View
234
Download
0
Category
Preview:
Citation preview
8/17/2019 Dunavska konvencija
1/16
УВОД
О Дунаву
Дунав са својом дужином од 2860 км представља другу реку у Европи како по
дужини тако и по протоку. Извире у Донаушингену (4!"#0$% северне геогра&ске ширине
и 08!$'#'$% истоне геогра&ске дужине)* ма+ом граду од 2'000 становника* смештеном у
шумовито п+анинској регији ,вар-ва+д* покрајина аден/иртем1ерг* 3 емака.
астаје спаја5ем река рига и рег* а у 1+изини уша ови7 река саграена је каптажа
карстног извора* у дворишту двор-а* и она се сим1о+ино сматра 9извором: Дунава
(Донау1а7).
+ика '. ;аптажа у Донаушингену
Дунав даље тее према истоку* протие кроз и+и ини грани-у десет држава. 3едом
од извора према ушу то су< емака (*" =)* >устрија ('0*$ =)* +овака ("*8 =)*
?аарска (''* =)* @рватска (4*" =)* р1ија ('0*$ =)* угарска ("*2 =)* 3умунија (28*A =)*
8/17/2019 Dunavska konvencija
2/16
?о+давија ('* =) и Bкрајина ($*8 =). B поддунавски с+ив спадају и девет други7 држава<
Ита+ија (0*'" =)* CоDска (0*0A =)* ,вај-арска (0*$2 =)* Eешка (2*6 =)* +овенија (2*2 =)*
осна и @ер-еговина (4*8 =)* Fрна Gора* ?акедонија и >+1анија (0*0$ =). Дунав је река
која протие кроз највише престони-а на свету а то су е* ратис+ава* удимпешта и
еоград.
+ика 2. Hок Дунава
B нашој земљи* река Дунав протие у дужини од "88 км и п+овна је -е+им својим
током од ездана до Cра7ова. B с+иву Дунава у нашој земљи на+ази се $A0 заштиени7
подруја од посе1ног на-иона+ног и меународног знааја. B прио1аљу су подигнути неки
од нај+епши7 градова тарог континента и изграено мноштво пристаништа* мостова и
1рана* утврено је неко+ико на-иона+ни7 паркова и изграен итав низ одмара+ишта* а+и и
привредни7 и ин&раструктурни7 о1јеката који су* нажа+ост* оз1иљно угрози+и 1иосистем
ове реке. Cоред тога* на самом Дунаву и у 1+изини реке на+ази се веи 1рој вита+ни7
привредни7 и други7 о1јеката од посе1ног друштвеног знааја* ус+ед ега је она изузетно
знаајна са аспекта 1ез1едности.
а свом најузводнијем де+у у р1ији* Дунав ини грани-у измеу 3епу1+ике
р1ије и 3епу1+ике @рватске. ;од аке Cа+анке река у потпуности скрее ка истоку. Cрви
8/17/2019 Dunavska konvencija
3/16
важнији град кроз који река про+ази у >C ојводини је >патин* ија општина се грании
са @рватском. Iатим с+еде ака Cа+анка па ови ад* ији су мостови* порушени
при+иком >HJ агресије на 3 Kугос+авију 'AAA. године* извесни период знатно
отежава+и п+овид1у Дунавом. Дунав даље тее кроз еоград* треи град по ве+иини на
овој ре-и са око '*6 ми+иона становника. војим даљим током кроз р1ију* река про+ази
кроз индустријске градове Cанево и медерево. Дунав затим тее Lердапском к+исуром и
ини грани-у измеу р1ије и 3умуније. а овом де+у тока на+азе се и две 7идро-ентра+е
Lердап M и Lердап MM.
B+ива се у Fрно море у подрују де+те Дунава (око 4$00 км 2). Де+та Дунава је
заштиена природна регија у 3умунији и Bкрајини* где се на+ази шума Nетеа. Де+ту је
Bнеско ознаио као светску 1аштину 'AA'. године.
