UČENJE STRANOG JEZIKA KROZ STRIP: ANALIZA I ZASTUPLJENOST STRIPOVNE FORME U UDŽBENICIMA ZA FRANCUSKI I ŠPANSKI KAO STRANI JEZIK

619

SANJA MARIČIĆ – NATAŠA POPOVIĆ

UČENJE STRANOG JEZIKA KROZ STRIP:ANALIZA I ZASTUPLJENOST STRIPOVNE FORME U

UDŽBENICIMA ZA FRANCUSKI I ŠPANSKI KAO STRANI JEZIK*

Ovaj rad polazi od pretpostavke da strip kao vizuelno-narativna forma može odigrati važnu ulogu u učenju stra-nog jezika ukoliko se slede određeni kriterijumi pri odabiru. Ako uzmemo u obzir činjenicu da strip prikazuje jezički model u konkretnoj situaciji, možemo obrađivati različite leksičke, gramatičke i pragmatičke aspekte stranog jezika, kao i elemente ciljne kulture, što pruža mogućnost i za razvijanje interkulturne kompetencije učenika. Kroz rad sa ovom formom mogu se uvežbavati i jezičke veštine recepcije i produkcije. Strip može biti pogodan za rad sa svim uzrastima i na svim nivoima učenja pod uslovom da nastavnik uzme u obzir potrebe nastave, nivo znanja učenika i njihova interesovanja.Nakon prvog dela rada u kome će biti reč o stripu i njegovim karakteristikama, bavićemo se analizom njegove zastupljenosti u udžbenicima španskog i francuskog kao stranog jezika, načinima na koji je predstavljen, sa kojim ciljem i kako je povezan sa gradivom.

Ključne reči: strip, jezičke kompetencije, verbo-ikoničnost, španski jezik, francuski jezik.

« La seule chose que je regrette dans ma vie, c’est de ne pas avoir fait de bande dessinée. »

(Pablo Picasso)

1. UVOD

Zahvaljujući puristima koji su ga smatrali nedovoljno vrednim, čak trivijalnim, strip dugo nije bio izdvajan kao zaseban stil. Danas, kada je njegova vrednost prepoznata, naziva se devetom umetnošću.

U radu se vodimo definicijom po kojoj strip nije umetnost u slici i reči već predstavlja umetnost u nizu slika i reči ili kombinaciji niza slika bez reči (Popadić 2004: 202).

Polazimo od hipoteze da je forma stripa nepravedno zanemarena i da treba da poput ostalih me-dija komunikacije uđe u učionice jer pruža veliki potencijal koji je moguće iskoristiti kako za razvi-janje jezičke (leksička, gramatička, pragmatička) i sociokulturne kompetencije, tako i za uvežbavanje veština jezičke produkcije i recepcije.

U prvom, teorijskom delu rada govorimo o formalnim karakteristikama stripa, a u nastavku o njegovoj didaktičkoj vrednosti. Nakon toga dajemo analizu korpusa i pregled funkcija u kojima je strip upotrebljen. Korpus čine udžbenici španskog i francuskog kao stranog jezika namenjeni kako mladim, tako i odraslim polaznicima koji su zasnovani u manjoj ili većoj meri na komunikativnom pristupu na-stavi. Deo korpusa koji se odnosi na španski jezik čine udžbenici dve najpopularnije izdavačke kuće u Španiji (Difusión i Edinumen): Aula Internacional 1, 2, 3 i 4 (od nivoa A1 do B2), Aula Internacional 1, nueva edición (nivo A1) i Prisma za nivoe A1, A2, B1, B2 i C1. Pri odabiru korpusa koji se odnosi na francuski jezik, koristile smo pre svega kriterijum zastupljenosti ove forme u samim udžbenicima. U pitanju su sledeći udžbenici: Écho 1, 2 i 3 (od nivoa A1 do B1), Le Nouvel Édito B1 i B2 i AlterEgo 5 (nivo C1-C2). Udžbenik Le Nouvel Édito specifičan je po tome što sadrži veliki broj autentičnih dokumenata najrazličitijeg tipa.

* Rad je urađen u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije br. 178002 - Jezici i kulture u vremenu i prostoru.

