Vojvođanski vidik

Jel isaveta Buljovč ić Vučet ić

Liza Bikovačka

VOJVOðANSKI VIDIK

Jelisaveta Buljovčić Vučetić

Liza Bikovačka

VOJVOĐANSKIVIDIK

Subotica, 2013.

Izdavač:BUNJEVAČKA MATICA

Subotica

Edicija:„Savremeni Bunjevački pisci”

Urednik:dipl. oec. Tamara Babić

Recenzija:inž. Stipan Šarčević

Lektor i korektor:Marija Crnković

Tehnički urednik:Stevan Nemet

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

821.163.42.(497.11)-14

БУЉОВЧИЋ Вучетић, ЈелисаветаVOJVOĐANSKI VIDIK: (pisme) /Jelisaveta Buljovčić Vučetić/ - Bunjevačka matica 2013.(Edicija „Savremeni Bunjevački pisci”)Štampa: „Čikoš group” - Subotica80 str.: 17,5 x 12,5 cm Tiraž: 100 primeraka

ISBN 978-86-xxxxx-xx-x

COBISS.SR-ID xxxxxxxx

R E C E N Z I J A

Pisme koje je Jelisaveta Buljovčić Vučetić skupila u knjigi pod nazivom „Vojvođanski vidik” i nanizala ko dijamante u ogrlicu, su njezina sićanja koja osvežavaju doživljavanja vojvođanske ravnice koja je kadgod blatnjava, a kadgod prašnjava, al uvik blagorodna i jedina ne uporediva sa bilo kojim dilom na ovoj kuglji zemaljskoj. Autorka to iskazuje ovako:

„Ti si njiva žitodarna na planeti Zemlji glavna”. Nadalje, ona osićanje vridnosti i neprocinjive lipote Vojvodine

kaže da se ne mož ričima opisat i to na ovaj način: „imali negde nekog ko može tvoju lipotu sagledati i tvoju dobrotu opisati, tvoje bogatstvo izračunati”Nije zamiriti autorki što ni ne proba komparirati njezinu Voj-

vodinu sa bilo kojim dilom na ovoj Zemlji, jer je ta ravnica nju iznidrila, odranila i ispunila njezin život svojom blagorodnošću. U nju smišta i svoju Suboticu, njezine njive, voćnjake, vinograde i vodoskoke.

Jelisaveta Buljovčić Vučetić piše arhaičnim bunjevačkim je-zikom kojim se služila sve do svoje udaje, dok nije napuštila Voj-vodinu, jezikom kojim je divanila sa roditeljima, komšijama iz svog šora.

Liza Bikovačka sva doživljavanja, kako u Gabrić šoru, na salašu, tako i daleko od Vojvodine, koja su dotakla njezinu sen-zualnost na samo njoj svojstven način, sabira posli niza godina na vrlo jednostavan način, moglo bi se kast, šturom leksikom, međutim, u svojoj mašti doživljavanja vojvođanske ravnice, ši-roko raširene do vidika, di se susriće sa nebom, ne pridstavlja ale-gorijski, već onako kako je percipirala, autentično: njive sa zele-nim kuruzima, suncokrete koji svojim obojenim laticama jutrom pozdravljaju Sunce i prate ga na njegovom putu do zapada; pro-cvatale šljive i kruške, a u jesen okićene zrilim plodovima, sve to još uvik živi u njoj i u njezinim pismama.

3

4

Suncokreti, te vojvođanske ratarske kulture, koji svojom ras-košnom lipotom daju posebnu čar ravnici; kuruzna polja ne-prigledno raširena i zlatne žitne vlati, autorka jednostavnim, al vrlo slikovitim ričima diže na pijedestal vridnosti koje nesebično ravnica rani, napaja svojim sokovima, da bi znoj ratara nagradile svojim dragocenim plodovima.

„Jesen u Vojvodini priča priču koja zlata vridi”.Autorka nas uvodi u setne slike srušeni salaša, od koji su os-

tale samo rpe zemlje obrasle korovom i po di koji drač, ko čuvar jučerašnjeg življenja u domovima ispunjeni srićom, cikom dice i škripom đerma. Sića se ona ti lipi dana:

„Salaši se u daljini našarali mrišu dračovi procvatali laste razdragano lete Sunce se smije ko dite”.

Sad nas opominje da taki salaša nema: „Krovovi slomili leđa odžaku otvorena veđa ziri budža kroz pendžere oronili zidovi, vrime ji dere”.Iz svega do sad kazanog, autorka uočava detalje dešavanja ko-

je mož samo produhovljena duša uočit i zabilužit u svoje sićanje ne potamnjujući ga, već na kristalan način dočarat čitaocu dok čita, ko da je i sam učesnik ti trenutaka.

Zbika pisama, koja je vridna da joj se posviti pažnja, ima ve-likog značaja za očuvanje bunjevačkog jezika i standardizaciju istog. Nesumljivo je, da je Liza Bikovačka ko autor ovi pisama dala sebe, da bi podsitila i ushitila sve nas govorom koji je živio na salašima, na viđenje lipote vojvođanske ravnice, koja daje sebe i nagrađuje vridne i žuljevite ruke radenika, brez obzira na nacio-nalnu, kulturnu, virsku el bilo koju drugu različitost, a koje je ona sjedinila u svojoj ljubavi, ko majka svoju dicu oko svog krila.

Iz već pomenuti razloga, priporučujem da svako ko je štovatelj široke, neprigledne vojvođanske ravnice i bunjevačkog jezika, ima ovu knjigu u svom domu.

inž. Stipan Šarčević

VOJVOĐANSKI VIDIK

6

VOJVOĐANSKI VIDIK

Vojvodino zlatna,danas te magla pokrila,

a opet svitliš jesenjom idilomsazrijalog lišća.

