8
1 PEDAGO[KA P R A K S A година XXIX фебруар 2013. број 851 Ближи се осми март, Дан жена, а прва сед- мица у том месецу у Основној школи „Радоје Домановић” у Врању биће посвећена свим же- нама и мајкама, на тему – „Само за вас” О суштинским темама као што су: љубав, пожртвованост, одговор- ност, одрицање, одважност, савесност, одлучност, храброст, неж- ност... испевано је, осликано, много и никад довољно, а у вечитој тежњи човека да да целог себе и да надмаши себе. У одељењу II/2 ОШ „Радоје Домановић” већ су у току различите ак- тивности. Једна група има задатак да прикаже најзнаменитије жене све- та, друга најзнаменитије жене Србије, трeћа изузетне жене Врања, а четврта да припреми пано са српским светитељкама. На часовима лико- вног и слободних активности праве се честитке с порукама које ћемо де- лити по граду свим женама које сретнемо, а одељење припрема и јавни час за маме, баке, нане, тете, учитељице... А тиме настављамо пут са- радње и неговања добрих односа на релацији: родитељи – школа. Одељење је припремљено, ту су панои знаменитих жена, с ликовним радовима на тему „Моја мама“, као и исписане поруке мамама. На столу су изложене икебане сувог цвећа које смо направили на часу слободних активности, картонски тањирићи са цртежима на тему „Колач за маму, баку...” На часу српског језика у другом разреду обрађујемо наставну је- диницу „Само за вас”. Тема: Представљање, изражавање и исказивање захвалности и емоција на сцени преко већ обрађених текстова, у корела- цији више предмета – Ликовна култура, Музичка култура, Верска наста- ва, Свет око нас, Грађанско васпитање и слободне активности. Од нас- тавних средстава ту су CD са музиком уз уџбеник музичке културе, Чи- танка са текстовима, сцена; икебане са цвећем. Циљеви које смо поставили су – образовни: развијање и истицање осећања блискости, љубави међу члановима породице, неговање и по- штовање личности, развијање љубави ка позоришној уметности; вас- питни: доживљавање лепоте у школи и потреба да се то подели с други- ма; изграђивање љубави и поштовања и пажње према другим личности- ма; функционални: развијање самосталности у раду, исказивање зајед- ничке акције и колективног духа у сређивању одељења и припремању овог часа. Уводни део часа: разгледање ученичких радова Главни део часа: На сцени су сва деца – седе – излазе дечак и девојчица: Драге наше маме, нане, тете, поштоване учитељице, наставнице... радујемо се што сте ту и добро нам дошле. Наше одељење месец дана часове српског, света око нас, ликовног, музичког, веронауке посвећује женама. После овог часа молимо вас погледајте паное које смо припреми- ли, а говоре о српским светитељкама, знаменитим женама света, Србије, а свакако ће вам привући пажњу пано са изузетним женама Врања. Же- лели смо да овај час који је само за вас поделимо с вама, да вам покажемо шта знамо, шта смо научили и да вам кажемо велико хвала. Хвала што сте дошле, а ми ћемо се потрудити да се на овом часу одморите. Лепо је све што је мало (Душан Радовић) – смењују се дечак и девој- чица по строфама: Чим се нешто мало, мало роди,/на камену, грани или води,/први дан му уз љуљашку тепа:/Буди лепо као што је лепа.../ Свака буба од хиљаду буба,/ свака птица од хиљаду птица,/свака риба од хиљаду риба!.../Чим се нешто усправи над травом/– лупи главом по пространству плавом./Дан га бодри: расти и не стрепи,/бићеш лепо као што су лепи.../Свака звезда од хиљаду звезда,/свака клица од хиљаду клица, свака песма од безброј песама!.../Чим се нешто огласи у свету,/у покрету, гласу или цвету/ – слути, чује кроз да- маре слепе:/већ сам лепо као што су лепе.../Свака буба од хиљаду буба,/ свака клица од хиљаду клица,/свака птица од хиљаду птица. ХОР: „Једно малено пастирче”: Било једно малено пастиригиригирче,/малено пастиригиригирче,/ма- лено пастирче./Имало је шарену торбирибирибицу,/шарену торбириби- рибицу,/шарену торбицу./У торбици сира и кромпиригиригира,/сира и кромпиригиригира,/сира и кромпира./Загрцну се љуском од кромпириги- ригира,/љуском од кромпиригиригира,/љуском од кромпира./Оде оно кр- чмарици Мари Мари Мари,/крчмарици Мари Мари Мари,/крчмарици Мари./Дај мени једну оку винавинавина,/једну оку винавинавина,/једну оку вина./Загрцну се љуском од кромпиригиригира,/ љуском од кромпи- ригиригира,/љуском од кромпира. Песма: „Мајка Јову у ружи родила“ – Народна успаванка: Мајка Јову у ружи родила,/ружицом га на лист дочекала,/б`јела вила у свилу повила,/а пчелица медом задојила,/ластавица крилом покрива- ла:/нек је румен к`о ружа румена,/нек је бијел к`о бијела вила,/нек је ра- дин к`о пчела малена,/нек је хитар ко ластавица. ХОР: На камен села Анђелка: Програм посвећен женама САМО ЗА ВАС ИНСПИРАЦИЈА КРОЗ ВЕКОВЕ Од настанка света, на безброј начина, вековима се описивала жена, мајка. Колико је само испеваних и написаних песама, осликаних платна, написаних књига, романа, колико је грађевина само у њену част саграђено... Колико је она инспирација свима, остаће и даље велика тајна. Нама остаје да ту тајну покушамо да докучимо. Почев од Богородице као најсветије, тешко да ћемо икад стићи да набројимо имена изузетних жена и мајки. А свака је на свој начин изузетна и посебна. Отуда и осмомартовско обележавање у Основној школи „Радоје Домановић”.

Nova uloga učitelja

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Nova uloga učitelja

1

P E D A G O [ K AP R A K S A

година XXIX фебруар 2013. број 851

Ближи се осми март, Дан жена, а прва сед-мица у том месецу у Основној школи „Радоје Домановић” у Врању биће посвећена свим же-нама и мајкама, на тему – „Само за вас”

О суштинским темама као што су: љубав, пожртвованост, одговор-ност, одрицање, одважност, савесност, одлучност, храброст, неж-ност... испевано је, осликано, много и никад довољно, а у вечитој

тежњи човека да да целог себе и да надмаши себе.У одељењу II/2 ОШ „Радоје Домановић” већ су у току различите ак-

тивности. Једна група има задатак да прикаже најзнаменитије жене све-та, друга најзнаменитије жене Србије, трeћа изузетне жене Врања, а четврта да припреми пано са српским светитељкама. На часовима лико-вног и слободних активности праве се честитке с порукама које ћемо де-лити по граду свим женама које сретнемо, а одељење припрема и јавни час за маме, баке, нане, тете, учитељице... А тиме настављамо пут са-радње и неговања добрих односа на релацији: родитељи – школа.