ред5и проток Дунава је '$0 м$Oс а 5егова с+ивна површина је 8'.000 км2.
та-ионажа се мери од уша према извору* где се за поетну таку узима светионик
у у+ини.
+ика $. ветионик у у+ини* 3умунија
Дунав представља изузетно 1итну транспортну руту* те као ;оридор PMM спада у
Cан/Европске транспортне коридоре* установљене у марту 'AA4. године на ;риту*
3епу1+ика Gрка. C+ован је од ;е+7еима све до свог уша и у пог+еду п+овид1е подељен је
8/17/2019 Dunavska konvencija
4/16
на три де+а< гор5и Дунав од ;е+7еима до ;оморанаQ сред5и Дунав од ;оморана до
Дро1ете Hурну/еверинаQ до5и Дунав од Дро1ете Hурну/еверина до уша.
I1ог важности Дунава као п+овног пута* неоп7одно је 1и+о донети правни акт у
виду меународног документа* који е регу+исати најважније аспекте сарад5е укорише5у г+авног водотока Дунава као меународног п+овног пута. Jвај меународни
документ назван је Дунавска конвенција (;онвен-ија о режиму п+овид1е на Дунаву) и
представља тему којом е се овај рад 1авити.
8/17/2019 Dunavska konvencija
5/16
ИСТОРИЈАТ
B поетку RMR века >устрија је има+а монопо+ п+овид1е на сред5ем Дунаву* док је
Hурска држа+а уше на које је претендова+а 3усија. Интерес ти7 двеју си+а ути-ао је да
еки конгрес није донео посе1на прави+а о примени општи7 нае+а с+о1оде п+овид1е
Дунавом. >устрија и 3усија закљуи+е су 2". јуна '840. године уговор којим је прог+ашена
с+о1одна п+овид1а -е+им током Дунава* уз ограние5а прави+а еког конгреса Sу
пог+еду трговинеS.
B пракси* меутим* овај уговор није много знаио. Cрво тре1а имати у виду да је
Cариски уговор '8"6. године готово наметнут Hурској* пос+е ;римског рата* када је 3усија
1и+а потиснута са уша Дунава. Fаристика 3усија је* прет7одно* при+ино те7ники
запусти+а уше Дунава* а при томе је дугим карантинима и високим даж1инама заправо
заустави+а промет из Дунава у Fрно море* како 1и све пос+ове усмери+а ка својој +у-и у
Jдеси.
J1разоване су две комисије< Европска (>устрија* Tран-уска* Cруска* 3усија*
ардинија* Hурска и е+ика ританија U све потписни-е уговора од који7 веина
непри1режне државе)* која је 1и+а замишљена као привремено те+о које е управљатиушем* и J1а+ска комисија (>устрија* Hурска* аварска* итен1ерг* р1ија* +ашка и
?о+давија U све при1режне државе* од који7 су пос+ед5е три као ваза+не кнежевине* 1и+е
заступљене преко комесара)* која је 1и+а предвиена да регу+ише п+овид1у на оста+ом
де+у Дунава и временом преузме &унк-ије Европске комисије* када она престане са радом.
Hо је знаи+о увршива5е непри1режни7 империја+истики7 држава на Дунаву.
Европска комисија* о1разована на време од " година* постепено се продужива5ем
мандата претвара+а у ста+ни орган ве+ики7 си+а* све до поетка Cрвог светског рата.Има+а VW в+аст на ушу док је J1а+ска комисија 1и+а задужена за оста+е де+ове Дунава.
о* ова друга комисија је такое г+еда+а свој интерес* па је с+о1ода п+овид1е ограниена
тако што су само при1режне земље мог+е возити ро1у измеу два пристаништа на Дунаву*
а друге су 1и+е с+о1одне да п+ове само ако нешто возе до мора и+и са мора. Bз то* та прва
8/17/2019 Dunavska konvencija
6/16
Sконвен-ијаS дозвољава+а је с+о1оду п+овид1е растегљивом резервом Sу пог+еду
трговинеS.