Tvoje njive zelenog žitasvitlucaju rosom,

ko da su biserima nanizane.

Ne vidi se daleko,a opet,

sve se vidi do kraja vidika.

Ista slika,nedosanjana lipota,koja istinu divani.

7

VOJVOĐANSKI ATAR

Ne možem se lipote nagledat,kako se klasje žita zlati.

Kad povitarac poljem duva,to je zanosna lipota prava.

Izvlatali kuruzi lišćom mašu,liče na zelenu snašu.

Perjanica ko vinac na glavi,miluje je oblak plavi.

Salaši su polja nakitili,dračovi salaš okružili,

avlija se voćom ogradila,bilim dudovima ogrnila.

To je rajska lipota,bolja od reklamnog spota.To je molitva božjem daru,

plodnom Vojvođanskom ataru.

8

VOJVOĐANSKE PLETENICE

Dugačke brazde oranice,ko zemljine pletenice.

Dunav s Tisom cvit urizo,Vojvodini pojas vezo.

Na severu se Palić sjaji,di voće svako gaji.

Vinogradi rascvatali,vino piju da razgali.

Polja puna suncokreta,žitu to ne smeta.

Bolje raste u društvu s njom,čini polje idilom.

Ravna polja đerdan nižu,na njive kad kopači stižu.

Pisma leti, nosi glas,u radu je uvik spas.

U đerdanu svaka boja,od ruže cvitne do šeboja.Badanj gumno osvojio,slamni šešir nakrivio.

Vojvođanska polja ravna,plodna rodna izbrazdana.Žutim zlatom izvezena,

ljudskom rukom zasijana.

9

VOJVODINO MOJA

Vojvodino blagorodna,njivama bogata i plodna,

kad liti sazrije žito,ko tepcija zlata si žuta.

Volim tvoje bile salaše,okićene voćom ko snaše,

gumno di badanj viri,kamaru slame kad miris širi.

Palićko jezero i sve reke,Frušku goru i njezine voćnjake,

ritove kad trska procvatai svakog čovika ko brata.

Sve što imam ti si mi dala,lipoti i plemenitosti učila.

Ja sam u tebi Javorova tica,zavičaj mi pradidovski Subotica.

10

SUNCE U VOJVODINI

Prođi i pogledaj,dođi i ostani,

nemoj narušavatipitominu Vojvodine.

Ona je bajnau svojoj lipoti.

Bogata ko visoko nebo.Budi osićaj dobrote i mira.

Kad vidiš suncokret,ko da se cio svemir

oplemenio žutim suncom,koje nam život dariva.

11

BLAGODATNA VOJVODINA

Uskovitlani oblaci,ko velike oči neba,

koji gledaju Panonsko morei sa suncom se bore.

Blagodatna Vojvodinazasijana blagom.

Na njivama žito zrija,poljsko cviće cvata s kraja.

Oko salaša voćnjaci,oko nji lete vrepci.

Skupljaju za svoju dušu,kad naiđu na pašu.

Njive žutog suncokreta,ko biserna ogrlica

na vratu nevine neveste,kad se molitvama posvete.

12

VISOKA DUGA VOJVODINE

Uzorane njiveistoriju zasijale,

kosti pridakau nidra sakrile.

Dica plaču gladna,voda u bunaru otrovana.

Zaspat će herojskim snom,omađijana tugom.

Duga zemlju podilila,kiša sve odnela,

vrilina Sunca pržila,suša sve osušila.

Duga na nebu visoko,ne mož se ispod nje proć.

Misec kad izađe,ljudi će na svoj prag doć.

13

JEDNOSTAVNOST VOJVODINE

Magla nad ravnicom,uspavana polja idilom.Vojvodinu jesen uvila,pokrio je vidik sivila.

Tako jednostavna, a lipa,tu se sprema dobra rana.

Tako jednostavna, a bogata,dobrodošlica za gosta.

Salaši ko sive lađe,nema izmed nji međe.Ograda je zeleni plot,

mož se sa nje voće brat.

Ljudi široke duše,lipim ričima sve reše.

Dobre namire razumiju,u pitominu Vojvodine uviju.

14

VOJVOĐANSKA BLAGORODNOST

Vojvođanska polja ravna,plodna i blagorodna.

Ljudi duhom slobodarski,snagom rada veliki.

Polja klasja žita zlatnog,Fruškogorskog voća rodnog.Vinograda, salaša i prkosa,

serenada mladalačkog ponosa.

Tu su zdravice i molitve,pune tolerancije i žrtve.

Kulture razne tu se susrićurazgovor se vodi za sriću.

15

VOJVOĐANSKI TEPIH

Zrilo žito, kuruzi zeleni,rascvito se žuti suncokret.

Svi zajedno složeni,ko božji tepih svet.

Vojvođanske velike njive,bogatom žetvom rađaju.Kad sazriju slatke šljive,vinograde pudari kopaju.

Salaši se kite bagrenjakom,ladovinom starog duda.

Dim gospodari odžakom,harmonija salaša vlada.

Putovi su liti prašnjavi,badanj se smanjio ka ogradi,

dobiju se plodovi zdravikad se zemlja dobro obradi.

16

ZLATNA ŽITNICA

Vojvodino! Kad si blatna,ti si bogatstvom zlatna.Njive su ti posvećene,kad su zorom posijane.

Kad Sunce sija kroz žito,tad je ko zlato žuto.

Ti si njiva živodarna,na planeti Zemlji glavna.

Kad klipovi kuruza kreću,el kad se smrve u vreću.

