BIZLife magazin 11, maj 2014

Magazin za

uspešan biznis

i dobar život...

Sve na jednommestu!

BROJ 11 // MAJ 2014. // WWW.BIZLIFE.RS // CENA 149 RSD / 5KMBusiness magazine

istraživanje U fokusu – online kupci // SAVREMENI MALOPRODAJNI MODEL (II DEO) // PRICEWATERHOUSECOOPERS (PWC)

Na poslovnom ručku // Robert Čoban, predsednik Color Press Groupe

Hod po tankoj žici

Četiri tačke reforme

Siguran u eksperimentisanju

IntervjuEndre Pappredsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta

TEMA BROJA

Stigla ih kriza // BANKE PROTEKLU GODINU OKONČALE SA GUBITKOM OD 18 MILIONA EVRAEkonomska politika

OBRAZOVANJE usrbiji na ispitu

+specijalno izdanje

Reforma obrazovanja unapređuje ekonomiju

Stanje u građevinskoj industriji srbije

IntervjuVera Dondurpredsednik Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj

BIZLIFEXXX2

03BIZLIFEUVODNIK

UVODNIK

Uoči poplava u Srbiji bilo je reči o ekonomskim prioritetima Srbije, i premijer Aleksandar Vučić je istakao četiri: krediti za likvidnost privrede, borba protiv sive ekonomije i ma-

sovno zapošljavanje, popravljanje poslovnog ambijenta i jeftini stanovi.

Odavno je jasno da ekonomska situacija Srbije nije na zavidnom nivoom. Sa poplavama, postavlja se pitanje, da li će biti moguće da se u Srbiji uporedo sa uklanja-

njem posledica poplava, sprovesti i značajne ekonom-ske reforme za koje su dati vrlo kratki rokovi.

Nedavno sam čitala da kad čovek krene da radi na sebi i da se oslobađa nataloženih starih uverenja u spremnosti da se promeni, upravo mu se dešavaju stva-ri koje ga još više vraćaju unazad. Međutim, stručnjaci su mišljenja da to treba shvatiti kao da su se promene već desile.

Ne ulazeći u to da li su planirane ekonomske mere nove Vlade dobre, ali imajući samo u vidu da su na-javljene značajne reforme u Srbiji, poplava je sigurno je-dan, ogroman korak unazad u sprovođenju najavljenih mera oporavka Srbije.

Jasno je da će nakon povlačenja voda Srbiji biti potreban jedan New Deal, ili Maršalov plan ili neki treći plan, koji bi možda i mogao da pokrene neke stvari u Srbiji. Prvo, da zaposli domaću građevinsku

infrastrukturu, zatim da dovede do masovnog zapošljavanja, jer će za otklanjanje posledica poplava biti potreban veliki broj ljudi. I kako je rekao premijer Vučić otklanjanje najvećih posledica trajaće najmanje dva do tri meseca.

Da li će najavljene reforme ispasti iz fokusa Vlade, ili će uspeti da sa otklanjanjem posledica poplava sprove-de i ekonomske prioritete ostaje da se vidi.

Jasno je da će nakon povlačenja voda Srbiji biti potreban jedan New Deal, ili Maršalov plan ili neki treći plan

New Deal za SrbijuUbeđena sam da u momentu kada ovaj broj BIZLife ugleda ’svetlost dana’ da će se voda iz poplavljenih područja povući ili bar biti u fazi povlačenja. Kolike su razmere katastrofe, koja je Srbiju pogodila, tek će se sagledati, ali već na početku poplava u Srbiji, bilo je jasno da je ravno kataklizmi

Direktor, glavni i odgovorni urednikTatjana Ostojić[email protected]

04 BIZLIFESADRŽAJ

Sadržaj08 hod po

tankoj žici Stanje u građevinskoj industriji Srbije

12 Stigla ih kriza Banke proteklu godinu okončale sa gubitkom od 18 miliona evra

16 Optimizam sa ili bez pokrića? Biznis komentar

20 Obrazovanje u Srbiji na ispitu BIZLife Okrugli sto

24 Strategija na čekanju ZORAN MAŠIĆ, bivši državni sekretar, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

25 Populistički pogled na obrazovanje SRBIJANKA TURAJLIĆ, profesorka Univerziteta u penziji

26 Reforma obrazovanja unapređuje ekonomiju VERA DONDUR, predsednik Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj

27 Obrazovanje stub razvoja privrede SRĐAN STANKOVIĆ, predsednik Nacionalnog saveta visokog obrazovanja

28 Neophodna integracija univerziteta VLADICA CVETKOVIĆ, predsednik Tima stručnjaka za reformu visokog obrazovanja

30 Znanje danas nije u fokusu Prof. dr ZLATKO STEFANOVIĆ, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

31 Neophodno je pratiti promene prof. dr ALEKSANDAR ANDREJEVIĆ, rektor Educons univerziteta

32 Četiri tačke reforme ENDRE PAP, predsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta

36 U fokusu – online kupci Istraživanje (II deo)

41 Priznanje ’Najbolje iz Srbije’ Bambi

46 Govornice budućnosti U fokusu stranih medija

46 Zemlja sreće U fokusu stranih medija

Strana

16

Strana

08 hod po tankoj žici

Optimizam sa ili bez pokrića?

Stanje u građevinskoj industriji Srbije

Biznis komentar

ImpresumDirektor, glavni i

odgovorni urednikTatjana Ostojić

[email protected]

Art direktorMaja Jovanović

[email protected]

IZVRŠNI UREDNIK I PORTAL mENADŽER

Ivana Mihajlović[email protected]

UREDNIK PORTALAMilovan Miličković

[email protected]

ASISTENT GLAVNOG UREDNIKA

Senka Karadžić[email protected]

[email protected]

Aleksandar Mijailovićaleksandar.mijailović@bizlife.rs

Srđan Popić[email protected]

saradniciMirjana Zec, Daniela Ilić,

Danica Stević, Zorana Pajić

FOTOMarko Rupena, Đorđe

Nenadić, foto sevis Beta, Medija centar Beograd

MARKETING Marija Deanović, Ivan

Ajdarović, Đorđe Nikolić i Siniša Golijanin

[email protected]

ŠtampaDina Dizajn, Beograd

distribucija Centrosinergija

IzdavačDIGITAL Life

Kosovska 30, 11000 Beograd+381 11 303 52 74+381 11 303 52 75

www.bizlife.rs

Business Magazine

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324broj 11 // maj

47 Povlačenje Gatesa U fokusu stranih medija

50 Tradicija u novom ruhu Gedžeti

52 Obični ljudi neobičan uspeh Od opsesije do profesije

54 Kompaniju čine ljudi IGOR ŠTEFANAC, regionalni PR menadžer kompanije Ikea za Jugoistočnu Evropu

57 'Izlečite' vašu kompaniju Poslovna edukacija

62 Siguran u eksperimentisanju ROBERT ČOBAN, predsednik Color Press Groupe

65 Inovativnom idejom od dinara tri SNEŽANA ATANASOV, šef kabineta predsednika NO Rudnap Group i predsednik Fondacije Rudnap Group

68 Pariz kroz knjige Putovanje

70 Za duh i telo Wellness&Spa

72 Stil za sva vremena Fashion&Beauty

74 Nema prečice do uspeha PREDRAG BOJOVIĆ, regionalni direktor prodaje u kompaniji Knjaz Miloš

06 BIZLIFEBIZNIS PANORAMA

BIZNIS PANORAMA

’AJMO, AJDE… ’ – Aleksandar Vučić, premijer Srbije ispred Skupštine Srbije, nakon izbora nove Vlade Srbije.

’POLITIČAR BEZ RADNOG VREMENA’ - Ivica Dačić, predsednik SPS-a, potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Srbije na Trgu Slavija polaganjem venaca na spomenik Dimitriju Tucoviću obeležio 1. maj - Međunarodni praznik rada.

’MALI I VELIKI’ - Nikola Ranković, heroj Beograda za 2013. godinu i Siniša Mali, gradonačelnik Beograda.

’PUTIN NA ’LEDU’ ’ - Vladimir Putin, ruski predsednik na festivalu amater-skog hokeja na ledu.

’JA OVO U ŠKOLI NISAM UČIO’ - Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvo-ja Srbije otvorio Festival nauke.

07BIZLIFEBIZNIS PANORAMA

’POLETARAC’ - Heinz Wilhelm, nemački ambasador u Srbiji čestita Nebojši Stefanoviću, ministru unutrašnjih poslova i doskorašnjem predsedniku Skupštine Srbije nagradu ’Najevropljanin u 2013.’ u oblasti politike.

’JEL’ OVO VEĆ POČELA LETNJA PAUZA?’ - Vladimir Pavićević i Zoran Živković, poslanici Nove stranke na sednici Skupštine Srbije o izmenama Zakona o privatizaciji i više pravosudnih zakona.

’PARE LJUDE KVARE? HA HA HA’ - Bill Gates i Warren Buffet zajedno na Fox Business Networku.

’ ’SRPSKA STENA’ RASPLAKAO OLD TRAFFORD ’ - Bobby Charlton, legenda Manche-ster Uniteda i bivši srpski reprezentativac Nemanja Vidić prilikom poslednje utakmice kapitena za engleski klub.

08 BIZLIFETEMA BROJA

Nekada moćna i na daleko poznata po neimarskim umećima, građevinska industrija Srbije praktično je na kolenima. Proizvodnja materijala smanjena je poslednjih godina duplo, dok operativa grca u nelikvidnosti i dugovima. Ukoliko ne bude jasnog plana države i najavljene masovne stanogradnje ovoj industrijskoj grani preti nestajanje

Hod po tankoj žici

STANJE U GRAĐEVINSKOJ INDUSTRIJI SRBIJE

tekst:Danica Stević

TEMA BROJA

© M

icha

el M

ollo

y Ph

otog

raph

erHod po tankoj žici

STANJE U GRAĐEVINSKOJ INDUSTRIJI SRBIJE

09BIZLIFETEMA BROJA

I dok su usta političara, naročito u vreme predizbornih kam-panja, puna priče o presudnoj ulozi građevinske industrije

i njenog oporavka za oporavak celokupne srpske privrede, ovoj industrijskoj grani sve je gore. Mere države donošene poslednjih godina, a u cilju pomoći građevini, čini se, nisu dale nikakve rezulta-te. Problemi su danas, pet godina, od otpočinjanja velike ekonomske krize, veći nego što su bili ikada.

Učešće ove industrijske grane u stvaranju ekonomskog bogat-stva Srbije smanjilo se sa deset na samo tri odsto, od stotina preduzeća koja su gradila puteve, pruge, mostove, vodna postroje-nja i stambeni prostor, ostalo je nekoliko desetina kojima se omča nelikvidnosti sve više steže oko vrata. Podaci upućenih svedoče da 80 odsto ovih preduzeća ima blokirane račune i praktično im je onemogućeno da posluju. Broj radnika u njima poslednjih godina smanjio se za oko 20.000, a sivo tržište je preplavilo i to gra-dilišta koji trenutno rade u Srbiji.

Situacija nije bolja ni među proizvođačima građevinskog materi-jala. Prema podacima Udruženja, koje okuplja 16 proizvođača zidanog i krovnog materijala, oni rade sa trećinom svojih kapaciteta, cene ovog materijala niže su nego ikada, a gradnja i potreba za njihovim proizvodima praktično je nestala na domaćem tržištu.

Upravo zbog toga, oči i jednih i drugih uprte su u državu, kako njene krupne infrastrukturne

projekte, poput gasovoda Južni tok, Beograda na vodi ili završetka putnih i železničkih koridora, tako i najavljene jeftine i masovne stanogradnje širom Srbije.

Poznavaoci stanja u građe-vinskoj industriji Srbije tvrde da je država i najodgovornija za situaciju u kojoj su se našle mnoge fabrike, jer je, sa jedne strane, u izgradnji infrastrukture dozvolja-vala i protežirala strane izvođače,

a sa druge strane, visoke cene stanova i neuređeno

tržište praktično su po-četkom krize zaustavi-li izgradnju kvadrata, a time i građevinsku

operativu. Slavica Živković, se-

kretar Udruženja proizvođača građevinskog materijala kaže za Bizlife da bi najavljena masovna izgradnja stanova širom Srbije ovoj industriji značila opstanak. U protivnom joj sledi gašenje. „Naši podaci govore da je u poređenju sa krajem 90-ih godina broj proi-zvođača materijala smanjen sa 35 na samo 16, a broj radnika smanjio

se sa 7.000 na samo 2.000. Trenut-no radimo sa 30 odsto kapaciteta, plate radnicima kasne, troškovi proizvodnje nikada nisu bili veći, a cena proizvoda tako niska. Prak-tično radimo na ivici rentabilnosti i čekamo šta će da se desi“, kaže naša sagovornica. Na pitanje zbog čega veruje da će najavljena stano-gradnja popraviti situaciju, ako raniji slični pokušaji nisu uspeli, Živkovićeva odgovora: „Do sada je bio samo projekat Stepa Stepa-nović, ali je on ograničen samo na Beograd. Takođe, cena stanova nije bila značajno ispod nivoa tržišne cene, zbog čega je običnim građanima i dalje bila nedostupna. Tržište nekretnina i praktično zamrlo, nude se i dalje skupi i neadekvatni stanovi, a standard građana odavno nije bio gori.

Moramo uspostaviti

partnerski odnos sa

inostranim kompanijama

građevinskimaterijal

Proizvođači građevinskog materijala rade sa trećinom svojih kapaciteta, cene ovog materijala niže su nego ikada, a gradnja i potreba za njihovim proizvodima praktično je nestala na domaćem tržištu.

Poznavaoci stanja u građevinskoj industriji Srbije tvrde da je država i najodgovornija za situaciju u kojoj su se našle mnoge fabrike

10 BIZLIFETEMA BROJA

Ako država želi izbavljenje ove industrije iz najveće krize u koju je zapala u poslednjim decenija-ma, potrebna je izgradnja stanova širom zemlje, odricanje države od zemljišta i nekih poreza, naknada i taksi koje inače naplaćuje, kako bi cena kvadrata bila pristupačna građanima koji žive od 300 ili 400 evra mesečno“, kaže ona.

Poreze, doprinose, takse, nakna-de i cenu zemljišta kao jedan od ključnih razloga za zaustavljanje prodaje nekretnina, navodi i Go-ran Rodić, potpredsednik Građe-vinsko-industrijske komore Srbije.

On za Bizlife kaže da bi država zaista morala da se odrekne svih tih taksi i naknada koje su opte-rećivale cenu kvadrata, jer one u ukupnoj ceni učestvuju sa više od 50 procenata. Rodić dodaje da bi građevinskoj industriji i operativi naravno značilo da se pokrene izgradnja jeftinih stanova po Sr-biji, ali da je to ozbiljan projekat u kojem će svi morati da se odreknu dela svog kolača. „Tu se pominje i arapska firma koja bi bila investi-tor celog tog posla. Njima se ne isplati da grade male stanove, zato se i govori o stanovima od 80 kvadrata, a cena kvadrata da se kreće između 350 i 400 evra. To je moguće, pod uslovom, da se kao što sam rekao, država odrekne nekih prihoda. Ukoliko se to ne desi, sve će ostati na nivou ideje ili marketinga“, kaže Rodić.

Na naše pitanje, šta bi domaća operativa kojoj se pomaže imala od izgradnje koju će raditi Arapi, Rodić odgovara da je ideja da investitor kupuje domaći građe-vinski materijal, a da naše firme grade ta naselja.

Ipak, dok se to ne desi, Slavica Živković podseća da bi država mogla da podstakne banke da daju subvencionisane kredite za adap-taciju ili izgradnje individualnih kuća i stanova, kako bi se teška situacija u industriji materijala premostila, a ove fabrike opstale na tržištu. „Domaće tržište tre-nutno ne postoji. Pad proizvodnje zidanog materijala je 60 odsto u odnosu na pre deset godina, a kod crepa je to oko 40 odsto. Pri tom, troškovi izvoza i transporta ove sirovine su jako veliki, tako da na inostrana tržišta izvozimo oko 60 odsto proizvedenog crepa i oko 40 odsto zidanog materijala. I to pre najviše u Rumuniju, jer se taj izvoz obavlja Dunavom, što znatno smanjuje troškove prevoza“, objaš-njava sekretar Udruženja proizvo-đača građevinskog materijala.

Građevinci napominju da je državna politika, a pre svega, pre-visoki porezi, veliki nameti na rad, tolerisanje sivog tržišta i nelojalne konkurencije učinila da oni danas posluju na ivici rentabilnosti i da se svakim danom gasi poneko preduzeće iz ove oblasti.

Predstavnici građevinske in-

Nema velike izgradnje, jer je standard građana na niskom

nivou i niko trenutno nema novca da gradi i kupuje stanove

„Najavljena masovna izgradnja stanova širom Srbije građevinskoj

industriji bi značila opstanak.”Slavica Živković

sekretar Udruženja proizvođača građevinskog materijala

„Država bi zaista morala da se odrekne svih taksi i naknada koje

opterećiju cenu kvadrata.”Goran Rodić

potpredsednik Građevinsko-industrijske komore Srbije

„Neophodno je da se prekine sa praksom propisivanja tenderskih

uslova koji su za nas štetni.”Duško Vuković

predsednik Republičkog odbora sindikata građevinara

11BIZLIFETEMA BROJA

dustrije apeluju da im država po-mogne i posreduje u dogovoru sa bankama oko reprograma njihovih dugova, jer je rešavanje problema nelikvidnosti presudan za njihovo dalje funkcionisanje. Kako kažu, krediti privredi za likvidnost, koje će država subvencio-nisati, kako je nedavno najavio premijer Alek-sandar Vučić, neće im mnogo značiti ukoliko su u dugovima do grla i blokiranih računa. Za bankare će i ovoga puta biti nepoželjni klijenti i vrata banaka će za njih opet biti zatvorena.

Upravo zbog toga, napominju, većina preduzeća koja danas funk-cionišu i ne mogu dobiti ozbiljan posao, a rad na sivom tržištu se svakim danom povećava. „Radi se na sivo zato što su sve to sitni poslovi i neizvesni. Nema velike izgradnje, jer je standard građana na niskom nivou i niko trenutno nema novca da gradi i kupuje stanove, pogotovo sa ovakvim cenama kvadrata. I kada imate situaciju da ne možete planirati svoje poslovanje i obim posla ni u narednih pola godine ili godinu dana, naravno da ćete biti u pro-blemu sa likvidnošću i radom na crno“, kaže Goran Rodić.

On podseća da ništa bolja situ-acija nije ni u niskogradnji koja je, takođe, godinama sistemski uništavana. Nekada čuveni giganti poput Mostogradnje, Energopro-jekta, Trudbenika i sličnih propa-dali su zbog sankcija, nedostatka tržišta i privilegije koju su u Srbiji imale strane kompanije.

Primera za to je mnogo, pa sagovornici Bizlife-a podsećaju da su tenderi često pisani za unapred poznatog izvođača i da na njima domaća građevinska industrija nije mogla ni da učestvuje. Posao bi dobijale inostrane kompanije, a domaća operativa je kao podizvo-đač izvodila najveći deo radova i za to primala samo mrvice od stečenog profita.

Zbog toga je nedavno i Sindikat

radnika građevinarstva i industri-je građevinskog materijala pred-ložio predstavnicima države da se prilikom izbora izvođača, naro-čito za krupne državne projekte, maksimalno uposle kapaciteti

domaće industrije. „Moramo uspostaviti partnerski

odnos sa inostranim kompanijama, a ne kao do sada, naše firme da budu u statusu podi-

zvođača. Smatramo da je potrebno obezbediti

takvu poslovnu klimu koja će omogućiti da strane kompanije povere domaćim preduzećima minimum 50 odsto vrednosti ugovorenih radova. Za opstanak našeg građevinarstva neophod-no je da se prekine sa praksom propisivanja tenderskih uslova koji su za nas štetni“, kaže Duško Vuković, predsednik Republičkog odbora sindikata građevinara.

Predstavnici radnika u građe-vinarstvu raduju se odluci države da konačno objedini nadležnosti za izgradnju infrastrukture i nekretnina u jedno ministarstvo, ali od nadležnih, takođe, zahtevaju i da država na vreme izmiruje svoje obaveze prema građevin-skim kompanijama koje grade infrastrukturu, jer se ne može zahtevati od privatnih kompanija da plaćaju na vreme ukoliko to ni sama država ne radi.

Na kraju, građevinari upozora-vaju i na značaj novih investicija

za oporavak ove industrijske grane i podsećaju da se Srbija na listi Svetskog ekonomskog foruma nalazi na dnu lestvice po brzini dobijanja građevinske dozvole.

Komplikovan zakon o planira-nju i izgradnji i jos komplikova-nije procedure i administrativne barijere dodatno su usporile investicije i izgradnju u Srbiji, a time i težak položaj ove industrije učinile još težim.

Sve ovo je industriju koja je ne-kada upošljavala na stotine hiljada radnika, gradila širom sveta, a naročito u zemljama Afrike i Azije, dovelo na rub propasti. ●

većina preduzeća koja danas funkcionišu ne mogu dobiti ozbiljan posao, a rad na sivom tržištu se svakim danom povećava

Pad proizvodnje

zidanog materijala je

60 odsto u odnosu na pre

deset godina

BIZLIFEEKONOMSKA POLITIKA12

EKONOMSKA POLITIKA

Stigla ih kriza

Guše ih nenaplativi zajmovi. Pad kreditne aktivnosti. Novca imaju, ali nemaju kome da plasiraju. Za leto najavljeni subvencionisani krediti za mikro, mala i srednja preduzeća u vrednosti od 1,2 milijarde evra

Najstabilniji i najprofi-tabilniji sektor u Srbiji – bankarski, polako je počeo da kleca pod

teretom ekonomske krize. Od 2004. do 2013. bankarski sektor je beležio samo profit, ako se izuzme 2011. i dve milijarde dinara minu-

sa, najviše zahvaljujući rezultatima poslovanja samo jedne banke koja je ceo sektor povukla ispod nule. Da nije bilo 'slučaja Agrobanke' , i ta godina bi bila pozitivna. Posle 2012. 'u plusu' od osam milijardi dinara, banke su lane ponovo skli-znule u gubitak. Na nivou sektora

zabeležen je minus od 18 miliona evra, odnosno oko 2,1 milijardu dinara, i to ne samo zahvaljujući jednoj instituciji.

U Srbiji je u 2013. poslovalo uku-pno 30 banaka. Pola ih je upisalo dobit, a pola gubitak, uključujući i Univerzal banku, kojoj je u među-vremenu centralna banka oduzela dozvolu za rad.

Problem nenaplativih zajmova, uglavnom odobravanih povezanim licima, navodi se kao razlog za odlazak u stečaj Univerzal banke, pre koje je bez licence ostala i Pri-vredna banka Beograd. Međutim, problematični zajmovi plasirani privrednicima postali su opšti

BANKE PROTEKLU GODINU OKONČALE SA GUBITKOM OD 18 MILIONA EVRA

Osnovne karakteristike banaka u Srbiji u 2013. godini:

adekvatnost kapitala

koeficijent likvidnosti

prosečno ponderisana kamatna stopa

referentna kamatna stopa

kapital banaka

obavezna rezerva i rezervacije

20,9% 2,5 13,5% 9,5% 5,2 milijarde evra 7.971 miliona evra

Tekst:Daniela Ilić

BIZLIFEEKONOMSKA POLITIKA 13

problem celog sektora, toliko da se njima početkom maja, uz ministra finansija Lazara Krstića, bavio i srpski premijer Aleksandar Vučić, na sastanku sa predstavni-cima svih ovdašnjih banaka, gde je glavna tema bila subvencioni-sano kreditiranje privrede posle usvajanja rebalansa budžeta planiranog za kraj juna. Banke su, prethodno, bile tema i u ekspozeu novog premijera – „Očistićemo banke od nenaplativih kredita kako bi mogle da počnu ponovo da pozajmljuju malim i srednjim preduzećima. Takođe, stvorićemo mehanizme da subvencionišemo ove kredite kako bismo ojačali likvidnost tržišta.”

Razlog za ostvaren gubitak banaka Veroljub Dugalić, gene-ralni sekretar Udruženja banaka Srbije, vidi upravo u smanjenoj kreditnoj aktivnosti za oko deset odsto, padu kamata na zajmove i indirektnom otpisu plasmana na kraju godine. Na godšnjoj sednici skupštine Udruženja banaka Du-galić je istakao da je veliki izazov stabilnosti bankarskog sektora i dalje visoka izloženost kreditnom riziku zbog pozicije privrednog sektora, kao vodećeg poslovnog partnera. Pre svega su to nega-tivni efekti nasleđenih strukturnih problema još uvek velikog broja srpskih pre-duzeća iz prethodnih decenija, pojačani recesionim kretanjima u zemlji.

„Osim toga, od velikog uticaja je i eksterni faktor koji se uglavnom

vezuje za započeti oporavak zone evra i početak pregovora o

članstvu Srbije u EU. Ozbiljnije pozitivne efekte eksternog

faktora na privredni rast u Srbiji realno je očekivati u sred-njoročnom periodu,

nakon restrukturiranja privrednog sektora, u

sadejstvu internog i ekster-nog faktora ovog rasta”, rekao je Dugalić u svom izlaganju.

I u 2013, kao i u prethodne četi-ri godine nastavljena je tendencija usporavanja nominalnog i realnog rasta pokazatelja finansijske snage

bankarskog sektora. „Bilansna veličina beleži no-

minalni i realni rast u odnosu na stanje krajem 2012. za jedan odsto. Nivo ukupnih kreditnih plasmana banaka na kraju 2013. zabeležio je nominalni i realni pad od pet odsto u odnosu na prethodnu go-dinu. Koeficijent adekvatnosti ka-pitala na kraju prethodne godine je 20,9 odsto i za jedan procenat je viši u odnosu na 2012. godinu. On je izuzetno visok i u poređenju sa drugim zemljama u našem okruženju”, istakao je Dugalić.

Finansijski stručnjak Nenad Gujaničić, ističe za BizLife da

Najavljeni subvencionisani

krediti privredi u obimu

od 1,2 miljarde evra

Na kraju marta ove godine dug po bankarskim kreditima manji je kod pravnih lica i preduzetnika nego mesec dana ranije, pokazuju podaci Kreditnog biroa. Kod stanovništva je zabeležen neznatan porast. Brine, međutim, podatak da pada iznos stambenih kredita kod građana što predstavlja smanjenu prodaju stanova i smanjenu stanogradnju, a to sve povlači i pad proizvodnje čitavog niza drugih pratećih industrija. U ovom mesecu smanjena je i docnja u dugu po osnovu bankarskih kredita kod pravnih lica, preduzetnika i stanovništva. Ukupna zaduženost građana u Srbiji je 834 evra, a samo po kreditima 751 evro.

Pad stambenih zajmova

I u 2013, kao i u prethodne četiri godine nastavljena je tendencija usporavanja nominalnog i realnog rasta pokazatelja finansijske snage bankarskog sektora

BIZLIFEEKONOMSKA POLITIKA14

protekla poslovna godina po os-tvarenim rezultatima predstavlja najlošiji učinak bankarskog dela fi-nansijskog sistema od otpočinjanja svetske krize.

„Kriza iz realnog sektora se u potpunosti prelila i na banke, a glavno breme u njihovom poslova-

nju jesu nenaplativi krediti koji će gotovo izvesno nastaviti da rastu i u tekućoj godini. Bankarski sektor u celini lani je imao otpise i rezervisanja, na ime ovih plasmana, u visini od skoro pola milijarde evra, skok od 55 odsto i ova bilansna pozicija je u velikoj meri izazvala loš krajnji rezultat. Istovremeno sa gomilanjem loših kredita banke su sve manje spre-mne da plasiraju privredi dodatna sredstva pa smo tako dospeli u začarani krug iz kojeg se ne nazire izlaz. Sve više plasmana ide samoj državi, a sve manje realnom sekto-ru”, navodi Gujaničić.

„Dakle, očito je da se teško može rešiti kriza u bankarskom sektoru bez rešenja pitanja nenaplativih kredita. Potencijal-na rešenja se kreću od direktne uloge države, kroz preuzimanje troška loših plasmana na sve poreske obveznike, do indirektne pomoći kroz formiranje boljeg poslovnog ambijenta, a pre svega kroz jednostavniji postupak stečaja, aktiviranja hipoteke, bolje sudstvo i slično... Nije teško pogoditi da bi banke preferirale veću ulogu države, dok za drugu varijantu nedostaje veći reformski kapacitet države.

Novoj ljubljanskoj banci je lane za pozitivan rezultat falilo 10,5 milijardi dinara. Sledi KBC s nedostajućih 7,45 milijardi. Ta banka se sredinom prošle godine povukla s ovog tržišta - licencu je prodala Telenoru, a portfolio ustupila Sosiete General banci. Francuska kuća KBC, jedna od prvih koja je došla kod nas i bila uspešna, sada je u minusu 808,25 miliona dinara. Gubitke su zabeležile i OTP banka - 4,65

milijarde dinara, Alfa banka 1,53 milijardu, Univerzal

banka u stečaju 1,47 milijardu. Gubitak manji od milijardu dinara ispoljili su:

Pireus banka, Marfin, Findomestik, VTB (bivša

Moskovska banka), Srpska banka, Dunav i Čačanska”, navodi Gujaničić.

Najavljeni subvencionisani kre-diti privredi, koji bi služili da 'podi-gnu' zdrav deo među mikro, malim i srednjim preduzećima, trebalo bi da budu u obimu od 1,2 miljarde evra. Plan je da država za banke

U Srbiji je situacija

izuzetno teška

pa se ubuduće sve mora raditi

timski

Koeficijent adekvatnosti kapitala na kraju prethodne godine je 20,9 odsto i za jedan procenat je viši u odnosu na 2012. godinu

Važni zakoniPredsednik Ekonomskog saveta SNS Milenko Dželetović izjavio je da vladin paket subvencija za kredite privredi od 1,2 milijardi evra neće mnogo pomoći realnom sektoru ako se ne usvoje zakonski okviri za reforme u privredi. Uz to, važno je da se sprovede fiskalna konsolidacija, borba protiv 'sive' ekonomije i nulta tolerancija prema izbegavanju poreskih obaveza.

