Knjiga - lekovito bilje

MARIJA TREBEN

Zdravqe iz

Bo`je Apoteke

SAVETI I ISKUSTVA U LE^EWU SA LEKOVITIM BIQKAMA

Period brawa biqki po mesecima

JANUAR

FEBRUAR

Br{qen; Breza; ^i~ak;

Podbel; Br{qen; Breza;

Rastav~i}; Podbel; Glog; Br{qen; Kamilica; Kopriva; Lila;

Nana;^empres;Crni Slez; Rastav~i}; Podbel; Glog; Ruzmarin; Neven; Kantarion; Kantarion; Arnika; Kopriva; Lila; Mati~wak;

Nana;^empres; Rastav~i}; Podbel; Ruzmarin; Neven; Arnika; Kopriva; Mati~wak;

AVGUST

^empres; Rastav~i}; Podbel; Ruzmarin; Neven; Kopriva; Mati~wak;

SEPTEMBAR

^empres; Rastav~i}; Divqi Kesten; Ruzmarin; Neven; Kopriva; Mati~wak;

OKTOBAR Rastav~i}; Divqi Kesten; Neven; Kopriva;

NOVEMBAR

DECEMBAR

P R E D G O V O R

Uprkos mnogobrojnim napadima, sa raznih strana, na moju li~nost i moje savete u bro{uri Zdravqe iz Bo`je apoteke, mnoga pisma, puna odu{evqewa, od zdravih i bolesnih, od lekara i medicinskih stru~waka, podstakla su me da svoje znawe i najnovija iskustva i nadaqe stavqam na raspolagawe ~ove~anstvu, i to u jednom poboq{anom i pro{irenom izdawu tzv. bro{ure.U vreme u kojem se veliki deo ~ove~anstva veoma udaqio od prirodnog na~ina ìvota i u kojem je izloèn opasnostima da oboli zbog svog pogre{nog stava prema ìvotu, ponovo bi trebalo da na|emo put do na{ih lekovitih biqaka koje nam Gospod svojom dobrotom poklawa od prastarih vremena. Paroh Kanjp u svojim kwigama govori o tome da je za svaku bolest izrasla neka biqka! Svako moè da doprinese svom zdravqu ako radi preventive i blagovremeno skupqa biqke i trave iz Bo`je apoteke, te ih u obliku ~aja pije svakodnevno ili po potrebi, zatim ako koristi ekstrakte za utrqavawe ili za tople obloge, kao dodatak vodi za kupawe itd. Ako se ve} odlu~ite da koristite lekovite biqke, vaqalo bi da po~nete sa onima koje pro~i{}avaju krv kao {to su: sremu{, kopriva, veronika, masla~ak i bokvica. Ovakve kure, primewene ta~no po uputstvu, nikada ne mogu da na{kode. Ako vam one ne pomognu i ne donesu olak{awe ili je wihovo dejstvo slabo, mogu}e je da u podru~ju gde stanujete ili radite postoje geopatske zone. U vezi sa ovim trebalo bi da konsultujete iskusnog radiestezistu kako bi vam na{ao mesta na kojima nema zra~ewa.Kod ozbiqnog oboqewa, groznice ili drugih nedvosmislenih simptoma bolesti, neophodno je, ipak, blagovremeno potraìti lekara koji }e postaviti dijagnozu i kojeg }ete upitati za savet. Tako|e se podrazumeva da lekaru treba prepustiti pra}ewe toga te{ke bolesti i savesnu kontrolu procesa ozdravqewa.Postepeno okretawe {kolske medicine prema le~ewu biqkama po~iwe jo{ od 25.me|unarodnog kongresa lekarskih komora Nema~ke i Austrije, na kojem je u~estvovalo ravno 1500 lekara, a koji je odràn u martu 1980. godine u Badga{tajnu.Profesor dr. Karl Alken sa Univerziteta Sarske oblasti obrazloìo je intenzivnije okretawe {kolske medicine prema lekovitim mo}ima prirode ovim re~ima: Posle drugog svetskog rata lekari su bili prakti~no nemo}ni pred, na primer, tuberkolozom ili pred oboqewem otkazivawa funkcija bubrega. A onda se dogodio veliki preokret uvo|ewem antibiotika - pa se danas ve} suo~avamo i sa mnogim negativnim posledicama upotrebe ove blagodeti, {to zbog

prekomerne, {to zbog pogre{ne upotrebe. Jedna od posledica je nagli rast broja gqivi~nih oboqewa izazvanih naru{avawem normalne biolo{ke ravnoteè, prekomernom upotrebom medikamenata i raznim ekolo{kim faktorima”.Ve} godinama pratim lekarska zasedawa i kongrese o ~ijim se rezultatima pi{e u dnevnoj {tampi. Mnogi savesni i odgovorni lekari upozoravaju na opasnost prekomerne upotrebe raznih tableta. Posebno ukazuju na to koliko opasna mogu da budu sredstva protiv bolova. Bezbroj qudi ih uzima bez ikakvog lekarskog nadzora pri ~emu ona mogu da izazovu te{ka organska oboqewa. Na primer, sredstva protiv povi{enog krvnog pritiska koja se uzimaju tokom duèg vremenskog perioda mogu da podstaknu pojavu raka dojke kod èna, kako su utvrdile tri grupe istraìva~a nezavisne jedne od drugih, u Bostonu, Bristonu i Helsinkiju.Svojim iskustvima iz posledwe dve i po godine, a to je od objavqivawa bro{ure “Zdravqe iz Bo`je apoteke”, èlim da bolesnim qudima u~inim pristupa~nim lekovitu mo} i dejstvo va`nih biqaka i pomognem im da ponovo budu zdravi. Qudski je uzvi{eno traìti izlaz iz bezna|a bolovawa, i to sopstvenom snagom i voqom, a uz Bo`ju pomo} i pomo} na{ih lekovitih biqaka. Sno{ewe odgovornosti za sopstveno ozdravqewe u tolikoj meri uzdiè qudsko dostojanstvo da se bolesnik ve} nalazi na polovini puta koji vodi iz bezizlaza wegovog bolesnog ìvqewa.Uvek me iznova pitaju otkud mi znawe o lekovitom biqu. Na to ne mogu precizno da odgovorim. Kao dete, {kolske ferije sam provodila u porodici jednog vi{eg {umarskog nadzornika. Tu sam mogla da osetim i doìvim prirodu i odnose koji vladaju u woj daleko vi{e nego {to je to, tada bilo primereno mojim godinama, tako sam ve} kao dete razlikovala sve biqke, poznavala svaku poimenice; ipak, wihov zna~aj u pogledu lekovitosti nije mi bio poznat. Moja majka, strastveni Knajpov sledbenik, nastojala je da nas, decu, podiè ne koriste}i hemijska sredstva koja bi negativno uticala na nas.Kao mlada devojka imala sam dva doìvqaja koja su mi se duboko urezala u pam}ewe. Jedna udovica ~etrdesetih godina, majka troje dece, bila se razbolela od leukemije i iz bolnice su je otpustili kao neizle~ivu. Lekari su joj davali jo{ tri dana ìvota. Wena sestra zabrinuta zbog toga {to bi za bolesnicom ostalo troje siro~adi, uzela je mokra}u obolele i otputovala u mesto blizu Karlovih Vari, kod jedne travarke. Iako je ova upra{eno uzviknula: “tek sad dolazite sa ovom mrtva~kom vodom!”, pomogle su biqke koje je dala. Posle deset dana, klini~kim pregledom je utvr|eno da kod udovice nema ni traga od leukemije.Sli~an slu~aj zbio se u isto vreme sa jednom 38-godi{wom majkom ~etvoro dece. I ovde je bilo re~ o leukemiji i lekari nisu dvali nikakve nade u ozdravqewe. @ena se obratila tako|e jednoj travarki i od we dobila savet i odgovaraju}e biqke. Od biqaka je svakodnevno pripremala sebi nekoliko bokala biqnog ~aja. Prolaze}i pored wih, svaki put bi popila dobar gutqaj. “Ako mi ne pomogne, sigurno mi ne}e {koditi”, mislila je. Pregled posle deset dana je pokazao da leukemije uop{te nema!Na ovim primerima se moè spoznti da je veoma va`no da se kod naizgled neizle~ivih bolesti tokom dana pije mnogo ~aja. Od tada, ja sam uverena da lekovito biqe moè da pomogne ~ak i kada je re~ o zlo}udnim bolestima.

Na Sretewe 1961. godine umrla je moja dobra majka. Od tada sam imala odre|en ose}aj da prodirem u nauku o lekovitim biqkama. Uz to su dolazila i neka nova iskustva, pa sam, postepeno sa jednim ose}awem sigurnosti u svetu lekovitih biqaka, kona~no u{la u Bo`ju apoteku. Bilo je to kao da mnome upravqa neka vi{a sila, pre svega Majka Bo`ja, velika pomaga~ica svih bolesnih, kao da }e mi ona pokazati pravi put. Poverewe i vera u WU, po{tovawe i molitva pred jednom starom divnom slikom Majke Bo`je, koja je na ~udnovat na~in dospela u moje ruke, a time i u moj posed, pomogli su mi svaki put kada sam bila u nedoumici.Zato nastojim da qudima ukaèm ne samo na lekovite biqke , nego pre svega na svemo} Stvoriteqa, u ~ijim je rukama na{ ìvto spokojan i koji upravqa wime. Kod WEGA mi traìmo pomo} i utehu, a u WEGOVOJ apoteci, ponizno i uz molitvu, biqke za te{ke bolesti. Na WEMU je da nas vodi i daruje, da na{im ìvotom upravqa prema SVOJOJ voqi.Za kraj bih jo{ naglasila da sam se na sve na~ine trudila da svoja iskustva dodatno ugradim u prera|enu Bro{uru kako bih je ~ove~anstvu priredila tako da mu ona pomogne. Znatno pro{irewe materije povezuje sa jednom molbom: nemojte me pozivati telefonom i nemojte mi pisati! Po{to se ne bavim praksom travarke, ne primam ni posete. Veoma precizan registar stru~nih termina ukaza}e vam na pravi put, na upotrebu odgovaraju}ih lekovitih biqaka. Tako|e, ukazala bih vam na pravi put, na upotrebu odgovaraju}ih lekovitih biqaka. Tako|e, ukazala bih vam na moju bro{uru Uspesi Marije Treben u le~ewu - pisma i izve{taji o uspesima u le~ewu, koja je objavqena kod istog izdava~a.

Grizkirhen (Grieskirchen), maja 1980.MARIJA TREBEN (Maria Treben)

S A D R @ A J

Predgovor.....................................................................................................................3Pravilno sakupqawe, ~uvawe i priprema lekovitih biqaka: Sakupqawe-Su{ewe....6Na~ini pripremawa: Pripremawe ~aja (Prelivawe vru}om vodom-Hladni ekstrakt....7Tinktura (asencija)-Sve`i sok-Biqna ka{a-Parni oblozi od biqaka........................7 Pripremawe masti i uqa-Kupke od biqaka (Potpuna i Sede}a)-Oblog od {vedske gran~ice.......................................................................................................................8

LEKOVITE BIQKE IZ BO@IJE APOTEKEPre~ica..................9 I|irot.........................25 Ze~ja soca.........................44Sremu{...................11 Kamilica.....................29 Hajdu~ka trava.................44

Gavez.......................12 Crni slez.....................30Jaglika............................46

Kopriva..................14 @uto ivawsko cve}e.....32Rusa.................................47

Veronika................17 Masla~ak.......................34Bokvica............................49

Virak.....................19 Kukuruz.........................36 @uta mrtva kopriva........52Zlatnica................20 Imela............................36 Maj~ina du{ica(livadska).52Rusoma~a................21 Orah..............................39

Mle~ika...........................54Veliki podbel.......23 Petrovac.......................39Mle~ika poma`e..............57Podbel...................24 Neven............................40

Rastavi}..........................58Kantarion.............25 @alfija.......................43[vedska gran~ica “Stari rukopis” i recept za mali {veden biter...........................61Lekovito vino za srce, recept......70 ^ajna me{avina za porodi~nu trpezu......71

SAVETI ZA RAZNE BOLESTIAkne-bolovi nakon amputacije (fantomski bolovi)-Nedostatak apetita kod dece.....72Artroza, artritis, koksartroza-Slabost be{ike......................................................73Nadraàj slepog creva-Hemofilija-Hemangiom-Spontani poba~aj-ZZagnojen prst...74Fistule-Kamen u ù~i...............................................................................................75Ispadawe materice-O{te}ewe sluha usled prehlade-Siva i zelena mrena..............76Li{aj oko pojasa (herpes zoster) - Nega kose - O{te}ewe sra i krvotoka..................77Senska (polenska) kijavica - Su{ewe kosti (osteoporoza)..........................................78Gu{avost-emfizem plu}a-Menstrualno krvarewe....................................................78Multipla skleroza....................................................................................................79Zadah iz usta - Obloèn jezik....................................................................................80Atrofija mi{i}a - no}no znojewe - Upala zanoktice................................................81Nokti, krti ili povre|eni - Neuralgi~ni bolovi lica............................................81Pesak u be{ici i kamen u bubrezima-Edemi ili otoci - Fimoza - Crveni vetar.......82Povreda ki~me - Nemirno spavawe (dece) - Mo`dani udar (preventivna terapija).....83

Mo`dani udar (terapija posle udara i kod oduzetosti).............................................83[tucawe-Lo{i rezultati u~ewa (kod dece) “Neizle~iva” quspavost ko`e(psorjaza).84Bolest drhtavosti(Parkinsonova bolest) - Zatvor stolice.......................................87Suzewe iz o~iju - Gliste - Paradentoza i klimavi zubi - Drhtawe udova................88[e}erna bolest (dijabetes)........................................................................................88

SAVETI ZA ZLO]UDNE BOLESTIOboqewe slezine - Oboqewe dojki - Oboqewe creva...............................................91Oboqewa ko`e...........................................................................................................92Oboqewe testisa - Oboqewe grla.............................................................................93Oboqewe kostiju - Ciroza i druge bolesti jetre - Leukemija...................................94Oboqewe plu}a - Oboqewe limfnih `lezda............................................................95Oboqewe `eluca-Oboqewe bubrega.....96 Oboqewe materice i jajnika...................99Oboqewe {titaste `lezde-tumori........97 Oboqewe jezika....................................100Va`na napomena...................................100 Registar pojmova............................101-104Fermentacija mle~ne kiseline............100 Tablice u boji...............................105-108

O P [ T I D E O

PRAVILNO SKUPQAWE, ^UVAWE I PRIPREMAWE LEKOVITIH BIQAKA

SKUPQAWE

Pretpostavka za skupqawe lekovitih biqaka je wihovo poznavawe. Ako ih poznajete, bitno je da lekovite biqke sakupqate u pravo vreme, na pravom mestu i na pravi na~in.Kako je iskustvo pokazalo, najboqe rezultate le~ewa te{kih obolewa daju sve`e ubrane lekovite biqke. Biqke mogu da se skupqaju u rano prole}e, ponekad ve} od kraja februara, pa do novembra. Neke se mogu na}i i zimi, ispod sne`nog pokriva~a, ako je poznato wihovo stani{te (na primer hajdu~ka trava).Za zimu se priprema ne prevelika koli~ina lekovitih biqaka. Da bi bile delotvorne, beremo ih onda kada je u wima sadr`ina lekovitih sastojaka najve}a.

Kod CVETOVA je to u vreme cvetawa.

Kod LISTOVA pre i za vreme cvetawa biqke. KOREN se vadi krajem prole}a ili u jesen. PLODOVI se skupqaju onda kada su zreli.

Pri tom treba obratiti pa`wu na to da se beru samo zdrave i ~iste biqke koje {teto~ine nisu napale. Treba ih skupqati za sun~anih dana, kada su suve i kada vi{e nema rose.Za skupqawe biqaka nisu pogodne hemijski |ubrene povr{ine-poqa, livade, wive-kao ni obale prqavih i zaga|enih voda, jarkovi pored puta i u blizini prometnih ulica, autoputeva i industrijskih postrojewa.^UVAJ PRIRODU! (Ne ~upaj biqku zajedno sa korenom, nemoj praviti {tetu!) Neke biqke su zakonom za{ti}ene.* Ima dovoqno biqaka sa istim dejstvom koje nisu za{ti}ene zakonom (na primer alpska primula - jaglika).Cvetove i listove pri skupqawu ne treba lomiti i gwe~iti i ne upotrebqavati plasti~ne kese i torbe jer se u wima boqke „znoje“, pa kasnije, pri su{ewu, pocrne.

SU[EWE

Biqke se pre su{ewa ne peru, ali se iseku nasitno. Potom se prostru na platno ili nena{tampanu hartiju i su{e se u hladu ili u toploj prostoriji sa dobrim vazdu{nim strujawem (na primer na tavanu) i to po mogu}nosti {to br`e. Kada je re~ o korenu, kori ili o veoma so~nim delovima biqke, ~esto je neophodno su{ewe ve{ta~kom toplotom. Pri tom ne treba prekora~iti temperaturu od 350C. Koren koji mora dobro da se opere, na primer koren imele i mle~ike, najboqe je ise}i pre nego {to po~ne da se su{i.Za zimu vaqa ostaviti samo biqke koje su osu{ene tako da budu krte i da se mogu lomiti. Za ~uvawe lekovitih biqaka zimi najboqe su staklene tegle ili kartonske kutije koje mogu da se zaklope. Izbegavajte plasti~ne posude i limene kutije! Osu{ene biqke treba da su za{ti}ene od dejstva svetlosti (koristite obojene staklenke, najboqe zelene).Napravite zalihe samo za jednu zimu! Biqke vremenom gube svoje lekovito dejstvo. Svaka godina nam poklawa novi blagoslov biqaka.--------------

To posebno va`i za one retke sorte biqaka koje obitavaju samo na odre|enim geografskim podru~jima

Na~ini pripremawa - PRIPREMAWE ÂJAPoparivawe ili prelivawe vru}om vodom: propisanu koli~inu sveè ubranih biqaka isitniti i staviti u staklenu ili neku drugu posudu koja nije od metala. Vodu ostaviti da se zagreva do kqu~awa, skloniti je sa vatre i wome popariti (preliti) pripremqene biqke. âj treba da je sasvim svetle boje, svetloùte ili svetlozelene. Osu{ene biqke ostaviti ne{to duè (jedan do dva minuta). Ovako pripremqeni ~aj mnogo je izda{niji, a i prijatniji za oko. * Koren u navedenoj koli~ini stavite u hladnu vodu koju }ete postepeno zagrejati. Neka voda provri, a potom sud sklonite sa vatre i ostavite da stoji tri minuta.Dnevnu koli~inu ~aja stavite u termos-bocu i prema uputstvu ga tokom dana pijte gutqaj po gutqaj. Uobi~ajeno je da se uzme jedna puna mala ka{ika

biqaka na ~etvrt litre vode (=jedna {oqa) ili onoliko koliko je propisano kod pojedinih biqaka.Hladni ekstrakt: neke biqke (na primrer crni slez, imela i i|irot) ne smeju se prelivati vru}om vodom jer }e se pod uticajem toplote uni{titi wihovo lekovito dejstvo. kod ovakvih biqaka ~j se priprema od hladnog ekstrakta. Koli~ina propisana za pojedine biqke stave se u hladnu vodou i u woj se natapaju 8-12 sati (uglavnom preko no}i), potom se vodeni ekstrakt samo malo ugreje, tek toliko da se mo`e piti), a potrebna dnevna koli~ina ~uva se u termosu koji je prethodno ispran vru}om vodom .Hladni ekstrakt pome{an sa ~ajem od poparenih biaka smatra se, ipak, najboqim oblikom kori{}ewa lekovitih biqaka: one se u polovini nvedene koli~ine hladne vode ostave natopqene preko no}i, a ujutro se procede. Ono {to je od biqke preostalo, prelije se drugom polovinom koli~ine ovoga puta vrele vode i opet se procedi. Ekstrakt i ~aj se pome{aju. Ovim na~inom pripreme ostaju u ~aju aktivne materije koje se rastvaraju ili samo u haldnoj ili samo u vru}oj vodi.