Zelena si oaza lipe Evrope,poznaju se ljudske stope.

Ravnica je suncom obasjana,svim ljudima darovana.Tu su ljudi velikog srcai plodna zlatna žitnica.

17

PANONSKI BRODOVI

Plove salaši u panonskom moru,radost sunca da vinčaju.

Mlado žito, oranice pokrilo,u svoje grudi zelenilo savilo.

Nanizane brazde ko biseri crni,čekaju sijače da ji oplemeni.Crnilom se od uroka brani,suncokret kišom da narani.

Vijuga Krivaja, poji salaše,perjanicom trske vitar maše.Zuje traktori vridni salašara,zrije blago Panonskog mora.

18

VOJVOĐANSKI MILOGLED

Niklo je žito,pa je Vojvodina postala

ogrlica smaragda,sa crnim biserima

nanizana.

Salaši drimajuna prolićnom Suncu,nema poljski radova

kad paori orcaju.

Na uzoranoj njiviu brazde sleću vrane,

a tišina milujesrce i dušu.

19

SRCE PANONSKOG MORA

U bačkoj crnicimore i Sunce cvataju,u raskoši rascvatalog

suncokreta.

Nabrekli čokotibački vinograda,

sa zrilim kruškamauživaju u ladu.

Subotičke ulice,jutarnjom rosom umivene,

raduju se prolaznicima.

Na Gradskoj kući,sat otkucava

uz šum vodoskoka,o vrimenu koje nestaje

i blidi, samo čekakolotečinu vičnog života.

20

MEDENA VOJVODINA

Kad padne kiša,Vojvođanske njivenabreknu od blata.

U jarugama, blatopostane žitko ko med.Cila Vojvodina zamrišina praiskonsku iskru

i božji nektar,koji su pčele skupljaleu dolini suncokreta,

za buduća pokoljenjakoja vole cvatanje

suncokreta.

21

VOJVOĐANSKA PUSTARA

Uzeli suncekoje rađa.

Rascvato korov mriši,a pradidovsko ognjište

vrane nadleću.

Grakću svojucrnu slutnju

nad krovom u polju,di je raniježito zrijalo.

22

VOJVOĐANSKA BAJKA

Vojvodino mila,ima l’ digod koga,

ko mož tvoju lipotusagledat,

tvoju dobrotu opisati tvoje bogatstvo izračunat.

Ti nam daješ sebeu božijim darovima,

ko kruv naš svagdanjiza pričest i veselje.Kad se sve obojiu tvojim poljima,

zelene njive sezlatom napune,kad žito sazrije.

Purpurna jesennapuni ostave bogatstvom,

a bilina zimisve uvije u

sanjivu idilu.

23

VOJVOĐANSKA ŠLJIVA

Polje zlatno suncem okupano, zrilim žitom i brazdom uzoranom.

Suncokreti u sunce gledaju,pa mu svoje glave savijaju.

Suncokreti od žita višlji,kuruzi se odupiru suši.Raduju se danu u kiši,

zriloj šljivi i dragoj duši.

Modra šljiva slađa od meda,kod salaša posadio je dida.Ona čuva sićanje na rod,kaleme nam podario Bog.

Brez šljiva ne bi lipote postajalo,niko ne bi za Vojvodinu znao.Na dračovima slavuji pivaju,nebeskom daru se klanjaju.

24

RAZAPETA VOJVODINA

Sa svi strana dolaze,kroz Vojvodinu prolaze.

Bosanci u njoj Bosnu prave,Srbijanci beru likovite trave.

Mađari slave običaje stare,Slovaci se u ričima bore.Svi oće svoju Vojvodinuda sakupljaju sebi litinu.

Da si biserna ogrlica,najbogatija draguljarnica,ne bi te toliko svojatali,

na hiljade dilova razdvajali.

Ti si nama vridnija od zlata,kad žito počme da vlata.

Vojvodinu Vojvođanin voli,za nju se zaslužno Bogu moli.

25

PANONSKA DOLINA

Zelena dolina Panonskog moratalasa od blagog vitra,

nosi polen cvata suncokreta,zeleni kuruza i zrilog žita.

Rajska dolina vičnošću mriši,sino kosač diže i suši.

U mislima kike plave mrsi,na mladim plećima sunce nosi.

Zrile kruške kite voćnjake,mrišu petrovačke jabuke,

škripi đeram osušen od sunca,olađena vodom pukla lubenica.

26

VOJVOĐANSKE MAKSIME

Panonsko more smaragdnou zrijalom žitu postane zlatno.

Ljudi su po radu veliki,u dobroti i naravi meki.

Sve je u Vojvodini jedinstveno,razni običaji, narodn.

Kad čoviku u očima zaiskri,poznaje se duša po miri.

To su Vojvođanske maksime,život u bojama rime.Sve se u svemu slaže,

nema potribe da se laže.

Vrime tu stoji na mrginju,čuva znanje ko imovinu.

Da je brat po Bogu,isto što i sestra po radu.

27

JESEN U VOJVODINI

Sunčan jesenji dan,pokaziva svu lipotuVojvođanskog polja.

Sazrijali kuruzina zlatno more liče.

Jato čvorakaskuplja se na strnjiki,ko da se crni oblak na zemlju spuštio.

Salaši okićenipožutelim voćnjakom,postali su mirna oaza

salašarske idile.

Jesen u Vojvodinipriča priču,

koja zlata vridi.

28

SIVILO U VOJVODINI

Beskrajne crne oraniceu daljini sastavile se,

sa sivilom neba.

Brazde se naslagale,ko crna nebeska pregača.

Nebo sivo magličastoposivilo Vojvodinu,

ko tužna tajna,nepoznata i nepoželjna.