620

Sanja Maričić – Nataša Popović

2. OPŠTA RAZMATRANJA O FORMI STRIPA

Prema Bogdanoviću (1994: 59), strip jeste umetnost dvadesetog veka. Razvivši se paralelno sa fotografijom i filmom, on je predstavljao nov izvor informisanja, prkoseći do tada neprikosnovenom statusu pisane reči. Tek se u dvadesetom veku izborio za ravnopravno mesto među ostalim formama umetničkog izražavanja. U obliku u kakvom nam je danas poznat, nastao je u devetnaestom veku i dugo je smatran bezvrednim i trivijalnim žanrom, čiji je jedini cilj zabava, pa je praktično do pred kraj sedamdesetih godina prošlog veka bio zabranjen u oblasti obrazovanja.

Kada je reč o samom nastanku stripa, mišljenja su podeljena. Prema nekim teoretičarima, prapočeci stripa podudaraju se sa prapočecima umetnosti i pisma, dok drugi o stripu govore kao o isključivom proizvodu moderne civilizacije, čiji nastanak se vezuje za razvoj štamparstva.

Ovde bi trebalo napomenuti da strip predstavlja najprirodniji spoj ilustracije i teksta, pri čemu je ilustracija ipak širi pojam, budući da svaka ilustracija nije strip, dok strip uvek mora biti ilustracija. Izdvojićemo tumačenje Klajna i Šipke (Klajn i Šipka 2006: 495, 1180) koji pod ilustracijom podrazu-mevaju crtež, sliku uz tekst koja se odnosi na sadržaj, a pod stripom priču koja je prikazana nizom sli-ka uz tekstualne dijaloge i objašnjenja. Ova definicija poklapa se sa objašnjenjem koje daje i američki teoretičar kulture Kolton Vog, koji smatra da strip mora neizostavno sadržati sledeće elemente: „priču ispričanu kroz seriju međusobno povezanih slika, kontinuirane likove, i tekst i/ili dijaloge u funkciji crteža” (Bogdanović 1994: 65). Te priče u slikama poznate su u Americi pod nazivom comics, u Fran-cuskoj kao bandes dessinées, u Španiji kao tebeos/cómics.

Mi kao čitaoci podležemo tzv. magičnoj privlačnosti stripa, budući da ovaj medij jednostavno i direktno izražava naše želje i težnje (Tomić 2003: 5). Sa stripom kao umetničkom formom upozna-jemo se već u detinjstvu, čitamo ga u slobodno vreme tokom školovanja, a ne zapostavljamo ga čak ni kada odrastemo jer, hteli mi to ili ne, on nas mami svojom jednostavnošću i sažetošću iz najrazličitijih dnevnih listova, ilustrujući kroz humor i ironiju teme iz naše svakodnevice. Strip reflektuje preoku-pacije svog doba, te predstavlja ogledalo vremena u kome je nastao. Preuzimajući gotove sadržaje stvarnosti, strip najčešće postaje prenosnik određenih po(r)uka i u tom slučaju ima, pre svega, ulogu informativnog i didaktičkog sredstva.

2.1. Stripovni stil

Munitić (2006) poredi strip sa književnošću, slikarstvom i filmom. Ono što strip pozajmljuje od književnosti je metod pripovedanja, a efekat koji postiže bliži je slikarstvu i filmu („izazivanje misli putem slika”), nego samoj književnosti („izazivanje slika putem misli”) jer slikovno (vizuelno) kod „priče u slikama” nadmašuje pojmovno (verbalno).

Kroz poređenje sa pomenutim medijima, možemo uočiti suštinsku odliku stripa, a to je da bude ,,medij za prikazivanje zakočenog oslikovljenog kretanja kroz spajanje samostalnih fiksnih celina (strip-kvadrata) u kontinuiranu, komunikacijski razgovetnu celinu” (Kekljević 2012). A kako bi se uopšte uspostavila nekakva slikovna ili slikovno-verbalna naracija, S. Julkić (2012: 174) podvlači da je neophodno slikovne kadrove povezati, odnosno montirati u određeni niz.

U nastavku ćemo se pozabaviti formalnim karakteristikama stripa.

