Uticaj saobraćaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi

Uticaj saobraćaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi

  D. Radić Jovanović , spec. fiz. hem. M. Ignjatović, spec. fiz. hem, Mr sci M. Vlajković, Dr sci D. Đarmati Beograd, Januar 2012.

Održivi razvoji održivi saobraćaj

Oblik razvoja koji zadovoljava sadašnje potrebe a da ne ugrožava sposobnost budućih generacija da zadovolje svoje vlastite zahteve.

Usmeren je na poboljšanje životnog standarda pojedinaca, uz kratkoročno, srednjoročno i dugoročno očuvanje životne sredine.

Uticaj saobraćaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi

BUDUBUDUĆĆNOSTNOST SAOBRASAOBRAĆĆAJAAJA JE U JE U

EKOLOŠKIMEKOLOŠKIMVOZILIMA, EKOLOŠKIM VOZILIMA, EKOLOŠKIM

MOTORIMAMOTORIMAI EKOLOŠKIM I EKOLOŠKIM POGONSKIMPOGONSKIM

MATERIJALIMAMATERIJALIMA

Uticaj saobraćaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi

U mnogim delovima sveta osećaju se posledice klimatskih promena, a činjenice ukazuju da drumski transport- koji još uvek u velikoj meri zavisi od nafte – ima udeo od 14% u ispuštanju štetnih gasova u atmosferu, što direktno utiče na ljudsko zdravlje i rezultuje brojnim respiratornim oboljenjima

Negativni efekti Povrede, smrtnost, materijalne štete u drumskom

saobraćaju,

porast broja motornih vozila ima niz drugih negativnih efekata na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Na zdravlje stanovništva nepovoljno utiče i smanjenje fizičke aktivnosti kao posledica sve većeg korišćenja motornih vozila.

Negativni efekti: uticaj na zdravlje ljudi:(smrtnost,bolesti) uticaj na životnu sredinu:ekosisteme(eutrofikacija,acidi

fikacija,uticajna ozonski omotač),

ekonomiju (uticaj na poljoprivredne kulture,idr.)

Uticaj saobraćaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi

Nekancerogeni Nekancerogeni (verovatno!)(verovatno!) 44

MTBE, alkoholiMTBE, alkoholi Nisu klasifikovaniNisu klasifikovani 33Dizel gorivaDizel goriva MoguMogućć 2B2B

BenziniBenzinii olovni aditivii olovni aditivi VerovatanVerovatan 2A2A

Benzeni, maziva, bitumenbitumen

DokazaniDokazani 11

Pogonski Pogonski materijalimaterijali

Rang Rang kancerogenostikancerogenosti

KategorijaKategorija

KANCEROGENE KATEGORIJE POGONSKIH MATERIJALAKANCEROGENE KATEGORIJE POGONSKIH MATERIJALA( IRAC- International Research Agency for Cancer)( IRAC- International Research Agency for Cancer)

Saobraćajna higijena

Zadatak da potpomogne definisanje zakonskih normativa države, Uvođenje standarda

odnosi se na sve učesnike u saobraćaju,

Bez obzira na to da li je reč o vozilima, ljudskim resursima, sredstvima ili objektima

Polazeći od činjenice da čist vazduh predstavlja osnovu za zdravlje ljudi i čitavog ekosistema, svaka promena sastava vazduha potenciijalno može da predstavlja opasnost po zdravlje čoveka

IZVORI ČESTICA U IZVORI ČESTICA U SAOBRAĆAJUSAOBRAĆAJU

IZVORIČESTICA

Dimenzijemikro metara

Količinamg/ km

Hemijskisastav

Teretnadizel

0.1 380-1000 Sumpor

Putničkabenzinski

0.08 3 - 900 Olovo

Podlogaasfalt

<10 375-11700 Bitumen

Pneumaticitertnih v.

15 400-3000 Polimeri

Source: National Air Quality and Emissions Trends Report (EPA/Dec. 1998)

Zagađenje vazduha, prvenstveno zavisi od izvora zagađenja, a prema Literaturno dostupnim podacima najveće zagađivače predstavljaju toplane i ložišta, ljudske aktivnosti ( poljoprivreda i industrija i saobraćaj ).

Zagađeni vazduh, na različite

načine može da utiče na život i zdravlje ljudi.

Kada govorimo o potencijalno štetnom uticaju saobraćaja po zdravlje čoveka, pre svega se mora razgraničiti o kom tipu saobraćaja je reč

Kako su u ekosistemima svi procesi u međusobnoj vezi , potencijalni zagađivači lako preko atmosfere mogu dospeti do vode, zemljišta i hrane, čime njihov štetan efekat po zdravlje čoveka raste

Zagađivače vazduha, možemo podeliti na dva načina:  Prema obliku pojavljivanja ( agregatnom stanju

polutanata ) kada se se dele na : čestične ( magle, dimove, prašinu) i one koji su u gasovitom agregatnom stanju ( pare i gasove)

Ili prema poreklu kada ih delimo na primarne tj. one koji se pojavljuju kao posledica direktne emisije izvora i sekundarne,koji nastaju rekombinacijom primarnih zagađivača u atmosferi).