Одељење је припремљено, ту су панои знаменитих жена, с ликовним радовима на тему „Моја мама“, као и исписане поруке мамама. На столу су изложене икебане сувог цвећа које смо направили на часу слободних активности, картонски тањирићи са цртежима на тему „Колач за маму, баку...” На часу српског језика у другом разреду обрађујемо наставну је-диницу „Само за вас”. Тема: Представљање, изражавање и исказивање захвалности и емоција на сцени преко већ обрађених текстова, у корела-цији више предмета – Ликовна култура, Музичка култура, Верска наста-ва, Свет око нас, Грађанско васпитање и слободне активности. Од нас-тавних средстава ту су CD са музиком уз уџбеник музичке културе, Чи-танка са текстовима, сцена; икебане са цвећем.

Циљеви које смо поставили су – образовни: развијање и истицање осећања блискости, љубави међу члановима породице, неговање и по-штовање личности, развијање љубави ка позоришној уметности; вас-питни: доживљавање лепоте у школи и потреба да се то подели с други-ма; изграђивање љубави и поштовања и пажње према другим личности-ма; функционални: развијање самосталности у раду, исказивање зајед-ничке акције и колективног духа у сређивању одељења и припремању овог часа.

Уводни део часа: разгледање ученичких радоваГлавни део часа: На сцени су сва деца – седе – излазе дечак и

девојчица:Драге наше маме, нане, тете, поштоване учитељице, наставнице...

радујемо се што сте ту и добро нам дошле. Наше одељење месец дана

часове српског, света око нас, ликовног, музичког, веронауке посвећује женама. После овог часа молимо вас погледајте паное које смо припреми-ли, а говоре о српским светитељкама, знаменитим женама света, Србије, а свакако ће вам привући пажњу пано са изузетним женама Врања. Же-лели смо да овај час који је само за вас поделимо с вама, да вам покажемо шта знамо, шта смо научили и да вам кажемо велико хвала. Хвала што сте дошле, а ми ћемо се потрудити да се на овом часу одморите.

Лепо је све што је мало (Душан Радовић) – смењују се дечак и девој-чица по строфама:

Чим се нешто мало, мало роди,/на камену, грани или води,/први дан му уз љуљашку тепа:/Буди лепо као што је лепа.../ Свака буба од хиљаду буба,/свака птица од хиљаду птица,/свака риба од хиљаду риба!.../Чим се нешто усправи над травом/– лупи главом по пространству плавом./Дан га бодри: расти и не стрепи,/бићеш лепо као што су лепи.../Свака звезда од хиљаду звезда,/свака клица од хиљаду клица, свака песма од безброј песама!.../Чим се нешто огласи у свету,/у покрету, гласу или цвету/ – слути, чује кроз да-маре слепе:/већ сам лепо као што су лепе.../Свака буба од хиљаду буба,/свака клица од хиљаду клица,/свака птица од хиљаду птица.

ХОР: „Једно малено пастирче”:Било једно малено пастиригиригирче,/малено пастиригиригирче,/ма-

лено пастирче./Имало је шарену торбирибирибицу,/шарену торбириби-рибицу,/шарену торбицу./У торбици сира и кромпиригиригира,/сира и кромпиригиригира,/сира и кромпира./Загрцну се љуском од кромпириги-ригира,/љуском од кромпиригиригира,/љуском од кромпира./Оде оно кр-чмарици Мари Мари Мари,/крчмарици Мари Мари Мари,/крчмарици Мари./Дај мени једну оку винавинавина,/једну оку винавинавина,/једну оку вина./Загрцну се љуском од кромпиригиригира,/ љуском од кромпи-ригиригира,/љуском од кромпира.

Песма: „Мајка Јову у ружи родила“ – Народна успаванка:Мајка Јову у ружи родила,/ружицом га на лист дочекала,/б`јела вила

у свилу повила,/а пчелица медом задојила,/ластавица крилом покрива-ла:/нек је румен к`о ружа румена,/нек је бијел к`о бијела вила,/нек је ра-дин к`о пчела малена,/нек је хитар ко ластавица.

ХОР: На камен села Анђелка:

Програм посвећен женама

САМО ЗА ВАС

ИНСПИРАЦИЈА КРОЗ ВЕКОВЕ Од настанка света, на безброј начина, вековима се описивала жена, мајка. Колико је само испеваних и написаних песама, осликаних платна, написаних књига, романа, колико је грађевина само у њену част саграђено... Колико је она инспирација свима, остаће и даље велика тајна. Нама остаје да ту тајну покушамо да докучимо. Почев од Богородице као најсветије, тешко да ћемо икад стићи да набројимо имена изузетних жена и мајки. А свака је на свој начин изузетна и посебна. Отуда и осмомартовско обележавање у Основној школи „Радоје Домановић”.

Page 2: Nova uloga učitelja

2

P E D A G O [ K AP R A K S A

Ако истински желимо да се обратимо детету, најбоље је да поведемо рачуна о ономе што би оно желело да доживи. На пример, да буде део једне приче, да има улогу у њој.

Кренула сам од сазнања да дете своју имитациону и стваралачку и способност остварује играјући се, дете кроз игру упознаје свет, стиче свест и сазнање о себи.

Почетком 20. века један од утемељивача позоришне режије Адолф Апија је рекао: „Циљ драмске уметности за децу је спонтаност и радост игре.”

Принцип анимизма присутан је не само у дечјој игри већ и у целокуп-ном животу детета (aнимизам је урођени дар сваког детета, који се мани-фестује у даривању живота не само играчкама већ и свим предметима који га окружују).

Колеге знају да је децу најлакше подстаћи на сарадњу лутком – игром.

Зато сам на часовима ликовне културе са ученицима другог разреда, поделивши их у подједнаке групе, радила на луткарском представљању три текста: „Голуб и пчела”, „У дриштву и нула нешто значи” и „Прича о незахвалном мишу”. Циљ је био да се деца упознају с процесом ства-рања ликова – лутака за сценско извођење, стварање дводимензионалне сцене и, наравно, глума (оспособљавање за креативно изражавање).

