ZNAČAJ DODATAKA ISHRANI KOD OSOBA SA DIJABETESOM

SADRŽAJ

•Dijabetes

•Smernice u ishrani

•Dodaci ishrani (vitamini, minerali i drugi dodaci ishrani)

DIJABETES

Danas, dijabetes se ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja. Kontrolisanje dijabetesa najviše podrazumeva dobar i odgovarajući izbor stila života - a to su stvari koje Vi možete da kontrolišete.

Dijeta, fizička aktivnost i određeni lekovi pomažu u snižavanju nivoa šećera u krvi. Dijeta podrazumeva ne samo promene u načinu ishrane, već i neke jednostane promene u stilu života.

Glavni cilj u terapiji dijabetesa jeste da se snizi nivo šećera u krvi na normalne vrednosti. Snižavanje nivoa šećera u krvi i kontrolisanje tog nivoa pomaže u sprečavanju ili odlaganju problema koje izaziva dijabetes.

OSNOVNE SMERNICE U ISHRANI

Cilj pravilne ishrane jeste obezbediti odgovarajući unos energetskih i gradivnih materija, obezbediti željenu telesnu težinu i prevenirati pojavu komplikacija.

Kod dijabetesa tipa 1 neophodno je usaglasiti unos ugljenih hidrata i insulina, kako bi se sprečile prevelike varijacije šećera u krvi tokom dana, dok je kod dijabetičara tipa 2 zdrava, balansirana ishrana veoma značajna za spečavanje napredovanja bolesti.

Dijabetičari, pogotovo oni koju boluju od dijabetesa tipa 1, treba da imaju 5 ili 6 obroka u toku dana, tri velika (doručak, ručak, večera) i dve užine između obroka. Po potrebi treba ubaciti i šesti obrok pred spavanje, u cilju izbegavanja noćnih hipoglikemija.

DODACI ISHRANI

Nedostatak pojedinih vitamina, minerala, ali i drugih nutrijenata (npr. omega-3 masnih kiselina), može se jednostavno ispraviti uzimanjem kvalitetnog dodatka ishrani. Ovakvo optimiziranje ishrane dugoročno ima pozitivne efekte na zdravlje.

Uzimanje multivitaminsko-mineralnih dodataka nije zamena za zdravu ishranu, ali njihov pravilan izbor i izbalansiran unos predstavljaju pomoć za postizanje ravnoteže i jačanje otpornosti organizma.

HROM

Hrom se u prirodi nalazi u pivskom kvascu, crnom biberu, celom zrnu žitarica, pšeničnim klicama, integralnom brašnu, mahunarkama, a u manjoj meri u siru, mesu i jajima.

Značajan je faktor u procesu regulisanja sadržaja glukoze u krvi. Sa vitaminom B3 i pojedinim aminokiselinama pravi organske komplekse što potpomaže ulazak šećera u ćelije, pa se naziva i GTF (Glukose Tolerance Faktor). Takođe ima podataka o smanjenoj količini hroma u krvi osoba sa dijabetesom.

Preporučuje se sportistima kao pomoć za povećanje mišićne mase, za ubrzavanje metabolizma i smanjenje masnog tkiva, kao i dijabetičarima tipa II.

SELEN

Selen je jedan od najjačih prirodnih antioksidanasa, koji štiti sve ćelije od slobodnih radikala i oksidativnog stresa. Slobodni radikali su štetni proizvodi koji nastaju u organizmu, kao posledica raznih unutrašnjih ili spoljašnjih uticaja (zračenja, prekomernog sunčanja, pušenja itd.) i pojedinih bolesti (kao što je dijabetes). Slobodni radikali oštećuju sve ćelije u organizmu i ubrzavaju njihovo starenje. Kao antioksidans selen neutrališe njihovo dejstvo i štiti ćelije od oštećenja, uključujući ćelije jetre, pankreasa, mišića i eritrocite.

U prirodi se nalazi u harinzi, tuni, plodovima mora, bubrezima, jetri, pivskom kvascu, celom zrnu žitarica, a njegova količina u velikoj meri zavisi od prisustva selena u tlu.

