Pisma i predplat e Šalju s ured HRVATSKA RIEČ n e primaju...

<*od- L Šibenik, u sriedu 2. kolovoza 1905. Br. 30.

Pređplata u Šibeniku: Pojedini broj stoji 4 pare.

Na kuću 6 para. f'redplata van Šibenika:

na godinu 8 Kr., na po godine 4 Kr.

Vlastnik, »davatelj i odgoTomi urednik:

V L A Đ Z K E B KTJLIĆ.

HRVATSKA RIEČ IZLAZI 8BIED0M I SUBOTOM.

Pisma i predplate Šalju se ured­ništvu. — Nefrankirana se pisma ne primaju. Rukopisi se ne vra­ćaju. — Oglasi se tiskaju po 20 para, priobćena, zahvale, itd. po 40 para redak ili po pogodbi.

T i a k a r n l c a I v a n S f a g l i n a t z

Trg Sv. Ivana.

Šibenik. 2. kolovoza. Izbori teku u podpuuom redu

i onako, kako smo mi uviek govo­rili. 8 jedne strane su se poredali avi oni, koji žele, da se Uprava ob-cinska povjeri snažnim i poštenim rukam, s druge strane šaka nezado­voljnika, tako zvana „crna družba", koja je na svaki način htjela, da opet dodje na svoj stari pašaluk. Dakle s jedne strane borba za obće dobro, 8 druge za lične svrhe i za koristoljublje.

Kad smo borbu u Šibeniku opisivali, išli smo i dalje i govorili «no, da crna družba nema ni do­moljubnih osvjedočenja, ni pojma o svojoj narodnoj pripadnosti. A tako i jest. To se najbolje vidi te­kom ovih izbora, koji će ostati gla­soviti u povjesti Šibenika, uprav radi ta dva razloga.

Oko brace Iljadica sakupilo se 4*ve, sto od Oboine očekiva svoju ©sobnu korist, svoj kućni spas, u jednu rieč sve, Što je bilo naučno živjeti na račun Obćine, ili što se nada, da bi na račun obćine moglo napredovati i spasiti propadajućo stanje.

Osim tih, oko braće Iljadica, ttz crnu družbu, sakupilo se sve, Sto nema političkog uvjerenja, sve, Sto je naučno svoje političko uvje­renje mienjati i prodavati, sve, što je gnjilu u bilo kojoj domaćoj stranci.

Sve nam to odkrivaju ovi iz­bori. Mi bi mogli sve te nezado­voljnike, sve te propadajuće ljude imenovati, ali ne treba, jer ih gra-djanstvo dobro pozna. Tu ih ima, koji od obćine oćekivaju svoj eko­nomični spas, svoj položaj i časti, do kojih inače ne mogu doći. Tu ih ima, koji bi htjeli Obcinom tr­govati, oboinom se bogatiti. Tu ih ima svih stranaka, svih boja. Tu ih ima, koji bi svoju stranku, svoju na­rodnost za interes promienili, prodali, izdali u svakom času.

Kad ovo govorimo, niti želimo, niti hoćemo, da koju stranku vrie-

djamo. Mi i talijansku i srbsku stranku znamo odieliti od pojedi­naca, koji su u ovom vrtlogu svih egoističnih strasti izplivali na povr­šinu. Potrebito je i u ljudstvu, pa je i u ovoj Obćini bila nužda, da se uztalasa množtvo našeg gradjanstva, našeg obćinstva. U ovom talasanju po prirodnim zakonima uzmutilo se ono obično življenje, koje mnogo stvari pušta neopaženo i Činilo je, da dodje na površinu mnogo gliba, koji se do sada nije opažao.

Ovo talasanje učinit će, da se odnošaji u našem gradjanstvu raz­bistre. Poslie oluje vas glib pasti će opet na dno, a s njim i nekoji, koji su se glibom pomiešali. Ono, što je ostalo cisto, neokaljano, što­vati će se, bez razlike stranaka, medjusobno i nastojati će, da po­mogne ovoj zemlji, ovom gradu, ovoj obćini. Jest, u ovom gradu nastupit će mir i red i napredak, jer ovi izbori pokazuju, da su svi ljudi od osvjedočenja i od obraza s jedne strane, a svi samoživci s druge.