2.0.1. Formalne karakteristike stripa

Budući da se pored publicističkog, retoričkog i esejističkog, kao zasebni jezički stil izdvaja i stripovni stil (Katnić-Bakaršić 1999), treba napomenuti da za razumevanje stripa nije dovoljno biti upućen samo u književni jezik ili jezik slike, već je neophodno poznavati i jezik stripa.

Strip predstavlja niz slika, ali ga može činiti i samo jedna slika, koja predstavlja najmanju jedi-nicu značenja i naziva se kvadrat stripa (šp. viñeta, fr. vignette/case), ili niz kvadrata u jednom redu

621

UČENJE STRANOG JEZIKA KROZ STRIP: ANALIZA I ZASTUPLJENOST STRIPOVNE FORME ...

koje zajedno čine kaiš stripa (šp. tira, fr. bande). Više povezanih kaiševa čine tablu stripa (šp. plana, fr. planche). Kaiševi stripa obično se objavljuju u novinama, a table stripa u albumima i knjigama.

Ovde može biti interesantna magija spajanja kvadrata stripa u celinu koja poseduje vreme i ritam. U tom kontekstu, čitanje stripa Munitić (2006) vidi kao čitanje muzičke partiture. Gledanjem svake pojedinačne note, moguće je relativno objektivno čitanje značenja, kao što je to slučaj i sa gledanjem pojedinačnih kvadrata stripa. Međutim, individualni doživljaj celine odigrava se u sferi subjektivne interpretacije vremena, ritma i montaže. Reč je o intuitivnom vremenu stripa (Munitić 2006: 32).

Čitati strip znači biti u interakciji sa njim, odnosno poštovati njegove konvencije, oblikujući ga na taj način. Među konvencijama stripa ističe se i vreme, čiji je protok subjektivan (čitalac je taj koji bira ritam odvijanja radnje), za razliku od filma.

Niz se čita sa leva na desno odozgo na dole. Svaka sličica u nizu predstavlja konkretan trenutak u priči jasno definišući prostor i vreme. Naracija se razvija od sličice do sličice budući da svaka od njih predstavlja jednu od najznačajnijih scena u priči, izostavljajući ostale koje mi popunjavamo čitajući strip (Arnold 2012: 45). Dakle, jedna od bitnih karakteristika stripa je pojava elipse, odnosno ,,čitanja između kvadrata stripa” kako bi se razumeo narativni tok priče koja se odvija od jednog do drugog kvadrata. Zahvaljujući tome, autor stripa navodi čitaoca da uzme aktivno učešće u pripovedanju, tako što će da zamišlja šta se dešava između dva kvadrata stripa.

2.1.2 Verbo-ikoničnost kao suštinska odlika stripa

Verbo-ikonička priroda stripa predstavlja njegovu suštinsku karakteristiku. Izražajnost stripa je „rezultat interakcije reči i slike; ona je, dakle, proizvod, a ne zbir datih komponenata” (Bogdanović 1994: 62). „Ta interakcija, upravo, ono je što čini jezik stripa, kao i njegovu sintaksu” (Bogdanović 1994: 100). Tako bismo mogli govoriti o sledećim kombinacijama:

1) statična slika i dinamičan tekst: za razliku od slike koja predstavlja statičan element, tek-stualni komentar, odnosno dijalozi, daju inicijativu narativnom toku, predstavljaju aktivni element, elaborirajući priču i obogaćujući je neophodnim situacionim i dramskim nijansama

2) dinamična slika i statičan tekst: kada imamo naglašen pokret, odnosno brzi sled nekoliko od-govarajuće kadriranih sličica, tekst je sažet i u osnovi statičan, a katkad i sasvim izostavljen (Bogdanović 1994: 62).

Da bi se na pravi način pročitao strip, bitno je umeti dekodirati sliku, ali i tekst. Budući da sam crtež prenosi vizuelnu informaciju, verbalna poruka služi kao njena dopuna.

Pod pojmom jezik stripa Katnić-Bakaršić (1999: 73) podrazumeva sve semiotičke sisteme koji u stripu postoje. Leksičke i morfosintaksičke karakteristike stripa direktno proizlaze iz njegove priro-de. Vizuelno pripovedanje, kao osnovno obeležje stripa, čini da delovi teksta ili pak čitav tekst postaje nepotreban, pa najčešće preživljavaju samo dijalozi i monolozi. Dakle, verbalni jezički izraz stripa je sažet, što je dodatno uslovljeno i ograničenim prostorom kvadrata stripa.

