Evaluacija Lokomotornog Aparata

- 9 i 10 as -EVALUACIJA FUNKCIJA LOKOMOTORNOG APARATAU toku sprovoenja korektivnih vebi vrlo esto je potrebno na poetku, kao i na krajusprovoenja programa vebi izviti evaluaciju funkcija lokomornog aparata.Ova evaluacija se ostvaruje merenjem i praenjem tri osnovna pokazatelja na osnovu kojih se obija uvi u postignut efekat vebi. !o su" merenje pokretljivosti zglobova# merenje obima i merenje snage miia.MERENJE POKRETLJIVOSTI ZGLOBOVAUtvrivanjeobimapokretljivosti zglobovatelaimaveliki znaaj uevaluaciji funkcije pokreta. $erenje pokretljivosti zglobova se vri pomou uglomera, a izmerena vrenost se izraava u stepenima. %okretljivost moe a bue aktivna i pasivna. %asivna pokretljivost je uglavnom neto vea o aktivne. &nae, pokretljivost zavisi o anatomske grae zglobova, elastinosti periartikularnog i intraartikularnog tkiva, pola, uzrasta, treniranosti, naslea.$erenjeseizvoi takotoseuglomer postavljairektnonasegment pratei njegovu uzunu osovinu. %re merenja za svaki zglob potrebno je oreiti njegov nulti pl!a"ili tzv.n#ut$alnipl!a", kojijezasvakizgloboreen.N#ut$alni pl!a" porazumeva tzv. anatomski poloaj tela ili uspravan stav sa opruenimrukama, uvuenim trbuhom, paralelno postavljenim onjim ekstremitetima i stopalima i pogleom pravo'(rankfurtska ravanparalelna sapologom). *ataj nainseobijajusleei neutralni poloaji" za zglob ake" opruena aka u pravcu osovine polaktice# za lakat" nalaktica i polaktica u jenom pravcu# za rame" nalaktica je pore tela sa polakticom u supinaciji# za polakticu" vertikalan oslonac na pologu spoljanjom ivicom lana 'vertikalno usmeren palac)# za koleno i kuk" onji ekstremitet u pravcu osovine tela# za stopalo" poloaj stopala po uglom o +, stepeni u onosu na potkolenicu# i za kimu" uspravan stav.-lasini uglomer.sastoji se o krune ili polukrune skale i va kraka. /ean krak je fiksirani oznaava poetni poloaj. *asreini togkraka nalazi secentar skale, onosnouglomer. %okretni krakuglomeraprivrenjeosovinomzacentar krune, onosno polukrune osovine.0entar uglomera se postavi na osovinu zgloba, a kraci se postave u osovina segmenta. *epokretan krak se prisloni u osovine fiksiranog ela tela, a pokretni krak u pokretnog ela tela koji se kree. %omeranjempokretnog kraka u onosu na nepokretan krak oitava se amplitua pokreta merenog zgloba u segmentima. $erenje se vri takotosemeri preeni put onultogpoloajaooreenogbrojastepeni, a vrenost se irektno oitava. %oreklasinoguglomera,merenje obima pokretljivostizglobova se vri i tzv. gravitacionim uglomerom 'goniomerom).- 9 i 10 as -MERENJE OBIMA EKSTREMITETA-oraznihpatolokihstanjakaoikomiinoginaktivitetaolazi oatrofije skeletnihmiia, tesemerenjeobimaekstremitetauporujuogovarajuihmiia utvrujeveliinamiinemasei stepenatrofije. $erenjeseobavljacentimetarskom pantljikom,a u cilju obijanja tanih poataka potrebno je" merenje obaviti na eljenom mestu oznaenom markiranom takom# kontrolu merenja uvek obaviti na istom mestu# za merenje upotrebljavati uvek neistegnutu centimetarsku pantljiku# obim miia meriti u njihovom olabavljenom stanju# merenje obaviti na istoj sobnoj temperaturi.*a osnovu obijenih poataka ne moe sa sigurnou zakljuiti kolika je veliina miinemase, jersemoeraiti iorugimpropratnimlokalnimpromenamautkivu 'otoci), koji mogu kamuflirati stvarno umanjen obim miia.MERENJE MI%I&NE SNAGE MANUELNOM METO'OM%opraviluporast obimamiinemaseprati i porast miinesnage, tj. toje popreni presek miia vei, to je i njegova miina snaga vea. &z tog razloga javlja se potrebazautvrivanjefunkcionalnesposobnosti miiamerenjemnjegovesnage, bez obzira na njegov obim.$iina snaga se moe utvriti na vie naina i pomou raznih inamometrijskih i ergometrijskihaparat. $eutim, manuelnametoaprocenemiinesnagejepraktina metoakojausvakonevnimuslovimazaovoljava, ausvompostupkunezahteva nikakvu posebnu opremu. &zvoljiva je u svimuslovima. 1ezultati obijeni ovom metoomnisuprecizni, osta suorijentacioni,ali su zaovoljavajui.$etou su uveli ameriki autori '2+23. goine4o5ett). 