ŽIVOTINJSKA TKIVA

ŽIVOTINJSKA TKIVA

ŽIVOTINJSKA TKIVA

• Tkivo je skup ćelija iste građe, funkcije i embrionalnog porekla

• Nauka koja proučava tkiva: HISTOLOGIJA• U telu životinja postoje 4 vrste tkiva:

epitelno vezivno mišićno nervno

TKIVA

EPITELNO VEZIVNO

MIŠIĆNO NERVNO

jednoslojni višeslojni

specijalni

trepljasti

čulni

žlezdani

pločast

kockast

cilindričan

vlaknasto krv i limfa

koštano

hrskavičavo

gusto

rastresito

masno

glatko

poprečnoprugasto

srčano

neuroni neuroglije

senzitivni

motorni

interneuroni

EPITELNO TKIVO• Izgrađeno od gusto zbijenih ćelija koje

formiraju slojeve• Osnovna uloga: zaštitna• Nalazi se na površini tela, oblaže unutrašnje

šupljine pojedinih organa i odvodne kanale

EPITELNO TKIVO - podela

Jednoslojni epitel

Višeslojni epitel

Prema broju slojeva

Prema obliku ćelija

pločast kockast cilindričan

SPECIJALNI EPITELI

TREPLJAST

ČULNI

ŽLEZDANI

Ćelije sa trepljama; u

dušniku i bronhijama

Ćelije luče različite

materije; u sastavu žlezda

Ćelije specijalizovane

za primanje različtih draži; u

čulnim organima Gustatorna kvržica

na jezikuMehanoreceptori čula

sluha i ravnoteže

VEZIVNO TKIVO• Izgrađeno od vezivnih ćelija,

međućelijske supstance (matriksa) koju luče ćelije i vezivnih vlakana u matriksu

• Uloga: potporna; povezivanje drugih tkiva

• Vrste: krv i limfa, vlaknasto vezivno tkivo, hrskavičavo tkivo, koštano tkivo

KRV• Tečno vezivno tkivo• Građa: tečni matriks

(krvna plazma) i krvne ćelije

• Uloge: transport O2 i hranljivih materija do ćelija, odvođenje CO2 i štetnih produkata metabolizma od ćelija; imunitet

ERITROCITI

LEUKOCITI

TROMBOCITI

Sadrže hemoglobin koji vezuje O2

Imaju ulogu u imunitetu – sposobnosti organizma da

se brani od stranih tela

Imaju ulogu u koagulaciji (zgrušavanju) krvi

Trombociti u razmazu krvi

LIMFA

• Bezbojna tečnost po sastavu slična krvnoj plazmi

• Od ćelija sadrži samo limfocite

• Uloga: vraćanje međućelijske tečnosti u krvotok

VLAKNASTO VEZIVNO TKIVO• U matriksu sadrži vezivna vlakna

(kolagena i elastična vlakna)– Kolagena vlakna su debela, čvrsta i

savitljiva, ali neelastična– Elastična vlakna su tanka, razgranata i

elastična

• Podela:• Gusto vezivno tkivo• Rastresito vezivno tkivo• Masno tkivo

RASTRESITO VEZIVNO TKIVO

GUSTO VEZIVNO TKIVO

MASNO TKIVO

Vezivna vlakna su razbacana u matriksu

Vezivna vlakna su zbijena u paralelne snopove

Izgrađeno od ćelija ispunjenih masnim kapljicama

Kod odraslih osoba broj ćelija je konstantan, dok je njihova veličina promenljiva

Gradi tetive i ligamente

Nalazi se oko krvnih sudova, nerava i pojedinih organa

HRSKAVIČAVO TKIVO• Građeno od hrskavičavih ćelija

(hondrocita) koje se nalaze u malim šupljinama (lakunama) međućelijskog matriksa sa vezivnim vlaknima

HIJALINSKA HRSKAVICA

ELASTIČNA HRSKAVICA

Sadrži kolagena vlakna

Sadrži elastična vlakna

Nalazi se u ušnoj školjci, grkljanu

Nalazi se u zglobovima, nosu i dušniku, rebrima

KOŠTANO TKIVO

• Ćelija osteocita u lakunama

• Matriksa sastavljenog od organskog oseina, kolagenih vlakana i neorganskih soli Ca i Mg

• Haverzovog kanala kroz koji prolaze krvni sudovi i nervi

Osnovna gradivna i funkcionalna jedinica je osteon građen od:

KOSTNA SRŽ

MIŠIĆNO TKIVO

• Građeno od izduženih mišićnih ćelija koje u citoplazmi imaju proteinska vlakna (miofibrile)

• Aktivnošču miofibrila ćelija se skraćuje (grči - kontrahuje) i opruža.