Kao što je već pomenuto, strip podrazumeva veliki broj konvencija – kvadrati stripa, red čitanja – sve to što omogućava autoru da se izrazi i poigrava velikim brojem značenja uz pomoć malo materi-jala. Verbalni deo stripa nalazi se u oblačiću, a ukoliko se daju dodatna objašnjenja i komentari, oni se ispisuju u pravougaonim poljima.

Oblačić je takođe imao svoj razvojni put: u početku je to bio tekst ispisan u nekom od uglova crteža, zatim traka koja je stajala u gornjem ili donjem delu strip-kvadrata i dodatno objašnjavala radn-ju, da bi konačno dobio oblik oblačića koji verbalizuje misli i prenosi reči likova.

Dakle, ono što likovi u stripu govore ispisuje se u belim oblačićima čiji izduženi kraj polazi od usta lika koji govori. Ono što junaci stripa misle ispisuje se u oblačićima od kojih u tom slučaju polazi niz kružića.

Belan (1975: 117-118) ilustruje kakve sve maštovite mogućnosti nudi upotreba oblačića. Ako je oblačić nacrtan tačkasto znači da junak šapuće, ako je upadljivo veći u odnosu na zahtev replike, znači

622


da se junak koji govori - stidi. Kad se junak čudi, kad se pita, kada je zbunjen, u oblačiću će biti upo-trebljeni veći ili manji odgovarajući sintaksički znakovi koji mogu veličinom, debljinom, ponavljan-jem dati dinamiku pomenutim stanjima. Ako junak pevuši, slova u oblačiću će biti talasasto ispisana, ali ako peva, naći će se tu i muzičke note. Taj „vizuelni, reči lišen, izražajni registar” (Munitić 2006: 25) stripa uočavamo i u situacijama kada junak psuje, što je iskazano upotrebom bizarnih hijeroglifa bez konkretnih značenja, a često izvedenim od znakova zodijaka.

Svo ovo grafičko bogatstvo stripovne metalingvistike još više dolazi do izražaja u onomatopeja-ma, koje predstavljaju jednu od tipičnih konvencija stila stripa. „Da bi „ozvučio” svoj kvadrat-sliku, crtač će u figuralni prikaz uneti onomatopeju zvuka: svaki ispaljeni metak, zadani udarac, posrkani tanjir supe (...) biće propraćen odgovarajućom sintagmom sastavljenom od tri, četiri ili pet slova (blob, krak, kvrc, bang, bum, tras i tako dalje). (...) Pred nama je oslikovljena reč, oslikovljeni zvuk, oslikov-ljeni signal” (Munitić 2006: 25).

3. STRIP KAO DIDAKTIČKO SREDSTVO

Istraživanja su pokazala da stripove rado čitaju skoro svi. Popularnost ove umetničke forme zasniva se na urođenoj potrebi ljudi za humorom i zabavom. Jedna od nezaobilaznih karakteristika stripovnog stila jeste prisutvo ludičke funkcije jezika (funkcija igre, poigravanja jezikom): igre rečima, kalamburi i slično.

Strip privlači svojom kratkom i dinamičnom pričom i interesantnim dizajnom, ne zahteva puno uloženog truda od strane čitaoca-gledaoca, lak je za razumevanje, neopterećujuć i pogodan za sve polaznike, svih uzrasta i nivoa znanja. Pomoću stripa razvijamo maštu, podstičemo unutrašnju moti-vaciju učenika i stvaranje kohezije grupe. Na taj način učenik postaje protagonista, aktivni učesnik u procesu učenja (Alonso 2012: 25).

Ovde je važno istaći da je u stripu prisutan i govorni jezik sa svojim specifičnostima, što omogućava rad sa različitim jezičkim registrima (npr. žargon). Sa druge strane, ni pisani jezik nije zanemaren – nalazimo ga u dodatnim objašnjenjima pri vrhu kvadrata stripa.

