S E R I J A L I - Darkwood

S E R I J A L I

Knjiga 1Davno prošlo vreme

Autor serijala:Robert Kirman

Scenario:Robert Kirman

Crtež:Toni Mur

Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Jović

Prevod:Vladimir Tadić

Lektura:Agencija Mahačma

Dizajn:Ivica Stevanović

Upis:Dekara@Popokatepetl Studio

Urednik izdanja:Vladimir Tadić

Štampa:Simbol, Petrovaradin

IzdavačDarkwood d.o.o., Beograd

e-mail: info@darkwood.co.rswww.darkwood.co.rs

011/ 2622-867064/ 6465-755

The Walking Dead is ™ and © 2004 Robert Kirkman. For the Serbian edition: © 2012

Darkwood Comics. All Rights Reserved.

Naslov originala:The walking dead volume 1:

Days gone bye

Ovo uopšte

ne va-lja.

Mislim da lik nije

odavde.Bogme, i meni

tako de-luje.

Kad su otvorili zatvor u okrugu Grant, nisam mislio da ćemo mi morati

da lovimo njiho-ve begunce!

NE VRAĆAM

SE NAZAD! PRE BIH UMRO!

BESTRA-GA!

Pojačanje je garant na više od 10 kilometara odavde! Iza

ovih kola smo kô glineni golubovi...

Pokrivaj me... Pokušaću da stignem do onog jarka,

tako ćemo moći da ga opko-

limo.

RIK!

[GAH!]

SESTRO!

Ehej? EHEJ?!IMA LI

KOGA?!

Ama šta je ovo?

Nisu valjda svi otišli na

pauzu u isto vreme?!

AAAH!

GOSPODE BOŽE!

PO-MOZITE

MI!

...ima li koga?

Šta kog đavo- la...?

Ma šta se desilo

ovde?

Uuungh.

Uh.

Uh.

Uh.

[Uf!]

STANI!

Beži od mene!

Pusti me!

Molim te!

Uf!Kakva su

ono čuda bila?!

…E je-biga.

Gospo-de...

[GRC!]

Guk.

Glak.

Guk.

Guh. Gar.

Bože blagi...

…

Mami-cu im nji-

hovu...

Prazno.

TATAAA!

Bestra-ga!

Sine... šta si to ura-

dio?

’Teo je da nas pojede,

tata.

Ne, sine. Ovaj čovek

je živ.

Ajoj.

Uhvati ga za noge... unećemo ga unu-

tra.

Ha?

Oho, budan si. Super, baš smo se spremali za

večeru.Hoćeš

da nam se pridru-

žiš?

Čekaj malo. Šta

se dešava, kog đa-vola?!

A, to. Izvini zbog

mog klinca. Lupio te je lopatom po

glavi.

Ha? O čemu pričaš?

Mislio je da si jedan

od onih... stvoro-

va.

„Stvorova”? Misliš na čudovišta

u bolnici?! Ko su ti ljudi? I šta se to dešava ovde,

bestraga mu glava?

Ehej, smiri se, druškane.

Sve ovo je samo nesporazum.

Dečko nije imao zle namere.

Ma ne, šta se uopšte desilo? Šta je krenulo naopako?

Čekaj malo. Stani. Au, brate

mili... pa ti stvarno ne znaš ništa?

Bio sam ranjen... pro-budio sam se u bolnici, a onda su me napala ona čuda. Došao sam kući... a žena i sin su mi nestali... mislim, ceo

grad je napušten. Pojma nisam imao

šta se desilo.

Kažeš da niko ne zna koji je

uzrok?

Svi mediji su se pogasili posle nekoliko nedelja. Ništa

nisam čuo nakon toga. Ako su našli način da zaustave ovo ludilo, dovde nisu stigli.

Tih stvorova ima na sve strane.

Jedan dobar udarac u glavu može da ih sredi. Zato te je

moj sin odalamio lopatom. Izgleda da ih ništa drugo ne

dotiče. Kad neki od njih zalu-ta u dvorište, mi ga sredimo, ali tiho... kad bi znali da smo

ovde, nagrnuli bi na nas

Pre nego što su vesti pre- stale, rekli su nam da se prebacimo u veće grado-ve. Kazali su da bi tamo mo-gli sve da nas zaštite. Ja sam procenio da je bolje da ostanemo tu gde smo.

Tazbina mi živi u Atlanti. To je na samo pet sati vožnje

odavde. Moja žena je verovatno otišla

tamo.

O, falim te, bože... ako štite gradove, onda... baš sam se

bio zabrinuo.

Ma da... sigurno je sve okej.

Tja... trebaće mi

kola da stignem do

Atlante.Hoćeš li

sa mnom u šoping?

Znači, ti si pan-

dur?

Aha.

Kad si spomenuo ra-njavanje, pomislio sam da

si lovac. Ali pošto si murkan... nije problem što smo se sin i

ja smestili u kuću tvojih komšija?

Nemam nameru da te hapsim, ako si na to mislio. Većina kuća u mojoj ulici

je već bila opljačkana, a ti si svoju barem održa-

vao. Siguran sam će ti Tompsonovi biti

zahvalni kad se vrate.

Sve dok ne pokušate da je prisvo-

jite.

Nemamo nameru da išta ukrademo...

tvoj kraj je samo de-lovao bezbednije. Cenim da nikome ne smeta što smo odseli u toj kući... i,

ako se ja pitam, to je onda u redu.

Ma nema potrebe

da se meni pravdaš. Štitiš svog sina, a ja sam nasmrt preplašen za

svog. Sve mi je jasno.