акон ер+инског конгреса '88. године (година када је и р1ија стек+а
независност) над+ежност Европске комисије је проширена на -ео сектор до5ег Дунава ипризната је независност комисије од територија+не в+асти. р1ија је о1авезана да дозво+и
>устро/Bгарској копа5е ипског кана+а на Lердапу (р1ија је са Bгарском о томе
закљуи+а засе1ан уговор* па је кана+ прокопан до '8A6. године* а ?аарска је има+а право
нап+ате про+азне таксе* да 1и покри+а трошкове прокопава5а). а Nондонској
кон&ерен-ији '88$. године над+ежност Европске комисије проширена је на сектор од
Gа+-а до раи+е. 3умунији и р1ији* иако тада независним при1режним државама* није
дозвољено да уествују на кон&ерен-ији са од+уујуим г+асом.
ерсајским системом мировни7 уговора Дунав је прог+ашен меународном реком
од B+ма до мора* заједно са притокама које с+уже двема државама и+и веем 1роју држава
и кана+има који и7 повезују. ?ог+е су се нап+аивати само оне таксе које покривају
стварне трошкове одржава5а п+овног пута. +о1ода п+овид1е прог+ашена је и за
непри1режне државе. о Европска комисија је задржа+а в+аст над ушем Дунава до
раи+е* а &ормирана је ?еународна дунавска комисија за ток од B+ма до раи+е. а тај
наин није створена јединствена рена комисија* као што је то ураено код оста+и7
меународни7 река* и тиме су ве+ике си+е успе+е да задрже искљуиви ути-ај на ушу
Дунава да 1и се меша+е у рад при1режни7 држава у пог+еду регу+иса5а п+овид1е на
оста+ом де+у. Cошто су по1еене си+е из1аене из Европске комисије* она се све+а на
е+ику ританију* Tран-уску* Ита+ију и 3умунију. Империја+истике си+е су продр+е и у
?еународну Дунавску комисију.
Kедан од најзнаајни7 докумената у историји регу+ативе на највеој европској ре-и
1ио је татут Дунава* донет 'A2'. године у Cаризу* који представља консакра-ију прави+аерсајског система и уврше5е ути-аја непри1режни7 империја+истики7 си+а
(интерна-иона+изовани су п+овни де+ови Дунавски7 притока< Eешке ?ораве* Hаје* Драве*
Hисе и ?ориша). о* тада се по1уни+а 3умунија* тражеи повратак јурисдик-ије над
де+ом Gа+а-Uраи+а. Cос+е дужег споре5а пита5е је привремено решио емериншки
модус вивенди од 2". јуна 'A$$. године* а " година касније* 3умунији се изаш+о у сусрет са
8/17/2019 Dunavska konvencija
7/16
инајским споразумом (споразум 3умуније са е+иком ританијом и Tран-уском 'A$8.
године).
укурешким уговором од '. марта 'A$A. године емака је примљена за +ана
Европске комисије* иако је @ит+ер 'A$6. године једнострано отказао Bговор о Дунаву.@ит+ер је 'A40. године створио Дунавски рени савет са седиштем у ратис+ави* у који су*
опет* уш+е само неке од при1режни7 земаља* меу 5има и ;раљевина Kугос+авија. B тај
савет није примио западне и непри1режене државе.
Cос+е Другог светског рата 1ор1а ве+ики7 си+а и при1режни7 држава око ути-аја
на регу+иса5е п+овид1е Дунавом дош+а је поново до изражаја у новим ус+овима
меународни7 односа. Kугос+авија је Sу име ве+ики7 си+аS сазва+а у еограду* $0. ју+а
'A48. године* земље заинтересоване за с+о1одну п+овид1у Дунавом* а г+авни овек ове
кон&ерен-ије 1ио је ?и+ан артош. Bсвојена је Дунавска конвен-ија '8.августа* на којој је
као основни -иљ истакнуто "осигурање слободне пловидбе Дунавом у складу са
интересима и сувереним правима подунавских земаља и учвршћивање економских и
културних веза како између самих подунавских земаља тако и са другим земљама".