Pravi Talijani, pravi Srbi, oni, koji su u svojim djelima osvjedo­čeni, nepopustljivi; oni, koji živu i mogu živjeti poštenim svojim tru-dima, ti se drže postrance i gledaju ovu našu borbu, pozdravljajuć ju u duši svojoj kao znak zdravijeg ži­vota. I mi, sa svim da smo nepo­pustljivi kao i oni, štujemo njihovo držanje i uvjereni smo, da bi nas dogadjaji i ljubav svoga zavičaja našli uviek složne proti svim vanj­skim neprijateljima. — Za to nam jamci medjusobno štovanje, tvrdo uvjerenje i ljubav zavičaja i mržnja svega, što nam je zajednički na­metnuto.

Od ovih razlikujemo one, koji su u ovom mutežu izplivali ne radi svoje stranke, nego radi svojih lič­nih ciljeva, svoje lične koristi. Ovi, pa kojoj god stranci pripadali, ne­dostojni su stvorovi, i trebalo bi da budu od boljih žigosani, kao

oni, koji nisu za drugo, nego da radi sebe i svoje koristi siju mržnju i razdor u plemenitijem dielu gra­djanstva. Nego ipak oni toga po­stići ne će. Onaj duh snošljivosti i medjusobnog poštovanja, koji od njekada vlada u ovom gradu, uzna­predovati će i jačati će se. Smut­ljivci postignuti će samo to, da će sami uživati zasluženu nagradu, a ta je omalovaženje i prezir svih neza­visnih i dobro mislećih.

Te smutljivce mi sažaljujemo i kao Hrvati, premda bi mogli smi­jati im se i u sebi uživati nad nji­hovim postupanjem. Oni, bili Srbi, bili Talijani, okupljaju se pod Hr­vatskom zastavom. Dakle nami kao Hrvatima dana je od njih zadovolj­ština, koju mi nismo očekivali ni tražili. Oni se dakle bore, barem prividno, za naše Hrvatstvo, oni za-tajivaju svoje uvjerenje, oni našu narodnu zastavu priznavaju svojom. U tomu bi nami bila dana dakle neočekivana zadovoljština, ali do svega toga mi ne držimo ništa. Naša zastava je častna i poštena, simbol je ona svih naših težnja, svih naših želja, svih naših naprezanja; pod njom se vojuje samo za narodnu slobodu i bratimstvo svih naroda, koji teže k slobodi. Pod njom nema mjesta onima, koji svoje uvjerenje i svoj obraz bacaju pod noge samo za svoje lične svrhe. Kako se danas okupljaju pod svetom trobojnicom našom, tako bi sutra pod bilo kojim komadom izvješene krpetine, pa predstavljala ona i najniže i naj-gnjusnije narodno vobstvo.

Takovim samo živcima, takovoj družbi, sakupljenoj i s koca i s ko­nopca, nema mjesta u redovima na­rodnih boraca. Takovima ne bi smjelo biti mjesta u nijednoj stranci, koja sebe štuje.

A ne kažemo mi ovo samo glede onih riedkih, koji se do jučer priz­navali Srbima i Talijanima, nego to isto kažemo i o onima, koji se iz-davaju za Hrvate, jer i ovi do svoga

Hrvastva drže uprav onoliko, koliko i oni drugi do svoje narodnosti Oni su do potrebe pravi Dalmatinci, a Hrvati su im za ruglo i kožuhe. U jednu rieč, ciela družba nije drugo nego skup bez načela i bez na­rodnosti.

A tako je i naravno, da su se okupili. Ovi izbori su plod onog zakona, koji vlada u cieloj naravi. Svaka ptica svomu jatu. Pošteni poštenima, sviestni sviestnima, zna­čajni značajnima, nevriedni i ne­pošteni ne vriednim i nepoštenima.

Ovi izbori dokazuju i još jednu istinu, a ta je, da je crna družba jako malašna, a da bi se mogla na­metnuti ogromnoj većini radišnog i vriednog pučanstva, koje je sve listom za poštenje.

