Embed Size (px)
Citation preview
KVALITET PČELINJIH PROIZVODA IPOSTUPAK STANDARDIZACIJEUSKLAĐEN SA ZAHTEVIMA EU
Prof dr Nada Plavša, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad,
POTENCIJALI
• Srbiji ima od 12.000 do 15.000 pčelara i oko 675.000 košnica što je dovoljno da se prikupi svega pola do jednogprocenta pčelinjih paša koje postoje u Srbiji.
• Med ima ogroman izvozni potencijal koji ne koristimo• Pčelarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju. • Zavisno od klimatskih uslova, u Srbiji godišnje može da se
proizvede od 4.000 do 6.000 tona meda izuzetnog kvaliteta, i najvažnije od svega, sva proizvedena količina može da se izveze.
• Podneblje Srbije je plodonosno za proizvodnjumeda visokog kvaliteta.
• Veliki izvoz meda (3.100 t) je ostvaren tokom 2013.godine u zemlje EU jer našmed ima kvalitet lekovitihbiljaka i sačuvane prirode.
• Mogucnosti daljeg razvoja I izvoza postoje uzpoštovanje zahteva kupacai strogih zakonskih propisazemalja EU
Srbija se nalazi na spisku zemalja kojima je dozvoljen izvoz meda u EU i u poslednje dve godine Srbija je izvezla skoro 3.000 tona meda
Mesto na listi svake godine mora potvrđivati dostavljanjem podataka o sprovođenju
Nacionalnog plana za monitoring i laboratorijskim analizama,
• Kada je u pitanju obim i učestalost uzorkovanja meda, uzorkovanje se vrši prema Pravilniku o utvrđivanju Programa sistematskog praćenja rezidua farmakoloških, hormonskih i drugih štetnih materija kod životinja, proizvoda životinjskog porekla i hrane za životinje (Službeni glasnik RS, broj 91/2009 od 06.11.2009 godine).
• Uzorci se mogu uzeti u bilo kojoj fazi proizvodnog procesa, pod uslovom da se može utvrditi poreklo i primarno mesto proizvodnje meda
• Pravilnik o kvalitetu meda je usaglašen sa navedenom Direktivom, Council Directive (EC 110/2001)
• Objektivni kriterijumi za određivanje kvaliteta meda su njegova fizičko-hemijska svojstva:sadržaj šećera,
sadržaj saharoze,
vlažnost,
električna provodljivost,
diastaza,
hidroksimetilfurfurol (HMF)
i za određivanje geografskog porekla - polenska analiza meda
• Objektivni kriterijumi - u Republici Srbiji regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za med, druge pčelinje proizvode, preparate na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda (Službeni glasnik SCG, broj 45/2003), a u Evropskoj Uniji Direktivom Council Directive (EC 110/2001) od 20. decembra, 2001.
• U članu 18. navedenog Pravilnika med koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće uslove:
da sadrži najmanje 65% redukujućih šećera, osim za medljikovac koji mora da sadrži najmanje 60% redukujućih šećera,
da ne sadrži više od 5% saharoze, izuzev bagremovog, vreskovog i meda medljikovca koji mogu imati i do 10%,
da ne sadrži više od 20% vode, osim meda vreska i meda od deteline koji mogu da sadrže više od 23% vode,
da ne sadrže više od 0,5% mineralnih materija, osim mešanog cvetnog meda koji može da sadrži najviše 1% mineralnih materija i medljikovac koji može da sadrži najviše 1,2% mineralnih materija,
da ukupna kiselost ne bude veća od 40 mili mola kiseline na 1000 g meda, da ne sadrži više od 0,1% materija nerastvorljivih u vodi, osim muljanog i
topljenog meda, koji mogu da sadrže do 0,5% nerastvorljivih materija, da aktivnost očitane diastaze posle mešanja nije niža od 8, a ako je niža od 8
onda sadržaj hidroksimetilfurfurola (HMF) ne sme biti veći od 15 mg/kg, da sadržaj hidroksimetilfurfurola (HMF) nije veći od 40 mg/kg, da prilikom dekristalizacije med nije zagrevan na temperaturi višoj od 50 0C. ukus, boja, aroma meda moraju biti svojstveni vrsti meda i značajni su u
proceni kvaliteta meda.
Rezidue u medu
• Rezidue -mogu da budu poreklom iz: životne sredine - teški metali, pesticidi, patogene
bakterije, genetski modifikovani polen i radioaktivnost
ili kao posledica loše pčelarske prakse, primena akaricida u suzbijanju varoe,
primena antibiotika u suzbijanju američke kuge, evropske kuge, nozemoze idr.,
primena naftalina i para-dihlordibenzena u suzbijanju voskovog moljca,
prisustvo Pb i Zn kao posledica korišćenja galvanizovanih kontejnera i drugi.