Samo Vojvođani znajutajnu uspavani njiva,

koje su zlatne žetve dale.

29

BEZ NESPOKOJA

Nose me krilate karucebudućnosti,

u nika bolja vrimena.

Sanjam raskošna polja,rascvatale livade,

utabane stazePanonski dolina.

Šumska ladovinaFruškogorja,

jastuk od sina,miris bukve,

tek iznikle pečurke,štite od užarenog sunca,poklanjaju san o radosti

u danima brige i nespokoja .

30

ČEŽNJA ZA ORANICOM

Bačka ravnico,dok te gledam

moje se oči rascvatavaju,u bile ljiljane.

Mirisom me opijaš,pa lebdim čežnjom,

za tvojim oranicama.

One zlataju žitom,suncokreti miluju

poglede.

Bačka je milaneprigledna dolina,ispunjena blagotom.

31

ŠEVINO ŽITO

Beskrajno zeleno moredo kraja vidika se pružilo,

pa bisere riči sijem,ko cviće u zemlju da sadim.

Cili svit će saznat,lipotu Vojvodine upoznat,

koliko su bogata polja,na gredi i di ima dolja.

Brda su puna voćnjaka,vinograda, povrćnjaka,slatkog grožđa za slasti vina rujnog za čast.

Voća ima svake vrste,dinje i lubenice su čvrste.

Vojvodina je rodna i plodna,svakom je ona zgodna.

Kiše kad liti padnu,naprave oranicu blatnu.

Sve se u njoj raduje životu,ko ševa u zlatnom žitu.

32

DIJAMANTSKA DIJADEMA

Rano prolićezazelenilo i ugrijalo,

pa je suncena mladom žitu,rosu pritvorilo

u draguljarnicu.

Panonska velika njiva,dobila dijamantsku dijademu.

Crne se Vojvođanskeuzorane širine.

Otvorile utrobu zemljeza težačke ruke,

da zasiju onošto dvi litine daje

i ono što nigdi ne rađa.

33

JUTRO U SIĆANJU

Ugrijalo suncesmrznutu oranicu,

pa maglinanapravila njivi,svitački oreol.

Inje pada na grane,pravi bili šlingeraj

po travi.

Salaši obučeni ubilu košulju,liče na snašu

kad polazi na vinčanje.

Vojvođanska dolina,svatovski raspoložena,

ljudima nudi jutroza sićanje.

34

USNULA LIPOTICA

Suton osvojio Vojvodinu,uvila se u sumaglicu,misečina je miluje,

bogat pejzaž je slikuje.

Njive uspavane tamomi večernjom tišinom.

Salaši postali tamne tačkeu pendžerima svitle značke.

Nad salašom dim se vije,visok jablan ga krije,podsića na božji prst.

Čuva uspavanu lipoticu.

35

ČOVIK PLANINA

Vojvodino ravna,crnico rascvatana,

žutim suncokretima,crvenim pupama,

u zrilom žitunašarana.

Čovik sve nadvisuje,ko najveća planina

izdaleka se vidi.

Vojvodino ravnatri srca imaš,

ko Kraljević Marko,ni sa jedne strane

slobodu ti ne mogu uzet.

Ti cvataš i trajaši trajat ćeš ,ko vičnost

na ovoj zemlji.

Da budeš kruv gladnima,pisma poetama,raskošna bašča,

podnožje čoviku,najvećoj planini u Vojvodini.

36

ZLATNO MORE

Zlatno žito u bačkom polju,vitar uskovitlo dolju,

žito se talasa na suncu,ko da se žuti zlato u loncu.

Različak se plavi pored puta,bulke se crvene iza žita.

Sve liči na bogata draguljara.Panonsko more postalo zlatara.

Kad sunce zaspi na njivi,rosa se na travi plavi,

ko božja bašča puna lipote,plodonosne kiše je posvete.

37

SLOŽENE NJIVE

Složene Vojvođanske njive,ko šarene klavirske dirke,

kad rascvatale šljive, okite avlijske voćnjake.

Kapija zaškripi ko fl auta,đeram pokaže svoj glas,velik alov kad se naguta,za koncert fali samo bas.

Salaš ima svoju muziku.Od jutra se radi i piva.Dotira se uz kašiku,

za radosnu večeru sniva.

38

SAN SALAŠA

Vojvođanska polja zlatna,đerdan njiva nanizana.

Zrilo žito žuti se ko zlato,mlad kuruz tek izvlato.

Ditelna polegala od kiše,ječam ljudi pokosiše,

zavornjak cvata pored puta,crvena pupa poljskog buketa.

Crne brazde ko crni biseri,raširile grudi crnoj vrani.

Salaši se usidrili fi nou voćnjaku zadrimali sneno.

39

PROLIĆE U BAČKOJ

Bože koliko si lipa,Vojvodino naša mila.

Crne se oranice,žito se zeleni ko svila.

Salaši se u daljini našarali,mriše dračovi procvatali.

Laste razdragano lete,sunce se smije ko dite.

Sve se zeleni u duši Bačkoj.Veselo je ko u duši momačkoj.

Jorgovani kad cvataju,svi se proliću raduju.

40

DA SE ISTRAJE

Sunce obasjalo žito,sjaji se ko da je sveto.Izdigle bulke cvitove,sakrivaju gnjizda ševe.

Zeleno more se talasa,mirisom krušnog kvasakad u naćvama krene,

pod rukama vridne žene.

Panonija u zelenilu miri,zeleno voće oko salaša viri,ko bajka u zelenom šlajeru,Vojvođani zlatne žetve beru.

To su miroljubivi ljudi,komšija ko rod godi.