Živio Šibenik! Živili sviestni izbornici! Živila Hrvatska!

Morpurgov željeznički eienik

Č i t a m o u br. 5 8 , „ S m o t r e " , da j e g o s p . V i t o M o r p u r g o p o k u š a o opet , k a o n a z a d dvie g o d i n e od n j e g a prevareni g. vit. V u k o v i ć , da k a o predstavnik sp l i t ske t r g o v a č k e k o m o r e radi prot iv in teresa n a š e g grada . — O n je n a i m e p r o m i e n i o p r e d l o g vit. V u k o v i ć a , i l i bo l je n jegov , koji je b io , da se p r e v o z n e c i ene za o s o b e i t ere te n a že l jezničkoj pruzi K n i n -S p l i t i z j ednače s a o n o m K n i n - Š i b e n i k , i u v ieću državnih že l j ezn ica u s jednic i o d 9. l ipnja pred lož io j e : „ P o z i v l j e se c. k. M i n i s t a r s t v o za že l jezn ice , da uvede ove p o l a k š i c e u vozar in i u a pruzi S p l j e t - K n i n d a l m a t i n s k e državne že l jezn ice : a) z a drvo za gradju u saobraćaju Knin-Split m j e š t e p o s e b n o g c ienika od 2 . . . 5 8 K p o s e b n i e ienik od 3 . . . 52 K za svaki ko ln i t ere t o d bl izu 1 0 . 0 0 0 k g . ; b ) za z a t v o r e n a kola , koja se inače vraćaju p r a z n a iz K u i n a u Sp l je t , ima se voza­rina za tere t od 5 0 0 0 kg. sniz i t i na 2 9 K ; c ) vozar ina iz S iver iea do Sp l j e ta za k o l a o d 1 2 . 0 0 0 kg . i 1 5 . 0 0 0 kg. i m a se sniz i t i n a 2 6 K ; d) za poš i l jke s iena od 2 5 0 0 kg. iz K n i n a i iz D r n i š a u S p l i t

Hrvati šibenske županije ratuju g Mletčanim na moru

I s t i n a j e , k a k o s m o o d pr i je kazal i , da mle tačk i kron iear i na j v i š e s u kivni na N e r e t l j a n e , ali iz drug ih i zvora z n a d e m o , d a su N e r e t l j a n i j o š u I X . v i e k u sač inja­va l i p o s e b n u v las t , k o j a je i m a l a o s o b i t u m o r n a r i c u , s k o j o m su vodi l i n a p o s e svoje r a č u n e s M l e t č a n i m a .

Z a to , kad je g o v o r o hrvatskoj p o m o r s k o j s i l i , o ra tov ima s a M l e t č a n i m a , 4. p r e k o j a d r a n s k i m p lov i tba in , t a d a n e m o ž e m o , a d a n e d o v o d i m o sve te d o g a -Hjaje u t i e snu svezu s a hrvat sk im g r a d o m Š i b e n i k o m , sa n j e g o v o m r a t n o m l u k o m , m\ pr i rodnim s t r a t e g i č u i m p o l o ž a j e m nje ­g o v a pr imorja i o t o č j a i s a j u n a č t v o m i p r i m o r s k o m vješ t inom H r v a t a š i b e n s k e *upair i je .

I uprav , a k o s p u s t i m o o k o n iz da l ­m a t i n s k u o b a l u o d Z r m a n j e d o C e t i n e , m u č n o d a b i s m o naš l i b o l j e g a i u d e s -iiijt'git p o l o ž a j a za razvitak hrvat ske m o r ­n a r i c e , d o o n o g a izn iedjn K r k e i T r o g i r a .

I a k o je kaš te lansk i zaljev n e m a n j e z a t o pr ik lndan , ipnk va l ja n a m uvažit i

po l i t i čke pri l ike dvaju gradova , i z m e d j u koj ih se on s tere , d a p r o s u d i m o k a k o tu nije m o g l o biti s j egnrua p o l o ž a j a hrvatskoj mornaric i .