Nenad GujaničićFinansijski stručnjak

BIZLIFEEKONOMSKA POLITIKA 15

izdvoji subvencije od 60 miliona evra, kako bi kamatne stope, na di-nare, mogle da budu od pet do 5,9 odsto godišnje. Rok je 18 meseci, uz šest meseci grejsa i izričito se ističe želja države da pomogne mala preduzeća, kao zdrave pokre-tačke snage. Veliki, prezaduženi sistemi, koji upravo imaju najviše problema sa vraćanjem dugova se u ovoj priči ne pominju.

Ovi zajmovi najavljeni su za leto, odmah posle rebalansa budžeta. Međutim, bankari, koji su se redom deklarisali 'ZA' sub-vencionisane zajmove, bar posle sastanka sa premijerom, ne žele da plasiraju nove kredite, dok im država ne vrati obaveze po starim.

„Ostaje obaveza da država izmiri subvencionisane kamate po kreditima koji su puštani u ranijim godinama. Na sastanku je rečeno da bi sve te obaveze mogle da se izmire posle rebalansa, kada možemo da krenemo i sa novim zajmovima”, istakla je Draginja Đurić, predsednica izvršnog odbora Banke Inteza. A, prema najavama iz vlade, obaveze države prema bankama iz 2011. i 2012. go-dine trebalo bi da budu izmirene do avgusta ove godine.

Vladimir Čupić, predsednik iz-vršnog odbora AIK banke ističe da su se zahtevi bankara, u odnosu na Vladu Srbije, odnosili uglavnom na izmenu zakona, prevashodno Zakona o stečaju.

„Dogovoreno je da na višem stepenu saradnje analiziramo predloge zakona što je izuzetno dobro. U Srbiji je situacija izuzetno teška, 'đavo je odneo šalu', pa se ubuduće sve mora raditi timski.

Ovde nije reč o esnafskim pita-njima, već o sudbini svih. Mi smo svi u istom čamcu i ako budemo u situaciji da jedan vesla napred, a drugi nazad nećemo nikuda stići“, zaključio je Čupić.

Krediti uz subveniciju države, po mišljenju bankara, najbrže dovode do poboljšanja uslova po-slovanja privrede. Alarmantno je, smatraju, što je u 2013. zabeležen pad kreditne aktivnosti privredi od miljardu evra, te su stoga sub-vencinisani zajmovi još važniji.

Slavko Carić, predsednik izvrš-nog odbora Erste banke istakao je

da bankarski sektor ima dovoljno novca da 'upumpa' u privredu.

„Uz dinarske kredite, izvozno orijentisanim kompanijama potrebni su povoljni krediti. Moj lični predlog je da kamatna stopa

na evre bude tri odsto, jer su izvo-ri kreditnih linija u evrima jeftiniji i dugoročniji“, smatra Carić, dok predsednik Upravnog odbora Sosiete Ženeral banke Goran Pitić ističe da kamatne stope nisu naj-veći problem srpske privrede, već poverenje da ono što se radi ima dugoročnu održivost i da to može da pokrene investicije. ●

Ekonomista Miladin Kovačević ocenio da je 'zdrava ideja' da se nenaplativi krediti prebace u novoformiranu finasijsku instuciju i da se tako banke 'očiste'.

„To je stara ideja. Mislim da i Narodna banka stoji na takvim pozicijama“, rekao je Kovačević. Po njegovim rečima, ta ideja podrazumeva da nenaplativi krediti bankama koncentrišu u jednoj ustanovi ili finansijskoj instuticiji, i da onda se rešava taj problem njihovim iznošenjem na tržište i trgovinom ili na neki drugi način. Na taj način bi se, kako je istakao, ozdravile one banke koje mogu da posluju.

Izdvajanje problematičnih zajmova

Nivo ukupnih kreditnih plasmana banaka na kraju 2013. zabeležio je nominalni i realni pad od pet odsto u odnosu na prethodnu godinu

najlošija poslovna godina

Protekla poslovna godina po ostvarenim rezultatima predstavlja najlošiji učinak bankarskog dela finansijskog sistema od otpočinjanja svetske krize

BIZLIFEBIZNIS KOMENTAR16

BIZNIS KOMENTAR

Optimizam sa ili bez pokrića?

Ekonomski stručnjaci ne dele oduševljenje programom nove Vlade Srbije, kao i Štefan File, niti su sigurni da će se i svi zadati ciljevi i realizovati

Prilikom nedavne posete, Štefan File, komesar za proširenje EU je iskazao oduševljenje programom

nove Vlade Srbije, i rekao da je sam program impresivan, kao i njegovi rokovi. Da li i domaći stručnjaci dele oduševljenje Filea, i kako ocenjuju program nove Vlade, kao i mogućnost da se svi zadati ciljevi ostvare u navedenim rokovim pitali smo dr Milana R. Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, Danijela Cvjetičanina, de-kana na Univerzitetu Singidunum i Ljubodraga Savića, profesora na

Ekonomskom fakultetu, Univerzi-teta u Beogradu.

Dr Milan R. Kovačević je mišlje-nja da kod odlaska u goste svak izjavu izvaga i prema očekivanjima

onih kojima je ona upućena. „Ali je u svakom slučaju nama dobro takva njegova izjava. Odavno ne zračimo optimizmom. Još bi bilo bolje da uđemo i u aranžman sa MMF i da nam on pohvali program,

što neće biti lako. Dobro je da je program Vlade u velikoj meri u skladu sa potrebama i nadasve da se pomalo priprema javnost za gu-tanje neminovnih gorkih promena.

Ali pamtimo i odranije dobrih programa reformi, koji su propali najviše zato što nisu sprovedeni. I ovaj put će biti to najkritičnije. Jer smo se našli u situaciji da nam skoro sve treba menjati, od ustava, preko organa države, pravosuđa, školstva, zdravstva, a nadasve ekonomskog sistema, njegovog funkcionisanja i strukture privre-de i državnog aparata.

Dobro je što smo skoro došli do konsenzusa političkih faktora oko potrebnog ubrzanja u članstvo EU. To može da ubrza i neophodne domaće promene. Ostaje rizik da nas deficit i dug i u tome ometu.

Vlada je čvrsto rešena da do bola stegne kaiš domaćeg stanovništva, kao i konopac oko vrata srpske industrije

Sprovođenje reformi u 'potpunosti'Danijel Cvjetičanin, kada su rokovi realizacije postavljenih programa u pitanju, kaže: „Ne vidim nijedan razlog da država, uz pomoć međunarodne zajednice, ne sprovede svoje mračne namere, bilo da je u pitanju drastičan program štednje, ili program intenzivnog subvencionisanja inostranih investitora, na račun državne imovine i budžeta. Ovo tim pre što vlast ima blanko kartu građana, dobijenu na izborima. Možda će, tu i tamo, izostati poneki megalomanski infrastrukturni projekt, ili preambiciozni program podrške domaćim malim i srednjim preduzećima, ali sam siguran da će program stezanja kaiša i destrukcije domaćeg biznisa biti sproveden u potpunosti. U protivnom, to bi značilo da je nova vlast nesposobna da organizaciono i administrativno sprovede 'reformske' poduhvate. Što je još gore, to bi značilo da MMF, Svetska banka, Berlin i Vašington nisu u Srbiji birali koga treba.“

Tekst:Tatjana Ostojić

BIZLIFEBIZNIS KOMENTAR 17

Znamo iz Grčke koliko je to onda još bolnije. Pomalo i iz programa već viri populizam, počinjanjemo sa subvencijama, ali to može ugro-ziti neophodne promene.”

Ljubodrag Savić ne deli odu-ševljenje Filea, jer su i prethodne Vlade, prema njegovom mišljenju, imale velika predizborna obećanja i ambiciozne planove, ali je njiho-va relizacija bila veoma skromna. „U sveobuhvatnom ekspozeu premijera Vučića markirani su ključni problemi Srbije, ali su izostali usaglašeni predlozi za njihovo rešavanje. U međuvreme-nu Vlada Srbije je obelodanila pet najvažnijih ciljeva, na koje će se najpre fokusirati. To je napredak, ali mi se čini da ni ova Vlada nije razumela, da bez dinamičnog razvoja industrije i poljoprivrede i snažnog rasta izvoza, dugoročni oporavak Srbije nije moguć. Mo-ram da priznam da sam očekivao konkretan plan ponovne industri-jalizacije Srbije, sa definisanim ciljevima, instrumentima, nosiocima i sredstvima, kao i dinamikom nje-govog sprovođenja.”

Danijel Cvjetičanin je još kritičniji. „Uveren sam da Berlin, Vašington, MMF i Svetska banka, baš kao i Štefan File, imaju dobre razloge da budu oduševljeni programom Vlade Srbije, kao što su bili istinski zadovoljni i politikom dosadašnjih vlada, od 2000. Ne samo zbog toga što će vrlo brzo evroatlantski kapital preuzeti, po pristupačnim cenama, kontrolu nad preostalim resursima u Srbiji: Telekom, EPS, Dunav-osiguranje, vode, šume, poljoprivredno zemljište i drugo, nego naročito zbog toga što je Vla-da čvrsto rešena da do bola stegne kaiš domaćeg stanovništva, kao i konopac oko vrata srpske industri-je, ne bi li obezbedila da zapadne banke izbegnu gubitke, u koje su same srljale podstičući u Srbiji zaduživanje, potrošnju i uvoz.

Nadam se da su, s druge strane, građani Srbije, u poslednjih tri-

naest godina, imali dovoljno vre-mena da dobro razumeju namere naših evroatlantskih prijatelja, koji su Srbiji namenili sudbi-nu evropske banana – zemlje. Lako je uočiti da su industrijska proizvodnja i zaposlenost, kao i konkurentske performanse naše privrede, permanentno opadale sa približavanjem Srbije evroatlant-skim integracijama.

Verovatno su ovo razlozi zbog kojih je, kod nas, stepen odušev-

ljenja obrnuto proporcionalan stepenu oduševljanja Štefana Filea i baronese Ešton.“

Ljubodrag Savić uopšte nema dilemu da će ova Vlada uložiti svu raspoloživu energiju, za efikasno rešavanje teških problema sa koji-ma se Srbija suočava. „Ali se bojim

da će i ova, kao i prethodne Vlade - zbog ogromnih

očekivanja, da nam odmah bude bolje, ali i otpora građana, kada na svojoj koži

osete vrlo neprijatne efekte novih reformskih

poteza - veoma brzo najveći deo svojih aktivnosti usmeriti na rešavanje tekućih problema. Zbog veoma suženog manevarskog pro-stora i vrlo oskudnih resursa, rea-lizacija programa koncentrisanih na pet tačaka - borba protiv sive ekonomije, bolji poslovni ambijent,

podsticanje zapošljavanja, pomoć privredi i masovna izgradnja jeftinih stanova - neće biti nimalo laka, jer su, između ostalog, neki elementi definisanih ciljeva me-đusobno konfliktni. Efikasno spro-vođenje ovog programa i izlazak iz dugogodišnje ekonomske krize, osim 'gašenja' požara, podrazume-va i fokusiranje na snažan razvoj srpske industrije i poljoprivrede i višestruko povećavanje izvoza.

Danijel Cvjetičanin je mišlje-nja da gotovo svaki tranzicioni program, oslonjen manje ili više na Vašingtonski konsenzus, moguće je realizovati. „Milom ili silom! Pitanje je samo koliko ’bola’ građani mogu da podnesu? Diktator Pinoče je u Čileu, potezom pera, drastično smanjio penzije i socijalne transfere – gotovo ih je ukinuo, što je tre-nutno dovelo do ogromnih ušteda u budžetu i oporavka javnih

Našli smo se u situaciji da nam skoro sve

treba menjati

Dr Milan R. Kovačević mišljenja je da su pored rokova, redosled i kvalitet promena važni. U prvom kvartalu ove godine deficit javnih rashoda je već povećan za skoro 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu. A zaduženost javnog sektora kod banaka je značajno porasla. Stanje banakarstva se pogoršava. Uspešnost privrede opada. Nemamo mnogo vremena i da uspemo. Zato nove i veće subvencije, koje se najavljuju, a koje neće odmah dati efekte, mogu i pogoršati situaciju. Treba hitno izvršiti rebalans budžeta, pa onda ga disciplinovano poštovati. Aranžman sa MMF je neophodan. Olako je izmenom Zakona o privatizaciji odloženo rešavanje preko 150 preduzeća u restrukturiranju. Ostaje nam da strepimo i pratimo stalno šta Vlada radi. Ako se uskoro ne pokrene privredni rast i nastavi se pogoršanje situacije, ne volim ni misliti šta se sve može dogoditi.”

Rokovi, ali i kvalitet

gotovo svaki tranzicioni program moguće je realizovati. Pitanje je samo koliko ’bola’ građani mogu da podnesu?

18 BIZLIFEBIZNIS KOMENTAR

finansija. Domaće resurse je pri-vatiziovao velikom brzinom, pa se Čile u kratkom roku našao, sa svim svojim prirodnim bogatstvima, pod kontrolom zapadnih korporacija, što je, kako smo čuli iz ekspozea premijera Vučića, i jedan od najvaž-nijih ciljeva nove srpske vlade.

Eh, naravno, bilo je u Čileu i grubosti, kao u svakoj diktaturi. Hiljade i hiljade ubijenih, nestalih i odvedenih u koncentracione logore. Ali se u zapadnoj literaturi

tranzicija u Čileu navodi kao jedna od najuspešnijih. Može se zaključiti da je, posle intenzivnog državnog terora, stanovništvo spremno na znatna odricanja i žrtve, pa bolne ekonomske reforme idu kao po loju. Svi su srećni što su preživeli vreme torture, prema kojem peri-od bez penzija ili godine sa niskim platama izgledaju kao 'ringe-ringe-raja'.

Za svaku je pohvalu što srpski premijer, u svom ekspozeu, nije krio namere i ciljeve svo-je vlade. Građani su čuli šta ih čeka – i penzioneri i učitelji i lekari – niko ne može da se žali da je prevaren. Za pohvalu je i to što je jasno istaknut prioritet da inostrani poverioci ne smeju biti oštećeni bankrotom države, čak i ako država prethodno rasproda celokupnu svoju imovinu, pa se nađe u položa-ju kao da je već bankrotirala.”

Dr Milan R. Kovačević ističe da su važne i lakše ostvarive pro-mene koje će donositi pregovori za članstvo u EU, ali Srbija još nuvek nema kompletiran tim za to. „Oskudni su i naši kapaciteti u znanju, iako to ne priznajemo. I Vlada ima članova koji su i do sad kvarili, a da ne pominjemo javna

preduzeća i druge institucije. u ustima, ali se praktično ne ostva-ruje. Iako je današnji civilizacijski napredak zasnovan skoro isključi-vo na znanju i unapređivanju.

Celovito realizovanje projekta u ambicioznim rokovima koji se određuju, svakako nije realno, ali

treba sve koristiti da bude što manje opuštanja,

propusta i kašnjenja. Jer je svako kašnjenje uvelike i poskupljuje nužne promene. Čak i

borba protiv korupcije ostaje bez pravih pravih

efekata, dok god se ne okončaju slučajevi i ne osposobe nadležne institucije za stalan i ažuran rad.

Važna je izuzetno i uloga svih medija da stalno odmeraju šta je od obećanog ostvareno. Već brine što i dalje nema dovoljne transpa-rentnosti rada izvršenih vlasti. To može ostati i dalje kao glavni alat za maskiranje neostvarenog. Bez saznanja šta je urađeno, nije moguće ni otkriti greške, niti ih popravljati i uspešno sprovoditi program. A opozicije skoro da nema, pa i protiv neuspeha ostaje malo mogućnosti. Najgore bi bilo ako preostane samo izlazak neza-dovoljnih na ulice.” ●

Ljubodrag Savić na pitanje da li će nova Vlada uspeti da planirani program i realizuje u zadatim rokovima kaže: „Teško, jer je mnogo više problema nego realno mogućih rešenja. Zbog takve situacije Vlada mora da napravi prioritete, odnosno precizan plan delovanja u kratkom, srednjem i dugom roku. Osim toga efikasno rešenje problema podrazumeva i visok stepen usaglašenosti ciljeva i koordinacije u njihovoj realizaciji, jer se samo na takav način većina ciljeva može uspešno realizovati.

Prioriteti

Prioritet je da inostrani

poverioci ne smeju biti

oštećeni bankrotom

države

„Dobro je da je program Vlade u velikoj meri u skladu sa potrebama

i nadasve da se pomalo priprema javnost za gutanje neminovnih

gorkih promena.”Dr Milan R. Kovačević

konsultant za strana ulaganja

„Lako je uočiti da su industrijska proizvodnja i zaposlenost, kao i

konkurentske performanse naše privrede, opadale sa približavanjem

Srbije evroatlantskim integracijama.”Danijel Cvjetičanin

dekan na Univerzitetu Singidunum

„Zbog veoma suženog manevarskog prostora i vrlo oskudnih resursa,

realizacija programa koncentrisanih na pet tačaka neće biti nimalo laka.”

Ljubodrag Savićprofesor na Ekonomskom

fakultetu, Univerziteta u Beogradu

U sveobuhvatnom ekspozeu premijera Vučića markirani su ključni problemi Srbije, ali su

izostali usaglašeni predlozi za njihovo rešavanje

Obrazovanje uSrbiji na ispitu

S P E C I J A L N O I Z D A N J E

Piše: Ivana Mihajlović Foto: Đorđe Nenadić

Kad država shvati da je obrazo-vanje stvar od opšteg interesa bićemo u mnogo boljoj situaci-ji, istakao je Srđan Stanković,

predsednik Nacionalnog saveta visokog obrazovanja na BIZLife okruglom stolu ’Obrazovanje u Srbiji na ispitu’, održa-nom krajem aprila ove godine.

Strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. Vlada je usvojila još početkom novembra 2012, što je podrazumevalo da u roku od šest meseci budu usvoje-

ni i akcioni planovi kako bi se započeo proces realizacije Strategije. Eksperti koji su radili na samoj Strategiji sačini-li su predlog ovih planova, ali je prema rečima Zorana Mašića, bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, na-

uke i tehnološkog razvoja, trebalo de-vet meseci da se formiraju potkomisije čiji je zadatak da razmotre predlog ak-cionih planova. Kako je predlog vraćen na doradu, nakon čega je došlo i do re-

konstrukcije Vlade, pa izbora nove, re-forma jedne od najvažnijih oblasti još uvek stoji u mestu.

Šta je to što Strategija treba da done-se, a na čiju realizaciju se čeka već dve godine, učesnici BIZLife okruglog stola

dali su oprečne odgovore.Srbijanka Turajlić, profesor

Univerziteta u penziji, istakla je da sa-ma Strategija neće ništa promeniti i da država ne bi ni trebalo da troši novac

U postavljanju teorijskih koncepata reforme obrazovanja nema problema, ali se na njih nailazi u implementaciji

Disonantni tonovi obrazovanja

B I Z L I F E OKRUGLI STO, Obrazovanje u Srbiji na ispitu

U našoj zatvorenosti ne dozvoljavamo da neko ko je završio strukovne studije pređe na akademske

20

OBRAZOVANJE U SRBIJI NA ISPITU

na njenu realizaciju.„Doneli smo strategiju kao politički

dokument“, smatra Turajlić, naglaša-vajući da i dalje nije rešen problem ra-zlikovanja diploma akademskih i stru-kovnih studija, što onemogućava iz-gradnju profesionalnog puta pojedinca.

Vladica Cvetković, predsednik Stru-čnog tima za reformu visokog obrazo-vanja u Republici Srbiji, smatra da i po-red toga što sadrži dosta dobrih ideja, Strategija predstavlja tek 'spisak že-lja' i da, kao i sama reforma, nema ši-roku podršku. Naglasio je da u ovom dokumentu stoje određene neizvodlji-ve stvari: „Naznačeno je prema kojim osnovama bi trebalo izvršiti integraciju univerziteta, ali o tome ne možemo da govorimo dok se ne uradi nešto na pla-nu finansijske integracije. Ovo svaka-ko ne treba izvršiti preko noći, niti lič-no imam viziju rešenja ovog problema, ali ne želim da pričam ostvarima koje su neizvodljive.“

Na ovaj problem ukazala je i Turajlić

koja je istakla da Strategija ne prepo-znaje činjenicu da postoje ukupno dve zemlje na svetu u kojima su fakulteti pravna lica sa sopstvenim finansijama i računima. „To su Hrvatska i Srbija, a razlika je u tome što u Hrvatskoj fakul-

teti raspolažu i zgradama, dok je imo-vina kod nas još uvek državna. Dokle god ostajemo jedina zemlja na sve-tu sa određenim ustrojstvom, sa tom Strategijom nešto nije u redu i bolje je

da nemamo akcione planove.“Srđan Stanković mišljenja je da se o

rezultatima može razgovarati tek kad se krene sa implementacijom Strategije, za koju smatra da je posle brojnih pe-ripetija dobro napisana, ali veruje da će

biti sprovedena i pored brojnih kašnje-nja. Kada su u pitanju diplome dualnog sistema obrazovanja, Stanković isti-če da nismo jedini i da ova činjenica ne predstavlja manjkavost samog doku-

menta koji bi trebalo da otpočne pro-ces reformi. „Manjkavost je u realiza-ciji. U našoj zatvorenosti ne dozvolja-vamo da neko ko je završio strukovne studije pređe na akademske. Mnogi fa-kulteti to ne dozvoljavaju svojim statu-tima, a naša akademska zajednica u ce-lini još uvek ne zna da postoje strukov-ne studije i ne želi da ih ima.“

Upravo u ovakvoj sredini koja ne ra-zlikuje smisao i ishod učenja strukov-nih i akademskih studija teško je po-stići široku prihvaćenost Bolonjskog procesa, ukazao je Stanković. Mašić je istakao da do potpune implemen-tacije Bolonje nije došlo jer država ni-je dosledno sprovodila Zakon o viso-kom obrazovanju koji je donet 2005. „Samo pitanje nerešenih diploma zna-čajno otežava obim mobilnosti stude-nata“, istakao je Mašić.

Da Strategija liči na politički doku-ment, složio se i Zlatko Stefanović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union. „Najveći problem je što je tekst isuviše uopšten da bi mogao biti pri-menjen. I prethodnu reformu izve-li smo na svoj način. Kažemo da nam ne valja Bolonja, a ono što ne valja

Sredstva za finansiranje dolaze iz džepova roditelja dece koja su i na državnim i na privatnim fakultetima

Predviđeno je da se do 2020. dođe do nivoa od šest odsto BDP koje će biti namenjeno obrazovanju

„Imamo male careve koji ne daju svoje car-stvo. Strategija je očišćena od svake zapete koja može da ukaže na bilo kakvu moguć-nost intergacije. Moramo da izgradimo svest da je neophodno da radimo zajedno.“

„Strategija ima određenu viziju koja treba i da reformiše naše obrazovanje i da poboljša ukupno stanje u svim nivoima obrazovanja.“

ZORAN MAŠIĆ bivši državni sekretar,

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

SRĐAN STANKOVIĆ predsednik Nacionalnog saveta

visokog obrazovanja

21


je način na koji smo je mi implementirali.“Srbijanka Turajlić istakla je da je

Bolonjski proces ni u celoj Evropi nije do-bio prelaznu ocenu, a u Srbiji nije ni spro-veden, jer nije shvaćena ideja tri nivoa stu-dija. „U startu pretpostavljamo da će onaj ko upisuje prvi nivo studija automat-ski nastaviti i na sledeće nivoe. Zato su nam predmeti, inače neophodni za ozbilj-na istraživanja, i dalje u prve dve godine, a studije moraju da traju barem četiri godine, jer za tri ne naučite ništa što bi vam omo-gućilo da se zaposlite.“ Upravo zbog ovoga gubi se dosta i u finansijskom smislu, jer

studenti iz regiona gde studije traju tri go-dine, ne mogu da upišu master programe u Srbiji, jer ih teramo da se vraćaju unazad, objasnila je Turajlić.

Kada je u pitanju odnos državnih i pri-vatnih fakulteta, polemiku među učesnici-ma okruglog stola izazvao je model finan-siranja. Strategijom je planiran nov pri-stup finansiranja svih nivoa obrazovanja. „Predviđeno je da se do 2020. dođe do ni-voa od šest odsto BDP koje će biti name-njeno obrazovanju, a danas to iznosi dale-ko manje. U oblasti visokog obrazovanja predviđeno je ponovno uvođenje kategorije sufinansirajućih studenata, za šta su neop-hodna dodatna sredstva, koja bi prema tek-stu Strategije trebalo da obezbedi razvojna banka sa povoljnim uslovima kreditiranja“, objasnio je Mašić.

Samo finansiranje odnosi se isključivo

na državne fakultete, što je zamerio Zlatko Stefanović, jer kako navodi „sredstva za fi-nansiranje dolaze iz džepova roditelja dece koja su i na državnim i na privatnim fakul-tetima i to su javna sredstva“.

„Mnogo država učestvuje u finansiranju privatnih fakulteta. Slovenija, na primer. U Zakonu o visokom obrazovanju piše da je delatnost obrazovanja od opšteg društve-nog interesa“, istakao je Stefanović i po-stavio pitanje zašto su, ako je situacija ova-kva, rađene akreditacije i provere kvaliteta.

Stanković je potvrdio da obrazovanje predstavlja opšti interes, bez obzira da li

je privatno ili državno, ali da je neophodno utvrditi šta je opšti državni interes. „Opšti interes države ne može da bude profit vla-snika privatnog univerziteta. Ne možemo izjednačiti državne i privatne univerzite-te, kada su privatni profitne organizacije“, istakao je Stanković i naglasio da sama dr-žava može da finansira određene studijske programe u okviru privatnih fakulteta.

Srbijanka Turajlić, takođe, je postavi-la pitanje zašto deca poreskih obveznika nemaju pravo na dotaciju ukoliko žele da upišu moderan studijski program na ne-kom privatnom fakultetu, umesto da stu-diraju zastarele programe na državnim uni-verzitetima. Dok je Branko Kovačević, de-kan Elektrotehničkog fakulteta i bivši rek-tor Univerziteta u Beogradu, objasnio da se programi državnih fakulteta menjaju svake godine kroz instituciju izbornih predme-

„Strukovne i akademske studi-je u Srbiji su dve jednosmerne ulice i ako zalutate u jednu iz nje nećete moći da izađete. Taj problem Strategija ne rešava.“

SRBIJANKA TURAJLIĆ profesor Univerziteta

u penziji

„Zašto su na fakultetima sa izuzetno velikim brojem stu-denata, poput Ekonomskog i Pravnog fakulteta, veće plate? Takvi državni fakulteti su već odavno privatizovani.“

ZLATKO STEFANOVIĆ

dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union

„Neophodno je stvoriti am-bijent gde se student nalazi u centru. U Srbiji je to više fraza nego što je zaista tako. Pro-fesor ne može da bude bog. Student mora da bude neko kome su podređeni svi kapaci-teti visokoškolske ustanove.“

ALEKSANDAR ANDREJEVIĆ

rektor Educons univerziteta

Jasna vizija o neophodnim profilima neophodna je i kako bi država usmerila finansiranje

22


ta, Aleksandar Andrejević, rektor Educons unverziteta, ukazao je da je prednost pri-vatnih viskoobrazovnih institucija upra-vo u brzom prilagođavanju svojih progra-ma potražnji kadrova na tržištu.

Andrejević je postavio pitanje kako uop-šte na tržištu prepoznati vrednost diplome, zalažući se za uspostavljanje jasnih stan-darda na kojima bi bilo izvršeno rangiranje svih fakulteta i univerziteta. „Problem je u linearnom etiketiranju privatnih visokoš-kolskih ustanova. Svakako da i u privat-nom sektoru treba da dođe do segregaci-

je, ali moramo da promenimo pristup jav-nosti. Ovaj problem najbolje će se rešiti ja-snim i fer standardima na osnovu kojih bi-smo videli gde se ko nalazi.“

Kada se postavilo pitanje kvaliteta stu-dija na privatnim i državnim fakulteti-ma, Jelena Đokić, predstavnik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, istakla je da smo ušli u evropski prostor. „Standardi kvaliteta našeg visokog obrazovanja su u skladu sa standardima evropskog obrazo-vanja. Kod komisije državni i privatni fa-kulteti su ravnopravni. Nisu ravnopravni jedino po broju upisanih studenata, jer se na državnim univerzitetima nalazi oko 80 odsto studenata.“

Učesnici BIZLife okruglog stola posebno su istakli da je neophodno donošenje naci-onalnog okvira kvalifikacija, što predstav-

lja i zakonsku obavezu Srbije prema Evropi, na putu pridruživanja. „Do 2018. moramo imati usvojen nacionalni okvir kvalifikaci-ja kao zakon. Ovo je ostvarivo već krajem 2016. ili do sredine 2017.“, istakao je Mašić.

Da ništa nije urađeno po ovom pitanju ukazao je Siniša Đurašević, prodekan za nastavu Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. „U najmanju ruku sam skeptičan da ćemo proces koji je započet pre šest do sedam meseci završiti 2017. U Hrvatskoj ovaj proces je trajao 13 godina, od čega je država pet godina pružala izuzetnu podrš-

ku. Ovaj proces podrazumeva prvo defi-nisanje kompetencija na nivou privrede iz čega bi univerziteti zatim trebalo da defi-nišu ishode učenja i studijske programe.“

Jasna vizija o neophodnim profilima ne-ophodna je i kako bi država usmerila finan-siranje, istakao je bivši državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. „Osnov odobravanja budžetskih kvota je ono što su pojedine državne viso-koobrazovne institucije akreditovale, a pi-tanje je da li nam baš takvi kadrovi trebaju“.