• Podela:• Poprečnoprugasto mišićno tkivo• Glatko mišićno tkivo• Srčano mišićno tkivo

Poprečnoprugasto mišićno tkivo

Gradi skeletne mišiće. Uloga: pokretanje delova tela. Pod voljnom kontrolom

Dugačke cilindrične ćelije sa više jedara i velikim brojem mitohondrija

Glatko mišićno tkivo

Ulazi u sastav zidova unutrašnjih organa: creva, mokraćne bešike, polnih kanala,

krvnih sudova. Uloga: unutrašnji transport. Nije pod voljnom kontrolom

Vretenste ćelije sa jednim jedrom

Srčano mišićno tkivo

Gradi srce kičmenjaka. Nije pod voljnom kontrolom. Automatski se kontrahuje

Poprečnoprugaste ćelije sa jednim jedrom, i nastavcima kojima se povezuju u mrežu

NERVNO TKIVO

• Izgrađeno od nervnih ćelija koje sprovode nervne impulse – neurona i potpornih ćelija – neuroglija

Građa neurona

• Telo neurona• Nastavci: dendriti i akson• Mijelinski omotač (oko aksona)

dendriti

telo neurionajedro

mijelinski omotač

akson

završni dugmići

Motorni neuron

Vrste neurona

• Senzitivni neuroni – prenose impuls od receptora do CNS-a

• Motorni neuroni – sprovode impuls od CNS-a do efektora (mišića ili žlezda)

• Interneuroni – povezuju senzitivne i motorne neurone

Refleksni luk• Put nervnog impulsa od receptora preko

senzitivnog neurona do centra u CNS-u, pa preko motornog neurona do efektora

motorni neuron

senzitivni neuron

receptor

efektor (mišić)

Kičmena moždina

TKIVA

EPITELNO VEZIVNO

MIŠIĆNO NERVNO

jednoslojni višeslojni

specijalni

trpljasti

čulni

žlezdani

pločast

kockast

cilindričan

vlaknasto krv i limfa

koštano

hrskavičavo

gusto

rastresito

masno

glatko

poprečnoprugasto

srčano

neuroni neuroglije

senzitivni

motorni

interneuroni

SISTEMI ORGANA ŽIVOTINJA

KOŽNI SISTEM

• Nalazi se na površini tela

• Uloge: Zaštita od mehaničkih povreda, hemijskih

materija, mikroorganizama, zračenja, isparavanja

Čulna – prima draži iz spoljašnje sredine Izlučivanje, disanje, ishrana Termoregulacija

Građa kožeBeskičmenjaci

Kičmenjaci

Jednoslojni epidermis (pokožica) – epitelno tkivo

Višeslojni epidermis (pokožica) – epitelno tkivo

Dermis – vezivno tkivoZaštitne tvorevine kože:

•Kutikula

•Rožne krljušti i ploče gmizavaca

•Perje ptica

•Dlaka sisara

Kožne žlezde: jednoćelijske i višećelijske

Čulni organi Koža sisara

SKELETNI SISTEM

• Uloge: Potporna – daje oblik i čvrstinu telu Zaštitna – štiti unutrašnje organe Kretanje – zajedno sa mišićima

• Tipovi skeleta (prema položaju u telu): Egzoskelet – ljuštura mekušaca, kutikula

zglavkara Endoskelet – kosti kičmenjaka

SKELETNI SISTEM

endoskelet

egzoskelet

MIŠIĆNI SISTEM

Uloge: Kretanje tela,

pokretanje delova tela

Učestvuje u ishrani, varenju, disanju, izlučivanju, cirkulaciji telesnih tečnosti

Tipovi mišićnog sistemaŽivotinje bez

skeletaŽivotinje sa

egzoskeletom

Mišići su ispod kože, potpuno obavijaju telo

Životinje sa endoskeletom

Mišići u snopovima vezani su za

unutrašnju stranu egzoskeleta

Mišići su vezani za spoljašnju stranu

kosti

ČULNI SISTEM• Obaveštava telo o promenama u spoljašnjoj i

unutrašnjoj sredini• Receptori u sastavu čula primaju draži i prevode

ih u nadražaje koji se nervnim ćelijama sprovode do centralnog nervnog sistema

Vrste receptoraMehanoreceptori

Primaju mehaničke draži. Nalaze se u čulu dodira, čulu sluha i ravnoteže

Termoreceptori

Primaju termičke draži, reaguju na

promene temperature

Fotoreceptori

Primaju svetlosne draži. Nalaze se u

čulu vida

Hemoreceptori

Primaju hemijske draži. Nalaze se u čulu ukusa i čulu

mirisa

НЕРВНИ СИСТЕМ• Прима информације о

променама у спољашњој и унутрашњој средини од рецептора, обрађује информације и обезбеђује адекватан одговор организма

