KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 5. Operativna memorija

PREDAVANJE V OPERATIVNA MEMORIJA

KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA Jesenji semestar 2012. Predavač: Goran S. Milovanović

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE V 2

Viljem Džems • Primarna memorija • Sekundarna memorija

Džekobs • Opseg memorije? • Izlaganje serije brojeva • Varira broj izloženih stimulusa • 50% uspešne reprodukcije je

kriterijum

Četiri ključne odlike operativne memorije (prema Kostić, 2006): (1) informacije koje se nalaze u operativnoj memoriji su osmišljenje tj. imaju

značenje (2) zadržavanje informacija u operativnoj memoriji je kratkotrajno, (3) informacije u operativnoj memoriji je moguće obnavljati, i (4) informacijama koje se nalaze u operativnoj memoriji je moguće manipulisati.


Pregled predavanja Koliko je trajanje (zadržavanje) materijala u operativnoj memoriji?

• Tipične eksperimentalne paradigme u istraživanju operativne memorije

Koliki je kapacitet operativne memorije (koliki obim materijala skladišti)? • Pojam rekodovanja, odn. grupisanja u smislene jedinice

Da li je moguće operativnu memoriju jasno razdvojiti od dugotrajne memorije?

• Eksperimentalna metodologija učenja tj. pamćenja liste stimulusa • Eksperimentalna diferencijacija funkcija dva memorijska sistema

Na koji način se pretražuju informacije u operativnoj memoriji? • Eksperiment Sola Sternberga

Bedlijev model radne memorije

• Revizija koncepta operativne memorije radna memorija, dosta složeniji koncept od operativne memorije

• Eksperimenti Bedlija i Hiča • Komponente radne memorije i redistribucija resursa • Revizija modela radne memorije: epizodički bafer i dugotrajna memorija


Deo I

Zadržavanje informacija u operativnoj memoriji


Koliko se zadržava informacija u operativnoj memoriji?

Braun i Petersonovi: kako ispitivati zadržavanje informacije u operativnoj memoriji nezavisno od procesa obnavljanja materijala?

Eksperiment Brauna i Petersonovih: uvođenje distraktora

18s



Eksperiment Brauna i Petersonovih: da li je distraktor doveo do interferencije tj. aktivnog brisanja materijala iz operativne memorije?

Eksperiment Voa i Normana: nema razlike između sledeće dve grupe...

Koji broj prethodi ovom broju?

Koji broj prethodi ovom broju?




Eksperiment Tolanda:

• Jedna grupa radi zadatak Brauna i Petersonovih • Druga grupa radi sličan zadatak ali brojeve čita umesto da ih sama generiše • Druga grupa bolja u reprodukciji, iako teorija spontanog gubljenja traga ne

predviđa da tip distrakcije ima efekta na zadržavanje materijala • Zaključak: zadatak-distraktor Brauna i Petersonovnih proizvodi interferenciju

Kepel i Andervud: • Reanaliziraju podatke dobijene u jednom od narednih ogleda Petersonovih

• u prvim seansama tokom eksperimenta, reprodukcija trigrama je bolja nego u kasnijim

• implicira da je prethodno prikazivanje trigrama imalo uticaja na kasnije prikazivanje trigrama tokom eksperimenta.

• Proaktivna interferencija ili proaktivna inhibicija!




Eksperiment Vikensa i Vikensa i saradnika: efekat promene kategorije stimulusa

• (a) prikazuju trigrame dvema grupama ispitanika • (b) beleže pad u reprodukciji već posle trećeg prikazivanja (sa 90% na oko 40%) • (c) u četvrtom prikazivanju jednoj grupi prikazuju brojeve umesto slova • (d) drugoj grupi nastavljaju da prikazuju slova • (e) nalaze da je procenat reprodukcije naglo skočio u grupi koja je sa slova prešla na

brojeve, a nastavio da opada u grupi koja je nastavila da radi sa slovima

Promena kategorije stimulusa kao da „resetuje“ nivo reprodukcije u operativnoj memoriji.


Deo II

Kapacitet operativne memorije


Koliki je obim materijala koji operativna memorija obuhvata?

Džordž Miler: „Magični broj sedam +/- dva“

U zavisnosti od čulnog modaliteta, kognitivni sistem može da razlikuje od 4 do 24 stimulusa. To je između 2 i 4.5 bita informacija.

Miler je prvi koji je napravio razliku između elemenata i smislenih jedinica u diskusijama o kapacitetu obrade informacija. Pod određenim uslovima, jedan element može da predstavlja jednu smislenu jednicu, ali jedna smislena jedinica (engl. chunk) može da okuplja i više elemenata. U kontekstu nekog zadatka u kome treba da pamtimo slova, svako prikazano slovo biće tretirano kao jedna smislena jedinica, pa je tako i svaki element – jedna smislena jedinica. Okupljajući elemente u smislene jedinice, kognitivni sistem može da podigne nivo količine informacija koje je u stanju da obradi. Miler: rekodiranje.

T G Z RAD RED LOM


Koliki je obim materijala koji operativna memorija obuhvata?

Džordž Miler: „Magični broj sedam +/- dva“

Mardokov eksperiment (1961)

T G R Ulica,

Svetlo, Šolja

LOV

I II III

I (trigrami): tri elementa i tri smislene jedinice

II (tri reči): tri elementa i tri smislene jedinice (obrati pažnju na Kostićevo objašnjenje u udžbeniku – kao da implicira da su reči bile dužine tri slova)

III (reči od tri slova): jedna smislena jedinica

Isti nalazi kao u zadatku Brauna i

Petersonovih.