Postoji nebrojeno mnogo stripova koji bi se mogli iskoristiti u nastavi, ali pod strogom kontro-lom nastavnika. Zadatak nastavnika jeste da neprekidno pronalazi nove oblike rada kako bi nastavu učinio zanimljivijom i uskladio je sa interesovanjima svojih učenika. Pored namenski crtanih obra-zovnih stripova, koji ne moraju obavezno biti šaljivi, postoji mnogo stripova koji su nastali samo sa namerom da zabave čitaoca, a koji se mogu koristiti u nastavi (Tadić 2008: 207). Prilikom odabira stripa treba imati na umu kriterijume koje predlažu Petrovački i Savić (2012: 14): „psihološke – da slike budu jasne, a tekst razumljiv i razgovetan, kao i da sadržaj za učenike bude interesantan, kako bi njegovo tumačenje izazivalo zadovoljstvo; estetske – da slike imaju određenu estetsku i umetničku vrednost; pedagoške – da situacija prikazana u stripu bude primerena uzrastu učenika i njihovim inte-resovanjima”.

Kao što je ranije istaknuto, jezik stripa se definiše kao verbo-ikoničan. Međutim, slika igra važ-niju ulogu od samog teksta budući da strip može postojati bez reči, ali ne i bez crteža. Arnold (2000: 281) ukazuje na uzajamnu vezu između emocija i slika, a poznato nam je da su za učenje stranog jezika neophodne pozitivne emocije koje suzbijaju anksioznost. Postoje, dakle, značajne veze između slika i afektivnosti (emotivnog raspoloženja). Kada su prisutne pozitivne emocije, učenje je pojačano, a pomoću slika je lakše stvarati veze između emocija i jezika. Reči predstavljaju samo puki niz slova bez značenja i emotivne sadržine, ali ono što stimuliše emotivnu reakciju jeste slika povezana u našoj glavi sa datom reči. Dakle, upotreba slika u nastavi pomaže nam da povežemo jezik koji predajemo sa afektivnom dimenzijom naših učenika. Brojne su mogućnosti primene vizualizacije u procesu podučavanja stranog jezika, ali je preporučljivo da u taj proces uključimo i ostala čula koja obogaćuju naš svet slika (Arnold 2000: 278-280).

623


4. ANALIZA KORPUSA

Korpus ovog istraživanja čine sledeći udžbenici za učenje španskog jezika kao stranog: Aula Internacional 1 (Nueva edición), Aula Internacional 1, Aula Internacional 2, Aula Internacional 3, Aula Internacional 4 (u izdanju kuće Difusión) i udžbenici Prisma A1 Comienza, Prisma A2 Con-tinúa, Prisma B1 Progresa, Prisma B2 Avanza, Prisma C1 Consolida (u izdanju kuće Edinumen). Što se tiče udžbenika za francuski kao strani jezik, odabrani su Le Nouvel Édito - niveau B1, Le Nouvel Édito - niveau B2 (izdavač: Didier), Écho 1, Écho 2 i Écho 3 (izdavač: CLE International) i Alter Ego 5 (izdavač: Hachette Livre). Dakle, naša analiza obuhvata nivoe učenja od A1 do C1. Ove udžbenike smo odabrale iz nekoliko razloga: pre svega, reč je o izdanjima najpoznatijih izdavačkih kuća u Španiji i Francuskoj, udžbenici su novijeg datuma i bazirani su na komunikativnom pristupu nastavi stranih jezika. Osnovni kriterijum kojim smo se vodile jeste zastupljenost forme stripa u ovim udžbenicima.

Pri obradi materijala koji obuhvata sve primere primene stripa u analiziranim udžbenicima, koristile smo kvantitativni postupak. Iz korpusa je izdvojeno ukupno 217 formi stripa, od čega čak 119 strip-kvadrata, samo 2 kaiša i tek 16 tabli stripa. Kvadrati stripa su najprisutniji verovatno zahvaljujući činjenici da zauzimaju manje prostora nego kaiševi odnosno table stripa.

Uočen je neočekivano mali broj poznatih i popularnih stripova (8,3%, tj. 18 od ukupno 217 formi stripa), i to samo u francuskim udžbenicima, npr. Le Chat de Philippe Geluck, Broderies de Marjane Satrapi, Les Bidochon en voyage organisé de Christian Binet, Agrippine de Claire Bretécher itd. U većini slučajeva autori udžbenika su birali materijal koji samo podražava formu stripa i koji je nastao isključivo u obrazovne svrhe i za potrebe datog udžbenika. U radu ćemo i za ove forme koristiti termin strip.