TINKTURA (ESENCIJA)Tinkture su tako|e, ekstrakti koji se dobijaju dodavawem rakije od ìta ili vo}ne rakije ja~ine 38-40%. Boca ili druga posuda koja moè hermeti~ki da se zatvori, rastresito se do grli}a napuni odre|enim biqkama i prelije rakijom od ìta ili od nekog vo}a. Potom se dobro zatvorena, boca ostavi na toplom mestu (oko 200C) 14 dana ili ne{to duè. Povremeno se promu}ka. Najzad se procedi, a ~vrsti ostaci se izgwe~e i dobijena te~nost doda se onoj prvoj. tinkture se za unutra{wu upotrebu koriste tako {to se u kapima dodaju vodi i piju kao ~aj, dok se spoqa koriste za obloge, ili se utrqavaju.

SVE@I SOK Sve`i sokovi od biqaka pogodni su za pijewe u obliku kapi ili za prebrisavawa bolnih mesta. Dobijaju se pomo}u sokovnika koji se koriste u doma}instvu tako {to se biqke stave u sokovnik, a iz wega odmah izlazi sve` sok. Sokovi se svakodnevno prirepmaju i piju kao ~aj, dok se spoqa koriste za obloge, ili se utrqavaju.

KA[A OD BIQAKAStabqike i listove se oklagijom izgwe~e u ka{u. Wome se prema`e pamu~na tkanina koja se potom, stavi na bolno mesto i previja drugom tkaninom. Ovaj oblog od ka{e mo`e da ostane i preko no}i.

PARNI OBLOZI OD LEKOVITIH BIQAKAU loncu vodu ugrejati do kqu~awa, preko wega staviti sito u kojem su sveè ili osu{ene biqke, a sito poklopiti. Posle izvesnog vremena izvaditi razmek{ane vru}e biqke, staviti ih u gazu i wome obloìti obolelo mesto. Sve to pokriti toplom maramom i povezati. Tom prilikom ne sme da nastane ose}aj hladno}e. Veoma dobro dejstvo imaju i vru}i (parni) oblozi od rastavi}a. Parni oblozi se drè dva sata ili se ostave da deluju preko no}i.

-------------- Neke me{avine biqakaod raznih delova biqaka, na primer od osu{enih listova, cvetova, korena i

sl.-ponekad treba poparene i poklopqene dr`ati du`e, ~ak i nekoliko sati.

PRIPREMAWE MASTI I UQADve pune pregr{ti isitwenih biqka staviti u 500 grama sviwske masti koja se prethodne zagreje tako kao da }e se u woj pe}i {nicle. Pustiti da mast baci dva-tri kqu~a, prome{ati, a onda sud skloniti sa {tedwa,a, poklopiti ga i

preko no}i ostaviti na hladno mesto. Slede}eg dana sve to zagrejati, procediti kroz pamu~nu tkanininu i jo{ toplom ma{}u napuniti pripremqene staklene tegle ili tegle za mast.Pripremawe uqa se odvija na slede}i na~in: cvetovima ili zeqem lekovitih biqaka rastresito se do grli}a napuni boca, prelije hladno ce|enim maslinovim uqem tako da ono za dva prsta bude preko biqaka i ostavi na sundu ili u blizini grejnog tela otprilike 14 dana.

KUPKE OD LEKOVITIH BIQAKAPotpuna kupka: odgovaraju}e biqke potopiti u hladnu vodu i ostaviti ih u woj preko no}i. Za jednu kupku potrebna je kofa (6-8 litara) sveìh ili 200 grama osu{enih biqaka. Slede}eg dana se sve zagreje i procedi pa se doda vodi za kupawe. Kupawe treba da traje 20 minuta. Srce pri tom mora da bude izvan vode. Posle kupawa se nemojte obrisati nego se umotajte u fotirski pe{kir ili bade mantil, pa se u krevetu parite jo{ jedan sat.Sede}a kupka: za sede}u kupku uzima se samo pola kofe sveìh ili 100 grama osu{enih biqaka. Daqi postupak je kao kod potpune kupke. Voda u kojoj se kupate treba da vam bude iznad bubrega. Pridràvajte se uputstava koje se odnose na odre|enu biqku! I od jedne i od druge kupke voda (ponovo zagrejana) moè da se koristi jo{ dvaput.

OBLOZI OD [VEDSKE GRANÎCE (OBLOZI SA [VEDEN BITEROM)Zavisno od veli~ine obolelog mesta, uzme se mawi ili ve}i komad vate ili gaze, ovlaì se {veden biterom i stavi na obolelo mesto. Ono prethodno obavezno mora da se namaè sviwskom ma{}u ili ma{}u od nevena kako alkohol ne bi izvukao masno}u iz koè. Preko toga se moè staviti ne{to ve}i komad plasti~ne folije da se ode}a ne bi zaprqala i tek potom se sve obmota toplom maramom, a moè da se upotrebi i gaza. Oblog se ostavi da deluje dva do ~etiri sata, {to zavisi od oboqewa i podno{qivosti pacijenta. Ako bolesnik to podnosi, oblog moè ostati i preko no}i. Kada se oblog skine, obolelo mesto se zaspe puderom. Ako se kod osetqivih osoba uprkos svemu pojavi crvenilo, oblog se drì kra}e vreme ili se izvesno vreme uop{te ne koristi. Oni koji su po prirodi alergi~ni ne treba da stave plasti~nu foliju nego samo komade tkanine. Nikako se ne sme zaboraviti mazawe koè ma{}u pre stavqawa obloga! Ako bi se pojavila koprivwa~a, koù treba namazati ma{}u od nevena.Sa ovim oblozima nije obavezno leàwe u krevetu. Dobro u~vr{}eni oblozi omogu}avaju kretawe po ku}i ili sedewe.

LEKOVITE BIQKE IZ BO@JE APOTEKEPRE^ICA (Lucopodium clavatum)

Pre~icu u narodu nazivaju i slede}im imenima: plavun,pra{uqica, crvoto~ina i kija~ista crvoto~ina. Ovamahovinasta zimzelena biqka ima vitice duga~ke jedando dva metra, sa finim tankim koren~i}ima pomo}u kojih“puzi” po {umskom tlu. Iz vitica rastu 7 do 10cm dugerazgranate stabqi~ice, veoma meke, sli~ne stabqikamasne`nog vresa, samo {to su jo{ mek{e i gu{}e obrasle

listovima. Ova ~etvorogodi{wa biqka u leto donosi ù}kaste klipove koji sadrè cvetni prahilipre~i~inobra{no.Ono se koristi u narodnoj medicini,odnosno uprirodnom le~ewu(homeopatiji*) koè zasute ranama.Pre~ica je lekovita biqka koja sadrì radijum i lako se razlikuje od ostalih vrsta mahovina po duga~kimkonopastim viticama i ùtom cvetnom prahu svojih klipova.Uspeva samo na osojnim stranama visokih {umai na ivici {uma koje se nalaze na preko 600 metara nadmorske visine. Na prisojnim stranama koje suosun~ane biqka brzo poùti da bi ubrzo sasvim

nestala po{to izgubi svoju ìvotnu snagu zbog izloè-nosti direktnim sun~evim zracima.U Austriji i Nema~koj pre~ica je pod strogom za{titom zakona. Zato vam preporu~ujem da svoje potrebe za ovom biqkom zadovoqvate u apotekama ili u specijalizovanim biqnim apotekama. Veletrgovina pre~icu uvozi iz Skandinavije, tako da je wen kvalitet zagarantovan.âj od pre~ice najtoplije preporu~ujem obolelima od podagre (gihta) i reume, ~ak i onda kada su ve} vidqive deformacije zglobova, kao i onima koji pate od hroni~nog zatvora creva i hemoroida. Osobe koje pate od proliva ovaj ~aj smeju dda upotrebqvaju samo krajwe oprezno kako ne bi nastali gr~evi u crevima. Pre~ica se nikada ne sme kuvati nego samo preliti vrelom vodom. âj se primewuju i kod svih oboqewa mokra}nih i polnih organa, kod bolova i otvrdlina u testisima, kao i kada je re~ o pesku u bubrezima i bubre`nim kolikama. Pre~ica je neophodna kod upale jetre i pri patolo{kom bujawu vezivnog tkiva jetre ~ak i onda kada je ono ve} poprimilo zlo}udni karakter. Rekonvalescentu tako}e brzo vra}a punu snagu.Mu` jedne moje starije poznanice godinama je patio od napada te{kog disawa no}u (gu{ewe) koje je bilo le~eno kao sr~ana astma. Postajalo mu je sve gore i on se jednoga dana ponovo obratio lekaru. „Ako odmah ne prestanete da radite, za osam dana ste mrtav ~ovek“. Lekar ga je uputio u bolnicu u Grizkirhenu. Od wegove ène sam saznala da je re~ o cirozi jetre, i to u posledwem stadijumu. Te{ko disawe (gu{ewe) no}u ide, vrlo ~esto,

podruku sa cirozom jetre. Nakon izvesnog vremena, ~ovek je poslat ku}i kao neizle~iv, ve} obeleèn smr}u. Na moj savet, wegova èna nabavila pre~icu i ona mu je brzo pomogla. Nemojte shvatiti kao ~udo kad vam kaèm da je to uàsno te{ko no}no disawe, koje je ovoga ~oveka godinama mu~ilo, nestalo ve} posle prve {oqe ~aja od pre~ice.Ako u krugu svojih poznanika nai|ete na slu~aj ciroze jetre, ohrabrite obolelog i ukaìte mu na na{u pre~icu koja sadrì radijum i koja zauzima tako va`no mesto u prirodnoj medicini. âk i qudima koji boluju od zlo}udnih oboqewa jetre moè pre~ica da pokloni ìvot.____________________

Homeopatija (gr~ki) - le~ewe davawem malih doza onih sredstava protiv neke bolesti, koja bi, u ve}im dozama, u zdravom ~oveku, izazvala istu bolest.

Tokom jednog putovawa u ciqu izu~avawa {uma, na kojem sam bila sa jednom malom grupom u Austriji, skrenula sam svom pratiocu botni~aru dr.Brunu Vajnmajsteru pa`wu na lekovitu pre~icu u vezi sa cirozom i rakom jetre. Na to mi je on ispri~ao slede}e: kad je mladi student oti{ao na planinarewe sa nekoliko svojih drugova. Na putu prema kolibi nai{o je, izme|u krivih borova, na jednu viticu pre~ice, koju je veselo obmotao oko svog {e{ira. Kasnije je, gore u kolibi, jednog wegovog druga uhvatio takav gr~ u nozi da je ona, po~ev od kolenog zgloba bila iskrenuta. Uzalud su poku{avali da mu pomognu. Gostioni~ar kolibe je doneo viwak, ali masaà wime nije pomogla. Slede}i svoje nadahnu}e, mladi Vajnmajster je skinuo sa {e{ira viticu pre~ice i obmotao je oko noge koju je uhvatio gr~, i to odozdo nagore. Odmah se noga vratila u pravi poloàj. Pomislio je da je to bilo slu~ajno, da bi gr~ popustio i bez pre~ice. Na putu prema ku}i ubrao je {aku pre~ice za svoju gazdaricu koja je ~esto imala gr~eve u listovima nogu. Ova biqka je ènu odmah oslobodila gr~eva. Posle dosta godina je dr.Vajnmaster o ovom doga|aju razgovarao sa jednim specijalistom. Od wega je saznao da je pre~ica biqka koja sadrì radijum. Od tada su mnogi qudi mogli da budu izle~eni od gr~eva u nogama i listovima zahvaquju}i pre~ici.Jedna poznanica je bila otpremqena u bolnicu zato {to nije mogla da mokri. Deo nadlaktice bio joj je ve} dobro ote~en. Kada je napustila bolnicu, weno stawe bilo je nepromeweno. Sre}om kod ku}e sam imala pre~icu jer je u to vreme moja 86-godi{wa svekrva patila od gr~eva u listovima nogu. Moja pretpostavka je da je kod poznanice re~ o gr~u mokra}ne be{ike potvrdila se kada su joj na mesto gde se nalazi be{ika stavila vre}icu s osu{enom pre~icom ikada je, dva minuta posle toga, mogla da urinira. Ovu vre}icu sa pre~icom dràla je jo{ nekoliko dana: postepono je, i to sasvim, nestala nagomilana voda iz wene nadlaktice.I sama sam godinama patila od povi{enog krvnog pritiska. On je ve}inom posledica prekomerne funkcije bubrega. Na mesto gde se nalaze bubrezi stavila sam vre}icu sa osu{enom pre~icom i dràla je preko no{i. Slede{eg dana moj krvni pritisak sa 200 pao je na 165. Od tada s vremena na vreme stavqam sebi na mesto gde su bubrezi vre}icu napuwenu sveòm pre~icom. Kada je re~ o gr~evima u listovima, pre~ica se stavi u krpu i wome se obavije list. Od ove biqke moè da se pravi i kupka za noge, a kod gr~a be{ike primewuje se sede}a kupka.

Kao posledica rana zadobijenih u ratu i saobra}ajnim nesre}ama ~esto ostaju oìqci koji izazivaju gr~. Jedan invalid je na le|ima imao oìqak u koji je ruka mogla da se stavi. Izazivao je, ~esto, bolne gr~eve tako da su mu po celom telu izbijale gra{ke znoja. Bolovi su se protezali sve do temena. Ovog ~oveka sam oslobodila tridesetogodi{wih muka koriste}i jastu~i}e sa pre~icom i kupke od iste biqke.Cvetni prah pre~ice, koji se u nekim apotekama moè na}i pod imenom spore pre~ice, pomaè te{ko oblolelima sa dekubitusom tako {to se posipa po otvorenim ranama, a one se zatvaraju za vrlo kratko vreme. Ve}inom ve} posle prve primene dolazi do osetnog poboq{awa. Spore od pre~ice se ravnomerno i pa`qivo posipaju na otvorene rane.Kada je neko tako upu}en u lekovite biqke kao ja i postiè uspehe koji se gotovo grani~e sa ~udom, mora da ima na umu da nam sve to pred noge prostire Bog. Naàlost mnogi se nemarno odnose prema tom blagu jer ne ose}aju svemo} neba.

NA^IN UPOTREBE PRE^ICEPripremawe ~aja: jedna ravna ka{ika pre~ice popari se sa ¼ litre

kqu~ale vode i ostavi na kratko da stoji. Pije se samo jedna {oqa dnevno, gutqaj po gutqaj, i to ujutro nata{te, pola sata pre doru~ka. Kod ciroze jetre i zlo}udnih oboqewa jetre dnevno treba piti 2 {oqe ~aja.

Jastu~i}i sa pre~icom: jastu~e napuniti osu{enom pre~icom (uzima se 100, 200 ili 300 grama zavisno od povr{ine zahva}ene gr~em) i preko no}i ga dr`ati na bolnom mestu. Ovo jastu~e zadr`ava svoje lekovito dejstvo do godinu dana.

Sede}a kupka: vidi op{ti deo strana 8.

SREMU[, MEDVE\I LUK (Alium ursinum)Svako prole}e donosi novu nadu u sunce i toplotu. Ponovo seose}amo veseli i poletni, radujemo se prvom zelenilu i razdr-aganom crvrkutu ptica, a svim srcem sve to ose}ama kao blago-nakloni dar na{eg Stvoriteqa. S novom zelenom rasko{itrebalo bi da zapo~nemo prole}nu kuru pro~i{}avawa crevakao i celog organizma koja }e nas osve`iti, a zdravqe pospe{iti.Pre svih je sremu{, poznat i pod nazivima cremo{, sremu`,sremu{a ili sremu`a, medve|i luk, divqi luk, jedan od prvihvesnika prole}a. Sjajni zeleni listovi kopqastog oblika,

nalik na listove |ur|evka , rastu iz duguqaste lukovice oba-vijene belom providnom

quskom. Glatka svetlozelena stabqikasa okruglom belom cvasti duga~ka je do 30cm. Sremu{ raste navla`nim livadama bogatim humusom, zatim na senovitim

vla`nim plodnim ravnicama, ispod `bunovai u listopadnim iplaninskim {umama. Wegov prodorni miris belog luka oseti se

i pre nego {to se biqka ugleda. Zbog ovog mirisa se zove i divqim belim lukom i nikako ne mo`e da se pobrka sa |ur|ev-kom ili sa otrovnim mrazovcem iako su im listovi sli~ni.

Ve} u rano prole}e su mnoge vla`ne {ume pokrivene sveìm zelenim listovima sremu{a. Oni iz tla ina~e izrastaju u aprilu i maju, a ponekad i ranije. Cvetovi mogu da se vide tek sredinom maja i u junu. U sremu{u se krije velika lekovita mo}, a pri~a se da ga i medvedi traè kada se probude iz zimskog sna da bi wime o~istili èludac, creva i krv, pa je jedno od narodnih imena ove biqke i “medve|i luk” (isto je zna~ewe i wegovog naziva na latinskom). Sremu{ ima bitne osobine na{eg belog luka, samo je mnogo lekovitiji. Zato je naro~ito pogodan za pro~i{}avawe creva u prole}e i pomaè kod nekih hroni~nih oboqewa koè.Po{to su{ewem listovi gube lekovitost, za prole}nu kuru pro~i{}avawa creva i celog organizma koriste se u sveèm stawu. Sitno naseckani, stavqaju se na hleb namazan maslacem, dodaju kao za~in (nekuvan) ~orbama i supama, krompiru, knedlama i drugom jedlu koja ina~e za~iwavamo per{unom i time ih ~inimo ukusnijim. Listovi sremu{a se mogu pripremiti i kao spana} ili kao salata. Po{to im je u ve}im koli~inama ukus qut, trebalo bi ih prilikom pripremawa variva pome{ati sa listovima koprive.Mlade listove vaqa skupqati u aprilu i maju, dakle pre nego {to biqka procveta, a lukovice u kasno leto i u jesen. Lukovica sremu}a moè da se koristi isto kao {to se koristi beli luk. Osobe sa osetqivim èlucem ise~ene listove i lukovice sremu{a treba da preliju toplim mlekom i da ih u wemu ostave dva do tri sata te da dobijenu te~nost piju gutqaj po gutqaj.Da biste sremu} imali u ku}i tokom cele godine, pripremite ga u obliku alkoholne esencije (vidi na~in pripremawa). U malo vode stavite 10 do 12 kapi esencije sremu{a i ovu te~nost pijte svakoga dana jer ona izvanredno podsti~e proces pam}ewa, spre~ava nastanak ateroskleroze (zakre~avawa arterija) i otklawa mnoge druge tegobe.Sremu{ veoma povoqno deluje i na èludac i creva. Veoma je dobar kod akutnog i hroni~nog proliva ~ak i onda kada ga prate stvarawe gasova i kolike, kao i kod crevnog zatvora do kojeg dolazi bilo zbog gr~eva (spazma), bilo zbog wihove lewosti. Posle upotrebe sremu{a brzo nestaju i gliste, ~ak i one de~je. S poboq{awem rada creva nestaju i tegobe koje se ~esto javqaju kod starijih qudi, ili kod onih koji jedu preko mere, a posledica su lewih ili prepuwenih creva.