Svako ima svoje običaje,koje čuva da se istraje.

41

JESENJA KIŠA

Vojvođanska polja zlatna,postala su crna, blatna.

Brimenitost rada pokupila,jesenja kiša ji okupala.

Đeram na kiši okvasio,u rukama zaškripio.

Ladna voda u čaši iskri,bez hemije sjaj joj bistri.

Salaš se na jesen sviko,sav se u žutilo obuko.

Žuto lišće okitilo grane,a na grane sleću vrane.

42

ZLATNA NJIVA

Šuškaje zrili kuruzisinfoniju blagostanja.

Naša Vojvodinapruža nidra čovikoljublja,

u plodnim jesenimai prolićnom cviću.

Kad kose zabruje isnoplje padne,

zakuva se novi kruv,oplete se kruna od slame,

zapivaju pismeuz tamburicu.

Vojvodina postanezlatna njiva puna

dragulja.

43

DOLINA KRUVA

Poslagane u pravougaonike,obrađene i posijane njive,na izatkanu pregaču liče.

Duša treperi,od lipote pogleda,

na Vojvođanska polja.

U daljini salašiokićeni voćnjacima,ko panonski brodovi,

vire na horizontu.

Vedro nebo nasmijalo sunce,plamti od dragulja,

umiveno kišom,spaja vidik neba sa dolinom.

44

PROLIĆNA SERENADA

Mekana zemlja natopljenaod prolićne kiše,

na dušu pridaka mriši.

Zeleno žitookićeno kapima rose,

ko zelena svilavezena srebrnom srmom,

biserima šarana.

Cila Vojvodina pivaprolićnu serenadu,

kad sve bujana kiši i suncu.

Obrađena poljapružaju milogled,

očima i duši.

45

BRODOLOM VRIMENA

Uzmi šaku vojvođanske zemlje,zasij planetu njezinom dušom,

nek zrija u klasju pšenicei bokori ljubavne pletenice.

Sivilo potamnile civilizacije,okreni se inteligenciji nacije.

Duga nek bude ogrlicaokićena draguljima oranica.

Kad kiše padnu, osveže vrilinu,sićanja bude uspominu.

Izrastu zumbuli i lipe kateu budućnosti da nas prate.

Kuće postaju hramovi,salašarski Panonski brodovi.

Dica trče u krug,svako svakom postaje drug.

Nuz pismu se rađaju dila.Pivaju gradovi i sela.

Motika i škula iz knjige uče,brodolom vrimena da priskoče.

46

SLAVNA PISMA

Drvoredi pored puta,ko čobani sa šubarama,

zelenilom izvezeni,zakićeni smaragdima,ladovinu putom šetaju.

Talasa se zeleno žito,u riznici blagodeti,kišom osveženo,

suncom posvećeno,zrijaju vlati.

Vojvođanska polja ravna,ko najlipša pisma slavna,daje ljudima svoja nidra,

da budu lica vedra.

47

TAJNI TRAGOVI

Bačku ravnicupokrio je snig.Blješti dolinai obližnji brig.

Svitli ko kristalna kuglja,koja sve tajne zna.Poručuje svima:

- Ljubav je istina.

Poznaju se tragovi,puteljke šaraju.Po svitloj noći,

misečinu varaju.

Zato svi nek znaju,da se ne ludiraju,

kad njim oči zapnu,za rumenu usnu.

48

VIDIK IZA ORANJA

Nebo se spaja sa njivama.Salaši su okićeni šljivama.

Oranice ko planinski vrvovi.Nebom kišni oblak plovi.

Zeleno žito na vitru talasa.Čuje se lajanje domaći pasa.

Vidik je blizu, al daleko.Lipota njive, oranje veliko.

Duša Vojvodine piva,veliku pismu sniva.

Narod se raduje slobodi,svaki plod tu rodi.

49

ANĐEOSKE BOJE

Najlipče su zelene boje,ko da ji anđeli kroje.

Ko kad teta krpare tka,ona ji tako našara.

To je naša mila Bačka,plodna lipota velika.Motikom je obrađenai molitvom posvećena.

U polju se pisma zapiva,porid žita rodi šljiva.Kad žito sazrije liti,lipo je u Bačkoj biti.

50

BOBICE ŠENFLIKA

Porid puta šenfl ik raste,ruke dici bobice časte.Zrile slatke i crvene,

ne smeta što su malene.

S puta ji posula prašina,zemlja zdrava i fi na.

Bez pesticida i otrova,to je bila hrana zdrava.

To je bila EKO ‘rana,puna minerala i vitamina.

Ukus joj je bio pravi,prirodni obrok zdravi.

SALAŠARSKA PASTORALA

52

SALAŠARSKA PASTORALA

Kad liti salaš zabruji,voćke procvatajui ptice zapivaju,

srce u ljudima zaigra.

Na đermu škripa,ladnom vodom zaliva

i poji litnju žegu.

Pod ogradom trava,cakli se na suncu,

kiti dan.

Salašarska pastorala,priča priču vičnog života

u oazi radosti.

53

PLAVI SALAŠ

Iz zemlje se salaš plavi,da ljudi budu zdravi.

Kroz pendžere sunce ulazi,da se čeljad u kući pazi.

Ljudi koje je Bog stvorio,salašu je dušu udanio.

Kad ga je domaćin uselio,svetom vodom ga poškropio.

Sva čeljad se pomolila,prid raspećem poklonila.Svića se zapali da gori,da nikog briga ne mori.

54

JESENJE LIŠĆE

Jesenje lišće okitilo ulice ćilibarima,sunce oslabilo,

al još grije.

Kroz raskošno polje,moja bila kosa,

nosi radost života.

