02-PIOHI 2016 - Planiranje - grf.bg.ac.rs · Pored logičkih veza između aktivnosti, rezultata,...

1

PROJEKTOAVNJE I IZGRADNJA OBJEKATA

HIDROTEHNIČKE INFRASTRUKTURE

- PLANIRANJE -

2

Planiranje hidrotehničke infrastrukture

• Planovi razvoja područja• Projekcija potreba za vodom • Defnisanje nivoa usluga (npr. gabarit plovnog puta, stepen zaštite -verovatnoća poplava, garantovane isporuke vode, i dr.)

Ciljno orijentisano planiranje projekata (Objectives Oriented Project Planning, ili Goal Oriented Project Planning, Logic Framework Approach):

- defnisanje učesnika u poslu, - identifikacija problema, - denficija opšteg i posebnih ciljeva, - pretpostavke i rizici, - lista aktivnosti i mera, - indikatori odstizanja cilja, način merenja indikatora

U EU za planiranje aktivnosti u oblasti voda koristi se metod PPSUO: Pokretač– Pritisak - Status - Uticaj - Odgovor (DPSIR)

3

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA

(Objectives Oriented Project Planning ‐ OOPP, Goal Oriented Project Planning ‐ GOPP, 

Logic Framework Approach ‐ LFA)

4

Metoda "Ciljno orijetisanog planiranja projekta" (Objectives Oriented Project Planning ‐ OOPP, Goal Oriented Project Planning ‐ GOPP, Logic Framework Approach ‐ LFA) razvijena je 1980' godina i od tada se uspešno primenjuje u različitim bilateralnim i multilateralnim (internacionalnim) agencijama i organizacijama.

Ovaj metod se koristi kako za implementaciju projekata i programa tako i za njihovu pripremu i evaluaciju. On pomaže da svi oni koji su odgovorni za pripremu, implementaciju i evaluaciju projekta imaju stalno u vidu najbitnije faktore kroz sve faze rada.

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA

5

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA

Bitini elementi "Ciljno orijentisanog planiranja projekta“

A) Postepena procedura kroz niz uzastopnih etapa planiranja 

B) Timski pristup 

C) Vizuelizacija

D) Pisanje izveštaja

6

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA

1. PRIPREMADefinisanje predmeta/temeAnaliza učesnika

2. ANALIZAAnaliza problemaAnaliza ciljevaAnaliza strategije

3. FORMULACIJAInterventna logikaDefinisanje pretpostavki i preduslovaDefinisanje indikatoraIdentifikovanje izvora verifikacijeOpis resursa, troškova i plana aktivnosti

7

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA

Postupak započinje definisanje predmeta odnosno teme projekta. Temu treba da razumeju svi učesnici – konsenzus.Potrebno je postići balans između potreba i interesa s jedne strane, te stvarnih prilika, mogućnosti i interesa (npr. finansiranja) s druge strane. Rad kroz interaktvine radionice.

Analiza učesnikaVažno je omogućiti da sve zainteresovane strane odnosno učesnici dobiju šansu da izraze svoje ideje vezane za projekt i eventualno podele iskustva iz prethodnih. Različita viđenja i perspektive treba uvažavati i poštovati sve dok one vode konstruktivnom dijalogu i doprinose kvalitetnijem planiranju projekta. U učesnike ne ubrajamo samo zainteresirane pojedince nego i organizacije koje su svojim mandatom, nadležnošću i aktivnostima usko vezane s predmetom projekta.

8

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA

ANALIZA

Tri koraka ciljno orijentiranog planiranja projekta su:ANALIZA PROBLEMA povezanih s predmetom (slika stvarnosti);ANALIZA CILJEVA (slika poboljšane situacije u budućnosti);ANALIZA STRATEGIJA (definisanje različitih nivoa ciljeva).