• Контролише све животне функције и понашање организма

Типови нервног система

Мрежаст нервни систем

Код осталих животиња

Нервне ћелије равномерно

распоређене по телу, повезане наставцима

у мрежу

Код дупљара

У предњем делу

Дуж тела

Нервне ћелије се групишу у одређеним

деловима тела

Главене ганглије (код бескичмењака)

Мозак (код кичмењака)

Нервно стабло

Централни нервни систем

Нервне ћелије се групишу у одређеним

деловима тела

Наставци нервних ћелија ван нервног стабла

Периферни нервни систем

Врпчаст

Код пљоснатих и ваљкастих црва

Нервне ћелије равномерно

распоређене дуж нервног стабла у врпце

Ганглионаран

Код мекушаца

Нервне ћелије у нервном стаблу образују

проширења - ганглије

Лествичаст У сваком телесном сегменту налази се пар

ганглија повезаних међу собом и ганглијама суседних сегмената

Код кичмењака

Код чланковитих црва и зглавкара

Цеваст У нервном стаблу налази се унутрашња шупљина

ENDOKRINI SISTEM

• Endokrini sistem čine ENDOKRINE ŽLEZDE (žlezde sa unutrašnjim lučenjem) koje svoje produkte – hormone – izlučuju direktno u krv. Krvlju se hormoni prenose do ciljnih tkiva na koja deluju

• Uloga: regulatorna – regulišu različite Uloga: regulatorna – regulišu različite procese u organizmuprocese u organizmu

hipotalamus

hipofiza

pankreas

nadbubrežne žlezde

jajnici

testisi

štitna žlezda

SISTEM ORGANA ZA VARENJE

• Uloga: unošenje hrane, mehanička i hemijska obrada hrane, apsorpcija hranljivih materija, izbacivanje nesvarenih ostataka

Tipovi digestivnog sistema

Dupljari

Pljosnati crvi

Gastrovaskularna duplja sa usnim otvorom

Ostale životinje

Usni otvor, prednje i srednje crevo

Usni otvor, prednje, srednje, zadnje

crevo i analni otvor

Nepotpuno crevo

Potpuno crevo

SISTEM ORGANA ZA DISANJE

• Uloga: razmena gasova sa spoljašnjom sredinom

• ĆELIJSKO DISANJE

C6H12O6 + O2 → CO2 + H2O + E [ATP]

Organi za disanje

• Površina tela, koža: sunđeri, dupljari, crvi

• Kožne škrge: člankoviti crvi, mekušci, rakovi, bodljokošci

• Traheje: insekti, pauci, stonoge

• Unutrašnje (prave) škrge: ribe

• Pluća: kopneni kičmenjaci

Traheje

TRANSPORTNI TRANSPORTNI (CIRKULATOR(CIRKULATORNINI)) SISTEM SISTEM

• Transport kiseonika i hranljivih materija do ćelija, odvođenje ugljen-dioksida i štetnih produkata metabolizma od ćelija

• Tipovi sistema: otvoren i zatvoren

Otvoreni cirkulatorni sistem• Mekušci, zglavkari, plaštaši

• Hemolimfa se kreće krvnim sudovima, a zatim izliva u međućelijske prostore

Zatvoreni cirkulatorni sistem

• Člankoviti crvi, glavonošci, kičmenjaci

• Krv se kreće isključivo krvnim sudovima: arterijama, venama i kapilarima

SISTEM ZA IZLUSISTEM ZA IZLUČIVANJEČIVANJE

• Uloga: izlučivanje štetnih produkata metabolizma, viška vode i soli

Protonefridije

Metanefridije

Bubrezi Malpigijeve cevčice

Različite žlezde

POLNI POLNI SISTEMSISTEM

• Uloga: razmnožavanje – ostavljanje potomstva

Bespolno razmnožavanje

Polno razmnožavanje

Deoba tela Pupljenje Gametogeneza: stvaranje polnih ćelija (gameta) u

polnim žlezdama

Oplođenje: spajanje polnih ćelija

Rezultat oplođenja: zigot

Spermatozoid (n) Jajna ćelija (n)

Zigot (2n)

Embrion (2n)

oplođenje

razviće