Kad zrili kuruzi šuškaju,ko majkina svila,

kad iđu na proštenje.

Ja pivam pisme o tvojim očimau kojima sam ugledala,

čar ljubavi.

55

JESENJA SLIKA

Zarudila jesen,zamrišila tunjama,zasladila grožđem.

Oslabilo sunce,grije žuto lišće,

a ofarbani voćnjaci,na slikarsku idilu liče,

ko kad paletomslikar oslikava,Božansku iskru,

iz koje je sve stvoreno.

56

ANĐEOSKI BUKET

Žuti se sazrijalo žito,iz njega sazrijale pupe vire.

Napravile buket,anđeoske miline splet.

Porid zeleni kuruza,plavi različak cveta.

Švračija nožica s kraja,ukras je svakog buketa.

Cvitna idila u buketu,napravila sliku svita.Buket poljskog cvića,

to je najlipša srića.

57

PROLIĆNI RAZVIGORI

Kad u avliji ledina zazeleni,nemiri razbude dušu.

Iskre u oku lete,ko rozlinkave latice cvića,

kad ji proliće savlada.

Duša čezne za urankom,kad se zorom sunce rađa,da pupoljkima zablista,

mladima da treperi veđa.

Razvigori razlistaju šumeu prolićnom razvigoru.

Srce leprša od uzbuđenja,oči gore od blistanja.

58

BLAGOSLOVLJENA DOLINA

Zeleni se dolina,od žita i prolića.

Kroz oblake,sunce obasjava krugove.Na velike zlatnike liče.

Salaši se sakriliu rascvatale voćke.Samo odžak viri,

na crvenom krovu.

Pripravljene oranice,čekaju sijače.

Da kuruzi ne zakasne.

Voz klopara,u blagoslovljenoj dolini

Panonskog polja.

59

BILI DRAČOVI

Nestaju salaši,oaze žitnica.

Nema lupanja vršalica.Kombajni brže savladavaju,

žetvi bogatoj se raduju.

Oaze žitnice,silos su postale.

U selima bašče rascvatale.Samo mrišljivi dračovi bili,

čuvaju pradidovski koren mili.

Tu se još vije,duh pridaka.

Žuti šljiva i slatki krušaka,di riči teku ko bilo mliko.

Jedno je malo, drugo veliko.

60

DUŠA SALAŠA

U plodnoj Panonskoj crnici,salaši zelenilom divane.

Nebo se smaragdima okitilo,u Panonsko more uvilo.

Salaši dračovima opasani,pčelama medovinu nude.

Procvatale voćke šire grane,zamrišile na sve strane.

Pitomina svud oko salaša,piva uzoranim njivama.

Duša zemlje ljubavlju mriši,nudi livadu litnjoj ispaši.

Sunce postalo užarena lopta,ko ogroman rubin života.

Nanizane na ogrlici divote,a duša salaša puna lipote.

61

ĐERAM U AVLIJI

Jauče vitar oko salaša.Vatru loži nova snaša.

Na đermu se lanac klati,kabo će se pokidati.

Vratit će nana kabo iz bunara.Neće se razbit, nije od cakla.

Ujo će moć krave pojit,u kablu će vode donet.

62

BESKRAJNO ZELENILO

Vlatali kukuruzi,perjanicom mašu.Rasipaju polen,

liče na zelenu snašu.

Zelenilom spojili vidik.Sunce postalo crveni plik.Zelene se kuruzi iz atara,na njivi od iljadu hektara.

Iz ladovine izviruju salaši,opasani rodnim voćkama.

Sa zelenim granama,kriju rod od sunca.

Daleka linija vidika,Panonske lipote slika.Spojena sa ravnicom,crta kružnicu životom.

63

NEBESKA MOLITVA

Oraču ljubim ti brazdu,zdravim simenom zasijanu,

izniklim zelenim žitom,zlatnom njivom sazrijalom.

Na vitru se njišu perjanice,u ritmu pisme kosača,

na strnjiki krstine složene,zadiveno blago mirisne.

Friški kruv u poljskoj peći,raste da bude lip i veći.Tamburica žice upliće,nebeska molitva sviće.

64

ZLATNA NJIVA

Šuškaje zrili kuruzi,simfoniju blagostanja.

Naša Vojvodina,pruža nidra čovikoljublju,

u prolićnom cvićui plodnim jesenima.

Kad kose zabrujei padne snoplje,

oplete se kruna od slame,novi kruv se ispeče.

Zapivaju se pismeuz tamburice,

Vojvodina postane,ZLATNA NJIVA puna dragulja.

65

ZLATNA POLJA

Talasaju se zrila polja,boje misečine noći.

Mriši na plodove dolja,sigraju se klasjom vitrići.

Suva slama šušti zrila,ko divan zujanja pčela.

Šapće klasje molitvu sriće,serenadu ljubavi najveće.

Sunce ljubi zrila polja,zlatnom bojom obojena.

Klasje zlatno otežalo,od zlatnog sunca najidralo.

66

ZELENA POLJA

Povilo se zeleno žito.Kišno je bilo lito.

Zrnevlje je najidralo,od kiše što je prolitos palo.

Kuruzi stigli za kopanje,posađeni u duboko oranje.

Zelene se ko zalivani,klipovi će bit bolji neg lani.

Zeleni se trava u avliji.Ruža procvatala na kapiji.

Kod čardaka oraj napravio lad.Zelene se polja bolje neg ikad.

67

IZMAGLICA U POLJU

Sjaje se sunčevi zraci,na zriloj žutoj travi.Pada lišće sa grana,crnu oranicu slavi.

Bogatstvom se polje okitilo,jesenjim žarkim bojama.