Učesnici su se saglasili da reforma obra-zovanja mora da usledi, a privreda bi tre-balo da istakne koji kadrovi će joj biti ne-ophodni u narednih deset godina, a drža-va mora da napravi nacionalne okvire koji-ma će se prilagoditi fakulteti, i zauzme stav koji se neće menjati sa promenama vlade. •

„Bolonju nismo sproveli onako kako je zamišljena. Sve kritike koje sam čuo nisu bile vredne naročitih polemika, jer niko nije napao Bolonju zbog onoga što suštinski donosi, već se napada samo formalno.“

VLADICA CVETKOVIĆ predsednik Stručnog tima za

reformu visokog obrazovanja u Republici Srbiji

„Evropa nije dala odgovor da li ima tržište za nekog ko završi trogodišnje studije. Citiram izveštaj Finske iz 2000. nakon četiri godine primene Bolonje: „Naše tržište nije prepoznalo trogodišnje bachelore, za njih posla nema.“

SINIŠA ĐURAŠEVIĆ prodekan za nastavu Biološkog

fakulteta Univerziteta u Beogradu

„Nakon diplomiranja svaki naš student nađe posao u roku dva do tri meseca. Nastojimo da napravimo spregu između aka-demskog i naučnog dela i tržišta.“

BRANKO KOVAČEVIĆ dekan Elektrotehničkog fakulteta i bivši rektor

Univerziteta u Beogradu

Osnov odobravanja budžetskih kvota je ono što su pojedine državne visokoobrazovne institucije akreditovale, a pitanje je da li nam baš takvi kadrovi trebaju

23



24

Piše: Milovan Miličković

P

ovećanje kvaliteta i ishoda ob-razovanja, povećanje obuhvata stanovništva obrazovanjem, kao i povećanje efikasnosti neki su

od osnovnih dugoročnih ciljeva koji su definisani Strategijom razvoja obrazova-nja, koju je Vlada Srbije usvojila u no-vembru 2012. Da bi ovi ciljevi počeli da se ostvaruju, nužno je bilo da se usvoje akcioni planovi za realizaciju strategije.

„Do današnjeg dana Vlada Srbije ni-je usvojila akcione planove, time se mo-že konstatovati da nije ni počela ozbiljna realizacija i implementacija Strategije ra-zvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godi-ne“, objašnjava za BIZLife Zoran Mašić, bivši državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. „U toku je procedura pribavljanja mi-šljenja relevantnih ministarstava, za usvajanje akcionih planova strategije, nakon formiranja nove Vlade.“

• Koliko su država, ali i privatni sektor spremni da ulažu u obrazovanje?- Država ulaže u obrazovanje u okviru svojih mogućnosti, izdvajanjem sred-stava u budžetu, za sve nivoe obrazo-

vanja. Ukupna visina izdvojenih sred-stava u budžetu Srbije, za oblast ob-razovanja u 2013. i 2014. manja je ne-go što je Strategijom razvoja obrazo-vanja u Srbiji do 2020. godine pla-nirano. Razlog tome je smanjen rast BDP-a, veliki budžetski deficit i uve-dene mere štednje. Ovakvo stanje ne-gativno se odražava na dostizanje po-stavljenih ciljeva, a značajno će uspo-riti i sprovođenje potrebnih reformi u obrazovanju Srbije.

Privatni sektor, gotovo ne pokazu-je nikakav interes za ulaganje u sred-nje stručno obrazovanje, visoko stru-kovno i akademsko obrazovanje i dok-torske studije. Takođe, ne pokazuje in-teresovanje i spremnost za ulaganje, za primenjena i razvojna istraživanja ili za stipendiranje i školovanje visoko na-darenih mladih učenika i studenata. U narednim godinama nadamo se, da će se ovo stanje promeniti i da će i privat-ni sektor naći interes, da ulaže u obra-zovanje, istraživanje i inovacije.

• Koliko se sami fakulteti menjaju u skla-du sa promenama u društvu i privredi?- Fakulteti se sporo menjaju i prilago-đavaju promenama u društvu i potre-bama privrede i javnog sektora. Mali broj fakulteta iskazuje spremnost da akredituje fleksibilne studijske progra-me i da ih prilagođava potrebama trži-šta rada i privrede. Nije uspostavljena gotovo nikakva veza, između univerzi-teta - fakulteta, privrede i javnog sek-tora, Nacionalne službe za zapošljava-

nje - tržišta rada i Ministarstva pro-svete nauke i tehnološkog razvoja.

U narednim godinama treba da se us-postavi mnogo čvršća veza između na-vedenih subjekata i da budžetsko fi-nansiranje obrazovanja bude preva-snodno usmereno prema potrebama tr-žišta rada i deficitarnim zanimanjima.

• Studenti se sve više bune oko školari-na, da li su one realne u odnosu na stanje u našoj ekonomiji i mogućnostima pro-sečne porodice? - Studenti koji studiraju na državnim univerzitetima sa pravom se bune na najavu povećanja studentskih školari-na, jer za uplaćena sredstva na većini fakulteta nemaju gotovo nikakvih po-godnosti u odnosu na budžetske stu-dente. Takođe, na značajnom broju fa-kulteta visina školarina je visoka i zna-čajno je iznad ekonomskih mogućnosti prosečne srpske porodice. •

Ozbiljna realizacija i implementacija Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine nije ni počela

Strategija na čekanju

ZORAN MAŠIĆ, bivši državni sekretar, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvojaI N T E R V J U

Da bi se predupredilo da samo dobrostojeći postanu visokoo-brazovani, strategijom obrazovanja je predviđeno da se promeni sistem finansiranja visokog obrazovanja i to tako što će se uvesti tri kategorije studenata: budžetski, sufinansirajući i samofinansir-ajući. Na status budžetskog studenta imaće uticaja pored uspeha postignutog u školi i na prijemnom ispiti i socijalni status studenta.

Promena sistema finansiranja

Fakulteti se sporo menjaju i prilagođavaju promenama u društvu i potrebama privrede i javnog sektora


25

Piše: Ana Stojanović

„Glavni cilj reforme obra-zovanja trebalo bi da bu-de stvaranje savremenog, fleksibilnog obrazovnog si-

stema, koji bi kod učesnika probudio ra-doznalost i želju za sticanjem znanja, kao i svest o mogućnostima kreativnog ko-rišćenja stečenog znanja u kasnijem ži-votu“, kaže za BIZLife Srbijanka Turajlić, profesorka Univerziteta u penziji.

• Da li Strategija obrazovanja do 2020. predstavlja neophodni konsenzus o cilju reforme obrazovnog sistema? - Reforma obrazovanja je proces čiji re-zultati ne mogu da se vide u periodu od četiri godine. Kao i svaka reforma, ona će u prvoj fazi neminovno naići na nera-zumevanje i snažan otpor. Teško je oče-kivati da će bilo koja vlada sama od sebe započeti proces koji će joj umanjiti po-pularnost i koji neće dati rezultate koji se mogu upotrebiti u sledećoj izbornoj kampanji. U skladu sa time, reformski

proces treba da bude započet odlukom koja će se doneti širokim konsenzusom i koja će obavezivati celu državu, a ti-me i sve naredne vlade da je sprovode u skladu sa opšte prihvaćenom strate-gijom. Time bi se prekinuo ’kreni-sta-ni-menjaj’ proces, koji u Srbiji taje već više od jedne decenije. U prilog ovoj tvrdnji govore iskustva drugih evrop-skih zemalja poput Finske, ili Slovenije.

Mislim da Strategija ne predstavlja tu vrstu konsenzusa, jer više od godinu da-na posle njenog usvajanja nemamo ni ak-cioni plan kojim bi započela realizacija.

• Kažete da se na obrazovanje u Srbiji gleda populistički.- Obrazovanje je sistem gde se posle-dice donetih ili nedonetih odluka ne-će videti odmah. Otuda je donosiocima odluka uvek od primarnog interesa da trenutno zadovolje zahteve pojedinih grupa, koje oni vide samo kao potenci-jale birače, i niko nije spreman da pre-uzme odgovornost i donese nepopular-ne odluke koje su neophodne u procesu temeljite reforme obrazovnog sistema. Taj kratkoročni populizam polako, ali sigurno razara naš obrazovni sistem.

• Da li je Bolonjski proces dobio prelaznu ocenu?

Bolonjski proces obuhvata: 1. Tri nivoa studija sa jasno definisa-

nim ishodima svakog nivoa i fleksi-bilnim studijskim programima, ko-

ji omogućavaju kretanje između razli-čitih struka;

2. Bodove - mera opterećenja studenata; 3. Precizirane standarde osiguranja i

kontrole kvaliteta; 4. Nacionalni okvir kvalifikacija, kojim

se preciziraju znanja, veštine i sposob-nosti na svakom od nivoa obrazovanjaU nizu zemalja Evrope koje su to

sprovele, Bolonjski proces dobija prela-znu ocenu. One druge, među kojima je i Srbija, najveći deo toga nisu ni sprove-le, pa se o uspehu ili neuspehu nečega što i ne postoji ne može govoriti.

• Koliko su programi visokoškolskih ustanova prilagođeni potrebama pri-vrede i tržišta? - Naši studijski programi na svim ni-voima studija su još uvek prilagođeni prevashodno istraživanju, a ne zapo-šljavanju. Ovo je prirodna posledica či-njenice da su naše visokoškolske usta-nove, nastale u vreme industrijske re-volucije kada su struke bile jasno odre-đene, kada je najveći broj poslova zah-tevao srednjoškolsku stručnu spremu, a od fakulteta se očekivalo da školu-je istraživačku elitu. Propustili smo da primetimo da se tehnologija promenila, da se danas nude poslovi koji zahtevaju još jedan stepen obrazovanja više, broj studenata na prvom nivou studija svu-da u svetu je višestruko uvećan, a ško-lovanje istraživača je pomereno ka dru-gom, a posebno trećem nivou studija.

Reformski proces treba da bude započet odlukom koja će se doneti širokim konsenzusom i koja će obavezivati celu državu

Populistički pogled na obrazovanje

SRBIJANKA TURAJLIĆ, profesorka Univerziteta u penzijiI N T E R V J U

„Nije mi poznato da postoji neka sarad-nja između poslo-davaca i ustanova visokog obrazovan-ja, ali znam da se poslodavci žale da diplomirani stu-denti ne raspolažu potrebnim znanji-ma i veštinama koji odgovaraju potre-bama posla.“

Saradnja

Naši studijski programi na svim nivoima studija su još uvek prilagođeni prevashodno istraživanju, a ne zapošljavanju


26


Strategija obrazovanja do 2020, značaj neprekidnog praćenja efekata obrazovanja, kvali-tet studija na državnim i pri-

vatnim fakultetima bile su povod za razgovor sa Verom Dondur, predsed-nikom Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj.

• U situaciji kada se dve godine čeka na usvajanje akcionih planova kojima bi trebalo da otpočne realizacija Strategije obrazovanja do 2020. koliko se obrazo-vanje u Srbiji pozicionira kao nacionalni i strateški interes?- Strategija obrazovanja do 2020. je ja-sno ukazala zašto je ukupno obrazovanje važno za društveni i ekonomski razvoj zemlje. Prihvatanjem Strategije Vlada je prihvatila obavezu da realizuje oprede-ljenja koja su definisana. Međutim, za stvarnu realizaciju Strategije važno je da i svi drugi strateški dokumenti koje su pripremali i pripremaju ostala ministar-stva sadrže odrednice vezane za podrš-ku razvoju obrazovanja. Akcioni planovi za realizaciju Strategije su pripremlje-ni i upućeni su ostalim ministarstvi-

ma na mišljenje, nakon dobijanja pozi-tivnih mišljenja Strategija se upućuje Vladi. Izbori su zadržali ovu proceduru, tako da će se sada sačekati mišljenja od novih ministarstava. Jedna ekspertska grupa, čiji sam bila član, pripremila je za Ministarstvo prosvete nauke i tehno-loškog razvoja studiju kojom se ukazu-je na potrebe da Srbija uvede indikatore kojima meri efekte obrazovanja kako na

društveni, tako i na ekonomski razvoj. Očekujem da će ministarstvo i Vlada prihvatiti u skorije vreme Akcione pla-nove, pratiti realizaciju Strategije, te da će se Srbija priključiti nizu razvijenih zemalja koje neprekidno prate efekte obrazovanja nastojeći da unapređenjem obrazovanja unapredi ekonomiju zemlje.

• U Srbiji ne postoji jedinstvena rang lista fakulteta i univerziteta. Kako se u ovoj situaciji procenjuje kvalitet visokoškol-skih ustanova?- Srbija je mala zemlja tako da najčešće u jednoj oblasti ima dva do tri fakulteta

i nije baš racionalno razvijati rangiranje, ali bi bilo veoma dobro utvrditi standar-de kojim se meri kvalitet, i utvrđuje oce-na kvaliteta koja može da bude i brojčana, što je praksa recimo u Velikoj Britaniji, koja ima veoma razvijen sistem merenja kvaliteta visokoškolskih ustanova. Da bi se to ostvarilo potrebno je formirati sa-svim nezavisno telo, u čijem radu bi uče-stvovali i nepristrasni inostrani eksperti.

• Koje su osnovne razlike u studija-ma državnih i privatnih visokoškolskih ustanova?- Osnovne razlike potiču od toga što su državne visokoškolske ustanove godina-ma i decenijama razvijale svoju nastav-ničku kadrovsku strukturu i što ima-ju tradiciju u razvoju sistema izbora. Privatne institucije, koje traju relativ-no kratko, za razvoj visokog obrazova-nja još nisu imale dovoljno vremena, pa su nastavnički kadar preuzimale iz dr-žavnih fakulteta i često nisu bile u prilici da mogu da usklade oblast kojom se na-stavnik bavi sa onim što treba da preda-je. Osim toga razvoj nastavnika univer-ziteta je dugotrajan proces, izbori propi-sani Zakonom da se prvo postaje docent, pa vanredni profesor, pa redovni profe-sor, što je zvanje posle koga nema reiz-bora, što je veliki broj privatnih visokoš-kolskih ustanova zanemario i nastavni-ke odmah birao za redovne profesore či-me propustio da prati kvalitet nastavnog osoblja i da ga kroz izbore vrednuje. •

Neophodnost uvođenja indikatore kojima se mere efekti obrazovanja kako na društveni, tako i na ekonomski razvoj

Reforma obrazovanja unapređuje ekonomiju

Očekujem da će ministarstvo i Vlada prihvatiti u skorije vreme Akcione planove, pratiti realizaciju Strategije

VERA DONDUR, predsednik Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvojI N T E R V J U

„Privatni fakulteti svoje aktivnosti imaju u svega nekoliko oblasti, dok državni pokrivaju znatno veći broj oblasti i struka, tako da u nekim strukama prate, a u nekim na nedovoljan način prate tržište rada. Osim toga zbog niskog nivoa privred-nih aktivnosti mislim da je govoriti o tržištu rada veoma teško. Sada imamo situaciju da mladi u pojedinim oblastima teško nalaze posao bez obzira na kom su fakultetu završili studije.“

Programi državnih fakulteta i tržište rada


27


„Vlada Srbije usvojila je 2012. Strategiju razvo-ja obrazovanja u Srbiji do 2020, ali još uvek

nije prihvatila akcione planove za ovu Strategiju. Ekspertska grupa koja je učestvovala u pisanju Strategije sačinila je i predlog ovih planova, koji je prihva-tio Nacionalni savet za visoko obrazo-vanje i, koliko je meni poznato, prihva-ćen je i od strane drugih relevantnih sa-veta i ministarstava. Nadam se da će ga Vlada usvojiti u kratkom roku, imajući u vidu i značaj ovog dokumenta za pro-ces pridruživanja Srbije Evropskoj uni-ji“, kaže u intervjuu za BIZLife Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog sa-veta visokog obrazovanja.

• Da li je Bolonjski proces dobio prelaznu ocenu?- O Bolonjskom procesu postoje kod nas različiti, često kontradiktorni stavovi. Nezavisno od ugla gledanja, Bolonjski proces predstavlja nezaobilaznu realnost na međunarodnom planu. Ukupno je 47 zemalja potpisnica Bolonjske deklaracije; ove zemlje formiraju takozvani evropski

prostor visokog obrazovanja. Bolonjski proces je evoluirao u značajnoj meri od dana njegovih početaka. Promovisao je, kao svoje najvažnije zadatke formira-nje okvira kvalifikacija i njihovo među-sobno priznavanje, uvođenje zajedničkih studijskih programa, mobilnost stude-nata i nastavnika, obezbeđenje kvaliteta, socijalne dimenzije i jednakih moguć-nosti, zapošljavanje na međunarodnom planu i celoživotno učenje. Čini mi se da su u Srbiji prenaglašeni formalni aspekti Bolonjskog procesa, uključujući inicijal-no prihvaćene, a nedovoljno promišljene

norme, i time zanemarena njegova su-ština koja polazi pre svega od obezbeđe-nja zajedništva visokoškolskih ustanova zemalja potpisnica. Više kreativnosti od strane visokoškolskih ustanova dopri-nelo bi razvoju visokog školstva kod nas.

• Koliko su država, ali i privatni sektor spremni da ulažu u obrazovanje? -U eri svekolike krize u Srbiji ni dr-žava ni privatni sektor nisu spremni

da ulože u obrazovanje dovoljno da bi se obezbedio dugoročni trend napret-ka. Naša zemlja je jedna od onih koje u obrazovanje najmanje ulažu, i u relativ-nom i u apsolutnom smislu. Bilo bi ve-oma važno shvatiti da dugoročno pre-vazilaženje ekonomske krize mora da bude zasnovano na obrazovanju, kao na jednom od najvažnijih stubova, što su najrazvijenije zemlje dobro shvatile i usvojile kao bitan deo svoje politike.

Na svu sreću, svetlih primera ima: država je, polazeći od značaja doktor-skih studija za sveopšti razvoj visokog

obrazovanja i nauke, uvela finansira-nje iz budžeta ovih studija, pri čemu su kvote za upis određene prema akredi-tovanim kapacitetima i uslovima za na-učno-istraživački rad.

• Koje su bitne razlike u studijama na dr-žavnim i privatnim fakultetima u Srbiji? - U pogledu obezbeđenja kvalite-ta i standarda za akreditaciju studij-skih programa i ustanova razlike iz-među državnih i privatnih univerzite-ta ne postoje. Realnost je, međutim, da državne visokoškolske ustanove ima-ju dužu tradiciju, što se posebno odra-žava na naučnoistraživački rad, gde su državne ustanove bitno dominantne. Privatne visokoškolske ustanove ima-ju potencijalnu prednost koja se sasto-ji u većoj fleksibilnosti i spremnosti za uvođenje inovacija i brzo prilagođava-nje potrebama tržišta radne snage.

U pogledu obezbeđenja kvaliteta i standarda za akreditaciju studijskih programa i ustanova razlike između državnih i privatnih univerziteta ne postoje

Obrazovanje stub razvoja privrede

Nezavisno od ugla gledanja, Bolonjski proces predstavlja nezaobilaznu realnost na međunarodnom planu

SRĐAN STANKOVIĆ, predsednik Nacionalnog saveta visokog obrazovanjaI N T E R V J U

„Nemam egzaktan uvid u vrednovanje diploma privatnih fakulteta iz Srbije u inostranstvu. Činjenica je da izvestan broj državnih vi-sokoškolskih ustanova ima tradicionalno veoma visoku reputaciju na međunarodnom planu, na primer Elektrotehnički fakultet Univer-ziteta u Beogradu. S druge strane, poznato mi je da neke privatne vi-sokoškolske ustanove stvaraju sebi povoljno međunarodno okružen-je, bilateralna saradnja, mobilnost, zajednički studijski programi, što je od izuzetnog značaja za njihov status na međunarodnom planu.”

Vrednovanje srpskih diploma


28

Piše: Ivana Mihajlović

„Ako se neko čudi zašto reforma našeg visokog obrazovanja napredu-je sporo, neka se samo

zapita koliko profesora u Srbiji stvar-no razume suštinu Bolonjskog proce-sa? Bolonjski proces je bio zamišljen kao preporod koji se prevashodno za-sniva na promeni nas samih, profeso-ra, a mi smo pokušali da ga sprovede-mo menjajući sve drugo. Biće već deset godina kako smo krenuli u Bolonjsku reformu s armijom nastavnika koji su bili nespremni, a često i potpuno ne-zainteresovani da je realizuju u praksi. Mislim da nema važnije stvari za uspeh reforme visokog obrazovanja od opšteg unapređenja univerzitetskih kadrova. Kako da postignemo to unapređenje? Kod nekih nastavnika nikako, za njih je kasno, pa ne treba ni pokušavati. Kod većine to još uvek može da se postigne. S jedne strane, treba insistirati na sve oštrijim zahtevima prilikom izbora i na obavezama kontinuiranog usavršavanja nastavnika. Mere koje mogu da dovedu do poboljšanja na ovom planu postoje i u Strategiji i to je dobro. S druge stra-

ne, moramo i dalje promovisati filozo-fiju Bolonjskog procesa. Ovu promoci-ju moramo da radimo suptilno i to vi-dim kao jedan od najvažnijih zadataka Stručnog tima za praćenje reforme vi-sokog obrazovanja u Republici Srbiji“, ističe Vladica Cvetković, predsednik Tima stručnjaka za reformu visokog obrazovanja u intervjuu za BIZLife.

• Koliko učešće trebaju da imaju i privat-ni fakulteti u tome?- Mislim da se uloga privatnih fakul-teta u sprovođenju reforme visokog obrazovanja u Srbiji bez razloga sma-tra osetljivim pitanjem. Veoma često se ovaj problem i neposredno politizu-je. Privatni fakulteti predstavljaju kon-kretne činioce u sistemu visokog obra-zovanja, pa smatram da bi njihovo uče-šće u procesu reforme moralo, takođe, da bude konkretno. Lično, ne vidim ni-kakav problem u tome što neko poku-šava, a još manje što uspeva, da ostva-

ri profit baveći se visokim obrazova-njem. Stvar je jedino u tome da ovaj posao mora da se obavlja isključivo i bez izuzetka poštujući standarde pro-pisane Zakonom.

Drugi je problem u tome što aktiv-no učešće u reformi podrazumeva rad za korist čitavog sistema univerzitet-skog obrazovanja u Srbiji, a ne samo za

pojedinačni interes jedne visokoškol-ske ustanove. Većini privatnih fakul-teta nije lako da zadovolji ovaj predu-slov. Možda će se stvar popraviti ka-da među privatnim visokoškolskim ustanovama dođe do izvesnog filtrira-nja, kada se zaista izdvoje oni kojima je kvalitet procesa obrazovanja važni-ji, ili barem isto toliko važan koliko i biznis. Ipak, da ne budem nepravičan, više puta sam se uverio da ni fakulte-tima koje je osnovala država opšti in-teres visokog obrazovanja u Srbiji nije na prvom mestu.

Mislim da nema važnije stvari za uspeh reforme visokog obrazovanja od opšteg unapređenja univerzitetskih kadrova

VLADICA CVETKOVIĆ, predsednik Tima stručnjaka za reformu visokog obrazovanja

I N T E R V J U

Država u obrazovanje ulaže po inerciji, to kažem zato što ne vidim da postoji ikakva svest da ulaganje u obrazovanje predstavlja interes države

Neophodna integracija univerziteta


29

• Koliko su država, ali i privatni sektor spremni da ulažu u obrazovanje? - Država u obrazovanje ulaže po inerci-ji, to kažem zato što ne vidim da posto-ji ikakva svest da ulaganje u obrazovanje predstavlja interes države. Zašto je dr-žavi teško da shvati da je novac za obra-zovanje investicija, a ne samo potrošnja? Zato što ne postoji država, već samo lju-di koji je predstavljaju i koji umesto nje i za njen račun odlučuju. Do povećanja će doći kada svi shvatimo da zemlje ne ulažu mnogo u obrazovanje i nauku za-

to što su bogate, već su one bogate zato što mnogo ulažu u nauku i obrazovanje.

Pitanje povećanja ulaganja u obra-zovanje od strane privatnog sektora je drugačijeg karaktera, ono muči i mnogo razvijenije zemlje od Srbije. Da bismo na ovom polju sačekali bolje vreme mora-mo najpre doživeti da se obrazuje zdrav i ekonomski snažan privatni sektor. Ove godine je, pod sloganom Horizont 2020,

pokrenut nov makro-program evrop-skih naučnih fondova, u kojem uspo-stavljanje ili ojačavanje ove sprege pred-stavlja jedan od glavnih prioriteta.

• Koliko se sami fakulteti menjaju u skla-du sa promenama u društvu i privredi? Da li ćemo uskoro imati fakultete koji će ’praviti’ školovane ljude za deficitarna zanimanja? - Promene u društvu i privredi su ve-oma važni procesi koje svaki obrazov-ni sistem mora da prati, ali je mali broj onih fakulteta u Srbiji, a tu prvenstveno mislim na državne fakultete, koji su u stanju da svoju viziju proaktivno uskla-đuju s ovim trendovima. Većina fakul-teta, nažalost, umesto prave vizije i du-goročnog planiranja, bavi se svakodnev-nom borbom za opstanak. Fakultetima koje je sama osnovala država garantu-je samo jedan deo od ukupnih finansi-ja koje su im potrebne za rad. Zbog to-ga su svi državni fakulteti jednom no-gom na tržištu, a na tržištu vlada borba u kojoj obično nema mnogo prostora za osluškivanje posebnih interesa društva.

Uzmimo dva primera. Prvi je fakultet koji godinama upisuje veliki broj stu-denata. Najvažnija briga ovakvog fakul-teta jeste da se ova situacija ničim ne ugrozi, a to samo znači da će taj fakul-tet prvenstveno raditi na jačanju mar-ketinga i na borbi protiv potencijalne konkurencije. Istovremeno, fakultet će nastojati da školarine budu maksi-malne, naravno, vodeći računa da puls i

studenata i aktuelnih političara ostane u normali. Drugi primer bi bio fakul-tet koji svake naredne godine ima veli-ki problem da popuni i budžetska me-sta. Ovaj fakultet će svakako pokuša-ti da ojača svoj marketinški nastup, što obično ne dovodi do bitnijih rezultata - a rezultati su potrebni odmah, jer ‘ključ uvek stoji u bravi’. Zbog toga ova vi-sokoškolska ustanova mora svoj opsta-nak da obezbedi na neki drugi način, a najčešće je to saradnja s privredom. Ni prvom ni drugom tipu fakulteta refor-ma koja u svom fokusu ima dugoroč-ne interese društva neće biti među naj-važnijim prioritetima. Njihove uprave će deklarativno biti za promene, osim kada na to budu primorani. Mislim da najveći broj državnih fakulteta može da se zamisli kao miks ova dva krajnja ti-pa. Kako ćemo u tim uslovima postići da svi ili barem većina državnih fakul-teta proaktivno reaguje na promene u društvu i u privredi? U uslovima ova-kve organizacije teško ili nikako.

Znam da se na pomen integrisanja univerziteta mnogima diže kosa na gla-

vi, pogotovu onima s fakulteta koji bez problema upisuju veliki broj studenata. Nisam za integrisanje na prečac, nikako za integrisanje na silu. Međutim, mora-mo biti svesni da postoje neki reformski zahvati koji nikada neće imati uspeha u uslovima postojeće dezintegrisanosti najvećih univerziteta u Srbiji. Zbog toga neki delovi Strategije liče na spisak želja, a Akcioni plan na ‘nemoguću misiju’. •

Znam da se na pomen integrisanja univerziteta mnogima diže kosa na glavi, pogotovu onima s fakulteta koji bez problema upisuju veliki broj studenata

Obrazovanje u regionu„Prema mojim saznanjima, kada je reč o visokom obrazovanju nikom u regionu zapadnog Balkana nije mnogo bolje. Problemi su više ili manje isti. Najzad, istih teškoća u sprovođenju reforme ima i u daleko razvijenijim evropskim državama, ali postoji velika razlika u intenzitetu ovih problema.

Proces reforme po Bolonjskom procesu je u državama sa prostora bivše SFRJ davno započeo, puno toga, uglavnom formalnog karaktera, već je urađeno, a sada se svode računi onih delova kod kojih je ‘zapelo’, gde se tek čekaju pravi rezultati.”


30


Sistem visokog obrazovanja u Srbiji je ozbiljno urušen, a na tome su radili svi - od države, preko nastavnika i saradni-

ka, do studenata, uključujući i okruže-nje svake vrste. Rezultat je vidljiv pre-ko uvrežene vizije da je bitna diploma, a ne znanje, a to je prevarantska logika, na kojoj još nijedno društvo nije napre-dovalo, ističe profesor doktor Zlatko Stefanović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

• Šta je inicijalno nudio Bolonjski sistem, a kakav je rezultat implementacije?- O Bolonjskom sistemu i dalje ima mnogo zabluda. Mnogi misle da je Bolonjski sistem ono što je kod nas rea-lizovano preko Zakona o visokom obra-zovanju, a to je nekakva srpska Bolonja. Glavni ciljevi bolonjskog sistema su bi-

li ujednačavanje stepena i težine viso-kog obrazovanja, a to je trebalo da se postigne preko čuvenih ESP bodova. Posredni cilj je bio i podizanje kvaliteta visokog obrazovanja i mobilnost radne snage. Srpska Bolonja nije ostvarila u značajnijoj meri ni jedan od tih ciljeva. U komisiji za akreditaciju sam više pu-ta čuo izjavu tipa: „Nije tačno da nismo

bili uspešni. Zahvaljujući nama sada imate urednu dokumentaciju“. Slažem se da je uredna dokumentacija glavni i skoro jedini rezultat srpske Bolonje.

• Kada se Bolonjski sistem navodi kao krivac hiperprodukcije devetki i desetki, kakva je razlika u kvalitetu studija na pri-vatnim i državnim fakultetima?- Iz ugla ocena na ispitima, priča o dr-žavnim i privatnim fakultetima je danas suštinski ista. Tome Bolonja nije uzrok. Iz godine u godinu, u Srbiji ima sve ma-nje studenata. Zbog toga su fakulteti počeli da se bore za studente nudeći im ocene, umesto znanja. To rade i državni i privatni fakulteti, jer su svi podjedna-ko zainteresovani za veći broj studena-ta. Danas godišnji prihod mnogih ’dr-žavnih’ fakulteta po osnovu naknada od studenata premašuje 75 odsto njihovog ukupnog prihoda. Oni su odavno priva-tizovani po svom položaju. To što im

je osnivač država, daje im samo imidž koji neko voli - veličina i autoritet dr-žave treba da budu garancija vrednosti diplome bez obzira na znanje.

