaJE, koji ima svoga udela

u habanju ležišta je upola manji. Iskustva iz dvomesečnog rada

reaktora pri hladjenju sa pumpama na 1500 o/min pokazuju da je

ovakav režim moguće u zimskim mesecima bez bojazni sprovoditi,

što može doprineti produženju veka postojećih ležišta pumpi

reaktora RA, dok ne stignu rezervna iz Sovjetskog Saveza. Sem

toga ovakav rad pumpi dovodi do odredjene uštede%lektriSnoj

energiji. (Analiza rada teškovodnog sistema i samog reaktora

sa dvema pumpa^ha 1500 o/min đata je u prilogu ovog izveštaja).

Obzirom da reaktor radi već pet godine sa istim tehno-

loškim tj. gorivnim. kanalima i da se pri izmeni goriva menja

samo unutrašnja cev koja nosi gorivo & samog tehnološkog kanala,

najozbiljnije se postavlja ubuduće pitanje izrade tehnoloških

kanala našim sopstvenim snagama, posto su cene pa kanale po-

nudjene od strane sovjetskog isporuSioca. neobično visoke (1.100

do 1700 dolara po komadu). U tu svrhu reaktor RA je u zajedni-

5.

ci sa Odeljenjem. za reaktoraku eksperimentalnu tehniku preduzee

%ar čitav niz koraka u cilju osvajanja kako domaće legure alu-

minijuma pogodne za primenu u reaktorskoj tehnici - koji se

zadatak zajedno radi sa Tvornicom lakih metala "Boris KidriČ"

u Šibeniku i Institutom lakih metala u Zagrebu-tako i u cilju

osvajanja postupka izrade tehnoloških kanala kod nas u Insti-

tutu. Kako osvajanje domaće legure aluminijuma nije još u po-

tpunosti obavljeno u tvornici u Šibeniku i kako na tom planu

predstoje još izvesni zadaci, naročito u vezi sa osvajanjem

što čistije legure sa 3to boljim nuklearnim svojstvima, predu-

zeti su izvesni koraci za nabavku sovjetske legure SAV za iz-

radu tehnoloških kanala. Ponuda za ovaj materijal stigla je

početkom decembra ove godine. Obzirom da se radi o prilično

visokoj sumi (preko 30.000 dolara) problem oko nabavke ovog

materijala, kao i problemi u vezi nabavke dosadaB#e ponudjene

rezervne opreme iz SSSR-a i šeste šarže gorivnih elemenata

predočeni su Savezhoj komisiji u pismu koje je naš Institut

uputio pod brojem 10/8880 7.XII ove godine Sekretaru Savezne

komisije za nuklearnu energiju.

Korišćenje eksperimentalnih prostora reaktora RA

tokom 1964. godine u većini slučajeva bilo je bolje i intenzi-

vnije nego u protekloj godini. Izvršeno je 546 naloga za ozra-

čivanje, od čega za korisnike Instituta 443 naloga, a za ko-

risnike van Instituta 103 naloga, (ovi podaci važe za period

od 1.1 1964. do 30^X1 1964. godine).

Van Instituta glavni korisnici ozračivanja po broju

naloga bili su Zavod za nuklearne sirovine - Beograd, (33, na-

loga),Institut "Rudjer Boškovič" - Zagreb (15 naloga), Pato-

loški institut - Ljubljana (9 naloga), i Metalurški institut

Ljubljana (5 naloga). Ovi svi podaci odnose se na ozračivanjati,

izvedena Vertikalnim eksperimentalnim kanalima reaktora RA.

Specifična ozračivanja u fluksu brzih neutrona vršena

6.

su u specijalnim "VISA-2 kanalima", kojih je tokom 1964. godine

bilo 6 u reaktoru RA. Korišćenje ovih kanala najvećim delom se

odvijalno prema programu uspostavljenom početkom godine u dogovoru

sa Nuklearnim Centrom u Saclay-u, koji se na ovim kanalima pored

naših instituta pojavljuje kao korisnik. Medjutim izvesno za-

kašnjenje u izradi kapsula, tj. delova uredjaja u kojima se

ozračuju uzorci u fluksu brzih neuhrona, & kojčse radt u Servi-

su za tehnologiju u Saclay-u.dovelo je do nekorišćenja jednog

od ovih 6 kanala. No i pored toga procenat vremenskog korišće-

nja visinih kanala prelazi 60% dok procenat brojnog korišćenja

prelazi 83%, čime možemo biti u dobroj meri zadovoljni.

Što se tiče korišćenja horizontalnih eksperimentalnih

kanala reaktora i njegove termalne kolone može se konstatovati

da je u 1964. godini korišćonje kanala "A" i "F" nešto manje

nego u protekloj godini, dok je procenat iskorišćenja kanala

JB\"D" veći a kanala "C" približno isti kao u 1963. godini. I

ove godine ae konstatuje da kanal "E" koji u sebi sadrži vakuum

poštu uopšte nije korišćen, kao i termalna kolona koja je ne-

znatno korišćena (20 časova). Detaljni podaci o korišćenju

svih eksperimentalnih prostora reaktora RA i horizontalnih ka-

nala reaktora dat je u posebnom izveštaju, koji sačinjava prii&g

ovog izveataja po zadatku 4.08.

U toku 1964. godine radjeno je intenzivno na anali-

zima pojedinih sistema reaktora, funkcionisanju njihove opreme,

kao ina analizi sigurnosti rada reaktora. U prilozima sadržani^

u završnom izveštaju o zadatku "Pogon i održavanje reaktora RA"

data su sva bitnija zapažanja o radu pojedinih sistema i uredja-

ja reaktora, kao i izvod iz studije sigurnosti rada reaktora.

Nastavljajući eksperimente započete u 1963. godini

na forsiranju snage reaktora, odmah na početku 1964. godine re-

aktor je radio u forsiranom režimu. Ovaj

7.

Od (petog) do 7.11 1964. godine na snagama 8,6 i 10,6 MW,

u ukupnom trajanju od 44 časa,

Na dan 9.IV 1964. godine na snagama od 8 MW u trajanju

od 9 Časova i na anazi od 10 MW u trajanju od 1 čas.

Ukupan rad reaktora na snagama iznad 65MW,i to u izno-

su od 522 MWh u toku 1964. godine dao je čitav niz dragocenih

tehnoloških parametara koji su se već koristili i koji će se u

buduće koristiti za analize mogućnosti rada reaktora na poviše-

nim snagama. Prilikom ovog rada nisu konstatovane nikakve ne-

pravilnosti niti veći nedostaci na opremi reaktora RA, pa se na-

merava i tokom 1965. godine znatno intenzivnije raditi na ovom

planu. Ono što naa je pred kraj 1964. godine zaustavilo u obi-

mnijim radovima na ovom planu bili su: problemi oko nedostatka

rezervnih delova za centrifugalne pumpe teške vode (koje zbog

toga nisu mogle raditi na 3000 o/min), kao i problem prskanja

biološke betonske zaštite reaktora RA.

Za pukotine u betonu konstatovano je merenjima pomoću

napornih traka da iste rade, i to da se šire pri većim snagama

reaktora a skupljaju pri zaustavljenom reaktoru, što je posledica

zagrevanja betona bilo usled generacije toplote proizvedene gama

i neutronskim zračenjem ili prenošenjem toplote sa reaktorekog

suda.

Nastojeći da iznadje razloge ovom prskanju betona kao

i da dodje do konkretnih sanacionih mera Institut je oformio

komisiju koja je u okviru svojih mogućnosti ispitivala ovu pojavu

i koja je smatrala da znatno kompentetniji skup stručnjaka treba

ovo pitanje da razmotri i predloži mere za sprečavanje daljeg

prskanja betona. U tu svrhu već su učinjeni prvi koraci i upoznati

su sa problemom predstavnici Instituta za prenapregnuti beton

(prof. Žeželja), predstavnici Energoprojekta iz Beograda i stru-

čnjaci Instituta "Jožef Stefan" u Ljubljani. Rezultati do sada

vođjenih razgovora, stvorenih predpostavki oko uzroka prskanja

betona kao i organizacija budućeg rada na ovom problemu biče

predočeni Saveznoj komisiji kroz poseban zahtev za otvaranje pod-

zadatka koji če ovo pitanje rešavati u toku 1965* godine.

Z A K L J U Č A K:

Ugovorni zadatak "Pogon i održavanje reaktora RA"u

potpunosti je izvršen. Sve preuzete obaveze iz Ugovora 04-801/43

ispunjene su. Svojim radom ođ 27930 MWh u 1964. godini reaktor

je prebacio predvidjeni plan od 25000 HWh za 11,7%, i na taj na-

čin radio više o^ ijedne godine od puštanja do sada. Takodje au

izvršene sve obaveze prema korisnicima reaktora, kako onima ko-

ji zahtevaju ozračivanje materijala u reaktoru, tako i korisni-

cima neutronskog snopa iz horizontalnih eksperimentalnih kanala.

NOSILAC UGOVORA,Ing. Milan Pavićević

9.

I. EKSPLOATACIJA REAKTORA

1.1. Rad reaktora

U toku 1964. godine ukupan rad reaktora iznosi 27930

MTPh, odnosno 4512 časova rada sa proaečnoia snagom od 6,2 MW.

Pri tome je izvršeno 546 naloga za ozračivanje i izvedeno 15

eksperimenata.

Ukupni pregled dosadašnjeg rada reaktora i aagorevanja

U-235 dat je u Tabeli 1.

TABELA 1

Godina

1960

1961

1962

1963

1964

Ukupno do 31.XII 1964.Kod.

Rad reaktora (MWh)

1566

5858

21307

11954

27930

68615

Sagorevanje U-235(grama)

79

291

861

489

1139

2859

Na slici 1 dat je prikaz dosadašnjeg rada reaktora.

Vidi se da je u toku ove godine reaktor radio više

nego bilo koje ranije.

Srednja dnevna snaga reaktora u izveštajnom periodu

prikazana je na slici 2, a tok rada reaktora na slici 3*

1.2. Zamena goriva

U toku 1964. godine zamenjeno je 98 istrošenih gori-

vnih kanala, čime au se formirala četiri različita, sastava

aktivne zone (Tabela 2).

10.

TABELA 2

Sastav aktivnezone

Jezgro E

Jezgro F

Jezgro G

Jezgro H

Datum formi-ranja

6.1 1964.

30.111 1964.

13.111 1964.

26.XII 1964.

Broj zamenjenihkanala

18

23

26

31

Rad reaktora(MWh)7262

8871

11797

-

Proeečno izgaranje goriva zamenjenih kanala iznosi oko

5000 MWD/T. Medjutim, ubuduće se predvidja da će srednje izga-

ranje goriva biti oko 4000 MWD/T. Ve^e izgaranje goriva u dosa-

dašnjem radu reaktora je posledica uticaja bolje sagoreloeti

prve šarže.

1.3. Pregled korišćenja goriva

Do sada su nabavljene četiri šarže goriva iz SSSR-a,

a peta šarža je plaćena i treba uskoro da stigne. U Tabeli 3 dat

je pregled termalnog rasporeda gorivnih elemenata pojedinih šarži

TABELA 3

Mesto i stanje na dan7.XII 1964.U magacina reaktora RA

U reaktorskom sudu

U bazenima za odležavanjeiekorišćenog goriva

U ORET-u

U reaktoru RB

U laboratoriji za reaktorakematerijaleNa odležavanju u prostoriji0-62 (posle merenja u RE)

U k u p n o :

1

-

-

155

26

729

5

5

920

S a r11

—

173

747

—

-

-

-

920

ž aIII

169

751

-

-

-

—

-

920

IV

912

—

-

12

-

-

-

924

Ukupno

1081

924

902

38

729

5

5

3684

11.

Iz date tabele se vidi da će pri zameni istrošenog goriva

u 31 gorivnom kanalu krajem decembra 1964. godine biti ubačeni

u reaktor preostali 169 elemenata iz III šarŽe, kac i 172 ele-

menta iz IV

Prema programu zamene. goriva i formiranja novih jezga-

ra reaktora, izrađjenom na bazi plana rada u 1965. godini od

oko 27000 MWh, predvidjaju se tri ovakve zamene (maja, septembra

i novembra) za slučaj rada reaktora na snazi od 6,5 MW.

To znači da ć*e se IV šarža goriva istrošiti pred kraj

1965 godine, kada će biti potrebno još oko 160 gorivnih eleme-

nata iz V šarže.

1.4,. Rad reaktora na snagama većim od 6,5 MW

U 1964. godini reaktor je radio dva puta u forsiranom

režimu, i to: ođ 5 do 7.11 1964. godine (jezgro E) na snagama

8,6 i 10,6 MW po oko 22 Časa, i 9.IV 1964. godine (jezgro F)

9 časova na 8 MW i jedan čas na 10 MW.

Rad reaktora u forsiranom režimu prestavljao je na-

stavak eksperimenata iz 1963. godine radi utvrdjivanja mogućno- .

sti rada reaktora na snagama većim od nominalne. Dok je u 1963+

godini reaktor radio na većim snagama 28 MWh, u 1964. godini

rad u forsiranom režimu iznosi oko 522

Prilikom ovih eksperimenata beleženi su i analizirani

svi pogonski parametri, a sem toga su bili preduzeti i obimni

radovi na. izračunavanju mogućnosti goriva i razmenjivača toplote.

Rezultati ovih analiza saopšteni su na I Savetovanju termotehni-

čara u Hercegnovom i na IX Konferenciji ETAP-a na

Iz dosadašnji radova mogu se izvuci sledeči opšti za-

ključoit

- Ključanje teške vode na površini gorivnih elemenata

12.

predstavlja najkritičniju pojavu koja se može očekiva-

ti pri forsiranju snage reaktora. U ovom pogledu

ugroženiji su periferni gorivni kanali od centralnih,

zbog nearazmere protoka teške vode kroz njih i nji-

hove pojedine anage.

- Razmenjivači toplote su proračunati za snage do 10 MW

i pokazuju dobre karakteristike, naročito u zimskim

uslovima hladjenja.

Grafitni reflektor se ponašao u očekivanim granicama

i pored izvesnih neslaganja izmedju proračunatih

Vrednosti u projektu i izmorenih vrednosti pri radu

kola hladjenja grafita.

- Biološka zaštita se pokazala odličnom. Nig&e nije

primećen povećan fon zračenja u radnim prostorijama,

koji bi dolazi usled nedostataka u zaštiti. Čak i

prskanje betonske biološke zaštite oko tela reaktora

ne kvari ovu sliku, i pored primećenog "curenja"

zračenja kroz jednu jedinu prskotinu, i u nominalnom

režimu rada.

- Ponašanje ostale opreme i reaktorskih sistema, kao

npr. uredjaja automatske kontrole, sigurnosne zaštite

i đr. ne daje nikakve sumnje u njihovu pouzdanost

pri radu u forsiranom režimu.