Sp l i t i T r o g i r bi l i su za doba, o k o j e m p i š e m o , p o d b i z a n t i n s k o m vlast i , a u n j i m a je s tanovao lat inski ( r o m a n s k i ) živalj prot ivan H r v a t i m a . M l e t č a n i bi l i su n e s a m o saveznic i B i z a n c i j a , v e ć su i m a l i u t im gradov ima svoj ih gradjana i pr ivrže-nika, koji su m o g l i zadavat i d o s t a nepr i ­l ika i i znenadjenja H r v a t i m a , ako n e n a m o r u , a o n o na k o p n u .

S v e drugč i je i zpada , a k o s m j e s t i m o hrvatsku mornar icu i zmedju K r k e i T r o ­gira. T u je p o sriedi bio grad Š iben ik , u k o j e m u n e bijaše ni najmanje n a t r u h e r o m a n s k o g a ili m l e t a č k o g a življa, jer u g r a d u p o pr imorju i p o o t o c i m a živjel i su s a m o zgol jn i H r v a t i . — Z a l e d j i m a im s ta jaše hrvatski S k r a d i n , i zmedju n jega i Š i b e n i k a P r o k l j a n s k o j e z o r o , d o k o j e g a nepr i ja te l j nije m o g a o da doplov i , kroz dva l juta k l a n c a jad ikovca , i u koji s e je m o g l a hrvat ska m o r n a r i c a lako zakloni t i .

T o n a m potvrdjuje i č injenica , d a u l jut im b o r b a m sa S a r a c e n i m a , dok su ovi pl jačkal i i robil i os ta le pr imorske

rane J a d r a n a , n i s u le sa Š i b e n i k o m . saraceir-jkmi g u s a -

islav d a l m a t i n s k u h u k u T r p i m i r u .

Fi-pimira ( 8 5 0 - 8 6 4 ) iiiih nov ih s u k o b a i obs to jao savez za >što su S a r a c e n i iz davati tr i s ta j a d a

je

g r a d o v e s 'ove i s 'one i pokuša l i , d a t o i s t o ra

I baš u borb i s.i r i m a ostavi b a n M o H r v a t s k u s v o m u naslji

Z a c i e lo v ladanja ne i m a novih zabi l je-sa M l e t č a n i m a , n e g o j m e d j u s o b n u obranu , p B a r i - a m o g l i d o i s t a z i H r v a t i m a i M l e t č a n 1

T r p i m i r a n a s luni Z a n j e g o v a v ladanja o lj ivali n a m l e t a č k e \m m a t i n s k o p r i m o r j e togo

N o v i d u ž d Urs< nav ies t i rat D o m o g o j m l e t a č k o d o d j e u D a l m a c i j u , da ratuji s H r v a t i m a , al i d o bitki u i je ni o v o g a p u t a d o š l o , n e g o ( g . 8 6 6 . ) bi sk lop l j en mir .

Z a š t o pak M l e t č a n i , koj i su i o v o g a puta do laz i l i k a o osve tn ic i n e d j e l a D o m o -gojev ih , n isu so og leda l i sa b a n s k o m m o r n a r i c o m , suvi.šno je d a o p e t s p o m i ­n j e m o . T o j e j a k o s t hrvat ske mornar ice , junač tvo i v j e š t ina hrvat sk ih j u n a k a n a m o r u . D a n e d u l j i m o , p r i m u č a t ć e m o č e t o -vanje H r v a t a u I ta l i j i prot i S a r a c e n i m a ( 8 7 0 . ) p l jenjenje b i z a n t i n s k o g brodov l ja

b a n Domogoj. •pet BU H r v a t i n a v a -dje , ko je bi uz da l -v / a l e s u C a r i g r a d o m , i Part i c iak g o d . 8 6 5 .

V d i k o brodov l je

d u ž o b a l e hrvatske , u odsutnos t i hrvat ske m o r n a r i c e i hrvatsk ih junaka i sudje lo ­vanje M l e t e a n a u o n o m i z d a j n i č k o m n a p a ­daju i o p u s t o š e n j u .