Pri ovakvim analizama, koristi se i nekoliko dodatnih metoda, kao što su:• Stručne studije o predmetu/temi;• Pojedinačni razgovori s predstavnicima grupa, institucija ili organizacija čiji se mandat, interes, nadležnost i aktivnosti nalaze u okviru zadatog predmeta diskusije – ovi se razgovori vode kako bi se identifikovao interes, percepcija i zahtevi ovih predstavnika;• Sastanci tokom kojih predstavnici svih učesnika, uključujući i eksperte u oblasti, razmatraju ista pitanja što obično vodi ka zajedničkoj analizi.

9

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA

ANALIZA PROBLEMA

Ovaj korak u procesu planiranja ima veliku važnost s obzirom na činjenicu da je nemoguće definsati dobar projekt bez dobre i realne analize problema. Osim što služi kao osnova za planiranje, analiza problema je i opravdanje za samo postojanje projekta.  

Analizu problema čine sljedeće radnje:• Provera predmeta analize;• Identifikacija problema vezanih za predmet; popis svih problema opaženih od 

strane svih učesnika radionice;• Uspostavljanje uzročno‐posledičnih veza, a potom i  hijerarhije između 

problema (određivanje različitih nivoa problema);• Ilustracija uzročno‐ posljedičnih relacija (dijagram – stablo problema).

10

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA‐ Analiza problema ‐

NE DA

Izbegavajte neodređene formulacije

Reka Kolubara je u lošem stanju.nego

Kvalitet vode reka Kolubara je van kategorije na deonici od.. do.. / Priobalje reke Kolubara ne doenico od..do.. Je sklono eroziji i nestabilno je / Nasip na levoj obali Kolubare na deonici od...do.. Je oštećen / itd. 

Izbeći odsutnost rešenja jer se time blokiraju alternativeNemamo dovoljno novca za popravke/izgradnju 

nego Nema mogućnosti za kvalitetno održavanje nasipa/crpnih stanica/kanala (uvek precizno definisati šta je u pitanju).

Izbeći definsanje «nepostojećih»problemaNema kanalizacije

negoStanovnici .... područja/naselja nemaju adekvatno rešeno sakupljanje i odvođenje otpadnih voda 

Izbeći paušalna tumačenja ili formulacijeRadnici su lenji

nego

Kvalitet rada radnika nije na zadovoljavajućem nivou (npr. ne ispunjavaju normu, proizvedena roba ima oštećena), ili Nedovoljna znanja i obučenost radne snage

11

posledica

uzrok

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA‐ Analiza problema ‐

STABLO  PROBLEMA

Stablo problema odražava odnose i hijerarhiju između svih izloženih/identifikovanih problema. 

Uspostavljaju se veze tipa "uzrok – posledica" između različitih negativnih aspekata postojećeg stanja (problema).

Svakom datom problemu prethodi problem koji ga uzrokuje, a prati ga problem koji sam prouzrokuje. 

12

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA‐ Analiza ciljeva ‐

ANALIZA CILJEVA

Analiza ciljeva sledi odmah nakon analize problema i sastoji se od sledećih koraka:

Prevođenje negativnih situacija u stablu problema u realna pozitivna dostignuća (ciljeve).

Verifikacija hijerarhije ciljeva.Opisivanje relacija “sredstvo ‐ cilj” u dijagramu – stablu ciljeva.

Može se desiti da se prilikom pretvaranja problema u ciljeve uvidi potreba za drugačijom ili konkretnijom definicijom problema. 

13

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA‐ Analiza ciljeva ‐

PROBLEM CILJ

Kvalitet vode reka Kolubara je van kategorije na deonici od.. do.. / Priobalje reke Kolubara na doenico od..do.. je sklono eroziji i nestabilno je / Nasip na levoj obali Kolubare na deonici od...do.. je oštećen / itd. 

Kvalitet vode reka Kolubara na deonici od.. do..u propisanoj kategoriji / Priobalje reke Kolubara na doenico od..do.. stabilizovano / Nasip na levoj obali Kolubare na deonici od...do.. je saniran / itd. 