Први корак: На малој позорници у учионици (рам на који се окачи одговарајућа сцена) окачена је позадина за басну „Гавран и лисица” (лутке – ликови лисице и гаврана су од папира на штапићу, реквизит сир). Један ученик чита басну. Скривена иза позорнице, покрећем лутке и изводим радњу басне. Ученицима се веома допала представа па су дру-ги пут све извели сами. Активност је трајала око 15 минута.

Други корак, око 10 минута: Децу сам поделила у групе, није нам први пут да се делимо у групе, тако да је овај део временски веома кратак

(групе су уједначене по броју и према способностима деце). На столовима се налази материјал потребан за рад: колаж-папир, фломастери, воштане боје, листови блока број 5, охо лепак, дугачке чачкалице, молерска трака, селотејп, разнобојне кесе, новине, картон.

Свака група је добила причу, прво један ученик из групе чита, из-двајају ликове и важне реквизите које ће правити – сви из групе имају неки задатак. Позадину за представу праве сви из групе заједно.

Трећи корак: Ученици су радили око 45 минута без помагања, уз мале сугестије. На моје велико изненађење и одушевљење приликом обиласка и прегледа радова приметила сам да заслужују да буду похваљени и обја-вљени као пример примене луткарства у настави.

Четврти корак, око 20 минута: Деца, по групама, излазе и изводе своју луткарску представу. Аплауз испраћа сваку групу. Договорили смо се да још вежбамо јер нам је следећи корак да зовемо другаре осталих других разреда да погледају нашу глуму.

Душица Аџић, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Срeмска Каменица

На камен села Анђелка, Анђелка,/на камен села Анђелка./И поче горко плакати, плакати, и поче горко плакати./И њој долази млади принц, млади принц,/и њој долази млади принц./„И не-мој тужно плакати,/и немој тужно плакати./А ја ћу тебе волети, волети,/а ја ћу тебе волети!“

Песма Мире Алечковић: „Песма за мамине очи” – сваки стих изговара по једно дете:

За све бесане ноћи/и за све брижне очи/које си од мене крила,/за све уздахе твоје/за очи које се боје, за мене, мајко мила,/за све пољупце твоје,/за руке твоје меке,/за речи топле, благе;/које си шапутала, за све, за све ти хвала,/за сву одшиту дугмад,/за све немирлуке моје,/за пору-бе које си шила,/за сваку твоју сузу/која није по-текла,/за све што си ми дала,/за све што си ми рекла,/хвала ти, мајко мила.

ХОР: „Добро вече суседице”:– Добро вече, суседице,/уф, ала сам жедан./Би

л`ми дала мало воде,/само гутљај један?/ –Хоћу, хоћу, драге воље,/вода није скупа./Кад си жедан, ево ти је,/ево цела ћупа!/– Хвала, хвала, суседице,/е, баш се разблажи`./Кад вамод нас што затреба,/само мени кажи!

Песма: „Честитка баки” – Десанка Максимовић:Нека Ти година нова,/добра бако, подари/да доживиш одсад само/ле-

пе, радосне ствари/Нека ти се ноћи сваке/детињство у сан врати,/нека ти унук дане/што иду ублажи, позлати./Нека ти се од снега чине/латице бе-лога цвета,/нек ти зими топло буде/као пр/нек те врати ово вече.

ХОР: Песма – „У Милице”:У Милице дуге трепавице/прекриле јој

румен’ јагодице,/јагодице и бијело лице;/ја је гледах три године дана,/не могах јој очи сагледати,/црне очи на бијело лице.

„Мама и тата се гложе – Љубивоје Ршумовић (учествују дечак и девојчица):

Мама и тата се гложе/збуњени, чини се ничим/никако да се сложе/на кога више личим.

Она: леп је на маму;/А он: бистар на тату;/па удри у галаму,/у свађу па и рату./Мама: моје су очи;/Тата: ја не гледам гене;/мама за очи скочи,/тата шамаром крене./Ја их са стране гледам,/трудим се да одолим, и ником се не дам,/мада их обоје волим./Ал` збрисаћу од куће,/верујте, не пани-чим,/нећу да слушам све љуће/на кога све личим./Ја имам мишљење своје,/без обзира на гене/њих двоје кад се сложе/у ствари ли-че на мене.

Завршни део часа:Сви: Срећне нам и ведре биле! Живеле!Сваки ученик дели већ припремљене мале икебане присутним

женама.Ивана Вучковић, ОШ „Радоје Домановић”,

Врање

Упознавање света кроз игру

ЛУТКЕ У НАСТАВИ

Page 3: Nova uloga učitelja

3

P E D A G O [ K AP R A K S A

На планирање наставних дана у непо-дељеној школи троши се много времена, али зато неподељена школа пружа много могућности за вертикално и хо-ризонтално повезивање градива

Да ли је могуће применити интегративни модел рада у неподељеној школи? Могуће је, наравно, неподељене школе су идеалне за примену ин-

тегративног модела наставе.Огромна количина времена троши се на плани-

рање оваквих наставних дана у неподељеној школи, али зато ноподељена школа пружа много могућности за вертикално и хоризонтално повезивање градива.

Tема интегративног наставног дана у овом прило-гу је долазак јесени...

Интегрисаним приступом повезала сам наставне садржаје из српског језика, математике, света око нас, ликовне културе и све то у корелацији с музичком кул-туром и кроз разреде (први, други, трећи и четврти), односно градиво је и хоризонтално и вертикално пове-зано. Постигла сам да на занимљивији начин деци приближим градиво кроз разговор, игру, откривање... Тип часа је комбинова-ни: обрада, утврђивање, стваралаштво, проширивање знања, ко-ристећи рад у пару, индивидуални, групни, фронтални, а од мето-да: текстуалну, писаних радова, практичних радова, илустра-тивну, кооперативну, радионицу, разговор и усмено излагање.

Од наставних средства имали смо текст у Читанци за трећи и четврти разред, Природу и друштво за трећи и четврти разред, наставне листиће са задацима за групе, радове ученика, зрна ку-куруза, пресоване листове, колаж-папир, календар природе (вре-менских прилика), јесење плодове... Тeхничка помагала нисмо користили, све се ово може постићи и у скромним условима, без примене савремене технологије и уз материјал за рад који је сва-коме доступан.

Наставни дан је трајао 180 минута (односно четири везана ча-са). Наставник је сам проценио када треба прећи на следећи део и када ће бити паузе.

На часу је требало обрадити, утврдити, проширити и обновити знања о јесени кроз групни рад, рад у пару и различите предмете и задатке.

