OSNOVI ZDRAVSTVENE NEGE PREDAVANJE 6

OSNOVI ZDRAVSTVENE NEGE

PREDAVANJE 6

Dr Svetlana Rajak

Standardi i kritetijumi u sestrinskoj praksi

Prvim standardima profesionalne sestrinske prakse

se smatraju, brojni principi u vezi nege bolesnika i

načina života medicinskih sestra Florens Najtingel.

Ona je 1898. godine sačinila prvi Kodeks

profesionalne etike.

Stvaraju se nova pravila i principi u sestrinskoj profesiji

Prve korake učinilo je Društvo medicinskih sestra

Amerike 1973. godine objavljivanjem Standarda

sestrinske prakse koji predstavljaju opšti model za

izradu standarda

sestrinske prakse Evrope su potpomognute

Regionalnim biroom za sestrinstvo SZO u

Kopenhagenu radile na uvođenju standarda

Šta su standardi ?

STANDARD je svaka zakonom utvrđena mera, prosečna mera, nešto što važi za uzor.

U medicinskom leksikonu – standard je nešto što je proglašeno merom, npr. Standardna terapija

Standardi su konvencionalno utvrđena i prihvaćena merila koja važe kao uzor za delovanje, ponašanje, za uslove rada i dr.

Prema SZO – “standard je profesionalno dogovorni

nivo pružanja nege, primeren populaciji na koju se

odnosi, može se posmatrati, meriti, ostvariti i vredi

ga imati”

Standardima treba da se utvrdi kvalitet, kvantitet i

vrsta nege primerena potrebama određenih

korisnika ZN.

Standardi u sestrinskoj praksi deluju kao vodiči, podsetnici za sve učesnike na čiji se rad odnosi, doprinosi:

kvalitetu pružanja ZN,

olakšavaju organizaciju i izvođenje nastave za studente i učenike med. škola,

mladim sestrama pomaže da se sigurnije i brže razvijaju kroz svoju praksu

Standard predstavlja instrument koji medicinskoj

sestri služi kao uzor, mera prilikom evaluacije

postizanja ciljeva u nezi bolesnih i zdravih ljudi.

Šta su kriterijumi ?

KRITERIJUMI- su merljivi elementi – merilo – znak

raspoznavanja od kojih se konstruišu standardi.

Prema SZO “ Kriterijum je varijabla odabrana kao

relativni indikator kvaliteta zdravstvene nege.

Kriterijumi predstavljaju pokazatelje kao što su: nivo

obrazovanja, znanja i veština med. sestre stanja i

ponašanja bolesnika.

Kriterijumi pokazuju relevantne indikatore kvaliteta

delovanja i ponašanja u službi ZN kao i reagovanja

bolesnika na intervencije i dr. aktivnosti medicinske

sestre.

Kriterijumi

Kriterijum je sastavni deo standarda, detaljnjije od standarda određuje i prati korake u postizanju ciljeva.

Pri sačinjavanju kriterijuma u ZN treba voditi računa da budu:

Primereni snaga i ograničenjima korisnika

Usklađeni sa sposobnostima izvođača nege

Opipljivi, da se mogu meriti i posmatrati

Kriterijumi

Realistični i ostvarljivi, na broj i kvalitet osoblja za negu, vreme i uslove rada gde se nega obavlja

Specifični, jasno postavljeni u vezi sa željenim rezultatom

Konkretni, usmereni na jednu merljivu stvar, aktivnost ili pojavu

pri pisanju kriterijum treba ređati u skladu sa tokom

rada na njihovom ostvarivanju

Opisani kriterijumi mogu da liče na ciljeve, oni se

odnose na određenu popolaciju ili druge korisnike

ZN i ugrađuju se u standarde

Kriterijumi

Zašto su potrebni standardi i kriterijumi ?

Standardi u ZN su deo širih standarda zdravstvene službe.