Pokazalo se potrebnim da se, pre donošenja konačne odluke

o dužem radu u forsiranom režimu, nastavi sa eksperimentima i

analizama. U tom cilju napravljen je odredjeni program, a vero-

vatno de se usvojiti i odgovarajući zadaci. Predvidjeno je uče-

šće većeg broja stručnjaka iz Instituta u studijama mogućnosti

rada reaktora na većim snagama, a u cilju povećanja vrednosti

neutronskog fluksa.

REAKTOR RA10.XII 1964. godine

I Z V E S T A J

o korišćenju eksperimentalnih prostora reaktora RA u vremenu od1.1 do 30.XI 1964.

1. Eksperimentalni prostor reaktora RA sačinjavaju:

1) 9 vertikalnih kanala za ozračivanje u aktivnoj zoni re-

aktora (VEK)

2) 6 kanala za ozračivanje u fluksu brzih neutrona (VISA-2)

3) 22 duža. vertikalna kanala za ozračivanje u grafitnom re-flektoru (VKG-d)

4) 12 kraćih vertikalnih kanala za ozračivanje u grafitnom

reflektoru (VKG-k)

5) 2 vertikalna kanala za biološka ozračivanja (VBK)

6) 6 horizontalnih eksperimentalnih kanala (HEK)

7) 1 termalna kolona (TK)

2. Korišćenje VISA-2 kanala:

Broj ovih kanala diktiran je konkretnim potrebama za ozrači-vanjem reaktorskih materijala u fluksu brzih neutrona, tj.brojem kapsula koje u sebi sadrže odgovarajući materijal.

II Program ozračivanja VISA-2/2 predvidjao je postavljanje ureaktor tokom 1964. godine 9 kapsula i to:

2 jugoslovenske sa uzorcima domaćeg grafita postavljene ureaktor 28.V 1964. godine

1 jugoslovenaka sa uzorcima žice Wo^ Mo (bila u reaktoru od29.11 do 25.111 1964. godine)

2 jugoslovenske sa uzorcima domaćeg čelika (bile u reaktoruod 29.11 - 25.111 1964. godine)

1 francuska sa uzorcima Mg i Al-oksida (postavljena u re-aktor 29.11 1964. godine)

1 francuska sa uzorcima cirkaloja (postavljena u reaktoru29.11 1964. godine)

1 francuska 3a uzorcima grafita (postavljena u reaktor28.X 1964. godine)

1 francuska sa uzorcima spojeva. Zr-inox (još nije stiglau Vincu, nalazi se na, putu).

Shodno ovom programu napravljen je takav raspored ozračivanjakoji je iziskivao postavljanje u reaktor 6 VISA-2 kanala, štoje i učinjeno krajem februara 1964. godine. Ovaj termin bio jediktiran mogućnostima izrade ovih kapsula i kompletnih VISA-2kanala, delom u Servisu za tehnologiju CEN-Saclay, a delom uodeljenjima ORET i reaktora RA,

Medjutim već na samom početku sprovodjenja II Programa VISA-2,zbog teškoća oko kapsliranja na^ih uzoraka grafita u Saclay-u,moralo se startovati sa popunom svega 5 kanala VISA-2, dok ješesti bio popunjen "tehnološkom kapsulom" bez uzorka, kojaje u iščekivanju neke od kapsula sa uzorcima i do danas osta-la u reaktoru. Kasniji plan vadjenja ozračenih i postavljanjanovih kapsula nije nikako mogao dovesti do 100% iskorišćenjasvih 6 kanala VISA-2.

Sto se tiče vremena rada ovih kanala, ono je od 29*11 1964.godine iznosilo oko 12.740 časova. -

Najzad treba napomenuti da su francuzi poslali dve kapsulesa spojem Zr-inox, koje ovih dana treba da stignu u Vincu,ali koje će morati do daljeg čekati na, postavljanje u re-.aktor, zbog nedostatka središnjih čepova tehnoloških kanalakoji nose na sebi kapsule.

Faktori korišćenja VISA-2 kanala:

a) brojno /S = ^ = 33.3%

b) vremenski f = 12.740* = 61,7%

U donjoj tabeli dat je pregled korišćenja pojedinih VISA-2kanala, u vremenu od 1.1 do 30.XI 1964. godine.

kanal

korisnikmatrijaJ.

^X^lmoguć* ko-risćenje(u h)

04-06

Wo-Možice

906

3436

26,4

07-06

Saclayoksidi

3436*

3436

100%

05-06

SaclayZircaloj

3436*

3436

100%

06-07

Vincagrafiti če-lici

2481

3436

72,2%

06-05

Vincagrafit

2481

3436

72,2%

08-06

-

3436

0%

Ukupno

12.740

20.616*

61,7%

3* Korišćenje VBK u aktivnoj zoni reaktora

1) brojno A = R = 100%

2) vremenski ^ = 100%

4* Korišćenje VKG u grafitnom reflektoru

a) duži kanali (VKG-d) - 22 komada,

1) brojno /S= ^ = 95,5%

2) vremenski ^ = 80%

b) kradi kanali (VKG-k) - 12 komada

1) brojno /3 = -^ = 8,25%

2) vremenski ^ = 1%

5. Korišćenje vertikalnih bioloških kanala (VEK)

1) brojno A = — = 50%

2) vrepenski ^ = r§r^;h = 0,65%

NAPOMENA: - Faktori brojnoa korisćenja (/ ) računati su zakanale VEK, VKG i VBK na taj način, što je kaokorišćeni kanal računat svaki kanal koji je u se-bi aadržao makar i jedan jedini kener sa uzorci-ma za ozračivanje.

- Faktori vremenskog korišćenja ( ) ovih kanalaračunati su kao odnos vremena zauzetosti kanalamakar i jednim kenerom prema ukupnom vremenu ra-da reaktora od 4176 časova.

Može se uočiti da su vrlo slabo vremenski koriščeni kratkivertikalni kanali u grafitu (izuzev nekog manjeg ozračivanjaarana) i biološki kanali, a kojima je vršeno ozračivanje se-mena i poljoprivrednih proizvoda kraće vreme.

Po izjavi potencijalnih korisnika reaktora - biologa, za njihuopšte niau podesni biološki kanali zbog neinteresantnog spektrazračenja koji u njima vlada i zbog teškoće da ae izvrši fi-ltriranje i selekcija neutrona željene energije, uz elimina-ciju gama zračenja. Slabi su izgledi da će ovi VBK-kanali bi-

ti ubuduće korišćeni za biološka ozračivanja. U ORET-u jeizradjen predlog za njihovu rekonstrukciju, tj. zamenu sadva VEK 0 100 mm, u kojima bi se pri snazi od 6,5 MW mogliozračivati uzorci raznih smola na flukau termalnih neutrona5.109 n/cm2 sec, uz eventualno hladjenje spoljašnoati kene-ra vazduhom.

Slabije korišćenje kanala VKG-k u grafitu je posledica kakovelikog broja (22 kom.) dužih kanala % 50 mm, u kojima imaviše prostora za ozračivanje po visini, pošto kratki kanalii ne prodiru do maksimuma flukea, jer se završavaju iznadhorizontalnih eksperimentalnih kanala.

Korišćenje horizontalnih eksperimentalnih kanala i termalnekolone ( Pr//oz/ 5 J

1) brojno /5 = y = 35,5%

^ 615lht2) vremenski ^ = - ^i^rh = 21%

Faktor pojedinačnog vremenskog korišdenja ovih kanala i ter-malne kolone računat je kao odnos vremena koliko je kanal utoku godine bio otvoren, prema ukupnom vremenu rada reaktoraod 4176 časova.

Taj faktor iznosi za kanal:66^ g. (Eksperimentatori: Zadatak 4.70)

^ = 13,6% j.sLić,Koički,Tasovac

3879^ (Ž.DimitrijevidJ.Todorovlć

Zad. 4.72)

HEK "C"C" = 519^ = 21% (L.Rupnik Zad. 4.06 završen u245Oh A.Eocić junu 1964.god.)

HEK "D"

HEK "E"

HEK "F"

Termalna kolona L

= 23,8% (M.Živanović Zad. 4.72)

0% (uredjaj za vakuum -poštu senalazi u ovom kanalu)

= 28,4% (M.Živanović* Zad. 4.13)B.Prelesnik

20^ = 0,5%4176^

NAPOMENA: Za HEK "C" gde je bio ugradjen brzi čoper datisu dva faktora vremenskog korišćenja.

Q = 21% prikazuje korisćenje ovog kanala uI polugodju 1964. godine, kada je zadatak 4.06 ibio završen, dok drugi^c = 12,4% obuhvata i IIpolugodje (do 30.XI), kada kanal HEK "C" uopštenije radio.

Pada u oči da se kanal BEK *E" u kome je postavljen uredjajza vakuum-r-poštu uopšte se ne koristi.

Takodje je vrlo slabo korisćenje termalne kolone (TK), kojusem radiološke zaštite i earadnika Instituta "JoŽef Štefan"niko ne koriati.

Radi bolje preglednosti daje senasledećoj strani pregled ko-rišće-nja HFK i TK po meeecima za period rada reaktora od 1.1do 30.XI 1964. godine.

Pri izradi tabele korišćeni su sledeći brojni podaci:

a.- vreme rada reaktora od 1.1 do 30.XI 1964.god. 4.176

b.- vreme za koje su se mogli koristiti "HEK* i 29.232 ^"TK" (7 x 4 . h

c - rad reaktora u izveštajnom periodu 26.165 MWh

d.- srednja snaga reaktora u 1964. god. 6,27 MW(26.165 NWh:4.176h)

e.- vreme rada reaktora u pojedinim mesecitna:(mesečni MWh: 6,27 MW)

f.- raspoloživo vreme za korišdenje HEK i TK 7xbroj me-u pojedinim mesecima sočnih Ča-

sova radareaktora

Svi podaci o korišćenju eksperimentalnih prostora reaktoraRA uzeti su iz dnevnika rada reaktora, kao i iz izveštaja oradu reaktora i izvršenju naloga za ozračivanje, koji vodefizičari reaktora RA.

II

Ozračivanje uzoraka u reaktoru vršeno je prema nalozima zaozračivamje.

Ukupan broj naloga za ozračivanje 546Ozračivanja za korisnike iz Instituta 443OzraČivanja za. korisnike van Instituta 103

PREGLED KORIŠĆENJA HORIZONTALNIH KANALA I TERMALNE KOLONEREAKTORA RA ZA 11 MESECI 1964.GODINE

KnnalKorisnik(zadatak)

"A"AJJ.SimičKoički(4.70)

^ 1Ž.DimitrijevidJ.Todorović

(4.72)

C"L.RupnikA.Koeič(4.06)

"D"D"M.Zivanoviđ(4.72)

"E"Vakuum-pošta

"F*M.Živa-dinovie(4.13)

) c6O đ t B

A O

^3!)

330 57 91 1630 5,6%

11 336 12 156 06 3520 14,4%

III 400 105 20 122 47 2950 22%

oa: IV 444 120 112 225 - 301 3250 27,6%

a! 408 192 248 267 20 L135 3450 32,

VI 91 450 90 450 - L081 3240 33,4%

vn:VIII 94 22 116 782 14,

S o^ 6!

IX 350 460 144 193 - L147 3650 31,5%

X 187 141 328 3350 9,XI 121 70 20 216 3410 6,4%

Ukupno(h) 568% koriščenjs 13,

2879 519 994 1188 20 168 29232b

69% 14% 23, 28,4% 0,50% 21

^

3315

9

5

nalogan

tt

", itd.

Glavni korisnici van Instituta za pomenuta 103 ozračivanjabili au:

- Zavod za nuklearne sirovine, Beograd

- Institut "Rudjer Bošković" - Zagreb

- Patološki Institut - Ljubljana

- Metalurški Institut - Ljubljana

Ođ materijala najviše su ozračivani:

- H^TeO 124 naloga

- Koba.lt (Co^ ) 93 "

- Iridijuta (Ir) 33 "

- NgSO. 30 " , itd.

NAČELNIK.REAKTORA,Ing. M. Pavičević

III. RAD REAKTORSKIH SISTEMA

Tokom ćele godine praćen je rad reaktorskih sistema i

njihove opreme. Detaljna pogonska dokumentacija (dnevnici, eksplo-

atacione karte i si.) i pismeni izveštaji službi za održavanje

o remontnim i revizionim radovima daju potpuni pregled atanja

opreme reaktora i njene pogonske spremnosti.

U daljem tekstu prikazan je u osnovnim crtama rad re-

aktorskih sistema i mere koje su preduzimane u cilju obezbedjenja

njihovog ispravnog funkcionisanja.

111,1. Sigurnosno zaustavljanje reaktora

U izveštajnom periodu reaktor je sigurnosno zaustavljen

45 puta. Uzroci sigurnosnih zaustavljanja bili su:

1. Varijacija napona i učestanosti u mreži,

naponskih udara i nestanci napajanja 35 puta

2. Neispravnost periodmetra . ... 3 "

3. Pad pritiska teške vode na ulazu u reaktor ... 2 "

4. Bez signala (kvar instrumentacije) 1 "

5. Greškom operatora 3 "

6. Blagovremenim dejstvom operatora 1 *

UKUPNOp 45

Poredjenje sa prethodnim godinama pokazuje povećanje

stabilnosti rada reaktora!

Godina

1962

1963

1964

RadMWh

21307

11954

26165(27930*

Ukupan brojzaustavljanja

49

27

45

Zaustavljanjezbog napajanja

32

22

35

Učestanost :na MWh radaUkupno

435

445

581

saustav.

zbog napajanja

666

545

750

14.

Učestanost sigurnosnih zaustavljanja je sve manja, tj. sred-

nji broj MWh izmedju dva sigurnosna zaustavljanja je sve veći. Medju-

tim, to se ne može reći za zaustavljanja izazvana nestabilnošću mreže

napajanja, koja pokazuju tendenciju porasta. Razlogej^ ovome treba

tražiti u opštoj situaciji sa električnom energijom u našoj zemlji.

Bliža analiza sigurnosnih zaustavljanja reaktora u ovoj go-

dini ukazuje na:

1) Varijacija napona i učestanost i kratkotrajni udari u

mreži izazvali su 23 zaustavljanja,

- potpun prestanak napajanja - lo zaustavljanja

- ispadanje mreže unutar Instituta zbog preopterečenja

- 2 puta

2) Neispravnost periođmetra ustvari su kvarovi instrumenta.

3) Pad pritiska teške vode na ulazu u reaktor je izazvan

ispadanjem iz rađa teškovodnih pumpi (2 puta) usled de-

lovanja termičke zaštite, dok je jednom operator blago-

vremeno primetio kvar i zaustavio reaktor, t ^ . ^

4) Kvar instrumenta za merenje pritiska teške vode na ulazu

u reaktor izazvao je zaustavljanje reaktora bez pojave

i jednog signala.