6apravilnimmerenjemmiine snageovim metoom neophono je poznavanje anatomskih i funkcionalnih karakterstika miia koji se ispituju i pojeinih miinih grupa. %otrebno je poznavanje pripoja miia i funkciju, a pomogunosti i inervaciju. Ovanosti jei postavljanjeogovarajuihekstremitetau pravilan poloaj pri tehnici merenja.Ocenjivanje miine snageoznaava seocenama o,o7premasleeim kriterijumima"O(#na nula )*+.oznaava a nema nikakvih merljivih kontrakcija i prestavlja potpuni gubitak miine snage ',8). &spitanik ne samo a nije u stanju a izvri pokret, ve se i palpacijom ne osea nikakva napetost u miiu.O(#na "#,an )-+.miina kontrakcija postoji u tragu to je mogue vizuelno ustanoviti ili opipavanjemmiiakoji senapinjeili opipavanjempripojatetive. 9auvanoje2,8 miine snage.O(#na,va).+/efektivnakontrakcija miia koja je u stanju izvritipokret mogua je samopouslovimaaseizbegneelovanjesilezemljinetee, postiesepokretom suspenzijeuvoenoj sreini, nakosoj ravni ili uzpomorugoglica'potpomognut pokret). 9auvano je 378 miine snage.O(#na t$i )0+/snagomkontrakcije mii je u stanju a savlaa elovanje sile zemljine tee, pokree segment bez oatnog optereenja. :ko su u pitanju laki segmenti moe se ati mali oatni otpor. 9auvano je 7,8 miine snage.- 9 i 10 as -O(#na 1#ti$i )2+.snagom kontrakcije mii uspeva a pokree segment tela uz umeren oatni otpor optereenjem. 9naga miia ouvana ;78.O(#na p#t )3+.miina snaga je tolika a je mogue savlaati i jai oatni otpor protiv pokreta. 9auvano je 2,,8 miine snage.9 obzirom a je manuelna metoa ispitivanja miine snage vezana za iniviualno uee strunog lica potrebno je a kontrolno merenje obavi ista osoba i po mogustvu uistim temperaturnim uslovima. *ema ogranienja u testiranju,tako a se ona mogu obavljati svaki an, svaki rugi ili trei an, onosno semino ili meseno.Ovakvomocenommiinesnagenemoesepouzanoobiti poatakalije eventualnareukcijamiinesnageproizalanaosnovuoteenjamiiaili nabazi pomeranja nervnogimpulsa koji stie umii. &z tograzloga potrebnoje uraiti i opunska ispitivanja miine snage putemelektroijagnostike 'nije u omenu raa profesora fizikog vaspitanja).'R4ANJE TELA-orektivna gimnastika, ima zaatak a u okviru programa rehabilitacije, primenompokretakaoosnovnogsrestvautienaprevencijui korekcijueformiteta lokomotornog aparata, kao i otklanjanje nekih posleica oboljenja iz poruja traumatologije i ortopeije.U cilju leenja telesnih eformitet, kao osnovni uslov za uspean efekat primenjenih vebi, potrebno je poznavanje fiziolokih olika i oblika 'normalan izgle) pojeinih elova tela i njihov meusobni onos i funkcije. *a osnovu toga e se kasnije lako uoiti sva ostupanja, kao i praenje a li se postojee patoloko stanje primenom vebi korigovalo i pribliilo normalnom fiziolokom stanju.%ore poznavanjafiziolokih olika pojeinih elova tela,potrebno je barem u osnovi, poznavanje oreenih patofiziolokih karakteristika ko pojeinih erformiteta sa ciljem to aekvatnije i usmerenije primene korektivnih vebi.-orektivna gimnastika ima naroito znaajnu ulogu u problemu a. %renji zi trbuha treba a bue u liniji prenjeg zia grunog koa ili netoublje. &zboentrbuhustojeemstavuukazujenaeformitet kime'lorozu), pojaanu inklinaciju karlice, poremeaj onosa lumbalnih prljenova sa prenjim skliznuem petog prljena preko sakruma. !rbuh u viu tzv. abljeg trbuha esto ukazuje na rahitis ko ispitanika.I89l#, i pl!a" ki15#n9 stu@a. -o ocene kimenog stuba obuhvata se procena" poloaja kimenog stuba u celini, ostupanje u sagitalnoj i frontalnoj ravni, veliina fiziolokih krivina meuprljenska gipkost.I89l#,9$n"i>#kst$#5it#ta. -oocenegornjihekstremiteta potrebnojeanalizirati njihovu simetrinost, miini reljef, izgle lakatnog zgloba i stepen fizioloke gipkosti u zglobovima.I89l#, ,n"i> #kst$#5it#ta. %ri posmatranju onjih ekstremiteta treba obratiti panju na nekoliko etalja" smer uzune osovine onjihekstremiteta ustojeemstavutreba aie o sreine prepona, preko aice kolena na stoplao u && metatarzalni prostor. %osmatranoiz profila vertikalna linija paa o sreine kolena na taku koja se nalazi neto ispre skonog zgloba# ostojanjeizmeuunutranjihmaleolusanepostoji ili jesasvimmalo. !oje bimaleolarna istanca, merena u centimetrima 'poveana ko