На првом часу заједно су ученици првог, другог, трећег и четвртог разреда. Ту имамо хоризонталну и вертикалну повеза-ност градива. Ученици првог разреда ће стећи нова знања, учени-ци другог треба да утврде и прошире своја знања о јесени, а уче-ници трећег и четвртог да обнове и утврде знања стечена у првом и другом разреду и прошире знања о временским приликама и клими. Старији ученици ће помоћи млађима да усвоје ново гради-во. Први час биће нам уједно и уводни час у активности које пред-стоје током дана.

Српски језик: 1. разред – Утврђивање научених штампаних слова; 2. разред – Рана јесен у мом селу; 3. разред – Систематиза-ција наставне теме за септембар; 4. разред – Песма Jесен Војисла-вa Илићa.

Претходна ситуација: Ученици првог разреда су обрадили сло-ва и имају задатак да донесу зрна кукуруза и лепак; ученици дру-гог разреда су претходног дана добили задатак да оду у шетњу у разгледање природе и да донесу неке јесење плодове; ученици трећег разреда ће обновити песме и текстове које су радили тог

месеца, реченице по значењу и облику; ученици четвртог разреда су учили песму Јесен, Војислава Илића, па ћемо радити утврђи-вање.

Математика – претходна ситуација: Ученици првог разреда су учили релације горе–доле, уз,низ, лево–десно... Ученици другог разреда су добили задатак да обнове сабирање и одузимање до 100. Ученици трећег разреда су добили задатак да обнове мно-жење, дељење, сабирање и одузимање до 100. Ученици четвртог разреда су добили задатак да обнове множење, дељење, сабирање и одузимање до 1000.

Ликовна култура – Ученици су добили задатак да сакупе лепе листове, гранчице...

Природа и друштво – наставне јединице: 1. разред – Јесен; 2. разред – Промене у природи и активности људи у зависности од годишњих доба; 3. разред – Временске прилике и њиховзначај за живот у окружењу; 4. разред – Клима.

Претходна ситуација: Ученици су добили задатак од почетка школске године да прате временске прилике и да их бележе у ка-лендар природе.

Први корак: Бележење временских прилика у календар при-роде и разговор о временским приликама претходних дана (ко-ристећи календар природе), за које годишње доба су каракте-ристичне овакве временске прилике.

Други корак: истицање циља часа

Интегративна настава у неподељеној школи

НОВА УЛОГА УЧИТЕЉА

ФУНКЦИОНАЛНА ЗНАЊАВреме једног школског часа је кратко за реализацију било које наставне јединице са више различитих гледишта, зато се у пракси чешће користе интегративни дани.Применом интегративне наставе усвајају се функционална знања, док традиционалним путем ученици меморишу чињенице које у стварном животу нису примењиве.Улога учитеља је другачија него у претходним деценијама – потребно је заменити традиционални стил наставе иновативним. У разредној настави иновативни модели се највише примењују. Интегрисани модел примењују амбициозни појединци у чистим одељењима, ретко у комбинованим, а у неподељеној школи учитељи и не покушавају.

Page 4: Nova uloga učitelja

4

P E D A G O [ K AP R A K S A

Трећи корак: Настављамо разговор о јесени користећи техни-ку грозда (почетак и крај јесени, јесењи месеци, дужина обданице и ноћи, боје и звукови, јесењи плодови, птице и животиње, људи – послови, деца, одевање).

Четврти корак: Подела ученика по разредима.Пети корак: Подела ученика према афинитетима по групама

или паровима (у зависности од тога колико ученика има у разре-ду) – 1. Група за српски језик; 2. Група за математику; 3. Група за природу и друштво; 4. Група за ликовну културу.

Шести корак: објашњавање начина рада и подела задужења – док деца раде пустити тиху музику – Јесен (Вивалди); надгледање рада, ако је потребно, давање додатних инструкција, упућивање и помоћ групама, паровима; подстицање деце на сарадњу

Српски језик – задаци Први разред: Од припремљеног материјала (кукуруз, лепак)

ученици на картончићима праве слова, од направљених слова састављају речи и записују их у свеске.

Други разред: Разговарали смо пуно о јесени, шта она доноси људима, животињама.... Пишемо састав Јесен у мом селу.

Трећи разред: 1.а) Напишите три обавештајне реченице о је-сени; б) Одредите у ком су облику и претворите их у супротни; в) Написане реченице (оне које сте прво написали) претворите у упитне; 2. Пронађите у вашим читанкама песму Септембар. Пе-сму прочитајте у себи и добро размислите. Свако доживљава поја-ве на свој начин. Такође, постоје различити начини доживљавања тих појава: чулом вида, слуха, мириса, осећањима... Пронађи и препиши стихове у песми који доказују да је песник рану јесен доживео чулима; 3. У песми Септембар подвуците именице и пре-пишите их; 4. Заокружи речи за које мислиш да највише одгова-рају раној јесени: зрело грожђе, школа, ајвар, киша, радост, жут кукуруз; 5. Напишите поруку приче Свитац тражи пријатеља; 6. У следећим реченицама подвуците субјекат и предикат: Рајко оре. Мама и баба спремају ајвар. Низ реку плови осушено лишће и грање; 7. Опиши укратко како замишљаш деда Тришиног мачка.

Четврти разред: Пронађите у читанкама песму Јесен. Прочи-тајте је пажљиво у себи. После сваке строфе направите паузу и замислите прочитано. Уколико имате непознатих речи потражите их у речнику испод песме.

Размислите и одговорите: 1. Сваки пејзаж је једна слика душе, рекао је један уметник. Песма која помоћу слике природе приказ-ује унутрашњи доживљај песника, његова осећања и мисли, нази-ва се описна песма; Ова песма садржи две слике јесени. Покушај да их откријеш и да им даш наслове; 2. Како песник замишља је-сен? 3. Шта је њено царство? 4. Како изгледа? 5. Можеш ли да је замислиш? 6. Зашто се смеши кад погледа грозд у својој руци? 7. Какав је њен карактер, ћуд? 8.Шта то доноси људима? 9. Шта љу-ди раде у јесењим вечерима уз огњиште, на селу? О чему разгова-рају? 10. Састави што више описних придева о јесени.

Математика – задациПрви разред: ученици су добили наставне листиће са следећим

задацима: 1. Помози веверици да пронађе пут којим ће проћи и сакупити све лешнике; 2. Животињу са најкраћим репом обој си-вом бојом, с мало дужим браон, а с најдужим наранџастом. 3. Пти-цу која је на кућици обој розе, ону која је у кућици обој наранџас-то, ону која је лево обој плаво, десно жутом, а испод браон бојом; 4. Прецртај мачку која се креће надоле, а заокружи ону која се креће нагоре; 5. Обој све праве путеве црвено, а све криве жуто.

