Djuradj BrankovicLuka Medic

Nikola MiloradovicVI/2

Zivotopis• Đurađ Branković

Smederevac, srpski despot, je bio drugi sin Vuka Brankovica i Mare,

ćerke kneza Lazara. Nosio je ime po svecu (Đorđu Kapadokijskom), kao i njegov unuk Đorđe Branković, iako nisu imali isto prezime, već su se po

imenima očeva prezivali jedan Vuković, a drugi Stefanović. Od vremena Mavra Orbinija (1601.

godine), istorija njihovu porodicu naziva Brankovićima.

Djuradj i Stefan

• Đurađ je u početku bio na strani svog ujaka, despota Stefana Lazarevića. Posle bitke kod Angore (1402. godine), između njih je došlo do razlaza i sukoba. Gonjen

od Stefana zbog svojih veza sa Turcima, Đurađ je pobegao sultanu Sulejmanu, nasledniku Bajazita, i sa turskom vojskom pošao protiv njega. Iz borbi koja je usledila

na Kosovu (Gračanička bitka, 21. novembra 1402), Stefan je izašao kao pobednik. Otada je Đurađ vodio turkofilsku,

a despot Stefan ugrofilsku politiku u Srbiji.

Srpski despot

• Posle Stefanove smrti (19. jula 1427.), Đurađ je postao srpski despot. Izgubivši Beograd, on je podigao

na Dunavu novi grad - Smederevo (zbog toga je nazvan Đurađ Smederevac), između 1427. i

1430. Golubački vojvoda Jeremija nije hteo predati svoj grad Mađarima, nego ga je dao Turcima.

Kraj Zivota• Da bi sprečio stvaranje nove lige, sultan je

ponudio Đurđu mir (1456. godine), ustupajući mu delove Srbije severno od Kruševca. Međutim, Turci su iste godine

preko Srbije sa velikom vojskom krenuli na Mađare. Despot je prešao

u Bečkerek (Zrenjanin), a njegova vojska je junački odbila sultana kod Smedereva. I

turska opsada Beograda se završila neuspehom. Te zime (24. decembra 1456.), završio je despot svoj život u Srebrenici pod Rudnikom; sahranjen je u svojoj zadužbini,

danas nepostojećoj crkvi u selu Kriva Reka ispod Rudnika

KrajSvi podaci o Djurdju Brankovicu nadjeni

su ovde