U nastavku sledi pregled funkcija u kojima su upotrebljene sve pronađene forme stripa, tj. da li određeni strip služi za razvijanje leksičke, gramatičke, pragmatičke ili sociokulturne kompetencije ili pak za uvežbavanje veština jezičke produkcije i recepcije. Ove funkcije su razvrstane prema nivoima učenja.

4.1. Strip u funkciji razvijanja leksičke kompetencije

Kao primer upotrebe stripovne forme za rad sa vo-kabularom, navodimo primer iz udžbenika Prisma A1 (slika br. 1) kojim se uvodi leksika vezana za odeću i kupovinu.

U udžbenicima za nivo A1 stripom se kontekstualizuju: korisni izrazi za komunikaciju na času španskog jezika (AI1: 8), pozdravi i otpozdravi (AI1: 13), definisanje/opisivanje me-sta, osoba i predmeta (AI1: 29, E1: 112), sati i dani u nedelji (AI1: 59, NAI1: 77), nazivi obroka (AI1: 61), traženje/davanje uputstava za snalaženje u prostoru (AI1: 69, E1: 72), kućni poslovi (AI1: 140-1), boje (PA1: 28), odeća (PA1: 45), aktivnosti u slobodno vreme i interesovanja (E1: 24), iskazivanje planova u budućnosti (E1: 25) prošli događaji (E1: 32), davanje naredbi i saveta (E1: 64), glagoli kretanja (E1: 73), iskazivanje potrebe (E1: 73), sećanja i navike (E1: 88), nove tehnologije (E1: 94, 95).

Slika br. 1 (PA1: 45)

624


Nivo A2: korisni izrazi za komunikaciju na času španskog jezika (AI2: 8), međuljudski odnosi (llevarse bien/mal con alguien), obrazlaganje pomoću izraza porque (AI2: 28), pisanje recepata i da-vanje instrukcija (AI2: 53), pozdravi/otpozdravi, predstavljanje (PA2: 30), upućivanje komplimenata (PA2: 70), glagoli kretanja (E2: 25), izražavanje osećanja (E2: 113).

Nivo B1: korisni izrazi za komunikaciju unutar učionice (AI3: 8), konstrukcije za iskazivanje trajanja radnje (AI3: 13), konstrukcije za iskazivanje količine i intenziteta (AI3: 21), pružanje saveta i predlaganje ideja (PB1: 38), posao (NEB1: 31), porodica (NEB1: 67), potrošačko društvo (NEB1: 103).

Nivo B2: kako pitati druge za mišljenje (AI4: 34), imenice izvedene od prideva (AI4: 85), dis-kursni konektori za iznošenje argumenata, mišljenja, uticanja (PB2: 10), moda (NEB2: 27), govorni jezik (NEB2: 41, 171), putovanja (NEB2: 63), istorijski događaji (NEB2: 99), razgovor za posao (NEB2: 135).

Nivo C1: idiomi (PC1: 88).

4.2. Strip u funkciji razvijanja gramatičke kompetencije

Kao primer upotrebe stripa u funkciji predstavljanja gramatič-kih sadržaja, navodimo primer iz udžbenika Écho 2 (slika br. 2) koji kontekstualizuje upotrebe kondici-onala prošlog (conditionnel passé) u francuskom jeziku.

U nastavku dajemo pregled svih gramatičkih sadržaja koji su predstavljeni stripovnom formom u našem korpusu.