H r v a t i , vračajući se sa s v o j o m m o r ­n a r i c o m iz I ta l i je , gdje su se krvaril i prot i nekrs tu , nadjoše domovinu svoju p o r o ­b l j e n i , pop l jačkanu i o p a l j e n u ; p o g a ž e n e i u n i š t e n e t e ž a č k e trude, p o b i j e n e s tare rodi te l je , oskvrnjene žene i sestre , n e j a k u d jecu u sužaujs tvo o d v e d e n u , pak se tvrdom k l e t v o m zavjeriše , d a će se osvet i t i m l e ­tačk im izdaj icam, gdje m o g l i i k u d mogl i , t e p o s t a d o š e o d t a d a s trah i t repet n a j a d r a n s k o m moru , hvatajući , p l jeneć i t r g o ­vačke ladje b izant inske i m l e t a č k e , g d j e g o d i r su ih sreli .

N a r a v s k i , v iše n e g o formalan rat , b i jaše to gusarenje , ali je ban D o m o g o j n e s a m o to d o p u š t a o , n e g o i p o d u p i r a o o s v e t n i k e , koj i u n i s t i š e g o t o v o svu t rgo ­vinu m l e t a č k u b i zant insku .

P o t a n k o s t i o v o g a vojevanja n i su n a m p o z n a t e , ali sudeć i po naz iv ima, k o j i m a s a d a m l e t a č k i pisci čas te H r v a t e i n j ihova bana , o sve ta H r v a t a m o r a t a je biti s trašna.

M l e t e a n i ih z o v u : „ S c l a v o r u m p e s s i m a ? g e n t e s " , a b a n a D o m o g o j a , . S c l a v o r u m p e s s i m u s d u x " . (Sliedi).

itjelo da na obč inu zas jednu oni nje i kova, koj i bi iš l i p o d ruku sa Vi

]\Ioi purgom, te skupuo radil i protiv resa s v o g r o d n o g mjes ta . A l i t o g a stni š ibensk i narod n e će n ikad do -

atko , tko štiti . T( doživjet i .

b io nape

z n a m o , d a ć e n a m g. V i t o Mor govori t i o n o i s to , š to n a m j

B . , t. j . : „ K a d i z v e d e n je g o r n j e g z a k o n a upotrebljavala, s r e d s t v a n e m o r a l n a , n e d o p u š t e n a , n e p o -iitfitii, kud bi se s i lom htje lo otet i dru­g o m e , š to ima, t i lda bi to nas to janje m a k o g a , da p o b o l j š a takov im n e p o d o b n i m n a č i n o m svoje s tanje , b i lo d je lo o p a k o " .

O v o n i j e d r u g o , već p ros t a igra r i e č i , jer kad bi g. Ti. B . i V i t o M o r ­p u r g o radil i , da se tar i fa lne c i ene na s v i m da lmat insk im ž e l j e z n i c a m snize , tad l»i to b i lo p l e m e n i t o ; ali dok oni traže , da so na š te tu Š i b e n i k a sn i ze tar i fa lne c i e n e u kor i s t Sp l i ta , to je o n d a „dje lo o p a k o " .

i s to Kibeuik d a n a s i m a ? U g l j e n , drv l je i vodu r ieke K r k e . V o d ©djiieti ne ni o / e i tu svaka poli I s ta j e . S t o s e t ieo Sto inbois ! unio zval i , on je »am k nan

i S p l i ć a n i odbi l i , ; )vdjo n a s t a n i o , muljal i su mu

, m u se pa pre-

, mi ga ni-d o š a o , i z a

kašn je pak, k a k o

k a d i

m u k to pros trano zemlj i š te . O d n o s n o iz­v o z a ugl jena i vrabei iua n a krovovima j e poznato, k a k o su se kupil i podpis i | i o Spl i tu i o d S p l i ć a n a p o Š i b e n i k u od k a p e t a n a ta l i janskih ladja , koji i zvažaju u g l j e n iz Š i b e n i k a , d a s e t o b o ž e tuže , k a k o im je t e ž k o dolaz i t i u Š iben ik i da l>i žel i l i , d a s e i z v o z u g l j e n a p r e n e s e 11 S p l i t .