LUTEIN

Lutein je žuto obojeni pigment iz grupe karotenoida. U prirodi se nalazi primarno u zeleno i žuto obojenom povrću i voću: brokoli, grašak, boranija, kukuruz, spanać, kivi, kao i u žumancu.

U ljudskom organizmu se nalazi u najvećoj koncentraciji u žutoj mrlji i sočivu oka. Kao komplikacija dijabetesa se može javiti retinopatija, odnosno oštećenje mrežnjače oka. Lutein ima ulogu u zaštiti oka od štetnog uticaja svetlosti. Koristi se kao prevencija i lečenje određenih bolesti oka, posebno senilne makularne degeneracije i katarakte.

LIKOPEN

Likopen je crveno obojeni pigment iz grupe karotenoida. U prirodi se nalazi u paradajzu, proizvodima dobijenim iz paradajza, lubenici i crvenom grejpfrutu.

Likopen je najsnažniji antioksidans među karotenoidima, a takođe pomaže snižavanju nivoa lošeg holesterola. Zbog ovakvih efekata se preporučuje za zaštitu krvnih sudova i smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

PROANTOCIJANIDINI

Proantocijanidini su pigmenti koji spadaju u grupu bioflavonoida. Predstavljaju prirodne antioksidanse a najviše su zastupljeni u borovnicama, crnoj ribizli i crnom vinu.

Proantocijanidini smanjuju propustljivost kapilara i rizik od koronarne bolesti. Takođe pomažu zaštiti vida.

OMEGA-3 MASNE KISELINE

EPA i DHA spadaju u dugolančane masne kiseline omega-3 serije i njihov jedini dijetarni izvor je meso riba severnih mora. Omega kiselinama su posebno bogate tuna, losos, sardine, skuša, bakalar i haringa.

Kao komplikacija dijabetesa se može javiti ateroskleroza. Ateroskleroza nastaje usled nakupljanja masti na zidovima krvnih sudova, što za posledicu ima njihovo suženje i povećava rizik za infarkt i šlog.

OMEGA-3 MASNE KISELINE

EPA kiselina se ističe po svom značaju za kardiovaskularni sistem. DHA kiselina je važan nutritivni faktor za funkcionisanje i razvoj mozga, kao i normalnu funkciju vida.

Omega kiseline se preporučuju dijabetičarima zbog svog povoljnog uticaja na krvne sudove, nervni sistem i vid. Pri upotrebi omege-3 obratite pažnju na nivo šećera u krvi.

Postoje brojni podaci koji ukazuju da omega kiseline mogu da smanje nivo LDL (lošeg) holesterola i triglicerida u krvi. Takođe normalizuju koagulaciju krvi i krvni pritisak.

VITAMINI B GRUPE

Kompleks B vitamina čini 8 različitih vitamina, koji su neophodni za metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina. Njihova uloga je vrlo bitna u očuvanju zdravlja nervnog sistema, kože, kose i noktiju.

U prirodi se nalaze najviše u celim zrnima žitarica, pivskom kvascu, jetri, mesu, mleku, jajima.

Česta komplikacija dijabetesa je neuropatija. B kompleks, a posebno vitamini B6 i B12 su od esencijalnog značaja za pravilan rad nervnog sistema, pa se dijabetičarima preporučuje njihova primena.

VITAMIN B12

B12 se nalazi skoro isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Učestvuje u metabolizmu svih ćelija, formiranju eritrocita i esencijalan je za pravilnu funkciju nervnog sistema. Brojne studije su pokazale njegovo povoljno dejstvo kod neuropatija.

Iz hrane se B12 resorbuje isključivo u tankom crevu. Sa starenjem dolazi do delimičnog propadanja sluznice GIT-a, pa i creva, i smanjene resorpcije vitamina B12. Zato je njegova primena preporučljiva starijim osobama, dijabetičarima, kao i vegetarijancima.

VITAMIN E

Vitamin E je jedan od najjačih antioksidanasa. U prirodi se nalazi u nerafinisanom biljnom ulju, jezgrastom voću, pšeničnim klicama, kestenu, paradajzu i masnijem mesu.