Други разред: 1. На једном стаблу убрано је 25 килограма јабу-ка, на другом 32 килограма јабука. Колико је килограма јабука убрано? 2. Ратар је убрао 80 килограма кукуруза. Продао је 50 килограма. Колико кукуруза му је остало? 3. Веверица Мица је

сакупила 32 лешника, веверица Цица 8, а веверица Јоца 20. Ко-лико су лешника укупно сакупиле? 4. Чобанин Ђоле има стадо од 45 оваца. Чобанин Мома има стадо од 88 оваца. Који чобанин има више оваца и за колико? 5. Бака је скувала 23 тегле џема од шљи-ва, за 5 тегли више џема од крушака и за 12 тегли више џема од јабука него од крушака. Колико је бака скувала џема од јабука? 6. Миљанов тата је испекао 65 литара ракије. Милошев тата је испе-као 35 литара мање. Колико су ракије заједно испекли?

Трећи разред: 1. Једна домаћица је скувала 28 тегли ајвара. Друга је скувала 43 тегле ајвара. Колико су тегли ајвара скувале заједно? 2. Веверица је убрала 36 ораха. У своју кућицу је успела да однесе само четвртину. а) Колико је ораха однела у кућицу? Колико ораха није успела да однесе? Бане је оборио 32 стабла јасена за ог-рев, Миша четири пута мање од њега, а Саша за 7 више од Мише. Израчунај ко је колико засадио. 4. Лука је убрао пуну корпу јабука. Себи је оставио 43, а тројици другова је поделио по 9. Колико јабука је убрао Лука? 5. У једној корпи је било 16 килограма кукуруза, а у другој 3 пута више. Сав кукуруз из корпи је једнако распоређен у 4 гајбе. Колико килограма кукуруза има у свакој гајби? 6. Возач Миш-ко довози угаљ за огрев. Данас треба да довезе 36 тона кокса, 6 пута мање лигнита, а каменог угља 4 пута више од лигнита. Колико укупно тона угља треба да довезе возач Мишко?

Четврти разред: 1. На једној њиви је принос 348 килограма кукуруза, а на другој 254 килограма више. Колики је принос куку-руза на другој њиви? 2. Маријина бака је укиселила 342 килогра-ма купуса, а Лелина 6 пута мање. Колико су купуса укиселиле обе? 3. У воћњаку има 4 реда шљива са по 132 стабла и 3 реда крушака са по 121 стаблом. Колико има шљива? Колико има кру-шака? Ког воћа има више и за колико? 4. У остави су тегле с мар-меладом. Када је бака дала тетки 175 тегли, у остави је остало 88. Колико је било тегли мармеладе у остави? Постави једначину, ре-ши је и провери тачност решења; 5. У један камион је утоварено 584 гајбе црног грожђа и 286 гајби белог. У други камион је утова-рено 125 гајби мање терета него у први. Колико је гајби у другом камиону? 6. Мама медведица је тешка 126 килограма. Тата мед-вед је 4 пута тежи, а баба медведица три пута лакшa од укупне тежине тате медведа и маме медведице. Колико је тешка бака медведица?

ИНОВАТИВНИ МОДЕЛИИнтегративна настава је један oд иновативних модела којим се међусобно повезују наставни садржаји из више наставних предмета, односно настава у којој су границе између различитих предмета избрисане. То је приступ у ком се интегришу, међусобно прожимају и синтетишу перспективе неколико дисциплина у нову целину која је већа и значајнија од простог збира појединачних предмета.

Page 5: Nova uloga učitelja

5

P E D A G O [ K AP R A K S A

Свет око нас – задаци1. Које птице се селе у топлије крајеве? 2. Како

се веверица спрема за зиму? 3. Нацртај и обој одећу и обућу коју носимо током јесени; 4. Помози Лели да обоји кишобран (нацртана је слика девој-чице с кишобраном и упутствима како га обојити); 5. Нацртај и обој девојчици одећу за топлији је-сењи дан(слика девојчице је нацртана); 6. Хладан је и ветровит дан. Нацртај дечака и обој му одећу за такав дан.

Други разред: 1. Када почиње и када се завр-шава јесен? 2. Између којих годишњих доба се на-лази јесен? 3. Који су јесењи месеци? 4. Заокружи појаве које су везане за јесен: иње, роса, дуга, сла-на, киша, снег, ветар, облаци, сунце; 5. Наведи 5 доказа да је стигла јесен; 6. Које послове у селу људи обављају у јесен? 7. Пажљиво прочитај ак-тивности људи и заокружи јесење активности – берба кукуруза, орезивање и ђубрење биљака, вађење кромпира, сакупљање лишћа, заштита биљака од мразева, припремање дрва за огрев, храњење птица и дивљих животиња, остављање зимнице, окопавање кукуруза; 8. Дати су описи годишњих доба, одреди на које се годишње доба опис највише односи и напиши назив на цртици поред. Набујали потоци и реке_______; Снежне вејавице ______; Олуја с гра-дом______; Честе и дуге кише_____; Листање биљака ______: Цве-тање воћки_______; Берба кукуруза______; Жетва пшенице ______; Брање јагода____; Сеча дрва за огрев_____.

Природa и друштво – ученици трећег и четвртог разреда обнављају, проширују и стичу нова знања о временским прилика-ма и клими путем програмиране наставе.

Трећи разред: Временске прилике и њихов значај за живот у окружењу.

Људи често разговарају о времену. Да би могли да раде на пољима, пољопривредници брину о времену. Туристи се пре по-ласка на пут распитују какво ће време бити у местима у која одла-зе. У новинама и на телевизији свакодневно се дају подаци о вре-мену и предвиђања какво ће време бити наредних неколико дана и месеци. Какве ће куће градити, како ће се одевати, којим посло-вима ће се бавити, које биљке ће гајити, зависи од временских услова који постоје у неком крају. Проучавањем временских при-лика баве се метеореолози.

1. Због чега је важно да пољопривредници знају временску прогнозу? 2. Наведи бар три примера зашто је важно да се у нови-нама и на телевизији дају предвиђања какво ће време бити наред-них неколико дана и месеци. 3. Како временске прилике утичу на одевање људи? 4. Метеoролози се баве_____.

На време утичу многи чиниоци као што су рељеф, падавине, ваздух, температура, шуме, ветар... Падавине су киша, магла, снег, роса. Рељеф има велики утицај на време. Није иста темпера-тура у равницама и на планинама. Шуме смањују снагу ветра, па је у крајевима покривеним шумама мање ветрова.