Skoro da nema grešaka u reprodukciji!


Deo III

Funkcionalna autonomija operativne memorije


Da li možemo jasno da razdvojimo operativnu od dugotrajne memorije?

Operativna memorija zadržava informacije do 20-ak sekundi... • u njoj je materijal osmišljen... • u njoj materijalom može da se manipuliše (videćemo uskoro)... • u njoj se nešto održava i dok je ometate... • Ok, ona je veoma složen kognitivni podsistem; gde prestaje operativna a počinje

dugoročna memorija?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo nešto da naučimo eksperimentalni metodama proučavanja učenja i pamćenja...



Metodologija proučavanja učenja i pamćenja: učenje liste

1. Kašika 2. Stolica 3. Šolja

4. Ljubav 5. Tableta 6. Miris

7. Orhideja ...

Slobodna reprodukcija (bilo kojim redom)

1. Kašika 2. Stolica 3. Šolja

4. Ljubav 5. Tableta 6. Miris

7. Orhideja ...

Redna reprodukcija (1, 2, 3,...,7.)



Metodologija proučavanja učenja i pamćenja: učenje liste

Reprodukcija (slobodna ili redna)

Lista 1

Reprodukcija (slobodna ili redna)

Lista 2

. . . Reprodukcija

(slobodna ili redna)

Lista N

Neposredna reprodukcija

Lista 1 Lista 2 . . . Lista N Reprodukcija

(slobodna ili redna)

Konačna reprodukcija



Slobodna neposredna reprodukcija: jedna lista, odmah reprodukcija, bilo kojim redom

Efekat pozicije u nizu: najbolje se reprodukuju stimulusi s kraja liste, nešto slabije od njih stimulusi sa početka liste, a reprodukcija je najlošija za stimuluse prikazane u sredini liste. (a) efekat početka (engl. primacy

effect) (b) efekat kraja (engl. recency effect).

Glenzerova hipoteza: dva mehanizma, jedan za efekat početka, drugi za efekat kraja.

kodiranje u dugoročnoj

memoriji

zadržavanje u operativnoj

memoriji




Glenzerov eksperiment

Grupa I Grupa II Grupa III

lista od 15 stimulusa

Reprodukcija odmah

Reprodukcija posle 10 sec

Reprodukcija posle 30 sec

Najjači efekat kraja

Slabiji efekat kraja

Najslabiji efekat kraja

U svim grupama isti efekat početka.




Krejkov eksperiment

• 10 lista stimulusa • Neposredna slobodna reprodukcija Vs. konačna slobodna reprodukcija


Deo IV

Pretraga operativne memorije


Kako se pretražuje materijal koji zadržava operativna memorija?

Sternbergovi eksperimenti

Pretraga operativne memorije je redna i do iscrpljenja. ne da



Sternbergovi eksperimenti

Pretraga operativne memorije je redna i do iscrpljenja.

Na pretragu je moguće uticati nizom faktora: (a) Intenzivnom vežbom moguće je

postići bržu pretragu po jedinici prikazanog skupa.

(b) Verovatnoća stimulusa je takođe faktor pretrage: što se neki stimulus češće pojavljuje u eksperimentu, to je vreme potrebno da se on identifikuje u ovakvim zadacima kraće.

(c) Ponavljanje stimulusa u skupu takođe ima efekta: stimulus koji se više puta pojavljuje u prikazanom skupu biva brže identifikovan.


Deo V

Radna memorija



Alen Bedli: RADNA MEMORIJA

Sadrži tri komponente:

(1) centralnog izvršioca (2) fonološku petlju i, (3) vizuelno-spacijalnu matricu.

Sve komponente radne memorije raspolažu određenom količinom kognitivnih resursa, a suma tih resursa jednaka je ukupnom kapacitetu resursa radne memorije.

Centralni izvršilac

Fonološka petlja

Vizuelno- spacijalna

matrica



Alen Bedli: RADNA MEMORIJA

Centralni izvršilac je najvažnija komponenta čije su funkcije (a) kontrola i usmeravanje pažnje, (b) distribucija kognitivnih resursa, (c) započinjanje obnavljanja materijala i (d) donošenje različitih odluka vezanih za funkcionisanje radne memorije. Fonološka (ili artikulatorna) petlja memorijski podsistem zadužen za obnavljanje auditivnog i verbalnog materijala. Vizuelno-spacijalna matrica je zadužena za iste funkcije u domenu integrisanja prostornih i vizuelnih informacija.

Centralni izvršilac

Fonološka petlja

Vizuelno- spacijalna

matrica



Eksperimenti Bedlija i Hiča

Stimulusi Odgovor 1

(verifikacija)

Odgovor 2 (reprodukcija)

Stimulusi Odgovor 1

(verifikacija)

Stimulusi Odgovor 2 (reprodukcija)



Eksperimenti Bedlija i Hiča

Verifikacija Reprodukcija

Tamna linija: eksplicitno data instrukcija da reprodukcija treba da bude tačna. Svetla linija: nema eksplicitne instrukcije da se da tačna reprodukcija.



Bedlijeva revizija modela radne memorije Uvođenje epizodičkog bafera i njegova uloga

Education

KogPsi2012, Fmk, Singidunum. 5. Operativna memorija