^ š t o i m o v o ni je upa l i l o , to p o č e š e o v o 1J. B . i V i t o M o r p u r g o kuhat i drugu k a š u , koja nije manje n e č a s t n a od prve .

M j e s t o , da su s e g o s p o d a uhvati la p o s l a , radje su imal i traž i t i radit i

to bi S p l i t p r e p o r o d i l o e k o n o m -a š to mu ud i skreno že l imo, a to je

Što skorije spo jenje s B o s n o m . N e k a g. V i t o M o r p u r g o i L . B . i

d a l j e tjeraju s l o b o d n o z a p o č e t i m pravcem, al i u isto doba nek se s je te , da j e Š iben ik ti r u g i trgovački grad na J a d r a n u i da ć e m o mi svi pr ipadnic i š i b e n s k o g okružja k o j e d a n čovjek bez raz l ike vjere i n a ­r o d n o s t i l istom te d ignuti i znal i obrani t o n o , š to n a m je pr iroda dala , a š to us i lnie i l i o ć o da nam o t m u .

P r i j e n e g li završ imo , m o r a m o iz-t a k n u t i , da naui je sada p u k l o pred oč ima , n a š t o s e „ J e d i n s t v o " , a s a d a „ N a š e (?) J o d i u s t «••(•'' toliko trudi i muči proti l judini , Ikoji su d a n a s n a obćinBkoj upravi . O n o

Izborna kronika. Izbori su. I drugovdje su po

Dalmaciji, ali nisu kakovi su kod nas. U nas se uhvatilo u koštac poštenje sa nepoštenjem. Hrvanje je ovo veličajno, narodno. Nije ovo borba dviju stranaka, nego je ovo borba, u kojoj Šibenik kao lav mora da se brani od nepoštenih, od sa-moživaca, od ljudi bez sviesti, bez srca, bez ponosa Crna družba se podigla, da od Šibenika, od Kreši-mirova grada, učini špilju, gdje bi pašovala. Pravi gradjani ustali su, da ovaj grad oslobode od nesret-njaka bez domovine i bez čovještva. Eto u tomu se sastoje izbori u Šibeniku.

* * *

Crna družba uprla sve sile, kojima ona razpolaže. Nijedna pak­lena družba ne bi upotrebila što je ona. Klevetala je, ocrnjivala je, za-vadjala, obećavala, rogoborila, prie-tila, molila, tužila. Sve joj bilo do­pušteno, sve je pokušala. Prikazala se napokon na izbore. Kao osudje-nici, jadni ljudi od nje zavedeni, dolaze na izbore. Kao da ti jadnici ćute, da počinjaju zločin proti sebi, proti svom gradu, proti svo jo j domov in i .

* * Prekjučer i jučer je crna družba

dovela njekoje, a i danas je njeko-licinu iz Varoša, iz Boraje, iz Da­nila, iz Jadrtovca, iz Dubravo. Ti jadnici dolazili su u grad mrtvo, kao preko volje. Crna družba im htjela uliti nješto od njezine zloće, pomiešala ili sa najgorim izmetom ovoga grada, pa uz vino i tresku, uz psovanje i urlikanje provela ih preko grada. Kad si tu povorku gledao, smućivalo ti se.

* * *

Naprotiv mirno i dostojanstveno kretanje naših dičnih Crničana, Go­ričana i Dolačana svakoga je udi-vilo. Na njihovim licima si čitao poštenje, sviest i ponos. Uz njihove trobojnice oni su stupali kao uz svetce za najsvečanijih dana. Mora da se crna družba od stida sakri­vala, da ne gleda naše kršne i svie-stne izbornike. I ovi naši izbornici mirno i uztrajno su odvratili na prvu navalu crne družbe sa preko sto i dvadeset glasova većine. A nije se naših izredalo nego samo toliko, koliko je potrebito držati na uzdi crnu družbu.

I jučer su naši iz grada sami samcati nadmašili svu vojsku crne diužbe su blizu tri stotine glasova većine. U predvečerje ustupui naši svoje mjesto žilavim i kršnim juna­cima iz Mandaline, koji svi kao jedan dodjoše, da dadu svoj glas proti crnoj družbi. Mora, da je crna družba biesnila u svojoj zloći videć naše dične Mandalinjane onako sviestne, onako skladne, onako ponosne i vesele.