5) Greške operatora su bile:

- nebudnost, tj. nije pratio porast snage na komparatoru

sigurnosne zaštite za vreme podizanja snage.

- pogrešno postavljen komparator snage na sigurnosnoj

zaštiti

- pogrešna manipulacija sa preklopnikom za izbor snage.

Zaustavljanja izazvana greškom operatora nisu dovela, niti

su mogla dovesti do bilo kakvih posledica.

Sigurnosna zaustavljanja nisu prouzrokovala duže zastoje

u radu reaktora.

15.

111.2. Zastoji u eksploataciji reaktora

U toku 1964* godine bio je samo jedan zastoj od 24 h.

Isti se može bliže okvalifikovati kao odlaganje starta, reaktora

u decembarskoj kampanji, koje je bilo prouzrokovano prskanjem vara

na pomodnom kolu hladjenja ležišta teškovodne pumpe "Beograd".

Kvar je brzo otklonjen i reaktor je proradio odmah sutradan (3.12.

1964. godine).

111.3.

Naziv

Broj utrošenih

do kraja 1964.

uredjaja

radnih

godine.

časova u radu

Rad dokraja1963 a

reaktorskih

Rad u1964 g.

uređjaja

Ukupno

1. Pumpa za tešku vodu "Avala"

2. Pumpa za tešku vodu "Valjevo"

3. Pumpa za tešku vodu "Beograd"

4. Gasna đuvaljka "Avala"

5. Gasna duvaljka "Beograd

6. Pumpa za dovod vode sa Dunava utaložnik br. 1

7. Pumpa na Dunavu br. 2

8. Pumpa na Dunavu br. 3

9. Pumpa za odvod tople vode reaktorau taložnik

lo.Doz.pumpe za vakuum (PMK-2) br.l

11.Doz.pumpa (PMK-2) br. 2

12.Doz.pumpa (KEH-4)

13.Pumpa za izbacivanje uslovno čistevode iz bazena br. 18

14.Pumpa za bazene br. 19

15.Pumpa za hladjenje grafita

16.Pumpa za drenažu kanala na stanici

17.Vakuum pumpa na Dunavu br. 1

6787

6o24

5166

4788

4ol6

4988

5314

2573

1463

5o48

4533

-

Io4

83

6000

-

33o9

2406

3589

1516

2878

4o99

3489

1129

1383

4455

4o9

36o

60

22

44o3

26o

35

Ioo96

843o

8755

63o4

6894

9o87

8803

37o2

2847

95o3

4942

36o

164

Io5

Io4o3

26o

35

16.

18. Vakuum pumpa na Dunavu br. 2

19. Pumpa za drenažu D-0 (potroš.3l)

20. Pumpa za prebacivanje destilatabr. 11

21. Pumpa za prebacivanje destil.br.lo

22. Vakuumpumpa u sistemu destilacije(BH-1) br.12

23. Ventilator Vl-1

24. Ventilator V -2

25. Ventilator V2-1

26. Ventilator V2-2

27. Ventilator V3-1

28. Ventilator V3-2

29. Ventilator V4-1

30. Vehtilator V4-2

31. Ventilator V-5

32. Ventilator V-6

33. Ventilator V-7

34. Ventilator V-8

35. Ventilator V-9

36. Ventilator V-10

37. Ventilator VNC

38. Ventilator SPV

39. Ventilator SPP

40. Ventilator P-l

41. Ventilator P-2

42. Ventilator P-3

43. Ventilator P-4

44. Ventilator P-5

45. Ventilator P-7

46. Ventilator PV6K

NAPOMENA: Broj radnih časova dat je samo za glavne uređjaje koji

su svakodnevno uključeni u pogonu.

-

-

—

-

—

15128

15144

Iol72

8933

-

-

-

-

1374o

14813

Io241

15821

14845

-

-

15727

157o4

4755

12684

15236

112o9

-

-

14389

4olo

8

2o6

258

7o3o

59o7

245o

5965

227

146

692

173

4o33

1793

1751

5379

575o

4136

2o

6332

6332

15o8

4754

515o

4793

497o

7o9

432

4olo

8

2o6

258

22158

21o51

12622

1**98

227

146

692

173

17773

H6o6

11992

212oo

2o595

4136

2o

22o59

22o36

6263

17438

2o386

16oo2

497o

7o9

14821

17.

111.4. Mašinska oprema

U 1964. godini vršen je planski remont osnovnih agregata

re.aktorskih sistema d planiranim periodima stajanja reaktora, te

nije došlo ni do kakvih prekida rada reaktora usled kvarova na

opremi, niti nepredvidjenih stajanja.

Planski remont obuhvatao je revizije posle odredjenog

broja radnih sati agregata, te se na osnovu činjeničnog stanja

pristupalo remontu po potrebi:

a) Sistem teške vode

U sistemu teške vode glavni problem je postojao kod teško-

vodnih pumpi. Posle zamene rukavaca vratila pumpi kao i akeijal-

nog diska, koji su bili od stelita, materijalom LH-3 juna 1963.

godine uočeno je povećano habanje ležišta od specijalne grafit-

ne mase, kod radijalnih ležišta, kao i potpuno habanje izvesnih

posteljica aksijalnog ležišta. Osim toga postoji i pojava ras-

centriranosti osa kod pumpe "Avala" usled čega nastaje ekscen-

trično habanje ležišta.

U toku 1964. godine izvršeno je ukupno 3 puta otvaranje

teškovodnih pumpi, tj. pumpe "Avala", "Beograd" i "Valjevo".

Usled nedostatka rezervnih ležišta remontovane su samo pumpe

"Beograd" i "Valjevo", dok je pumpa "Avala" sklopljena sa starim

ležištima i stavljena van redovnog pogona.

Posle zamene ležišta na. pumpi "Avala" u decembru 1963*

godine došlo je do identičnog habanja ležišta na istoj pumpi

posle 3ooo radnih časova. Usled nedostatka ležišta ova pumpa

nije remontovana več služi kao rezerva za najnužnije potrebe

hladjenja ukoliko ostale pumpe otkazu. Mada sa povećanim zazo-

rima u ležištima pumpa može raditi na 15oo o/min povremeno u

slučaju potrebe.

Kod pumpe "Beograd nastalo je potpuno habanje gornje pos-

teljice akeijalnog ležišta i gornjeg radijalnog ležišta posle

3 0 M časova rada od juna 1963. godine. Ležišta su zamenjena..Uzrok

nenormalnog habanja ove posteljice nije utvrdjen. Veruje se u loš

18.

kvalitet konkretnog komada.

Pumpa "Valjevo" je posle 2080 časova rada od zadnjeg

remonta decembra 1963* godine imala povećano habanje gornjeg ra-

dijalneg ležišta, koje je zamenjeno.

Situacija sa ležištima zahteva posebnu studiju u cilju

rešenja problema, koji je vrlo ozbiljan. Sadašnja kombinacija le-

žišta ne zadovoljava, obzirom da je 2000 do 3000 časova rada malo

za bezbednu eksploataciju pumpi. Zapadne firme rade pumpe čija

ležišta izdržavaju 10 do 20 hiljada časova bez remonta. U tom

cilju otpočeo je rad na studiji aamane ležišta drugim materijali-

ma.

Isporuka ležišta iz SSSR-a je veoma neekspeditivna, Mada

je još januara 1964. godine tražena hitna isporuka obzirom na

iskustva pred kraj 1963. godine, ležišta nisu isporučena ni do

danas mada su obećana u decembru 1964. godine. Rezultat ovoga je

da pumpa "Avala" nije u stanju za eksploataciju. U slučaju kvara

na drugoj pumpi rad reaktora na nominalnoj snazi ne bi bio moguć

đi isporuke ležišta.

Da bi se produžio vek trajanja ležišta odlučeno je posle

temeljnih analiza da se reaktor hladi smanjenim protokom teške

vode pri radu dveju teškovodnih pumpi na 15oo o/min umesto dveju

pumpi na 3000 o/min. Rad pumpi na 1500 o/min je znatno stabilniji,

bez vibracija, sa vrlo malim silama pritiska na aksijalno ležište,

te ležišta mogu mnogo duže izdržati. Osim toga znatna je ušteda

i u potrošnji električne energije. Smanjenje protoka teške vode

sa 430 m /h na 250 m /h dovodi do uslova rada goriva na nominal-

noj snazi 6,5 MW kao pri forsiranom režimu reaktora pri 10 MW sa

3 pumpe na 3000 o/min. Ovakav režim je već prihvaćen kao normalan,

te je odlučeno da se rad reaktora odvija sa 2 pumpe na 15oo o/min.

Detaljan izveštaj o tome postoji u predlogu rada rnhktora sa dve

pumpe na 15oo o/min.

U prilogu/ovog izveštaja đata je analiza kvarova na

teškovodnim pumpama sa detaljnim podacima o nastalim kvarovima i

problemima.

/T

19.

b) Gasni sistem

U radu gasnog sistema nije bilo problema sa ostalom opre-

mom sem sa gasnim đuvaljkama. Gasna duvaljka "Beograd" je posle

28oo časova rada rasklopljenja radi kontrole i konstatovano da je

u odličnom stanju te je ponova sklopljena i puštena u rad.

Kod gasne duvaljke "ABaTa" posle 2228 časova rada konsta-

tovano je prodiranje ulja za zaptivanje osovina na gumenim man-

žentnama. Konstatovano je oštećenje rukavaca tvrdo hromiranih na

mestima naleganja mametni. Rukavci su obradjeni i ponovo hromira-

ni, te**gasna duvaljka osposobljena za rad.

Posledica prodora ulja u gasnu duvaljku je zamašćivanje

cevi sistema, koje je dovelo do sakupljanja ulja na mernoj dija-

fragmi za protok gasa u komorama gde su priključene odvodne linije

ka meraču protoka. Ovo je dovelo do otkazivanja rada instrumenta

usled žapušavanja linija. Izvršeno je čišćenje dijafragme i linija

i instrument je osposobljen za rad. Izvesne količine ulja i dalje

zamašćuju dijafragmu što se manifestuje povremenim oscilacijama

merača protoka. Pohovnim čišćenjem u periodu stajanja reaktora

otkloniće se i ova pojava.

Rad ostale opreme gasnog sistema je zadovoljavajući. Nije

bilo evidentirano bežanje helijuma usled propuštanja nekog ele-

menta. Ventil 45 koji spaAa telo reaktora sa slivnim rezervoarom

ne drži dobro na propuštanje helijuma i to stvara izvesne teškoće

pri vakuumiranju tela reaktora, no ventil se ne može skidati do

dužeg stajanja reaktora.

c. Sistem tehničke vode.

Na sistemu tehničke vode nije dolazilo do većih problema.

Osnovni problem zaprljanja razmenjivača toplote nsMjem zahteva

često čišćenje razmenjivača, skoro u svakom planiranom stajanju

reaktora. Obzirom da je hladjenje reaktora forsirano čistoća raz-

menjivača toplote je veoma važan faktor. Da bi se čišćenje obavlja-

lo brzo i efikasno uložen je napor da se pronadje najbolja metoda

čišćenja. Usvojena je metoda čišćenja pomoću gumenih čepova koji

2o.

se hidrauličkim putem pomoćd pritiska vode proteruju kroz cevi

kojih ima 736 na broju. Čepovi vrlo dobro čiste mulj iz cevi, a

vreme čišćenja je smanjeno za skoro tri puta. Osim toga nema. opas-

nosti od povrede varova mehaničkim čišćenjem. Ova metoda je prijav-

ljena kao patent i koristi se na reaktoru. U 1964. godini izvršeno

je 6 čišćenja razmenjivača toplote.

Pumpa za JBimsku cirkulaciju je remontirana i izvršeno

je podešavanje ležišta koja su se previše grejala.

Izvršen je remont triju pumpi na pumpnoj stanici Dunav

posle 4ooo, 45oooi 27oo sati rada respektivno.

Izvršeno je poliranje vratila i zamena zaptivača ulja.

Na pumpi br. 2 konstatovano je izveano oštećenje lopatita i stato-

ra, zamenjeno je ležište i umesto podmazivanja uljem prešlo se na

podmazivanje mašću zbog velikog grejanja i curenja ulja.

Na pumpi br, 3 je zamenjeno ležište na usisnoj i potisnoj

strani.

U toku planiranog stajanja reaktora, izvršeno je čišćenje

taložnika od mulja. Tom prilikom je izvršena provera stanja zidova.

Konstatovana su izvesna naprsnuća pregradnog zida kroz koja curi

voda. No budući da su nivoi u oba dela taložnika isti uvek u toku

eksploatacije to ove prskotine nemaju bitne važnosti.

Proučena je mogućnost plavljenja pumpne stanice na Dunavu,

te je analiza pokazala da je mala verovatnoća ovakvog udesa, čak

i u tom slučaju bi reaktor bio obezbedjen za hladjenje.

Radi taloženja mulja u taložniku u periodu zimske cirku-

lacije kada se voda vraća iz reaktora i mesa sa hladnom vodom iz

Dunava, izvršeno je dopunsko pregradjivanje izlazne komore talož-

nika. U slučaju zimske cirkulacije nivoi u oba bazena su ispod

prelivnog zida, koji je namenjen za letnju cirkulaciju. Kruženje

vode se vrši kroz korpe na cevima koje su smeštene u bazenima te

dolazi do uzburkavanja vode i lošeg taloženja. Taložnik na taj

način gubi svoju funkciju. Pregradjivanjem izlazne komore nivo

u taložniku se može dići iznad prelivnog zida te še vođa primorava

da pravi kretanje do suprotnog kraja taložnika i natrag čime se

postiže pravilno mešanje i taločenje, jer voda dolazi kroz korpu,

21.

ali se vraća ka reaktoru preko prelivnog zida i time se oslobadja

mulja. Na taj način je uloga taložnika potpuna, i u zimskoj kružnoj

cirkulaciji.