• Prema nedavnim istraživanjima čak 67 odsto poslodavaca smatra da obrazovni sistem nije usklađen sa potrebama trži-šta rada. Kako gledate na saradnju izme-

đu poslodavaca i ustanova visokog ob-razovanja po ovom pitanju?- To je neka stara priča po modelu ’ka-ko mali Perica zamišlja visoko obrazo-vanje’: poslodavci odrede svoje potrebe, a visoko obrazovanje navali i dâ upra-

vo takve stručnjake. Visokoobrazovani stručnjaci se ne proizvode za kratko vreme. Za uvođenje novih programa treba pripremiti same programe i akre-ditovati ih. To će potrajati jednu do dve godine. Same studije traju četiri, pet ili šest godina. Dakle, poslodavci nam da-nas moraju definisati šta će im biti po-trebno kroz sedam do deset godina. Ako to zaista urade, verujte da će viso-ko obrazovanje upreti sve snage i za de-set godina dati stručnjake baš po me-ri tržišta rada. Biće sasvim dovoljno da visoko obrazovanje vodi računa o dosti-gnućima savremene nauke i da ponudi aktuelna moderna znanja, a onda će biti mnogo manje problema sa zapošljava-njem. Međutim, obrazovni sistem koji se urušava se okrenuo od znanja, a pre-ma diplomama, a tržište rada bez gađe-nja guta lažne stručnjake, jer zapošljava po drugim merilima (srodstvo, korupci-ja, politička pripadnost), čime i ono po-maže urušavanju obrazovnog sistema. •

Iz godine u godinu, u Srbiji ima sve manje studenata. Zbog toga su fakulteti počeli da se bore za studente nudeći im ocene, umesto znanja

Znanje danas nije u fokusu

Obrazovni sistem koji se urušava se okrenuo od znanja, a prema diplomama, a tržište rada bez gađenja guta lažne stručnjake

Slažem se da je uredna dokumentacija glavni i skoro jedini rezultat srpske Bolonje

PROF. DR ZLATKO STEFANOVIĆ, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union u BeograduI N T E R V J U


31


Osnovni zadatak obrazovanja je da studenti nauče odre-đenu oblast, stoga im tre-ba ponuditi programe ko-

ji su aktuelni i korespondiraju sa potre-bama tržišta, a u Srbiji se ne polaže do-voljno pažnje diverzifikaciji studentskih programa, smatra prof. dr Aleksandar Andrejević, rektor Educons univerziteta.

• U javnosti se često osporava kvalitet studija na privatnim fakultetima. Koje su to bitne razlike u studijama na državnim i privatnim fakultetima?- Suviše se stvari brzo menjaju da bi-ste nudili programe ili knjige koji su bili aktuelni pre 20 godina, da nudi-te transfer znanja koji je postojao pre deset godina. Privatni sektor mož-de mnogo brže od državnog da se pri-lagodi potrebama savremenog druš-tva. Problem je u linearnom etiketira-nju privatnih visokoškolskih ustanova. Svakako da i u privatnom sektoru treba da dođe do segregacije, ali moramo da promenimo pristup javnosti, a Educons

već pet godina koliko postoji, dokazao je da je ozbiljan subjekt na ovom trži-štu. Posedujemo diverzifikovane i kla-sifikovane studijske programe za ko-jima vlada veliko interesovanje, kako kod samih studenata, tako i na tržištu rada, što pruža velike šanse za prona-

laženje posla. Ove godine započinjemo izgradnju studentskog doma, a sa uni-verzitetom iz Redinga pokrećemo i let-nju školu. Kako ne postoje jasni okvi-ri rangiranja visokoškolskih ustanova, ovakvim programima i ulaganjima gra-dimo našu poziciju na tržištu.

• Sa kojim problemima se susreću pri-vatne visokoškolske ustanove u Srbiji?- Pokušavamo da dođemo do dobrog na-stavnog kadra i prilikom akreditovanja Univerziteta imali smo problem da zbog izostanka saglasnosti dođemo do odre-đenih profesora. Ipak, nešto što se ispr-

va nije učinilo kao prednost, kasnije je to postalo. Naime, oko 85 odsto akadem-skog kadra Educonsa čine profesori i asi-stenti starosti od 33 do 49 godina. To je kadar kojem nije stran internet, koji ima-ju nova znanja i spremni su da menjaju način prenosa znanja, što je veoma bitno.

• Na kom nivou je saradnja poslodavaca i visokoškolskih ustanova?- Sa najavama jačanja privatnog sektora u Srbiji pojaviće se veliki broj firmi ko-je će zahtevati rezultat, a koji može da ostvari samo neko ko poseduje znanje. Tada će se pokrenuti realni interes sa-radnje privrede i visokog obrazovanja, koji je sada na deklarativnom nivou. To će doneti realnu sliku gde se ko nalazi, jer ćete moći da izmerite svoj proizvod. U takvom sistemu vidim šansu za pro-boj privatnih univerziteta koji vode ra-čuna o kvalitetu, ne samo profesorskog kadra, već i kadrova koje proizvode. •

Ukoliko želimo da govorimo o kvalifikovanom kadru treba naučiti mlade ljude da primene znanje

Neophodno je pratiti promene

Stvari se brzo menjaju da biste nudili programe ili knjige koji su bili aktuelni pre 20 godina

PROF. DR ALEKSANDAR ANDREJEVIĆ, rektor Educons univerzitetaI N T E R V J U

Nov pristup učenja Zahvaljujući saradnji sa univerzitetom iz Hong Konga, Educons sa novom školskom godinom donosi novi koncept predavanja i učenja - blended learning.

„Strategije vodećih svetskih univerziteta govore o interaktivnoj komunikaciji i korišćenju elektronskih uređaja, koji više ne predstavljaju sredstva iz kojih se uči, već intelektualne part-nere i sredstva sa kojima se uči. Imajući u vidu generacije koje su rasle sa razvojem tehnologije, prilagođavanjem načina predavanja pružate im prirodno okruženje i mogućnost da koriste tu tehnologiju. Neophodno je izmeniti logiku dosadašnjeg načina učenja studenata. U modernoj teoriji transfera znanja profesori postaju korektori čiji je zadatak da koriguju zaključke studena-ta, da pokrenu njihovu kreativnost i pred njih postave izazove, jer nije dovoljno samo repro-dukovati nešto što ste čuli na predavanju. Ukoliko želimo da govorimo o kvalifikovanom kadru neophodno je naučiti mlade ljude da primene znanje.“


32


„Visokoškolske ustanove se dokazuju kroz tra-diciju, prilagodljivost novim uslovima, te

njihovom finansiranju. Sigurno je da se srpske visokoškolske ustanove ne mogu meriti po ova tri uslova sa vodećim vi-sokoškolskim obrazovnim institucijama u Evropi“, objašnjava Endre Pap, pred-sednik Komisije za akreditaciju i prove-ru kvaliteta u intervjuu za BIZLife.

„Beogradski univerzitet, kao najsta-riji univerzitet u Srbiji, je zahvaljuju-ći tradiciji, ali ne i po druga dva uslova, dospeo na Šangajsku listu. Moje nedav-no iskustvo iz Finske sa Rektorske kon-ferencije pokazuje da je Helsinški uni-verzitet, star 375 godina, sa ogromnim sredstvima za nauku, dospeo na 65 me-sto rangiranja univerziteta u svetu. Sa druge strane, Aalto univerzitet u Espou, blizu Helsinkija u sebi ima ugrađene ve-like vodeće svetske firme, kao Nokija, Microsoft i IBM. Imaju institucije kao ’dizajn fabrike’, koje služe kao spone između univerziteta navedenih, kao i drugih firmi“, kaže sagovornik BIZLife.

• U javnosti postoji percepcija da su dr-žavni fakulteti teški, a privatni laki, koli-ko je to u stvari tačno? - Prvo, što se tiče procesa akreditacije, ne pravi se razlika između privatnih i dr-

žavnih fakulteta. Svi prolaze istu prove-ru minimalnih standarda. Naravno, neke institucije su iznad postavljene lestvice, a neke ih jedva dostižu, no to se odnosi kako na privatne tako I na državne usta-nove. Sigurno je da bi sledeći korak bilo rangiranje visokoškolskih ustanova.

Mislim da je što se tiče težine, ov-de potrebno preciziranje. Verovatno je u početku, na nekim privatnim fakul-tetima, gde je prvenstveno bio interes profit, to rađeno bez davanja odgova-rajućeg znanja, pa se u tom smislu lak-

še stizalo do diplome bez prave podlo-ge. Sa druge strane, na privatnim viso-koškolskim ustanovama, gde su se pri-državali prethodno spomenuta tri pra-vila: tradicije, prilagodljivosti novim uslovima, te odgovarajućem finansira-nju uslova rada, pre svega nauke, pojam lakše je značilo više bavljenje sa pojedi-nim studentima, davanja boljih uslova za rad, te omogućavanje sticanja vrhun-skog znanja. Da li treba ovde spomenuti afere koje su bile na državnim ustano-vama oko prodaje ispita i diploma?

• Šta je prvo što treba uraditi kada je re-forma visokog obrazovanja u pitanju?- Prvo treba, što je već odavno treba-lo napraviti, je Nacionalni okvir kva-lifikacija. To iziskuje snimanje potreba društva za tačno određena zanimanja u budućnosti, a ne produkcija kadro-va koji će puniti biroe rada, ili izvoziti

mlade kadrove u inostranstvo, samim tim što natalitet pada, te se pri tom troše sredstva iz državnog budžeta.

Drugo je registar nastavnika na ni-vou Srbije, što je isto već odavno tre-balo napraviti. Naime, ne postoji jedin-stvena evidencija nastavnika na uni-verzitetima, fakultetima i visokim ško-lama. Jedna od implikacija bi bila si-gurna provera opterećenosti nastavni-ka, kao i ustanove u kojoj je zaposlen. Komisija za akreditaciju i proveru kva-liteta (KAPK) proverava pomoću elek-tronskog obrasca, kojeg podnose insti-tucije, opterećenost svakog nastavnika, ali mora da veruje potpisnicima, rek-torima, dekanima, direktorima, da je to stvarno stanje. Maksimalno optere-ćenje nastavnika na teritoriji Srbije ne sme preći 12 aktivnih časova nedeljno.

Treće, imajući registar nastavnika, mogla bi se iz te baze, na osnovu na-učnih kvalifikacija, napraviti baza naj-kvalitetnijih nastavnika, koji mogu biti noseći mentori na doktorskim studija-ma. KAPK pravi bazu mentora na osno-vu dosada akreditovanih ustanova, koja nije kompletna. Ovim bi se podigao ni-vo doktorskih studija, koje su ključne za regrutovanje budućeg naučnog kadra.

Četvrto, stimulisanje povezivanja univerziteta sa raznim proizvodnim institucijama. •

Prvo treba napraviti Nacionalni okvir kvalifikacija zanimanja, što je trebalo odavno napraviti

Četiri tačke reforme

Što se tiče procesa akreditacije, ne pravi se razlika između privatnih i državnih fakulteta

Maksimalno opterećenje nastavnika na teritoriji Srbije ne sme preći 12 aktivnih časova nedeljno

ENDRE PAP, predsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvalitetaI N T E R V J U

detalji:

Ime i prezime: .......................................................................................................

Adresa: ...................................................................................................................

Telefon: ...................................................................................................................

E-mail: ....................................................................................................................

Jednostavno popunite priloženi obrazac i zajedno sa uplatnicom (u formi skeniranog dokumenta) prosledite nama na fax +381 (11) 303.52.75 ili na mail [email protected] ili poštom na Digital Life, Terazije 3/6, 11000 Beograd, kako bi Vas uključili u distributivnu listu.

Po srednjem kursu NBS-a u dinarskoj protivvrednosti na datum uplate

pretplaćujem se na:

5 brojeva = 10€

10 brojeva = 18€

Novi pogled na poslovni život.

Pretplata na poslovni mesečnik BIZLife // Info: +381 (11) 303.52.74 // www.bizlife.rs

Čitajte

prvi intervjui, komentari, istraživanja i stavovi.

Najaktuelnije ekonomske i

poslovne teme...

35BIZLIFECONFERENCES&EVENTS

Conferences&Eventsdogađaji // konferencije // ekonomija // vesti...

Bambi// Priznanje’Najbolje iz Srbije’Ovogodišnji dobitnik nagrade ’Najbolje iz Srbije’ kao najbolji korporativni brend

Istraživanje// U fokusu – online kupci Savremeni maloprodajni model(II deo)

U fokusu stranih medija// Govornice budućnosti & Zemlja srećeTIME & CNN

Gedžeti// Tradicija unovom ruhu Leica i Leica TNovi put u svet fotografije

S41S36 S46 S50

36 BIZLIFEISTRAŽIVANJE

ISTRAŽIVANJE

U fokusu – online kupciPricewaterhouseCoopers (PwC) već godinama prati globalno tržište maloprodaje i proizvođača potrošačke robe

Razumeti velika očekivanja savremenih kupaca je postalo conditio sine qua non za sve igrače na

tržištu, kako globalnom tako i re-gionalnom, rezultat je najnovijeg istraživanja PwC-a (PwCGlobal Total RetailSurvey), objavljenog u januaru 2014, a bazirano na ana-lizi preko 15.000 online kupaca širom sveta.

3. UNAPREĐENO I ISTOVETNO ISKUSTVO KUPOVINE KROZ SVE VIDOVE PERSONALNETEHNOLOGIJE Prema istraživanju PwC-a,

procenat globalnih ispitanika koji kupuju preko mobilnih telefona i tableta je 2012. bio zanemarljiv, dok je već 2013. iznosi 11 odsto, a sedam odsto njih koristeći mobil-ne ili pametne telefone.

Većina online kupaca za sada prioritet u svojoj kupovini daje kompjuterima. Kao manjkavosti u upotrebi tableta i pre svega, mobilnih telefona, navode to da im je ekran previše mali (43 odsto ispitanika), da su zabrinuti za sigurnost podataka (39 odsto), da ne poseduju mobilni ili smart te-lefon (20 odsto) ili da imaju slabu konekciju (11 odsto njih).

Kako će ovo uticati na poslovne modele maloprodavaca? Obzirom da je kupcima neophodno da

imaju istovetno iskustvo kupovine bilo da koriste kompjutere, tablete ili mobilne telefone, maloprodav-ci moraju da imaju fleksibilno i moderno tehnološko rešenje i prilagode svoju platformu svakom uređaju koji je u potencijalnoj upotrebi i omogućiti kupcima pristup istim informacijama bez obzira koji uređaj koriste.

Tehnologija mora da bude tako postavljena da kupac može da se prati u svakoj potencijal-noj interakciji, bilo da je poslao

e-mail upit putem kompjutera, dao na nekoj društvenoj mreži negativan komentar preko svog mobilnog telefona, ili je izvršio fizički povraćaj robe.

Digitalne marketinške ponude moraju da budu istovetne na svim uređajima. Mogućnost interakcije sa pojedinačnim prodavnicama i sa korporativ-nim menadžmentom bi trebalo da bude intuitivno obezbeđena putem svih uređaja. Informacije o kupcima moraju da ’putuju’ izme-đu uređaja, a da njihova bezbed-nost ne bude dovedena u pitanje. Brzo prilagođavanje tehnološkog rešenja novim i modernijim mo-bilnim uređajima.

4. UNAPREDITE I MOBILNE SAJTOVE I APLIKACIJE ZA MOBILNE Istraživanja koja su sproveli

Nielsen (Mobile Consumer Report,

iz februara 2013.) i Google (u aprilu 2013.) pokazala su da kupci i dalje više koriste mobilne sajtove.

Iako za sada, kupci mobilne sajtove smatraju pogodnijim za upotrebu, kada mobilne aplikacije prevaziđu svoje sistemske nedo-statke te omoguće personalizovan i intuitivan vid kupovine, bilo da je reč o programima lojalnosti ili o ažuriranju saobraćajnih ruta dola-ska do najbliže radnje malopro-davca, procenat njihovih korisnika će svakako rasti.

SAVREMENI MALOPRODAJNI MODEL (II DEO)

Informacije o kupcima moraju da ’putuju’ između uređaja, a da njihova bezbednost ne bude dovedena u pitanje

Tekst:Veronika Tasić

Vušurović, menadžer u

odeljenju za Menadžment konsalting i

Slađana Spasojević

Milošević, viši konsultant

u odeljenju za Menadžment

konsalting

Najzastupljeniji delovi sveta za kupovinu preko mobilnih telefonaDa li kupujete proizvode koristeći mobilne/smart telefone?

Uzorak: 15.080 ispitanika (Globalno), 900 (Kina), 1.006 (Indija), 1.000 (Bliski Istok)

Izvor: PwC Global Total Retail Survey 2013

da

ne

77%

58%

69% 43%

23% 42%

31% 57%

Kina Bliski Istok

Indija Globalni prosek

37BIZLIFEISTRAŽIVANJE

5. PROIZVOĐAČE ROBE ŠIROKE POTROŠNJE (BRENDOVE) KOJI NASTUPAJU KAO MALOPRODAVCI, KAO TAKVE TREBA I TRETIRATIIstraživanje PwC-a o malo-

prodaji se pozabavilo i tankom linijom koja deli proizvođače robe široke potrošnje od maloprodava-ca. Globalni potrošači prave malu razliku između toga da li proizvod kupuju direktno od proizvođača ili ga kupuju preko maloprodavca.

Proizvođači sa svojim bren-dovima su uvideli potencijal koji pruža online prodaja i mnogo njih

zaobilazi maloprodavce i prisvaja deo njihovog kolača. Samo je 22 odsto naših ispitanika navelo da ne kupuje direktno od proi-zvođača. U SAD-u čak 70 odsto online kupaca kupuje direktno od proizvođača. Razlozi su različiti: za polovinu online kupaca razlog su niže cene, veći izbor proizvoda u ponudi je još jedan bitan razlog za 37 odsto kupaca, dok je ’dobro stanje zaliha’ još jedan od ključnih razloga (29 odsto). Maloprodavci bi posebno trebalo da se zabrinu oko odgovora nematerijalne na-ravi poput ’brend ima sve ono što želim’ (12 odsto) ili ’volim brend/lojalan sam brendu (11 odsto).

Zašto je to zabrinjavajuće? Brend je taj koji proizvođačima daje suštinsku prednost nad

maloprodavcima, a proizvodi koji se kupuju generalno se povezuju sa brendom. Ukoliko proizvođači robe široke potrošnje uspeju da razviju i odlično online iskustvo kupovine, maloprodavci bi poten-cijalno bili suočeni sa statusom ’građanina drugog reda’ u odnosu na proizvođače.

Kako maloprodavci mogu izaći na kraj sa ovim trendom? Najmu-driji potez bi mogao biti pružiti ruku proizvođačima i razvijati partnerski odnos.

Savremeni maloprodavci ne stoje po strani posmatrajući kako

proizvođači pronalaze direktne kanale za prodaju kupcima, već promovišu sopstvene robne marke. Najmudriji us-postavljaju partnerske odnose sa proizvođa-čima kako bi zajedno analizirali ponašanje kupaca i uspešnije upravljali kategorijama proizvoda te povećali prihode obe strane.

Ovakva saradnja nije podjedna-ko primenljiva za sve kategorije proizvoda. Na primer, kategorija obuće i odeće je najpopularnija ka-tegorija za kupovinu direktno od proizvođača (51 odsto ispitanika). Ovo donekle i odgovara malopro-davcima, jer upravljanje zalihama i povraćaj robe kod maloprodava-

ca stvara ogromnu kompleksnost. Na određeni način, proizvođači bi činili uslugu maloprodavcima preuzimanjem određenog dela logistike maloprodajne mreže sa maloprodavca na sebe.

Proizvođači robe široke po-trošnje nekada svesno ne žele da izbegnu maloprodavce, jer su

oni zapravo ključni kupci. Ukoliko je udeo malo-

prodavca u ukupnom prihodu proizvođa-ča dovoljan, mnogi proizvođači neće

rizikovati narušavanje odnosa sa maloprodavcem

zarad neizvesne online direktne prodaje kupcima.

Sa druge strane, kada je tržište dovoljno fragmentisano, proi-zvođači sa svojim brendovima imaju želju da se direktno povežu sa kupcem. Tada prilagođavaju svoju strategiju u odnosu na proizvodne kategorije, geograf-ska tržišta i tržišnu poziciju koju imaju na tim tržištima. ●

Savremeni maloprodavci ne stoje po strani posmatrajući kako proizvođači pronalaze direktne kanale za prodaju kupcima, već promovišu sopstvene robne marke

Unapredite svoje mobilne aplikacije i istovremeno poboljšajte svoj mobilni sajtIako može delovati da je dobar mobilni sajt sasvim dovoljan da se obavi kupovina, motiv za ulaganje u razvoj mobilnih aplikacija treba tražiti u različitim segmentima kupaca. Kupci koji su lojalni brendu će preuzeti mobilnu aplikaciju kako bi imali direktan uvid u ponudu svog omiljenog brenda, personalizovane promocije i ponude, i mogućnost sakupljanja poena za lojalnost. Sa druge strane, usputni kupci će verovatnije kupovati online preko mobilnog sajta brenda i to samo ukoliko je njihov sajt prilagođen uređaju koji koriste.

Kupci su sve više voljni da zaobiđu maloprodavce i direktno kupuju od proizvođačaDa li ste kupovali online direktno od proizvođača? Koje kategorije proizvoda?

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Odeća i obuća

Kućna elektronika i kompjuteri

Knjige, muzika, filmovi, video igrice

Kućni aparati

Zdravlje i lepota (kozmetika)

Igračke

Nakit/ satovi

Prehrambena roba

Nameštaj

Sportska oprema

Uradi sam/ kućne alatke

51%

47%

36%

27%

21%

16%

16%

14%

12%

11%

9%

Uzorak: 15.079 ispitanikaIzvor: PwC Global Total Retail Survey 2013

22 odsto

ispitanika navelo je da ne kupuje

direktno od proizvođača

38 BIZLIFEPORTAL / VESTI SRBIJA

VESTI SRBIJABIZLIFE PORTAL

1 // Željko Vujinovićgeneralni direktor Microsoft Srbija

Za generalnog direktora kompanije Microsoft Srbija imenovan Željko Vujinović, koji je preuzeo funkciju Andreasa Hartla, vršioca dužnosti generalnog direktora. Vujinović ima više od deset godina iskustva u oblasti informacionih tehnologija. Pre Microsofta je radio u kompaniji IBM, gde je

počeo kao senior ISS konsultant za Adria region.

2 // Umberto Iannuccellikomercijalni direktor FAS-a

Umberto Iannuccelli postavljen je za novog komercijalnog direktora kompanije FIAT Automobili Srbija (FAS), dok je Gerry Clarke, prethodni komercijalni direktor, preuzeo novu poziciju u okviru FIAT Chrysler Group. Iannuccelli je u FIAT Grupaciji počeo da radi od 1990, od čega je 15 godina proveo na više radnih mesta u prodajnom timu na teritoriji Italije u kome je napredovao do pozicije direktora

prodaje za FIAT brend na italijanskom tržištu.

Ukrajina zaustavlja Železaru

Proširenje poslovanja Drakulić zainteresovan za RTB Bor

EBRD zainteresovana za Telekom i aerodrom

Kamen temeljacŽelezara Smederevo zaustaviće proizvodnju

najmanje na tri meseca, jer postoje problemi u

dopremanju sirovina iz Ukrajine zbog situacije

u toj zemlji, a pauziranje u proizvodnji fabrika

će iskoristiti za planirani remont, rekao je Bojan

Bojković, finansijski direktor tog preduzeća.

Prema njegovim rečima, zaustavljanje i ponovno

pokretanje proizvodnje predstavljaju značajan

trošak, ali je Vlada Srbije u aprilu uplatila Že-

lazari finansijska sredstva kojima će moći da u

potpunosti zatvori finansijsku konstrukciju.

Izvor: RTC/Tanjug

Slovenačka pekarska kompanija Don Don objavila je da je ušla u

dokapitalizaciju, koja će joj omogućiti nove investicije u proširenje

poslovanja u Srbiji i otvaranje većeg broja radnih mesta. „Tokom

sledeće dve godine uložićemo 20 miliona evra u proširenje kapacite-

ta, akviziciju dva velika pogona u Srbiji i razvoj pekarske industrije,

čime će se se stvoriti uslovi za otvaranje oko 500 novih radnih

mesta“, rekao je Aleš Mozetič, većinski vlasnik Don Dona. Izvor: Beta

Predsednik Point grupe, Zoran

Drakulić potvrdio je da želi da

kupi Rudarsko-topioničarski basen

Bor, uz ocenu da je to potencijalno

najperspektivnija kompanija u

Srbiji. „To preduzeće ima ogroman

izvozni potencijal. Zbog toga smo

mi, zajedno sa našim partnerima,

a reč je o ozbiljnim kompanijama

i iz zapadne Evrope i sa Dalekog

istoka, spremni da učestvujemo

na tenderu za kupovinu većinskog paketa u RTB, pod uslovom da država želi

da RTB Bor dobije strateškog partnera“, kaže Drakulić. Prema njegovim rečima,

revitalizacijom postojećih rudnika u Boru i Majdanpeku, godišnje bi u RTB moglo

da se proizvodi do 70.000 tona bakra, dok se danas u Basenu

produkuje upola manja količina tog metala. Uz tu količinu ba-

kra, računajući i dodatne prihode od proizvodnje zlata, srebra

i ostalih plemenitih metala, RTB bi godišnje ostvarivao promet

od oko 750 miliona dolara, rekao je Drakulić. Izvor: Novosti

Evropska banka za obnovu i razvoj zainteresovana je

za privatizaciju Telekoma i Aerodroma Nikola Tesla,

kaže predsednik te banke Suma Chakrabarti. „Zain-

teresovani smo za ulaganja, posebno za privatizaciju

javnih preduzeća i infrastrukturu“, rekao je Chakra-

barti. EBRD je kreditnim linijama uložila u Srbiju više

od tri i po milijarde evra, što je najviše u poređenju

sa zemljama u regionu. Izvor: RTS

Svečanim polaganjem kamena temeljca zva-

nično je počela izgradnja Dr.Oetker poslov-

nog kompleksa u Šimanovcima. Dr.Oetker je

porodična kompanija poreklom iz Nemačke

sa tradicijom dugom više od 120 godina, a

na tržištu Srbije, kao sestrinska kompanija,

posluje od 2001.godine. Kamen temeljac su

zajedno sa predstavnicima kompanije Dr.Oet-

ker položili ambasador Nemačke u Srbiji

Heinz Wilhelm i prvi potpredsednik Vlade

Srbije Aleksandar Vučić. Izvor: BIZLife

Nove pozicije

39BIZLIFEPORTAL / VESTI SRBIJA

3 // Fabrizio Renzifinansijski direktor FAS-a

Fabrizio Renzi postavljen je za novog finansijskog direktora kompanije FIAT Automobili Srbija (FAS), dok je Slawomir Bekier, prethodni finansijski direktor, preuzeo novu poziciju u Italiji. Renzi ima iskustvo od 16 godina u oblasti finansijskog kontrolinga. Pre imenovanja u FAS, obavljao je poslove industrijskog kontroling menadžera u Torinu, uključujući i WCM (World Class Manufacturing) projekat, i kontrolu fiksnih i varijabilnih

troškova proizvodnje u matičnim fabrikama.

4 // Bogdan Labandirektor Elektrovojvodine

Elektroprivreda Srbije (EPS) imenovala je Bogdana Labana za novog direktora Privrednog društva Elektrovojvodina. Laban je imenovan umesto Srđana Kruževića koji je podneo ostavku na to mesto nakon što mu je verifikovan poslanički

mandat u Skupštini Srbije.

Novosađani grade most u Norveškoj

Air Serbia uskoro ka SAD Organska hrana najveća šansa

Minus od 73 miliona €

Arapi dolaze i zbog Galenike

Novosadska građevinska kompanija VNG uče-

stvovaće u gradnji drugog po veličini visećeg

mosta u Norveškoj, objavila je Ambasada Nor-

veške u Srbiji. Kompanija VNG iz Novog Sada je

zajedno sa kineskom kompanijom Sichuan Road

and Bridge Group dobila ugovor sa norveškom

agencijom za javne puteve, vredan milion evra.

To je jedan od tri glavna ugovora na poslu

gradnje mosta dugog 1.533 metra, sa glavnim

rasponom od 1.145 metara, koja će uključujući i

gradnju pristupnih puteva i tunela koštati oko

350 miliona evra. Izvor: Beta

Air Serbia će direktno leteti ka Sjedinjenim Američkim Državama

krajem sledeće ili početkom 2016. godine i povezivaće ceo region,

kaže James Hogan, predsednik Etihada, koji je uveren da će srpska

aviokompanija do kraja godine biti na pozitivnoj nuli. Prema njego-

vim rečima prva linija ka SAD biće Beograd – Čikago, gde je najveća

dijaspora iz svih republika bivše SFRJ. Za letove ka SAD, Air Serbia i

Etihad računaju na putnike sa celog Balkana. Izvor: Novosti

Strane kompanije su u nepre-

stanoj potrazi za domaćim

firmama koje bi mogle da

isporuče organsku hranu, ali

nema ih dovoljno. Trenutno,

u Srbiji postoji 1.500 proizvo-

đača organske hrane, i taj

broj se polako povećava. Cene

hrane su i po tri puta veće

od konvencionalne. „Veliko

je interesovanje iz okolnih

zemalja za mlečne organske proizvode Bello,“ kaže Srđan Popović, direktor marke-

tinga Imleka. „Sve što se proizvede na farmi u Čurugu, oko 500 tona proizvoda od

organskog mleka, proda se na domaćem tržištu. Želimo da izvozimo u Sloveniju i

Hrvatsku, ali nemamo dovoljno mleka, jer nije jednostavno širiti kapacitete organ-

ske proizvodnje. Kada smo lane počeli da prodajemo organsko Bello mleko nismo

ni sanjali da će doživeti takav uspeh.“ Izvor: Novosti

Prethodni nacionalni avioprevoznik Srbije JAT,

otišao je u istoriju sa ukupnim gubitkom od 8,4

milijarde dinara, u kome operativni gubitak čini 5,2

milijarde dinara. To je poslednji finansijski izveštaj

Jata, a ujedno prvi put u istoriji srpske aviokompa-

nije da su finansijski izveštaji sastavljeni na osnovu

Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

(MSFI) i podneti nezavisnoj revizorskoj kući KPMG

na reviziju, navodi se u saopštenju Air Serbia.