Cрви пут је организована јединствена комисија за -ео рени ток ије су +ани-е
искљуиво при1режне државе. Cрави+а о режиму п+овид1е доноси+а је свака при1режна
држава посе1но за свој сектор Дунава* с тим што мора водити рауна о основним
прави+има које доноси Дунавска комисија ије је седиште у удимпешти.
;ако су Tран-узи* заједно са ритан-има и >мерикан-има* инсистира+и на
потпуној с+о1оди п+овид1е и на одржа5у стеени7 права и продужетку важности
Дунавског статута* артош је са кон&ерен-ије из1а-ио представнике ови7 земаља* а
>устрија и емака* мада при1режне земље* пошто у то време још нису 1и+е потпуно
ревита+изова+е свој државни статус* такое су 1и+е искљуене.
Cрво заседа5е Дунавске комисије одржано је ''. новем1ра 'A4A. године у Gа+-у. а
деветом заседа5у 'A"$. године при7ваен је југос+овенски пред+ог о измени пос+овника
;омисије којим је уведено равноправно ко+егија+но решава5е у ;омисији.
8/17/2019 Dunavska konvencija
8/16
ДУНАВСКА КОМИСИЈА
Cримарни зада-и Дунавске ;омисије су активности које се односе на законске
одред1е и развој с+о1одне дунавске п+овид1е комер-ија+ни7 токова под заставама* у
ск+аду са интересима и суверенитетом земаља потписни-а еоградске ;онвен-ије* као и
ојаа5е и развој економски7 и ку+турни7 односа поменути7 земаља и исти7 земаља са
треим земљама.
Државе +ани-е Дунавске ;омисије су 3епу1+ика >устрија* 3епу1+ика угарска*
3епу1+ика ?аарска* авезна 3епу1+ика емака* 3епу1+ика ?о+давија* 3уска
Tедера-ија* 3умунија* 3епу1+ика р1ија* 3епу1+ика +овака* Bкрајина и 3епу1+ика
@рватска.
Jд 'A"4. године седиште ;омисије је у удимпешти. Iванини јези-и Дунавске
;омисије су немаки* руски и &ран-уски.
+ика 4. удимпешта
8/17/2019 Dunavska konvencija
9/16
Дунавска ;омисија свој рад заснива на широком историјском искуству контро+е
п+овид1е меународним рекама Европе и нај1ољим поступ-има други7 комисија
меународни7 река* укљуујуи и Европску Дунавску ;омисију* успостављену Cариским
?ировним споразумом '8"6.године.
изија Дунавске ;омисије је повезана са ствара5ем јединственог п+овид1еног
система копнени7 река Европе. одеи рауна о прет7одно поменутим приоритетима*
активности ;омисије су оријентисане на уједи5ено и према законским одред1ама узајамно
призна5е регу+аторни7 докумената* неоп7одни7 за п+овид1у на Дунаву и другим де+овима
јединственог п+овид1еног система* допринос по1ољша5у ус+ова и 1ез1едности п+овид1е*
ствара5у за7тева за интегра-ију Дунава у Европски систем по о1иму знаајног
транспортног коридора.
;ако 1и оствари+а поменуту интегра-ију* ;омисија активно сараује са знаајним
меународним те+има која се 1аве раз+иитим пита5има транспорта копненим рекама* као
што су Европска Економска ;омисија Bједи5ени7 а-ија* Fентра+на комисија за
п+овид1у на 3они* Европска ;омисија и др.
-иљем јаа5а у+оге Дунавске ;омисије у меународној сарад5и на пољу копнене
п+овид1е* државе +ани-е еоградске ;онвен-ије п+анирају модерниза-ију ;омисије*
сти-а5ем веег ути-аја и нови7 &унк-ија* као и прошире5ем круга +ани-а* што е 1ити
могуе када се текуи про-ес ревизије ;онвен-ије заврши. Tран-уска* Hурска и Европска
Iаједни-а су изрази+е од+уност да постану +ани-е модернизоване Дунавске ;омисије.