Rad sistema tehničke vode bio je zadovoljavajući bez

većih kvarova i neispravnosti.

d. Sistem destilacije

Na sistemu destilacije izvršene su izmene radi ekonomije

tečnog azota, koji se koristi pri održavanju sistema na Histfkom

pritisku pomoću vakuum pumpe,^vA? 7^

Zamrzivač vlage koji ima veliku zapreminu zahtevao je

utrošak tečnog azota oko 5o litara za 24 časa. Ovakva produkcija

je teško bila garantovana od strane odelenja za proizvodnju tečnog

azota, obzirom na potrebe ostalog dela instituta i kvarova koji

nastaju, Cena azota je takodje vrlo velika. Efikasnost hladjenja

je vrlo mala obzirom na vrlo niske temperature tečnog azota i česta

zagušenja ulaznih otvora zamrzivača naglo kondenzovanom i smrznu-

tom parom, usled čega se moralo često vršiti otapanje zamrzivača

električnim grejacipa^

Sistem je zamenjen kompresorskim hashladnim uredjajem koji

rashladjuje istu površinu na dovoljno nisku temperaturu radi zadr-

žavanja vlage ispred vakuum pumpe. Da bi se/najmanje količine pare

zadržale postavljen je stakleni Dwwar-ov sud koji se hladi tečnim

azotom^ Potrošnja azota u ovom slučaju iznosi svega oko 5 litara

na dan, čime je postignuta znatna efikasnost i ušteda. Ostali

delovi sistema destilacije su bili u odličnom stanju. Destilacija

je radila ćelo vreme rada reaktora. Zahvaljujući ovome čistoća

vode u reaktoru je na velikom stepenu, te je i aktivnost teškovod-

nog sistema vrlo niska posle zaustavljanja reaktora.Ovo Omogućuje

pris&up personalu radi opravke čak i u slučaju curenja teške vode,

koja vrlo malo kontaminira okolinu.

Krajem februara 1964. godine vršena je dekontaminacija

isparivača zbog visoke aktivnosti, i čišćenje kondenzatora destila-

cionog ured ja ja. (vidi prilog^.)

22.

Aktivnost isparivača destilacija je vrlo visoka te će se

u januaru 1965. godine izvršiti dekontaminacija i pranje sistema

destilacije. Ovo svedoči o velikoj efikasnosti destilacije u toku

1964. godine, u uklanjanju kobalta iz reaktora.

e. Sistem hladjenja grafita

U sistemu hladjenja grafita nije bilo problema. Izvršeno

je čišćenje filtra tehničke vode u prostoriji 020 od mulja. Para-

metri u radu kola ukazuju da nema nikakvih promena od zadnjeg re-

monta 1963. godine.

f. Sistem ventilacije i grejanja

Izvršen je remont svih ventilatora V i P sistema prema planu

remonta, izmedju 5 i 10 hiljada časova rada. Pri remontu vršena je

obrada rukavaca, egaliziranje i tuširanje, zamena ulja, zamena plat-

na, popravka posteljica kliznih ležišta, spojeva vratila i rotora.

Izvršeno je osposobljavanje instalacije za klimatizaciju prostorije

pulta operatora i CDT.

g. Transportni uredjaji

Izvršena je rekonstrukcija krana u prostoriji za odležavanje

goriva. Dodatkom reduktora i izvesnih pojačanja, uvodjenjem koturača,

povećana je nosivost krana sa 1 na 2 tone, čime je omogućen trans-

port teškog kobaltskog kontejnera iz hale u ugao prostorije do otvora

za transport aktivnosti u vruće komore.

Izradjen je specijalni čep sa dizalicom i hvatačem za kon-

tejner u cilju vadjenja aktivnosti iz vrućih komora u kontejner.

Povećana je sigurnost rada transportera za vadjenje ixo/7 /r

transport gorivnih kanala iz reaktora 1f korišćen za brojne operacije

vadjenja kanala iz reaktora.

Radi se na projektu novog velikog obrtnog krana,*koji će

zameniti postojeći nefunkcionalni strela kran.

Uporedni pregled neispravnosti na mašinskoj opremi u 1963

i 1964. godini.

23.

Pregled neispravnosti u 1963. godini nije prikazan a prošlogo-

dišnjem izveštaju.

Red. Neispravnost na 1963 1964br.

1, a. Sistem teške vode

1, Ventili 1 4

2.. Grejač a destilaciji 1 2

3. Grejač zamrzivača vlage 1 -

4. Vakuum pumpe u destilaciji 1 1

5. Kompresor u destilaciji - 1

6. Potrošač br. 5 (pumpa za hlađjenje grafita) - 3

b. Sistem helijuma

7. Zupčasta uvha pumpa 1 -

8. Ventili 1 1

9* Curenje u&a na gasnoj duvaljci - 1

c. Sistem tehničke vode

10. Curenje na cevošvodu 1 -

11. Zasuni, ventili, slavine 1 3

12. Drenažna pumpa na Dunavu 2 6

13. Pumpa za unutrašnju cirkulaciju - 4

14. Glavne pumpe na Dunavu - 8

Ukupno: lo 32

Manji broj neispravnosti u 1963. godini je isključivo posledica

generalnog remonta.

111.5* Elektro oprema

U izveštajnom periodu izvršena je revizija i remont sle-

dećih pogonskih agregata i ured ja ja.

1. 4 asinhrona elektro motora i elektro opreme krana od

1 tone u prostoriji 141.

2. Dva asinhrona elektro motora i elektro opreme kranaod 5 tona u prostoriji 141.

24.

3. 3 asinhrona elektro motora (65,66,67) u prostoriji 141

4. 17 komada asinhronih elektro motora i elektro opreme

mašina u mehaničkim radionicama.

5. 16 komada asinhronih elektro motora klapni ventilatora

i jednog asinhronog motora ventilatora zgrade NC u

zgradi NC-a.

6. 3 komada transformatora snage od 63o K'VA, 10/04 KV u

pređuzeću "Distribucija"-Beograd.

7. Akumulatorske baterije (na svih 65 elemenata) od lio V

V/1584 Ah.

8. 3 kom. asinhronih motora ođ 100 KW glavnih pumpi i

pripadajuće elektro opreme na Dunavu.

9. 8 komada sinhronih i jednosmernih elektromotora u vru-

ćim komorama.

10. 6 komada jednofaznih elektromotora pomodnih mašina.

11. 4 bojlera u zgradi RA i u sanitarnom propusniku.

12* Provera uzemljenja svih potrošača električne energi'je.

13* Izvršena je priprema transformatora snage od 63o KWA

za zimski režim rada.

14. 33 komada sinhronih elektro motora, remontovanih u

1963. godini.

UPOREDNI PREGLED NEISPRAVNOSTI ELEKTRO OPREME U

1963 i 1964. godini.

U izveštaju za 1963* godinu nije dat pregled neispravnosti,

. * Neispravnost na 1963 1964

br.

1. Strela kran 2 -

2. Hvataci 2 4

3. Signalizacija na hvatačima 2 -

4. Kontaktori snage 2 -

5. Veliki kran - 1

6. Ventilatori - 8

7* Motor generatorske grupe - 3

25.

8. Curenje vade za grejanje - 1

9* Bojler u sanitarnom propusniku - 1

Ukupno 8 18

111.6. Kontrolno inerni uredjaji

Pošto je u junu 1963. godine izvršen generalni remont

celokupne elektronske opreme posle Četvorogodišnjeg neprekidnog

rada, kojom prilikom su izvršene znatne rekonstrukcije,za 1964 god.

je planirana kontinualna inspekcija opreme od juna dc decembra

meseca, kako se ne bi remetio plan rada reaktora u toku 1964. Ro-

dine.

U toku inspekcije kontrolno-merne opreme, posebno one

koja je masovno zastupljena, kao što su instrumenti tipa EMUR-15,

EPVI-14 i KAKTUS, ustanovljeno je da nema uočljivih promena od

vremena poslednjeg remonta u tačnosti i funkcionalnosti pomenutih

uredjaja i instrumenata.

Kontrola instrumentacije je vršena na licu mesta bez

masovnog skidanja instrumenata sa panela, sem u slučajevima gde

je to bilo nužno pri pojavi većih kvarova. U takvim slučajevima

opravke su vršene u radionici, a kalibracija i provera u labora-

toriji na specijalnim ispitnim stendovima.

Sitniji kvarovi su otklanjani na licu mesta.

U 1964. godini kvarovi koji su se javljali na elementima

kontrolne instrumentacije, nisu ometali rad reaktora, jer su brzo

otklanjani, a u izvesnim slučajevima se opravkama pristupalo tek

u planiranim periodima stajanja reaktora, obzirom na nemogućnost

pristupa u tehnološke prostorije za vreme rada reaktora, zbog

visokog nivoa zračenja. Zapaža se da je A u ovoj godini nastao

veliki broj kvarova na električnim otpornim termometrima na teško-

vodnom sistemu kao i u prošloj godini, obzirom na vibraciju siste-

ma. Broj kvarova je smanjen u periodu kada se pristupilo radu

teškovodnih pumpi na 15oo o/min, što je daleko smanjilo vibracije

i buku.

26.

Pored toga zapažena je pojava odkazivanja termometara

za merenje temperature grafita. Izvršena je potpuna zamena svih

termometara u grafitu, termometrima koji su u reaktorskoj radioni-

ci adaptirani obzirom da rezerve ovakvih termometara ne postoje,

mada je njihova narudžbina blagovremeno izvršena. Za grafit su

izradjeni specijalni elementi termometara u radionici, koji su

omogućili primenu termometara za tehnološke kanale kojih ima dosta

u rezervi.

UPOREDNA TABELA NEISPRAVNOSTI NA KONTROLNO MERNIM

UREDJAJIMA U SISTEMU AUTOMATSKE KONTROLE ZA 1963 i

1964. godinu.

Neispravnost na 1963 1964

pr.

1. Termometri

2. Davači protoka i pritiska

3. Analizatori gasne smeše

4. Vakuumetri (obični i elektronski)

5. Protokomeri

6. Sistem veza (razglas, magnetofon itd.)

7. Elektronski merni instrumenti i pisači)

8. Električni instrumenti (logometri)9. Mehanički instrumenti (manometri, merači

razred jenja itd)

10. Preklopnici, prekidači

11. Ventili na mernim trasama

12. Signalizacija: opšta

nivoa

curenja

32 79

Vidi se da su se u 1964. godini češće, u odnosu na rad

reaktora, kvarili samo analizatori gasne smeše i protokomeri.

Neispravnosti od tačke 7 nadalje nastale su iz ranije opisanih

uzroka (starost i način remonta).

21

2

2

2

2

3

-

—

—

-

-

-

-

-

254

5

3

5

3

13

2

1

2

1

6

8

1

27.

UPOREDNA TABELA NEISPRAVNOSTI UREDI AJ A DOZIMETRISKE

KONTROLE U 1963 i 1964. GODINI

Redbr.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.8.

9.

Neispravnost na

Instrumenti tipa "KAKTUS"

Instrumenti tipa TIS

Signalizacija

Ventili na sistemu za kontrolu vazduha

Vakuum pumpe

Ured jaj SU-1

Komora u dimnjaku

štampač

Ostalo (releji, baterija)

1963

21

6

9-

-

-

r-

-

-

1964

76

4

12

3

3

2

2

6

2

Ukupno: 36 lio

Instrumenti tipa "KAKTUS" su masovno korišćeni za kon-

trolu gama zračenja u prostorijama. U pojgonu se nalazi 60 instru-

menata permanentno uključenih. Kod njih naročito dolazf do izra-

žaja slabosti već u koncepciji, a zatim i starenje materijala.

Oni rade sa elektronskim cevima proizvodnje SSSR, čiji je život

predvidjen na 500 časova. Pogonski uslovi ne dozvoljavaju zamenu

svih cevi posle ovog roka, tako da najveći brog kvarova predstav-

lja prestanak rada pojedine elektronske cevi.

111.7* Oprema i uređjaji sistema za upravljanje i sigurnost

reaktora.

Planom remonta opreme sistema za upravljanje i sigurnost

reaktora za 1964. godinu bilo je predvidjeno kontinualno izvodje-

nje radova tokom ćele godine. Svi remontni radovi su obavljeni

prema predviđjenom planu i po remontnim zahtevima propisanim za

pojedine instrumente, uredjajC i merne lance sistema za upravlja-

nje i sigurnost reaktora.Uradjeno je sledeće:

28-

Izvršen remont i laboratoriska provera pojačavali zada-

vača snage za lance sigurnosne zaštite. Zamenjene pojedine elektron-

ske cevi i relea. Izvršena provera karakteristika pojačavali zada-

vača i konstatovano da se nalaze u nominalnim granicama.

Izvršena laboratoriska provera pojačavača za lance auto-

matskih regulatora. Obavljene su sve kontrole, čišćenja i ispiti-

vanja karakteristika prema remontnom zahtevu i konstatovano zado-

voljavajuće stanje pojačavača. Karakteristike pojačavača su u nomi*-

nalnim granicama.

Provereni su ispravljači svih kontrolnih, mernih i zaš-

titnih lanaca i konstatovano dobro stanje. Zavisnost napona napaja-

nja jonizacionih komora od promena mrežnog napona i promena optere-

ćenja, kao i talasnost ovog napona su d dozvoljenim granicama.

Ispitani su u laboratoriji indikatorski instrumenti svih

lanaca sistema i konstatovano je zadovoljavajuće stanje. Tačnost

pokazivanja i otpornost izolacije priključaka zadovoljavajući.

Obavljeno je čišćenje kanala u koji je smestena detek-

torska sonda nivomera, kao i kontrola i čišćenje same sonde, koja

je vadjenja iz reaktora. Po odstranjivanju prljavštine iz kanala

i sa sonde konstatovano je dobro stanje. Po ponovnom kompletiranju

rad nivomera zadovoljava i nalazi se u normalnoj eksploataciji.

Prema remontnom zahtevu izvršen pregled i laboratoriska

protAe&a registratora periode i log. snage. Postavljene su nove

skale, očišćeni i podmazani mehanizmi. Elektronski pojačavači

pisača provereni i konstatovano zadovoljavajuće stanje.

Obavljan je pregled i remont amplidina nivomera i auto-

matskih regulatora. Kolektori su obradjeni, o&r&na ležišta i pod-

mazana mašću, kontrolisane dirke. Očišćeni od grafitne prašine.

Izvršena kontrola čistoće i viskoznosti ulja u servome-

hanizmima i konstatovano odlično stanje ulja, te nije izvršeno

ispiranje servomehanizama i zamena ulja.

Remontovan je ispitivač zaptivenosti u kome &a zamenjeni

posle pranja svi zaptivači, obavljeno delimično prek&Hiranje, is-

pitivanje i popravke elektronskih elemenata, zamenjena katoda u

komori.

29.

Vršena je zamena suvih baterija za napajanje jednosmernih

komora za lanac merenja snage.

Laboratoriski provereni svi kalibracioni instrumenti

sistema.

Izvršena laboratoriska provera periodmetra i konstato-

vano zadovoljavajuće stanje.

Pregledani su i remontovani selsini, davači i pokazivači

položaja kontrolnih sipki, izvršena korekcija krajnjih položaja

sipki.

Pored redovnog remonta opreme sistema za upravljanje i

sigurnost obavljen je u toku godine i čitav niz sitnijih i krup-

nijih popravki i radova u cilju održavanja opreme. Uglavnom u

per.iodima stajanja reaktora obavljeno je i sledeće:

Izvršena je zamena kablova izmedju jonizacione komore i

ppjaSava^periodmetra da bi se otklonile fluktuacije koje su poti-

cale od oštećene izolacije ovih kablova.