Izvor: RTC/Tanjug

„Imamo kompaniju koja je zainteresovana za

posao sa Galenikom“, rekao je Željko Sertić,

predsednik Privredne komore Srbije, posle

posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Prema rečima Sertića, investitori iz UAE rado

bi da ulažu u Srbiju, a da ih najviše zanima

poljoprivreda, turizam, farmacija, nove tehno-

logije - IT sektor. Ujedinjeni Arapski Emirati

su u prethodnim godinama investirali više od

750 milijardi evra na različitim destinacijama

u svetu, kazao je Sertić. Najviše u Americi,

Zapadnoj Evropi i razvijenom delu Istoka.

Izvor: Novosti

40 BIZLIFEPORTAL / VESTI SRBIJA

BIZLIFE PORTAL VESTI SRBIJABIZLIFE PORTAL

Srpski Teleskin najbolji u Evropi

Investicije za unapređenje proizvodnje

Osnovana Švajcarsko-srpska privredna komora

Pečat za Sjenički sir

Ulaganje u infrastrukturu

Srpska kompanija Teleskin koja se

bavi razvojem, proizvodnjom i pro-

dajom aparata i uređaja za biofizičku

dijagnostiku kože, pobednik Next

Step Challenge, dobitnik je najveće

evropske preduzetničke nagrade od

250 hiljada evra. Pre dodele nagrade,

preduzetnici su bili učesnici petome-

sečnog kursa preduzetništva u Esbjer-

gu u Danskoj, posle čega je izbor sužen na osam startup kompanija koje su učestvovale u

finalu. Nagradu je uručio prestolonaslednik Frederick od Danske. Izvor: RTC/Tanjug

Kompanija Meggle Srbija u ovoj

godini planira da investira oko

2,5 miliona evra, a spremna je

i da finansijski podrži srpske

farmere. Naglašavajući da je za

kompaniju tržište Srbije primar-

no, Branimir Bogdan, direktor

kompanije, ističe da će u ovoj godini određeni deo poslovanja biti usmeren na

izvoz, jer, kako je naveo, očekuje da će do kraja 2014. Meggle Srbija postati vla-

snik izvoznog broja za EU i Rusku Federaciju. Cilj kompanije na tržištu Srbije,

pre svega u regionu Kragujevca i Šumadije, jeste razvijanje proizvođača kvali-

tetnih sirovina, pa Meggle planira da pruži finansijsku podršku proizvođačima

koji planiraju da se okrenu takvoj proizvodnji. Izvor: Instore

Srbija je u poslednjih deset godina pet puta povećala izvoz u

Švajcarsku, a osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore

doprineće daljem razvoju ekonomske saradnje dve zemlje,

izjavio je Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije.

Jedan od osnivača švajcarsko-srpske privredne komore,

Ansgar Bornemann, regionalni direktor kompanije Nestle

Adriatic, rekao je da će to udruženje privrednika pružiti po-

dršku održivnom razvoju Srbije i biti glas privrednika. Uloga

Komore je da pruži sve potrebne podatke kompanijama iz

Švajcarske koje žele da posluju u Srbiji i srpskim kompanija-

ma koje planiraju da šire poslovanje u Švajcarskoj, istakao je

Bornemann. Izvor: Beta, RTC/Tanjug

Sjenički sir dobio sve potrebne sertifikate

i ubuduće će, kao brend Peštera i zdrava

hrana iz netaknute prirode naći put i

za najprobirljivija tržišta sveta. „Sada u

Sjenici imamo Regionalni centar za razvoj

poljoprivrede i sela opremljen najsavreme-

nijom laboratorijom za ispitivanje kvaliteta

hrane, a pravi sjenički sir nosiće posebnu

etiketu ’sjenički’ i niko više neće moći da

ga falsifikuje, istakao je Hazbo Mujović,

predsednik optine Sjenica. Izvor: Novosti

Kompanija Telenor ulo-

žiće više od 20 miliona

evra u infrastrukturu

Pametne mreže u 2014,

što je investicija za

35 do 37 odsto veća u

odnosu na prethodnu

godinu. "Pre nešto više

od dve godine, kada smo

pustili u rad Pametnu

mrežu, cilj nam je bio da postignemo konzistentnost tehnologije širom

mreže, ali i da korisnicima omogućimo veći internet protok. Tokom

2014, novim ulaganjima ćemo mrežu dodatno ojačati, jer je superiorna

usluga najvažnije što moramo ponuditi korisnicima“, rekao je Ove

Fredheim, generalni direktor Telenor Srbija. Izvor: BIZLife

5 // Gordana Brašićpredsednik kompanije Henkel Srbija

Gordana Brašić imenovana je za novog predsednika kompanije Henkel Srbija od 1. maja 2014. Brašić je na toj poziciji nasledila Christopha Tilla, koji je preuzeo nove dužnosti u Dizeldorfu na poziciji za globalno poslovanje u sektoru Deterdženti i kućna hemija. Brašić je u kompaniji Henkel Srbija započela je 2008. na poziciji HR

asistenta, a 2009. poziciju specijaliste za ljudske resurse. Januara 2012. došla je na poziciju direktora sektora ljudskih resursa i član je Izvršnog odbora kompanije.

6 // Roman Kýrgeneralni direktor sektora Deterdženti i kućna hemija, Henkel Srbija

Roman Kýr je 1. maja 2014. postao novi generalni direktor sektora Deterdženti i kućna hemija Henkel Srbija i zajedno sa Gordanom Brašić je na toj poziciji nasledio Christopha Tilla. Roman Kýr je u Henkel Češka počeo je da radi 2001, a 2003. u Beču je na poziciji menadžera za odnose sa ključnim kupcima za centralnu i istočnu Evropu. U Češkoj od 2004.

godine je na poziciji senior menadžera za odnose sa ključnim kupcima i ubrzo postao direktor prodaje sektora Deterdženti i kućna hemija za Henkel Češka i Slovačka.

Nove pozicije

41BIZLIFEBAMBI

Kompanija Bambi, naj-veći domaći konditor, ovogodišnji je dobitnik nagrade ’Najbolje iz

Srbije’, kao najbolji korporativni brend u svojoj kategoriji, dok je Plazma, najpoznatiji brend ove kompanije, proglašena za najbolji robni brend u protekloj deceniji, na ovogodišnjoj dodeli priznanja ’Najbolje iz Srbije’ koju organizuju Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministar-stvom spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i dnevnim ekonomskim listom

Privredni pregled. Decenijskom nagradom

Plazma je još jednom potvrdila svoj neprikosnoveni kvalitet i je-dinstvenu tradiciju, dok je kom-

paniji Bambi ukazano priznanje za mesto lidera konditorske industrije u našoj zemlji.

„Posebno smo ponosni što je Plazma proglašena za najbolji

robni brend u proteklih deset godina, jer suvereno vlada srcima naših potrošača već decenijama. Priznanja koja smo osvojili nose sa sobom i

dužnost da opravdamo stečeno poverenje i da ubuduće dodatno ulažemo u razvoj naše kompani-je i njenih brendova”, istakli su u kompaniji Bambi. ●

Decenijskom nagradom Plazma je još jednom potvrdila svoj neprikosnoveni kvalitet i jedinstvenu tradiciju

Priznanje ’Najbolje iz Srbije’

Menadžerski tim kompanije Bambi - Nemanja Brković, PR menadžer, dr Daniel M. Boehi, izvršni direktor za operacije, Maja Simić, marketing menadžer, Miroslav Miletić, generalni direktor

BAMBI

42 BIZLIFEPORTAL / VESTI REGION

VESTI REGIONBIZLIFE PORTAL

1 // Ivana Jovićglavni ekonomista PBZ

Kancelarija Uprave za ekonomska istraživanja i strateško planiranje Privredne banke Zagreb (PBZ) preuzima Ivana Jović. Ivana je karijeru započela u Ministarstvu finansija

Republike Hrvatske, a pre dolaska u PBZ radila je u Kancelariji Svetske banke u Zagrebu i Delegaciji Evropske Komisije u Zagrebu. Jović je u PBZ-u od 2004. godine. Prvo je radila kao viši ekonomista, a zatim kao pomoćnik izvršnog direktora u Kancelariji Uprave za ekonomska istraživanja i strateško planiranje.

3 // Ivan Šuvarmarketing menadžer u Zagrebačkoj pivovari

Ivan Šuvar preuzeo je funkciju marketing menadžera za core brendove u Zagrebačkoj pivovari. Šuvar dolazi iz Leda, s pozicije pomoćnika direktora marketinga i razvoja. Karijeru je započeo kao pripravnik u preduzeću

Podravka, gde je napredovao na mesto product menadžera i marketing menadžera. Karijeru je nastavio u kompaniji Zvijezda, gde je obavljao funkciju rukovodioca grupe proizvoda, s koje je promovisan na poziciju rukovodioca brend menadžera. Šuvar će biti odgovoran za sve hrvatske brendove unutar portfelja Zagrebačke pivovare, a odgovaraće direktoru marketinga Darku Ivančeviću.

2 // Robert Škuncdirektor Grayling Hrvatska

Grayling, globalna PR agencija sa mrežom ureda u regiji Jugoistočne Europe, imenovala je Roberta Škunca na mesto direktora

hrvatske kancelarije. Škunc će preuzeti i duž-nosti Client Services Directora za ključne klijente u regiji Jugoistočne Evrope. Karijeru započeo kao novinar na HTV-u da bi se 2006. pridružio rastućem timu Graylinga kao stručnjak za odnose s medijima.

Ruski milijarder kupio Belvedere

Crnoj Gori 45 miliona evra od EIB

Niskotarifne aviokompanije beže

Makedonija postaje evropski centar tekstila

HRVATSKA - Dubrovački Hotel

Belvedere kupila je firma Vila Larus

za 12.178 miliona evra, iza koje stoji

ruski milijarder i vlasnik kuće u Lo-

zici Viktor Vekselberg. Početna cena

Belvedera na javnom teneru bila je 24

miliona evra, ali kako je reč o drugom

tenderu, ogromnim troškovima, prvo

rušenja, potom izgradnje i samo

jednim zainteresovanim kupcem, cena

je prepolovljena. Viktor Feliksović Vek-

selberg, ruski oligarh, čije je bogatstvo

u 2014. godini procenjeno na 17,2 mili-

jarde dolara, rođen je u Ukrajini 1957.

Diplomirao je u Moskvi na Fakultetu

za saobraćaj. Radio je kao inženjer i

voditelj istraživanja.

HRVATSKA - Britanska niskotarifna aviokompanija

EasyJet od zime više neće leti iz Zagreba, a ovakva

odluka je doneta usled ogromnog povećanja aerodrom-

skih naknada. Četiri i po meseca pošto je konzorcijum

ZAIC preuzeo zagrebački aerodrom, promet putnika

pada, novih linija nema, a neki prevoznici najavljuju

odlazak. Uprkos najavi rasta prometa za osam odsto,

za prva tri meseca ove godine je kroz aerodrom prošlo

gotovo deset odsto manje putnika u odnosu na isti

period 2013. Nova Uprava aerodroma je povećala cene

usluga, u nekim slučajevima i dvostruko, uz poskuplje-

nje parkiranja, za koje putnici neće dobiti ni bolju, ni

novu uslugu. Izvor: Jutarnji list

MAKEDONIJA - Makedonija će dobiti najveću inte-

grisanu tekstilnu zonu u Evropi, najavio je Selcuk Alpe-

ren, direktor međunarodne multinacionalne kompanije

Weibo Group. Ta firma planira da izgradi kompleks

tekstilnih proizvodnih objekata na površini od oko

40 hektara u severoistočnom delu Makedonije. Za

početak, uložićemo oko 180 miliona dolara, a kasnije

će dostići i 400 miliona. Biće zaposleno 4.000 do 5.000

radnika i za oko pet godina očekujemo izvoz vredan od

600 do 800 mililiona dolara, rekao je Alperen. U kom-

paniji Weibo Group kao glavne razloge za ulaganje u

Makedoniji navode povoljno poslovno okruženje, kva-

litetnu radnu snagu i mogućnost za brzu proizvodnju i

isporuku. Početak izgradnje objekata očekuje u drugoj

polovini godine, a 2015. će biti ostvaren prvi izvoz.

Izvor: B92

CRNA GORA - Evropska investiciona banka potpisala je u Podgorici dva ugovora

za pomoć lokalnoj ekonomiji, kao vid podrške putu Crne Gore ka Evropskoj uniji,

a zajmovi su namenjeni finansiranju projekata malih i srednjih preduzeća, kao i

lokalnih vlasti. Jedan od zajmova, vredan 20 miliona evra biće isporučen preko

banke Societe Generale u Crnoj Gori, a drugi, od 25 miliona, kroz Investiciono-ra-

zvojni fond Crne Gore (IDF). Kredit od 20 miliona evra koji će ići kroz Societe

Generale namenjen je finansiranju projekata MSP, infrastrukturnih šema lokalnih

vlasti i investicija u polju ekonomije znanja, energije, zaštite životne okoline,

zdravlja i obrazovanja u skladu sa kriterijumima EIB. Zajam od 25 miliona evra

kojim će raspolagati IDF predstavlja drugu tranšu 50 miliona evra vrednog kredita

za MSP i druge projekte u Crnoj Gori. Izvor: RTC/Tanjug

Nove pozicije

43BIZLIFEPORTAL / VESTI REGION

Makedonija, Kosovo i Albanija u evrosistemu ECB

Slovenački Twingo do kraja godine

Hrvati kupili softversku firmu u Srbiji

Slovenija prodaje ceo Telekom

Kredit BNP Paribas Agrokoru

ALBANIJA - Evropska centralna banka

pokrenula je Program saradnje u evro-

sistemu sa centralnim bankama Make-

donije, Albanije i Kosova. Za taj program

Evropska unija je izdvojila 500.000 evra

iz svog predpristupnog fonda - IPA. Cilj

programa je da centralne banke Makedo-

nije, Albanije i Kosova budu pripremljene

za pridruživanje Evropskom sistemu

centralnih banaka (ESCB) kada privrede

tih zemalja budu kvalifikovane za članstvo

u EU. U okviru programa biće izrađeni

izveštaji o procenama potreba centralnih

banaka Albanije i Kosova, kojima će biti

utvrđen nivo neophodnog napredovanja

tih banaka kako bi dostigle standarde

centralnih banaka EU. Izvor: Beta

SLOVENIJA - Slovenački Revoz već početkom maja

kreće sa pripremom za novu proizvodnu liniju s koje

će silaziti novi model Twinga, u sklopu investicije

vredne skoro pola milijarde evra. Čitava investicija

u projekat proizvodnje novog Twinga vredna je 450

miliona evra, a država je za to odvojila 22,5 miliona

evra subvencija.

U okviru projekta, Revoz će do kraja godine

zaposliti 70 novih radnika na neodređeno vreme, a

približno 200 na određeno. Pri izradi novog Twinga,

približno 30 odsto delova biće proizvedeno u Slove-

niji. Proizvodnja Twinga kreće u drugom delu godi-

ne, a tad će biti poznate i cene. Novi model Twinga

dolazi na tržište sedam godina nakon poslednjeg

prethodnika. Izvor: SEEbiz

HRVATSKA – Krajem aprila Agrokor je sklopio

ugovor o kreditu s bankom BNP Paribas Fortis u

iznosu od 50 miliona evra. Na internet stranicama

Zagrebačke berze, Jamnica je danas objavila da je

glavnica kredita Agrokoru podeljena u dve tranše od

25 miliona evra. Kredit je odobren s rokom povratka

prve tranše od šest meseci od povlačenja sredstava i

druge tranše od 18 meseci od dana sklapanja ugovo-

ra, stoji u saopštenju Jamnice. Pre dve nedelje, pred-

sednik Uprave Agrokora Ivica Todorić u Moskvi je s

najvećom ruskom bankom Sberbank potpisao kredit

od 600 miliona evra. Ovim transakcijama Agrokor

je, pretpostavlja se, prikupio dovoljno kapitala za

preuzimanje Mercatora. Uzevši u obzir nedavno

osigurana regulatorna odobrenja od agencija za

konkurentnost, jedina prepreka izvršenju transakcije

ostaje restrukturiranje Mercatorovog duga. Među-

tim, ranije ovog meseca, Mercator je objavio da su

poverioci dali gotovo jednoglasnu podršku predlože-

nom finansijskom restrukturiranju kompanije.

Izvor: Seebiz, BIZLife

HRVATSKA - Jedna

od vodećih softver-

skih grupacija u

Hrvatskoj i jugoi-

stočnoj Evropi, IN2,

kupila je softversku

firmu Actavia u

Srbiji, specijalizo-

vanu za rešenja Mi-

crosoft Dynamics. Tim ulaganjem IN2 jača poslovanje na tržištu Srbije

gde je već sedam godina prisutan firmom IN2 u Beogradu. Preuzimanje

beogradske firme je ujedno i početak ambicioznog investicionog

ciklusa za 2014. Najveća hrvatska softverska kompanija i jedan od tri

najveća hrvatska izvoznika softvera, lani je povećala broj radnika za 22

na 425. Prema rečima Ante Mandića, predsednika Uprave kompani-

je, većina zaposlenih u IN2 su među najbolje plaćenim radnicima u

Hrvatskoj na koje se primenjuju davanja na plate, od čak 110 odsto. On

kaže da prostora za povećanje plata praktički nema, jer plate čine 70

odsto ukupnih troškova IN2 grupe. On navodi i da su davanja na plate

u Srbiji upola, a u Makedoniji čak tri puta manja. Izvor: BIZLife

SLOVENIJA - Slovenačka vlada odlučila je da proda sve deonice države u Teleko-

mu da bi omogućila da ga, uz dobru cenu, preuzme najbolji strateški investitor.

Ali, najveća slovenačka banka NLB nikad neće u celini biti prodata zbog njene

strateške važnosti za državu, rekla je premijerka Alenka Bratušek.

„Dobro je da država u NLB-u, jednom kad se odluči za njenu privatizaciju, za-

drži četvrtinu deonica“, smatra slovenačka premijerka. Za razliku od 2007, kada

je tenderom nudila manje od polovine deonica Telekoma Slovenije i kad su za

kupovinu bili zainteresovani uglavnom finansijski fondovi, sada vlada nudi 72,75

posto Telekomovih deonica koje su u vlasništvu države, njenih fondova i osigu-

ravajućih zavoda. Računa se na ponude i nekih velikih svetskih telekomunika-

cionih kompanije, među kojima se najčešće spominje Deutsche Telekom. Prema

trenutnoj kotaciji deonica

na Ljubljanskoj berzi

Telekom Slovenije vredi

skoro 900 miliona evra, a

slovenački mediji tvrde da

bi prilikom preuzimanja

budući investitor mogao

da ponudi i do milijardu

evra za sve deonice firme.

Izvor: RTC/Tanjug

44 BIZLIFEPORTAL / VESTI BIH

VESTI BIHBIZLIFE PORTAL

’MS &Vud’ povećala izvoz

Delhaize odlazi iz BiH, fokus na Srbiju

Hrvatska nije partner broj 1. BiH Privredu guši rast potraživanja

BANJA LUKA - Tropic group iz Banjaluke kupila

je svih 39 prodavnica trgovinskog lanca Delhaize

u Bosni i Hercegovini, dok iz belgijske kompanije

još jednom poručuju da će nastaviti sa poslova-

njem u Srbiji. Na ovakav potez, Belgijanci su se

odlučili zbog loših rezultata poslovanja u BiH.

Vlasnik Tropic group Bojan Risović potvrdio je da

je kupoprodajni ugovor potpisan, ali da njegova

vrednost ostaje poslovna tajna. Risović je naveo da

je za završetak preuzimanja potrebno odobrenje

Konkurencijskog saveta BiH, dodavši da bi, ukoli-

ko dobije ’zeleno svetlo’, preuzimanje trebalo da

bude okončano u julu ili avgustu. On je naglasio

da posle završetka transakcije sa Delhaizeom neće

biti promena u poslovanju tog trgovinskog lanca

sa postojećim dobavljačima i statusu radnika.

Delhaize je 2011. kupio Delta maxi u vlasništvu

Miroslava Miškovića, a 2010. godine Maxi je kupio

lanac marketa Tropic za oko 35 miliona evra.

Kupac se obavezao da zadrži delatnost i svih 700

zaposlenih u Banjaluci, Novom Gradu, Prijedoru,

Jajcu, Doboju, Bijeljini i Prnjavoru. Nedavno je

Delhaize prodao i supermarkete u Bugarskoj,

Albaniji i u Crnoj Gori, a posle povlačenja sa

tržišta BiH, iz Delhaizea poručuju da nastavlja-

ju sa poslovanjem u Srbiji. Delhaize grupa će

nastaviti da se fokusira na tržišta i poslovanje gde

ima jasnu lidersku poziciju, a Srbija je jedno od

njih. Da srpski Delhaize ne očekuje ista sudbina

kao bosansko-hercegovački, iz kompanije iznose

činjenice da Delhaize ulaže u Srbiju, gradi novi

distributivni centar, uvodi SAP i nastavlja da

otvara nove prodavnice. Izvor: Beta, B92

SARAJEVO - Od početka

2014. Nemačka je potisnu-

la Hrvatsku sa vrha liste

najvažnijih spoljnotrgo-

vinskih partnera Bosne

i Hercegovine, pokazali

su podaci Agencije za

statistiku BiH. Za prva tri

meseca ove godine BiH

je ukupno uvezla robe u

vrednosti nešto većoj od

3,6 milijarde konvertibilnih maraka (oko 1,85 milijardi evra) dok je izvoz iz te

zemlje dostigao vrednost od 2,56 milijardi KM (1,3 milijardi evra). Prema tim

podacima uvoz je u poređenju s istim periodom 2013. godine bio veći za 5,5 od-

sto, a izvoz za šest procenata, pri čemu je pokrivenost uvoza izvozom bila 56,7

odsto a spoljnotrgovinski deficit 1,57 milijardi KM (803 miliona evra). Pri tom

je iz Hrvatske uvezeno robe u vrednosti nešto većoj od 206 miliona evra što je

na nivou od 97,7 odsto uvoza iz Hrvatske u prva tri meseca 2013. godine. BiH je

u Hrvatsku u prvom tromesečju ove godine izvezla oko 116 miliona evra robe,

odnosno 79,6 odsto prošlogodišnjeg izvoza u istom periodu. Sa druge strane,

nemački izvoz u BiH dostigao je vrednost od 221 milion evra, dok je u Nemačku

BiH izvezla robu u vrednosti od 176 miliona evra. Statistički podaci govore da

je nemački izvoz u BiH tako povećan za više od 15 podsto, a uvoz iz te zemlje za

7,2 odsto u poređenju sa prvim kvartalom 2013. godine. Treća najvažnija država

na popisu spoljnotrgovinskih partnera BiH je Italija. Izvor: Poslovni dnevnik

BANJA LUKA - Dobit preduzeća u Republici Srpskoj u prošloj godini

je povećana i gubici su smanjeni, ali je taj pozitivni trend ostao u senci

rasta potraživanja, koja predstavljaju hronični problem za privredu.

Ukupna kratkoročna potraživanja privrede Republike Srpske u prošloj

godini iznosila su 4,037 milijardi konvertibilnih maraka (2,063 milijarde

evra) i povećana su za 257 miliona KM u odnosu na 2012. Portparol Pri-

vredne komore RS Vladimir Blagojević objasnio je da to pogoršava već

narušenu likvidnost preduzeća. Kratkoročna potraživanja povećana su

za 6,8 odsto u odnosu na 2012, naveo je on. Prema podacima Privredne

komore RS, neto dobit privrede u 2013. je povećana za 49,2 miliona

maraka, dok je gubitak smanjen za 38,4 miliona maraka u odnosu na

prethodnu godinu. Neto dobit u 2013. iznosila je 915 miliona KM, što

je za 5,68 odsto više nego u 2012. kada je iznosila 865,8 miliona KM.

Neto gubitak je bio 743,6 miliona KM, što je za 4,9 odsto manje nego

u 2012. kada je

iznosio 782 miliona,

rekao je Blagojević.

Zadržan je trend

rasta potraživanja,

a nelikvidnost i za-

duženost su i dalje

osnovni problemi

privrede, naveo je

Blagojević. Izvor: RTC/Tanjug

SARAJEVO - Bosanskohercegovačka industrija nameštaja ’MS &Vud’ (MS&Wood) u prvom kvartalu

ove godine uvećala je vrednost izvoza za 40 puta u odnosu na isti period lani. Kompanija ’MS&Vud’

("Majstori i Drvo" - bivša Žica), primer uspešne privatizacije u BiH, nekada je proizvodila eksere, a

sada proizvodi stolice i zapošljava više ljudi nego na dan privatizacije, sa unapred ugovorenim izvo-

zom od 13 miliona konvertibilnih maraka (6,65 miliona evra) u 2014, izjavio je direktor ’MS&Vud’,

Muhamed Pilav. „Samo ove godine ćemo povećati proizvodnju nameštaja za deset puta u odnosu

na 2013, čime će se steći uslovi za zapošljavanje 100 novih radnika“, rekao je Pilav. U ovoj godini

ugovoreni su poslovi za plasman na inostrana tržišta više od 300.000 stolica, stolova i drugog

nameštaja, navedeno je u saopštenju te kompanije. U projekat instaliranja tehnologije za preradu

drveta i proizvodnju nameštaja u Fojnici do sada je uloženo oko pet miliona konvertibilnih maraka,

i to investiranjem u savremenu i ekološki čistu fabriku. Plate i doprinosi zaposlenih uredno se

isplaćuju i više su za pet do 10 odsto u odnosu na prosek granske industrije. Izvor:Tanjug

BIZLIFEXXX 45

www.BIZLife.rs

46 BIZLIFEU FOKUSU STRANIH MEDIJA

Zemlja sreće

Govornice budućnosti

CNN5. maj 2014.www.edition.cnn.com

Četvrtu godinu za redom Australija je zauzela prvo mesto na listi najsrećnijih

zemalja prema izboru Organi-zacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

OECD je još ranih 2000-ih započela sa istraživanjem šta

najviše doprinosi sreći i blagosta-nju. Kriterijumi sreće uključuju direktne indikatore poput prihoda i bogatstva, ali i druge koje je teže kvantifikovati, kao što je građanski angažman. Pokazatelji koji se koriste u kreiranju liste su i: zdravstvo, obrazovanje, kvalitet lokalne sredine, lična bezbednost i ukupno zadovoljstvo životom.

Stanovnici Australije uživaju u

iznad prosečnom kvalitetu života. ’Zemlja kengura’ najbolje je rangi-

TIME1. maj 2014.www.time.com

Njujork je u potrazi za partnerom sa kojim će hiljade svojih govor-nica dovesti u doba interneta. Objavljen je poziv za dostavljanje

ponuda za celokupni sistem javnih govor-nica koji bi u budućnosti trebalo da nude besplatan pristup internetu.

Velika jabuka se ovom idejom igra već

godinama. Prethodna administracija grado-načelnika Michael Bloomberga lansirala je pilot projekat, a plan gradonačelnika Billa de Blasia unosi novu energiju u celu zamisao.

„Već godinama se postavlja pitanje ’Šta sa javnim govornicama?’ Najzad imamo odgovor. Koristeći istorijski deo njujorških ulica možemo da poboljšamo sve značajniji širokopojasni pristup internetu, uvedemo inovativne digitalne servise i uvećamo pri-hod grada. Sve to apsolutno bez troškova za poreske obveznike“, istakao je De Blasio.

Danas govornice Njujorka služe kao reklamni panoi, a tek neke od njih su i funkcionalne. Na osnovu ugovora sa gradom tri velike kompanije, Van Wagner Kiosk Advertising, Titan Outdoor Communications i Telebeam Telecommunications Corporati-on, kontrolišu 84 odsto ukupne infrastrukture. Ugovori ističu krajem godine, a prema planu gradonačelnika novi će podrazu-mevati instalaciju, rad i održavanje do 10.000 javnih komunikacionih tačaka u pet opština.

Zvaničnici Njujorka navode da će nova franšiza u gradsku kasu doneti 17,5 miliona dolara garantovanog godišnjeg prihoda i to

do kraja juna 2026. Procenjuje se dabi novi ugovori mogli biti zaključeni sa kompani-jama poput AT&T ili Verizon Wireless, koje bi zaradu mogle da osvare kroz postojeće

bilborde, ali i digitalno oglašavanje.Pored besplatnog Wi-Fi pristupa

redizajnirane govornice nastaviće da pružaju i tradicionalne tele-fonske usluge, kao i mogućnost besplatnih poziva ka hitnim i

opštinskim službama. Pominje se da će govornice imati i solarne

panele i da će ujedno služiti kao stanice za punjenje mobilnih telefona. Posedovaće i in-teraktivne monitore osetljive na dodir koji će pružati lokalne informacije, a olakšaće i poslovne transakcije. ●

U FOKUSU STRANIH MEDIJA

Govornice služe kao

reklamni panoi,

a tek neke od njih su i funkcionalne

Prema stavovima 60.000 ljudi koji su učestvovali u istraživanju najvažniji faktor sreće je zadovoljstvo životom

47BIZLIFEU FOKUSU STRANIH MEDIJA

Povlačenje GatesaREUTERS2. maj 2014.www.reuters.com

Ukoliko nastavi da prodaje akcije istim tempom Bill Gates, bivši direktor i predsednik Microsof-ta, do 2018. neće imati direktno

vlasništvo u kompaniji koju je 1975. osnovao sa svojim prijateljem Paulom Allenom.

U poslednjih desetak godina svakog trome-sečja Gates je prodavao oko 20 miliona akcija, a ukoliko se bude pridržavao ovog plana za

četiri godine neće posedovati nijednu akciju Microsofta. Nakon najnovije prodaje koja se dogodila krajem aprila našao se u senci kao najveći pojedinačni deoničar. Naime, prema dokumentaciji američke Komisije za hartije od vrednosti Gates sada poseduje nešto više od 330 miliona akcija Microsofta, dok prema podacima Thompson Reutersa Steve Ballmer, nekadašnji direktor kompanije, poseduje nešto više od 333 miliona akcija softverskog giganta.