1. Шта све утиче на време? 2. Како настаје киша? 3. Зашто у крајевима покривеним шумама има мање ветрова? 4. На основу ове слике и прилога са знацима за временске прилике опиши ре-чима овај дан. 5. Према причи нацртај и обој дан – Облаци су си-ви.

Ветар преврће кишобране. Капи кише су ситне. Напољу је прохладно.

Четврти разред: КлимаВременске прилике које се понављају у једном крају чине кли-

му тог краја. Каква ће клима бити зависи од рељефа, надморске висине, биљног покривача, ветрова, удаљености од мора и других чинилаца. Ови услови нису свуда исти, па се зато клима разликује од једне до друге области. У нашој земљи постоје разлике између климе у Панонској низији и брдско-планинској области.

1. Шта чини климу? 2. Наброј неколико чинилаца од којих за-виси каква ће бити клима неког краја? 3. Како на климу утиче рељеф? 4. Наведи бар један од узрока што је клима различита у панонској и брдско-планинској области и објасни.

Научници су утврдили да се последњих деценија клима мења. Гасови из фабричких димњака, аутомобила и других саобраћај-них средстава и многе друге активности људи загађују ваздух. По-следице загађивања ваздуха су повећавање температуре која мо-же да изазове климатске промене на целој планети Земљи.

1. Шта ти можеш да учиниш да би се смањило загађивање ваз-духа и шта можеш да поручиш одраслима који загађују ваздух?

Ликовна култура (овде имамо само групу ученика другог разреда)

Материјал: Пресовано лишће, листови од блока, колаж-па-пир... Правимо јесењи шешир.

Седми корак: презентација радоваОсми корак: утисци ученика о часу

Биљана ВуловићОШ „Свети Сава”, Топоница, одељење у Барама

ЗАДАЦИ ЧАСА Задаци оваквих часова су: навикавање ученика на групни рад, сарадња међу децом, помоћ слабијим ученицима, да деца раде оно што воле, испољавају креативност, осамостаљују се у раду, оспособљавање за коришћење основних извора информација: слике, књиге, информације од особа из непосредног окружења (другова), самостално исказивати своје идеје, знања и искуства и размењивати их с другима, тражити помоћ када има тешкоћа, показивати своја интересовања у вези с појавама, процесима и ситуацијама у окружењу, постављати питања, тражити одговоре у различитим истраживачким активностима, уочавати и именовати различите природне појаве (смена годишњих доба, временске прилике), бити способан да учествује у јавном наступу (самостално или као члан групе).

Page 6: Nova uloga učitelja

6

P E D A G O [ K AP R A K S A

Основни циљ часова о водама у Србији је поди-зање свести ученика о значају воде, као и ме-рама за њено очување и заштиту

Први час: Природа и друштво – наставна јединица Воде у Србији

На почетку часа са ученицима поновити раније стечена знања о облицима појављивања воде у природи (река, ба-ра, језеро...) и њиховим међусобним разликама, као и

знања о појмовима – извор, ушће, лева и десна страна обале, при-тока (један ученик показује и уписује на слику извор, ушће, прито-ке, леву и десну страну обале).

Следи показивање апликација с картографским знацима вода (река, језеро, бара, бања, канал) и обнављање картографских зна-ка и боја. Учитељ лепи апликације на таблу (веће) и води разго-вор. Три ученика деле апликације (мање). Лепе их у свеске, пос-матрају, објашњавају. Затим се истиче наставна јединица – Воде у Србији. Ученици се деле у три групе – 1. група Реке, 2. група Језера и баре, 3. група Бање. Учитељ дели наставне листиће, по-ставља правила, одређује време за рад и даје потребна упутства за рад: Пажљиво прочитајте текст у Уџбенику и одговорите на дата питања; Одговори треба да буду јасни; Изаберите два ученика за извештавање и сваком у групи, на крају рада, дајте оцену од 1 до 5. Оцене саберите.

Прва група – РЕКЕ У тексту подвуци те називе река, а затим их препишитеу свес-

ку. Пронађите дате реке на географској карти и означите их црве-ном бојом (заокружите). Процените која река је најдужа и ком сли-ву припада. Пронађите на карти притоке Дунава, Саве и Велике Мораве, а затим их запишите у свеску. Истражите на карти како је река Ибар повезана с Дунавом. Објасните. Уочите реке које нису повезане с Дунавом и означите их плавом бојом. Напишите ком сливу оне припадају. Пронађите на карти канал Дунав – Тиса – Ду-нав и објасните зашто су га људи направили. Наведите један при-мер шта можете да урадите да смањите загађивање река.

Друга група – ЈЕЗЕРА И БАРЕУ тексту подвуците називе језера, а затим их препишитеу свес-

ку. Пронађите дата језера на географској карти и означите их зеле-ном бојом (заокружите). Која од наведених језера су природна, а која вештачка? Објасните како настају природна, а како вештачка језера. Пронађите и означите на карти на којим рекама се налазе вештачка језера. Подвуците називе бара и њихове називе препиши у свеску. Уочите баре на карти и означите наранџастом бојом. Које језеро је најближе нашем месту? Објасните како је настало.

Трећа група – БАЊЕКажи шта су бање. У тексту подвуците називе бања, а затим

их препишите у свеске. Пронађите дате бање на географској кар-ти и означите их жутом бојом (заокружите). Потражите на карти бању која је најближа нашем месту и означите је. Ако знате по чему је позната, запишите у свеске. Подвуците кључне речи које говоре зашто су бање важне и препишите их у свеске. Зашто су бање посећена туристичка места? Објасните. Пронађите на карти Сијаринску Бању и откријте по чему је позната.

У току рада учитељ објашњава, прати, даје додатна упутства, подстиче и усмерава. Следи извештавање група – по два ученика из групе излазе и презентују радове на карти и пишу на табли. У току рада учитељ записује поене и на крају их сабира и истиче најактивније ученике. Проглашава се најуспешнија група (коли-ко су били активни сви чланови.

Тврдња Вода је природно богатство – ученици износе своја мишљења и аргументују – без ње нема живота, потребна је свим живим бићима, свуда је око нас и у нама..., затим пишу поруке одраслима који загађују реку реку, језеро,бару.

Домаћи задатак: Ученици добијају задатак по групама који треба да припреме за наредни час. Задатак се налази на нас-тавном листићу.