Nema mogućnosti za kvalitetno održavanje nasipa/crpnih stanica/kanala (uvek precizno definisati šta je u pitanju).

Postignuto kvalitetno održavanje nasipa/crpnih stanica/kanala.

Stanovnici .... područja/naselja nemaju adekvatno rešeno sakupljanje i odvođenje otpadnih voda 

Stanovnicima .... područja/naselja obezbeđeno sakupljanje i odvođenje otpadnih voda pomoću.....

Kvalitet rada radnika nije na zadovoljavajućem nivou (npr. ne ispunjavaju normu, proizvedena roba ima oštećena), ili Nedovoljna znanja i obučenost radne snage

Postignut potreban kvalitet rada radnika (npr. Ispunjena norma, postignut ciljani procenat roba sa oštećenjem), ili Znanja i obučenost radne snage su uvećane

14

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA‐ Analiza ciljeva ‐

STABLO CILJEVA

Svi problemi na stablu problema formulisani u negativu, preformulišu u potvrdne izjave koje će se ostvariti u budućnosti (ciljevi). 

Proveriti da li  preformulacijom problema pojedini problemi se ne moguprevesti u ciljeve ili su ti ciljevi neadekvatni ili nepoželjni. 

Proučiti veze i hijerarhiju između tako načinjenih ciljeva kao i logiku njihovog povezivanja i uslovljenost.

Proveriti da su veze "uzrok‐posledica" sa stabla problema postale veze tipa "sredstvo‐cilj".

cilj

sredstvo

15

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA‐ Analiza ciljeva ‐

ANALIZA ALTERNATIVA/STRATEGIJE

Analiza alternativa/strategija uključuje identifikaciju različitih mogućih strategija koje dovode do ostvarenja cilja projekta.

Procedura:• Odrediti kriterijume za procenu i izbor alternativa/strategija. • Na dijagramu ciljeva treba identifikovati grane povezane vezama

"sredstvo ‐ cilj" koje predstavljaju strategije dostizanja cilja projekta.• Nakon toga identifikovane strategije označiti.• Prema izbranim kriterijumima izbrati najznačajniju i najopravdaniju 

strategiju koja dovodi do dostizanja cilja projekta. 

16

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA‐ Logički okvir ‐

LOGIČKI OKVIR (LOGIC FRAMEWORK)

Logički okvir predstavlja način prezentovanja suštine projekta. Učesnici u planiranju ustanovljavaju koja se sredstva i aktivnosti treba 

upotrebiti da bi se dostigli zadati ciljevi. Sve ovo se kombinuje u formu matrice planiranja projekta (project planning matrix – PPM).

Ciljevi, rezultati, aktivnosti i njinova uzročno‐posledična veza se prestavljaju sistematično u matrici (vertikalna logika: na vrhu globalni cilj, na dnu aktivnosti).

Pored logičkih veza između aktivnosti, rezultata, ciljeva, postoje i eksterni faktori koji nisu obuhvaćeni programom i koji se moraju uzeti u razmatranje kao uslovi za ostvarenje rezultata i ciljeva – pretpostavke.

Da bi se omogućila procena da li su rezultati ili ciljevi ostvareni potrebno je ustanoviti objektivno proverljive indikatore.

17

SVRHA PROJEKTA

REZULTATI

AKTIVNOSTI

SREDSTVA/ (INPUTI)

TROŠKOVI

PREDUSLOVI

OBJEKTIVNO DOKAZIVI

INDIKATORI

IZVORI VERIFIKACIJE

OPSTI CILJ

PRETPOSTAVKE

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA‐ Logički okvir ‐

18

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA‐ Logički okvir ‐

OPŠTI CILJ je neki viši cilj potpomognut ostvarivanjem svrhe projekta kroz implementaciju projektnih aktivnosti. Potreban je još niz projekata i aktivnosti koji će doprinijeti ostvarivanju opšteg cilja. 