Prilikom inicijalne javne ponude 1986. Gates je posedovao 49 odsto Microsofta,

zahvaljujući čemu je postao i multimilioner. Nakon eksplozivnog rasta komapnije Gates je postao poznat i kao najbogatiji čovek na svetu, a sa bogatstvom od oko 77 milijardi dolara, kako procenjuje magazin Forbes, na ovoj poziciji nalazi se i danas.

Bill Gates predao je ulogu CEO-a Ballmeru 2000, a sa mesta predsednika kompanije povukao se u februaru ove godine. I dalje je član upravnog odbora Microsofta, a trećinu svog vremena provodi kao tehnološki savet-nik novog direktora Satya Nadella. ●

Njujork je već dobio nekoliko idejnih rešenja govornica budućnosti putem konkursa koji se završio krajem prošle godine. Pobednički koncept uključuje kulu od nerđajućeg čelika, kao i senzore koji mogu da prate vremenske uslove i nivo zagađenja. Ipak, nijedna od ideja pristiglih konkursom neće nužno biti i finalno rešenje. Jeff Meritt, savetnik gradonačelnika, istakao je da je grad namerno izostavio glavne smernice za izgled novih govornica, kako bi kompanijama ostavili kreativnu slobodu.

VizijaU poslednjih 10 godina svakog tromesečja Gates je prodavao oko 20 miliona akcija Microsofta

najsrećnije zemlje prema oecd:

1. Australija2. Norveška3. Švedska4. Danska5. Kanada6. Švajcarska7. SAD8. Finska9. Holandija10. Novi Zeland

rana i kada je u pitanju građanska angažovanost, ali zabeležila je rezultate iznad proseka i kada su u pitanju drugi kriterijumi indeksa sreće.

Prema stavovima 60.000 ljudi koji su učestvovali u istraživanju najvažniji faktor sreće je zadovolj-stvo životom, a odmah zatim slede zdravstvo i obrazovanje. Odgovori

zavise od toga odakle su ispitanici, koliko godina imaju, a ponekad zavise i od pola. Japanci tako smatraju da bla-gostanje najviše zavisi od lične sigurnosti, a stanovnici Latinske Amerike najviše ističu značaj obrazovanja. Australijanci smatraju da

je recept za sreću postići balans iz-među posla i privatnog života,

što je ujedno i jedina ka-tegorija u kojoj zaostaju u odnosu na prosečne rezultate.

Među prvih deset više se ne nalaze Velika

Britanija i Island, a na samom dnu lestvice smestile

su se Grčka, Meksiko i Turska. Međutim, čak i zemlje na dnu liste imaju čemu da se raduju, pa su tako Grci natprosečno zadovoljni zdravstvom i okolinom. Turska je poboljšala kvalitet života svojih građana u poslednje dve decenije, a život u Meksiku odlikuje visok nivo zadovoljstva. ●

Listu čini 36 razvijenih zemalja, a formira se na osnovu 11 različitih kriterijuma za koje OECD smatra da su od suštinske važnosti za srećan život, dok je indeks sreće rezultat desetogodišnjeg istraživanja.

OECD indeks

Stanovnici Australije uživaju u

iznad prosečnom

kvalitetu života

48 BIZLIFEPORTAL / VESTI SVET

MAĐARSKA - Naftni i gasni gigant MOL od italijanske

kompanije Eni kupio je maloprodajnu mrežu Agip u

Češkoj, Slovačkoj i Rumuniji, saopšteno je iz mađarske

kompanije. Mađarska kompanija će tom akvizicijom

proširiti maloprodajnu mrežu za 208 benzinskih

stanica, na gotovo dve hiljade, u ukupno 11 zemalja.

Vrednost akvizicije nije navedena. U Češkoj će MOL

postati vlasnik 125 novih benzinskih pumpi, povrh

Slovnaftovih 24 i PAP Oilovih takođe 125, čime će

njegov tržišni udeo premašiti deset odsto. U Slovačkoj,

MOL kupuje 41 novu pumpi, pa će ih ukupno imati 253.

U Rumuniji se njegova maloprodajna mreža širi za 42

stanice, na ukupno 189. Paket obuhvata i poslovanje s

veleprodajom. MOL će kupiti i udeo Enija u Češkoj Ra-

finerski (CRC), čiji većinski vlasnik Unipetrol zadržava

pravo prvog kupca CRC deonica. Izvor: SEEbiz

RUSIJA - Kreditna agencija Standard and Poor`s snizila

je krajem aprila kreditni rejting Rusije prvi put posle

više od pet godina, navodeći kao razlog za to beg kapi-

tala iz te zemlje i rizik za investiranje zbog ukrajinske

krize. Rejting Rusije tako je snižen sa BBB na BBB-, što

je samo jedan stepen iznad špekulativnog ili potpuno

neizvesnog za investitore. S&P je naveo u saopštenju

da je rejting Rusije promenjen zbog napete situacije u

vezi sa ukrajinskom krizom koja bi mogla da izazove

dodatan značajan beg domaćeg i stranog kapitala iz

ruske ekonomije. Kreditni rejting Rusije smanjen je

prvi put od decembra 2008. Ruska privreda usporila

je rast na 0,8 odsto u prvom tromesečju ove godine,

što je znatno manje od prethodnih predvidjanja,

uglavnom zbog povlacenja oko 70 milijardi dolara in-

vesticija iz te zemlje, što je više nego ukupan gubitak

ulaganja u 2013. Izvor: Beta

VESTI SVETBIZLIFE PORTAL

1 // Scott Priceizvršni potpredsednik za međunarodnu strategiju i razvoj kompanije Walmart

Kompanija Walmart objavila je da će od 1. juna trenutni predsednik azijske jedinice Scott Price preći u Bentonvil, gde će preuzeti funkciju izvršnog potpredsednika za međunarodnu strategiju i razvoj kompanije. Na njegovo mesto doći će Greg Foran, koji trenutno radi kao predsednik i izvršni direktor kompanije Walmart China. Forana će zameniti Sean Clarke, direktor operacija kompanije Walmart China.

2 // Condoleezza Riceupravni odbori kompanije Dropbox

Condoleezza Rice, bivša državna sekretarka u administraciji Georgea W. Busha pridružila se Upravnom odboru kompanije Dropbox i tako postala četvrti član UO ove kompanije. Rice je na mesto člana UO Dropboxa dovedena kako bi kao ekspert u oblasti bezbednosti pomogla u pitanjima privatnosti, ali i u

pokušajima globalnog širenje ovog fajl hosting servisa.

Nove pozicije

Izostalo udruživanje giganata

Alibaba izlazi na berzu?

MOL se širi

Snižen kreditni rejting Rusije

SAD/FRANCUSKA - Dogovor o spa-

janju dve najveće marketinške agen-

cije na svetu, američkog Omnicoma i

francuskog Publicisa, propao je zbog

različite korporativne kulture, regula-

tornih pitanja i nesuglasica u vezi sa

tim ko će biti na čelu novoosnovane

kompanije. Da je došlo do formiranja

zajedničke kompanije, ta firma bi

imala 130.000 zaposlenih i prihode od

preko 28 milijardi dolara (20 milijardi

evra). Samo Omnicom je prošle godine

zabeležio profit od 966 miliona dolara,

dok je Publicis imao rekordan profit

od 816 miliona evra, što je za 11,5 odsto

više u odnosu na 2012. godinu.

Izvor: RTC/Tanjug

SAD - Najveća kineska kompanija za internet trgovinu Alibaba podnela je zahtev za trgovanje deonicama

na američkom tržištu, pa bi uskoro mogla da uslediti najveća inicijalna javna ponuda deonica u istoriji.

Premda kompanija, koja ostvaruje oko 80 odsto celokupne online prodaje u Kini, nije precizirala koliko

deonica misli da ponudi, analitičari procenjuju da bi Alibaba mogla da prikupi između 15 i 20 milijardi do-

lara, čime bi nadmašila inicijalne ponude Vise i Facebooka. Visa je 2008. javnom ponudom prikupila 19,65

milijardi dolara, dok je Facebook 2012. prikupio 16 milijardi. Premda se bavi i drugim internet uslugama,

kao i 'cloud computingom', Alibaba više od 80 odsto svojih prihoda ostvaruje na tri trgovačke platforme,

na kojima prodaje sve, od šivaće igle do nameštaja i dečjih proizvoda. Lani je time ostvarila promet od

oko 248 milijardi dolara, dok je broj njenih aktivnih korisnika porastao za 14 odsto, na 230 miliona, više

nego što imaju Amazon.com i eBay zajedno. Pritom zapošljava oko 20.800 ljudi, manje od eBaya.

U poslednjem prošlogodišnjem kvartalu, dobit Alibabe iznosila je 1,35 milijardi dolara, dok su prihodi bili

3,06 milijardi. Tržišna vrednost Alibabe procenjuje se od 168 do 200 milijardi dolara, po čemu je najvred-

nija internet kompanija nakon Googlea. Izvor: SEEbiz

49BIZLIFEPORTAL / VESTI SVET

Etihad 'gospodar' Bliskog istoka

Bayerova investicija od 14 milijardi dolara

Citigroup vodi Naftni fond Norveške UAE - Etihad Airways je proglašen,

osmu godinu zaredom, za najbolju avi-

okompaniju Bliskog istoka na dodeli

nagrade ’World Travel Awards Middle

East’. Nacionalni avioprevoznik Uje-

dinjenih Arapskih Emirata proglašen

je za aviokompaniju sa najboljom

prvom klasom i najboljim kabinskim

osobljem u regionu Bliskog istoka. Reč

je o nagradi za najbolje kompanije na

svetu u oblasti putovanja za region

Bliskog istoka, a predstavlja jednu od

tri nagrade koje je osvojila kompanija

Etihad. Izvor: RTC/Tanjug

NEMAČKA - Nemački hemijski i farmaceutski gigant

Bayer kupiće sektor za zdravlje potrošača od američke

farmaceutske kompanije Merck za 14,2 milijarde dola-

ra. Nemačka grupacija, proizvođač leka Aspirin, saop-

štila je da akvizicija predstavlja veliku prekretnicu na

njenom putu da postane globalni lider na atraktivnom

polju lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta. Pre-

ma pisanju Wall Sreet Journala, Merck je pristao na

ovu akviziciju, a iz američke kompanije očekuju da se

kompletan posao završi u drugoj polovini godine.

Izvor: RTC/Tanjug, BIZLife

NORVEŠKA - Citigroup je odabrana za upravljanje

vrednosnim papirima u vlasništvu najvećeg svetskog

državnog fonda, takozvanog norveškog Naftnog fonda.

Fondom je dosad upravljao JP Morgan. O snazi ovog

fonda dovoljno govori podatak o portfelju vrednom

865 milijardi dolara. Citigroup će potpisati sedmogo-

dišnji ugovor čiji će detalji biti objavljeni ove nedelje.

Ova odluka tumači se kao veliki poraz JP Morgana, s

obzirom na to da je banka dosta ulagala u ovu vrstu

posla poslednjih nekoliko godina. JP Morgan se nada

da će osigurati dva slična posla u bliskoj budućnosti,

rekli su za Financial Times ljudi upoznati s tim poslovi-

ma. Norveški Naftni fond ima investicije u 82 države i

44 različite valute, a pokušava diverzifikovati svoj por-

tfelj koji je nekad gotovo potpuno bio u imovini u dola-

rima, funtama, evrima i jenima. Norvežani preferiraju

da upravljač fondom ima operacije u većini država u

koje on investira, radije nego da posluje preko partner-

skih banaka u udaljenijim područjima. Izvor: SEEbiz

Alstom prodaje deo kompanije Lidl odložio ulazak

FRANCUSKA - Upravni odbor francuske grupe Alstom, izjasnio se sinoć za

ponudu američkog General Electric-a, koji je u konkurenciji sa nemačkim

Siemensom, za kupovinu sektora energetike ove francuske privatne firme,

jedne od najvećih u zemlji, javili su izvori bliski ovoj transakciji. Prema listu

Figaro, upravni odbor Alstoma jednoglasno je prihvatila tu ponudu ’čvrstu i

finansiranu’ koja nudi da američka firma kupi energetski deo grupe Alstom

za deset milijardi evra. Alstom je zatražio nezavisnu ekspertizu ponude

General Electric-a, što će trajati oko mesec dana i vezati američku grupu

a istovremeno francuska firma neće imati prava da stupa u kontakt sa

drugim potencijalnim kupcima tokom tog perioda. Bitka za energetski deo

Alstoma pojačala se u utorak kada je Siemens objavio da i on ulazi u trku.

Alstom je jedna od najvećih privatnih kompanija u Francuskoj i zaposljava

18.000 ljudi šriom zemlje. Pored vozova i prateće opreme, kompanija je po-

znata i po proizvodnji turbina za elektro industriju. Grupa Alstom bi trebalo

sutra da objavi ovu odluku pre otvaranja pariske berze. Izvor: Beta

SAD - Nemački diskontni lanac Lidl odložio je plan za ulazak na američko

tržište za 2018. Pripreme za ulazak na tržište Sjedinjenih Američkih Država

nastavljaju se prema planu, ali prve prodavnice neće biti otvorene pre 2018.

Trgovinski lanac Lidl, koji se ekspresno raširio u 26 evropskih zemalja i

trenutno poseduje 9.000 objekata širom Starog kontinenta, ranije je najav-

ljivao da će otvoriti 100 objekata u SAD-u već početkom naredne godine,

uglavnom na Istočnoj obali, kao što je to učinio i njihov glavni konkurent

u Nemačkoj, Aldi. Reuters podseća da Lidl ima planove da uđe i na tržišta

Srbije i Litvanije, iako još nisu određeni precizni rokovi o početku rada u

ove dve zemlje. Ambasador Nemačke u Srbiji Heinz Wilhelm nedavno je

najavio da je namera kompanije Lidl da otvori bar 15 i to u isto vreme. U

Lidlu nisu želeli da navedu razloge za promenu svojih planova u SAD-u, ali

nemački mediji spekulisu da bi taj potez mogao biti povezan sa odlaskom

dugogodišnjeg predsednika Schwarz grupe. Naime, ta

kompanija nedavno je otkrila da su predsednik Karl-He-

inz Hollandi direktor trgovine i marketinga Dawid

Jaschok , napustili svoje funkcije usled nepremostivih

razlika u pogledu razvojne strategije. Izvor: B92, BIZLife

50 BIZLIFEGEDŽETI

GEDŽETI

Tradicija u novom ruhuSmeo dizajn potpuno posvećen fotografiji F

uzija stila, kvalitetne izrade i jednostavnog ru-kovanja otvaraju potpuno novi put u svet fotografije.

Kompanija koja je drugo ime za tradiciju, bar kada je svet fotogra-fija u pitanju, lansirala je novu lini-ju koju odlikuje izuzetno moderan dizajn, ali i tehnologija.

Leica (www.en.leica-camera.com) udružila se sa dizajnerskim timom Audija kada je u pitanju nova T serija. Radi se o prvom aparatu sa izmenljivim autofokus objektivima. Kućište je izrađeno od jednog komada aluminijuma, a nova serija odlikuje se, tradicio-nalno, ručnom izradom. Tako, pre nego što na scenu stupi ugradnja elektronike, svako kućište struč-njaci poliraju 45 minuta.

Leica T spada u grupu klasičnih MILC fotoaparata, koji su danas popularni kod mnogih koji žele što bolje rezultate, ali ne i gabarite i upadljivost DSLR opreme.

Pored čistih linija i metalne konstrukcije, ovu seriju od drugih Leica modela izdvaja i smanjen broj tastera i fizičke kontrole. Najveći deo podešavanja vrši se preko displeja osetljivog na dodir, veličine 3,7 inča (854x480 piksela). Interfejs nudi velike ikone poput onih na pametnim telefonima za menjanje postavki.

Zanimljivo je da model dolazi sa ugrađenim Wi-Fi pristupom koji omogućava konekciju sa iOS aplikacijom preko koje se pruža mogućnost daljinske kontrole i transfera fotografija kako na pametne telefone i tablet uređaje, tako i na razne platforme društvenih mreža. Korisnici, takođe, mogu da preuzmu softver za obradu fotografija Adobe Pho-toshop Lightroom, i to besplatno nakon što registruju svoj aparat na sajtu proizvođača.

Fotoaparat ima senzor APS-C ve-

ličine (23.6mm x 15.7mm), za koji je bio zadužen Sony, i rezoluciju od 16 MP, kao i 16 GB interne memorije.

U ponudi su dva objektiva sa autofokusom. Leica Vario-Elmar-T 18-56mm F3.5-5.6 ASPH za koji je potrebno izdvojiti 1.750 dolara i Leica Summicron-T 23mm f/2 ASPH sa fokusnom dužinom od 35mm u Full-Frame formatu čije cena iznosi 1.950 dolara. Preko

adaptera moguće je koristi-ti sve Leica M objektive,

što znači da je najnoviji model kompatibilan sa objektivima koje je kompanija proizvela u

poslednjih 60 godina, a u ovom slučaju fokus i ekspo-

zicija su manuelni.Ovom paru uskoro bi trebalo da

se pridruže i širokougaoni zum Su-per-Vario-Elmar-T 11-23mm F3.5-4.5 ASPH i telefoto zum Vario-El-mar-T 55-135mm F3.5-4.5 APSH.

Iako se primetno razlikuje od onoga po čemu je Leica tradicio-nalno poznata, T serija i dalje drži do kvaliteta izrade, fotografija i naravno ekskluzivnosti. Zaljublje-nici u fotografiju za ovaj užitak moraće da izdvoje 1.850 dolara. ●

T serija i dalje drži do

kvaliteta izrade, fotografija

i naravno ekskluzivnosti

Model dolazi sa ugrađenim Wi-Fi pristupom koji omogućava konekciju sa iOS aplikacijom

Tekst:Ivana

Mihajlović

Prvi na tržište stiže model srebrne boje, dok će kasnije tokom godine biti dostupan i model u crnoj boji. U saradnji sa timom Audija dizajnirani su i novi, jedinstveni dodaci. Pre svega radi se o maskama jarkih boja koje doprinose modernom izgledu serije. Dostupni su i različiti kaiševi sa jednostavnim sistemom povezivanja, kao i torba koja svojim izgledom vraća u prošlost.

Svet boja

51BIZLIFETRENDOVI

Trendoviekonomska istraživanja // poslovni saveti // edukacija…

Poslovni saveti// Kompaniju čine ljudiIgor Štefanacregionalni PR menadžer kompanije Ikea za Jugoistočnu Evropu

Poslovni savet// Obični ljudi neobičan uspeh Etsy zajednica Od opsesije do profesije

Poslovna edukacija// 'Izlečite' vašu kompaniju Tomaž Pavlica i Rober LičenDiplomirani ekonomista sa završenim MBA i Magistar nauka

S54S52 S57

52 BIZLIFEPOSLOVNI TRENDOVI

POSLOVNI TRENDOVI

Obični ljudi neobičan uspehStatistike kažu da je svaki četvrti radno sposoban građanin Srbije nezaposlen. U takvim uslovima ljudi postaju vrlo kreativni u pokušaju da spoje kraj sa krajem svakog meseca. Neki od njih su svoju kreativnost odlučili da pretoče u nešto opipljivo i unovče, i to na stranom tržištu. Otvorili su ’prodavnicu’ na sajtu Etsy na kome se prodaju rukotvorine i pridružili se stotinama hiljada onih koji od hobija prave karijeru

Milan Zavišić, Vesna Ko-atye i Marko Popović su deo zajednice Etsy. Nji-hove priče o započinja-

nju sopstvenog posla kao i samom pristupu poslovanju se razlikuju, ali razlog samozapošljavanja je isti, nezaposlenost. Ali to što su svi u jednom momentu bili nezaposleni ne znači da su bili besposleni.

Milan Zavišić izrađuje proizvo-de od kože, po struci je Inženjer poslovne informatike, ali je uz oca koji se sa velikim uživanjem bavio ručnim radom, naučio zanat kojim se 2009. godine predstavio svetu preko sajta Etsy.

● Da li prodaja preko ovog sajta može da donese dovoljnu zaradu da zameni dnevni posao u pot-punosti?- Internet prodaja nam omogućuje da budemo dostupni u celom svetu, čime se uspevaju plasirati proizvodi i na finansijski jača tržišta i ostvariti veća razlika u ceni. Iz prve ruke mo-žemo saznati sve što se kupcima sviđa ili što im smeta i uz minimalne gubitke korigovati svoje buduće proizvode i budući nastup. Sa druge strane, u poplavi masovne proizvodnje i kupci sve više vape za toplinom ručno izrađenog proizvoda u kom je utkan delić duše stvaraoca.

● Koliko sati dnevno radite na Vašim proizvodima?- Ne mogu precizno ograničiti svoje radno vreme. U poslu sa ručnom izradom predmeta od kože smo zajedno supruga i ja. Naši kupci su rasuti u svih 24 vremenskih zona. Kada ne izra-đujemo konkretne proizvode, mi komuniciramo sa ljudima širom planete, razmišljamo o novim idejama, skiciramo, crtamo, dogo-varamo se. To praktično znači da se poslom ne bavimo samo kada ne spavamo, ali obzirom da živimo radeći ono što volimo, to se onda i ne može nazvati poslom, zar ne?

● Ko Vam je klijentela na Etsyu?- Klijentela na Etsyu je većinom iz SAD. Kupovali su i iz Australije i Velike Britanije. Etsyintezivno radi na internacionalizaciji, pa su iz tog

razloga uveli automatski prera-čun cena u druge valute i

automatsko prevođenje pojmova prilikom pre-trage i time su značajno olakšali kupovinu i

kupcima koji ne barataju dobro engleskim jezikom.

● Na koji način vršite naplatu Vaše robe?- Postoji veliki problem naplate obzirom da kod nas nije moguće naplaćivati posredstvom PayPal-a. Kako je Etsy kompanija sa sedištem u SAD i kod njih je PayPal domi-nantan sistem naplate na Interne-tu, jedino je PayPal u potpunosti integrisan u Etsy. Postoji moguć-nost da se naplata vrši alternativ-nim sistemima, ali to podrazumeva puno objašnjavanja i dopisivanja sa kupcima, tako da se često desi da kupci odustanu od porudžbine.

● Imate li poruku za sve koji nika-ko ne uspevaju da pronađu posao?- Internet je alatka koja defini-tivno menja globalno poslovanje i omogućuje nam da kao jedinka stanemo rame uz rame sa moćnim međunarodnim korporacijama. Trebaju se osvrnuti oko sebe,

Internet je alatka koja

definitivno menja globalno

poslovanje

OD OPSESIJE DO PROFESIJE

Naša klijentela su prevashodno stranci. Najviše je kupaca

iz Severne Amerike

Tekst:Zorana Pajić

53BIZLIFEPOSLOVNI TRENDOVI

razmisliti o tome šta znaju da rade i šta bi voleli da rade i ponuditi svoje znanje i veštine svetu. Na In-ternetu stotine miliona ljudi traži baš njihove usluge i proizvode.

Vesna Koatye je majka troje dece i šivenje je njena stara strast, prvo je šila za potrebe svoje poro-dice, a danas svoje radove prodaje putem Etsyja.

● Kako ste se odlučili da svoje proizvode ponudite na Etsyju?- Šijem, dakle, za potrebe svoje porodice iz zadovoljstva. Vreme-nom ljudi su počeli da se raspituju

i malo po malo stigla sam do spajanja ’opsesije i profesije’. Počela sam sa dizajniranjem torbi, njihovimoslikavanjem i dekorisa-njem. Pošto sam majka troje dece, ograničeno mi je vreme koje mogu i želim da utrošim na ovaj posao. Zato mi je Etsy bio najzgodnija op-cija, jer mogu da doziram količinu vremena koju posvećujem poslu.

● Koliko vremena posvećujete izradi proizvoda, a koliko promo-visanju svog rada?- U zavisnosti od raspoloženja po-nekad proveden sat, do dva, u po-slu, a ostatak vremena posvećujem porodici. Što se tiče same zarade, ja ne idem daleko, jer imam ograniče-no vreme koje posvećujem Etsyju, stvaranju kontakata, promovisanju.

● Može li Etsy da zameni dnevni posao?- U mom slučaju ne bih rekla da prodaja na Etsyju može da zameni dnevni posao, ali u principu je mo-guće u zavisnosti od toga kakav cilj sebi postavite… mislim da Etsy pruža dosta mogućnosti.

Marko Popović je student grafič-kog inženjerstva i dizajna. Njegova prodavnica je porodična manufak-tura i u njoj rade: on, njegov brat Đurađ i njihovi roditelji. Bave se izradom predmeta od drveta. Pre Etsyja, svoje proizvode su nudili na domaćem tržištu ali kako je pro-daja bila loša, odvažili su se otvore ’prodavnicu’ na najvećem sajtu za prodaju ručno rađenih predmeta.

● Da li prodaja preko ovog sajta može da donese dovoljnu zaradu da zameni dnevni posao u pot-punosti?- Prva bitna stvar je atraktivna roba i dobar kvalitet. Iz ovoga pro-izilazi i zarada. Mi smo od skoro na Etsyju i za sada uspevamo da preko ovog vida prodaje popunimo rupe u kućnom budžetu. Ovakav

posao mogao bi na duže staze da zameni osmočasovno radno vreme.

● Koliko sati dnevno radite na Vašim proizvodima?- Nema nekog pravila. Ovakav vid prodaje iziskuje dosta odricanja i mnogo rada. Sve zavisi od kom-pleksnosti proizvoda. Često se desi da se ceo dan potroši u radu.

● Ko Vam je klijentela na Etsyu, i na koji način vršite naplatu Vaše robe?- Naša klijentela su prevashodno stranci. Najviše je kupaca iz Sever-ne Amerike (SAD i Kanada). Nešto u manjem broju su Evropljani, a tu prednjače Francuzi, Britanci i Nemci. Možemo se pohvaliti da imamo kupce sa svih kontinena-

ta, ali za sada preko Etsyja nismo imali kupce iz naše zemlje. Na-platu robe vršimo preko PayPala i uplatom na naš devizni račun. Kako u Srbiji još uvek nije moguće primiti novac preko PayPala, imamo otvoren PayPal nalog preko prijatelja u inostranstvu, kao i većina prodavaca iz Srbije. Uvođenjem ove opcije, svakako bi se olakšalo poslovanje.

● Imate li poruku za sve koji nika-ko ne uspevaju da pronađu posao?- Svim talentovanim ljudima koji su silom prilika nezaposleni možemo poručiti da probaju da prodaju svoje proizvode preko ovog sajta. Da eksperimentišu, da vide šta se ljudima sviđa. Bitno je da budu originalni i da istražuju. Upornost je najvažnija. ●

Pošto sam majka troje dece, ograničeno mi je vreme koje mogu i želim da utrošim na ovaj posao

Postoji veliki problem naplate obzirom da kod nas nije moguće naplaćivati posredstvom PayPal-a.

54 BIZLIFEPOSLOVNI SAVET

POSLOVNI SAVETI

Kompaniju čine ljudiZajednički ručak, topla, neformalna atmosfera mogu biti deo uobičajenog dana na poslu kada se kompanija vodi ljudskim vrednostima

Tekst:Ivana

Mihajlovićfoto:

Đorđe Nenadić

55BIZLIFEPOSLOVNI SAVET

Dizajniranje radnog prostora preraslo je u svojevrsnu nauku sa ciljem da se obezbedi

produktivnost, a samim tim i motivacija zaposlenih. Koncept savremenih kancelarija danas je uglavnom sličan, ali razlika je veli-ka kada na scenu stupe vrednosti koje kompanija neguje. Upravo tako je u poslovnom prostoru švedskog proizvođača name-štaja u Beogradu.

„Svaka kompanija poseduje korporativ-ne vrednosti, misiju, viziju, ali Ikea veruje u vrednosti koje gaji i polaže velike nade, očekivanja i trud kako bi objasnila šta one znače“, kaže za BIZLife Igor Štefanac, regionalni PR menadžer kompanije Ikea za Jugoistočnu Evropu. Upravo ova činjenica bila mu je fascinantna kada se priključio timu pre više od četiri godine.

Ni kancelarije Ikee ne razlikuju se na prvi pogled od drugih – otvoreni prostor sa manjim prostorijama koje će pružiti privatnost i mir kada atmosfera postane aktivna. Ono što je dru-gačije je osećaj kada uđete i vidite

zaposlene kako ručaju zajedno kao velika porodica.

„Kompaniju čine ljudi“ kaže Igor, a na to pod-seća i natpis na zidu jedne od kancelarija:

„Posao u Ikei odlikuje se saradnjom ljudi koji

veruju u isti cilj i poštuju napore drugih.“

„Ako uživate u zajedničkom ručku sa kolegama to nešto govori o našim vrednostima.To je izuzet-no bitno ne samo za kompaniju, već i za ljude koji u njoj rade i njihov osećaj koji stvaraju za

posao, ali i ceo tim. Ne možemo da radimo drugačije nego timski. U ovako velikoj kompaniji veoma je kompleksno biti individualac“, objašnjava Igor.

Selekcija kadrova shvata se vrlo ozbiljno. To je procedura koja traje izvesno vreme, što je u Igrovom slučaju bilo šest meseci. Ovakav pristup neophodan je kako bi se proverili svi aspekti kandidata, a naročito vrednosni.

„Neko može da poseduje najbolje kvalifikacije na svetu, ali ako u vrednostima koje nosi u sebi nije kompatibilan sa ljudima sa kojima treba da radi i kompanijom, to nije dobro ni za jednu stranu. Kvalifikacije su bitne, ali kako bi došli do win-win situacije za sve mnogo je bitnije kakav je neko kao čovek. Jednostavno nema poente zaposliti nekog samo na osnovu kvalifikacija, a ko se ne bi osećao prijatno na radnom mestu, jer to na kraju utiče i na rad te osobe“, navodi Igor.