Tako|e nestaju sr~ane smetwe i nesanica koje poti~u od lo{eg varewa, kao i tegobe nastale zbog zakre~ewa arterija ili visokog krvnog pritiska kao {to su nesvestica, ose}awe pritiska u glavi i gu{ewe. Pritiska postepeno pada. Vino od sremu{a je ~udesan lek za sve starije qude ~ija su plu}a stalno puna sluzi (“{lajma”) i zbog toga imaju tegobe pri disawu. Ovaj lek se toplo preporu~uje i kod tuberkoloze plu}a i vodene bolesti (edema), od kojih stari qudi (s lo{om cirkulacijom) ~esto pate. Sveè upotrebqeni listovi ~iste bubrege i be{iku te podsti~u izbacivawe mokra}e. Rane koje teè zarastaju bivaju brzo izle~ene ako se premaù sveìm sokom od sremu{a. Dolazi do poboq{awa ~ak i kod oboqewa krvnih sudova srca.

Sremu{ se jo{ uvek nedovoqno ceni kao sredstvo za pro~i{}avawe krvi koje je, pre svega delotvorno kod hroni~no ne~iste koè. [vajcarski lekar i travar paroh Kincle posebno je hvalio ovu biqku: “Ona pro~i{}ava celo telo, isteruje {qaku i zape~ene materije koje donose bolest, krv ~ini zdravom, izbacuje i neutrali{e otrove. Ve~ito bole{qivi qudi, oni sa ko`nim li{ajevima i bubuqi~avim i perutavim licem, te skrofulozni i reumati~ni trebalo bi da oboqavaju sremu{ kao da je od samog zlata. Nijedna biqka na svetu nije tako delotvorna za ~i{}ewe èluca, creva i krvi kao sremu{. Mladi qudi bi procvetali kao {paliri ruà, uspravili se kao borove {i{arke na suncu!”. Kincle nadaqe navodi kako poznaje porodice ~iji su ~lanovi ranije po ~itavu godinu bolovali i obilazili lekare, bili puni osipa i li{ajeva, skrofulozni* po celom telu i bledi kao da ve} leè u grobu i kao da su ih koko{ke ra{~eprkale, a koji su posle duè upotrebe ovog izvanrednog Bo`jeg dara postali sasvim zdravi i ~ili.

NA^IN UPOTREBE SREMU[AKao za~in: sve`i listovi sremu{a se iseckaju kao {to se to ~ini sa

vlascem ili per{unovim li{}em, pa se ovaj za~in stavqa u supe i ~orbe, umake, salate i jela od mesa, ili se wime pospe hleb.

Esencija od sremu{a: sitno naseckanim listovima ili lukovicama rastresito se napuni boca do grli}a, a zatim se masa prelije rakijom od `ita ili nekom drugom doma}om rakijom ja~ine 38-40%/ Boca se 14 dana dr`i na suncu ili na toplom Dnevno popiti 14 do 15 kapi sa malo vode.

Vino od sremu{a: puna {aka sitno naseckanih listova se prokuva u ~etvrt litra belog vina, po ukusu zasladi medom ili sirupom i tokom dana pije polako, gutqaj po gutqaj.

GAVEZ (Symphytum officinale)Ova lekovita biqka, poznata i pod nazivom sodul ili sodularkao i crni koren i kuhiwsko zeqe, ubraja se me|u neophodne inajvrsnije biqke koje nam priroda daje na raspolagawe. Rastena vla`nim livadama,na ivicama wiva, u vla`nim jarkovima icveta tokom celog leta. Listovi su hrapavi i veoma {iqati.Spoqa tamnosme| do crn, a iznutra beo do `u}kast, je sluzavi klizav, kao da je mastan. S obzirom na to da je koren

dubokou zemqi, gavez te{ko mo`e da se uni{ti. On se vadi u prole}eili jesen, i to {iqatom motikom. Sve`a biqka skupqa se zavreme cvetawa. Po{to se gavez u narodu zove i crnim korenomne treba ga brkati sa {panskim crnim korenom koji se kod nasgaji iskqu~ivo u povrtwaku i koristi za pripremawe variva.

_____________________* sa uve}anim limfnim `lezdama i promenama na ko`i

Tinktura od gaveza, koju moète napraviti sami, krije u sebi ~udesnu snagu. Bolesnicima koji su se svim mogu}im sredstvima godinama le~ili od reume i oticawa zglobova, a nisu se izle~ili, tinktura od gaveza brzo }e pomo}i. Jedna èna, koja je svojom desnom rukom jedva mogla da se sluì (rameni zglob je bio gotovo nepokretan, a lekar je ve} konstatovao da je re~ o ukru}enosti), na moj savet je svakodnevno utrqavala tinkturu gaveza u desnu nadlakticu i u rameni zglob. Iz dana u dan je ose}ala kako joj se stawe poboq{ava. Danas joj je rameni zglob normalno pokretan i ona ponovo moè da obavqa poslove u svom doma}instvu. I popareni listovi gaveza u obliku tople ka{e stavqeni na nepokretni zglob pomaù preko no}i ako tegobe poti~u od prenaprezawa, i{~a{ewa, uganu}a ili posedica mo`danog udara.Tetku moga supruga je na ulici oborio jedan motociklista. U bolnicu je stigla sa prelomom zgloba kuka. Hirur{ki su joj ga sastavili ekserom i otpustili je po{to se oporavila. Ekser je trebalo da bude odstrawen posle godinu dana. Po isteku tog vremena, nije ose}ala bolove i ponovo je mogla da hoda normalno, pa nije oti{la na predvi|eni pregled. Izgledalo je da je sve u najboqem redu, sve do jednoga dana kada su se pojavili nesnosni bolovi. tada je ekser izva|en, a lekar su utvrdili da se kost zagnojila. Inekcije su, dodu{e na kratko vreme otklawale bolove, ali se zapaqenski proces nije zaustavio. U tom stadijumu je ona do{la da nas poseti i izgledala je stvarno kao {a~ica jada. Bez preterivawa mogu da kaèm: oblozi od tople ka{e gaveza pomogli su joj preko no}i. Slede}eg dana èna je mogla da sedi i leì a da nema bolove. Po{to je u biqnim apotekama mogao da se kupi samo isitweni koren gaveza, mudra tetka ga je dodatno osu{ila u pe{nici i samlela u starom mlinu za kafu (za to moè da posluì i mlin za mak). Obloge od ka{e (recept vidi kod na~ina upotrebe) stavqala je sve dok vi{e nije ose}ala nikakve tegobe.I deformacije ru~nih i no`nih zglobova nestaju kao se koriste ovakvi oblozi od ka{e gaveza.Danasgavez moè da se kupi i u mnogim apotekama. @elela bih posebno da ukaèm na to da ovi oblozi od ka{e sa cvetnim prahom (polenom) gaveza mogu da donesu olak{awe ~ak i kod paraliza dowih ekstremiteta. Topli oblozi od ka{e pomaù i kod pro{irenih vena sa otvorenim ranama, reumatskih zadebqawa mi{i}a, otvrdlina od podagre (gihta), zatim kod ~ireva, bolova u vratu i u amputacionim patrqcima, pa ~ak i kod zapaqewa pokosnice.Od korena gaveza moè da se pripremi i ~aj, koji se pije kod zapaqewa du}nica (katara bronhija), zatim kod tegoba u organima za varewe, krvarewa èluca i upale plu}ne maramice. Tokom dana se, gutqaj po gutqaj, pije dve do ~etiri {oqe. Kod ~ira èluca preporu~uje se ~ajna me{avina od 100 g gaveza, 50g nevena i 50g troskota.Jo{ jednom bih spomenula tinkturu od gaveza. Oblozi od tinkture s najboqim uspehom se primewuju kod unutra{wih i spoqnih rana, povreda raznih vrsta, nagwe~ewa, krvarewa i fraktura kostiju.Listovi gaveza se ne koriste samo za obloge nego i kao dodatak kupkama kod reumatskih tegoba, gihta, kostoboqe, poreme{aja cirkulacije i o{te}ewa pr{qenova. Kod poreme}aja cirkulacije u nogama, kod pro{irenih vena i za rehabilitaciju posle frakture kostiju preporu~uju se sede}e kupke (u kadi) kojima se dodaje gavez.

U nekim krajevima se listovi gaveza stavqaju u masu od koje }e se pe}i kajgana. Aktivne materija ove lekovite biqke na taj na~in koriste celoj porodici.

NA^IN UPOTREBE GAVEZAPripremawe ~aja od korena: dve male ka{ike isitwenog korena potope se

u ~etvrt litre hladne vode i ostave preko no}i. Ujutro se sve to malo ugreje i procedi. Pije se polako, gutqaj po gutqaj.

Me{avina ~aja (kod ~ira na `elucu): puna mala ka{ika ~ajne me{avine prelije se sa ~etvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji 3 minuta. ^aj se pije topao, tri do ~etiri puta dnevno, polako, gutqaj po gutqaj.

Oblozi od ka{e: dobro osu{en koren se fino izmeqe i u jednoj {oqi sa malo vrele vode i nekoliko kapi jestivog uqa brzo izme{a u ka{u. Ka{a se nanese na par~e pamu~ne tkanine i tako topao oblog se stavqa na obolelo ili bolno mesto, a zatim pove`e.

NAÎN UPOTREBE GAVEZA (nastavak)Oblozi od sveìh listova: sveì listovi gaveza se operu, na dasci

izgwe~e oklagijom, stave na bolno mesto i poviju.Oblozi od poparenih listova: listovi gaveza se popare vrelom vodom

i stave na bolno mesto.Dodatak za kupku: 500 g sve`ih ili osu{enih listova gaveza ostavi se

preko no}i u 5 litara hladne vode. Slede}eg dana sve se zagreva do kqu~awa i dodaje vodi za kupawe.

Dodatak za sede}u kupku: kao kod potpune kupke, samo 200 listova.

Tinktura od gaveza: koren gaveza oprati i o~istiti ~etkom. Nasitno ga ise}i i wime rastresito do grli}a napuniti bocu te ga preliti rakijom od `ita ili nekog vo}a. Bocu 14 dana dr`ani na suncu ili na toplom mestu. Rakija mora da prekrije koren.

Mast od gaveza: 4 do 6 opranih korenova (zavisno od veli~ine) veoma sitno ise}i i kratko proprìti u 250 g ~iste sviwske masti od sala: ostaviti preko no}i i narednog dana zagrejati, procediti i protisnuti kroz par~e platna. Odmah staviti u ~iste male tegle i ~uvati u friìderu. Mast od gaveza moè da se upotrebi umesto obloga od ka{e. Ova mast je nezamenqiva u le~ewu rana kod qudi i ìvotiwa.

Vino od gaveza: 2 do 5 opranih korenova sitno ise}i i 5 do 6 nedeqa dr`ati u jednoj litri pravog belog vina. Izvanredno sredstvo za plu}ne bolesti

KOPRIVA (Urtica dioica)

Jedan lekar je prilikom predavawa koje je prenosio radioukazao na to da je kopriva jedna od najboqih lekovitih biqaka koje imamo i da ~ovek, kada bi znao koliko je ona lekovita, ne bi gajio ni{ta drugo osim koprive. Na `alost, ovo je poznato samo malom broju qudi.Kopriva je, po~ev od korena pa preko stabqike i listova sve docveta, dakle u celosti, lekovita. Jo{ je u stara vremena u`ivala veliki ugled. Albert Direr naslikao je an|ela kojisa koprivom u ruci leti prema prestolu Boga. [vajcarski

paroh Kincle u svojim spisima ukazuje na to da bi kopriva ve}odavno bila iskorewena da nije za{ti}ena svojom osobinom da `ari.Jednom sam savetovala majku sedmoro dece, koja je od posledweg poro|aja neprestano patila od ekcema, da pije ~aj od koprive. Ubrzo su ekcemi nestali, a prestale su i glavoboqe koje je od onog vremena tako|e imala. Pomislila sam da je kod ove `ene re~ o poreme{aju rada bubrega o kojeg je do{lo i nakon posledweg poro|aja, pa sam joj savetovala da pije ~aj od korpive po{to korpiva spre~ava stvarawe peska u bubrezima i be{ici. Sa bubre`nim oboqewima ~esto podrugu ide i glavoboqa. I zaista, za veoma kratko vreme nestali su i ekcemi i glavoboqa. S obzirom na to da je pojava ekcema posledica nekog unutra{weg poreme{aja, wihovo le~ewe mora da krene iznutra, i to lekovitim biqkama koje pro~i{}avaju krv.Kopriva je na{a najboqa lekovita biqka za pro~i{}avawe krvi od koje istovremeno raste i broj crvenih krvnih zrnaca. Po{to ona povoqno uti~e na gu{tera~u, ~ajem od koprive se skida i nivo {e}era u krvi. Wome se le~e i oboqewa i upale mokra}nih puteva, kao i patolo{ki zastoj mokra}e. Posebno se preporu~uje za prole}nu kuru s obzirom da ~isti i creva.

Otkako mi je poznato koliko je kopriva lekovita, uvela sam sebi obi~aj da svakog prole}a, koriste}i mlade izdanke, i svake jeseni posle duge kosidbe, kada mladi izdanci opet posvuda niknu, napravim ~etvoronedeqnu kuru sa ~ajem koprive.

Ujutro ga pijem nata{te, i to jednu {oqu pola sata pre doru~ka i jednu do dve {oqe u toku dana, polako gutrqaj po gutqaj. I ujutro ~aj treba piti polako kako bi wegovo dejstvo bilo {to izrazitije. Posle jedn takve kure ose}am se nopisivo dobro i svaki put imam ose}aj da mogu raditi tri puta vi{e nego obi~no. Moja porodica i ja godinama ne koristimo nikakve lekove i ja se ose}am gipka i mlada. Uostalom, ukus ovog ~aja i nije tako lo{. Treba ga piti bez {e}era. Oni osetqiviji mogu da mu poprave ukus dodavawem kamilice ili nane. U narodnoj medicini se vi{enedeqna kura ~ajem od koprive preporu~uje protiv oboqewa jetre, ù~i i slezine, pa ~ak i u slu~aju tumora ovog organa, zatim kod katara èluca, oboqewa disajnih organa, èluda~nih gr~eva i ~ireva, ~ira na dvanaestopala~nom crevu i kod plu}nih oboqewa /7/. Da bi aktivne materije ostale o~uvane, kopriva se nikada ne kuva nego se samo popari, Preventivno se ~aj od koprive pije samo jednom dnevno ali tokom cele jedne godine. Odli~an je i za le~ewe bolesti izazvanih virusima i bakterijama.

Po~ev od izvesnih godina u organizmu se smawuje koli~ina gvo`|a. Zbog toga dolazi do stawa zamora i iscrpqenosti, ~ovek se ose}a starim i mawe sposobnim. U ovom slu~aju se toplo preporu~uje sve`a kopriva. Ona sadr`i gvo`|e i zato se upotrebqava sa uspehom. Posle kure koprivom ~ovek se fizi~ki relativno brzo ose}a mnogo boqe, vra}aju mu se energija i stvarala~ka snaga te naoko izglada kao da je procvetao.

Jednom prilikom je mlada èna na povratku s odmora svratila kod mene. Bila je malokrvna i imala je tegobe sa èlucem i sa ù~i. Mu~ile su je i glavoboqe koje su se javqale kao propratna pojava. Savetovala sam joj da pije ~aj od koprive. Posle izvesnog vremena slu~ajno sam je srela. Sva

presre}na rekla mi je kako joj je kopriva brzo pomogla, kao i to da je cela wena porodica po~ela da koristi ovu lekovitu biqku.

Kod vodene bolesti (edema) kopriva pomaè izvla~ewem velike koli~ine vode iz organizma. Posredstvom aktivnih materija koje ja~aju krv pomaè kod bledila, malokrvnosti, anemije i kod te{kih bolesti krvi. Zajedno s drugim lekovitim biqkama kopriva se uspe{no primewuje i kod leukemije (vidi ~lanak pod naslovom Leukemija). Ako je re~ o nekom alergijskom oboqewu (i polenska, odnosno senska kojavica spada ovamo) treba tokom duèg vremenskog perioda ptit ~aj od koprive.

Kopriva smawuje sklonost ka prehladi i poma`e kod gihta i rumatskih oboqewa. Jedna gospo|a ia Ajh{teta se kod lekara tri godine le~ila od bolnog i{ijasa. Od {est kupki sa po 200 g koprive, weni bolovi su nestali u roku od pola godine.

Pre izvesnog vremena upoznala sam jednu ènu pedesetih godina ~ija je kosa bila tako retka da je morala nositi periku. Da ju je nosila i daqe, i posledwi koren bi bio uni{ten. Savetovala sam joj da glavu pere ~ajem od sveè koprive i dodatno jo{ sa ekstraktom (uvarkom) od korena koprive. Poslu{ala je moj savet i moglo se iz nedeqe u nedequ primetiti kako joj kosa raste i postaje sve gu{}a. Posebno blagotvorno na svaku kosu uti~e tinktura od koprive koju lako moète da napravite sami od korena koprive koji }ete u prole}e ili u jesen izvaditi iz zemqe (vidi odeqak Na~ini upotrebe: Prawe kose i Tinktura od koprive). I sama ovovm tinktruom svakodnevno masiram koù glave, ~ak je nosim sa sobom kada putujem i idem na predavawa. Uspeh je vidqiv: koà glave je bez peruti, kosa lepr{ava, gusta i glatka sa lepim sjajem.

I kod su`ewa krvnih sudova („pu{a~kih nogu“) kopriva izvanredno poma`e. Neki qudi koji pate od ove bolesti mogli bi da budu po{te|eni amputacije noge kada bi blagovremeno po~eli da primewuju kupke od korena koprive (vidi odeqak Na~ini upotrebe).

Svaki gr~ u nozi, bez obzira na poreklo, ukazuje na poreme}aj cirkulacije krvi. U ovim slu~ajevima se preporu~uju kupke sa uvakom (ekstraktom) od koprive.

To se posebno odnosi na suèwe krvih sudova srca. Treba da se nagnemo nad kadu i mlakim uvarkom od koprive propiramo koù iznad podru~ja srca, uz istovremenu primenu blage masaè.Ovde se kura sprovodi korenom koprive da bi se izbeglo dodatno stvarawe crvenih krvnih zrnaca, kako ne bi do{lo do ja~awa eritrocitoze koja ve} ina~e postoji zbog mawka kiseonika, prim. red.

Jedna 51-godi{wa èna iz Bavarske 28 godina je patila od fistule i sve to vreme imala neopisive tegobe. Profesor iz lekarskog tima je smatrao da bi operacija fistule bila opasna jer se nalazila na licu, i to na jagodici obraza. Nesre}na èna se 1978. obratila jednom travaru koji je prema woj pokazao veliko razumevawe. Prepisao joj je sirovu hranu, inhalacije, i psihokibernetiku. Weno stawe je postalo podno{qivije, ali do izle~ewa nije do{lo. U martu 1979. kpo~ela je da skupqa prve sveè koprive i da svakoga dana pije po tri {oqe ~aja pome{anog sa malom ka{ikom {veden bitera. Ona je napisala:”Posle ta~no 14 dana fistula na mom obrazu bila je zale~ena i vi{e nisam imala bolove. Tako je i danas” (28.11.1979. godine).