Oni treba da:

Deluju na unapređenje nege svakog pojedinca u sistemu

ZZ

Pokazuju očekivani kvalitet nege

Omogućavaju bolesniku da zahteva dogovoreni nivo

nege

Utiče na povećanje odgovornosti medicinskih sestara

Omogući bolesniku da izabere instituciju čiji mu standardi

najviše odgovaraju

Primena standarda treba da koriste sestrinskoj službi, zdravstvenoj ustanovi i zdravstvenoj službi u celini zato što:

Omogućava bolju organizaciju rada

Pruža mogućnost objektivnog vrednovanja sopstvenog rada

Pravilniju i bolju podelu rada

Olakšava zaštitu med. sestara

Utiče na uspešnost ukupnog razvoja ZZ Olakšava instituciji dobijanja sredstava u

skladu sa planiranim kvalitetom usluga Olakšava finansijerima i društvenoj

zajednici da racionalnije raspoređuje sredstva namenjana ZZ i ličnom zdravlju pojedinca

Utiče na med. sestre da rade na razvoju svojih

ličnih standarda i da se lakše, brže i uspešnije

profesionalizuje

Omogućava stvaranje baze dragocenih podataka

o uspešnosti sestrinske prakse

Pomaže im da razvijaju ideje, lakše opisuju i

definišu stručnu praksu

Primena standarda sestrinske prakse:

Standardizovana nega ne sme da bude

rigidna i ugrožava induvidualizaciju nege

Dobro postavljenji standardi ZN ne menjaju

obim rada

Komponente standarda

Pri evaluaciji kvaliteta ZZ razmatraju se i

vrednuju tri ključne komponente:

1. Struktura

2. Proces

3. Ishod

Struktura se odnosi na uslove koji se

neophodni za realizaciju određenih

aktivnosti.

Obuhvata: broj kvalifikovanih struktura,

znanja i iskustva med. sestara, oprema,

prostor, pravila, propise, komunikacije i dr.

Proces – se odnosi na elemente rada

medicinskih sestara i drugih učesnika u nezi ( ko

šta, kako i kada radi), na dokumentovanje i

vrednosvanje rada, na poštovanje sistema

vrednosti u sestrinstvu

Ishod – se odnosi na postizanje ciljeva kod

bolesnika.

Pokazuje kvalitet i ukupnost uspeha koji s očekuje

kod bolesnika, ako se aktivnosti predviđene

standardom i kriterijumima spprovedu.

Ishod je najvažnija i najdelikatnija komponenta

standarda, jer pokazuje očekivani kvalitet i stepen

postizanja ciljeva u nezi

Vrste standarda

S obzirom na područje i populaciju standardi

mogu da se formulišu na raznim nivoima:

1. nacionalnom nivou

2. regionalnom

3. lokalnom nivou.

STANDARDI NA NACIONALNOM NIVOU

Prave se na opšti standardi koji mogu da se

primene na svim područjima nege i obrazovanja

medicinskih sestara i služe kao osnova za izradu uže usmerenih

Prihvataju se standardi koji se odnose na

doslednu primena procesa i drugih aktivnosti

med. Sestara koji doprinose bržem razvoju ZN i

sestrinstva

Standardi kliničke sestrinske prakse Društva

medicinskih sestaraAmerike iz 1991. :

1. standardi negovanja

2. standardi profesionalnog delovanja

Obe grupe standarda sadrže merljive kriterijume za aktivnosti koje treba izvesti

STANDARDI NA LOKALNOM NIVOU

Izrađuju se na konkretniji i specifičniji standardi ZN za određenu zdravstvenu instituciju, za određenu oblast sestrinstva, za sestrinske dijagnoze ili intervencije

Primereni su potrebama konkretne populacije bolesnika i postojećim uslovima i da se mogu posmatrati i meriti.