Štetnost ovih potencijalno opasnih supstancija zavisi od velikog broja uzročnika, tipa: vrste i količine emitovanih zagađivača, njihove mogućnosti rekombinacija i transformacija, prisustva drugih potencijalno opasnih materija, meteroloških uslova, fizičko geografskih karakteristika lokacija kao i od same konstitucije čoveka , uzimajući u obzir, godište, pol, težinu i slično.)

Njihov štetan uticaj moguće je posmatrati u odnosu na pojedine delove ljudskog organizma čije funkcije mogu da ometaju, izazivajući promene i moguća oboljenja na njima.

  Takav uticaj oni mogu ostvariti na respiratorni,

kardiovaskularni, skeletni, nervni, imunološki ili reproduktivni sistem.

  Najzastupljeniji mogući svakako je uticaj na

respiratorni sistem čoveka. 

Sagorevanjem benzina i dizela dobija se ugljen dioksid (CO2) i vodena para (H2O). CO2 nije toliko škodljiv u direktnom kontaktu s njim ali ipak ima negativnu ulogu u očuvanju zivotne sredine.

Zbog nepotpunog sagorevanja javljaju se štetni gasovi kao sto su ugljen monoksid (CO) i nesagoreo ugljenovodonik (HC). Ovi gasovi oksidiraju sa azotom koji se nalazi u usisnom vazduhu i dobijaju se azotni oksidi (NOx)

Od 30 odsto ukupnog ugljen-dioksida koji se emituje iz saobraćaja najveće količine proizvodi drumski saobraćaj, 72 odsto, rekao je član Evropskog parlamenta Mihael Kramer.

Pored direktnog uticaja koji se može manifestvovati kroz pojave iritacije sluznice nosa i očiju, moguć je i uticaj na pluća.

Udisanjem izduvnih gasova, čovek pored para i isparenja nastalih sagorevanjem motora sa unutrašnjim sagorevanjem vozila unosi i neželjene čestice dima, čađi , katrana ili prašine stvarajući mogućnost za pojavu velikog broja oboljenja tipa alergija, astme, akutnih iritacija, moguće pojave trovanja i kancerogenih oboljenja.

Pluća su paran organ za disanje. Prava pluća se pojavljuju gotovo kod svih kopnenih kičemnjaka.

Kod čoveka se sastoje iz levog i desnog plućnog krila, koji je na levoj strani podeljen u dva, a na desnoj u tri režnja. Pluća nemaju nikakvu muskulaturu. Vazduh se usisava pomoću aktivnosti mišića grudnog koša i dijafragme.

Pored respiratornih oboljenja zagađenje vazduha može da utiče i na pojavu kardiovaskularnih oboljenja .

  Porast koncentracije

ugljenmonoksida za direktnu posledicu ima opštećenja krvnih sudova i stvaranja arteosklerotičnih plakova.

Imajući u vidu stalan tehnološki razvoj proizvoda i sam sastav nafte, goriva i biomasa se menja.

  U poslednje vreme, smanjena je upotreba

određenog broja katalizatora koji su u sebi sadržali veoma opasne toksične metale ( tipa olova) , čija je upotreba potpuno zabranjena u velikom broju zemalja, ali se neprekidno razvijaju novi dodaci koji mogu izazvati alergije, autoimune bolesti i smanjiti imunološki odgovor organizma u celini.

Kao izuzetno osetljivi mogu reagovati reproduktivni organi muškaraca i žena, izazivajući karcinome testisa, deformacije ploda, malu telesnu težinu novorođenčadi ili čak dovesti do pojave steriliteta.

  Pojedine komponente zagađenja mogu da

izazovu ozbiljna oboljenja kostiju i da naruše izgled i strukturu skeletnog sistema.

Promene mogu se mogu pojaviti i u nervnom sistemu ( i to kao rezultat povećane buke, ili pak emisije štetnih komponenata tipa....., koja mogu da uzrokuju toksičnih oštećenja mozga i nervnog sistema).

Ukoliko dospeju u organizam, putem krvi ove komponente se mogu preneti do koštane srži, jetre, unutrašnjih žlezda izazivajući pritom brojna oboljenja

Države saobraćaj kao i svaku drugu privredna grana reguliše odgovarajućim nizom Zakona i pravnih normativa koji imaju za svrhu da regulišu rad u ovoj oblasti.

  Zdravstveni aspekt pored Zakonskih

normativa , podleže i nazoru od strane Sekreterijata grada, odgovarajućeg resurnog ministarstva i mreže Instituta i Zavoda za javno zdravlje.

PRIMENA STANDARDA RAZVOJ NOVIH

TEHNOLOGIJA

Uložiti dodatne napore da se smanje negativni uticaji ,

promeniti navike, životni stil, razvijati nove tehnologije, vršiti kontinuirane edukacije, prelaziti na nove alternativne vidove

energije

Hvala na pažnji !