Oko četiri ure po podne crna družba pokazala se u svoj svojoj golotinji. Ona rulja, koja je iz jutra mrtvo i lieno stupala, po podne, napita, oživila. Razvila barjak au-

tonomaški, postavila ga izmedju dvie trobojnice i tako krenula urličuć jednim dielom građa. Jadna naša trobojnica, ako ikad, a ono jučer bila je u Šibeniku obezćašćenal Jest, ona rulja, koja je sliedila naše barjake, nije ih nego ponizila, obez-častila, jer ono niesu drugo bili, nego ljudi, koji su se skitali po svim vrstim kazniona. Bilo je tu i njesto zavedenih, jadnih hrvatskih se­ljana, izbornika crne družbe, koji su se derali sa onom fukarom: „ži-vila zastava dalmatinska", ali ti jad­nici nisu znali što viču, niti su od­govorni. Svakom sviestnom gradja-ninu gnjusilo se videć onaj izmet našega grada pod sjenom naših za­stava. Gnjusilo se, uvjereni smo, i svim poštenim talijancima, gdje fu­kara razvila njihov barjak samo u svrhu, da im se izdajnički ulagiva.

Pri ovoj gnjusnoj obhodnji, da nije došlo do težkih izgreda, zahva­liti je zauzimanju naših vidjenijih ljudi. Crna družba može biti zado­voljna, kao sa svim njezinim djelo­vanjem, tako i sa tom jadnom ob-hodnjom.

* * Govoreć o talijanima, mislimo

da je samo njihov izmet sa crnom družbom i tim smo rekli sve. Njeke špekulante, koji se razmeću u družtvu crne družbe, a za iste gnjusne se­bične svrhe, ne smatramo još pred­stavnicima talijanske stranke,

* * Jutros već oko sedme ure iz­

redala se crna družba sa uviek istom fukarom i prošla gradom. Ne treba da ponavljamo, kakav utisak čini na svakog sviestnog gradjanina.

Istina, hrvatstvo i poštenje, za koje se u ovim izborima borimo, doziv ješe jutros veličanstveno, još nikad nevidjeno slavlje. Junački Konjevraćani, Lozovčani, Gorišani, Dubravljani predvodjeni svojim neu­mornim fratrom Laborom sidjoše u grad uz neopisivo oduševljenje Ši­benčana na iestđeset punih kola i nekoliko kočija, Sidjoše klićući hrvatskom Šibeniku, načelniku Sto-jiću i pjevajući junačke narodne pje3me. Sidjoše u grad, a pred njima izmedju množtva trobojnica blistao sveti grb hrvatski. To su oni svie­stni Konjevraćani, to su oni iz­bornici, med ju koje se naj bjesni je zalietala crna družba, nastojeć i gozbam i klevetanjem i novcima, da ih skloni na izdajstvo. Danas su oni dokazali da su ljudi svjestni, ljudi pošteni i čestiti Hrvati, koje nitko ničim ne može zavesti.

Jutražnji njihov dolazak ostat će svojom veličajnošcu u trajnoj uspomeni ciele obćine.

Evala takovim izbornicima, ugle­dali su svi u njih. Živjeli!

* Sto će sad na to crna družba?

Ona i sama može uvidjeti, da je nemoćna, da je za uviek zakopana. Da je kod nje poštenja, barem bi sada morala prestati svojim gnju-sobama. Ali mi se tome ne nadamo. Ona 6e i nadalje nastojati da pok­vari čistu narodnu dušu, ali u tome ne će nikad uspjeti. Uz poštenje, uz narod stoje Bog i Hrvati, a te nitko predobiti ne će.