Omogućava se postizanje predviđenog nivoa i kvaliteta nege u datoj oblasti ili službi

Standardi komfora

Standardi se na stepen komfora koji se pruža

bolesniku mogu postaviti u tri nivoa:

1. Maksimalni

2. Optimalni

3. Minimalni – granica između prihvatljive i

neprihvatljive nege

Treba obezbediti nivo nege koji garantuje zaštitu,

sigurnost i očuvanje dostojanstva bolesnika

Funkcije standarda

Standardi ZN imaju brojne funkcije, najvažnija:

1. zaštita primaoca ZN kojima su namenjeni

standardi i

2. odgovornosti službe za ZN i svake medinske

sestre pojedinačno

Bolesnik i drugi primaoci ZN i finansijeri ZZ

imaju pravo da znaju šta mogu očekuju od

standardizovane nege – ko će da je

realizuje, u kakvim uslovima, kada, na koji

način i sl.

Uvođenje standarda u sestrinsku praksu predstavlja krupan zadatak za sestrinsku profesiju, posebno za stručne sestrinske organizacije i vodeće med. sestre u praksi

U pripremama za uvođenje standarda treba znati da je to složen i dugotrajan posao koji prema materijalima Biroa za sestrinstvo SZO traje i do 3 godine.

Ovo vreme može da bude i kraće:

1. Ako su sestre dobro organizovane i pripremljene za uvođenje standarda

2. Postoji opšta saglasnost u instituciju za uvođenje standarda

3. Ako postoje standardi u praksi drugih zdravstvenih radnika čiji se rad odražava na praksu med. sestara

4. Postoje solidni materijalni uslovi

Standardi u ZN imaju značenje za podizanje

kvaliteta stručne sestrinske prakse

Utiče na kvalitet obrazovanja rukovođenje

i istraživanje u sestrinstvu.

U pravljenju standarda koristi se jedan od

pristupa: “odozgo” i “odozdo”

1. Pristup “odozgo” je administrativni , u

nekom centru nadležnom za zdratvsvo se

naprave standardi i kriterijumi i pošalju u

praksu

2. Pristup “odozdo”, standarde i kriterijume

prave neposredni izvođači ZN (medicinske

sestre) u saradnji sa primaocima nege

Uvođenje standarda

Za uvođenje standarda i kriterijuma je potrebna

dobra priprema pre svega medicinskih sestara.

Pokretač i organizator rada obično je Kolegijum

glavnih sestra na čelu sa direktorom sestrinske

službe ili glavnom sestrom institucije.

Odgovarajuće telo institucje povera rad grupi med.

sestra

Glavna sestra treba da je koordinator rada

Za vođu grupe izabrati iskusnu med. Sestru

Članove grupe osposobiti za rad na

standardima i kriterijumima

Pitanja za koja se pripremaju standardi i kriterijumi

odnose se na značajnije sestrinske intervencije

koje se često koriste

Za svaki standard treba izradit kriterijume kao merne pokazatelje

Ako je standard sam po sebi merljiv nisu mu neophodni kriterijumi

Pri postavljanju kriterijuma treba precizirati:

1. Šta je potrebno, koji su uslovi neophodni da se nega izvodila

2. Ko će da obavlja predviđenje intervencije i druge aktivnosti

3. Šta sve treba da se uradi u cilju postizanja očekivanog kvaliteta nega

4. Šta se očekuje od bolesnika5. šta bolesnik očekuje od nege6.Šta učesnici u nezi očekuje od izvedenih

intervencija7. Šta će se desiti kada se postignu ciljevi

Broj kriterijuma zavisi od složenosti standarda

Grupa mora svaki pojedinačni kriterijum analizirati i utvrditi da li je:

1. Jasno izrečen

2. Merljiv

3. Relativan za standard koji treba realizovati

4. Usmeren na jedno pitanje u okviru standarda

5. Realističan, može postići

6. Validan, pokazuje ono što se njime želi postići

Standarde i kriterijume, pre definitivnog usvajanja, treba testirati i utvrditi njihovu primenljivost i autentičnost. Provera se vrši:

1. Direktnim posmatranjem izvođenja nege

2. Posmatranjem organizacije i rukovođenja sestrinske služe

3. Uvidom u dokumentaciju o nezi

4. Razgovorom sa bolesnikom, porodicom i osobljem

5. Uvidom u uslove u okruženju korisnika/bolesnika

6. Provera realizacije pomoći i podrške

Testiranje vrši 2 ili više osoba koje treba da su

obučene

Nakon analize testiranja ako rezultati

nezadovoljavaju treba utvrditi razloge neuspeha

Može se izvršiti i korekcija standarda, kriterijuma ili

instrumenata i ponoviti testiranje

Normativi u sestrinskoj praksi

Norme su konvencionalno dogovorene vrednosti

koje se pod određenim uslovima postižu, a

normativi su pravna akta kojima se one uvode i

štite.