Uvek se radujem kada ~ujem da su qudi na sopstvenom telu osetili lekovitu mo} koprive. Tako mi je jedna `ena nedavno pisala da je mesecima

svakodnevno pila ~aj od koprive. Ne samo da uprkos svakodnevnom te{kom radu nije vi{e ose}ala umor i iscrpqenost nego je nestalo i zagnojenog kurjeg oka koji je prouzrokovao bolove sve do butina a koje od preoptere}enosti poslovima nije stigla da le~i. Tako|e su nestale i gqivice koje su bile zahvatile jedan nokat koji je u bolnici trebalo da joj bude otklowen operativnim putem a ona se na to nije mogla odlu~iti. Da, tako moè da pomogne dobra stara kopriva koja ~isti i obnavqa krv a na koju ~ovek ne moè dovoqno ~esto da ukaè. Jedna druga èna mi je pisala da je koprivom izle~ila ekcem koji ju je mu~io vi{e godina. Takva pisma prdstavqaju trenutke utehe u mom ìvotu. Ona mi pokazuju da na{e lekovite biqke pouzdano pomaù ma kako da se upotrebe.

Jednom je neki stariji ~ovek pla~u}i do{ao kod mene. Tri godine pre toga bio se razboleo od gripa. Otada je wegova mokra}a bila tamnosme|a i patio je od nesnosnih glavoboqa. Nisu mu pomogle ni mnogobrojne tablete koje mu je lekar prepisivao ni injekcije (posledwi put bile su mu ubrizgane u region glave). Naprotiv, glavoboqe su postale jo{ è{}e, tako da je ~ovek bio sve bliè pomisli da okon~a samoubistvom. Ohrabrila sam ga i savetovala mu da koristi sveù koprivu, da pije po 2,5 litre ~aja dnevno raspore|eno na ceo dan. Posle ~etiri dana me je telefonom obavestio da vi{e uop{te nema glavoboqu. Ne{to kasnije mi je po jednoj èni poru~io da se ose}a zdraviji nego pre gripa. I vi treba da koristite mlade sveè izdanke koprive, naro~ito u prole}e, i da wome sprovodite kure ~i{}ewa creva! Iznenadi}e vas weno povoqno dejstvo.

Jedna ~asna sestra iz Reda svete Jelisavete iz Klagenfurta tako|e je postupila po mojim savetima i bila iznena|ena rezultatom. Mrqe na stomaku i na krstima, pra}ene svrabom, koje nikako nije mogla da izle~i, za kratko vreme su nestale po{to je pila ~aj od koprive i dr`ala dijetu za jetru. Kod jednog sli~nog slu~aja brzo je pomogao samo ~aj od koprive.

Iz jednog pisma iz Delaha u Koru{koj izdvoji}u slede}e redove:“Bog neka Vam vrati to {to ste mi nizrecivo mnogo pomogli svojim savetima. U toku svoje bolesti koja je trajala 19 godina boravila sam u mnogim le~ili{tima {irom cele Austrije. Nijedan lekar nije umeo da mi kaè [ta mi zapravo fali, a da o nekoj pomo}i i ne govorim. Nedequ dana sam pila ~aj od koprive i bolest je kao ~udom nestala, kao da je nikada nisam imala“. Iz navedenih ~iwenica vidi se koliko brzo na{e lekovite biqke mogu da izle~e. Me|utim, jedna {oqa ~aja na dan ne moè da pomogne; kod teìh oboqewa treba piti najmawe dve litre ~aja dnevno, i to polako, gutqaj po gutqaj.

Neka poslovna èna mi je ispri~ala da na izlete i slu`bena putovawa uvek nosi sa sobom u termosu, ~aj od koprive. Kune se da joj on mnogo pomaè. Ne samo da najboqe gasi è| nego i osveàva i otklawa ose}aj umora.

Da posebno ukaèm i na ovo: kod i{ijasa, krstoboqe sa probadawem i kod upale ìvaca ruku i nogu sveù koprivu treba s a s a v i m l a k o utrqati u bolno mesto.

Kod i{ijasa, na primer, trqawe sve`om koprivom treba da krene od gle`wa (~lanka) spoqnom stranom sve do kuka, a odatle da se nastavi unutra{wom stranom noge sve do pete. Ovo vaqa ponoviti dva puta i zavr{iti prevla~ewem od kuka uspravno preko stra`wice. Sli~no postupite i kada je re~ o drugim bolnim mestima. Posle toga ko`u napuderi{ite.

Zar ne treba Bogu da zahvalimo za milost {to posedujemo ovako ~udotvorne lekovite biqke? U na{e vreme, kada se brzo ìvi, qudi i ne obra}aju pa`wu na wih i pre }e posegnuti za sredstvima koja ublaàvaju bol a koja se danas piju u prekomernim koli~inama. Me|utim, ~esto zaista mogu da pomognu samo na{e dobre lekovite biqke koje su, na àlost, pale u zaborav.

Na kraju bih pomenula samo jo{ jedan doìvqaj koji je na mene ostavio snaàn utisak . U na{em malom gradu upoznala sam staricu koja mi je ispri~ala da je lekar konstatovao da je kod we rak èluca veoma uznapredovao, ali da zbog svojih godina ne moè biti podvrgnuta operaciji. Tada joj je neko savetovao da pije ~aj od koprive.Svakoga dana je i{la u ba{tu gde je kopriva rasla du` plota i odakle je svaki put u ku}u donela punu {aku. Kada je posle izvesnog vremena posetila svog lekara, ovaj je iznena|eno pitao:”Zar ste se ipak operisali ? Ne vidi se nikakav oìqak!”. Zlo}udne izrasline su se u potpunosti povuke i starica je jo{ moga dauìva u zdravqu predve~erja svog ìvota. Ne smemo, me|utim, da dozvolimo da dotle do|e. Nikada se zlo}udni tumor ne}e razviti ako na{u dobru koprivu ne samo po{tujemo nego u obliku ~aja uzmemo i wenu ~udesnu snagu.

A sada jo{ jedan dobar savet: po~nite ve} od danas kuru s koprivom. Osu{enu moète na}i u apotekama i prodavnicama gde se prodaje kao ~aj. Pustite na{e lekovite biqke da u|u u domove! U prole}e se naoru~ajte makazama i rukavicama i iza|ite u slobodnu prirodu Gospoda. Velika je radost kada koprivu sami berete pod slobodnim nebom Boga. [to se kopriva sveìja koristi, tim je ve}i uspeh le~ewa, kako je iskustvo pokazalo. Pri tom mislite i na zimske zalihe, za koje je najboqe da koprivu berete u maju. Radujte se {to sami ne{to moète da u~inite za svoje zdravqe!

Jedan ~italac iz Vestfalske oblasti mi pi{e:“Moj sused koprivu koristi, izme|u ostalog, i protiv gamadi i ostalih {teto~ina u svojoj ba{ti. Ve}u koli~inu koprive on stavqa u rezervoar od oko 300 litara (mo`e, svakako, da se uzme i mawa koli~ina vode) i ostavi je tako du`e vreme. Ovim ekstraktom potom zaliva sve svoje biqke koje zbog toga nisu vi{e podlo`ne napadu {teto~ina i on ne mora da koristi nikakva hemijska sredstva. Tako crvi vi{e ne napadaju ni mokvu“!

S druge strane, pak, danas neki poqoprivrednici sredstvom za uni{tavawe korova prskaju koprivu koja raste na ~istim rubovima {uma i livada, daleko od puteva. Tako otrovi koji su {tetni za qude dospevaju u netaknute delove {uma. Wih pri tom ne brine to {to time istovremeno uni{tavaju i korisne insekte i ptice. Mnogi seqaci vi{e ne}e da gube vreme da koprivu kose srpom. Kako smo samo slepi!

NA^IN UPOTREBE KOPRIVE^aj: 1 puna mala ka{ika popari se sa ~etvrt litre vrele vode i posle kratkog

vremena se procedi.Tinktura od koprive: korenovi, koji se vade u prole}e i jesen, operu se

~etkom, sitno naseckaju i stave u bocu, do grli}a. Preliju se rakijom od `ita ja~ine 38-40% te se boca 14 dana dr`i na toplom mestu.

Kupka za noge: jedna puna pregr{t dobro opranih korenova i stabqike s listovima sveè koprive preko no}i se drè u 5 litara hladne vode, a slede}eg dana se ista voda zagreje do kqu~awa. U {to toplijoj vodi (na temperaturi koju moète podneti) kupajte noge 20 minuta. Kopriva za vreme kupke ostaje u vodi. Ova kupka, podgrejana, moè da se koristi jo{ dva do tri puta.

Prawe kose: 4 do 5 punih pregr{ti sve`e ili osu{ene koprive stavi se u lonac od 5 litara napuwen hladnom vodom i na tihoj vatri zagreva dok ne prokqu~a. Posudu skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 5 minuta. Ako se koristi koren koprive, jedna puna pregr{t se preko no}i ostavi u hladnoj vodi, a slede}eg dana se voda zagreva do kqu~awa. Posle toga treba da odstoji jo{ 10 minuta. Za prawe kose upotrebiti kvalitetan taoletni sapun.

RAZGON, VERONIKA* (Veronica officinalis)Kada su Rimqani svojevremeno osvojili zemqu koju su naseqavali Germani, preko doma}eg stanovni{tva upoznali su veroniku, lekvitu biqku koju su Germani iznad svega cenili. Nazivali su je „osnovnim lekom protiv svih boqki“, pa se i danas u narodu zove lekom za sve. I Rimqani su se, kako sam pro~itala u jednoj staroj kwizi o lekovitim biqkama, uverili u wenu veliku lekovitost. Kada su nekom poznaniku ili prijatequ `eleli da naprave poseban kompliment, rekli bi mu da poseduje toliko dobrih osobina kao visoko cewen razgon.

Te izreke sam se setila kada mi je jednoga dana neki gospodin pri~ao

da ima visok holesterol u krvi i da je zbog toga u vi{e navrata le`ao u bolnici.

Savetovala sam mu da pije ~aj od razgona, i to dve {oqe dnevno. Veoma sam se radovala kada mi je posle pola godine ispri~ao kako su lekari prilikom nedavnog pregleda bili iznena|eni kada su videli da u wegovoj krvi nivo holesterola vi{e nije povi{en.Veronika, koja je u narodu poznata i kao razgon, ~estoslavica, vetrovaq, bela boa i zmijin kukuruz, voli suvo zemqi{te i raste u {umama na mestima gde je drve}e pose~eno, pored ìvica i plotova, ispod `bunova, u jarku, pored puta i na ivicama {uma. Stabqika joj je obrasla dla~icama i raste poleglo pri tlu, a listovi su sitni i nazubqeni po ivicama, srebrnog odsjaja te prelaze u uspravne svetloplave do qubi~aste cvetne klasove. Listovi lako otpadaju na dodir, pa se otud biqka i zove razgon. Razgon cveta od maja do avgusta, a skupqaju se cvasti. najdelotvornije su biqke koje rastu na rubovima {uma i pod hrastovima. Lekovita biqka, koja nam je ostala jo{ iz vremena na{ih ~ukundedova, omiqeni je dodatak ~ajevima za pro~i{}avawe krvi i zajedno sa sveìm vrhovima koprive le~i hroni~ni ekcem. Veronika se svesrdno preporu~uje kod dosadnog stara~kog svraba. Slabe i osetqive osobe dobro je podnose kao sredstvo za èludac jer je blagog dejstva, a potpomaè i varewe. Wome se tako|e otklawa katar èluca i le~i poreme}aj rada creva.@elela bih naro~ito da ukaèm na to da razgon (veronika) ima veli~anstveno lekovito dejstvo kada je re~ o nervozi koja se javqa kao posledica psihi~ke prenapregnutosti. [oqa ~aja uve~e, pre spavawa, svojim umiruju}im dejstvom ~ini ~uda. Ovaj ~aj se preporu~uje qudima koji mnogo umno rade. Oni ~aj treba da piju pre spavawa. Pam}ewe }e se poboq{ati i nesta}e nesvestice.Veronika pome{ana sa korenom celera otklawa slabost ìvaca i depresiju, a izuzetno povoqno deluje i kod ùtice, peska u morka}i i kod bolova zglobova koji se javqaju kao posledica reume i gihta.

Jedan sve{tenik mi je rekao: “Velike praznine u mom pam}ewu nestale su, na moje iznena|ewe, posle 14 dana kori{}ewa po dve {oqe ~aja dnevno od razgona i rastavi}a (pome{anih u jednakim delovima). Ve} sam pri propovedi zaboravqao neke va`ne re~i. Postao sam nesiguran i nervozan. Biqke su mi neverovatno brzo pomogle”.Kod hroni~nog suvog katra bronhija razgon tako|e ~udesno deluje. Za plu}a se koristi me{avina istih delova plu}waka (Pulmonaria officnalis, u narodu “velikdan~e”) listova podbela, bokvice i razgona. âj se zasladi s malo meda ili biqke popare vrelom vodom u kojoj je rastopqen ùti {e}er.Kod ùtice i oboqewa jetre i slezine preporu~ujem slede}u me{avinu: 50grama korena masla~ka, 25 grama cvetova vodopije (cikorije), 20g glazarkiwe i 50grazgona (veronike). Ove biqke dobro pome{ati. Na ~etvrt litre vode uzeti punu malu ka{iku i tokom dana piti,gutqaj po gutqaj po dve {oqe nezasla|enog ~aja.Od razgona, kada je u cvatu, moè da se napravi i sveì sok koji se preporu~uje kod hroni~nih ko`nih oboqewa, a pre svega ekcema. Dnevno se uzme dva do tri puta po jedna mala ka{ika.Razgon, koji se u starim kwigama o lekovitom biqu slavi kao vidarska biqka, preporu~ujem kod zapaqenih i te{ko le~ivih rana naro~ito u blizini cevanice. Rane se najpre ispiraju ~ajem; kasnije se preko no}i stavqaju oblozi natopqeni sveè poparenim razgonom te se noga umota tako da bude utopqena.Oboleli od gihta i reume trebalo bi da poku{aju le~ewe delotvornom tinkturom od razgona. Ona se spoqa koristi za utrqavawe, a pije se po 15 kapi dnevno sa malo vode ili ~aja.Svake godine izvesni period obavezno pijte ~aj od sveè ubranog razgona. On ne samo da smawuje zakre~enost krvnih sudova nego ih i {titi od we, a telo usled svoje mo}i da pro~i{}ava krv ponovo ~ini gipkim. Zato vas molim: prihvatite moj savet!

NA^IN UPOTREBE RAZGONAPripremawe ~aja: 1 puna mala ka{ika prelije se sa ~etvrt litre vrele

vode i ostavi da odstoji kratko vreme.Sve`i sok: cvasti se operu i neosu{ene iscede u sokovniku. Male boce

napune se sokom i ~uvaju u fri`ideru.Tinktura: dve pune pregr{ti isitwene biqke u cvatu potopiti u rakiju od

`ita ja~ine 38-40% i 14 dana ostaviti na suncu ili u blizini izvora toplote.^ajna me{avina: 1 puna mala ka{ika prelije se vrelom vodom i ostavi

da odstoji kratko vreme.

VIRAK (Alchemilla vulgaris)Virak je poznat i pod nazivima vrkuta, rosanica, biserak, gospin

pla{t, trava od u{qeme i pla{t device Marije. Raste pre svega u rubnim oblastima {uma i pored puta, na padinama i vla`nim livadama u vi{im planinskim predelima. Listovi su joj polukru`nog oblika sa sedam do dvet re`weva, stabqika sredwe visine, a cvetovi `utozeleni i neugledni. Cveta od aprila do juna, a ponekad i kasnije. U

nekim krajevima ven~i} se stavqa na glavu prilikom pri~e{}a da bi se posle wega ukrasila glava Spasiteqa na oltaru. Listovi virka ponekad pqo{timice leè na tlu a ujutro se na wima, u sredini, pokazuje kap rose koja se sija kao biser. Na visinama iznad 1000 metara nalazimo srebrni virak koji uspeva kako na kre~nom zemqi{tu, tako i na sedimentnim stenama. Biqka se skupqa cela u vreme cvetawa, a kasnije-samo weni listovi. Sve se su{i na tavanu. Sama imena ove biqke kazuju da je ona na ceni pre svega kod èna. Od pojave hri{}anstva ona je posve}ena devici mariji.Pored toga {to virak povoqno deluje kod poreme}aja mentruacije, bolnog prawa, genitalnih tegoba i tegoba nelagodnosti u prelaznim godinama, zajedno sa hajdu~icom moè da reguli{e neredovni menstrualni ciklus po~etkom puberteta.

U slu~ajevima kada se kod mladih devojaka mese~no krvarewe ne uspostavi redovno uprkos le~ewu po nadzorom lekara, upotrebqava se virak pome{an u jednakim delovima sa hjdu~kom travom. Ova lekovita biqka deluje tako {to skupqa krvne sudove i brzo le~i, a koristi se kao diuretik i sredstvo za ja~awe srca, zatim kod groznice zbog zapaqene rane, kod zagnojene rane, pa i nele~enih i zaostavqenih ~ireva. âj od virka se preporu~uje kao najboqe sredstvo za prestanak krvarewa posle va|ewa zuba. U roku od jednog dana }e zarasti ako se vi{e puta ispira ovim ~ajem. On tako|e otklawa slabost mi{i}a i udova i pomaè kod malokrvnosti.Kod povreda od poro|aja, opu{tenosti trbu{nih mi{i}a u èna ili kod sklonosti ka spontanom poba~aju, za u~vr{}ivawe ploda i za ja~awe materi~nih ligamenata (veza) virak je od velike pomo}i. Od tre}eg meseca trudno}e ène sklone navedenim tegobama trebalo bi da piju ~aj od virka. On je lek za gotovo sve ènske bolesti zajedno sa rusoma~om pomaè ~ak i kod ispadawa materice i preponske kile.

U posledwem navedenom slu~aju dnevno treba piti ~etiri {oqe ~aja od virka, koji se po mogu}stvu priprema od sveè ubranih biqaka. Uz to se pogo|ena mesta masiraju tinkturom od rusoma~e. Kada je re~ o ispadawu materice, treba otpo~eti sa utrqavawem tinkture u koù po~ev od rodnice (vagine) pa navi{e. Ovde se primewuju i dodatne sede}e kupke hajdu~ke trave (100 g za jednu kupku; ista koli~ina je dovoqna za ukupno tri kupke nedeqno, jer se voda, ponovo zagrejana, moè upotrebiti jo{ dvaput).

Na{i preci su ovu biqku upotrebqavali za rane, spoqa i iznutra, zatim kod epilepsije i protiv kile (bruha). Evo jednog citata iz veoma stare kwige o lekovitim biqkama: “Ako je ~ovek okilavio, bio mlad ili star, neka dve pune {ake virka kuva u jednoj merici vode onoliko dugo koliko se kuva jaje da bude tvrdo, i neka to pije”. U dana{woj medicini ova biqka opet zauzima svoje zasluèno i priznato mesto. Naro~ito {vajcarski paroh Kincle je hvali i isti~e: “Dve tre}ine svih operacija na ènskim organima bile bi suvi{ne kada bi se ova lekovita biqka blagovremeno i duè vreme koristila; ona le~i ginekolo{ke bolesti, groznicu, gangrenu, zagnojene rane, ~ireve i bruh. Svaka babiwara bi trebalo 8 do 10 dana da pije mnogo ~aja od ove biqke. Neka deca bi i danas imala majke a poneki ucveqeni udovac svoju ènu, samo da su poznavali ovaj dar bo`ji.