Regulativom EC 2377/1990
• U zakonodavstvu EU od 1990. godine Regulativom EC 2377/1990, propisane su maksimalne koncentracije pojedinih ostataka (MRL) u medu na osnovu toksikoloških ispitivanja.
• Prema istoj Regulativi za preparate koji se najčešće koriste u suzbijanju varoe:
• MRL za Cymiasol (Apitol) iznosi 1000 ppb/kg meda, • za Amitraz (Apivar) 200 ppb, • a Coumaphos (Perizin) 100 ppb/kg meda, • dok za timol, mentol, mravlju i oksalnu kiselinu, tau-
fluvalinat (Apistan) i flumetrin (Bayvarol) ne zahteva se da se MRL vrednost navodi (Piro and Mutinelli, 2003).
• Strategija monitoringa rezidua i kontaminenata, koja je od velike važnosti za bezbednostpotrošača, u Evropi razvijana je tokom više oddvadeset godina.
• Donešena zakonska regulativa obavezuje, kakozemlje članice, tako i treće zemlje kojepretenduju da izvoze hranu na tržište EU, dasvake godine podnesu Komisiji EU nausvajanje Nacionalni program kontrolerezidua.
• Glavni ciljevi Programa kontrole rezidua su da se obezbedi ispravnost lanca ishrane i da se, ukolikose identifikuju neispravni proizvodi, preduzmuzakonske mere
Primena antibiotika u EU• Primena antibiotika u EU za bakterijska oboljenja pčela je
zabranjena, izuzev za evropsku kugu u tzv „Kaskadnom sistemu“, a iz te košnice koja je tretirana nema vrcanja meda, tako da je tolerancija na antiotike „0“.
• U Srbiji je upotreba antibiotika u pčelarstvu za suzbijanje bakterijskih oboljenja zabranjena i shodno tome dozvoljena tolerancija antibiotika u medu i ostalim pčelinjim proizvodima je „0“.
• Parties involved ask the Commission for MRLs• – Flourquinolones 0,005 ppm• – Macrolides 0,020 ppm• – Streptomycins 0,010 ppm• – Sulphonamides 0,010 ppm
Zakon o bezbednosti hrane
• Na snagu je stupio i Zakon o bezbednosti hrane (Službeni glasnik RS, broj 41/2009) koji u članu 31. propisuje odgovornost subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje i to u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa.
• Svi registrovani proizvođači hrane moraju da obezbede da hrana ispunjava uslove propisane ovim Zakonom i drugim posebnim propisima, kao i da dokažu ispunjenost tih uslova.
Propisi poznati kao „higijenski paket“
• Prema propisima EU, svi oblici hrane moraju se nadzirati i kontrolisati u svim fazama proizvodnje kako bi se proverila ispunjenost zahteva u pogledu higijene
• Propisi poznati kao „higijenski paket“ definišu ciljeve bezbednosti hrane pri čemu se određuje da je odgovornost za primenu bezbednosnih mera kojima se garantuje bezbednost hrane na subjektima u poslovanju hranom/NA PČELARU.
• Ovaj sveobuhvatni, integrisani sistem odnosi se na čitav lanac hrane, od farme do mesta prodaje potrošaču, kao i maksimalan nivo higijene u svim fazama proizvodnje i prometa.
• Subjekti u poslovanju hranom moraju biti registrovani i moraju primenjivati principe analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).
• Njihova odgovornost je i u uspostavljanje sistema sledljivosti i pisanih procedura za sve sastojke, oblike hrane, kao i životinje koje ulaze u sastav hrane (zdrave pčele).
• Nadležno telo zemlje u kojoj posluje taj subjekat, vrši stalne kontrole ispunjenosti zahteva i u slučaju nepridržavanja propisa, sprovodi hitne korektivne mere (Mićović i Plavšić, 2011).
• U našoj zemlji još uvek postoje zdravi i nezagađeni prostori,• a na pčelarima ostaje da što pre i što bolje savladaju dobru
tehnološku praksu • što će svakako doprineti poboljšanju kvaliteta pčelinjih
proizvoda koji su veoma cenjeni na evropskom i drugim stranim tržištima zahvaljujući našem geografskom položaju, klimi, bogatstvu flore i faune i velikom broju sunčanih dana.
• Potrošač želi da kupi proizvod, lepo upakovan, kvalitetan i prepoznatljive robne marke koja prolazi rigoroznu kontrolu.
• Ovaj zahtev pčelar će ispuniti: ako savesno vodi svoj pčelinjak, drži ga u prirodnoj, zdravoj sredini i koristi samo dozvoljene i standardizovane metode
u radu sa pčelama.