Odabir pravih ljudi

Ako uživate u zajedničkom ručku sa kolegama to nešto govori o našim vrednostima

Nameštaj živih boja

predstavlja prave oaze između

kancelarijskih stolova

56 BIZLIFEPOSLOVNI SAVET

LJUDSKEVREDNOSTI

Vrednosti Ikee nisu specifične za jednu naciju, već ljudske, koje su prisutne u svakoj kulturi

Vrednosti Ikee nisu specifične za jednu naciju, već ljudske, koje su prisutne u svakoj kulturi. Stoga se lako prenose na svaku zemlju u

kojoj posluju, i prilagođavaju situa-ciji i prilikama, kao i svakom timu.

Na timski rad upućuje i sam prostor. Nameštaj živih boja

predstavlja prave oaze izme-đu kancelarijskih stolova koje pozivaju na druženje i opuštanje kada je to potrebno. Ujedno je i odraz neformalne kulture koja se odlikuje skromnošću i ohrabruje na nove ideje.

„Uređenje prostora je veoma značajno za motivaciju. Kancela-rije prevashodno moraju da budu funkcionalne, ali ujedno morate da se osećate prijatno, jer ukoliko to nije slučaj neće vam biti prijatno ni da obavljate svoj posao. Ikea proizvodi i prodaje nameštaj, ali pre svega dajemo inspiraciju za uređenje doma i prostora uopšte. Način na koji opremamo kance-larije pokazuje i našu ekspertizu. Ovakav izgled ne nastaje slučajno, o tome se dosta vodi računa“, objašnjava Igor.

Uspostavljanje balansa između posla i privatnog života je nešto o čemu švedski proizvođač na-meštaja itekako vodi računa. No, to nije omogućeno samo kliznim radnim vremenom, već i toplom atmosferom. Ikeu, između ostalog, odlikuju zajedništvo i entuzija-zam koji nedvosmisleno odišu prostorom. To je zabavna, poštena i ozbiljna kompanija prema Igo-rovom mišljenju. Ono što ovaj tim čini posebnim na svim meridija-nima i što ih izdvaja je skromnost i snaga volje, jedinstven koncept kojim se vode i koji ih inspiriše da budu bolji. ●

Ikeu odlikuju zajedništvo i entuzijazam koji nedvosmisleno odišu prostorom

57BIZLIFEPOSLOVNA EDUKACIJA

Tekst:Tomaž

Pavlica i ROBER LIČEN

Tomaž Pavlica

Diplomirani ekonomista sa završenim MBA i više od 20 godina iskustva u manadžmentu u regionu i zapadnoj Evropi. Sedam godina je radio u OMV-u, kao direktor maloprodaje za Sloveniju, zatim direktor marketinge za region Adriatic i na kraju kao direktor marketinga u OMV GmbH u Beču. 2010. osnovao je poduzeće, koje se bavi konsaltingom i internim manadžmentom na područjima marketinga, prodaje, razvoju novih poslovnih modela i projektnim menadžmentom.

ROBER LIČEN

Magistar nauka sa iskustvom više od 20 godina u manadžementu, od toga više od 15 godina sa vođenjem poduzeća. Kao vođa radio je u Tobačnoj Ljubljana, kao CEO u Akrapoviču, bio je predsednik uprave Staklarne Rogaška, pomoćnik predsednika uprave u Gorenju…2009. osniva sopstveno poduzeće za coaching, mentoring i manadžment promena Profit Plus.

Sad je skrajnije vreme za akciju… zašto još čekate

Kriza! Krize ne treba da se plašimo. Kriza je sasvim prirodan ciklus u privredi. Pro-

blem je, da u krizi ne uradimo ništa. Da čekamo.

U kompanijama imamo tri vrste kriznih situacija. Prvo je, kad je ekonomska okolina u krizi; drugo, kad je preduzeće u krizi; a treće, kad je preduzeće u krizi i uz to još i radi u kri-znoj okolini.

Tu može da se povuče analo-gija sa čovekom. Svima je jasno, da zdrav čovek može da živi na svoj način gde god želi. Isto je sa preduzećima. Ako su zdrava i

rade u kriznoj okolini, mogu da menjaju tržište.

Bolestan čovek je kao 'bole-sna' kompanija. Bolestan čovek treba prvo da izleči sebe, tek onda da se brine o okolini. Isto to bi trebalo da se dešava sa produzećima. Prvo da svu svoju snagu usmere na sebe, da se (re)organizuju, tek onda da se brinu o okolini.

Najgore za čoveka je, kad je bolestan i živi u kriznoj okolini.

Kakve su mu šanse za preživlja-vanja? Veoma male. Ali postoje. Isto je sa bolesnim kompani-jama u kriznoj okolini. Kada je bolest mala, to možemo da izlečimo sami. Ako je bo-lest veća, uvek idemo do doktora po lek.

A šta radimo u preduzećima? Obično čekamo! Uz čekanje se nadamo, da će problem sam od sebe da prođe. A bolest se sama po sebi nikad ne izleči. Tako problemi postaju sve veći i veći. Umesto jedne bolesti dobijemo više njih. Iz prakse znamo, da

se u najvećoj meri vlasnici i menadžeri preduzeća odluče za spoljnog savetnika ili konsul-tanta tada kad je problem već suviše velik, da bi se bolest mo-gla izlečiti bez drastičnih mera. U jednoj reči –prekasno.

Pametni menadžeri i vlasnici preduzeća znaju, da kad se razbole, treba otići najboljem doktoru, makar za dijagnozu. Treba im lek! Isto tako rade i u kompanijama. Kada u kom-

paniji imaju problem, koje sami ne znaju da srede ili nemaju vremena za to, potraže najbo-ljeg konsultanta ili savetnika,

da im pomogne. Kod bolesnog čoveka lek je hemija. A šta

je lek kod dobrih konsultanata i savetnika? Lek su

im znanje i iskustvo u rešavaju problema u

preduzećima. I doktori i konsultanti, savet-

nici, rade na isti način. Najpre daju dijagnozu, onda lek. Osnov za dijagnozu nije ništa drugo nego razlika između onoga šta želimo i onoga, šta imamo…između onoga šta bi moralo da bude i onoga što jeste…između situacije u kojoj bi naša kompanija morala da bude, i situacije u kojoj se naša kompa-nija nalazi.

Posle toga uvek moramo da tražimo razlog za tu razliku. Na žalost i u privatnom životu i u kompanijama obično pre-više brinemo oko posledica. Uvek gasimo vatru umesto da uradimo na vreme protivpo-žarni sistem.

Ovde je razlika između odlič-nih i manje dobrih savetnika, konsultanata. Mi uvek tražimo razloge za nastalu situaciju, za bolest produzeća, a ne bavimo se posledicama. Bavimo se razlozima na načinda ih otkla-njamo. A otklanjamo ih pomoću leka. Lek u tom slučaju su znanje i iskustvo. Lečili i izlečili smo više od 25 kompanija u regionu, zašto ne bi i vašu? ●

POSLOVNA EDUKACIJA

'Izlečite' vašukompaniju

Pametni menadžeri

znaju, da kad se razbole, treba otići najboljem

doktoru, makar za dijagnozu

58 BIZLIFEBELEŽIMO

BELEŽIMO

Najbolji poslodavac

Unapređenje statusa seniora

Dvogodišnja saradnja

Lider privrednog ambijenta SrbijeInicijativa za zapošljavanje mladih

Dijalog za uspeh

Decenija u Srbiji

Kompanija Telenor proglašena je najboljim po-

slodavcem u Srbiji u kategoriji velikih preduzeća

na osnovu referentnog istraživanja kompanije

Infostud. Telenor je osvojio i priznanje za najbolje

plasirano veliko preduzeće u kategoriji korpora-

tivnih komunikacija. U istraživanju, zasnovanom

na anonimnoj anketi u kojoj su zaposleni ocenji-

vali svoje poslodavce, učestvovalo je 47 kompani-

ja u kojima radi više od 13.700 zaposlenih.

S obzirom da je starija populacija brzo rastući

segment našeg društva očekivano je da korpora-

tivni sektor sve više svoje proizvode i usluge pri-

lagođava upravo ovoj grupi stanovništva, zaklju-

čeno je na predstavljanju rezultata istraživanja

o socijalno – ekonomskom statusu penzionera u

Srbiji i regionu pod nazivom ’Novo doba, trećeg

doba’, koje je Banca Intesa sprovela u saradnji sa

preduzećem IPSOS Strategic marketing.

„Banca Intesa je još 2011. godine prva na do-

maćem tržištu razvila specijalizovane proizvode

namenjene seniorima kako ovaj važan segment

stanovništva ne bi bio uskraćen za neke od najos-

novnijih bankarskih usluga, a i ubudue će raditi

na unapređenju svoje ponude za ovaj segment

svojih klijenata“, izjavio je Darko Popović, član

Izvršnog odbora Banca Intesa.

Kompanija SBB potpisala je dvogodišnji ugovor

o saradnji sa Beogradskim maratonom. Kao

zvanični partner najmasovnije atletske ma-

nifestacije u Srbiji, SBB želi da pruži podršku

promociji vrhunskog, ali i rekreativnog sporta,

te uspešnom pozicioniranju Beograda i Srbije

na sportskoj i turističkoj mapi sveta. Kompa-

nija SBB veruje da uspešne kompanije imaju

obavezu da prepoznaju potrebe sredine u kojoj

posluju i podrže projekte koji svojim kvalitetom

i vizijom pozitivno utiču na promene u društvu.

Dr Ronald Seeliger, generalni direktor kompanije

Hemofarm dobitnik je nacionalnog priznanja ’Kapetan

Miša Anastasijević’ u kategoriji lider privrednog

ambijenta Srbije. U pitanju je jedno je od najugledni-

jih privrednih i društvenih priznanja u Srbiji koje se

dodeljuje sa ciljem afirmacije društvenih i preduzet-

ničkih vrednosti, stvaralaštva i društveno odgovornog

poslovanja, a na osnovu odluke žirija koji čine ugledni

predstavnici Privredne komore Vojvodine, Privredne

komore Beograda, Fakulteta tehničkih nauka Novi Sad.

Miodrag Kostić, predsednik MK Group,

potpisao je Inicijativu za zapošljavanje

mladih, koja je nastala kao rezultat potrebe

za uspešnom integracijom mladih ljudi od

18 do 30 godina na tržište rada.

„Možemo da se pohvalimo da svake godine

stipendijama pružamo podršku mladim i ta-

lentovanim studentima različitih usmerenja,

promovišući na taj način značaj obrazovanja

i razvoj ljudskih potencijala u sredinama u

kojima kompanije članice MK Group sistema

posluju“, istakao je Miodrag Kostić.

Uz podršku Tanje Miščević, šefice pregovarač-

kog tima za vođenje pregovora o pristupanju

Republike Srbije EU i Delegacije Evropske

unije u Srbiji, preko 100 najuspešnijih domaćih

menadžera, članova SAM-a, imalo je priliku da

se na jednom mestu susretne sa predstavnicima

ekonomskih odeljenja ambasada država članica

EU i direktno se informiše o predstojećem

procesu evropskih integracija u Srbiji.

Kompanija Gerbuder Weiss proslavila je deset godina

rada u Srbiji, a svečanosti koja je organizovana ovim

povodom prisustvovali su i predstavnici upravnog od-

bora iz austrijske centrale. O istoriji kompanije Gebru-

der Weiss u Srbiji, rezultatima rada i planovima za bu-

dućnost govorili su Dragan Simović, generalni direktor

Gebruder Weiss Srbija, Wolfgang Niessner, predsednik

Upravnog odbora Gebruder Weiss zadužen za logistiku

i kopneni transport, Heinz Senger Weiss, član upravnog

odbora odgovoran za sektore Air & Sea, prodaju i carine

i Erich Schafer, regionalni direktor za Jug.

59BIZLIFEBELEŽIMO

Početak saradnje

Novi kilometri

Povelje za bezbednost na radu

Orden za filantropiju

Predstavljanje novog modela

Okupljanje talenata

Eurobank je potpisala ugovor o saradnji sa

legendarnim fudbalskim klubom i time po-

stala prva banka u regionu koja će izdavati

Manchester United Paypass MasterCard

platne kartice. Pored brojnih visokih zvanič-

nika iz sveta politike, ekonomije, biznisa i

javnog života, svečani koktel organizovan

povodom početka saradnje uveličao je i tro-

struki osvajač Premijer lige i Lige šampiona,

legenda Manchester Uniteda Dwight Yorke,

i predstavnici menadžmenta kluba.

Predsednik opštine Alibunar, Đurica Gligorijev

i Ana Brnabićm, direktor kompanije Continen-

tal Wind Serbia (CWS), potpisali su Sporazum

o donaciji za rekonstukciju dela opštinskog i

izgradnju dela atarskih puteva neophodnih

za izgradnju vetroparka Čibuk 1, jedne od

najvećih investicija u Srbiji čija se izgradnja

očekuje već sledeće godine. Dodatno, u okviru

Programa podrške društvenim inicijativama

CWS će sa 25.000 evra podržati realizaciju

projekata u mesnim zajednicama Mramorak,

Dolovo i Vladimirovac.

Nekoliko stotina

sugrađana svih gene-

racija učestvovalo je u

prvoj porodičnoj akciji

’Trčimo porodično’

u okviru na 27. Beo-

gradskog maratona

koju je pokrenula

Hemofarm Fondacija

u okviru trke zado-

voljstva. Učesnike porodičnog zagrevali su predstavnici Beogradskog

trkačkog kluba, a u okviru štanda Hemofarm Fondacije, a doktorka Nada

Macura delila je savete o zdravom načinu života velikom broju porodica.

Povodom Svetskog dana bezbednosti

i zdravlja na radu Ministarstvo rada,

zapošljavanja i socijalne politike i

Uprava za bezbednost i zdravlje na

radu, dodelila je povelju ’28. april’

domaćim kompanijama.

Prvonagrađeni dobitnici su mesna

industrija Carnex iz Vrbasa i JCMM

Automotiv iz Kragujevca. Drugu na-

gradu dobila su preduzeća kompanija

Philip Morris iz Niša, Knauf Insulation

i Elopak iz Beograda, kao i cementara

Titan iz Kosjerića. Povelje su, kao

trećenagrađeni, dobile i Ujedinjene

srpske pivare iz Novog Sada, kao i

preduzeća Omija Venčac iz Aranđe-

lovca, ALP projekt sistem iz Beograda,

Goša montaža iz Velike Plane, Alfa

plam iz Vranja i Unipromet iz Čačka.

Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora

Banca Intesa, odlikovana je visokim priznanjem

Srpske pravoslavne crkve, Ordenom Svete Carice

Milice - Prepodobne Evgenije, za nesebično

pomaganje manastiru Studenica i delatnu ljubav

prema Crkvi. Pomenuto odlikovanje je dodelio

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve

na predlog Njegovog Preosveštenstva, Episkopa

šumadijskog, Gospodina Jovana, administratora

Eparhije Žičke, a uz saglasnost Njegove Svetosti

Patrijarha srpskog, Gospodina Irineja.

Simbol prestiža i sinonim vrhunske estetike, Porsche

Macan predstavljen je i u Beogradu, a posetioci su imali

prilike da se uvere da novi model nastavlja blistavi put

Porscheovih terenskih vozila kao novi izraz prepoznat-

ljivog statusa i sofisticiranog ukusa pravih ljubitelja

vodeće svetske automobilske marke iz Štutgarta.

Kako bi mladima omogućili od-

govarajuću edukaciju i pravilan

profesionalni razvoj, kompanija

SAP kreirala je novi model

zapošljavanja i treninga, koji će

omogućiti kompaniji da prona-

đe najbolje talente, edukuje ih i omogući im da rade u najkvalitetnijem okruženju

u kojem će moći da sarađuju sa vrhunskim profesionalcima i od njih dobiju

neophodne savete i usmerenja. SAP Sales Academy pokrenuta je 2013. godine, a

od ove godine učešće u Akademiji uzeće i studenti iz Centralne i Istočne Evrope,

uključujući i Srbiju. Finalisti iz Srbije, Slovenije, Mađarske i Slovačke prezentovali

sz svoja znanja i sposobnosti na celodnevnom događaju u Ljubljani.

Nikola Vučković predstavnik kompanije Philip Morris u Srbiji i Vera Božić Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku

Trčimo porodično

60 BIZLIFEBELEŽIMO

Limenke za stabla

Školski čas na farmi

Očuvanje planete

Potvrda kvaliteta

Žive legende

Pokret za brigu o starijima

Tajna ukusa

Borba protiv glaukoma

Zahvaljujući posetiocima festivala Supernatural koji su

učestvovali u akciji ’Reciklirajte i Vi’, Apatin će dobiti novu

šumu. Povodom obeležavanja 258 godina postojanja Apatinske

pivare, 258 punoletnih posetilaca koji su reciklirali barem jed-

nu limenku, dobiće do kraja godine zasađeno drvo sa svojim

imenom u ovom gradu na zapadu Bačke. Pošumljavanje će biti

omogućeno saradnjom Apatinske pivare i JVP Vode Vojvodine.

Kompanija Imlek organizovala je ’Bello organic školski čas

na farmi’ tokom kojeg su se mali školarci, kroz igru i zabavu,

upoznali sa organskom proizvodnjom mleka i odgojem krava

na jedinoj sertifikovanoj organskoj farmi u našoj zemlji ’Global

seed’ u Čurugu. „Želja kompanije Imlek bila je da edukuje male

potrošače šta je organski proizvod, kako da ga prepoznaju i koli-

ko je on značajan za opšte stanje našeg organizma, ali i očuvanje

prirode“, poručio je Srđan Popović, generalni direktor Imleka.

Održivi proizvodi, upravljanje otpadom i energet-

ska efikasnost bile su tema panel diskusije ’Podrži

da se održi’ u okviru Supernatural festivala.

Organizatori panela, kompanija Delhaize Serbia i

Supernatural festival sa svojim partnerima - kom-

panijama Strauss Adriatic, Coca-Cola Hellenic, PG

Đuričkov i Ekostarpak - pokušali su da na najjed-

nostavniji način predstave šta znači održivi razvoj

i zbog čega je on važan za sve činioce društva.

Tim magazina ’The Wine Advocate’ pod

vođstvom jednog od najuglednijih svetskih

vinskih kritičara Roberta Parkera ocenio

je Tikveš crveno vino ’Bela voda’ iz berbe

2012. sa visokih 95 poena, što je jedan poen

U okviru programa ’Žive legende’

nacionalne aviokompanije Srbije

ime košarkaške legende Vlade Divca

našlo se na avionu iz flote Air Serbia.

Ovim programom odaje se priznanje

proslavljenim Srbima čija dostignuća

mogu da služe kao inspiracija, a Divac

je izabran zbog svog svetskog uspeha

u sportu i velikog humanitarnog rada.

Nove donacije i pomoć namenjeni najstarijim

sugrađanima obezbeđene su za Kragujevac i

Suboticu. Predstavnici NLB banke i Fonda B92

podelili su pakete kragujevačkim penzionerima u

saradnji sa Udruženjem penzionera Kragujevac.

Mnogobrojni stariji sugrađani nalaze se u teškom

stanju i uz veliki napor prevazilaze lošu materi-

jalnu situaciju, što je upravo i razlog zbog koga se

NLB Banka priključila akciji ’Stari nisu stvari’ koju

je pokrenuo Pokret 65+.

Poznavaoci čuvene grčke Metaxe imali su

priliku da u okviru Meet The Master dru-

ženja i prezentovanja ekskluzivnog izdanja

Metaxa 12 Zvezdica spoznaju sve arome ut-

kane u ovo piće. Kostas Raptis, talentovani

Metaxa Majstor i tvorac ovog jedinstvenog

izdanja, otkrio je tajnu njegovog savršenog

ukusa, a prisutnima omogućio da se i sami

uvere u jedinstvenost tog pića.

Uručenjem devet pokretnih oftalmoloških tonometara

Hemofarm Fondacije Pokretu Trećeg doba Srbije i or-

ganizacijom prvih besplatnih pregleda očnog pritiska

u Gerontološkom centru Vršca, najavljen je početak

nacionalne kampanje preventivne dijagnostike u ot-

krivanju glaukoma kod pripadnika starije generacije.

više od ocene koju je ovo vino dobilo za berbu

2010. „Ovo je veliki uspeh za vinariju i potvrda

da promena strategije u smeru kreiranja kvali-

teta pre kvantiteta daje rezultate, kao i prizna-

nje za sve naše napore da napravimo vrhunsko

vino po svetskim standardima“, rekao je Igor

Ilievski, generalni direktor vinarije Tikveš.

61BIZLIFEAFTER HOUR

After Hourbusiness lifestyle // hrana&piće // kultura // zabava...

Leksikon poslovne žene// Inovativnom idejom od dinara triSnežana Atanasov, šef kabineta predsednika NO Rudnap Group i predsednik Fondacije Rudnap Group

Na poslovnom ručku// Siguran u eksperimentisanju Robert Čoban, Predsednik Color Press Grupa

Putovanje// Pariz kroz knjige Knjižare - posebna slika Pariza

Taktika poslovnog muškarca// Nema prečicedo uspeha Predrag Bojović, regionalni direktor prodaje u kompaniji Knjaz Miloš

S65S62 S68 S74

62 BIZLIFENA POSLOVNOM RUČKU

Pre par meseci smo se pri-sećali našeg prvog susreta koji se dogodio na izboru za MissYu davne 1996.

godine i slatko se smejali svemu

što nam se na tom putu kao reporterima, njega Sveta, a mene Naše Borbe, desilo. Naravno, moj gost ovog puta je Robert Čoban, predsedik Color Press Groupe,

jedne od najvećih ovdašnjih medij-skih kuća, kojoj su granice Srbije odavno postale pretesne.

Da li je u pitanju intuicija ili nešto drugo, tek za ručak sa

Siguran u eksperimentisanju„U našoj medijskoj industriji se sve promeni za tri godine. Način konzumacije, cene, vrste, navike potrošača“

NAŠ GOSTROBERT ČOBAN

PREDSEDNIK COLOR PRESS

GROUPE

tekst: TATJANA OSTOJIĆ

foto:MARKO RUPENA

NA POSLOVNOM RUČKU RESTORAN SQUARE NINE HOTELA

● Voćni ili čokoladni kolač?- Čokoladni.● Kafa sa mlekom ili bez?- Nekad isključivo sa, nekad isključivo bez. Kad idem na posao pokupim Cafe Latte. Posle ručka isključivo pijem espresso potpuno bez mleka. ● Šta nisi voleo da jedeš kao dete, a danas u tome uživaš?- Odlično pitanje! Neki dan sam o tom razmišljao, pričao sam s majkom o tome. Mrzeo sam paradajz čorbu i mrzeo sam da sečem nokte. Danas uživam u paradajz čorbi i ne mogu da zamislim da mi nisu nokti

potsečeni.● Da li brojiš kalorije?- Ne brojim kalorije, ali vodim računa da ne jedem previše ugljene hidrate sa proteinima. Trudim da jedem više ribu, a manje meso i da uglavnom jedem povrće, koje obožavam. ● Da li pripremaš nešto od hrane?- U smislu kuvanja ili nečeg zahtevnijeg, slagao bih ako bih rekao da pripremam. ● Gde bi otputovao na jednu dobru večeru?- Generalno, prva asocijacija Mediteran, Italija. I ono što obožavam, to je fondue sa sirom.

Fondue restorane pronalazim ne samo u Francuskoj i Švajcarskoj, pošto je to njihov specijalitet, već i u Londonu u Sohou, u Njujorku na Sedmoj aveniji, u Minhenu... Sad sam bio na Ligi Šampiona sa Fordom u Minhenu, gde ljudi očekuju da ih vodiš na kobasice, a ja sam ih vodio na fondue. ● Koga bi iz sveta biznisa poveo na ručak?- Moram da priznam da kada sam u zemlji, 90 odsto mojih ručkova je poslovno, jer sam često na putovanjima, pa te dane kada sam ovde koristim za poslovne ručkove, razgovore, intervjue, i

velikim brojem ljudi odlazim na ručak. Pomenuću mog prijatelja koga nisam video od kako mu se rodio sin, Veselina Jevrosimovića iz ComTrade-a. ● Kako biraš restoran za poslovni ručak?- Pored toga što mi je bitna dobra hrana,volim da se osećam opušteno i kada je poslovni ručak u pitanju, da su mi stvari predvidive, ne kao na putovanjima gde volim da se iznenadim. ● Da li preskačeš doručak?- Gotovo nikad. Od 365 dana u godini možda mi se desi tri puta da preskočim doručak. Razlog za to je

Brzo i kratko

63BIZLIFENA POSLOVNOM RUČKU

Robertom sam odabrala njegov omiljeni restoran u Beogradu, iako to nisam znala. „Kada dolazim iz Novog Sada volim da dođem u Hyatt, gde sam se venčao 2003. Sem toga, iz Novog Sada to mi je najbliže, a ujedno se dobro u njemu osećam, jer mi je sve poznato, predvidivo, poznat standard uslu-ge, znam šta ću dobiti za pare koje sam dao. Tako da ako smo trebali da se nađemo na kafi, moj izbor bi bio Hyatt, a za ozbiljniji poslovni ručak najradije idem u Square Nine“, zadovolj-no će Robert i dodaje, „Uvek se trudim, naročito u poslu, da ljude ne dovodim u neprijatnu situaciju. Pogotovo ručak treba da bude nešto gde si potpuno opušten“

I Robert je kao domaći u Square Nine. Direktor hotela Goran Kova-čević, nekadašnji šef kuhinje je sad već njegov prijatelj i rado se oda-ziva svim akcijama Color Pressa.

„Iako mi prijatelji i poznanici često preporučuju novootvorena mesta u Beogradu, iako bih hteo da eksperimentišem, radije se odlučim da veče provede u Novom Sadu i sa porodicom. Ali na puto-

vanjima volim da eksperimen-tišem i da probam sve od

street fooda u Maroku, Šri Lanci, na ulici gde mnogi ljudi ne bi vero-vatno ni dotakli hranu,

moja žena prva. Kad okačim neku fotografiju

restorana u Šri Lanci na face-booku, moja žena samo odgovori: „Fuj, ne bi mi palo na pamet tu da jedem“, a tu su obično najukusniji obroci“, priča Robert.

Prisećajući se ručka sa Džordžom Sorosom 1994. na vrhu njegove zgrade u Njujorku, posle intervjua koji je imao sa njim, setio se i anegdote koju je tom prilikom saznao o Sorosu. „Na Centralnoevropsko Univerzitetu u Pragu, koji Džordž Soros finansira,

u menzi zajedno jedu studenti i profesori. I Džordž Soros je bio u redu sa Tiborom Varadijem i stižu do kase. Kako Soros nije poneo novčanik, Tibor se ponudio da plati, a Soros će, kad je tako u tom slučaju uzeću još dve zemičke. Naravno, da je Tiborov račun za put platio Soros, ali eto. Moje iskustvo govori da su poznati u biznisu i umetnosti jednostavni i skromni. Na primer, kompanije sa kojima sarađujemo, kojima radimo licence, njihovi direktori nemaju kabinete kao srpski direktori od 300 kvadrata sa pogledima tamo i vamo, sa posebnim kupatilima, nego imaju normalne kancelarije, dok su sale za sastanke ogromne“, ističe moj gost.

dobro se osećam u Novom Sadu jer mi je sve poznato, predvidivo, poznat standard usluge, znam šta ću dobiti za pare koje sam dao

što se poslednjih deset godina trudim da ne večeram tako da se ujutru budim jako gladan.● Da li jedeš brzu hranu?- Klasičnu brzu hranu u 99 odsto slučajeva ne. Odem nekad u McDonalds sa decom, jer one vole. Ali volim street food u nekim zemljama, u Šri Lanci ili Maroku.● Da li si nekad bio na dijeti?- Stalno sam na dijeti, ceo život. Šalim se, nisam na dijeti, ali se trudim da vodim računa kol'ko tol'ko.● Da li si probao neke spcijalitete insekte, crve...

- Preterano ekstremno ne. Nisam nešto preterano gadljiv, ali mislim da ljudi to ne vole, nego eksperimentišu da bi kačili na fejs, pravili selfije, više iz tih razloga, nego iz nekog užitka.● Šta je najneobičnije što si pojeo u životu?- Za nekog ko je toliko zemalja proputovao, na Trip Advisoru to je 30 odsto zemalja sveta, u nekih 70 zemalja sam bio, na ovakvo pitanje jedva mogu da dam odgovor da je nešto bilo jako neobično. Jeo sam u Pekingu, u restoranu Magarence, u koji izlaze sve

Srbi koji tamo žive, jednostavno jelo - piletinu sa neverovatnom količinom ljute paprike, užasno ljuta, jelo koje nikom ne bih preporučio, jer je sigurno nezdravo.● Da li postoji hrana koju ne voliš?- Pa sad da ne bih mogao da kažem da postoji nešto što apsolutno ne bih mogao da pojedem. Jedem sve. ● A kad kažeš hrana na šta prvo pomisliš?- Prvo pomislim na sireve. Verovatno kad bih radio onu intoleranciju na hranu,

verovatno bi mi sir i mlečni proizvodi bili zabranjeni, kao i sve stvari koje najviše voliš su zabranjene. Sir u svim mogućim oblicima, od tog fondija koji sam pominjao, do tvrdih sireva. Jutros sam konkretno doručkovao malu konzervu tunjevine u sopstvenom soku sa velikim kiselim mlekom i sa iseckanom stablikom celera. ● Da li jedeš kinesku hranu štapićima?- Da, da, da. Isključivo.● Da li si nekad nezadovoljan porcijom u restoranu?- Veličinom porcije? Pa ne,

poručim još nekoliko istih takvih, ja se ne dam tako lako zaustaviti.● Kad bi imao priliku da večeraš s poznatim svetskim biznismenom šta bi bilo na meniju?- Kada ti dolaze ljudi iz inostranstva treba ih voditi u tradicionalne restorane nacionalne kuhinje, gde se ljudi, kao na primeru u Vojvodini na salašu stvarno oduševe. Ako odeš na takvo mesto, kao što je Salaš 137, imaš i sira, i povrća, mlince, i onda možeš i dobro da jedeš.

streetfood

Na putovanjima volim da eksperimentišem i da probam sve od street fooda u Maroku, Šri Lanci, na ulici gde mnogi ljudi ne bi verovatno ni dotakli hranu.