Perjanicama kuruza,maše crnim vranama.

Uzorane njive se puše,ugrijane suncom se suše.Izviru izmaglice iz duše.Sakrile maglom salaše.

68

ZLATNO JEZERO

Opružila se ravnica,izdiljena putom.

Karuce žure.Za petama čilaša,

griva se vije,ko perjanica u ritu.

Polje žita,zažutilo ravnicu,

pa se sunceuselilo u nju.

U daljini ogleda se, umiveni salaš

bili strana,ko labud

na zlatnom jezeru.

69

BILA ŠUMA

Voz ulaganio,pa kroz prozorzamrišio drač.Ispunio se ajer

blagotom koja liči,na božanski zanosu prolićnom danu.

Grane sve u cvatu,nema lišća,

a ni grane se ne vide,samo bililo od cvata.

Ko da su dračovi,okićeni krupnim injom

na prolićnom suncu.

Bilina se iskri i prisijava,pa šuma ima,

očaravajući izgled.

70

ČUDO U ŽITU

Sunčan dan,pa se žito modrii tirkizno plavi.

U daljini bili se brdo,ko zimi kad vitar

nanese snig na gredu.

Izdaleka seprisijava bilina.

Kad se priđe bliže,brdo mriši,

ko da je cio kraj,posut bagremovim

medom.

Ne vidi se salaš,okićen rascvatalim

dračovima.Samo odžak viri iz

bilog brda.

71

SUNCE U ŽITU

Obrađena polja,ko rajska livada,

sva u plašama obojenim.

Zrilo žito, cakli se na suncu,

leluja zlatnim klasjem.

Vitrić pivašuštanjom kuruza,

a zeleno lišćemiluje dušu,

ko materine uspavanke,kad pripovitkama

doziva slatke snovesvoji mališana.

Vrilina vitla kroz njive,obavija Vojvodinu zrijanjem.

Sprema dragulje jeseni,da zima ne bude gladna.

72

BERBA KURUZA

Šušti lišće zrili kuruza,sazrijali na vrilini sunca.

Širi se miris klipova.Lišće palo izmed strukova.

Berači šiljkovimaotvaraju suvu ljuskuru.

Skidaju, lome klipove krupne,slažu na rakaše uredne.

Zapivaju pisme vesele,povedu razgovore male.Na kraj njive se stigne,

pa su ruke umorne.

73

TUŽNI SALAŠI

Uplašili se salaši tehnokratije.Opustošili svoje avlije.Voćke posušile grane.

Na suve dračove sleću vrane.

Krovovi slomili leđa.Odžaku otvorena veđa.

Ziri budža kroz pendžere.Oronuli zidovi, vrime ji dere.

Iz daljine salaš tužno gleda.Samotan i prazan očaju da se preda.

Đeram kod bunara zasto.Stra mu direk ukopo.

Tuguje salaš poslidnju bitku.Zaželile njive novu motiku.Sve se pesticidima škropi.

Tragovi otrova bride u utrobi.

Sivi salaši sa tragom kreča,sićaju se mladi orača.Novo vrime brze rane,

donosi život sa nezdrave strane.

74

ZELENI DIJAMANT

Jeste’l kadgod vidili,ogroman zeleni dijamant?

Velik ko Panonska ravnica,ne mož ga preletit ptica.

Pogledaj iz ptičji visina,na suncu se prisijava zelena.

Vitar talasa zeleno more,pruža osićaj najveće gore.

Tu gori kruv u duši gladni.Piva se pisma ljudi radni.To je san čovikove duše.

Zelena ogrlica Vojvodine naše.

To je pisma rajske himne.Ispivale je ruke vridne.

Kad u zoru odu na kopanje,trava je rosna za čupanje.

Herbicidi i otrov se ne unosi.Simenom se i potomstvo ponosi.

Bez kopanja zdravlja nema,zdrava rana da se sprema.

75

MLIKO U PROLIĆE

Zeleni se velika njiva,a porid nje je oranica siva.

U daljini ponosno salaš stojiteškog vrimena se ne boji.

Cvatalo voće svud mriši,a cviće se raduje kiši.Jacint i lale cvataju,

zelenoj travi se raduju.

Cili kraj na raj liči.Anđeoska lipota od radosti ciči.

Raduje se prolićnom suncu,dok se kuva mliko u loncu.

76

OLUJA NA SALAŠU

Panonski brodovi morem plove.Plodnu zemlju orač ore.

Vidik puca na četri strane.Salaši se od nestajanja brane.

Vitar je odžake nakrivio.Dračovu ogradu polomio.Duša mu ranjena plače,al srce u salašu skače.

U voćnjaku zrija kruška ranka,kojom se sladila majka.Dida je davno posadio,

da bi unučićima trag ostavio.

Bunar čuva đeram cvrkutavi.Vodu ladnu u čaši ostavi.Nema u njoj hemije i čari.

Samo zdravlje za istinu mari.

77

ZAKOROVLJENE NJIVE

Zakorovljene njive plaču,zelenim suzama bola.Tuga je gledati travu,koštrnjike puna kola.

Malo kuruza viri iz trave,pasu je mirno krave.

Bile bi i one otrovane,da trave nisu kišom oprane.

Zakorovljene njive znadu,neće ljudi da kopadu.

Rastu crvene rascvatale pupe,da ljudima pogled okripe.

78

KOROV NJIVA

Plodna njiva,zarasla u korov,

rasplakana jutarnjom rosom.

Suze bogova,svitlucaju izlaskom sunca,

ko molitva gladni.

Kojima vezane ruke,suzni očiju,lome prste.

Nad sudbinomplodne njive,

zarasle u korov.