Izgwe~en i stavqen spoqa, virak le~i rane, uboje i posekotine. Deca koja uprkos dobroj hrani imaju slabe mi{i}e, oja~a}e ako redovno piju ovaj ~aj”.Virak, koji raste u vi{im predelima (srebrni virak), u narodu se naziva i srebrnim pla{tom jer dowa strana lista ima srebrni odsjaj. Posebno je preporu~qivo da se koristi kod gojaznosti. Dve do tri {oqe ~aja dnevno imaju veoma povoqno dejstvo. ^aj je dobar i protiv nesanice. I oboleli od {e}erne bolesti trebalo bi ~esto da ga piju. Slabuwava deca nao~igled ja~aju ako se u vodu u kojoj se kupaju doda pupoqaka od virka ili, jo{ boqe, od srebrnog virka. Za jedno kupawe uzme se oko 200g virka.Zajedno sa rusoma~om virak se uzima, kako je navedeno i u poglavqu Rusoma~a, kod atrofije mi{i}a i kod neizle~ivih oboqewa muskulature. Ova dragocena lekovita biqka koristi se i kod multipli skleroze.

Iz Gradi{ta su me obavestili da je ~aj od virka, upotrebqen spoqa za prebrisavawe predela srca i iznutra kao ~aj, za kratko vreme zna~ajno poboq{ao stawe u jednom slu~aju o{te}ewa sr~anog mi{i}a.

NA^INI UPOTREBE VIRKAPripremawe ~aja: 1 puna mala ka{ika biqke popari se sa ~etvrt litre

vrele vode i ostavi kratko da odstoji.Oblozi: odgovaraju}a koli~ina sve`e biqke brzo se opere, izgwe~i

oklagijom i upotrebi kao oblog.Dodatak vodi za kupawe: za potpunu kupku uzme se 200g osu{ene ili

nekoliko pregr{ti sve`e biqke i stavi se u kofu sa hladnom vodom, da preno}i. Slede}eg dana se sve zagreje i doda vodi za kupawe (potpuna kupka).

ZLATNICA (Solidago virga-aurea)

U narodu je poznata i kao zlatica, zlatna rutvica, ~elebi grana, zlatna {iba, {tapika. Ova lekovita biqka se moè na}i na rubnim podru~jima {uma, u jarku punom vode, na padinama i na {umskim povr{inama gde je drve}e pose~eno. Stabqika, gusto obrasla zlatnoùtim zvezdastim cvetovima, dostiè visinu od 80cm. Cvetovi se skupqaju od jula do oktobra. Upotrebqavaju se kod crevnih oboqewa i kod krvarewa iz creva. Ali, zlatna rutvica (~elebi-grana) je, pre svega, na ceni kao lekovito sredstvo protiv oboqewa bubrega.

Cvetovi i listovi zlatnice deluju rashla|uju}e, a s obzirom na to da biqka deluje diureti~no preporu~uje se kod ve}ine bolesti bubrega i mokra}ne be{ike. Veliki {vajcarski travar Knicle govori u svojim spisima o jednom 45-godi{wem ~oveku koji je imao te{ku bolest bubrega i ~ije se stawe stalno pogor{avalo, tako da je na kraju jedan bubreg morao biti odstrawen.

I drugi zagnojeni bubreg mu je bio zagnojen i nije vi{e mogao da radi kako treba. Onda se ~ovek podvrgao kuri zlatnicom. Pome{ao je iste koli~ine zlatne rutvice, `utog ivawskog cve}a i `ute mrtve koprive, pripremao ~aj od ove me{avine i u gutqajima pio tri do ~etiri {oqe dnevno.

Wegove tegobe potpuno su nestale, kako je rekao, za 14 dana.Zlatnica zajedno sa ùtim ivawskim cve}em pomaè ~ak i kod atrofije bubrega, hidronefroze (vodene bolesti bubrega) i kada je bolesnik prikqu~en na ve{ta~ki bubreg. U sva tri slu~aja sam postigla uspeh u le~ewu navedenim biqkama. Jedan 52-godi{wi ~ovek koji je godinama patio od neizle~ive atrofije bubrega i kojeg su lekari otpisali pa je morao prevremeno da se penzioni{e, zadihan i oznojen popeo se kod mene na prvi sprat, i bore}i se za vazduh, stropo{tao se u fotequ. Posle ta~no nedequ dana, po{to je dnevno pio po tri {oqe navedene ~ajne me{avine, bilo mu je znatno boqe. Napomiwem da je ove biqke koristio u sveèm stawu, direktno iz prirode. Posle tre}e nedeqe nije vi{e imao nikakve tegobe.

Bubrezi reaguju na sva psihi~ka stawa ~oveka.Oni ve}inom „osete“smrti bliske osobe, bilo nekog drugog nesre}nog slu~aja. Zlatnica se potvrdila ko lekovita biqka koja veoma pozitivno uti~e na du{evni (emocionalni) `ivot ~oveka. Stoga bi ~aj od ove biqke obavezno trebalo piti kada su posredi razo~arawe i druge du{evne tegobe.An|eo lekovitih biqaka stoji neposredno pored zlatne rutvice. Kada nas ophrvaju te{ka ose}awa, umiruju}e dejstvo ove biqke ose}ama kao ruku koja miluje i gladi. Ve} sam pogled na zlatnicu u poqu deluje umiruju}e na nas. Treba da budemo zahvalni {to u na{oj blizini postoji jedna biqka koja nam donosi utehu.

NA^IN UPOTREBE ZLATNICEPripremawe ~aja: jedna puna mala ka{ika zlatnice popari se sa

~etvrt litra vrele vode i ostavi kratko da odstoji. Od ~ajne me{avine tako|e se uzima jedna puna mala ka{ika i ~aj se priprema kao {to je navedeno.

RUSOMA^A (Capsella bursa-pastoris)

Ova veoma dragocena lekovita biqka, koja raste svuda-pored put, na livadama, u parlozima, u jarku, na padinama, wivama i u povrtwacima - smatra se, uop{te uzev, neprijatnim korovom. Tek {to se negde istrese gomila zemqe - naro~ito pri gradwi ku}e- na woj, gotovo preko no}i nikne rusoma~a.Narodna imena ove biqke su: tar~u`ak, o}u-ne}u, devoja~ka trava, poqska preslica, torbi~ica, pastirska torbica.

Nepravilno nazubqeni listovi obrazuju rozetu sli~nu onoj kod masla~ka. Stabqika je visoka do 40 cm. Vreme cvetawa: od marta do novembra. Si}u{ni cvetovi prqavobele boje ~ine growu, koja se proteè u duga~ki oplodni grozd; na tanu{nim peteqkama vise male koàste mahune srcastog oblika, veoma omiqene kod ìvine. îm sneg po~ne da se topi i nema mraza u prirodi na{a rusoma~a je opet tu, sveà i zelena.Le~ewe sa dve do tri {oqe ~aja od rusoma~e dnevno sa velikim uspehom se primewuje kod svih vrsta krvarewa, na primer iz nosa, èluca i creva, kao i kod neredovne menstruacije.Kod rana ~ije se krvarewe ne moè zaustaviti, ekstrat rusoma~e deluje iznena|uju}e povoqno.

Kod jakog menstrualnog krvarewa, osam do deseta dana pred po~etak menstruacije, piti dve {oqe ~aja dnevno. Jedna vrhom puna mala ka{ika rusoma~e popari se {oqom vrele vode. Ovaj ~aj dobar je i za regulisawe menstruacije u doba puberteta. Svaka `ena u prelaznim godinama trebalo bi tokom ~etiri nedeqe da pije po dve {oqe ovoga ~aja dnevno i da posle pauze od tri nedeqe ponovi kuru.

Kod hemoroida koji krvare pravi se mali klistir, primewuju sede}e kupke ili ispirawe mlakim ~ajem od rusoma~e. Majke ~ije grudi oteknu u periodu dojewa, neka rusoma~u stave u sito i skuvaju na pari pa je umotanu u pamu~nu tkaninu upotrebe kao oblog. Kod krvarewa iz bubrega piti po dve {oqe ~aja od me{avine rusoma~i i rastavi}a u jednakim delovima.

Na{a rusoma~a je-sli~no imeli-lekovita biqka koja reguli{e naru{eni krvni pritisak, pa se zato toplo preporu~uje kako za povi{eni, tako i za nizak pritisak. nasuprot imeli koja se priprema tako {to se preko no}i drì potopqena u hladnoj vodi, rusoma~a treba da se popari. Piju se po dve {oqe dnevno sve dotle dok se krvni pritisak ne normalizuje. Kod krvarewa iz materice rusoma~a ima isto tako dobro dejstvo kao imela. I u ovom slu~aju ~aj se pije samo izvesno vreme, odnosno dok se poreme}aj ne otkloni.Kod svih spoqnih oboqewa mi{i}a ova dragocena lekovita biqka je naro~ito dobar pomo}nik. Interesantno je da o tome gotovo ni{ta ne moè da se na|e u savremenim kwigama o lekovitim biqkama, sa jedinstvenim poukama i crteìma. Ali, kako to ve} biva kada je dan ispuwen od ranog jutra do kasne ve~eri, kwigu sam uspela da prelistam samo jedanput. Jednog dana oko pono}i, iznenada am se trgla iz sna: u~inilo mi se kao da mi je neko blago potresao ramena. A onda me spopala pomisao:“Sada je ve} pola godine kako ima{ ovu kwigu o lekovitim biqkama i jo{ se nisi nijedan jedini put zadubila u wu!“. Dobro razbu|ena ustala sam, uzela kwigu i udobno se smestila u dnevnoj sobi. Otvorila sam je i pa`wu mi je odmah privuklo nekoliko redaka:“Ako kod slabosti zglobova i mi{i}a vi{e ni{ta ne pomaè, u~ini slede}e: rusoma~u, sitno ise~enu i potopqenu u rakiju od ìta deset dana drì na suncu ili blizu {tedwaka i posle to svakodnevno po nekoliko puta utrqavaj u bolesno mesto i popij po ~etiri {oqe ~aja od virka“. Kao da mi je bilo najva`nije da pro~itam samo ovih nekoliko redova u tom trenutku ~ak nisam ni bila sveesna toga - zaklopila sam kwigu, stavila je na weno mesto, legla i posle kratkog vremena ponovo zaspala. Nakon nekoliko dana imala sam telefonski poziv iz Be~a:“Moète li mi pomo}i?“-imam 52 godine, po zanimawu sam medicinska

sestra i od pre dve godine sam u prevremenoj penziji. Zbog atrofije mi{i}a sam potpuno bespomo}na!“. Kda sam joj dala pomenuti recept, a ona posle tri nedeqe do{la kod mene u Grizirkirhen, saznala sam da je `ena onoga dana, kada sam se ja oko pono}i trgla iz sna, bila na hodo~a{}u majci Bo`joj u San Damijau, u Italiji. Kada se vra}ala u autobus, jedan gospodin, koji je video da je bespomo}na, skrenuo joj je pa`wu na mene. Kratko vreme posle zapo~ete terapije bila je toliko oja~ala da je opet mogla da obavqa svoj posao medicinske sestre.

Usledio je jedan trugi telefonski poziv, ovog puta iz [tejra u Gorwoj Austriji:“Imam 62.godine. Zbog slabosti mi{i}a zavr{nog dela debelog creva, pro{le godine sam imala prolaps (ispadawe) develog creva i bila podvrgnuta operaciji. Ove godine u jesen stvar se ponovila; danono}no bez prestanka imam bolove prema oba kuka kao da me testera reè. Lekari u bolnici su odbili da me i drugi put operi{u, navodno vi{e ni{ta ne moè da se uradi.“. Odmah sam pomislila na bogomdanu rusoma~u, pa sam joj savetovala da dnevno pije po ~etiri {oqe ~aja od virka, koji }e, deluju}i iznutra, oja~ati mi{i}e. Tako|e sam joj savetovala da spoqa utrqava tinkturu od rusoma~e, od koje }e i u ~aj dodavati dnevno tri puta po deset kapi. Da bi prebrodila onih deset dana koliko je potrebno da bi se proizvela tinktura od rusoma~e uputila sam je na obloge od {veden bitera. Ne moète zamisliti koliko sam bila iznena|ena kada me je posle izvesnog vremena èna pozvala telefonom i rekla da su sve tegobe nestale. Ispalo crevo se sasvim povratilo, mi{i} je ponovo funkcionisao normalno, a nesnosni bolovi u kukovima bili su popustili ve} drugoga dana od po~etka terapije. Po{to sam tom prilikom bila toliko iznena|ena da sam ostala bez re~i, dva dana kasnije je èna do{la kod mene da bi mi li~no pokazala kolika je wena radost. Moè se samo re}i: koliko pomoaù biqke iz Boìje apoteke.

Jedna èna iz mesta blizu Karl{tajna u Ju`noj Austriji pi{e: „Posle jednog predavawa sam Vas pitala za savet u vezi sa preponskom kilom. Bila je duga~ka oko 10cm, visoka 3 do 4cm i {iroka. Pre nego {to je rusoma~a bila pripremqen, koristila sam obloge od {veden bitera. Kasnije sam obolelo mesto mazala tinkturom od rusoma~e i tokom {est nedeqa pila po ~etiri {oqe ~aja od virka. Po{to kao seqanka nisam mogla da imam po{tedu- bilo je vreme ètve - pri radu sam nosila mider-ga}ice. Posle dvanaest dana le~ewa preponska kila se vi{e nije videla, mada sam jo{ uvek ose}ala bolove. Pre dva meseca su i oni prestali. Od preponske kile sam se izle~ila bez operacije.”.Pokojni glavni lekar dr.Erih Reling, nekada{wi upravnik biolo{kog sanatorijuma u Mitenvaldu kod Garmi{a u Gorwoj Bavarskoj, koji me je jednom posetio i pro~itao to pismo bio je vidno iznena|en. Rekao je da je sa medicinskog aspekta preponska kila dosad mogla da se le~i samo operativnim putem. Za unutra{wu upotrebu ~etiri {oqe ~aja od virka dnevno i tinktura rusoma~e za utrqavawe spoqa koriste i kod ispadawa materice. (Ovde utrqavawe po~iwe od rodnice i nastavqa se preko doweg trbuha). Posebno napomiwem da ova tinktura mora da se spravi od sveè rusoma~e. Kod ovako te{kih oboqewa mi{i}a-brzo i pouzdano pomaù samo sveè biqke.

NA^INI UPOTREBE RUSOMA^EPripremawe ~aja: 1 puna mala ka{ika popari se sa ~etvrt litre vode i

ostavi da kratko ostoji.Sede}a kupka: (op{ti deo).

Parni oblog: punu pregr{t rusoma~e, po mogu}nosti sve`e, staviti u sito i skuvati na vodenoj pari. Tako skuvanu rusoma~u umotati u pamu~nu tkaninu i upotrebiti kao oblog.

Tinktura od rusoma~e: Sve`a rusoma~a-listovi i stabqika zajedno sa cvetovima i mahunicama-nasitno se ise~e i wome rastresito napuni boca do grli}a, pa se prelije rakijom od `ita ili od vo}a, ja~ine 38-40% (da prekrije sve deli}e rusoma~e) i ostavi 14 dana na suncu ili na toplom mestu.

VELIKI PODBEL, REPUH (Petasites officinalis)

Veliki podbel raste na obalama reke i potoka, u jarugama i na ivicama {uma. Mnogo je ve}i od ùtog podbela u ~iju porodicu spada. Listovi mu dostiù veli~inu {e{ira, lako su nazubqeni i sa nali~ja obrasli sivim paperjastim dla~icama. Cvetovi, prqavobele do bledoroza boje i korpastog oblika, gusto rastu na gorwem delu stabqike.Koren velikog podbela se vadi pre cvetawa biqke i dobar je protiv groznice; u vreme epidemija kuge bio je mnogo cewen. âj od velikog podbela izaziva znojewe i zato se upotrebqava kod temperature (groznice), zatim kod gu{ewa, gihta i padavice (epilepsije). U toku dana treba u

gutqajima piti do dve {oqe ovog ~aja.Veliki sve`i listovi repuha koriste se za obloge ne samo kod uganu}a, i{~a{ewa i izranavqenih stopala, nego i kod bilo koje vrste gangrene, zlo}udnih tumora i rana koje peku.

NA^INI UPOTREBE REPUHAPripremawe ~aja: 1 ravna mala ka{ika korena velikog

podbela ostavi se preko no}i u ~etvrt litra hladne vode, a ujutro se podgreje i procedi.

Oblozi: sve`i oprani listovi se izgwe~e i upotrebe kao oblog koji treba stavqati vi{e puta dnevno.

P O D B E L (Tussilago farfara)Jo{ dok na na{im livadama i padinama nema nikakvog

prole}nog zelenila i kada se jedva mo`e primetiti stidqivopupawe vrbinih maca, podbel prvi u rano prole}e pokazuje svoje `ute ~a{ice.Na vla`nom zemqi{tu, ogolelim padinama, pe{~arama, u parlozima i na {utu nalazimo ~itave tepihe cvetova podbela koji iz tla ni~u daleko ranije nego wegovi listovi. P~ele i insekti iz wih crpe svoju prvu hranu. Podbel uspeva na

ilova~i i na glinovitom zemqi{tu i takore}i wihov je simbol. Cvetovi podbela su prvi koje mo`emo skupqati za zimske zalihe. Zbog wegovih osobina da podsti~e izlu~ivawe sluzi i smiruje upale, sa uspehom mo`emo da ga upotrebimo kod bronhitisa, katara grla i `drela, bronhijalne astme i zapaqewa plu}ne maramice, pa ~ak i kod po~etne tuberkuloze plu}a. Kod upornog ka{qa i podmuklosti trebalo bi u toku dana vi{e puta piti vru} ~aj od podbela zasla|en medom.

Kasnije, u maju, kada se razviju listovi koji su s gorwe strane zeleni, a na nali~ju srebrnobeli i nalik na ~oju, upotrebqavamo ih, zbog velike koli~ine vitamina C, za ~orbe i salatu. Po{to listovi sadr`e vi{e aktivnih materija nego cvetovi, skupqaju se i oni, kako bi se, pome{ani sa cvetovima, mogli upotrebiti za ~aj.

Od prirodwaka i travara staroga veka do sve{tenika Knajpa svi su jedinstveni u hvaqewu podbela. Sveè oprani listovi izgwe~eni u ka{u i upotrebqeni kao oblog pomaù kod svakog teèg oboqewa plu}a, kod crvenog vetra i kod povreda tkiva c crvenomodrim oteklinama i upali sluzne kese (ciste). Dejstvo ovih obloga je zapawuju}e. Oblozi sa jakim ekstraktom od listova podbela primewuju se kod skrofuloznih ~ireva. Inhalacija parom bilo od cvetova, bilo od listova podbela treba da se primewuje vi{e puta dnevno kod hroni~nog bronhitisa i kod iznenadnih napda gu{ewa.

Za veoma kratko vreme nastupa veliko olak{awe. Kada noge oteknu, vaqa ih ~e{}e kupati u ekstraktu od listova podbela.

Sirup koji mo`emo da napravimo od listova podbela pokazao se najboqi kod plu}nih bolesti i katara bronhija. Zemqani sud ili staklena tegla naizmeni~no se pune sa po jednim slojem listova i sirovog {e}era. Kada se slegne, puniti sve dotle dok ima mesta. Posle toga se stakleni sud ili tegla dobro pove`e sa dva do tri sloja pergamenta ili celofana i zakopa u ba{ti, na za{ti}enom mestu. N sud se stavi daska ia na wu sloj zemqe. Pod uticajem ravnomerne toplote dolazi do procesa vrewa. Posle osam nedeqa posuda se iskopa iz zemqe i dobijeni sirup od listova podbela se prokuva tako da baci jedan do dva kqu~a. Kada se ohladi, wime se napune male boce {irokog grli}a. Ovaj sirup je zimi, kada vlada grip, najboqa za{tita. Uzima se doza od jedne male ka{ike.