SVRHA PROJEKTA je cilj koji se postiže realizacijom projekta. Svrha mora jasno ukazivati na koji način će status korisnika projekta biti poboljšan.

REZULTATI su očekivani i postignuti proizvodi preduzetih aktivnosti. Uspešno postizanje svih formulisanih rezultata vodi do postizanja svrhe projekta. Izvode se iz dijagrama ciljeva i usvojene strategije. 

AKTIVNOSTI su skup poduhvata koje je potrebno obaviti kako bi se ostvario planirani rezultat. Izvode iz dijagrama ciljeva, dobijaju iz specifičnih studija, dobijaju iz konsulatacija sa učesnicima.

19

20

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA

PRETPOSTAVKE (ASSUMPTIONS)

Pretpostavke su faktori bitne za uspeh projekta ali koji leže van njegovog okvira i na koje projekat ne utiče. Ovi faktori moraju se uneti u matricu kao pretpostavke, za sve nivoe (opšti cilj, svrha, rezultat, aktivnosti). 

Pretpostavke se iskazuju isto kao i ciljevi (buduće dostignuto stanje)

Procedura identifikacije:

• Proučiti da li aktivnosti direktno generišu željeni rezultat ili je neophodno da se ostvari još nešto. 

• Identifikovati sa dijagrama ciljeva ciljeve koji nisu uključeni u matricu (usvojenu strategiju projekta)

• Identifikovati eksterne faktore koji nisu uključeni u dijagram ciljeva.

• Uraditi proveru na svim nivoima u cilju verifikacije koncepta projekta 

Opšti cilj

Pretpostavke

Svrha

Pretpostavke

Rezultati

Pretpostavke

Aktivnosti

Pretpostavke

21

CILJNO ORIJENTISANO PLANIRANJE PROJEKTA

OBJEKTIVNO PROVERLJIVI INDIKATORI (Objectively Verifiable Indicators)

OPI definišu sadržaj ciljeva i rezultata u operativno merljivim veličinama (KOLIČINA, KVALITET, CILJNE GRUPE, INSTITUCIJE, VREME I MESTO). 

OPI treba da daju adekvatnu sliku situacije, i treba da budu merljivi na dosledan način uz prihvatljivu cenu. 

Indikator je objektivno proverljiv ako različite osobe radeći nezavisno jedna od druge u isto vreme i koristeći istu mernu tehniku dolaze do istih rezultata.

Dobar indikator je:

• bitan, odnosno odražava suštinu zadatog cilja na precizan način.

• objektivno orijentisan, odnosno veze "sredstva‐cilj" između nivoa u matrici su dovoljni za dostizanje sledećeg višeg nivoa.

• verodostojan ‐ promene indikatora mogu se direktno pripisati projektu.

• nezavistan ‐ razlikuje se po sadržaju od drugih indikatora niže u matrici.

22

POKRETAČ – PRITISAK ‐ STATUS ‐UTICAJ ‐ ODGOVOR 

(PPSUO)

Driving forces – Pressures – States –Impacts ‐ Responses  (DPSIR)

23

• PPSUO (DPSIR) je analitički okvir za opisivanje interakcija između društva i životne sredine, usvojen od strane Evropske Agencije za Životnu Sredinu (European Enviroment Agency).

• Analitički okvir PPSUO (DPSIR) je usvajen u Okvirnoj Direktivi o Vodama (WFD 2000/60/EC) kao metod planiranja RBMP.

• Metod (okvir) čine međusobno povezane komponente: Pokretač, Pritisak, Status, Uticaj i Odgovor.

• Kod primene ove metode, prvi korak je prikupljanje podataka i informacija o svim različitim elementima u lancu PPSUO, a zatim se traže moguće veze između ovih različitih aspekata.