Cоред Дунавске комисије &ормирана је и ?еународна комисија за заштиту реке
Дунав (XYW MZ[W\Z][^_Z]` a_bb^cc^_Z d_\ [YW e\_[Wf[^_Z _d [YW g]ZhiW j^kW\ (Maegj))
саи5ена од представника '$ земаља подунавског региона. ?исија ове комисије је да
промовише и координира одрживо и интегра+но управља5е водама* укљуујуи и заштиту*
по1ољша5е и ра-иона+ну употре1у вода у -иљу до1ро1ити земаља дунавског с+ива и
5и7ови7 становника. Hадаш5а авезна 3епу1+ика Kугос+авија је $0. јануара 200$. године
рати&икова+а ;онвен-ију о заштити реке Дунав* а пуноправни +ан ?еународне комисије
за заштиту реке Дунав поста+а је 'A. августа 200$. године.
8/17/2019 Dunavska konvencija
10/16
;омисија 1ира меу својим +ановима председника* потпредседника и секретара*
који се 1ирају на време од три године. B тренутку писа5а овог рада председник Дунавске
;омисије је 5егова ексе+ен-ија ам1асадор 3аде Дро1а-* представник 3епу1+ике р1ије*
док је потпредседник 5егова ексе+ен-ија ?ик+ош Nене+ (l^m`nc oWZpqW`) као
представник ?аарске а секретар је 5егова ексе+ен-ија >+ександру иктор ?ику+а
(r`Ws]Zt\h P^f[_\ l^fh`])
ад+ежност ;омисије простире се на Дунав онако како је он одреен у +ану 2
Дунавске ;онвен-ије. uене основне над+ежности су стара5е о извршава5у одреда1а
;онвен-ије. Hакое* дужна је да изради генера+ни п+ан и утврди предраун трошкова
ве+ики7 радова који су у интересу п+овид1е. Hо ини на 1ази пред+ога и пројеката које
подносе подунавске државе и спе-ија+не рене администра-ије.
;омисија тре1а да саветује и ини препоруке подунавским државама и спе-ија+ним
реним администра-ијама* као и да врши размену ин&орма-ија са 5има.
J1авезе ;омисије су<
• да на -е+ом п+овном де+у Дунава успостави једноо1разан систем одржава5а
п+овни7 путева и да водеи рауна о спе-ија+ним ус+овима поједини7 сектора*
утврди основне одред1е у пог+еду п+овид1е Дунавом* о1у7ватајуи ту и основне
одред1е о пи+отској с+уж1иQ
• да уједнаује прави+а рене 1ез1едностиQ
• да координира рад 7идрометеоро+ошки7 с+уж1и на Дунаву* да издаје један
јединствени 7идро+ошки 1и+тен и 7идро+ошка предвиа5а на дужи и краи рок* на
ДунавуQ
• да прикупља статистике податке који се односе на п+овид1у Дунавом* уко+ико се
ради о пита5има која спадају у над+ежност ;омисијеQ
• да о1јављује прирунике* сао1раајне карте* п+овид1ене карте и ат+асе за потре1е
п+овид1еQ
• да припрема и одо1рава 1уvет ;омисије и да одреује и у1ира таксе предвиене
п+аном
8/17/2019 Dunavska konvencija
11/16
Да 1и одговори+а зада-има одрееним у прет7одном +ану* ;омисија има на
распо+ага5у свој секретаријат и потре1ни апарат ије се осо1ље регрутује меу
држављанима подунавски7 земаља. Jрганиза-ију екретаријата и апарата одреује сама
;омисија.
;омисија саставља свој 1уvет и одо1рава га веином г+асова сви7 своји7 +анова.