Cenim to, hvala. Znaš...

mislim da mi nisi rekao kako se

zoveš.

Rik. Po-zornik Rik Grajms.

E pa, ja sam Morgan Džouns... a ovo je mali

Dvejn.

Dobar si ti čovek, Morgane. Mnogo mi znači što si me dovezao ovamo. Hvala

ti za pomoć.

Znači i meni, imam konačno

s kim da pričam. Ako nisu u pitanju crtani filmovi ili

prdeži – mog sina to ne zanima.

A TI?

Heh.

Jebote.

Posle svega što sam

danas video... kao da imam grižu savesti zbog

osmeha.

Slušaj, druže... u redu je to. Video si neke zajebane stvari... svi smo. Ne smeš da dozvoliš da te to ošamuti.

Samo guraš dalje, ne zastaješ... da ne bi

poludeo.

Aha...Šta

ćeš s tim?

Sa ovim?

Mislio sam da ih ponesem nekoliko... za

svaki slučaj. A kad smo kod toga... hajde

sa mnom.

Samo da nađem pra-

vi ključ...Evo ga.

Opa.

Uzmi nekoliko. Ako je dovoljno da ta čuda lupiš ašovom

po glavi – siguran sam da će i ovo da

funkcioniše.

Olakšaće ti posao.

Municija je u fioci ispod oružarni-

ce. Ostavi malo i za mene. Odmah se

vraćam.

Je l’ mogu...?

Ne. Ni u ludilu. Ništa

ne diraj.

Ali već sam

veliki!

Da, jesi... i od sutra ću početi da te

učim kako da ih ko-ristiš... ali dotad

ne pipaj.

Ima li dovoljno municije

za obo-jicu?

Vidi ti njega...

to odelo ti svakako pristaje.

Držim rezervnu uniformu u svom ormariću.

Mislim, ako već idem u veliki grad, i ako je

tamo gomila ljudi – lakše ću proći kao pandur, pa

bolje i da izgledam tako.

Pokupi sve što ti treba i hajde za mnom poza-

di. Imam još jedno iznenađenje

za tebe.

Uzmi onaj s leve strane.

Ne ide tako dobro kao auto koji ću ja uzeti,

ali je sigurno bolji od kara-vana kojim se

vozite.

Ako mislim da stignem do Atlante, meni će tre-bati novija

kola.

Čekaj... šta?

Bićete sigurniji u

ovim kolima ako nekud krenete.

Ali ja...

Ma ne brini, druže. Samo radim svoj posao. Pod ovim okolnostima ne

pada mi na pamet bolji način da „služim narodu”.

Kad se sve bude normalizovalo, moraćeš da ga

vratiš... pa probaj da ga ne ulubiš i da ne nabiješ

kilome- tražu.

Hvala ti, Rik. Nemaš pojma

koliko nam ovo znači...

Ma ne brini, ti si već

pomogao meni...

Šta se to

čuje?!

Uh!

Uh!

Uh!

PAZITE!

Ruh!

Rough!

Ne-moj.

Pusti ga. Ne može da

dođe do nas... a možda

ti taj metak kasnije za-

treba.

Aha... u pravu

si.

Bolje da isteramo kola pre nego što

uspe da stigne do kapije.

Videćemo se ponovo?

Naravno... sad smo komšije.

Pazi mi na kuću.

Hoću.

Uuuh.

Gak.

Jebem mu mater! Ne opet!

…

Bestra-ga!

Ma vidi...

KUC! UC! KUC! KUC!KKUC! UC!

KUC! KUC!

Ima li koga?!

Ulazim...

Nisam došao da vas povredim ili oplja-

čkam... Samo mi treba malo goriva... NJUŠ

NJUŠ

O, zdravo...

Zar su te ostavili potpuno samu, cu-

rice?

Meni je prilično potrebna pomoć...

pa ako si zaintereso-vana... Pokušavam da stignem do Atlante

i pronađem že-nu i sina.

Jesi li nekad bila u Atlanti?

Uopšte nije daleko...

Smem li da uzmem sekiricu? Mogla bi

da nam za-treba...

Spremna si, mala?

IDEMO!

Lakše malo, devojko! Znam da si dugo bila u onoj štali, ali

izmorićeš se.

MIRNA! Okej, tako je već bolje...

ne bih da mi se onesvestiš pre nego što

stignemo.

I? Kako ti je ime?

Znaš šta... nije ti loša ideja. Pričanje o najsrećnijem danu u životu će mi sasvim sigurno skrenuti misli sa

zajebanih stvari koje sam video...

Tog jutra samo što sam stigao na posao. Ispijao sam drugu šolju kafe u stanici. Gilroj mi je

pričao o nekom alkosu koga su prive-

li prethodne noći...

...a onda je zazvonio telefon.

Zvala me je Lori, moja žena. Vodenjak

joj je pukao nekih deset minuta nakon

što sam otišao. Zgrabio sam jaknu i odjurio do kuće da je pokupim. Gilroj

je javio doci Sti- vensu da nas sačeka u bolnici.

Do bolnice sam stigao bez pro-blema. Jedna od retkih prilika kad sam koristio rotaciju na

kolima. Živeli smo u malom gradu...

Sve vreme sam je držao za

ruku. Bilo je kompli-kacija, pa su morali da joj rade carski

rez. Baš sam se brinuo... ali sve je

ispalo dobro.

Kad sam prvi put

ugledao malog Karla...

Ja... …

Sad, kad malo bolje razmislim...

...dok se prisećam

starih dobrih vremena, sve ovo postaje još gore.

Stigli smo...

Ruh?

E jebi ga.