• Korišćenjem ovog modela moguće je izmeriti efektivnost odgovora koji su postavljeni.

POKRETAČ – PRITISAK ‐ STATUS ‐ UTICAJ ‐ ODGOVOR (PPSUO)Driving forces – Pressures – States – Impacts ‐ Responses  (DPSIR)

24

ŠEMA PPSUO

25

POKRETAČ• Pokretač je potreba. 

• Primeri primarnih pokretača za čoveka su potreba za skloništem, hranom i vodom, dok su primeri sekundarnih pokretača potreba za socijalizacijom. 

• Za industrijski sektor pokretačmože biti potreba za profitabilnošću i proizvodnjom sa minimalnim troškovima.

• U makroekonomskom kontekstu, proizvodni ili potrošački procesi su definisani u skladu sa ekonomskim sektorima (poljoprivreda, energetika,industrija, saobraćaj i domaćinstva).

26

VRSTE POKRETAČA• Stanovništvo (broj, starosna struktura, obrazovanje)

• Saobraćaj (učesnici u saobraćaju, avio, vodni i drumski)

• Energetska potrošnja (energetski faktori po vrsti aktivnosti, vrstegoriva, tehnologija)

• Elektrane (tipovi, vek eksploatacije, vrste energenata)

• Industrija (tipovi postrojenja, vek eksploatacije i vrste resursa)

• Rafinerije/Rudarski baseni (tipovi postrojenja/basena, vek ekspoatacije)

• Poljoprivreda (broj životinja, vrste useva, štale, đubriva)

• Deponije (tipovi, starosni vek)

• Kanalizacioni sistemi (tipovi)

• Neindustrijski sektori

• Korišćenje prostora

27

PRITISCI• Pokretači vode ka ljudskim aktivnostima kao što su saobraćaj ili proizvodnja hrane, i tome slično, sa pojavom potreba kao krajnjim rezultatom. 

• Ove ljudske aktivnosti vrše Pritisak na okolinu usled proizvodnih ili potrošačkih procesa, koji mogu biti podeljeni na 3 osnovna tipa: 

‐ prekomerna upotreba prirodnih resursa

‐ promena namene zemljišta

‐ emisija (hemikalija, otpada, radijacije, buke) u vazduh, vodu ili zemljište.

28

VRSTE PRITISAKA• Eksploatacija resursa

• Emisije (po pokretaču za višestruka postrojenja)– direktna emisija u vazduh, vodu i zemljište

– indirektna emisija u vazduh, vodu i zemljište

• Stvaranje otpada

• Stvaranje buke

• Radijacija

• Vibracija

• Rizici 

29

АНАЛИЗА ПРИТИСАКА НА ПРИМЕРУПОВРШИНСКЕ ВОДЕ ‐ КРИТЕРИЈУМИ

Pritisak Kriterijum za značajan pritisak

Komunalni koncentrisani izvori Naselja sa više od 2,000 ES, sa ili bez prečišćavanja

Industrijski koncentrisani izvori (kategorije industrija)

HPK, pesticidi, teški metali, opterećenja u efluentu

Difuzni izvori Pokrivenost i korišćenje zemljišta  (% )

Velike stočne farme Opterećenja azotom i fosforom

Gradska PPOV BPK, HPK, koncentracija azota i fosfora u efluentu sa PPOV

Zahvati vode Zahvati kapaciteta većeg od 50 l/s

30

STATUS• Kao rezultat Pritisaka, Status okoline je promenjen. On je određen kvalitetom činilaca okoline (vazduh, voda, zemljište) i predstavlja kombinaciju fizičko‐hemijskih,  bioloških i hidro‐morfoloških uslova.

• Vrste Statusa:

– Kvalitet vazduha (u zavisnosti od područja)

– Kvalitet vode (reke, jezera, mora, priobalja, podzemne vode)

– Kvalitet zemljišta (u zavisnosti od područja)

– Ekosistemi (biodiverzitet, vegetacija, organizmi u vodi i zemljištu)

– Stanovništvo (zdravlje)

31

ŠTA DEFINIŠE “DOBAR STATUS”?