Kod astme, trajnih o{te}ewa bronihija i tegoba karakteristi~nih za pu{a~e u prole}e }e izvanredno posluìti dve do tri ~ajne ka{ike sveè isce|enog soka od listova podbela u {oqi supe od mesa ili u toplom mleku.Kod upale vena, pripremi se melem od sveè izgwe~enih listova i sveè pavlake te se stavi na zapaqena mesta i lako obmota platnenim povezom. Ukapavawe sveè isce|enog soka od listova podbela pomaè kod bolova uha.

^AJ PROTIV KA[QAAko `elite da pripremite ~aj protiv ka{qa, pome{ajte, u jednakim delovima, listove i cvetove podbela sa cvetovima divizme, plu}waka i listovima bokvice. Od ove ~ajne me{avine uzmite dve male ka{ike na ~etvrt litre vode i poparite. Dnevno pijte tri {oqe ovoga ~aja zasla|enog medom. Pijte ga polako i u gutqajima.

NA^INI UPOTREBE PODBELAPripremawe ~aja: 1 puna mala ka{ika cvetova (kasnije se cvetovi

pome{aju sa listovima u jednakim delovima) prelije se sa ~etvrt litre kqu~ale vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Oblog: sve`i listovi se izgwe~e u ka{u i stave se kao oblog.Inhalacija: puna velika ka{ika cvetova i listova prelije se vrelom vodom pa

se para udi{e ispod pamu~ne tkanine ili pe{kira. Ponoviti vi{e puta na dan.Kupka za noge: punu pregr{t listova podbela popariti odgovaraju}om

koli~inom vode; ostaviti da odstoji kratko vreme. Kupka treba da traje 20 minuta.Sve`i sok: sve`e oprane listove iscediti u sokovniku.Sirup i me{oviti ~aj protiv ka{qa i promuklosti: obja{weno u tekstu.

K A N T A R I O N (Hyericum perforatum)Ova biqka, koja od jula do septembra raste na travnatim

ledinama, na ivicama {uma, na bregovima i livadama, u narodu je poznata i pod imenima gospin cvet, bquzgavac, ivaw~ica, krvavac, marina ru~ica i gospino zeqe. Po ovim narodnim imenima vidi se koliki je wen zna~aj kao lekovite biqke.Biqka je visoka 15 do 60cm. Stabqika je ~vrsta i razgranata, a kitwaste cvasti zltnoùte boje. Da biste kantarion sigurno prepoznali, izgwe~ite jedan potpuno rascvetali cvet: iz wega }e pote}i crveni sok. Za pripremawe ~aja i kupke skupqa se biqka u vreme cvetawa, a za proizvodwu kantarionovog uqa skupqaju se samo cvetovi. U starom pobo`nom narodnom predawu cvetni sok boje krvi dovo|en je u vezu sa krvi i ranama na{eg spasiteqa. Zaista je kantarionovo uqe najboqi melem za rane; ono ublaàva bolove, spre~ave upale i le~i. Jedna legenda o biq~ici koja nosi tako uzvi{ena narodna imena glasi: “Kada je omiqeni spasiteqev privrènik, nasmrt oàlo{}en stajao ispod krsta, pa`qivo je skupqao svetom krvqu oro{ene biqke kako bi ih, kao dragocenu uspomenu sa spasiteqevu smrt poklonio ~estitim vernicima”.

Na tajanstven na~in je crveni sok aromati~ne biqke izazivao utisak da jedna kap krvi na{eg spasiteqa skrivena `ivi u crvenoj boji zlatno`utog cveta.

Na Ivawdan, koji je simobol mo}i svetlosti i toplote, kantarion zasja u svojoj najveli~anstvenijoj cvetnoj rasko{i. U stara vremena su devojke plele vence od wega i svako ko je igrao oko ivawdanske vatre morao je da nosi ovu krunu. U toj tajanstvenoj no}i u vatru su se bacale grane kantariona i udava~e su po rascvetavawu ve} uvelih cvetova videle kakve }e sre}e sa proscima imati slede}e godine.

U Gorwoj Austriji je seqak po starom narodnom obi~aju ovu biqku stavqao izme|u dve kri{ke helba i davao je stoci kako bi ona bila po{te|ena bolesti. Ovaj obi~aj se, do danas, na`alost, sa~uvao samo u pojedinim pobo`nim seqa~kim porodicama.

Iz svega re~enog vidimo kakav je veliki ugled kantarion u`ivao jo{ od starih vremena. ^aj od kantariona se upotrebqava kod o{te}ewa nerava i kod

ìv~anih tegoba svih vrsta, kod povreda od udarca i kod posledica jakog naprezawa. Tako|e je odli~an lek protiv proliva.I protiv trigeminusne neuralgije se moèmo boriti ako dnevno pijemo dve do tri {oqe ~aja od kantariona a spoqa tokom duèg vremena u obolela mesta utrqamo uqe od ove biqke. Kao “arnika ìvaca” ozna~ava se jedna tinktura od kantariona koju i sami moète da napravite i da je uspe{no upotrebite kod nervnih tegoba, kod upala ìvaca, neuroza, nesanice i kod ìv~ane slabosti. Ona se kao tinktura upotrebqava spoqa, za utrqavawe, ili se pije 10 do 15 kapi dnevno sa velikom ka{ikom vode.

Kantarion le~i i govorne smetwe, nemiran san, napade histerije i mese~arewe, kao i mokrewe u krevet i depresiju. Moja iskustva pokazuju da kod svih navedenih oboqewa uz upotrebu ~aj od kantariona efikasnu pomo} mogu imati i sede}e kupke od iste biqke. Preporu~uje se {est uzastopnih kupki nogu nedeqno kod `iv~anih poreme}aja bilo kog porekla.

Mlade devojke u godinama svog razvoja trebalo bi tokom odre|enog perioda da piju dnevno dve {oqe ~aja od kantariona, on podsti~e razvoj `enskih organa i reguli{e neredovne menstruacije.

Uqe od kantariona je mnogo hvaqen prirodni lek. Svaka ku}a bi trebalo da ga ima. Lako ga moète napraviti i sami. Ono svoje lekovito dejstvo zadràva dve godine po spravqawu i sa uspehom se upotrebqava ne samo kod otvorenih rana, sveìh povreda, krvarewa, oteklih `lezda i kao sredstvo za negu hrapave koè lica nego je efikasno i kao sredstvo za utrqavawe kod bolova u le|ima, zatim kod krstoboqe, i{ijasa i reume. Da biste pri ruci uvek imali pravi ku}ni lek za razne opekotine, napravite uqe od kantariona tako {to }ete cvetove ove biqke staviti u laneno uqe. Ono moète koristiti i protiv opekotina od sunca, kada se sun~ate.

Odoj~e koje ima trboboqu brzo }e se umiriti ako mu se stoma~i} nama`e uqem od kantariona. Poznajem jednu seqanku koja je sve ozlede, ~ak i kod doma}ih `ivotiwa izle~ila kantarionovim uqem. Jednom seqaku je ma{ina uhvatila ruku i te{ko je povredila. Od obloga sa kantarionovim uqem ubrzo su minuli bolovi a i rane zarasle bez problema. Drugi seqak je kantarionovim uqem le~io te{ku spoqnu povredu noge svog gowa i u tome postigao dobar uspeh.

Jedan lekar je kod osmogodi{we devoj~ice dijagnostikovao otok limfnih `lezda u stomaku. Svakom prilikom kada bi hladno}a na dete uticala spoqa ili iznutra, ono je imalo bolove u stomaku, i to svakodnevno, a naro~ito ujutru. Wena majka je u mojoj bro{uri pro~itala da uqe od kantariona uspe{no mo`e da se upotrebi kod oticawa limfnih `lezda. Od tada ga je utrqavala u stomak svoje devoj~ice kad god bi ova zajaukala od bolova. Posle kratkog vremena kod deteta je sve pro{lo.

NA^INI UPOTREBE KANTARIONAPripremawe ~aja: jedna puna mala ka{ika popari se sa ~etvrt litre vode

i ostavi da odstoji kratko vreme.Uqe od kantariona: mala boca se do grli}a rastresito napuni cvetovima

ubranim po suncu koji se preliju kvalitetnim maslinovim uqem. Ono mora da prekrije cvetove. Boca se dobro za~epi i nekoliko nedeqa ostavi na suncu ili blizu izvora toplote. Posle izvesnog vremena uqe pocrveni. Procedi se kroz gazu, istisnu se ostaci i boca se odlo`i na tamno mesto. Za upotrebu kod opekotina umesto maslinovog mo`e da se upotrebi laneno uqe.

Tinktura od kantariona: u jednu litru rakije stavi se dve pregr{ti na suncu ubranih cvetova i boca ostavi tri nedeqe na suncu ili na toplom mestu.

Sede}a kupka. kofa puna kantariona (cvetnih dr{ki, listova i cvetova) ostavi se preko no}i u hladnoj vodi. Pre kupawa sve se zagreje do kqu~awa i doda vodi za kupawe. Ono traje 20 minuta (op{ti deo - sede}a kupka).

I\IROT (Acorus calamus)

Ova vodena biqka (narodna imena: temi{varka, vodeni boqur, kalmus, komu{, tatarsko zeqe) raste ve}inom u barama, mo~varama, kaqugama i na obalama mirnih voda. Wena korenska masa vodoravno leì u blatu obala i iz we rastu brojni listovi oblika ma~a, visoki do 1 metra. Na sredini pqosnate stabqike nalaze se kupasti klipovi zelene do sme|oùte boje. Koren duga~ak do 1 metra je debqine palca i u sveèm stawu ima gorak za~inski ukus. Kada je suv, ukus mu je blaì. Skupqa se u rano prole}e ili u kasnu jesen.

Koren i|irota se zbog svog dejstva da ja~a organizam koristi ne samo kod op{te slabosti organa za varewe, kod nadutosti èluca i creva i gr~eva, nego izvanredno pomaè i kod oboqewa `lezda i kod gihta. Tako|e izuzetno mnogo doprinosi pokretawu tromog èluca i tromih creva u otklawawu katara ovih organa. Preporu~uje se kod uporenog metabolizma i lewosti creva, kao i kod bledila koè i vodene bolesti.Izrazito mr{avi qudi koji su teìnu izgubili zato {to se nisu dobro hranili, treba da piju ~aj od korena i|irota i da povremeno primene potpunu kupku sa dodatkom ove biqke. Ona poboq{ava apetit, pomaè kod bubre`nih oboqewa i dobro je sredstvo za ~i{}ewe celog organizma. Deci ~aj pomaè ~ak i kod nepodno{qivosti ìtarica (glutenske enteropatije), {to je u posledwe vreme ~esta pojava. Osu{eni koren, polako sa`vakan, pomo} je kod odvikavawa od pu{ewa. Slabe o~i ja~aju kada se zatvoreni o~ni kapci ~e{}e namaù sveìm sokom od korena i|irota. Sok ostaviti da deluje nekoliko minuta, a potom ga sprati hladnom vodom.

Vi{e puta sam qudima koji su imali promrzline pomogla savetom da primene tople kupke od i|irota. Koreni se preko no}i ostave u hladnoj vodi, a slede}eg dana se ta voda greje dok ne prokqu~a. Ostavi se da ostoji pet minuta. U prohla|enom, ne prevru}em ekstraktu, obolela mesta se kupaju 20 minuta. Ovaj ekstrakt moè da se podgreva i upotrebi do ~etiri puta. Kupka od i|irota pomaè i kod hladnih ruku i nogu, samo {to se u ovu svrhu koristi onoliko vru}a koliko ~ovek moè da podnese.

Jedan 36-godi{wi ~ovek nikako nije mogao da se oporavi posle otklawawa tumora jetre. U intervalima od po 4-5 nedeqa imao je napade visoke temperature.

Pcijent je trebalo da bude otpremqen u jednu Be~ku kliniku. Ta{ta ovog ~oveka mi je sva zabrinuta pri~alo o wegovoj beznade`noj bolesti. Visoku temperaturu izazvale su kvr`ice koje su se pojavile u wegovim crevima. I ovde je pomogao koren od i|irota. Razume se da u ovako te{kim slu~ajevima ~aj mora da se pije nekoliko nedeqa, pa i meseci.

Prilikom jednog obilaska Vajsenbahtala kod Postalma srela sam bra~ni par iz Bad I{la koji se, natovaren te{kim ruksacima pewao uz brdo. Qudi su `eleli da provedu nekoliko slobodnih dana u jednoj kolibi gde bi sami pripremali obroke. Pridru`ila sam im se na jednom odmori{tu i saznala slede}e.

ôvek visok 185cm u dubokim pedesetim, posledwih godinu dana postajao je sve mr{aviji a da nije znao uzrok svoje bolesti. Kada mu se teìna spustila na 48 kilograma u pratwi medicinske sestre u{ao je u ordinaciju lekara koji je upravo telefonom razgovarao sa drugim lekarom. Tada je ~uo: “[aqem vam svog pacijenta koji je beznade`no bolestan od raka plu}a”. Tako je ~ovek nehotice saznao dijagnozu svoje bolesti. Neko mu je tada savetovao da uporno `va}e koren i|irota jer }e se tako istovremeno odvi}i od pu{ewa, a da ujutro i uve~e pije ~aj od hajdu~ke trave. Wegova telesna teìna je postepeno po~ela da se pove}ava i po{to se ose}ao boqe, vi{e nije odlazio kod lekara. Tek posle pola godine je ponovo u{ao u ordinaciju svog lekara. Videv{i ga, lekar je sko~io, obema rukama se podbo~io o pisa}i sto i zapaweno gledao u ~oveka za kog je verovao da je ve} dugo pod zemqom. “[ta ste to radili?” bilo je sve {to je mogao re}i. @vakao sam koren i|irota i pio ~aj od hajdu~ke trave. Koren i|irota-gde ste ga na{li?. Wega ne treba traìti, gospodine doktore, za nekoliko {ilinga moè da se kupi u svakoj biqnoj apoteci. ôvek je tada ve} bio dostigao svoju teìnu od 86 kg {est meseci kasnije je s natovarenim ruksakom oti{ao na planinarewe, a tom prilikom sam ga upoznala. Svaki put kada razmi{qam o jednom doga|aju, kada ga spomiwem u svojim predavawima ili ga sada beleìm za vas, izgleda mi kao Bo`je privi|ewe i ponovo me gane do dubine du{e. Moja majka je bila te{ko bolesna i imala neopisive tegobe povezane sa radom creva. Jednoga dana mi je lekar rekao da budem spremna na najgore: u pitawu je rak creva. Bilo je to u vreme kada sam tek po~ela da se bavim lekovitim biqkama, iako sam ve} tada posezala za prirodnim sredstvima nikada ne uzimaju}i medikamente. Ovo saop{tewe lekara me je porazilo. Tokom dana jedva da sam bila sposobna da obavqam uobi~ajene ku}ne poslove. Suprotno svom obi~aju-moj dan po~iwe u {est ujutru, a zavr{ava se uglavnom tek oko jedanaest uve~e-legla sam ve} u osam sati. Kada sam upravo razmi{qala o beznade`noj situaciji u kojoj se moja majka nalazila, otvorila su se vrata. U sobu je u{ao moj mu` nose}i mali tranzistorski radio i rekao: „Evo, da ne bi bila tako sama!“. Ubrzo posle toga jedan glas a radija je po~eo: „Govori ku}ni lekar. Korenom i|irota le~e se sve boliseti èluca i creva, ma koliko bile uporne i zlo}udne. U ~a{u hladne vode stavi se ravna mala ka{ika korena i|irota, ostavi se preko no}i, ujutro malo ugreje, zatim se procedi i pije, po jedan gutqaj pre i posle svakog obroka. To su dnevno {est gutqaja, vi{e ne sme da se pije. âj se pre upotrebe greje u drugom sudu sa toplom vodom. Ovaj tretma n odnosi se na celi èluda~ni i crevni trakt ukqu~iv{i i jetru, ù~, slezinu i gu{tera~u”. Presre}na, slede}eg jutra sam svojoj majci ispri~ala ono {to sam ~ula, ali je ona samo rezignirano mahnula rukom i rekla: “Meni vi{e niko i ni{ta ne moè pomo}i!” Nabavila sam koren i|irota i dala ga bolesnici u skladu s navedenim uputstvom. Zvu~a}e kao ~udo ako vam ispri~am da su sve tegobe kod moje majke nestale posle 14 dan. Nedeqno je od tada dobijala po 400g na teìni, po{to je pre toga bila veoma oslabila. Podstaknuta

ovim, postepeno sam se srodila sa naukom le~ewa lekovitim biqkama i imala prilike da pomognem u mnogim beznade`nim slu~ajevima. Posebno sam sa korenom i|iriota imala fantasti~ne uspehe.

Koren i|irota reguli{e lu~ewe èluda~ne kiseline bilo da je ima previ{e bilo premalo. Jedna èna je dve godine patila od bolova u èlucu pa je bila prinu|ena da svakodnevno uzima tablete protiv bolova. Na moj savet po~ela je da pije onih {est gutqaja ~aja od korena i|irota dnevno i bolovi su joj prestali posle tri dana. Vi{e se nisu ponovili.

Neka druga `ena godinama je bolovala od ~ira na dvanestopala~nom crevu. Da bi mogla podneti bolove, stalno je morala da uzima medikamente. ^vrstu hranu uop{te nije podnosila, a nije imala ni apetit. Po{to sam joj skrenula pa`wu na koren i|irota, dnevno je po~ela da pije propisanih {est gutqaja ~aja. Od tada su bolovi po~eli da jewavaju, a posle pet nedeqa nije ih vi{e uop{te imala, vratio joj se apetit i mogla je, kao i ostali ~lanovi porodice, da podnese jaku doma}u hranu.

Jedan stariji duhovnik godinama je patio od proliva. Pomirio se sa tim da nikada ne}e ozdraviti od ovoga zla. Posle razgovora sa mnom, po~eo je da pije {est gutqaja ~aja od i|irota dnevno. Za kratko vreme wegova creva su bila izle~ena.

Mali de~ak koji je uprkos najstro`ijoj dijeti stalno imao proliv oslobodio ga se posle {est gutqaja ~aja korena i|irota, ponovo je imao apetit i ugojio se nekoliko funti.

Deset godina je jedan ~ovek patio od krvavih proliva koje je imao 30-40 puta na dan. Wegov prijateq mi je pri~ao da je ovaj nekada `ivahan i veseo ~ovek sada stalno nervozan i zlovoqan. Sve {to je te godine preduzeo zavr{ilo se sa neuspehom. Morao je prevremeno da se penzioni{e. Negde oko Uskrsa, po~eo je, najpre s nepoverewem, da pije ~aj od korena i|irota i uz to jo{ po dve {oqe poparenog ~aja od nevena dnevno. Veoma sam se iznenadila kada mi je wegova `ena pisala da je juna iste godine ponovo po~eo da radi.

NA^INI UPOTREBE I\IROTAPripremawe ~aja: ~aj od korena i|irota priprema se iskqu~ivo hladnim

natapawem. Jedna ravna mala ka{ika ostavi se preko no}i u ~etvrt litra hladne vode. Ujutro se zagreje i proceci. Pre upotrebe ~aj se ugreje u drugoj posudi sa toplom vodom.

Sve`i sok: sve`i korenovi se pa`qivo o~iste i jo{ vla`ni ocede u sokovniku.Potpuna kupka: oko 200g korena i|irota ostavi se preko no}i u 5 litara

hladne vode. Slede}eg dana se sve to zagreva do kqu~awa, ostavi da odstoji i doda vodi za kupawe.