Crna družba se je takodjer po Šepurinama, Luci, Zatonu, Rogoznici i Primoštenu i jučer zalićala; tu je ona na ime tvrdka Inchiostri, Bon-tempo, Medić, Weissemberger itd. htjela birače plašiti dugovima i u

ime tih dugova zavadjati ili i na pazar narodne izdaje voditi. Kao svugdje, tako ni tu nije i ne će. uspjeti, jer je naš težak pošten i čestit. — Dotle je napokon došla crna družba, da se je poslužila kri­vim listom „ hrvatske vjeresijske banke" u Šibeniku; ovim listom htjela je uvjeriti izbornike po sta­novima primoštenskim, da će im banka dati bezkamatne vjeresije, ako glasuju za crnu družbu. Sve je to bilo izjalovljeno.

* * *

U Rogoznicu je crna družba poslala svoju sliku i priliku — po­znatog Jura Ranka, kojemu je na­punila tobolac s kojom hiljadarkom kruna, da bi kupovao i mitio ljude. Ali nisu ljudi za prodaju; — onaj novac može Ranko zadržat, il učinit s njim ono, što je učinio J u d a I š k a r i o t .

Sutra i prekosutra dolaze na biralište Rogoznica, Primošten, Ra-sline; za njima će Krapanj i Bilice i grad sa varošima. I tako će crna družba bit za uviek zakopana.

* * Izbori teku svedjer u najljepšem

redu. Crnoj družbi pušta se najveća sloboda na biralištu; još nijedna pro-tustranka nije uživala onolike slo­bode, a to je s toga, e da se sama izloži smiehu i ruganju izbornika. I u istinu D.r Vice pokaživa toliko znanja, da služi, pri ovoj velikoj vrućini i naporu, izbornom povje­renstvu i biračima na zabayu. Što se tiče primanja glasova, i tu so crnoj družbi ide na ruku; primaju joj se takovi glasovi, koji se inače po zakonu ne bi mogli primati. Tako n. pr. primljen je i glas nekog Ilijaša, koji je sudbeno proglašen ludim. Sasvim tim crnoj družbi ne će ostati drugo, nego tužiti se lažna-na Namjestništvo, kao jučer, što je kotarski poglavar javno na biralištu posvjedočio i predbacio gospodinu lažeu u lice.

Crna družba se tuži u Mor­purgo vu „Jedinstvu" i junaci se. Ne čudimo se. Prije ukopa, tješi se jadna družbo, tješi!

* * Kara Mijo, pokisnu ti perje, Drugo više izresti ti ne ćo; Oj, oj, gdje si, da si, stoj!

DOMAĆE VIESTI. Radi obilja i zbornog gradiva i zos tav­

l jamo danas g o t o v o sve d o m a ć e viest i .

Lična viest. Zapovjednik ratne, m o r ­nar ice admira l grof M o n t e c u c c o l i p r i s p i o je jučer u n a š u luku n a brodu „ P e l i k a n " . V e č e r a s putuje u K n i n .

Sa kupališta. K v ies t ima, koje s m o u p o g l e d nekib čas tn ika p o d ov im n a s l o ­v o m u dva navratka pr iobći l i , m o r a m o nadodat i , da su se n a n a š e uredn i š tvo n e k i iz gradjans tva dolazi l i tužit i , a m i to pr iobć i smo bez ikakve zle n a m j e r e , , d a p a č e m o r a m o s n a š e s trane n a g l a s i t i , da je p o n a š a n j e častn ika i u o b ć e c i e l e vojske u svakom p o g l e d u i z g l e d n o .

Na načem uredništvu nalaz i se j e d a n izt isak p u č k e , .p isme", koja je i zaš la pred . obć inske i zbore u Š iben iku , a p o p r a ć e n a je raznim ogavn im b i l j ežkama, koje je* uč in io j e d a n iz crne družbe . U t im b i l j ež ­k a m a vidi se najočit i je kakovi su to l judi . N a j p o d l i j e su o n e uvrede , š to su n a p e r e n e prot i b l a g o p o k o j n o m e S-upuku. R o d b i n i i i skrenim š tovate l j ima p o k o j n i k a spravni s m o u svaki čas dati n a preg l edanje t e b i l ježke , samo a k o i zvo le po trud i t se d o . n a š e g urednika .

Brzojavke s m o ovoga puta t a k o d j e r izostavi l i , n i s m o ni čekal i , da n a m s t i g n u z a to , da n a m l ist u z m o g n e iz ić i d a n a s i to prije .