Rasklopljen i pregledan servomehanizam nivomera radi od-

klanjanja zazora medju zupčanicima i nedozvoljenog mrtvog hoda

kod promene smera kretanja detektorske sonde.

Izvršen detaljan pregled servomehanizama u lancu sigurnost

ne zaštite S^-l radi podešavanja kočenja kod pada šipke. Kočnica /e

podešena i položaj kočenja fiksiran tako da kod zaustavljanja

reaktora šipka normalno dostiže donji granični položaj sa dozvo-

ljenim odstupanjima od reperne tačke.

Izvršen je i čitav niz sitnijih popravki elektronskih 1

indikatorskih instrumenata kao i drugih tekućih radova.

U toku 1964. godine su mehanički elementi preciznog regu-

latora snage reaktora prema potrebi postavljani u vertikalne eks-

perimentalne kanale ukupno 6 puta. Posle svakog kompletiranja regu-

latora obavljena su i sva doterivanja i kontrole njegovih radnih

karakteristika.

Svi radovi u vezi sa doterivanjem i kontrolama isprav-

nosti opreme za upravljanje i sigurnost su u toku 1964. godine

redovno vršeni prema potrebi i u uskoj vezi sa načinom rada reak-

tora, a prema upustvu za ove operacije u kome su sve one detaljno

3o.

klasifikovane i obrađjene.

Analiza stanja opreme sistema'za upravljanje i sigurnost

izvršena na osnovu provera radnih karakteristika i remonta, poje-

dinih elemenata i kompletnih marnih, kontrolnih i zaštitnih lana-

ca sistema kao i na osnovu karaktera i težine kvarova koji su se

dešavali u toku 1964. godine pokazuje da se sistem nalazi u zado-

voljavajućem stanju i da će uz odgovarajuće %adrzs.va.nje i remont

u toku gledeće godine u potpunosti i dalje obavljati sve svoje

funkcije.

Broj kvarova usled slabljenja elektronskih cevi u instru-

mentima indicira nešto povećana starenje kako ovih cevi tako i

samih instrumenata, ali se sv& to kreće u vrlo očekivanim i no-

Ki-inalniBi granicama.

Neke indicije popuštanja izolacije u pojedinih kanalima

sistema NM posledica korozivnih i radioaktivnih dejstava i normal-

no je očekivati da će 9e ubuduće i češće javljati potreba za za-

Ktenom kablova i ostalih izolatorskih elemenata.

Zaprljanje koje je prouzrokovalo nesiguran rad nivomera

teške vode u reaktoru je dosta normalna pojava koja ae javlja kao

posledica budkanja vode ueleđ cirkulacije č korozivnog dejstva

na materijale tako da se može očekivati kao ncrma.lna potreba za

Čišćenjem kanala u koji je đetektorska. sonda ameštena i inspakci-

je*!sonde jedanput godišnje.

Elementi kod kojih je potrebno vršiti i češće kontrole

sa obrtne mašina gde dolaai do povećanog trošenja podmaza, dirki,

do kvarenja kolektora ležišta [tj.. Ovo su pokazala, dosadašnja is-

kustva.

UPOREDNA TABELA NEISPRAVNOSTI UREDJAJA U SISTEMU

ZA REGULACIJU, UPRAVLJANJE I ZAŠTITU u 1963 i 1964 g.

Red. Neispravnost na 1963 1964br.

1. Automatski regulator (komanda) j

2. Pojačavač UR-8 1

3. Nivomer i

31.

4. Periodmetar 1 2

5. Galvanometar - 1

6. Preklopnik merača snage - 1

7. Sigurnosna šipka (zaglavljivanje) - 1

8. Signalizacija sigurnosnog pojačava - 1

Ukupno 8 lo

NAPOMENA. Zaglavljivanje sigurnosne šipke dogodilo se pri pri-

premi reaktora za podizanje na snagu i nije dovelo ni do kakvih

posledica, jer je kvar otklonjen odmah, a mehanizam šipke posebno

je ispitan.

III. 8. Analiza kvarova j neispravnosti u reaktorskim sistemima .

Pregled kvarova i neispravnosti na opremi reaktora pri-

kazanih po grupama opreme predstavlja sintezu svih uočenih neis-

pravnosti i smetnji koje je uočilo i zabeležilo osoblje reaktora

RA. Ovaj pregled ne obuhvata kvarove na. glavnim agregatima, kao

naprimer na pumpama za tešku vodu i drug&h; ako su oni izazvali

zaustavljanje reaktora ili su posebno opisani odgovarajućim delovi-

ma izvestaja.

Neispravnosti su prikazane tabelarno po reaktorskim sis-

temiha gde se vrši poredjenje sa neispravnostima u 1963. godini.

Razlike nastupaju zbog tri bitna momenta:

a) U 1963. godini reaktor je^ 11954 MWh, a 1964. godine

2793o MWh, tj. 2,3 puta više,

b) Pre početka rada u 1963. godini izvršen je kompletni

remont i pregled kompletne reaktorske opreme i instrumentacije.

U ovoj godini nije bilo takvog remonta, već je oprema redovno

pregledana i remontovana za vreme rada reaktora i u zastojima rada,

c) 1964 godina je šesta godina rada opreme te i starenje

opreme sve više dolazi do izražaja.

d) u ovoj godini je evidencija bolja.

Hora se napomenuti da je slika ovde prikazana gora od

stvarne zbog načina remonta i opravke uočenih neispravnosti.

32.

Naime, deo neispravnosti nije mogao da bude potpuno odklonjen bez

zaustavljanja reaktora (naprimer, termometii, pojedini instrumenti

i si.) tako da su privremene intervencije (improvizovane popravke)

ponovno odklanjiyane i prikazane kao novi kvarovi, što nisu u suš-

tini.

Zbog velikog broja mernih instrumenata, na sistemima, kvar

jednog od njih nije dovodio do zastoja u radu reaktora, jer je

preko drugih instrumenata bilo moguće pratiti sve parametre.

Značaj ovoga pregleda je u tome što prvi put daje popis

kvarova, na reaktorskim sistemima u celogodišnjem radu, a u pore-

djenju sa prošlom godinom daje i soiku starenja opreme,

IV. ANALIZA PROMENE AKTIVNOSTI U TEŠKOVODNOM KOLU REAKTORA RA

Praćene su promene intenziteta zračenja u pojedinim tačka-

ma teškovodnog cevovoda, kao i promene koncentracije aktiviteta u

teškoj vodi.

Aktivitet u teškovodnom sistemu se javlja u dva vida. U

prvom slučaju je aktivitet prisutan u teškoj vodi, a u drugom vezan

za zidove teškovodnog sistema.

Prisutnost aktiviteta na zidovima sistema i teškoj vodi,

vodi poreklo najvećim delom od materijala, koji je usled habanja

ležišta teškovodnih pumpi dospeo u reaktor.

Dekontaminacijom teškovodnog sistema 1963. godine veći

deo ovog aktivnog materijala je skinut sa zidova teškovodnog siste-

ma.

Stalnom destilacijom teške vode, u toku rada reaktora, kao

i zamenom ležišta teškovodnih pumpi, ležištima od drugog materija-

la, smanjena je aktivnost u teškovodnom sistemu, kako na zidovima

cevovoda, tako i u samoj teškoj vodi.

U sleđećoj tablici dat je pregled promene inteziteta zra-

čenja u nekim karakterističnim tačkama teškovodnog sistema.

33.

TABLICA

Prostorija

22

23

24

26

29

3o

32

(BLO pumpa)

(ILO pumpa)

(DO pumpa)

(DO cevovod

(DO destil.

(razmenjivačtoplote)

(razmenjivačtoplote)

14.6

7o

115

7o

)3lo

)3oo

35

55

13.7

95112

85

38o

3oo

126

16o

196317.8

9o

lio

95

4oo

3oo

115

15o

21.9

85

82

72

34o

48o

Io2

14 o

28.

5o

6o

3o

22o

-

95

125

12 2o.2

4o

6o

45

25o

2ooo

8o

95

196429.5 29.9

3o

44

38

145

lio

74

74

26

37

3o

17 o

I8o

6o

6o

27.1o

35

45

35

18 o

2oo

65

6o

+ Merenje intenziteta zračenja u prostoriji za destilaciju teške

vode daje indikaciju o količini izdvojene aktivnosti pri destila-

ciji.

Uočava se povećanje aktiviteta u teškovodnom sistemu u

prva. dva meseca rada reaktora posle obavljene dekontaminacije (pr-

va kolona) teškovodnog sistema. Ova pojava vodi poreklo od dono-

šenja radioaktivnog materijala iz reaktorskog suda koji nije bio

dekontaminiran.

Dalji rad na destilaciji teške vode dovodi do postepenog

opadanja aktivnosti u teškovodnog sistemu, tako da danas imamo

u pojedinim.tačkama i dva puta manji intenzitet zračenja nego

što smo ga imali u istim tačkama posle završene dekontaminacije

sistema.

Merenja u zadnjih nekoliko meseci pokazuju da nemamo

znatnijeg opadanja intenziteta zračenja iz teškovodnog sistepa.

Analiza aktivnosti teške vode i pH faktora daju prema

datumima uzimanja uzoraka:

34

19. juna 1963. godine 65 uC/lit ph = 6,625. juna 1963. godine 125 " 6,0412. jula 1963. godine 110 -'- 5,8518. jula 1963. godine 114 " 5,2530. avgusta 1963. godine 120 " 6,044. oktobra 19§3. godine 110 " 6

25. februara 1964.godine 20 '- 5,7523. marta 1964. godine 14 * 5,828. aprila 1964. godine 21 " 5,7529. maja 1964. godine' 16 " 5,826. juna 1964. godine 14 " 5,7518. avgusta 1964.godine 24 " 6,430. septembra 1964. godine 10 " 5,427. oktobra 1964. godine 8 " 5,6

Vidi ae da je teška voda destilaeiom dobro očišćena od

koptaminanta. Nedostatak ovako čiste teške vode sastoji se u tome

što postoje teškoće kod rada svih mernih instrumenata koji mere

na principu promene otpornosti.

Z A K L J U Č A K :

Rad destilacionog uredjaja u toku proteklih godinu i po

dana od dana završetka dekontaminacije teškovodnog sistema, pomogao

je da sad imamo izvanredno čistu tešku vodu. Destilacija je pomogla

i u daljem skidanju aktiviteta sa zidova teškovodnog sistema.

Zadnjih nekoliko meeeci nema promene u intenzitetima tra-

ćenja u kontrolisanim tačkama teSkovodnog sistema, Što može da ce

protumači da daljim radom destilacionog uredjaja ne može se poat&-

či veća čistoća teškovodnog sistema i teške vode od one koju aad&

imamo. Predvidja se analiza i konsultacija ea projektantima re-

aktora, u vezi obnstavljanja daljeg rada uredjaja za destilaciju

teške vode. Trajanje prekida u radu destilacije bi zavisio od

brzine porasta aktivnosti u teškovodnom sistemu, kao i od nivoa

do kog je dopušten porast intenziteta zračenja.

35.

V. RAD REAKTORA NA 6,5 MW SA SMANJENIM PROTOKOM TEŠKE VODE

U drugoj polovini 1964. godine prišlo se analizi rada

reaktora na nominalnoj snazi pri smanjenom protoku teSke vode,

koji daju dve eirkuTacione pumpe na 1500 o/min., Polazeći od pro-

računske vrednosti temperature košuljice gerivnog elementa proizi-

lazi đa je pod izvesnim uslovima (temperature rashladne tehničke

vode) moguć rad na 6,5 MW pri brzini teskovodnih pumpi od 15oo

o/min. Ovakav režim rada je naročito pogodan za ležišta teškovodnih

pumpi* Problem, ležišta je postao akutan posle zamene ležišta sa

stelitnom. oblogom ležištima bez stelita. Vek trajanja ležišta pos-

le ove zamene znatno ae smanjuje, što je prouzrokovalo sa jedne

strane čestu zamenu istih, a sa druge strane utrošak svih rezervnih

ležišta.

Proračun i eksperimenti su pokazali đa je obezbedjujući

potrebnu sigurnost ovakav rad moguć.

Osim toga radeći sa teskovodnim pumpama na 15oo o/min i

na snazi od 6,5 MT! postiže se i znatna ušteda u električnoj energi-

ji. U prilozima su dati materijali koji se odnose na ovu proble-

matiku*Iscrpan materijal o radovima na ovom problema dat je

u vidu priloga(9,/0,/V,/Fa ^/26J:

a/"Pogonski aspekti rada reaktora na nominalnoj snazi

sasmanjenont cirkulacijom DO".

b/"Hladjenje reaktora RA pri smanjenim protocima u ko-

lu teške vode".

c/"Merenje nivoa teške vode u gorivnim kanalima reakto-

ra RA*.

d/"Zaključci sa sastanaka proširenog Kolegijuma reakto-

ra RA održanih na dan 2, 3 i 23.XI 1964. godine (KRA-20 i KRA-22).

36.

VI ANALIMA Sl#0'i^OSTI RADA.RS^^M i BS%B.aD.N3&Ti NJEGOVE

VI.I.

Radovi koji sia ta ove oblaati cb&vljani takaa 1964.su;

1) &4iaJLise redstarskih aiatgma u eallRi i njihova spremepri raznim reši%im& rada reaktepa

2) an&liae pojedinih pojava aočenih takes akspleat&eije

anaiiae atieaga eksperimenata i asra&lpaRj^ na

4) analige gignraasti i bezbednesti eaeMja reaktora prija raaaih operacija u Pa&ijaei&RO^ izoni (tya.Rsaoi't garivat vi&eRih akt

i revistja opreme, dejstvovaajg a alučajn akci-denata, itd.)

5) analiaa prejekata i izrada iaveštaja o sigRrae&ti sa.a-&$o;23M #ksperimentalR3 aređjaja i aistame

razvoja.

Svi ovi radovi, e€ kajih sna prethodnici giavaaa evag igvaštaja, ili ssu pTikaaani u

aiiaa uz iav&štaj, kao pa#§vi aaradnika reaktora, imali

cilj:

a) pr^duzi&eaje m^y& za ae^eair<$^u ioterv^aeiju u

akeideata,

b) predusiiagbRja py@v&Rtivaih m#ra sa apreČavanje ili Leka-lizavaajs akeideaata,

e) pr&dlaganje m&ya za pekonatrukeija opreme a evpiaa nj@-nag, usavršavanja i aignyaija% rada,

d) poboljšavanje @ksplo^acije 1 c-sEr&avaaja epreate reakto-

a) zaštita eao&ljg i ^eaktera &ae aređjaje, 1

f) iarađR odgovarajućih ppapisa i i%styakeija.