Njegova uloga u organizmu se ogleda u zaštiti ćelija od nepovoljnog uticaja slobodnih radikala. Na taj način vitamin E sprečava njihovo prevremeno starenje. Preporučuje se kod problema sa cirkulacijom i u prevenciji razvoja ateroskleroze i srčanih bolesti.

VITAMIN C

Vitamin C je snažan antioksidans. U prirodi se nalazi u zelenom lisnatom povrću (kelj, prokelj, kupus, spanać) i crvenim, narandžastim i žutim plodovima (ribizli, šipurku, limunu, pomorandži, grejpfrutu, crvenoj paprici, dinji, jagodama), kao i u kiviju i bananama. Obrada namirnica smanjuje nivo vitamina C i do 70%.

Najvažnije uloge vitamina C su pojačavanje otpornosti organizma na infekcije i učestvovanje u sintezi kolagena (vezivnog tkiva, kostiju, kože i hrskavice). Svojim antioksidansnim delovanjem štiti ćelije od slobodnih radikala i prevremenog starenja.

Vitamin C se preporučuje kod oslabljenog imuniteta, povećanih napora, u trudnoći i dojenju, sportistima i posebno pušačima.

BETA KAROTEN

Beta karoten je provitamin vitamina A. Spada u grupu karotenoida, narandžasto-crvenih pigmenata. Prirodni izvori beta karotena su šargarepa, bundeva, kajsije, breskve, dinje, brokoli i spanać. Predugo kuvanje, sušenje, svetlost i visoka temperatura smanjuju njegov nivo u hrani.

Beta karoten se u organizmu transformiše u vitamin A, koji ulazi u sastav vidnog pigmenta rodopsina. Iz tog razloga ima ključnu ulogu u održavanju zdravlja oka. Njegova primena se preporučuje kod deficita vitamina A, nekoliko nedelja pre i tokom sunčanja, kao i svim osobama koje žele da zaštite vid od štetnih uticaja.

MAGNEZIJUM

Magnezijum je mineral od izuzetnog značaja za organizam. U prirodi je najviše zastupljen u orasima, bademu, bananama, ribi, celom zrnu žitarica, zelenom lisnatom povrću i mahunarkama.

Preko polovine magnezijuma u ljudskom telu je ugrađeno u kosti. Magnezijum koji nije vezan u koštanom tkivu učestvuje u preko 300 tipova različitih enzimskih reakcija. Esencijalan je u procesima stvaranja energije, metabolizmu šećera, proteina i masti, kao i normalnu funkciju mišića, kardiovaskularnog i nervnog sistema.

Primena magnezijuma se preporučuje u stanjima stresa i kod glavobolja, dijabetesa, kod grčeva u mišićima, opstipacije, kao i za zaštitu srca i krvnih sudova.

CIMET

Cimet je drvo čija se oguljena i osušena kora koristi kao začin. Poboljšava rad digestivnog trakta i olakšava varenje.

U novije vreme se cimet često nalazi u preparatima namenjenim dijabetičarima tipa 2. Smatra se da cimet podstiče preuzimanje glukoze od strane ćelija i tako snižava njen nivo u krvi.

PROBIOTICI

Probiotici su korisne bakterije koje žive u GIT-u (gastro -intestinalnom traktu). Učestvuju u procesima varenja, sintezi vitamina i deluju zaštitno na crevnu sluzokožu, a samim tim i na imuni sistem.

Brojni faktori kao što su upotreba antibiotika, infekcije, putovanja, nepravilna ishrana i stres mogu smanjiti količinu ovih bakterija i poremetiti ravnotežu crevne mikroflore. Kod dijabetesa postoji dodatan rizik za razvoj infekcije gljivicom Candida albicans, koja se hrani šećerom. Infekcija zahvata najčešće creva i reproduktivne organe.

PROBIOTICI

Dokazano je da su korisne bakterije u stanju da podnesu nepovoljne uslove u GIT-u i doprinose ravnoteži i obnavljanju crevne mikroflore.

Probiotici se nalaze u fermentisanim mlečnim proizvodima - acidofilnom mleku, kiselom mleku i jogurtu. Danas su na tržištu prisutni i oblici koji su njima dodatno obogaćeni, kao i farmaceutski oblici uvidu kapsula.