Наставни листић: Замислите да радите у Туристичкој аген-цији. Осмислите план излета за групу туриста из Београда која жели да посете – 1. група – Река Дрина (хидроелектрана); 2. група – Палићко језеро; 3. група – Врњачка Бања.

План треба да садржи избор превозног средства, списак места кроз која ће проћи, места за посету, као и неколико занимљивости о датом месту.

Други и трећи час: Ликовна култура – Плакат Заштитимо водеСа ученицима поновити усвојене садржаје о плакату: појам,

изражајни елементи плаката, битне особине плаката; основни елементи плаката.

Ученици се распоређују у парове и од материјала који су доне-ли (папир у боји, фломастери, дрвене бојице, темпере, лепак, ма-казе) раде плакат на тему Заштитимо воде, користећи поруке с претходног часа. У читељ у току рада даје потребне сугестије и помаже. На крају часа треба урадити естетску процену (квалита-тивну и квантитативну) радова.

Четврти час: Чувари природе – Уређење оближње рекеУчитељ са ученицима одлази до оближње реке, где постављају

написане поруке са часа ликовне културе. Затим заједно уређују приобаље – сакупљају отпад.

По завршетку рада пева се химна Чувари природе.Часови су били веома занимљиви. Ученици су били активни и

заинтересовани за рад.Славица Крстић ОШ „Боривоје З. Миливојевић“, Крупањ, Костајник

Поруке једног часа

ВОДЕ СРБИЈЕ

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИГлавни мотив за реализацију ових часова је чињеница да се многи наставни садржаји могу тематски повезивати, да такав начин рада више мотивише ученике, активнији су, а знања стечена оваквим путем су упечатљивија и трајнија. Ученици су на часу Природе и друштва радили у групи и помоћу истраживачких задатака. Основни циљ је подизање свести ученика о значају воде, као и мерама за њено очување и заштиту.

Page 7: Nova uloga učitelja

7

P E D A G O [ K AP R A K S A

Ученици Основне школе „Димитрије Давидо-вић” имали су прилику да се у Музеју у Смеде-реву сусретну са – ковачем, а поводом изложбе „Алхемија ковања”, у оквиру наставне теме Људске делатности

Музеј је амбијент који нуди могућност учења уз употребу ориги-налних предмета, стицања знања на непосредан начин, ис-куствено, чиме се ученици подстичу на самостално истражи-

вање и откривање. Ученици другог разреда Основне школе „Димитрије Давидовић” имали су прилику да се у Музеју у Смедереву непосредно сусретну са занатлијом – ковачем, а поводом изложбе „Алхемија ко-вања”. Реализован је час Света око нас у оквиру наставне теме Људска делатност. Истовремено је остварена хоризонтална корелација кроз по-везивање садржаја предмета Ликовна култура и Српски језик, али и вер-тикална кроз повезивање садржаја са садржајима предмета Народна традиција, који су Наставним програмом предвиђени за трећи разред (Занати), Природа и друштво (Прошлост) и Српски језик (јуначке наро-дне песме).

По доласку у Музеј ученике је поздравила директорка Музеја Та-тјана Гачпар, њихова стара познаница, и том приликом им је предста-вила госта Жељка Пантића, ковача из Смедерева, аутора изложбе. Он је ученицима говорио о свом занимању – шта ради, на који начин, шта у своме раду користи и друго. „Ватром ковач грумену метала даје об-лик. Када га усијаног зарони у воду, даје му живот, а кад од њега на-прави мач, даје му вечност”, рекао је Жељко Пантић. Он је нагласио да мач није лако исковати јер мора да буде чврст, а лаган, тврд, али не сме да буде крт, већ савитљив. „Мач мора да се добро искује, са сваке стра-не треба приближно исти број удараца. Код двосеклог мача, постоје оштрице с обе стране. Ако се не искује прецизно, савршених исправки нема, а челик не прашта промашаје.”

Његову причу пратила је пројекција филма који садржи снимке ам-бијента у коме ковач ради, алата и машина, као и самог процеса то-пљења метала и обликовања различитих врста мачева. Потом их је

ковач провео кроз изложбу показавши им различите мачеве: дворучне и једноручне мачеве, катане, јатагане, сабље... Причао им је о различи-тим облицима сечива и самог мача у складу с наменом. Такође је гово-рио и о томе који су јунаци користили коју врсту мачева. Посебно су у овом делу часа уживали дечаци, који су на све начине безуспешно по-кушавали да убеде аутора изложбе да им допусти да неке мачеве скину са изложбе и да се поиграју.

Сусрет са ковачем представља значајан вид наставе јер ученици непосредно упознају занатлију, имају прилику да из прве руке сазнају информације о специфичној људској делатности, али и да постављају питања о детаљима који их интересују. Ковач је имао прилику да уче-ницима пренесе свој ентузијазам усмерен ка неговању традиције срп-ског народа и традиционалним материјалима и методама које у свом раду примењује. Када томе додамо и пројекцију филма и фотографије процеса израде мача, можемо рећи да су ученици имали прилику да непосредно прођу кроз цео процес и уживе се у улогу древног ковача. Прича ковача омогућила је да боље упознају особине метала, као и на-чине обрађивања метала, што је управо наставни садржај који је неоп-ходно обрадити у оквиру наставне теме Људска делатност. Овом при-ликом подсетили смо се и других особина метала, али и особина других материјала о којима смо говорили у оквиру ове наставне теме и начи-нима обрађивања различитих материјала.

Уследило је интерпретативно читање одломка народне песме „Мар-ко Краљевић и Муса Кесеџија”:

Када виђе да је за мејдана,/Онда иште суву дреновину./ Донесоше дреновину Марку;/Кад је стеже у десницу руку,/Прште пуста надвоје, натроје,/И дв’је капље воде искочише./Тада Марко цару проговара:/„Прилика је, царе, од мејдана.”/Па он оде Новаку ковачу:/„Куј ми са-бљу, Новаче ковачу,/Какву ниси прије саковао”./Даде њему тридесет дуката,/Па он оде у нову механу,/Пије вино три-четири дана,/Пак до-шета опет до Новака: „Јеси л’, Ново, сабљу саковао?”/Изнесе му сабљу саковану./Вели њему Краљевићу Марко: „Је ли добра, Новаче ковачу”/Новак Марку тихо говорио:/„Ето сабље, а ето наковња,/Ти огледај са-бљу каква ти је.”/Ману сабљом и десницом руком/И удари по наковњу Марко,/Наковња је пола пресјекао,/Па он пита Новака ковача:„Ој, бога ти, Новаце ковацу,/Јеси л’ икад бољу саковао?”