Sve one što je aradjeae ti 19&4. gedlni na etam planu depri-

a&la je pavgđaHjK ekaploataalonih i m&alpRlativRih ^egudaeati

reaktora, kaa i povećanju ajegave pegan&ka algaFResti i bezbed-

aoeti ljadatva, a takađje ja aagavestilo za

37.

jedan broj pojava i problema, koji svakako mcrgjn bitiga a&e^vat&n način.

VI,2. Vodjenjp pagaa^ke

ođ činjenice đa Fe&ovne predenje avih fizičkih itehnoloških parametara reaktora i njegovih gistama,

eprsmg u gRsploa^aeiji i regj.gtreva.nje ugleva areaktora radi daje polazne padatks za bilo kakva studi-

ju a sigurnosti,na p&^ktarM RA se posebna pažnja poklanjamen.'čaeiji ia &ksploata^ij#t Rje^aj trajnosti i brišlj-ivomV3U3.JM.

reaktarg, prati se svakadnavRa preke

1) Hadai dnevnišl đa#urnag esablja sjaene vo&e 86 aa svimaktima i a svim aiatemima, a takeđje ih vade

sgieae* U Rjima ae beleša ave iavrge^e op§p&eij@,niji parametpit aapaš&aja Ra r&đ sistema i eprema, n&loai aaoper&eije i saapš%&ag&,'

2) ^kapleataeiaag kapt# pe avim aistestima M koje &# svako-

ga Časa b^leŽe avi p rga-satrl prema re&kterg^ej instrtmejatasijl,3) Knjiga naiappavnegtl opreme, a kejn eao&lja s^aae beieši

3?3 prikačene Raiapravaagti, a aaeblje odeijaaja održavanja -iRterveaeije i opravke^

4) Trako ga pisaBa i Št^mpaša.§) Magnetofonska t?3&a Roja balezi sve aaredba i saap&tenja.5) paaebaa mepeaja aa pojedinačne aahteve ili potreba, koja

su dafiniša pa&eb^o 1 Ra^adbomt pa ge vade odvajane ili u aklopuopšte dak^seatacije.

RnkeTcđeće oao&lje reaktora RA vr^i svakađ^evRi pregledsvih evih daku^eaata 1 po potra&i pye§asima adgo^a^ajuće asere.

oaeljaaje a& pdršavanja veđl edgovaraja#e dnevnike 1 karto-teku &a evs važnije alam&ate, g^aktopgke epraaei i.g kajlh ee taa%eu svake đeba eieei uvid, a dosadašnji rad ista, kae iavl radovi obavljeni pri revisiji ili remontu 9preme.

3a.

re

O&zijr&at da je n 1^64. g,e#.ini reaktor radio preko 50% godiš

njeg feada čaaev^, to se agagev rad n& aa&gi a&še gma$y&ti kao

njegovo ner8M&lR9 stanja.

Rt&a%iVRa'3ksplpatactja reaktp'ra Ram&t&ala ja pa-

analiza- rea^t&Fekih sistema 1 opreme.

Se s-&-d& sa r^đjene. af aliz poj^diRi,b si

osvrtom aa ppe&leme sigRFnosti ekspl

tsradjaae pr&t&adae guialiae %a aigtegi te&ke vode, teh-

ničke ved3, g&aa^ ele^tro pprgms i slatejB.a "Upravljanja i zaš-

tite,

0v*§ analize igta&-l@ su. prablemPna k jigia as at&lao radi,

a.% k&#±š.ćeRje ig^^sta^a iz

VI.3.1*!. Sistem

ptnapne st&Riee aa DR&avg je

Nema apaan&sti sam po<3 igstg&tao aapovoljnig)

ali s# i ta#. a<g)ž# ein&zbediti hla^eiij# T^akt&ra.

^ Aiaali.za k?ar& e&r&vada od pu pn-e atani^e do

pokazala ja &a u a^^eaja eveg akaidaata^ &ke &e

otkrije, ostaje dov&ljae voda za hladj&aje

i ^ve u &građ.l reaktora je

saA de&aaase veđe pogleaiea i&Keii.ke aa bi &6ŠI0 do

napadnih kablava za teško^ođne p^mga, agšte. p&stoje

iagleđi.

VI.3.1.2. Sist&m teške vade

- ARalisa uredjaja za kantrslu. cuy&aja teške veđe u taha

n ra&m#Rjivačima teplote pp&agala je da js get^^&o neefikasan za

sa&gsnji aktivitet tešJsg vođs i da se &eyajR, pot^e&iti &aavim

sove đetekalane stetade,

0 vibracijama tešKovodaag alatama, uredjajR aa m&raaje elek

trična pRseveđRa-sti većte, aaestale^ kebaltu (ee ) u si&t

pr6b.l333.ia3a r.ad$ te&^evadncg siatea^ govori

VI.3.1.3. Siataa

U toku g&đlae Pa,d.jeae &R stalne &aaiise sadržaja pr&skaveg

i denterijHgta a r^anteru^ tsradjea je iaredjaj aa kalibr^cl-

Ođ hladjaoja gaaaih da^Rljki ia kolektora t§haičke vode a

ae potpune odustale, jer se pokaaala da

aa d^valj&aiaa Rije

aiai ra%11.ka.ma aei&va hlađj.&<ai& veđ#a i ostala mase g,38&<s

VI,3.1.4. glektre oprema

-r Ba bi a& d&na^le eli#anisae utieaj premaza aape^a 1

taao&ti. a atr$ži Ag y^d reaktora p^eđRzate &M mare g^ stsbili&a-

ctju napajanja gigR^aoana imatFun&nt^cije. Takadja je poaabaim re

ra&a rešaa sln&aj p^e^ptareeeRga traaafo^&atera 35/13

slgHali&&aija aa palt

VI.3.g-. M M reaktora u fe Etirajaom režiju.

gva aitne- g'aaktarska ^&&peneata (gorivo,

plate, gpafitai rgfiakt&r i dr.) au preje&taa

. Pašto iapoy^čloei opreme

dasi yad aa &aagama vedin ad 6,5 MW,

ta do pya&le godine aije ai pedla&na @aag§. peaktera.

1963. i 1%4. &eđiae isvršana e^ aatiri

angga, i te dva kratkotrajna i dva daža., ta&.e &a je ^

ter Mknpae x&di3 aa gnagamn većim pđ 6,5 MN* aašte vi^e -eđ.

600 .jgWh, dastiŽN#i li M8. iS jadFR&si §đ evik

je radia R8py&%iđ^o eko 48 &&aeva u

ARsđ.1%3 evaga. rađa p?ikaaaae su u p&ae&nom radu, K eji je

betaaa M-elaŠke z&štite,

re-šlmia g§ylv&, tea^a^ataraa tehalške vode i

^ n p#gl&du prakaaja košuljiea, efekti

na višij& te&^aratR^^aa^ st&re&t postojećih §&vi te&ao^

h Maaala ta 23a^toyn, pa-ti-eba da se iargdl kampl6taa isveštaj

e aig*ai-3333t± zg, avaj r$ži# rada, kao i p-Gti*ebe aa još det&Ljni

i t&K-faie.RHa stadljaMa 1 meranjiraa ^ pekagiAja d,a a^ za

4o.

4a.lje analise 1 -gtndije. Sve eve RkljuČRja i ponavlja

nje eksperimenata na vedls! aaa^aa^ ti eiljju đ&bij&nja

?I*3*3. Ra,<Š aa, gmanjeacm ctrtulacijom t%?Ške vode

F&Rle n-shollks izvršenih proba g d-r^ej polovini gađiae,

edi?ed,j.aai& p^&raČRRa i msPaaja pek#&aio a& da Aama nikakvih

poganskih smetnji eva&e radu. Sa termičke tačk# gledišta bile

je Kritieno gorivo, gsdjutim, pešta gu pre.ra5n.ru. pokazali koji

nelovi moraju biti aadevaljani && rad s& amanjeRo^ cirkulaoi-

,., đ^aata j.& aalRka da ae n aov&ahru i đeesmbru radi sa pumpa

1530 o/si-B.

, Dvasie&e^nc tg.kM.st?c pekasuj^ Čitav aia prednosti.

uslevi rađa goriva edgavarajR &&aai od 19 %'& i ae ia.Laaa

gnra&&ti Icoji se Ro&malR3 pTakt-ikuju kad sličnih r&ak-

. &.ro383t tema, nema smetnji da se r%d ^eaktara s& gmaaj&ai^

teške vo&e px^glaai aja R&rmalni režisa i?a.đa reaktora a

uglovima. H §va& agaialu ač-eknja ae mišljenje

aa Biginraast i odluRa

VI.4.

.4.i. prskanja betonske biološke aaštite

žrakamje &etanaka bielešite zaštite koj.a je aeč^aa

1963. godine aa v^sae gaaeralneg'Fa&oa^a bile je pre^aset

iaučavaaja i r&dg, specijalne Remisija kaju. je feraslrae dipektcr

Institute.,.. 0 stanju padova i reaulta^Laa iaeršRja pedna^eai au

radovao posebni izvešt-aji.

Ukratko, pojava §e svodi na sleđeće; #a koti ako +g %

betonska sgštita. ispucala je krušne pa eelsiSi obimu, lapođ ova

kote na jadRSja dela ee javio nig vertikalnih prakatina, a stasao

n& jgdi333B megt'n prlmedeao ja ^eupaaje" sra3eajB g trA^gvtaa.

Iznad kete +2 ta vidi ae pet vertikalnih a&praiina koje se

prateću do vrha betaagRpg Rlega ra&ktcra.

41.

parenje širenja napp8iia& i napregaRja u eeleaa betonu

ge inatitRt n Žark&va. Henatatavane ja dg, širina prsko-

ttna aaviai od rađa reaktora i spoljnih temperat&^a,

a curenja, aračanja vršila je Radiološka

brzine apa&FbovaHe doze na nnntra&Rje.j površini

i na dabiai ed oka 0,5 ^ od imutraaaja površine pokazuje

da ijat rsJLaa, gpsor&ova^a dosa, xa rad T&aktora od 66.&OO

tj. oko 10.000 R arađg!;, ne prelaai vraanast eđ 2.10

temperatura u betonu i a pea&a, njihovo praćenje

vrši a#oblje reaktora RA, aa iatigs meati^a gde su se-

ra&a i đaas. Ova cerenja pokaguju temperature &d oko 55^C Ra

jPj površini i &ko 30^0 a Fagtojgn^R ad 0,5 8.

vode u bojnoj vodenoj zaštiti iznosi ako 45 g ti

rada

ut za ispitivan, je materijala SR gjrbije rasic ja

analize i ukazao pemed n cdr&đjivanju.

bet&^a i a^aaja EaprsliRa. pr&auž njihova^ ja

pojava sg jaoša stabilig^ti.

p e-dugete au mere d:& as formira struaRa grapa Keja &i

aaaliairala §va pojave 1 predložila meye za saniranja ili

daljeg širenja p#ak&Rja. očekuje 3^ defini@&nj8

n 6o% amialR. Vediau analiza pr&uzea &.i "

na a&e&ee aar&daika našeg ^nstltuta i dragih nau&aih

VI.4.2. prsakavi gae i višak d&aterijuma

U ovoj godili a&st&vljeag su aaaliaa

p.r;aak.ava% jgasa ia tašk& vegg, kaji se izdvaja u eist&m

Isu&&vani su taK9đja nalavi fermiranj& viška đeaterijuma i

potrebe đa ae varila čitav nis paFametaFa 3aatc: tempe-

, čistoća, teške vade, int@R%ltet gaana i neatronakeg aračeaja

pritisak 1 si., te traba dalji nastaviti meFan^a uglova formiranja

i stabilizacija praskavog gasa.

42.

Iz dosadašnjih opita uočeno je da se višak deuterijuma

uvek stabiliše na oko 2% (zapreminskih) u radnim uslovima. Do

sada je na tu količinu deuterijuma uvek dodavan kiseonik u cilju

njegovog vezivanja u tešku vodu. Posle toga pojava se ponavljala,

tj. u praksi kiseonik je dobrim delom odlazio na koroziju konstruk-

tivnih materijala.

Čim je uočeno da se deuterijum stabiliše, doneta je odluka

da se više ne dodaje kiseonik, te je tako, verovatno doprineto

usporavanju korozije u reaktorskom sudu i sistemima,

VI.4.3 Tricijum

Povremeno otvaranje reaktorskog suda zbog izmene goriva i

drugih operacija, kao i sve češće intervencije na teškovodnom sis-

temu ukazalo je da treba obratiti posebnu pažnju na to da se osob-

lje koje vrši remont zaštiti od udisanja tricijuma.

Prvi apraksimativni računi pokazali su da se na površini

teške vode, odnosno u sistemu helijuma, može očekivati koncentra-

cija tricijuma od oko o,ljnC{/cm .

Pre izmene goriva marta 1964. godine uzete su probe vazduha

aa gornje platforme pri jednom otvorenom kanalu i to: neposredno

pored njega, na jedan metar udaljenosti i pored izvadjenog vlaž-

nog kanala. Izmerene koncentracije su bile:-3 T- neposredno iznad kanala 1,1.10

- na 1 metar od kanala i pored vlažnog kanala od 2 do

5.10 iuCi/cm"

-6

Kako su dozvoljene koncentracije tricijuma u vazduhu b.10

juCi/cm , to su odmah pooštrene mere da se obezbede odgovarajući

uslovi rada na platformi i pri remontu, a da osoblje izvodi sve

operacije obučeno u skafandre i sa "spiratomima".

Medjutim, kako nije moguće pri izvesnim remontint operacijama

koristiti zaštitna sredstva, to je potrebno, i dalje raditi na

poboljšanju merenja i izračunavanju primljenih doza, odn. vremena

koje se može provesti na tim operacijama.

43.

VI.4.4. Korozija

Tokom proSle godine planirano je vadjenje jednog eksperi-

mentalnog kanala za ispitivanje korozionih pojava i ošteće-

nja na njemu u Laboratoriji za reaktorske materijale. Prebaci-

vanje saradnika ove laboratorije sa ove problematike i nji-

hova angažovanost na drugim problemima doveli su do toga da se

praktično nije ništa radilo na ovom planu.

Problem korozije se postavlja u novom vidu zbog progra-

ma forsiranja snage reaktora i zbog rada sa smanjenim protokom

teške vode, jer u oba slučaja temperature moderatora i goriva

su više nego obično, te je tom pitanju potrebno posvetiti veću

pažnju. Prema dosadašnjim podacima kojima raspolažemo aa naj-

nepovoljnije temperature moderatora za aluminijum kreću ae oko

60^C (prema ispitivanjima korozije Al u bidestilovanoj vodi),

a to je sadašnja temperatura moderatora reaktora.

Kako nemamo podatke o efektima korozije na temperatura-

ma ođ oko 120°C (temperatura košuljice) kao hio ostalim fakto-

rima koji utiču na koroziju to nam je potrebna pomoć po ovom

pitanju.