K A M I L I C A (Matricaria chamomilla)Ova lekovita biqka poznata je i pod imenima titrica i àbwak. Raste na wivama, glinovitom zemqi{tu, {umskim livadama,obroncima i na ìtnim i kukuruznim poqima, te krompiri{tu, detelini i tamo gde se gaji repa. Zbog obilatog kori{}ewa ve{ta~kog |ubriva ova na{a dragocena lekovita biqka je sve ugroènija.Naro~ito puno je ima posle zime u kojoj je bilo

mnogo snega i u prole}e bogato padavinama i vlagom. Za razliku od divqe kamilice, osnova cveta je {upqa, a miris, kji poti~e od eteri~nog uqa, vrlo prijatan. Detaqnije opisivawe ove poznate biqke nije potrebno. Cvetne glavice najboqe je skupqati od mja do avgusta, i to po podnevnom suncu. Ne}u preterati ako vam ka`em da je kamilica lek za sve, naro~ito kada je re~ o maloj deci. U svakom slu~aju detetu bi ~aj od kamilice trebalo davati pre svega kada ono ima gr~eve ili bolove u stomaku.

Pomaè i kod nadutosti, kod proliva i osipa na koì, zatim kod oboqewa èluca i u slu~ajevima kada je on pun sluzi zbog katara, zatim kod poreme}aja ili izostanka menstruacije i kod drugih oboqewa materice i jajnika, kao i kod nesanice, upale pasemnika, kod groznice, zuboboqe i bolnih rana.

âj od kamilice izaziva znojewe, deluje smiruju}e, od wega popu{ta gr~, a osim toga deluje dezinfekciono i spra~ava upale svih vrsta, posebno upale sluzokoè. Spoqa se upotrebqava za obloge i ispirawe kod zapaqewa o~iju, upale ve`wa~e, kod osipa koji vlaè i svrabe, zatim za ispirawe usne {upqine kod zuboboqe i za ispirawe rana. Kada ste nervozni, svaki put popijte ~j od kamilice; smiri}ete se pre nego to bi nervirawe i bes mogli da na{kode va{em srcu. Preporu~qivo je da se jastu~e napuweno osu{enom kamilicom kao topli oblog drì na bolnim mestima.

Kupka od kamilice i umivawe ko`e ~ajem od kamilice deluju umiruju}e. Imaju izvanredan uticaj na ceo nervni sistem. Posle te{kih bolesti ili stawa iscrpqenosti ubrzo }ete se ponovo ose}ati boqe i oseti}ete unutra{wi mir. Nikako nemojte zaboraviti kamilicu kada je re~ o nezi lepote. Jednom nedeqno operite lice ~ajem od kamilice i vide}ete kako }e vam ko`a lica sinuti i dobiti zdravu boju. Ekstrakt od kamilice dobar je i za prawe kose, naro~ito svetle. Od we }e kosa postati mirisna i sjajna. Kamilica olak{ava i pra`wewe creva i na taj na~in indirektno le~i hemoroide, koji mogu da se le~e i spoqa, upotrebom masti od iste biqke. Ona se upotrebqava i za le~ewe rana. Inhalacija pare kamilice doprinosi brzom poboq{awu kada je re~ o kijavici i upali sinusa. Posle ovakvog tretmana morate ostati na toplom.

Uqe od kamilice upotrebqavalo se jo{ u anti~ka vremena-utrqvalo se kod neuralgija i reumatizma zglobova. Kod starih Egip}ana kamilica se zbog ublaàvaju}eg dejstva na groznicu i sniàvawe temperature smatrala cvetom bog Sunca. Naziv Matricaria dolazi od latinskog mater-majka, {to zna~i da se upotrebqavala kod bolesti majki i èna. Imala sam prilike da u starim kwigama o lekovitom biqu pro~itam da se utrqavawem uqa od kamilice otklawa zamor udova, a kamilicom skuvanom u vodi i kao oblog stavqenom na be{iku ublaàvaju bolovi.[vajcarski paroh i lekar prirodwak Johan Kincle pri~a o jednoj èni sa sela koju su zvali „ve{ticom kamilice“ i kojoj su se obra“ali bolesnici u nekoj nevoqi ili u nu`di. nagluvim qudima, a bilo ih je petoro, pomogla je da ponovo ~uju tako {to je primorski luk (Urginea maritima) kuvala u uzu od kamilice i toplo uqe ~e{}e ukapavala u wihove u{i. Ta „ve{tica kamilice“ je utrqavawem kamili~inog uqa ponovo pokrenula uko~ene udove. Protiv bolova o~iju je upotrebqavala kamilicu skuvanu u mleku i od toga stavqala oblog preko zatvorenih o~iju, koje su bile, potom , za kratko vreme izle~ene. Jedan tka~ je mogao da spava samo sede}i jer mu se ~inilo da }e se ugu{iti. Travarka je pogledala ~oveka i rekla da kod wega nema oticawa vode, {to je on potvrdio. Odmah je morao da pije vino u kojem se kuvala kamilica, ujutro i uve~e po jednu ~a{u. Oslobodio se ogromne koli~ine

urina, koji je najpre bio mutan, a kasnije sve bistriji; posle 8 dana ~ovek je bio izle~en.

NA^INI UPOTREBE KAMILICE

Pripremawe ~aja: 1 puna mala ka{ika se popari sa ~etvrt litra vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Dodatak vodi za kupawe: za kupawe u kadi uzeti dve pune pregr{ti, a za prawe lica i kose po jednu punu {aku cveta od kamilice, pa prokuvati i ostaviti malo da odstoji.

Oblozi: ~etvrt litre vrelog mleka prelije se preko jedne pune velike ka{ike kamilice, ostavi da malo odstoji, procedi i upotrebqava za pravqewe toplog obloga.

Inhalacija: puna velika ka{ika kamilice popari se litrom kqu~ale vode. Para se udi{e ispod pe{kira.

Jastu~e sa kamilicom: platnenu vre}icu napuniti osu{enim cvetom kamilice i za{iti je. Jastu~e dobro ugrejati u suvom tigawu i staviti na bolno mesto.

Uqe od kamilice: jednu bo~icu do grli}a rastresito napuniti sve`im cvetom kamilice ubranim na suncu i preliti hladno ce|enim maslinovim uqem. Uqe treba da prekrije kamilicu. Bocu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na sundu 14 dana. Uqe ~uvati u fri`ideru!

Mast od kamilice: 250g sviwske masti zagrejati kao za pe~ewe pa oj dodati punu pregr{t sve`eg cveta kamilice. Kada se zapeni, prome{ati, poklopiti isve ostaviti preko no}i u toploj prostoriji. Slede}eg dana masu lako ugrejati i procediti kroz gazu. Iskustvo pokazuje da je najboqe postupiti ovako: nad posudu sa „kqunom“ oka~iti sito ~ije je dno pokriveno komadom gaze i iscediti masu. Me{ati je sve dok ne bude jednoli~na, a potom wome napuniti ~iste staklenke ili kerami~ke tegle.

CRNI SLEZ (Maiva vulgaris, Malva neglecta)Crni slez je u narodu poznat i pod imenima gu}erwak, }ure}a

trava,, crni {qez, velika slezova~a, planinski slez. Sitnolisni crni slez raste pored plotova i puteva, na rzvalinama starih zidova, ali i u neposrednoj blizini naseqenih mesta. Ako se na|e daleko od naseqa, to je siguran znak da je na tom mestu nekada bio sala{ ili ku}a.[umski crni slez sa krupnim listovima (Malva grandifolia, Malva silvestris) i druge podvrste najvi{e nalazimo u

cvetnim ba{tama i povrtwacima. Listovi, cvetovi i stabqike obe vrste sadr`e sluz i tanin. Sitnolisni crni slez raste puzavo, a deo stabqike iznad korena malo je drvenast. Listovi na dugim lisnim dr{kama, zaobqeni i nazubqeni, a cvetovi su bledoroza do qubi~asti. Plod je okrugao i pqosnat kao

poga~a. Na selu je malo dece koje se nisu igrala tim “poga~ama ili ih jela.

Skupqaju se cvetovi, listovi i stabqike, i to od jula do septembra. Po{to se su{ewem biqke uni{tavaju sluzne materije, crni slez vaqa upotrebiti sve`, odmah nakon brawa mada i osu{en ima lekovita dejstva.

âj od crnog sleza je efikasan pre svega kod upala sluznica raznih organa u unutra{wosti organizma; tako je on delotvoran kod gastritisa, kod upale sluznice be{ike, èluda~no-crevnog kanala i usne {upqine, kao i kod ~ira na èlucu i crevima. U ovom slu~aju se od listova crnog sleza i je~ma spravqa ~orba, i to tako {to se je~am najpre skuva, pa prohladi, a tek potom dodaju listovi crnog sleza.

Ova ~orba se posebno preporu~uje kod plu}a punih sluzi, kod katara bronhija i ka{qa, kao i kod promuklosti, ali i kada je re~ o upali grla i krajnika ili o suvo}i usta. Da se sluzne materije koje se nalaze u biqci ne bi uni{tile, crni slez se preko no}i potopi u hladnu vodu. Dnevno se pije dve do tri {oqe malo ugrejanog ~aja, i to u gutqajima. Crni slez doprinosi ozdravqewu ~ak i kod izuzetno upornog i naizgled neizle~ivog emfizema plu}a koji ~esto izaziva jako gu{ewe. Treba piti najmawe tri {oqe ~aja dnevno, kako je pomenuto, a no}u se preko plu}a i bronhija stavqa oblog od poparenih i dobro ugrejanih listova i cvetova ove lekovite biqke.

Kod nedostatka sluzne te~nosti izvanredno su se pokazali kupke i oblozi s mlakim ~ajem od crnog sleza. Su{ewe o~iju nije ~esta pojava, ali je veoma neprijatno i bolesnika u izvesnom smislu ~ini bespomo}nim.

Kod alergijskih osipa na ko`i lica koji svrbe i peckaju, umivawe mlakim ~ajem od crnog sleza veoma prija. Spoqa se crni slez upotrebqava kod rana, ~ireva i otoka nogu ili ruku koji poti~u preloma ili od upala vena. U ovim slu~ajevima primewuju se kupke nogu ili ruku (vidi na~ine upotrebe).

S ovim kupkama sam imala najboqa iskustva. Upravo kod preloma gle`wa (sko~nog zgloba), kada je on stalno optere}en i oti~e, ove kupke se toplo preporu~uju.

U na{em susedstvu je ìvela èna koja je nekoliko godina ranije imala prelom no`nog zgloba. Stalno je imala probleme s nogom, pa je tako jednoga dana opet morala da se podvrgne bolni~kom le~ewu. Srela sam je po{to su je otpustili i videla da jako hramqe, a noga joj je bila ote~ena do iznad kolena. Iako se koristila {tapom, hodala je sporo kao pu`. Tada smo zajedno ubrale crnog sleza. Slede}eg dana ova èna je po~ela da primewuje kupke nogu. Ne}u preterati ako vam kaèm da joj {tap posle nedequ dana vi{e nije bio potreban i da joj je noga izgledala sasvim normalno. Sli~no je bilo i sa jednom drugom ènom; ona je imala prelom ru~nog zgloba i zbog toga je stalno imala tegobe. Koja doma}ica i majka uop{te moè da po{tedi desnu ruku? Svake no}i ju je ruka èstoko bolela i tokom drugog perioda svakoga dana oticala. Jednom prilikom, kada sam je srela, savetovala sam joj da uzme crni slez. I u ovom slu~aju je brzo do{lo do poboq{awa.

âk i kada je star, ~ovek ne mora da se pomiri s tim da na ote~enoj nozi ima otvorenu ranu. I ovde pomaù kupke od crnog sleza, i to u „savezu“ sa listovima bokvice.Ovi se, dobro oprani, u sveèm stawu stavqaju na otvorenu ranu. Rana }e se zatvoriti preko no}i i vi{e se ne}e otvarati ~ak i ako je stra deset ili petnaest godina, pa i duè. Ako i vi imate ovakvu otvorenu ranu, pridràvajte se mog saveta i koristite listove bokvice. Iznenadi}ete se kada vidite kako rana brzo zarasta. I, pri ~itawu ovih redaka nemojte vi{e misliti:“Ova gospo|

a Treben zaista preteruje!“ Sve ovo tvrdim na osnovu iskustava koja sam stekla u posledewe vreme.

Sada }u da ispri~am jednu pri~u koja zvu~i neverovatno, a ipak je istinita. Zaista je iznena|uju}e {ta ova mala lekovita biqka, koja puzi pozemqi, moè da u~ini. Jednoga dana sam u Pozori{nom kazinu u Lincu sama sedela za stolom i ru~ala. Jedna gospo|a je sela za moj sto. Iz razgovora sa wom sam saznala da je veoma zabrinuta za svog muà koji je vrlo ~esto morao u bolnicu i koji je gubio glas. Lekaru su izbegavali da joj odgovore na pitawa pla{e}i se da je, ipak, re~ o raku grla. „Samo nemojte da se obeshrabrite“ rekla sam joj. „Poku{ajte sa lekovitim biqkama. Imamo dobri crni slez, koji pomaè kod upale grla. Vi{e puta u toku dana grlo treba ispirati ~ajem od crnog sleza i, osim toga, ~vrste ostatke, pome{ajte sa bra{nom od je~ma, u vidu toplih obloga stavqati na grlo i dràti preko no}i“. Bilo je to jednoga ~etvrtka. Za stolom smo se stvarno sprijateqile. Izmewale smo adrese. Slede}e sedmice,u sredu, ova èna me je pozvala telefonom. „Samo me je moj an|eo - ~uvar mogao odvesti do Va{eg stola. Mom muù je sada ve} boqe. Sve smo radili onako kako ste rekli. Imam }erku lekarku koja ìvi u Be~u. Bila sam je obavestila o svojoj nameri da muà izvedem iz bolnice i da ga le~im lekovitim biqkama“ . „Ako }ete to umiriti, majko, u~ini to“, odgovorila mi je. Najzad zam porazgovarala i sa na{im lekarom i on je tako|e izjavio da nema ni{ta protiv le~ewa lekovitim biqem. I, tako sam muà dovela ku}i. Ispirao je grlo ~ajem od crnog sleza, a ja sam mu pripremala obloge za grlo. Pre nekoliko dana ~ak mu se i glas povratio.“. Nedequ dana kasnije stigao je i drugi telefonski poziv: „Mom muù je dobro. Pun je nada da }e se ubrzo vratiti svojim predavawima. @elela bih jo{ samo da Vas obavestim o tome {ta je rekao primarijus pod ~ijom je kontrolom moj mu` kada sam mu sve ispri~ala: „Ova èna treba da dobije zlatni orden!“.

Na{ ~estiti crni slez ne samo da smiruje upalu grla nego le~i i zlo}udne bolesti grla. U ovakvim slu~ajevima se dnevno sledovawe od 2,5 litre priprema tako {to se na ~etvrt litre hladne vode stavi puna mala ka{ika zeqa crnog sleza i ostavi da se natapa preko no}i. Ujutro se ~aj malo zagreje i stavi u termos koji je prethodno ispran vrelom vodom. U toku dana pije se ~etiri {oqe ~aja, u gutqajima, dok se ostatak koristi za ispirawe grla. Kod suvo}e usta, `drela i nosa, koji kod bolesnika ~esto izazivaju jaku nervozu, vi{e puta dnevno primewivati ispirawe. Kupke i oblozi od ovoga ~aja s uspehom se primewuju i kod suvih o~iju.Crni slez, ~ije se stani{te nalazi mahom kod seoskih ku}a, danas se sve mawe koristi. U nastojawu da se ukloni prqav{tina i vlaga i da spoqni izgled ku}e bude {to lep{i, qudi betoniraju ili asfaltiraju povr{ine oko ku}e i na taj na~in crnom slezu onemogu}avaju da raste tamo gde mu je prirodno stani{te. Zbog toga sve vi{e nestaje biqka koja mnogo poma`e ~ove~anstvu, a za koju ne mo`emo nikad dosta da se zahvaqujemo Bogu.

NA^IN UPOTREBE CRNOG SLEZAPripremawe ~aja: samo hladno natapawe! Jedna puna mala ka{ika sleza

u ~etvrt litre vode ostavi se preko no}i. Ujutro se malo zagreje.Kupka ruku i nogu: puna pregr{t crnog sleza dr`i se preko no}i u 5 litara

hladne vode. Slede}eg dana sve se ugreje do temperature koju ruke i noge mogu

da podnesu. Kupka traje 20 minuta. Ugrejana, ova voda mo`e da se koristi jo{ dva puta.

Oblozi: biqni ostaci (talog) od pripremawa ~aja malo se ugreju u ne{to vode i sa je~menim bra{nom pome{aju u ka{u. Melem se ostavi na pamu~nu tkaninu i jo{ topao upotrebi kao oblog.

IVAWSKO CVE]E (Galium)Postoji vi{e vrsta ove biqke: takozvana bro}anka ili prikrp (Galium aparine) buja na wivama, livadama i pored plotova, pa sezato seqaci protiv we bore sredstvima za uni{tewe korova. Dostiè visinu od 60 do 160cm, ima krqu{aste lisne zametke i zelenobele cvasti. Uz pomo} pove}ih bodqi kojima je obrasla stabqika, ova biqka se “pewe” i ka~i za dlake ìvotiwa te se zato zove jo{ priqepa~om i hvatavcem.Pravo ivawsko cve}e (Galium verum), poznato i po imenima bro}c, ùto ivawsko cve}e, gospin prostira~, gospina steqa i jovanova travica, ~e{}e raste u vi{im predelima, uspravno je, visoko 30 do 60 cm i ima zlatnoùte cvetove koji miri{u na med. Bere se u julu, kada cvetaju.Beli bro}ac ili belo ivawsko cve}e (Galijum molugo) ima ù}kasnobele ne`ne cvetove sli~ne gipsofili ({lajer cve}e) i blago opori miris meda, a moè se veoma ~esto na}i i na padinama i pored puta. Stabqika je u vreme cvetawa vi{e horizontalna nego uspravna. Sve navedene vrste ivawskog cve}a imaju pribli`no ista lekovita svojstva ako rastu na istom stani{tu. Tako|e se upotrebqavaju na isti na~in.

Ova lekovita biqka, mada je u prirodi vrlo rasprostawena, sve se vi{e zaboravqa. Me|utim, upravo woj bi trebalo da se pokloni velika pa`wa u dana{we vreme po{to kancerozna oboqewa uzimaju sve vi{e maha. i ovde moram da naglasim da je lekovito dejstvo sveè upotrebqene biqke daleko ja~e i da se ona kod te{kih bolesti obavezno mora koristiti u sveèm stawu. izdanci belog ivawskog cve}a i zimi mogu da se na|u na povr{inama na kojima nema snega i pod suvom travom.âj od ivawskog cve}a ~isti bubrege, jetru, gu{tera~u i slezinu od materija koje izazivaju oboqewa. Ovaj ~aj bi svakodnevno trebalo da pije onaj kome su obolele limfne `lezde. Dobar je i protiv bledila, vodene bolesti i probadawa u slabinama. Kada se primewuje spoqa, ovaj veoma brzo pomaè kod svih ko`nih bolesti, rana, potko`nih ~ireva i mitisera. Osim toga, umivawe toplim ~ajem pomaè da opu{tena koà licca ponovo postane jedra i zategnuta.

Sveè isce|en sok od ivawskog cve}a koristi i kada se obolela mesta na koì namaù wime i ostave da osu{e.