уvет мора предвидети рас7оде за издржава5е ;омисије и 5еног апарата који е се
покривати једнаким годиш5им доприносима сви7 подунавски7 држава. Iа покрие
трошкова спе-ија+ни7 радова извршени7 у -иљу о1ез1ее5а и+и по1ољша5а ус+ова
п+овности* ;омисија може одредити спе-ија+не таксе.
;омисија доноси од+уке веином г+асова присутни7 +анова сем у спе-ија+ним
с+уајевима који су предвиени овом ;онвен-ијом. ;ворум ;омисије састоји се од пет
+анова.
+ика ". 8". заседа5е Дунавске ;омисије (A. де-ем1ар 20'". године)
E+анови ;омисије и +и-а која она опуномои уживају дип+оматски имунитет.
+уж1ене просторије* ар7иве и документи сваке врсте који су својина ;омисије
неповредиви су. Tунк-ионери ;омисије сна1девени одговарајуим пуномојима
8/17/2019 Dunavska konvencija
12/16
о1авестие над+ежне в+асти подунавски7 држава о прекршајима прави+а п+овид1е*
санитарни7 прави+а и прави+а рене 1ез1едности* који 1и ;омисији дош+и до зна5а.
ад+ежне в+асти дужне су да* са своје стране* о1авесте ;омисију о мерама предузетим
поводом ноти&иковани7 горе назнаени7 прекршаја.
;омисија има свој пеат и своју заставу коју има право да истие на својим
с+уж1еним просторијама и својим 1родовима
+ика 6. Cеат
и застава Дунавске ;омисије
Cодунавске државе дужне су да ;омисији* као и 5еним &унк-ионерима и осо1љу*
пруже сарад5у потре1ну за изврше5е задатака који произ+азе из Дунавске ;онвен-ије.
Jви &унк-ионери и осо1ље* у врше5у своји7 с+уж1ени7 дужности имају право с+о1одног
крета5а по ре-и и у пристаништима* у грани-ама над+ежности ;омисије* под ус+овом дапоштују законодавство дате државе.
8/17/2019 Dunavska konvencija
13/16
ДУНАВСКА КОНВЕНЦИЈА
Дунавска конвен-ија у свом првом +ану де&инише п+овид1у Дунавом као
с+о1одну и отворену држављанима* трговаким 1родовима и ро1и сви7 држава на 1ази
равноправности у пог+еду +уки7 и п+овид1ени7 такса* као и у пог+еду ус+ова трговаке
п+овид1е. Jве одред1е се не приме5ују на промет измеу +ука које припадају једној истој
држави.
3ежим установљен овом ;онвен-ијом приме5ује се на п+овни део реке Дунава од
B+ма до Fрног мора рукав-ем у+ине са из+азом на море кроз у+ински кана+.
Cодунавске земље се о1авезују да е своје секторе Дунава одржавати у п+овном
ста5у за рене и на одговарајуим секторима за поморске 1родове и да е извршити
потре1не радове за о1ез1ее5е и по1ољша5е ус+ова п+овид1е* као и да нее спреавати ни
ометати п+овид1у на п+овним путевима Дунава. Cо овим пита5има подунавске земље
морају да се саветују са Дунавском ;омисијом.
Cри1режне земље могу у оквиру своји7 респективни7 грани-а предузимати радове
за о1ез1ее5е п+овид1е* ије 1и изврше5е изискива+е 7итне и непредвиене око+ности.
Државе тре1а да о1авесте ;омисију о раз+озима који су изазва+и те радове и поднесу јој
кратак опис ти7 радова.
Bко+ико држава није у ста5у да сама предузме радове који су у 5еној
територија+ној над+ежности а који су потре1ни за о1ез1ее5е норма+не п+овид1е* та е
држава 1ити о1авезна да извое5е ти7 радова препусти Дунавској комисији и то под
ус+овима које 1уде ова одреди+а а не може и7 поверити 1и+о којој другој држави*
изузимајуи онај део реног пута који ини грани-у те државе. Bко+ико рени пут ини
грани-у* ;омисија је одредити ус+ове изврше5а ти7 радова.