Normative može da postavlja i sama zdravstvena

ustanova

U sestrinskoj praksi u funkciji standarda i kriterijuma

za njen kvalitet“odozdo”

Zdravstveni radnici i drugi stručnjaci u zdravstvenoj

ustanovi daju ocene o kvalitetu rada medicinskih

sestra

Uža i šira javnost formira svoje uopšteno mišljenje o

sestrama

Lokalna zajednica ima svoje parametre za

vrednovanje kvaliteta rada sestara

Stučna komisija u proceni rada medicinski sestara

utvrđuje da li su uvedeni standardi sestrinske prakse,

kakvi su, kako se primenjuju, na koji načinse vrši

kontrola i dr.

Kvalitet je stručno, profesionalno etičko i šire

moralno pitanje, zaslužuje da bude temeljno i

kontinuirano proučavano, kroz visoko odgovornu

stručnu proveru u praksi svih zdravstvenih radnika.

Porodična sestra prema modelu

Evropske zajednice

U preporukama SZO stavlja se naglasak na prilagođavanju obrazovanja med. sestara potrebama primarne zaštite.

Regionalni konzulat za Evropu SZO 1998. godine donosi program za promene u zdravstvenoj politici gde je cilj (Health 21) postavlja za XXI vek.

Osnovni postulati Health 21 se ogleda u postizanju dva osnovna cilja:

1. Promocija, unapređenje i zaštita zdravlja i kvaliteta života

2. Nova uloga sestre “porodična sestra”

1. svoje zadatke u okviru tima

2. i pomagaće pojedincima i porodicama u očuvanju i unapređenju zdravlja,

3. u sprečavanju faktora rizika i

4. iznalaženje modela za preveniranje stresnih situacja u okviru boljeg kvaliteta života.

5. Sprovodiće negu u toku bolesti iinvaliditeta

6. Veći deo vremena provodiće u porodici sa pacijentom u kući

7. Pomagaće i drugim socijalno ugroženim kategorijama stanovništva

Porodična sestra imaće:

Porodična sestra svojim radom u porodici dopribosi uspostavljanje kontinuirane ZN, a time utiče direktno na smanjenje broja dana lečenja u bolnicama i obezbeđuje ZN u kućnim uslovima.

Porodična sestra imaće značajnu ulogu u jačanju zajednice

Health 21 ukazuje da je porodica osnovna ćelija društva, a porodična sestra će svojim aktivnostima utvrđivati probleme u porodici i rešavaće i mnoge druge psihosocijalne aspekte koji su značajni za porodicu.

Mora dobro poznavati porodicu u kojoj

pacijent živi

Njen zadatak je da prevenira sve probleme

koji utiču na zdravlje porodice i pojedinca, a

time obezbeđuje bolji kvalitet života.

Položaj i radni zadaci nove porodične sestre

opisani su kao “kišobran” javnog zdravlja i

PZZ

Porodična sestra i porodica sa kojom radi sagledani su kao sistem koji radi u okviru okruženja.

Na zdravlje se gleda kao na ravnotežu koja se održava između jednog od sistema, porodica ili pojedinac okruženja

Sistemi se vremenom menjaju i razvijaju i nisu statični

Porodična sestra ima četiri najvažnije

intervencije u primarnoj, sekundarnoj i

tercijalnoj zaštiti kao i zdravstvena zaštita u

kriznim situacijama.

U razvijenom sestrinstvu postoji

postbazično obrazovanje za porodičnu

sestru kao specijalizacija.

HVALA NA PAŽNJI