Потом je уследио разговор са ученицима о њиховим сазнањима о ју-нацима у прошлости који су користили мачеве и сабље као оружје. Уче-ници су наводили примере јунака које су упознали кроз различите ме-дије (стрип, цртани филм, филм). Ова ситуација је искоришћена за ука-зивање на разлике између стварних јунака из прошлости и нестварних ликова које срећемо у различитим медијима и уметничким делима.

На крају часа ученици су имали задатак да ликовно изразе своје утиске, размишљања, доживљаје. Њихови радови су изложени на по-себном паноу и тако је настала изложба у изложби.

Невена ПерићОШ „Димитрије Давидовић”, Смедерево

ОДРАЗ СВОГ ГОСПОДАРАКроз ватру, вољом, ковач даје облик комаду челика. Не постоје два иста мача, као што не постоје ни два иста човека. Сваки има своје особине, своj карактер. Мач није само љуто оружје намењено крвавој борби. Он је чувар добра и зла, овостраног и оностраног. Њиме се уништава и инаугурише. Сваки мач је одраз свог господара. Није свако кадар да га има. Он служи и мора да му се служи. Даје моћ, али тражи покорност. Није створен да доноси рат, већ да одржава мир. Његова лепота опија и упозорава…(Жељко Пантић, каталог изложбе „Алхемија ковања”)

Људске делатности

АЛХЕМИЈА КОВАЊА

Page 8: Nova uloga učitelja

8

P E D A G O [ K AP R A K S A

Наставници све чешће као главни проблем у одељењу истичу дисциплину. Правила

понашања која постоје у учионици и у школи важна су за успостављање дис-циплине и самодисциплине.

У одељењу треба да се успостави демократска дисциплина која под-разумева равноправно укључивање свих ученика у живот и рад једног одељења. На тај начин пружићемо им могућност да одлучују, развију самоконтролу и поштују мишљење других.

Поучена искуствима са семина-ра Вршњачком подршком и занимљивијом наставом до ненасиља у школи, који су организовале колеге у новосад-ском Друштву учитеља, одлучила сам да подстакнем дис-циплину у свом одељењу кроз часове ЧОС-а. У Основној школи „Свети Сава”, у одељењу II/2, реализовала сам ради-оницу Возић правила понашања.

Циљеви наше радионице су били формулисање одељењских правила, регулисање облика понашања које деца процењују као угрожавајућа, насилна. Од материјала смо користили велике беле папире, фломастере, дрвене бојице.

Прва активност – Понашања која не желимо: Ученици наводе пона-шање које им највише смета у одељењу. Свако понашање записујемо на табли (под редним бројем 1, 2...). Сваки ученик бира оно понашање које му

највише смета и његов редни број записује на папирић. Преброја-вањем папирића утврђујемо која по-нашања се најчешће појављују (ат-мосфера на часу, упадање у реч, узимање ствари без питања, физич-ке грубости...)

Друга активност – Понашања која желимо: разговор о жељеним облицима понашања; разговор о правилима која бисмо желели да се поштују у нашем одељењу; зајед-ничко формулисање; понашања из НЕ формулације у ДА формулацију; подела ученика у групе.

Трећа активност – Возић правилаБрој група је за један већи од броја пра-

вила. Свака група добија по један велики папир и бојице.

Цртамо одељењски возић правила. Он има локомотиву и четири вагона. Локомотива је наша ОЗ, а

вагони су правила која ћемо од данас поштовати. Понашање је процес који се прати, зато на крају сваке недеље на часу

ЧОС-а имамо евалуацију, а једном месечно усвојено правило понашања замењујемо новим.

На крају школске године очекујемо велики број освојених диплома за пристојно понашање.

Бранислава Ердељи, ОШ „Свети Сава”, Руменка

Успостављање демократске дисциплине

ВОЗИЋ ПРАВИЛА ПОНАШАЊА

Сигурно се питате шта је Сваштарац. Одговор је једноставан. То је одељењски часопис другог разреда. Сви ученици су задужени за његов рад. Време реализације није одређено јер захтева више часо-

ва на припреми материјала. Потребна је подједнако добра припрема на-ставника и ученика зато што су заједничке носиоци пројекта ученици и одељењски старешина.

Како је настао назив часописа? На једном од првих часова разговара се о називу часописа. Трага се за необичним именом. Идеја је била да набави-мо кутију у коју ће ученици убацивати своје предлоге. После десетак дана отворили смо кутију пред свима, на једном часу одељењске заједнице. И пронашли смо симпатичан предлог – Сваштарац. Сви су га једногласно прихватили. Сама реч Сваштарац говори о томе да смо почели да при-купљамо прилоге различите садржине са часова српског језика, чувара природе, ликовне културе, грађаснког васпитања. Изабране су и рубрике: Мала бина (за драмске комаде, Стваралаштво (за најуспешније радове из области ликовне уметности и чувара природе), Фотографије разне, Књи-жевни кутак (за најуспешније радове из области књижевности), Екологија (фотографије за заштиту човекове средине), Кухињица (рецепти ученика које су научили од родитеља), Мода (интересантне фотомонтаже са часова чувара природе и ликовне културе), Забавна страна (ребуси и лавиринти са часова грађанског и одељењске заједнице).

Ученици су подељени у групе према рубрикама иако имају право да раде задатке из других група. За сваку рубрику је одређен уредник који је задужен за скупљање материјала од осталих ученика.

Главни уредник је наставник који је обавезан да све повеже у целину.

Ученици цртају, пишу, лепе, фотографишу, а на-ставник обезбеђује материјал на коме ће се радити, фо-тографише радове, прекуца-ва текстове, убацује фотогра-фије и цртеже у часопис...

Картонске корице старих исписаних вежбанки послу-жиће као оквир за часопис. На врх корица лепи се назив часописа урађен у WordArt-у, који сваки ученик добија да обоји по жељи.

Дизајнирање корица сваки ученик ради сам, претходно добивши од наставника одштампан текст убачен у корице вежбанке, која је избуше-на зумбом. Корице треба повезати неком занимљивом траком, коноп-цем, вуницом... Потом следи лепљење одговарајућих сличица на карице док се не направи добар колаж. И за ову фазу ученици добијају подроб-не инструкције. На корицама треба приказати другарство, креативност, учење, рад...

Ученици унапред добијају информацију за који час да понесу потре-бан материјал. Последња фаза је прелепљивање корица селотејпом како би се заштитиле.

Снежана АлексићОШ „Радојка Лакић”, Београд

Часови одељењске заједнице

СВАШТАРАЦ ЗА КРЕАТИВНЕ