Iskustvo mi govori da su

poznati u biznisu i umetnosti

jednostavni i skromni

64 BIZLIFENA POSLOVNOM RUČKU

Interesantno je da Robert, iskre-no priznaje da je, baš kao i Nikola Tesla, čiji smo meni degustirali u Square Nine, malo čudak. „Bio sam fasciniran Indijom i to je razlog što se moja mlađa ćerka zove Indija, a starijoj je supruga Sandra dala ime Elena. Tako da danas kad pitaju mog tasta kako se zove

mlađa unuka kaže, ma to moj zet, čudak, dao ime detetu“, priča uz smeh moj gost.

Robert je oduševljen činjenicom da smo u klubu roditelja sa dve ćerke. Ima odvojeno vreme za različita putovanja, zimski, letnji period, putovanja koja su posebno draga kćerkama. I dok su nam ćerke neiscrpan izvor tema za razgovor, razgovor je neminovno vodio ka poslovnim planova Color

Pressa, ali cele medijske industrije. „Bavimo se poslom koji je

verovatno jedan od najdinamič-nijih i najpromenljivijih industrija u svetu danas. Ako imaš dobru piceriju, dobra pica i dobro vino, ili dobra pica i dobro pivo, i tako je već sto godina, ništa se nije promenilo. Sastojci su isti, cene manje više iste, gosti vole da se osećaju prijatno, da pojedu dobru picu i to je to.

U našoj medijskoj industriji se sve promeni za tri godine. Način konzumacije, cene, vrste, navike potrošača. Nije uopšte lako zaposlene koji su radili na jedan način, za kratko obučiti da rade na drugi način.

Color Press će se truditi da razvija i održava sustianble tradi-cionalne medije koje radimo. S tim da ćemo u mnogo manjoj meri, nego pre šest, sedam godina, jer tržište je malo, siromašno, ima puno magazina, uvoditi nove naslove. Ali ćemo se truditi da koliko možemo širimo neke stvari.

Nedavno smo dobili licencu za Jamie Oliver magazine.

Onlineom se bavimo u posled-njih tri, četiri godine, eventema u zadnjih godinu dana. Planira-mo da uz štampane brendove koje imamo vezujemo događaje, konferencije, nagrade… Zatim smo počeli da razvijamo segment B2B specijala, takođe vezanih uz postojeća štampana izdanja, kao što je Bravo Casa.

To su u načinu funkcionisanja sve nove stvari. I ljudima je teško, ali da bi opstao u tom biznisu jednostavno moraš da se prilago-đavaš. Citiram jednog prijatelja iz Francuske, izdavača, koji kaže da kad je Gutenberg izmislio štam-parsku mašinu, monasi, koji su do tada prepisivali knjige, rekli su da je taj Gutenberg neka novotarija, i da će to doći i proći. Kada su videli da se Gutenberg ’zaprimio’, počeli su da proizvode sir i pivo. Tako da će mnogi u našem biznisu verovat-no da se prebace na proizvodnju sira i piva“, zaključuje Robert. ●

ŠPARGLE SA HOLANDEZ SOSOMNajukusniji deo špargle i ujedno onaj koji je najpuniji

vitamina je njihova krunica. Najlakši način da odredite koji je to deo jeste da pronađete zglob špargle. To je presek između ukusnog dela špargle i celuloznog dela. Špargle dobro oprati i iseći tako da vam ovi najbolji delovi ostanu za serviranje. Kuvati u dobro posoljenoj, ključaloj, vodi, u zavisnosti od veličine, ali ne duže od 1,5 minut. Preliti sa malo holandez sosa i snegom od parmezana, pored servirati penu od limuna.

PENA OD LIMUNA250 ml soka od limuna, 750 ml vode, 5 g sojinog lecitinaLagano, dodajući jedan po jedana stojak, umešati

vodu, sok od limuna i lecitin. Kada se svi sastojci sjedine, uz pomoć ručnog blendera emulzifikovati sve, odnosno napraviti penu.

SNEG OD PARMEZANA1/4 list zelatina, 500ml vode, 250g sveže rendanog

parmezana, 1 kašičica soli, biber – dodati po ukusu, 20ml limunovog soka

Vodu zagrejati do tačke ključanja. U među vremenu potopiti želatin u hladnu vodu da se opusti 5 min. U kipuću vodu dodati parmezan, so, biber i želatini to sve izblendati /ispasirati. Dalje začiniti po sopstvenom ukusu. Napuniti u čaše za zamrzavanje. Kada vam je potreban, izvaditi iz zamrzivača i izrendati potrebnu količinu.

Square Nine – savršeni recept za špargle – Preporuka Dušana Todića, šefa kuhinje

Špargle sa holandez sosom, poslužene sa penom od limuna i snegom od parmezana

Bio sam fasciniran Indijom i to je razlog što se moja

mlađa ćerka zove Indija

65BIZLIFELEKSIKON POSLOVNE ŽENE

● Savet koji pamtite?- Od mog oca: Dobra organizacija je pola obavljenog posla. I od moje majke: sve što ne kažeš uvek možeš da kažeš, a što kažeš ne možeš da vratiš. Rasla sam uz dvoje mudrih i plemenitih ljudi, a njihovi saveti postali su moji životni stavovi.

● Kada ste poslednji put ušli u patike i trenerku?- Oni su svakodnevni deo mog života. Stresa i nervoze se oslobađam jutarnjim vežbanjem, a ukoliko je dan bio izuzetno težak, unutrašnji balans vraćam večer-njim brzim hodom.

● Šta prvo primetite kod sagovornika?- Stav - govor tela i izraz očiju. Jedna sam od onih osoba koja karaktere čita sa lica, kroz način rukovanja i izraz u očima. Jako mi je bitan i lični stil, jer se vodim istinom da unutrašnju lepotu iskazujemo kroz detalje koji su vidljivi spolja.

● Šta vas nervira kod poslovnih saradnika?- Iznad svega površnost i nezainteresova-nost. Od drugih ne tražim više od onoga što tražim i od sebe, a to je da se posao radi, a, ne da se odrađuje. A ako radite onda ste mu i posvećeni od početka do kraja.

● Čime bi se vaš poslovni tim mogao pohvaliti?- Najkraće rečeno: Poslovnom formom koja ima svoje pokriće u suštini. Znači celovitošću.

● Da li obavezno prvo kupujete poslovnu garderobu? - Da. Jer je ona moj lični i privatni

identitet. Ujedno vodim računa da imam i sve sto je potrebno za sport i trenutke privatnog komfora.

● Imate li skriveno utočište od obaveza?- Da, Imam, ali Vam ga ne mogu reći, jer onda više ne bi bilo skriveno. Mogu samo da kažem da odiše mirom i prirod-nom ravnotežom.

● Koga biste sa sobom poveli u šetnju?- Prijatelja koji ume da ćuti i da time sve kaže.

● Šta je savršen završetak dana?- Ispunjena lista svih obaveza, osećaj uspeha i opuštanja na kraju dana. I pogled iz relax fotelje sa mog balkona, uz poslednju nit svetlosti dana na noćnom nebu Beograda. Romantično, ali iskonski i kosmički izbalansirano.

● Šta je za vas poslovni uspeh?- Kada radiš ono što voliš i sa radošću ideš svakog dana na posao, a pri tome te tvoje okruženje dovoljno prepoznalo da si sebi omogućio egzistencijalnu samostalnost.

● Kako je obučena poslovna žena sa stilom?- Damski, ženstveno, ali nikako provokativno.

● Kako danas od dinara napraviti tri?- Ideja je bitna. Kreativnost i u teškim vremenima ima prepoznatljivost i tržiš-nu vrednost, jer tržište nikada nije toliko zasićeno da nema mesta za inovacije. I sigurna sam da inovativna ideja koja ’u masi donosi profit’ može brzo da od dinara napravi tri.

● Šta je najviše doprinelo vašem uspehu?- Posvećenost svojim dečjim snovima. Zvuči čudno, ali je tako. Sa 12 godina sam govorila sta bih volela da radim i gde bih volela da živim. I da se razumemo, ne mislim da sam uspela u onoj meri u kojoj to od sebe očekujem, ali je lepo što me sredina doživljava uspešnom.

● Poklon koji nikada nećete zaboraviti?- Nedavni razgovor sa mojim sinom kada mi je saopštio da je primljen na MBA u London. To je najdragoceniji poklon koji sam, do sada dobila, jer sam ga najviše priželjkivala, iz dubine srca.

● Da li je vaš posao našao vas ili vi njega?- Mislim da su nam se putevi ukrstili, a onda smo se prepoznali i nastavili zajed-no. Za sada nam je dobro.

● Kako vidite sebe za pet godina?- Za pet godina verujem da ću uzimajući u obzir svoje lične kriterijume koji su dosta visoki i zahtevni, sama sebi moći da kažem i potvrdim: uspela si! Da, ti si uspešna osoba!

● Šta biste rekli za 2013. godinu?- Teška godina. Izazovna za izdržljive, poražavajuća za pesimiste, a poučna za op-timiste. Sve u svemu, pobedili smo je. Jer ona je ostala za nama, a mi smo ispred nje.

● Tri stvari koje ćete poželeti za 2014.?- Zdravlje: mentalno i fizičko. Zajedništvo porodično i nacionalno, i to svih slojeva društva u složnom pokušaju da izađemo iz dugogodišnjeg sunovrata i krenemo napred, jer je to jedino što nismo probali do sada. ●

Snežana Atanasov je šef kabineta predsednika NO Rudnap Group i predsednik Fondacije Rudnap Group. Kod saradnika je nervira površnost i nezainteresovanost, ali ne traži ono što ne očekuje od sebe. Srećan završetak dana za Snežanu Atanasov je ispunjen spisak obaveza za taj dan, ali i pogled na zalazak sunca sa balkona stana

LEKSIKON POSLOVNE ŽENE

Inovativnom idejom od dinara tri

66 BIZLIFEHRANA ZA DUŠU

HRANA ZA DUŠU

Počinje sezona festivala, i pre potpunog letnjeg opuštanja, kulturna javnost će imati priliku da se pozabavi još nekim ozbiljnim temama. Festival Mikser preispituje mesto kulture i umetnosti u društvu, izložba ’Nevidljivo nasilje’ prikazuje gde ono postoji u svakodnevnim domaćim situacijama, a predstava ’Kad su cvetale tikve’ priča o torturi nad ’malim ljudima’. Pored dobre zabave, pođite i putem glavnog junaka Murakamijevog romana, putem preispitivanja sopstvenih vrednosti

Kulturom protiv nasilja

1

2 3

// MIKSER FESTIVAL3. – 8. JUN

// BEOGRADSKA INTERNACIONALNA NEDELJA ARHITEKTURE8.-30. MAJ

// IZLOŽBA ’NEVIDLJIVO NASILJE’9. MAJ – 30. JUN

Festival kreativnosti i inovacija održaće se na više od 40 lokacija u beogradskoj četvrti Savamala, uz učešće oko 1000 stvaralaca. Ove godine se odvija pod sloganom ’Održiva utopija’. Ovaj oksimoron će inspirisati ključne programske celine festivala sa idejom da kreira smernice za dalji razvoj kvarta, ali i da, u širem kontekstu, preispita mesto kulture i umetnosti u društvu.

Deveta BINA, pod nazivom ’Prostori javnosti’ se održava na brojnim gradskim lokacijama: Kulturnom centru Beograd, Francuskom institutu, galeriji Ozon, Arhitektonskom fakultetu i na Trgu Republike. Kao i prethodnih godina, i ove će posetioci imati priliku da posete niz izložbi, predavanja, radionica, tribina, konferencija, turističkih obilazaka i filmskih projekcija vezanih za savremenu arhitekturu i urbanizam. www.bina.rs

Multidisciplinarana izložba koju organizuje Muzej savremene umetnosti iz Beograda u koprodukciji sa Baskijskim muzejom, istražuje oblike ’nevidljivog’ nasilja prisutnog u svakodnevnim, domaćim situacijama ili onim vezanim za posao, administrativno i birokratsko nasilje, kao i vizuelno nasilje u advertajzingu i medijima. Četrdeset domaćih i stranih umetnika predstaviće svoje radove u Salonu MSUB, Kući legata i Institutu Servantes.

67BIZLIFEHRANA ZA DUŠU

10

987

5 64

// KONCERT TOM JONES15. JUN

// FESTIVAL MAD24. i 25. MAJ

// FILM ’GREJS OD MONAKA’OD 22. MAJA U BIOSKOPIMA

// HARUKI MURAKAMI ’BEZBOJNI CUKURU TAZAKI I NJEGOVE GODINE HODOČAŠĆA’ZA ČITANJE

// KAD SU CVETALE TIKVEPREMIJERA 21. MAJ

// FILM ’NEVIDLJIVA ŽENA’PREMIJERA 22. MAJ

// RING RING15. MAJ – 28. MAJ

Jedna od najvoljenijih ličnosti u muzičkoj industriji održaće koncert u Areni za svoju srpsku publiku, a zahvaljujući karijeri dugoj skoro 50 godina, ona je mnogobrojna. Uživajte u njegovom snažnom baritonu i nepresušnoj energiji, dok bude izvodio svoje najveće hitove poput ’Kiss’, ’Delilah’, ’If I Only Knew’.

Festiva elektronske i dance muzike će biti održan u parku ispred Muzeja savremene umetnosti na Ušću. Prvog dana festivala nastupiće britanska pop-ikona Neneh Cherry kojoj će ovo biti prva poseta Beogradu. Široj publici, pevačica je poznata po planetarnom hitu ’7 Seconds’. www.madinbelgrade.com

Prati život bivše holivudske zvezde Grace Kelly u trenutku kada joj se brak sa princom Rainierom III nalazi u krizi i dok istovremeno proživljava ličnu krizu identiteta. U naslovnoj ulozi je talentovana Nicole Kidman. www.cineplexx.me

Murakami je godinama unazad bio prvi na listi kladionica za osvajanje Nobelove nagrade za književnost, tako je i ove godine. Baš kao i njegov najpoznatiji roman ’Norveška šuma’, i ovaj seže do najdubljih metafizičkih bespuća. Dok traga za razlozima odbačenosti, glavni junak je zapravo na putu preispitivanja sopstvenih vrednosti, pokušavajući istovremeno da nađe ravnotežu između sebe i sveta oko sebe, naviknut da živi u samovanju.

Kultni roman Dragoslava Mihajlovića, na scenu Beogradskog dramskog pozorišta, je postavio Boban Skerlić. Beogradskog boksera Ljubu Sretenovića, zvanog Ljuba Vrapče, u mlađim i poznim danima igraće Miloš Biković i Miša Janketić. Ovaj roman je otvorio temu nasilja i prvi put javno progovorio o logoru na Golom otoku i političkoj i policijskoj torturi nad 'malim' ljudima.

Jedna od najvećih ljubavnih priča u istoriji književnosti koja je inspirisala razne spekulacije zasnovane na poznatim činjenicama. Film govori o aferi koju je imao Charles Dickens sa sedamnaestogodišnjim glumicom Nelly Ternan. Ovu biografsku dramu je režirao Ralph Fiennes koji u njoj tumači i glavnu ulogu, a partnerka mu je prelepa Felicity Jones.

Muzički festival Ring Ring predstavlja eksperimentalne i inovativne bendove i muzičare iz Srbije i sveta. Gosti festivala mogu da očekuju žanrovski raznovrstan program, od free jazz tria ’DKV’ koji će otvoriti festival, do bendova novog roka ’Broken.Heart.Collector’, ’East Rodeo Septet’ i ’Tudosok’, jazz tria ’Joe Sachse’ i svetski poznatog kompozitora Williama Basinskog.

68 BIZLIFEPUTOVANJE

PUTOVANJE

P ariz je slika. Delo. Pariz su galerije. Pariz su redovi ispred pekara i strpljivi zaposleni koji posle pet

čekaju na svoj baget. Pariz su tu-risti svih boja, svih rasa i naglasak francuskog čije poreklo ne možete da pogodite ni za milion dolara. Pariz su galerije. Mnogo galerija. Pariz je Louvre, D’orsay, čudesan muzej Georges Pompidou. Pariz je poslednja reč Louis Vuittona u dizajniranju izloga. Pariz je i predprolećno nebo, teško i gusto

kao mušema. Pariz je metro gde bi se i gluv i slep snašli. Pariz su parkovi iz 16. veka. Pariz je pecivo sa prelivom od pistaća prste da poližeš. Pariz je čaša vina u kafeu da odmorite noge, a za stolom po-red vašeg, veliki Galliano uživa u svojoj. Pariz je Sorbona, Akademija nauka, Akademija lepih umetnosti Bozar i njihova raskošna zdanja. Prođete i poklonite se.

Pariz su knjižare. Neverovatno, ali vreme provedeno u nekoj od boljih znači vreme provedeno u

Pariz kroz knjigeTekst & foto:

Mirjana Pašćan

Živ, sa izrazitim sluhom za umetnost, nekad smrdljiv i sa malo šminke, savremen, a star i negovan, prati sve trendove i dnevno okuplja turiste koji se broje u milionima – to je Pariz. Ali, knjižare su njegova posebna slika u kojoj ume da zarazi mir posetilaca i čitača koji ne odustaju

69BIZLIFEPUTOVANJE

miru i u društvu ljudi koji čitaju, listaju, sede, naslonjeni, zamišljeni. Mnogi tu i uče i svakodnevno dolaze kao u biblioteku. A, možda, pored inspira-cije, dolaze i po moti-vaciju koja pokreće na učenje (kome manjka).

’Bukinisti’ su znanci Pariza još od 16. veka. Na obalama Sene imaju svoje tezge koje, doduše, više podsećaju na limene kutije koje su noću zatvorene sa sve knjigama. Ovi prodavci knjiga dobili su zvaničnu dozvolu za rad pre nešto više od 100 godina i danas ih je mnogo na listi čekanja ukoliko neko od ’bukinista’ odustane od prodajnog mesta. Iako možda ne prodaju mnogo starina od knjiga, bar su atrakcija Pariza.

Boulevard St Germain ljubo-morno s pravom čuva ’La Huna’ knjižaru koju će vam toplo

preporučiti pre svega umetnici. Poznata je jer je omiljeni sabirni

centar pesnika i umetnika. Ovde možete da osetite onaj

mir biblioteke, odsutne kupce, usredsređene samo na literaturu koju drže u rukama. Sasvim je uobičajena

slika čitača koji satima prevrću po novim-starim

izdanjima, nešto beleže, uče. ’La Huna’ na momente zaista izgleda kao biblioteka. Ako tražite neko od izdanja i knjiga, a tiču se

prevashodno umetnosti, ovde ga sigurno nalazite. Ako ne, male su šanse da će vam to poći za rukom

u nekoj drugoj pariskoj knjižari. Imate vremena za Pariz? Onda

morate da nađete bar neki minut za Shakespeare and Company knjižaru na levoj obali Sene koja gleda na Notre Damme. Original-no je otvorena 1919. i posebno su je voleli Hemingway, James Joyce, Ford Madox Ford i tu su se oku-pljali. Zatvaranje pod okupacijom Nemaca i promena lokacija nisu ni malo narušili ugled i posetu jedinstvene knjižare specijalizova-ne za englesku književnost i pisce. Koliko to mogu fotografije reći?

Malo toga. Ako prošetate Parizom i provedete neko vreme u Shakes-peare and Company, razumećete očaranost ovakvom prodavnicom knjiga. Otvorena je do 23 sata. 37 Rue de la Bucherie je adresa. ●

Pariz je poslednja reč

Louis Vuittona

u dizajniranju izloga

ww

w.s

hake

spea

rean

dcom

pan

y.co

men

.par

isin

fo.c

om

Ako tražite neko od izdanja i knjiga, a tiču se prevashodno umetnosti, ovde ga sigurno nalazite. Ako ne, male su šanse da će vam to poći za rukom u nekoj drugoj pariskoj knjižari

70 BIZLIFEWELLNESS&SPA

WELLNESS&SPA

Jogu ljudi širom sveta praktikuju iz zdravstvenih razloga i za relaksaciju. Kao disciplina ona uključuje kontrolu disanja, jednostavnu meditaciju, kao i specifične pozicije tela

P ostoje različiti tipovi joga, i pre nego što započnete sa treningom, bitno je da otkrijete koji tip joge je

baš za vas. Svaka metoda odgo-vara specifičnim mogućnostima i ciljevima neke osobe. Ovo su neke od najpopularnijih joga u

svetu i kod nas: Akra joga - spoj akrobatike i

joge koja u sebe uključuje i tera-

peutsku masažu. Ona pozajmljuje tehnike iz gimnastike kojima se jača snaga i povećavaju fleksibil-

tekst:Srđan Popić

Za duh i telo

Najneobičniji i najkorisniji aspekt Bikram joge je temperatura na kojoj se vežba, koja iznosi 35 i 40 stepeni celzijusa

AKRA JOGA BIKRAM JOGA HATA JOGA

71BIZLIFEWELLNESS&SPA

nost i izdržljivost, dok iz joge preuzima mentalnu i spiritualnu disciplinu. Može da se izvodi i u paru.

Bikram joga – sveobu-hvatan trening koji obuhva-ta sve komponente fitnesa: mišićnu snagu, izdržljivost, fleksibilnost i mršavljenje. Osnivač, Bikram Choud-hury, je bio olimpijski dizač tegova 1963. godine i učenik Bishnu Gosha. Ovaj metod se sastoji od 26 pozicija. Najneobičniji i najkorisniji aspekt Bikram joge je tem-peratura na kojoj se vežba, koja iznosi 35 i 40 stepeni celzijusa. Povišena tempera-tura u prostoriji pospešuje fleksibilnost, detoksikaci-ju organizma i sprečava povrede.

Hata joga- metod joge koji je lak za učenje i iz tog razloga je veoma popularan. Hata joga je osnova svih stilova joge. Ona obuhvata položaje, kontrolisa-no disanje, meditaciju i Kundalini u celovit sistem koji se može koristiti da se postigne prosvetljenje ili samospoznaja. Izuzetno je popularna u Americi kao na-čin za održavanje kondicije i smanjenje stresa. Treningu treba pristupiti smireno, u meditativnom stanju. Nakon

nekoliko minuta u sedećem položaju, počinju polako da se izvode serije položaja. Ne treba gurati sebe preko gra-nice izdržljivosti i ne treba se takmičiti sa drugima,već uživati.

Kundalini joga – podra-zumeva buđenje energije u donjem delu kičme. Pored pozicija ovaj tip joge podra-zumeva ritmičko izgovara-nje mantri, meditaciju i ve-žbe disanja. Treninzi mogu biti prilično intezivni.

Restorativna joga – mnogo vremena se provodi u ležećem položaju, što omogućava da se mišići u potpunosti opuste. Pogodna je za starije ljude ili one koji se oporavljaju od povreda.

Iyengar joga - ovaj stil je razvio joga

majstor B.K.S pre više od 60 go-dina. Iyengar joga povećava snagu i izdr-

žljivost, i pobolj-šava fleksibilnost

i ravnotežu. U položa-jima se ostaje mnogo duže nego kod bilo koje druge joge. Korišćenje rekvizita, poput jastuka i ćebadi, pomaže manje fleksibilni-ma, starijim osobama ili osobama sa invaliditetom u vežbanju. Pogodna je i za osobe koje se oporavljaju od povreda.

Vinyasa joga – pozna-ta i kao ’Vinyasa tok’ ili samo ’tok’. Ona je jedna od aktivnijih formi joge. Osim ’pozdrava Suncu’ koji se izvodi na početku treninga, nijedan čas na koji odete neće biti isti.

Ashtanaga joga - zovu je još i Astanga joga ili Power joga. Ona je sistem joga

mišljenja čiji je začetnik Shri K. Pattabhi Jois. Fizički je jako zahtevna, i najviše odgovara bivšim sportisti-ma ili osobama koji žele da svoje telo guraju do krajnjih granica. Ashtanaga kombi-nuje sinhronizovano disanje sa neprestanim i progresiv-nim serijama pozicija, što izaziva podizanje telesne temperature i obilno znoje-nje koje je vid detoksikacije mišića i organa. Rezultat koji se postiže je: bolja cirkulacija, fleksibilnost, izdržljivost, veća snaga i mirniji um. Ovaj vid joge nije za početnike.

Prenatalna joga – predvi-đena je za trudnice i idealna je vežba za njih. Jačaju se mišići središnjeg dela tela i rade se vežbe disanja. ●

Svaka metoda

odgovara specifičnim

mogućnostima i ciljevima neke

osobe

Ne treba gurati sebe preko granice izdržljivosti i ne treba se takmičiti sa drugima, već uživati

KUNDALINI JOGA RESTORATIVNA JOGA IYENGAR JOGA

VINYASA JOGA

ASHTANAGA JOGA

PRENATALNA JOGA

FASHION&BEAUTY

Stil za sva vremena

BIZLIFEFASHION&BEAUTY72

Naočare su obavezan modni detalj za sunčane dane, a kada se izaberu dobre i kvalitetne, mogu se nositi sezonama. Pri izboru naočara za sunce treba obratiti pažnju da oblik rama odgovara vašem obliku lica. Što su crte lica mekše

i lica oblija, naočare bi trebalo da imaju izraženije uglove, i obrnuto, ovalnim i pogotovo četvrtastim licima više odgovaraju okrugli i ovalni ramovi. Pronađite model koji je savršeni spoj retro i modernog dizajna koji će uvek biti u trendu. ●

BIZLIFEFASHION&BEAUTY 73

74 BIZLIFETAKTIKA POSLOVNOG MUŠKARCA

● Taktika koja vas nije izneverila?- U toku pripreme za poslovne sastanke prikupljam što više relevantnih infor-macija, tako da sa dovoljno kredibiliteta mogu da iznesem poslovni predlog.

● Najbolji savet koji ste dobili?- Kako pojesti slona? Podeliti ga na sitne komade, pa zalogaj po zalogaj.

● Šta je najviše doprinelo vašem uspehu?- Konstantno usavršavanje, analitičnost, poštovanje drugih. Ali uspeha ne bi bilo bez podrške porodice.

● Šta je pametno uložen novac?- Pametno uložen novac je, osim u lični razvoj, onaj uložen u kreiranje lepih uspomena sa porodicom.

● Kako biste opisali vaš poslovni tim?- Od skoro sam u kompaniji Knjaz Miloš. Tim koji sam tamo zatekao je skup isku-snih profesionalaca koji su spremni na sve izazove.

● Šta prvo primetite kod sagovornika?- Oči i ruke. One najbolje pokazuju stanje sagovornika.

● Koliko odelo čini čoveka?- Mislim da se posle perioda ‘tašna-maš-na, avioni-kamioni’ može reći da odelo nije presudno da bi neko bio čovek.

● Kako se opuštate?- Šetnje, čitanje, putovanja.

● Kada ostanete bez teksta?- Kada vidim koliko su ljudi postali nezainteresovani za druge, ali i za sebe.

● Koliko se često dešava da vičete?- Ne baš često, ali obično vičem na pogrešne osobe.

● Za koga navijate?- Za Crvenu Zvezdu. Ali sve manje gledam sportska dešavanja kod nas.

● Kada ste poslednji put ukrali vikend i pobegli iz grada?- Pre skoro šest meseci kada smo proslavili ćerkin peti rođendan.

● Da li uvek imate plan B?- Trudim se da uvek imam plan B.

● Da li biste voleli da radite od kuće?- Rad od kuće ima svojih prednosti, ali u poslu kojim se bavim ipak nije moguć.

● Da li volite da rizikujete?- Promišljen i doziran rizik dolaze u obzir.

● Osmeh koji nikada nećete zaboraviti?- To su osmesi moje dece kada dođem kući sa posla. Svi problemi i umor tada nestaju.

● Šta biste sami sebi poklonili?

- Više slobodnog vremena koji bih pro-veo sa porodicom.

● Da li volite kravate?- Nekada se nisam odvajao od njih, ali ih sada nosim samo u retkim zvaničnim prilikama.

● Kako izgleda muškarac za koga kažete da ima stila?- Aleksandar Đorđević, Jose Mourinho, Roberto Mancini.

● Koju pesmu poručujete u kafani?- Ne idem često u kafanu, a i kada odem izbor prepuštam drugima.

● Vaših omiljenih sat vremena?- Na kraju dana, kada svi legnu da spavaju, meni ostaje tih sat vremena kada mogu da pročitam neku zanimljivu knjigu ili časopis.

● Šta slušate u kolima?- Uglavnom strani i domaći rok, jazz, blues.

● Vaš omiljeni gedžet?- Bez obzira što posedujem dosta gedže-ta, nemam neki omiljeni. Ili je možda bolje reći da oni poseduju mene?

● Šta biste rekli mladim ljudima koji tek ulaze u posao?- Ne pokušavajte prečicom da dođete do uspeha. ●

Nema prečice do uspehaPredrag Bojović od nedavno je na poziciji regionalnog direktora prodaje u kompaniji Knjaz Miloš. Uspeh je postigao konstantnim usavršavanjem, ali i zahvaljujući podršci porodice. Bez teksta ostaje kada primeti koliko su ljudi postali nezainteresovani za druge, uvek se trudi da ima plan B, a najbolji savet koji je dobio je 'kako pojesti slona?'

TAKTIKA POSLOVNOG MUŠKARCA

TOP PROFESSIONALS IN 2014

NAGRADE

Izbor će se obaviti u periodu od juna do oktobra 2014. godine. Mesečno će se birati pobednik u jednoj od ovih pet kategorija. Dobitnik će biti predstavljen u BIZLife magazinu i na BIZLife portalu.

Pravo učešća imaju svi stručnjaci iz velikih preduzeća u Srbiji.

Prijavite se ili prijavite vaše kolege na [email protected]. O izboru pobednika odlučivaće žiri od tri člana, a o pobedniku će odlučivati uspesi postignuti u radu.

BIZLife medijska kuća organizuje izbor TOP PROFESSIONALS IN 2014 u pet poslovnih kategorija u velikim preduzećima.

Biramo:

• najboljeg pravnika• najboljeg internog revizora

• najboljeg tržišnog analitičara• najboljeg ekologa

• najboljeg eksperta za saradnju sa investitorima