VI.4.5. Zaostala snaga

U proteklom periodu radjeno je na izučavanju zaostale

snage i prvi rezultati su saopšteni na I simpozijumu termotehni-

čara u Hercegnovom.(Vidi prilog br./3 ).

Ovi radovi će se nastaviti u nekoliko pravaca, pre sve-

ga preciznijim i obuhvatnijim merenjima na reaktoru, a. zatim će

se pokušati da se dobijeni rezultati verificiraju računskim po-

stupkom.

VI.4.6. Grafitni reflektor

Preduzete su mere da ae prouče problemi akumuliranja

Vignerove energije i oporavijanja grafita refelktora*

44.

Utioaj temperature tehničke vode za hladjenje grafitnog

reflektora i bočne vodene zaštite (koja u ovoj poslednjoj iznosi

oko 45 C) proučiče se posebno u okviru radova na otkrivanju uzro-

ka przkanja.betonske biološke zaštite reaktora.

71.4.7* Vibraoija teškovodnog sistema

Tokom ove godine, u zajednici sa Institutom iz Žarkova,

izvršena su merenja vibracija i buke cevovoda teškovodnog siste-

ma. Merenja su otkrila uzroke buke i vibracija. To su: teškovodne

pumpe, zasuni, ventili, difuzor i slično. Probe su pokazale da

je moguće smanjiti vibracije pogodnim opterećenjem cevovoda, u

kom smislu je potrebno dalje raditi.

Rezultati ovih merenja saopšteni su na IX konferenciji

ETAN-a na Bledu (vidi prilog br./%. ).

VI.5. Vanredne mere

VI.5+1. Vanredne mere za slučaj zemljotresa.

Aprila ove godine, zemljotres koji je zadesio Slavonski

Brod i okolina osetio se znatnom jačinom i na reaktoru. Tom pri-

likom dejstvo osoblja dežurne smene bilo je brzi i ispravno. Re-

aktor je odmah zaustavljen, a zatim je izvršena inspekcija svih

reaktorskih sistema. Naročita pažnja je posvećena centralnom

telu. Tom prilikom nisu primećene nikakve posledice zemljotresa.

Kako su se mogli očekivati sledeći potresi, a i kako postoje ne-

pristupačni delovi reaktorskih sistema (ugradjeni u zidove) to

je obezbedjeno hladjenje reaktora, a sutradan reaktor je doveden

na nominalnu snagu. Nisu primećene nikakve neispravnosti.

Ovaj slučaj je ukazao na potrebu da se za osoblje de-

žurne smene izradi posebno uputstvo za delovanje u slučaju ze-

mljotresa. Jedno takvo privremeno uputstvo (u vidu instrukcija)

je doneto, s time da se pri donošenju novih propisa i uputstava

reaktora RA, početkom iduće godine, donese stalno uputstvo za

postupak u slučaju zemljotresa.

45.

VI.5*2. Mere za sprečavanje curenja teškovodnog cevovoda.

Izveštaj o sigurnosti reaktora RA i analiza maksimalnog

akcidenta koji bi nastao gubitkom teške vođe iz reaktorskih si-

atema, ukazali su da se moraju preduzeti mere za sprečavanje cu-

renja teške vođe ukoliko bi došlo do prskanja cevovoda.

Za sada suuu okolini prostorije 026, gde se nalazi

skoro ceo sistem cevovoda teSke vode, postavljeni specijalni

b&ndaži i gumeni zaptivači, s kojima nije moguće svuda interve-

nisati, pa je potrebno još nabaviti specijalne vrste brzovezu-

jućeg cementa, plastične zavoje i dru^u opremu. Takodje se pre-

dvidja obučavanje ljudstva u rukovanju ovom opremom.

VI.5.3. Hladjenje reaktora korišćenjem isključivo sopstvene

akumulatorske baterije.

Hladjenje reaktora, prinudno zaustavljenog pod najne-

povoljnijim uslovima, usled nestanaka napona u mreži predstav-

lja jedan od najvažnijih elemenata sigurnosti. Ovde je naročito

interesantan podatak, dužine hlađjenja koja ee može ostvariti

koristeći isključivo sopetvenu akumulatorsku bateriju 110 V

1600 Ah. U ta svrhu su u prvoj polovini 1964. godine izvršene

potrebna analize i merenja, koje su dale optimalan režim koga

se treba držati da bi se reaktor mogao što duže hladiti, kori-

steći energiju aku-baterije.

Neposredno pred godišnji odmor je i eksperimentalno

proveren ovaj režim koji je pokazao da reaktor može i u najne-

povoljnijim uslovima da ostane 6 do 8 časova bez električne energi-

je.

Uzimajući u obzir postojanje dva dalekovoda kao i nji-

hovu dužinu proizilazi da je sigurnost na ovom polju sasvim za-

dovoljavajuća.

VI.6. Pomoč korisnicima reaktora

U protekloj godini uradjeni su iz oblasti studija si-

46.

gumosti sledeči veći poslovi za korisnike reaktora.

VI.6.1. Izveštaj o sigurnosti ozračivanja prirodnog metalnog

urana (za Laboratoriju 05)

Prema tfputatvima Komiteta za sigurnost za svako nestan-

dardno ozračivanje u reaktoru korisnik je dužan da izradi izveštaj

0 sigurnosti. Kako saradnici Laboratorije 05 nisu bili u stanju

da izrade pomenuti izveštaj uz zahtev za ozračivanje 6 pastila

od prirodnog urana, to su skoro sve pripremne rađenje obavljene

na reaktoru RA, kao:

- prethodni proračun veličina pastila

- termički proračun grejanja pastila. u kenerima

- izveštaj o sigurnosti

- merenje temperatura pastila

- uputstvo za slučaj prskanja kenera

U ostalim laboratorijama obavljeno je:

- proračun aktivnosti pastila (05)

- proračun fisionih produkata (05)

- žarenje urana (28)

- hermetizovanje kenera (28)

- ispitivanje kenera (05)

Na osnovu urađjenog izveštaja o sigurnosti, proračuna

1 merenja pri ozračivanju došlo se do podataka da se slična

ozračivanja mogu ubuduće, pod odredjenim uslovima, smatrati kao

rutinska operacija.

Na IX konferenciji ETAN-a na Bleđu prikazan je rad na

ovom problemu.

VI.6.2. Ozračivanje čelika

Laboratorija 28 ozračila je veću količinu čelika uobi-

čajenim putem. Tom prilikom je konstatovano da su postignute

visoke temperature te je trebalo ponoviti opit uz odgovarajuća

47

merenja.

Reaktor RA je u zajednici sa ORET-om organizovao Čitav

poeao, postavio termoparove, izvršio snimanje temperatura i naj-

pogodniji režim rada reaktora. (T .- 380 C na 6,2 MW).

VI.6-3. OzraŠivanja semena

Za Institut za primanu nuklearne energije u poljopri-

vredi vršeno je u nekoliko navrata ozračivanje raznog aemena.

Kako su zahtevane vrlo male snage reaktora, rad preciznog re-

gulatora i brze promene reaktivnostl,to.;3e svako ozračivanje

vršeno uz maksimalnu moguću pomoć i nadzor.

VI.6.4. Problemi rutinskihozračivanja

Duža i često ponovljena ozračivanja istih kenera u

reaktoru dovode do nekoliko neželjenih posledica;

- keneri aw defonaišu, zaglavlju ju u kanalima a često

im se i glave krive.2bog toga se kvare hvatači, što

ponekad dovodi do kraćih prekida u radu reaktora;

- keneri korodiraju i povećavaju nivo radioakivne pra-

šine u eksperimentalnim kanalima, što dovodi do po-

trebe čeate dekontaminacije radne platforme reaktora

i transportnih kontejnera.

Zbog toga je sa Laboratorijem 05 dogovoreno da se uve-

de strožija kontrola kenera, pa su izrađjeni odgovarajući kon-

trolni kalibri.

Takodje je dogovoreno da se ispita mogućnost bacanja

kenera posle jednog ozračivanja*

Kako bi formulari za ozračivanje bolje odgovarali

stvarnim potrebama, a pružili i ličnu garanciju da ae u keneru

nalazi opisani materijal - oni su promenjeni (forntulari u pro-

tekloj godini^.

48,

VI.6*5. Transpor izvora Co-60 visoke aktivnosti

Studiju puteva i sredstava za transport kobaltnih

izvora do 2000 kirija izradib je, na naš zahtev, Odeljenje za

reaktorsku eksperimentalnu tehniku (OREI). Radionice Instituta

i reaktora izradile su odgovarajuću opremu. Prvi transport izvo-

ra ođ 1000 kijgija obavljen je polovinom oktobra 1964. godine.

Njemu je prethodila provera svih transportnih puteva

i samih sredstava na hladno, uz razmatranje mogućih akcidena-

ta i pripremu odgovarajućih preventivnih mera. Istovremeno je

uvežbavano osoblje.

49.

VII. USLUGE DRUGIM ORGANIZACIONIM JEDINICAMA

U 1964. godini Laboratorija 10 (Reaktor RA) je pružila

brojne usluge drugim organizacionim jedinicama. Ove usluge eu

pružane u raznim vidovima a mogu se počeliti u tri osnovne gru-

pa*

a/ Rad na projektovanju 1 razradi novih ured jaja i

sistema.

b/ Izrada i prwp#avka elektronske merne instrumentacije.

c/ Izrada ^ehaničkih elemenata u radionicama.

a) Projekti

1. Projekat kontrolno marnih sistema atetereološke sta-

nice Instituta "Boris Kidrič*. M.Nikollć 120 časova,

2. Prejekat kontrolno mernih reg&laeioni i dozimatri-

9kih aistama petlje CO aa raak&or. M.Nikolid,

M.Miloševid 80 eaaova

3. Projakat biolaška zaštite gama zraSanja za

uzorke Remena ozračivanih a reaktoru.M. Ri-

kolid i., 20 *

4. Pi'ojakat merncg instrumenta za preciama

renje razlike temperature vazđuSnih slo-

jeva sa materecloška mar&nja* M.Nikolić 6

5. Projekat marnog instrumenta &a naerenje i

registraciju temperature u viS$ opaaga

klase 0,5 za kriatalni apektesmetar.

M.Nikolič g

6. Projekat marnog instrumenta sa meranje i

regulacija temperature "creep*-a u 3va

opsega sa dvostrukom skalom 25-O-25^C i

5-O-5°C aa dve oaetljivosti i aatonaa.t-

akim cikliranjam temparature. M.Hikolić 45

50.

b)

7* Projekat marnog instrumenta aa maranje i regu-

laciju temperature "eraep^—a u 6 opsega sa dve

osetljivoati i eikliranjem. M.Nikolid 26 6aaova

8. Frojekat vremanake bage aa elektronsku regi-

stru juću, Qp$r&tH' H kristalnog apaktrometra.

M.Rilogavid. 24 čaaa

9. Izvaštaj sigurnosti aa osracivanja urana za

HL. S.Mitrovič....,...., ..*..... 25P časova

Ukapno: 570 časova

1. Rekonstrukcija MECI pisaSa sa meranje razli-

ke temperature vasđušnih slojeva ga metereo—

logiju R2. M.Djalovid ....*,.......,.

2. Rekonstrukcija H833 višekanalnog pisača za

merenje apsolutna temperature semljišta za

metvreologiju RZ. M.Djalović ..............

3. Prepravka. piaaBa MCPI-01 za merenja tempera-

ture u 8 opsega za krietalai spaktrometar.

N.Mitič ...„

4. Dogradnja signalizacionog uredjaja na MECI

pieaS. Prepravka naerne šeme za maranje tempe-

rature u dva opsega, ugradnja uredjaja za

automatsko cikliranje. M.Djalović za 9RET.

5. Preprnvka oredjaja za novu vremensku bazu

za spektrometar. M.Miloševic.

6. Ugradjivanje termoparova na VI3A-a kapgula-

ma i ispitivanje marnog eistema sa OR'ET.

M.Djalovid

60 čaaova

48

86

73 Saa&

36 časova

26

51.

7. Ugrađjivanje termop&rova za merenje tempera-

ture te3%MHke kiseline pri ogračtvanju u re-

aktoru za HL. Bf.Dgalović, M.Nikolić 6 čaaova

8. Ugr&đjiv&nje teraoparova K uzorak urana za

msranja temperature pri ozraSivanja sa Hl.

K.Bjalovid, M.Hikolič... 8 čaeova

9. Ugr&djivamje termopareva u uzorke gvoŽdja

pri ozračivanju za Laborateriju 28. M.

Djalevič 6 Časova.

10. Izvođjenja uradjaja za automatsko apaŠta-

nje uzoraka aemana u reaktor za poljo-

privredni institut Zemun. M.Nikolič,

N.Mitič, N.Vlajid, P.Miiivojevič. 48 čaaova

Ukupno* 397 časova

c) Radionice reaktora aw isvršile radove za aledeće korisnike

van reaktora:

1. za ORET ukupno 7.560 radnih čaeova.

2. za laboratorije 05, 08, 21, 03 i 28 ukapno 3200 ča-

sova. Za druga korisnike ukupno 10.760 Časova.

Okupan broj radnih časova za radove pod a), b) i c)

i za druga korisnike iznoai 11.736 Rasova.

52.

VIII. VAN'PALNSKI ZABACI

Pored osnovnog zadatka reaktora pogon i održavanje reak-

tora u toku 1964. godine na reaktoru je radjeno na velikom broju

vanrednih poslova u vezi remonta, održavanja i poboljšanja rada

reaktora, kao i obaavljanja postojeće opreme.

U sledećept tekstu dat je pregled navedenih poslova i

zadataka prema grupama srodnih poslova.

VIII.1. Mašinska grupa

a) Rad u radionicama

U radionicama reaktora izvršen je veliki broj radova

na izradi pomoćnog alata za rad, pomoćnih uredjaja za manipulaci-

ju i remont, dopunske opreme, rezervnih delova i delova potrebnih

za remont.

U radionicama je radjeno na 48 evidentirana podza-

datka sa posebnim radnim nalozima. Pored toga uradjen je veliki

broj radova bez posebnih naloga u vezi remonta prema planu kao i

opravki koje su vanredaim nalozima zahtevane u toku planskog sta-

janja reaktora.

Veliki broj poslova radjen je za eksperimentatore.na

reaktoru (spektrometarske grupe) kao i za potrebe grupe OR.ET za

VISA projekat i CREEP (vidi prilog^.)

Po radnom nalogu RA i drugih laboratorija radile su

obe radionice reaktora.

Mehanička i precizno mehanička radionica pored teku-

ćih poslova koje su obavljale na reaktoru RA, realizovale su 90

radnih naloga, od toga 20 radnih naloga izvršeno je za potrebe

ORET-a, 14 za potrebe EO. Ostali radovi su izvodjeni za potrebe RA

i drugih laboratorija.