J самој структури и организа-ији Дунавске ;омисије 1ави+о се прет7одно
пог+авље овог рада.
8/17/2019 Dunavska konvencija
14/16
Cодунавске земље се о1авезују да ;омисији и+и држави која извршује радове пруже
сваку сарад5у у извое5у радова на урее5у п+овног тока Дунава.
Cодунавске државе морају да сараују свим &унк-ионерима и осо1љем ;омисије по
пита5има изврше5а задатака који произи+азе из Дунавске ;онвен-ије .Jви &унк-ионерии осо1ље* у врше5у своји7 с+уж1ени7 дужности имају право с+о1одног крета5а по ре-и и
у пристаништима* у грани-ама над+ежности ;омисије* под ус+овом да поштују
законодавство дате државе.
C+овид1а на до5ем Дунаву и на сектору Lердапа врши се саг+асно са прави+има
п+овид1е која одреују >дминистра-ије назнаени7 сектора. а оста+им секторима Дунава
п+овид1а се врши саг+асно са прави+има утвреним од стране подунавски7 земаља ију
територију сее Дунав а у зонама где о1а+е Дунава припадају двема државама* према
прави+има одрееним заједниким споразумом измеу ти7 држава. Bтврујуи прави+а
п+овид1е* подунавске државе и администра-ије тре1а да воде рауна о основним
одред1ама п+овид1е Дунавом које одреује ;омисија.
родови који п+ове Дунавом имају право да* под ус+овом да се управљају према
прави+има утврденим од стране односни7 подунавски7 држава* у+азе у +уке* да у 5има
врше утовар и истовар* да укр-авају и искр-авају путнике и да се сна1девају горивом*
намирни-ама итд. Jвај +ан омогуава несметану рену трговину измеу држава
потписни-а ;онвен-ије* и пружа могуности да се Дунав третира као изузетно 1итна
транспортна рута. B оквиру Cан/Европски7 транспортни7 коридора* установљени7 у марту
'AA4. године на ;риту* Дунав представља ;оридор PMM. ?есни промет путника и ро1е и
промет меwу +укама једне исте државе дозвољени су 1родовима под страном заставом само
у ск+аду са на-иона+ним прописима те подунавске државе.
анитарна и по+и-ијска прави+а се приме5ују 1ез дискримина-ије по на-иона+ној
припадности 1родова* по месту 5и7овог по+аска и месту 5и7овог опредеље5а и+и из 1и+о
какви7 други7 узрока. Fаринску* санитарну и с+уж1у рене 1ез1едности на Дунаву врше
подунавске државе које саопштавају ;омисији установљене прави+нике како 1и ова мог+а
помои уједнаава5у -арински7 и санитарни7 прави+а и прави+а рене 1ез1едности .
8/17/2019 Dunavska konvencija
15/16
Fарински* санитарни и по+и-ијски прописи тре1а да 1уду такве природе да не ометају
п+овид1у.
xада и +ева и десна о1а+а Дунава припадају територији једне исте државе* ова има
право да ро1у одреену за транзит стави под пеат и+и под стражу -арински7 органа.Hакое* таква држава има право да од капетана* закуп-а и+и в+асника 1рода за7тева
писмену изјаву о томе да +и превози ро1у ији увоз за1ра5ује дата држава а+и нема право
да за1рани транзит те ро1е. Jве &орма+ности не могу 1ити повод за прег+ед ро1е нити за
задржава5е транзита. ;апетан* закупа- и+и в+асник 1рода који поднесе нетану изјаву је
одговоран за 5у у ск+аду са законима државе у којој је изјава 1и+а дата. B с+уајевима
када Дунав ини грани-у измеу двеју држава* 1родови* сп+авови* путни-и и ро1а који су
наме5ени за транзит ос+о1оени су сви7 -арински7 &орма+ности.