U narodnoj medicini se sok od ivawskog cve}a preporu~uje i kod epilepsije, histerije, horeje (gr~ewa mi{i}a usled kojeg nastane ~udno kretawe udova ili trupa, glave i lica), nervnih bolesti, zastoja urina i tegoba kod peska i kamena u bubregu. âj pomaè kod gu{avosti ako se tokom dana grlo energi~no ispira wime. Jedna èna mi je pri~ala kako se ~ajem od ivawskog cve}a oslobodila ne samo gu{e, nego i oboqewa {titaste `lezde.

Svake godine u jednoj bawi u kojoj se primewuju terapije po Knajpu, vi|am jedan bra~ni par, moje poznanike iz be~kog predgra|a. Kada smo se sreli 1979.

godine, primetila sam da je èna obolela od gu{avosti. Nije htela da se podvrgne operaciji jer se pla{ila. Savetovala sam joj da se le~i ivawskim cve}em: popareno, ono se u toplom stawu koristi za duboko ispirawe grla, i to {to je vi{e puta mogu}e u toku dana. U februaru 1980. godine smo se opet sreli u Knajpovoj ku}i, i gle, èna nije vi{e imala guku! Presre}na, ispri~ala mi je da joj je mu` ~e{}e donosio sveè ivawsko cve}e i da je od po~etka ose}ala kako joj se guka postepeno smawuje da bi najzad potpuno nestala.

U posledwe vreme sve je vi{e slu~ajeva oduzetosti glasnih ìca. Ovde je najverovatnije re~ o virusnom oboqewu. Grgotawe i ispirawe ~ajem od ivawskog cve}a donosi brzu pomo}. Po mi{qewu Kniclea ovaj ~aj je pouzdano sredstvo kod najteìh oboqewa bubrega ra~unaju}i i gnojnu upalu istog organa, ~ak i onda kda svi drugi lekovi zakaù. Naro~ito dobar efekat daje ivawsko cve}e kada se u istim koli~inama pome{a sa {umskom zlatnicom i ùtom mrtvom koprivom. Dejstvo ~aja od ove me{avine vidqivo je za veoma kratko vreme. Knicle govori o periodu od 14 dana. âj se samo popari i nata{te popije najpre pola {oqe 30 minuta pre doru~ka, dok ostatak treba piti tokom dana u gutqajima. Kod veoma te{kog oboqewa piti ~etiri {oqe ~aja dnevno.

U ranije vremena je ivawsko cve}e bilo veoma ceweno kod `ena koje su imale tegobe sa matericom. Stavqano je u krevet porodiqe pre odlu~uju}eg trenutka kako bi poro|aj bio lak{i. Ovo verovawe se kasnije prenelo i na devicu Mariju. Ivawsko cve}e je kao „slamaricu“ majka Bo`ja uzela za svoju svetu postequ. Po jednom drugom predawu, ona ga je kao meko jastu~e stavila u kolevku maloga Hrista. Jedna [leska legenda glasi: sveta devica je u „Marijinu slamaricu“ uzela zato {to jedinu wu magarac ne bi pojeo. To je ta~no. Iako krave vole ivawsko cve}e, sviwe i magarci ga odbijaju.

Paroh Kincle u svojim spisima pri~a o jednom 45-godi{wem ~oveku koji je imao te{ko oboqewe bubrega koje se sve vi{e pogor{avalo. na kraju je jedan bubreg morao da mu se izvadi. I drugi je bio zagnojen i nije vi{e morao da radi kako treba. Onda je bolesnik po~eo da primewuje terapiju ivawskim cve}em. Pio je 4 {oqe ~aja od navedene me{avine ivawskog cve]a, {umske zlatnice i ùte mrtve koprive. ê{}e bi otpio po gutqaj i najzad se sasvim izle~io. Ista ~ajna me{avaina koristi se i kod atrofije bubrega i drugih teìh bubre`nih oboqewa.

Dok poznati austrijski botani~ar Rihard Vilfort u svojoj kwizi Zdravqe iz lekovitih biqaka ukazuje na to da je ~aj od ivawkog cve{a, kada se pije u isto vreme koristi za ispirawe, isvrstan lek protiv raka jezika, isto kao i sveè isce|en sok pome{an sa mlaslacem i da pomaè kod zlo}udnih tumora svih vrsta i kanceroznih oboqewa koè, dr. Hajnrih Hojtaler u „Kwizi o lekovitom biqu“ o ivawskom cve}u pi{e slede}e: „Belo ivawsko cve}e se danas u nekim krajevima preporu~uje protiv raka, zla kojem se ne moè dovoqno efikasno stati na put“.U vezi sa tim bih vam, moji ceweni ~itaoci, izloìla sopstvena iskustva sa ivawskim cve}em pa vi prosudite sami. Pre otprilike deset godina saznala sam da je jedan zubni lekar iz Linca oboleo od raka jezika. Posle operacije je veoma omr{avio i morao je da otputuje u Be~ radi zra~ewa. Savetovala sam mu grgotawe ~ajem od ivawskog cve}a. Ve} posle nedequ dana sam saznala da zra~ewa u Be~u vi{e nisu potrebna i da se bolesnik oporavqa. Za kratko vreme on se oporavio. Ne{to kasnije saznala sam za jednu 28-godi{wu ènu koja je tako|e bila obolela od raka jezika: Savetovali su joj da konsultuje jednog lekara iz Koru{ke. On joj je obe}ao da }e je potpuno izle~iti u roku od pet godina i dao joj je lekoviti ~aj koji mi je bolesnica jednom prilikom pokazala.

Prepoznala sam ~aj od ivawskog cve}a. Da bih je po{tedela velikih tro{kova putovawa u Koru{ku i ostalih tro{kova kojima bi `ena bila izlo`ena, pokazala sam joj ivawsko cve}e u prirodi kako bi sama mogla da ga skupqa. Izle~ila se od te{ke bolesti.

Jo{ jedan primer: bio je kraj marta kada mi je mlada èna iz Be~a pri~ala da je wena 63-godi{wa majka te{ko bolesna i da joj predstoji druga po redu operacija, zakazana za 19. april. Bolesnici je, naime, {est meseci ranije iznenada izraztao zlo}udni tumor na grlu. Lekar je pre}utao istinu pred wom i rekao joj da je obolela od gu{avosti, {to je i bilo pravdawe da se pristupi prvoj operaciji. [est meseci je bilo sve u redu. A onda su, kako je pri~ala mlada èna, kod wene majke nastupili èstoki bolovi u levoj ruci koji su trajali danono}no. Ruka joj je bila natekla i zajedno sa {akom postala neosetqiva, tako da bolesnica ni hartiju nije mogla dràti. Da bi joj makar bolovi postali podno{qivi, primarijus, koji ju je prvi put operisao, predloìo je i drugu operaciju koja je, kao {to je re~eno, trebalo da usledi 19. aprila. Bilo je predvi|eno da joj on razdvoji jedan ìvac koji se nalazi izme|u vrata i kqu~ne kosti. Lkar je rekao da sa medicinskog aspekta druge pomo}i nema. Uprkos tome, ja sam èni savetovala da pije ~aj od ivawskog cve}a i da wime ispira grlo. Osim toga, preporu~ila sam joj jedan me{oviti ~aj koji spre~ava razvoj kanceroznih }elija, a sastoji se od 300 grama nevena, 100grama hajdu~ke trave, 100 grama koprive (1,5 litra na dan, svakih 20 minuta po jedan gutqaj) i, uz to, utrqavawe masti od ivawskog cve}a. Moète zamisliti koliko sam se iznenadila i obradovala kada sam saznala da su bolovi nestali ve} posle ~etiri dana. Do 19.aprila su i {aka i ruke bolesnice ponovo bile osetqive i opet je mogla da ih pokre}e. Primarijus je bio vidno iznena|en kada ga je }erka ove bolesnice zamolila da odustane od druge operacije. Bilo je o~igledno da je na wega dubok utisak ostavila pri~a o le~ewu lekovitim biqkama koje mu je verno opisala. Rekao je: „Neka va{a majka nastavi tako“. Posle izvesnog vremena saznala sam da se èna, kako su mi doslovce rekli, ose}a sjajno i da ve} obavqa uobi~ajene poslove u doma}instvu svoje {esto~lane porodice.

Izle~ewe je mogu}e i kod zlo}udnih tumora. U posledwe vreme sve je vi{e tvrdokornih ko`nih bolesti koje se pokzuju kao tamne, o{tro ograni~ene grapave mrqe. Ovde je verovatno re~ o zaraznoj bolesti. U ovom slu~aju uspe{no je le~ewe sve`im sokom od ivawskog cve}a i ma{}u od nevena. Dodatno se obavezno upotrebqava ~aj od me{avine nevena, koprive i hajdu~ke trave koji pro~i{}ava krv.

Jedna `ena je na nepcu imala ~vor koji je stvarao u`asne bolove u celoj usnoj {upqini. Posle ~etiri dana ispirawa ~ajem od ivawskog cve}a ~vor je nestao, a sa wim i svi bolovi.

Tvrdwa da je upotreba ivawskog cve}a kod ovakvih bolesti besmislica, ne moè, dakle, da se podrì. Izvesno je da lekovite biqke nisu ono jedino {to pomaè, tu je i svemo} Boga koji u~estvuje u ozdravqewu. Najzad sve je u Bo`jim rukama!.

NA^INI UPOTREBE IVAWSKOG CVE]APripremawe ~aja: jednu punu malu ka{iku popariti sa ~etvrt litre vode i

ostaviti da odstoji kratko vreme.Sveì sok: sveè ivawsko cve}e se opere i jo{ vla`no iscedi u sokovniku.Spravqawe masti: sveì sok se pome{a sa maslacom sobne

temperature. ^uva se u fir`ideru.

MASLA^AK (Tagaxacum officinale)

U narodu se masla~ak zove jo{: vetrokaz, ù}anica, milosavka, mle~ac, popino guvno i talijanska salata. Smtra se dosadnm korovom na travnatim povr{inama, ali za bolesnog ~oveka predstavqa iznad svega dragocenu lekovitu biqku. Cveta u aprilu i maju na svim padinama, livadama i travnatim povr{inama i pravi je cvetni tepih koji nas svake godine iznova odu{evqava. Masla~ak ne raste samo na veoma vla`nim mestima. Odlikuju ga dve va`ne osobine: pomaè kod oboqewa ù~i i jetre.

Dana 21. januara 1980. godine primila sam pismo od jedne `ene iz Salcubr{ke oblasti. Ona pi{e: “Ovim vas obave{tavam da sam napravila sebi vino za srce i wime postigla iznena|uju}i uspeh. Operisana sam pre deset godina. Re~eno mi je da imam slabo srce i da }u zbog toga uvek imati bolove. Toga me nisu mogli osloboditi. Zna~i, morala sam da se pomirim sa tim. Me|utim, zahvaquju}i vinu za srce, moje tegobe su nestale posle dvomese~ne upotrebe. Uz to, vi{e se ne ose}am slabom.

Jedan izvanredna ^AJ OD ME[OVITOG BIQA za porodi~nu trpezu

Skupqawe po~iwe u rano prole}e sa prvim cvetovima podbela i nastavqa se u sva tri slede}a godi{wa doba sa svim onim ~ime nas priroda stalno blagosiqa, a to su:

▷ podbel - cvetovi, malo kasnije i listovi▷ jaglika - cvasti▷ qubi~ica, sve sorte - cvetovi i listovi▷ plu}wak (poznat i kao medunika) - cvasti▷ ze~ja soca - cvetovi▷ dobri~ica, veoma malo, samo kao za~in - gorwe cvetne glavice▷ kopriva - prvi mladi izdanci u prole}e▷ virak - listovi i cvetovi▷ razgon - cvetovi, stabqike i listovi▷ jagoda - listovi, kupine i maline - vrhovi (izdanci)▷ zova - izdanci, kasnije i cvetovi▷ krasuqak▷ lipa - cvetovi ubrani na sundu▷ kamilica (ubrana na suncu)▷ suru~ica - cvetovi▷ neven - cvetovi▷ lazarkiwa - cvetovi▷ tamijan - cvetovi, stabqike i listovi▷ mati~wak - cvetovi, stabqike, listovi; moè i bez cvetova▷ nana - cvetovi, stabqika, listovi; moè i bez cvetova▷ hajdu~ka trava (ubrana na suncu, dovoqna je mala koli~ina)▷ divizma - cvetovi (ubrani na suncu)▷ kantarion - cvetovi (ubrani na suncu)▷ majoran (divqi) - cvetovi i listovi▷ sitnocvetna mle~ika - listovi, stabqike i cvetovi▷ jelove iglice - sasvim mlade▷ ivawsko cve}e - cvetovi, listovi i stabqike▷ listovi ruà svih boja (samo ako je zeqi{te biolo{ki |ubreno)

Biqke moraju dobro da se osu{e i da se u kasnu jesen pome{aju da bi se dobio odli~an i izda{an ~aj prijatne arome i ukusa. Zimi }e obogatiti va{u ve~eru i podsetiti vas na lepe letwe sate koje ste provodili u slobodnoj prirodi Boga. [oqom vode ( ¼ litre) poparite punu malu ka{iku ~ajne me{avine i ostavite malo da odstoji.

SAVETI ZA RAZNE BOLESTI

Akne su izraziti poreme}aj pubertetskog doba i delimi~no imaju veze sa poreme}enim radom bubrega. Zbog toga treba izbegavati jako za~iwena i osoqena jela, kisele salate i napitke. Salate treba za~initi kiselom pavlakom. Protiv akni treba piti, u gutqajima, litru ~aja od koprive dnevno, raspore|enog na ceo dan.

Spoqna upotreba: ujutru i uve~e se na vla`no lice nanese melem od hrena i sir}eta i ostavi da deluje deset minuta. Naribani hren se stavi u bocu i prelije vinskim ili vo}nim sir}etom: ono treba da prekrije hren. Ostavi se 10 dana na sobnoj temperaturi. Po{to se melem upotrebqava direktno iz boce, a da se sir}e prethodno ne odlije, trebalo bi ga stavqati u iskuvanu plasti~nu bocu s rupi~astim poklopcem. Hren uzima qutinu od sir}eta, a sir}e je uzima od hrena. Dobija se blaga sir}etna esencija koju mogu da podnesu svi tipovi ko`e lica.

BOLOVI POSLE AMPUTACIJE(bolovi u patrqku amputiranog uda)

Jo{ dugo, ~esto i godinama posle amputacije, nastupaju izuzetno jaki fantomski bolovi. Iskustvo pokazuje da oblozi od ka{e gaveza doprinose ubla`avawu bolova koji postepeno sasvim nestaju.

Isto tako izvanredno deluje i esencija od crnog luka, koja se moè kupiti u homeopatskim apotekama i specijalizovanim prodavnicama. Lako moète da je napravite i sami. Na kolutove ise~enim crnim lukom napuni se boca do grli}a, a preko wega se naspe rakija od ìta, ja~ine 38-40%, pa se 10 dana ostavi na suncu ili toplom mestu, a potom uspe u bo~ice. Ovom esencijom maù se amputacioni patrqci.

Mnogo poma`e i ~aj od korena perunike, koji se vadi u oktobru, opere ~etkom i oka~en su{i. Osu{eni koren se sameqe u prah, najboqe u islu`enom mlincu za kafu, mak ili za prezlu. Pola male ka{ike ovoga praha preko no}i ostaviti da stoji u ~etvrt litra vode; u toku dana piti jednu do dve {oqe u gutqajima.

Amputacione patrqke trebalo bi triput nedeqno kupati u tamijanu (prva kupka mo`e da se upotrebi, ugrejana jo{ dva puta). Za jednu kupku uzima se {aka tamijana. Preporu~uje se stavqawe obloga od jastu~i}a napuwenih tamijanom ili pre~icom. U platnenu navlaku stavi se 100 do 150g navedenih lekovitih biqaka.

ODSUSTVO APETITA KOD DECEJedna mlada majka se `alila da wen dvogodi{wi sin pati od hroni~nog

odsustva apetita, nerapoloèwa i umora, te da ga ne moè naterati da ide u {etwu, a uz sve to ima i duboke tamne podo~wake. Ovo se naglo promenilo kada je na moj savet stavila dete u kupku od timijana, koj se sastojala od 50g zeqa (preko no}i biqka se potopi u hladnu vodu, kupawe traje 20 minuta, srce treba da je iznad vode; vodu dve ve~eri vra}ati na zeqe, sve u svemu, od ove koli~ine prave se tri kupke). Uz to je de~ak dnevno dobijao {oqu ~aja od koprive, koji je pio u gutqajima. Sva radosna, èna mi je pri~ala da naprosto ne moè da prepozna svoje dete. Dobio je odli~an apetit, voli da boravi napoqu i da se {eta. Sme{no joj je to {to mali{an svakodnevno podse}a majku na svoj ~aj od koprive. Vragolasto kaè da mora popiti „uvek jo{ samo jedan gutqaj!“.

Knjiga - lekovito bilje

Documents

Sadik Sadikovic - Lekovito Bilje

HIDROGEOLOŠKA REJONIZACIJA I ZAŠTITA …scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0546-8264/2004/0546...ÿaba, stoèarstvo – poluintenzivno, ribarstvo, lekovito bilje, stari zanati, seoski

Uvod u lekovito bilje

Bruno P. Kremer - Lekovito Bilje

Lekovito Bilje Z O v a - Sambucus Nigra _

ALTERNATIVNI NAČINI PROIZVODNJE - nsseme.com 7 8 Berenji i... · Sirak metlaš, lekovito bilje, konoplja, uljana tikva, proso, duvan, ... Pokazatelj Konvencionalne biljke Alternativne

KREATIVNI TRAVAR - Lekovito bilje Srbijelekovitobiljesrbije.com/wp-content/uploads/2016/06/Lekovitobilje... · lekovito bilje srbije sne ~ana jovi kosti kreativni travar 13 saveti

Kosta Marković DIETILAMID LISERGNE KISELINE Srđa Šibalić ...€¦ · Sandoz u Bazelu proučavajući lekovito bilje i gljive, 1938. godine uspeo da izdvoji dietilamid lisergne

LEKOVITO, AROMATIČNO I ZAČINSKO BILJE U KOMERCIJALNOJ UPOTREBI

LEKOVITO BILJE _ISPIT

ORGANIC PRODUCTION IN SERBIA - pks.rs Brosura ENG.pdf · ORGANIC PRODUCTION IN SERBIA ... Žitarice Industrijsko bilje Povrće Krmno bilje Voće Lekovito i aromatično Ostalo UKUPNO

CENE, FORMATI I DIMENZIJE OGLASA bilje.pdf · I VRT • HOTELI I RESTORANI • TOP ZDRAVLJE • ZONA • ČUDOTVORNI MANASTIRI • LEKOVITO BILJE • HRANA KAO LEK • TV NOVELE •

Lekovito Bilje 2

Lekovito-bilje Priština 2007

Brojs - Lekovito bilje

59684250 Brosura Lekovito Bilje

LEKOVITO BILJE I NARODNI ČAJEVI Vasa Pelagić · PDF file9 KAKO I KAD BRATI LEKOVITO BILJE .....112 Šta moraju znati oni koji žele da se posvete sakupljanju, sušenju,

ODRŽIVO KORIŠODRŽIVO KORIŠĆENJE RESURSA ...sylva.rs/doc/Lekovito bilje i razvoj turizma Stare...sasa Bu Bugarskomarskom..UokvirenaUokvirena jeeZa Zaječarskomarskom kotlinom kotlinom

ORIGANO Origanum vulgare L. svojstva, proizvodnja i promet · Kljuĉne reĉi: origano, zaĉini, esencijalno ulje, lekovito i aromatiĉno bilje, ruralna nezaposlenost. Summary: Oregano

Lekovito Bilje