• Okvirna direktiva o vodama (ODV) definiše ekološki Status baziran na biološkim elementima kvaliteta, dok su prateći elementi fizički (morfološki) i hemijski uslovi.

• Konačan Status je određen najgorim od tri grupe elemenata.

• Dobar ekološki Status sistema se ocenjuje u odnosu na neporemećene (referentne) uslove.

• Cilj je da se sačuva i/ili dostigne visok ili dobar Status.

32

ANALIZA RIZIKA NEDOSTIZANJA STATUSA

• Ekološki indeks kvaliteta je odnos trenutnog Statusa i referentnih uslova: 

EQR=Vo/Vr.

• On u sebi sadrži i prirodnu varijabilnost i analitičke greške.

• Analiza rizika je bazirana na oceni Statusa.

33

АНАЛИЗА РИЗИКАНЕДОСТИЗАЊА СТАТУСА

• Дефинисане су 4 категорије ризика, премаброју мерених података и према усвојенимграничним вредностима.

Kategorija rizika Postoji rizik

Verovatno postoji rizik

Verovatno ne postoji rizik

Ne postoji rizik

Kriterijumi za dobar status

‐ ‐ + +

Dovoljan broj merenja

+ ‐ ‐ +

34

UTICAJI

• Promene fizičkih, hemijskih i bioloških stanja okoline određuju kvalitet ekosistema i sveopštu dobrobit stanovništva. Drugim rečima, promene Statusa mogu imati ekološki ili ekonomski Uticaj na funkcionisanje ekosistema i sam socijalni učinak društva, kao što utiču i na zdravlje stanovništva.

• Analiza uticaja je bazirana na oceni statusa.

35

INDIKATORI ZA OCENU UTICAJA

Pritisak Status (hemijski el. kvaliteta)

Uticaj Indikatori

Organsko zagađenje

BPK,  HPK Saprobni status, deficit kiseonika

Indeks saprobnosti, ribe, makrofite

Zagađenje nutrijentima

Svi oblici azota i fosfora

Trofičan status TSI, biomasa, hlorofil‐a 

Opasne supstance

Teški metali, pesticidi

Toksični efekti, bioakumulacija

Testovi toksičnosti, bioeseji

36

ODGOVORI

• Odgovor društva ili nadležnih organa je rezultat neželjenih Uticaja i može da promeni bilo koji deo lanca između Pokretača i Uticaja. 

• Primer povezanosti Odgovora i Pokretača je promena vida transporta, od individualnog (vozilo) ka zajedničkom (javni prevoz).

• Primer veze između Odgovora i Pritisaka bila bi regulacija dozvoljene koncentracije SO2 u izduvnim gasovima.

37

ŠEMA POVEZANOSTI U PPSUO

38

POVEZIVANJE ELEMENATA PPSUO• PPSUO okvir je koristan u opisivanju veza između uzroka i posledica problema okoline, čija je dinamika predstavljena vezama između elemenata metode. 

• Npr. veza između Pokretača i Pritisaka sa stanovišta ekonomske aktivnosti je funkcija ekoefikasnosti, tehnologije i sistema u upotrebi: manje Pritisaka dolazi iz više Pokretača ako ekoefikasnost napreduje. 

• Na isti način veza između Uticaja (na stanovništvo ili ekosisteme) i Statusa zavisi od postojećih i graničnih kapaciteta za ove sisteme. 

• Bilo da Odgovori društva na Uticaje zavise od toga kako su oni primećeni i analizirani, ili od nečeg drugog, rezultat dejstva Odgovora na Pokretač zavisi od efikasnosti samog Odgovora.  

39

ŠEMA PRIMENE PPSUO NA UPRAVLJANJE KOLIČINAMA DOSTUPNE VODE