родови који су од подунавски7 држава наме5ени за врше5е с+уж1е рене
1ез1едности односно рене по+и-ије* тре1а да носе своју на-иона+ну заставу* а поред тога
да имају и још један једноо1разни знак распознава5а. uи7ови описи и 1ројеви тре1а да
1уду саопштени ;омисији. Jви 1родови као и 1родови одреени за -аринску с+уж1у сви7
подунавски7 земаља могу п+овити Дунавом само унутар грани-а земље ију заставу 1род
носи а изван ти7 грани-а само са пристанком подунавски7 држава у којој 1и п+ови+е.
родови који п+ове Дунавом могу се с+ужити како 1родским радиостани-ама тако и
о1а+ским средствима за везу у п+овид1ене свр7е.
3атним 1родовима сви7 недунавски7 земаља за1ра5ује се п+овид1а Дунавом. 3атни
1родови подунавски7 земаља не могу п+овити Дунавом ван грани-а земље ију заставу
1род носи* осим у с+у-ају прет7одног споразума измеу заинтересовани7 подунавски7
држава.
Hрошкове &инансира5а 7идроте7ники7 радова на Дунаву* које ;онвен-ија у +ану
три де&инише као радове за о1ез1ее5е п+овид1е ија 1и изврше5а изискива+е 7итне и
непредвиене око+ности* сносе подунавске земље у ијој територији се радови изводе.
Државе тре1а да о1авесте ;омисију о раз+озима који су изазва+и те радове и поднесу јој
кратак опис ти7 радова. Iа покрие рас7ода за о1ез1ее5е п+овид1е подунавске државе
могу* по договору са ;омисијом* одредити п+овид1ене таксе* које е се у1ирати од 1родова*
8/17/2019 Dunavska konvencija
16/16
а ија је висина одреена сразмерно трошковима одржава5а п+овид1е и радова уме
до1ивене од спе-ија+ни7 п+овид1ени7 и посе1ни7 такса* које у1ирају ;омисија*
подунавске државе и >дминистра-ије не могу с+ужити као извор до1ити.
Де+ови Дунава који ине на-иона+ну грани-у* изврше5е радова и расподе+а рас7ода који проистиу из изврше5а ти7 радова регу+ишу се споразумом измеу земаља
ију грани-у ини Дунав.
+асти у1ирају +уке таксе од 1родова. Cри томе се води рауна
да се не ини никаква дискримина-ија по на-иона+ној припадности 1родова* по месту
по+аска и месту 5и7овог опредеље5а* и+и из 1и+о какви7 други7 узрока. родови који
у+азе у +уке ради утовара и+и истовара имае право употре1е ме7анизама за утовар и+и
истовар* оправа* ск+адишта* ск+адишни7 просторија итд.* на основу споразума са
над+ежним транспортно/експедиторским установама. Cри утврива5у износа који се мора
п+атити за уи5ене ус+уге не сме се вршити никаква дискримина-ија. Дискримина-ијом
се не сматрају о+акши-е* које су у ск+аду са трговаким о1иајима* одо1рене з1ог о1има
радова и природе ро1е. е у1ирају се никакве таксе за транзит као такав од 1родова*
сп+авова* путника и ро1е.
ваки спор измеу држава потписни-а ове ;онвен-ије у пог+еду примене и
тумае5а ове ;онвен-ије који се не реши путем директни7 преговора може 1ити* на за7тев
ма које од спорни7 страна* поднет ;омисији за мире5е. Jва ;омисија је састављена од по
једног представника сваке спорне стране и једног треег +ана кога одреује и+и
председник Дунавске комисије од држављана једне од држава која није у спору* и+и ако је
председник ;омисије држављанин једне од спорни7 страна* Дунавска комисија. Jд+ука
;омисије за мире5е је де&инитивна и о1авезна за спорне стране.
Измене ;онвен-ије могу се извршити на за7тев веине држава потписни-а.
B
најкраем могуем року* одреује се сазива5е кон&ерен-ије на коју су позване све државе
потписни-е да уествују. Изме5ене одред1е ступају на снагу тек пос+е депонова5а рати&ика-иони7 инструмената шест држава потписни-а ове ;онвен-ије.
Recommended