Evidentirani radovi sa. radnim nalozima:

53.

1. Izvršena je adaptacija ručne pumpe za produvavanje

linije davača.

2. Izradjen dvodelni produžni levak.

3- Izrađjena dva višezuba hvatača.

4. Izradjeno 20 matica za glavu tehnoloških kanala.

5. Izradjeno dva višezuba hvatača za nošenje cevi tehno-

loških kanala.

6. Izradjen- pribor za izvlačenje noseće cevi tehno-

loških kanala.

7. Izradjeno 5 kom. aluminijumskih stolica za kanale VK.

8. Izradjeni su alati za gumene dihtunge (zaptivače).

9. Izvršeno postavljanje glave za hvatač na poklopcima

otvora VK kanala.

10. Izrađjeno 10 ventila za davače.

11. Izradjeno postolje za pridržavanje tehnoloških kanala.

12. Izradjen hvatač za vadjenje polomljenih cevi.

13. Izrada čaura za pumpe na Bunavu (3 kompleta 27 kom.).

14. Obrada i remont delova DOZ pumpt.

15. Izrada nove koturače sa ležištima za mali hvatač.

16. Remont i izrada nove osovine na ventilatoru V-6.

17. Izrada hvatača za vadjenje polomljenih kanala.

18. Izrada nosača sklopke za razvod u NC.

19. Izrada alata i priključaka za čišćenje razmenjivača

toplote.

20. Izrada dva kompleta kontakta za E0 odeljenje.

21* Izrada 10 kutija za prekidače.

54.

22. Otvorene rupe na komandnim tablama u prostoriji:

027, 049, po 15 kom. % 50.

23* Izradjen probni uredjaj "creep" (ORET).

24. Ugradjen motor i popravljena vrata na horizontalnom

eksperimentalnom kanalu "B".

25. Očišćeni uzorci aktivnih delova 08-04.

26. Izradjen sistem za dreniranje (P) sistema (na ta-

vanu).

27. Izradjeni redukcioni zupčanici.

28. Izradjen priključak za termometre TK (30 kom.)

29. Izradjen specijalni kontaktor.

30. Izradjeni delovi za rekonstrukciju teškovodnih

pumpi.

31. Izradjeni delovi za grejače na ventilatoru.

32. Popravljen strela kran.

33* Izradjeno je 30 kom. priključnih glava za termometre

tehnoloških kanala.

34. Izvršena je adaptacija i montaža TV prijemnika.

35. Izrada 55 komada zvezdica za VISA kanale.

36. Izrada 13 kom. termometara za grafitnu obloga.

37* Izrada mehanizma za fino doterivanje pisača "MECI"

38. Izrada signalnog preklopnika 8-polnog.

39. Izrada zupčanika za"MECI".

40. Izrada alata za vadjenje termometara iz tehnolo-

ških kanala.

41. Opravka 10 kom. elektromagnetskih hvataža.

55.

42. Izrada zaštite za stonu bušilicu.

43. Izrada 30 kom. lamela i 30 izolacionih pločica za

male elektromagnetne hvatače.

44. Izrada postolja za iglu galvanometra.

45. Izrada čepa za gornju vodenu zaštitu 0 300 mm.

46. Izrada mehaničkog hvatača za transport kobalta.

47. Izrada čepa za kontejner (kobalta).

48. Izrada kenera sa olovnom zaštitom.

Pored naznačenih poslova veći broj radnih časova utrošen

je na neevidentirane sitnije radove.

b/ Zadaci u vezi poboljšanja rada i remonta reaktora:

1. Izradjeno uputstvo za remont i održavanje reaktorske

(mašinske) opreme.

2. Izvršena rekonstrukcija na DOZ pumpama.

3. Izvedena su tehnička rešenja i izvršene izmene na

klima ured jaju u cilju poboljšanja rada (povećanja

rashladnog) kapaciteta.

4. Izvršena je rekonstrukcije prozora na pultu operato-

ra reaktora RA.

5. Izvršena rekonstrukcija memih linija za vakuumetre

u destilaciji na tabli 13V.*

6. Izvršene su analize taložnika, procene opasnosti

od pucanja zidova.

7* Proučene posledice koje bi dovele do plavijaja

Dunav stanice.

8. Izvršena je analiza mogućnosti povećanja toplotnog

protoka razmenjivača toplote radi povećanja to-

plotne snage reaktora.

56.

9. Analizirano je temperaturno stanje košuljice gorivnih

elemenata u vezi rada pri forsiranom režimu hladje-

nja reaktora.

Detaljni podaci o internim podzadacima prikazani su

u godišnjem izveštaju odeljenja održavanja.

VIII*2. Elektro grupa

Pored obavljenog planiranog remonta i revizije opreme

izvršeno je više neplaniranih radova koji su bili nužni za be-

zbednu eksploataciju reaktora.

Ovi radovi su obavljeni kao revizije i remont van plana

i kao vanredni izvodjački radovi i opšti poslovi nametnuti tokom

eksploatacije kao ukazana potreba.

Detaljni podaci o ovim radovima sadržani su u godišnjem

izveštaju odeljenja održavanja za 1964. godinu.

a/ Revizija i remont van plana

1. Generalna revizija 2 kom. glavnih transformatora snage

Instituta (1600 EVA, 35/10 KV) u preduzeću "Distri-

bucija" - Beograd.

2. Kontrolno pražnjenje aku-baterija 6, 12 i 24 V.

3. Kontrolno pražnjenje aku-baterija 48 V/li,

4. Otklonjen je zemljospoj baterije 110 V^

5. Otklonjen je zemljospoj na aku-bateriji od 48 V.

6. Revizija motora gasne duvaljkU "Beograd"

7* Provera rada gasnih duvaljki.

8. Provera rada nove šeme pumpi za tešku vodu (šema pre-

laza samo jedne pumpe teške vode na 1500 o/min).

9. Prepravka instalacije pumpi za tešku vodu prema

Šemi prelaza samo jedne pumpe na 1500 o/min.

57.

10* Provera rada sinhronih generatora u vezi rada pod 9

11. Izvršena je izmena električne šeme za direktno pre—

vodjenje pumpi D O sa brzine 3000 o/min na brzinu

1500 o/min i u proveri rada sinhronih generatora u

tim ualovima.

12. Reevizija amplidina 1 AP, 2AP i nivomera.

13. Revizija kontaktora teškovodnih pumpi (obrada istro

šenih kontakta) L , tipa KT734*

14. Izvršeno je merenje i analiza parametara snage,

napona, struje, učestalosti i faktora snage pri

radu pumpi preko sinhronog generatora, sa učestano-

šču većom od 50 Hz.

15. Izvršena je analiza električne Instalacije, šeme i

električnih mehanizama klima uredjaja PV6K.

16. Revizija komandne table avarilnog svetla 11 D.

17° Revizija i remont generatora jednosmerne struje

110 V (43 i 44) i sinhronih generatora 47 i 48.

18. Revizija i remont asinhronog motora sa kliznim

prstenovima pumpe 49.

b/ Vanredni izvodjački radovi i opšti poslovi

1. Izradjena je signalizacija spremnosti sinhronih

generatora za prelaz

2. Prepravljena su i ugradjena raspoloživa vremenska

relea u semn novougradjenih zvezda-trougao pre-

kidača ventilacionih sistema VI*

3. Ofarbani su transformatori snage od 630 KVA i pri-

padajuće sabirnice.

4. Izradjeno je uputstvo za održavanje kontaktora snage

58

5. Izradjeno je uputstvo za održavanje kolektora ko-

lektorskih mašina.

6. Napravljena je analiza kolektorskih mašina za potrebe

obezbedjenja rezervne opreme; izradjena je speci-

fikacija rezerve ugljenih dirki za potrebe dokumenta-

cije i za nabavku rezervne opreme.

7- Napravljena je analiza električnih mašina za potrebe

obezbedjenja rezervne opreme i za potrebe doku-

mentacije; izradjena je specifikacija rezerve ležaje-

va.

8. Izradjeno je 30 kom. prenosnih tablica aa upozorava-

jućim natpisima za potrebe bezbeđnosti pri radu na

elektro opremi i za opšta upozorenja.

9. Napravljena je statistika kvarova i smetnji na elektro

opremi u 1964. godini.

10. Uzeto je učešće u pripremi realizacije hladne petlje.

11. Izveden je signal nivoa teške vode "BAČOKA" na tablu

operatora (dupliran je signal); ugradjena je potrebna

signalizacija.

12. Na tabli 13 V izveden je zvučni i svetlosni signal

gornjeg nivoa, u kcndenzatorskom sudu destilacionog

uredjaja.

13. Uzeto je učešće u radovima na izmeni šeme pumpi D-0

na tabli RT 54B. Nova šema treba da omogući hladje-

nje reaktora sa dve pumpe pri brzini 1500 o/min i

hladjenje reaktora sa dve pumpe pri brzini od 3000

o/min kao i prelazak sa jednog režima hladjenja na

drugi*

14. Izvršena je analiza problema zavarivanja kontaktora

teškovodnih pumpi KTV-34 i u tom cilju je izradjen

nov tip kontaktora, koji nije mogao biti isproban

59.

zbog nedostatka ljudstva kao i zbog radova koje na

tabli RT 54B vrši ođeljenje pogona.

VIII + 3. Kontrolno marna elektronska grupa

Pored redovno planiranog remonta i održavanja opreme

izvršen je čitav niz vanrednih radova u cilju poboljšanja merne

opreme i rekonstrukcije zastarelih rešenja.

U 1964. godini pristupilo se rekonstrukciji termometar-

skih priključaka i zaptivnih spojeva na tehnološkim kanalima*

Kod ovih termometara usled nepovoljnih konstruktivnih rešenja

zaptivanja i kablovskog izvoda dolazilo je do čestih prekida

kablova i curenja helijuma iz reaktora. Rekonstrukcijom zaptiv-

nog spoja omogućuje se lako i dobro zaptivanje bez opasnosti

kidanja kabla termometra. Spoj termometra koji je ranije izvo-

djen unutar kanala izveden je van kanala i učinjen rastavnim,

što omogućuje lakšu manipulaciju i izbegavanje kidanja apolj-

njeg kabla pri transportu i odvrtanju kanala. Zamena je izvr-

šena sukcesivno u periodu zamene goriva. Stari termometri su

izvadjeni iz ukupno 60 kanala, zamenjeni su novim, koji su ohe-

zbedjeni novim sistemom zaptivanja i kablovskim priključkom

koji je izrađjen na reaktoru. Preostalih 24 termometra će biti

zamenjeni u 1965* godini pri zameni preostalih kahala novim

gorivom*

Laboratorija elektronske grupe dopunila je svoj inventar

pomoćnim uredjajima kao što su uredjaji za ispitivanje reverzi-

bilnih motora RD-09 na instrumentima, stend za proveru gaanih

analizatora, dovršila stend za proveru temperaturnih instrume-

nata i otpočela izvodjenje stenda za ispitivanje hidrauličkih

instrumenta, uredjaj za ispitivanje vibratora i uredjaj za pro-

veru periodmetra.

Za kontrolu rada transportera za vačjenje gorivnih ka-

nala izradjena je daljinska kontrolna aparatura za komandovanje

6o.

i pokretanje TV kamera poddvodenom zaštitom. Dve kamere su po-

stavljene na nosače koji se daljinski mogu pokretati u dva prav-

ca, a ugradjen je i sistem za daljinsko pokazivanje teleobjekti-

va. Ceo sistem je centralizovan i postavljen na pokretni pano

u prostoriji 307 odakle se vrši upravljanje transporterom. Radi

kontrole zvuka kao i potrebe veze izmedju mehaničara koji radi

na platformi i osoblja u prostoriji 307 izradjena je dvostruka

mikrofonska veza sa posebnim pojačalom koje je sastavni deo

centralizovanog sistema daljinske komande TV sistema.

Izvršene su prepravke na KAKTUS instrumentima u cilju

stabilizacije drifta i lakšeg regulisanja nultog položaja ka-

zaljke instrumenta.

Izvršena je dopunska montaža signalizatora curenja na

teškovodnom sistemu u saradnji sa elektro grupom.

Izvršeno je merenje naprezanja betona na mestima preko-

tina pomoću otpornih mernih traka u saradnji sa Institutom u

Žarkovu.

Konstruiaani su termometri i postavljeni u betonsku

biološku zaštitu i sloj peska iza betona u cilju merenja tempe-

rature betona i peska radi analize pojave prskotina u betonu.

Izvršeno je merenje vibracija i buke teškovodnog sistema

u saradnji sa Institutom u Žarkovu*

Izvedena je dopuna signalizacije na tabli operatora za

signaliziranje previšenja doza u pojedinim prostorijama koje se

do sada nisu signalizirale na pultu operatora. Ova mera je bila

potrebna obzirom na ukidanje radnog mesta dežurnog dozimetri-

ste na CDT, čiju dužnost preuzima dežurni instrumentator, koji

povremeno obilazi tablu DOZ instrumenata, kao i prema potrebi

pri pojavi signala na pultu operatora.

Izradjen je i ugradjen u teškovodni sistem merač pro-

vodnosti teške vode koji meri provodnost u dve tačke, ispred ula-

61.

za u destilaciju i na izlazu destilacije.

Započeta je izrada platinskih otpornih i bakarnih

otpornih termometara u cilju oslobadjanja od uvoza ovih veoma

traženih elemenata, koji se teško nabavljaju iz SSSR-a*

Dopunjen je sistem razglasa novim linijama, pojačivačem

i zvučnicima.

Izradjene su knjige propisa i uputstava za održavanje

i remont kontrolno merne instrumentacije i uredjaja za regu-

laciju i zaštitu na osnovu kojih se vrši redovno održavanje i

po potrebi remont instrumenata i uredjaja.

Rad na poboljšanju merne opreme i usavršavanju 3istema

odvija se prema programu rada i planu podzadataka grupe za elek-

troniku odeljenja održavanja, što je sa svim detaljima i doku-

mentacijom sadržano u godišnjem izveštaju odeljenja održavanja

za 1964. godinu u internoj arhivi reaktora.

—

—

2000 —

7500 —

70000 —

5000 —

0 --

7566

7960

3

53%

7967

__ f

27JO7

7962

-- '

77954

- '

796J 7964

1

CL

700

60

70

50

40

J0

20

70

700

90

60

70

60

50

40

JO

20

70

,

^ ' ._ ; -

, : i J

j !j i i

! i -.

- -, -i- --.

i——

!i—

^

i

/ <//

.

1

) i i

p- - -

!,... ^

j

- ----

— - — i-- - -,--. .....,-.--

1

!

^ j.

, j

i

_. _ j _t

— — }

)

-