Jelisaveta Buljovčić Vučetićrođena je 1940. godine u selu Bikovo kod Subotice. Od 1948. godine živi i radi u Subotici, a 1960. godine sa suprugom od-lazi u Trstenik di je dočekala penziju. Poezijom se povrimeno bavi od 1974. godine, a učlanjiva-njem u književni klub „Morav-ski tokovi” 1991. godine pojav-ljiva se u javnosti, objavljuje svoje radove u zajedničkim zbirkama, časopisima i novinama. Prvu zbirku poezije „Život je tajna” objavila je 1994. godine u Trsteniku u izdanju „Moravski tokovi”, a drugu zbirku poezije objavila je u izdanju „Književne zajednice Jugoslavije” sa više suizdavača i u Pokrajinskom zavodu za kulturu Vojvodine. Poezija „Orfeji mira” objavljena je u Novom Sadu 2004. godine. Zbirku pisama „San na Moravi” objavio je izdavač „Moravski tokovi” iz Trstenika 2009. go-dine. U izdanju književne zajednice u Beogradu 2010. iz-dala je zbirku poezije „Leteća crkva”. Od 1993. godine član je Književne zajednice u Beogradu, a od 1996. član je Književnog kluba „Orfej” u Subotici. Član je nikoliko književni klubova u Novom Sadu i Književnog odbora Bunjevačke matice u Subotici od 1995. godine. Član je Izvršnog odbora jezičke radionice pri Pokrajinskom za-vodu za kulturu Vojvodine. U izdanju Bunjevačka matice izdala je dvi zbirke pisama „Draga sićanja” 2010. i „Treći kod” 2012. godine.

79

Recenzija. . . . . . . . . . . . . 3

VOJVOĐANSKI VIDIK . . . . 5

1. Vojvođanski vidik . . . . . 62. Vojvođanski atar . . . . . . . 73. Vojvođanske pletenice . . . 84. Vojvodino moja . . . . . 95. Sunce u Vojvodini . . . . . . 106. Blagodatna Vojvodina . . . . 117. Visoka duga Vojvodine . . . 128. Jednostavnost Vojvodine . . 139. Vojvođanska blagorodnost . . 14

10. Vojvođanski tepih . . . . . . 1511. Zlatna žitnica . . . . . . . . 1612. Panonski brodovi . . . . . . 1713. Vojvođanski milogled . . . . 1814. Srce Panonskog mora . . . . 1915. Medena Vojvodina . . . . . . 2016. Vojvođanska pustara . . . . 2117. Vojvođanska bajka . . . . . 2218. Vojvođanska šljiva . . . . . 2319. Razapeta Vojvodina . . . . . 2420. Panonska dolina . . . . . . . . 2521. Vojvođanske maksime . . . . 2622. Jesen u Vojvodini . . . . . . . 2723. Sivilo u Vojvodini . . . . . . 2824. Bez nespokoja . . . . . . . . 2925. Čežnja za oranicom . . . . . 3026. Ševino žito . . . . . . . . . . 3127. Dijamantska dijadema . . . . 3228. Jutro u sićanju . . . . . . . . . 3329. Usnula lipotica . . . . . . . . 3430. Čovik planina . . . . . . . . . 3531. Zlatno more . . . . . . . . . . 3632. Složene njive . . . . . . . . . 3733. San salaša . . . . . . . . . . 3834. Proliće u Bačkoj . . . . . . . 3935. Da se istraje . . . . . . . . . . 4036. Jesenja kiša . . . . . . . . . . 4137. Zlatna njiva . . . . . . . . . . 42

38. Dolina kruva . . . . . . . . 4339. Prolićna serenada . . . . . . 4440. Brodolom vrimena . . . . . . 4541. Slavna pisma . . . . . . . . . 4642. Tajni tragovi . . . . . . . . . 4743. Vidik iza oranja . . . . . . . 4844. Anđeoske boje . . . . . . . . 4945. Bobice šenfl ika . . . . . . . . 50

SALAŠARSKA PASTORALA . . 51

1. Salašarska pastorala . . . . . 522. Plavi salaš . . . . . . . . . . 533. Jesenje lišće . . . . . . . . . 544. Jesenja slika . . . . . . . . . 555. Anđeoski buket . . . . . . . . 566. Prolićni razvigori . . . . . . 577. Blagoslovljena dolina . . . . 588. Bili dračovi . . . . . . . . . . 599. Duša salaša . . . . . . . . . . 60

10. Đeram u avliji . . . . . . . . 6111. Beskrajno zelenilo . . . . . . 6212. Nebeska molitva . . . . . . 6313. Zlatna njiva . . . . . . . . . 6414. Zlatna polja . . . . . . . . . 6515. Zelena polja . . . . . . . . . 6616. Izmaglica u polju . . . . . . . 6717. Zlatno jezero . . . . . . . . . 6818. Bila šuma . . . . . . . . . . . 6919. Čudo u žitu . . . . . . . . . . . 7020. Sunce u žitu . . . . . . . . . . 7121. Berba kuruza . . . . . . . . . 7222. Tužni salaši . . . . . . . . . . 7323. Zeleni dijamant . . . . . . . . 7424. Mliko u proliće . . . . . . . . 7525. Oluja na salašu . . . . . . . . 7626. Zakorovljene njive . . . . . . 7727. Korov njiva . . . . . . . . . 78

Biografi ja . . . . . . . . . . . . . 79Sadržaj . . . . . . . . . . . . . . . 80

S A D R Ž A J

Jeli

saveta B

ulj

ovčić

Vučetić

-

Liza

Bik

ova

čk

a -

VO

JVO

ðAN

SK

I VID

IK