Nivo A1: pokazni pridevi i zamenice i kongruencija u rodu i broju (AI1: 36, 37), prezent indi-kativa pravilnih glagola sve tri konjugacije (AI1: 20), glagoli sve tri konjugacije koji imaju nepravilno prvo lice jednine (AI1: 60), pridevi i prilozi za iskazivanje količine (AI1: 69), upotreba bliskog prošlog vremena (el pretérito perfecto) i njegove vremenske odrednice (AI1: 77, PA1: 132), povratni glagoli (AI1: 168, PA1: 62), razlika u upotrebi glagola saber/poder (AIA: 76), (NAI1: 111), kongruencija u rodu i broju (PA1: 28), prezent indikativa glagola prve grupe (E1: 8, 64), rod i broj imenica (E1: 9), postavljanje pitanja (E1: 9, 57), negacija (E1: 9), određeni, neodređeni i partitivni član (E1: 16, 56), prezent nepravilnih glagola (E1: 24), naglašene lične zamenice (E1: 24), futur proche (E1: 25), passé composé (E1: 32, 88), komparacija (E1: 48, 129), prisvojni pridevi (E1: 48, 49), imperativ (E1: 64, 112), predlozi za mesto (E1: 72), imperfekat (E1: 88), vremenske odrednice – depuis, il y a (E1: 89), lične zamenice u funkciji (in)direktnog objekta (E1: 96), passé récent, présent progressif, futur proche (E1: 104), indirektni govor (E1: 105), formiranje glagola od imenica i sl., rod imenica i prideva (E1: 113), futur simple (E1: 128), zamenice en i y (E1: 136, 137), iskazivanje hipoteze (E1: 137), subjonctif (E1: 144), prilozi (E1: 145, 153), relativne rečenice (E1: 132).

Nivo A2: bezlična forma glagola (AI2: 53), imperativ (AI2: 93), iskazivanje uslova (AI2: 100), el pretérito perfecto: upotreba i vremenske odrednice (AI2: 45, 62), el imperfecto (PA2: 99), zamenice u funkciji (in)direktnog objekta (PA2: 50, E2: 16, 17, 153), potencijal (PA2, 135), prezent (E2: 8), kondicional prezenta (E2: 24), indirektni govor (E2: 32), konstrukcije sa glagolima faire i laisser (E2: 33), subjonctif (E2: 48, 96, 144), prisvojne zamenice (E2: 56), neodređeni pridevi i zamenice (E2: 56), pokazne zamenice (E2: 64), komparacija (E2: 65), prilozi za količinu (E2: 72), pasivne konstrukcije

Slika br. 2 (E2: 112)

625


(E2: 88), izražavanje vremena dešavanja radnje (E2: 89), zamenica dont (E2: 97), pluskvamperfekat (E2: 104), kondicional prošli (E2: 112), futur antérieur (E2: 128), složene relativne zamenice (E2: 152).

Nivo B1: el futuro imperfecto (AI3: 77), bezlične konstrukcije (AI3: 85), indirektni govor, prenošenje tuđih reči (AI3: 85), II tip kondicionalne rečenice, el imperfecto de subjuntivo (AI3: 93), el pluscuamperfecto (AI2: 55), el presente de subjuntivo (PB1: 38), el futuro compuesto (PB1: 45), tipovi kondicionalnih rečenica (AI4: 14, 35),), slaganje vremena (AI4: 14), glagolske perifraze (AI4: 22), el imperfecto, iskazivanje budućnosti u okviru prošlosti (AI4: 24), indirektni govor (AI4: 25), pasivne i bezlične konstrukcije (AI4: 44), relativne zamenice (AI4: 34), vremenske rečenice (AI4: 64), takozvane se me konstrukcije za iskazivanje nenamerne radnje (AI4: 65), dopusne rečenice (AI4: 94), složeni infinitv (AI4: 84), uzročne rečenice (AI4: 94), se kao indirektni objekat ili povratna zamenica (AI4: 53), upotreba glagola dejar (de + infinitivo) (PB2: 54), como si + imperfecto/pluscuamperfecto de subjuntivo, (AI4: 119), glagoli za iskazivanje promene (PB2: 59).

Nivo B2: vremenske odrednice (antes de que) (AI4: 84).Nivo C1: pasivna konstrukcija (PC1: 25), dopusne rečenice (PC1: 96).

4.3. Strip u funkciji razvijanja pragmatičke kompetencije

Za razliku od leksičke i gra-matičke, pragmatička kompetenci-ja je manje zastupljena u korpusu. Primer upotrebe forme stripa za kontekstualizaciju izraza koji se upotrebljavaju u govornom činu sumnje i pretpostavke nalazimo u udžbeniku Écho 2 (slika br. 3).

Sledi spisak primera u ko-jima se stripom ilustruju neki od ključnih aspekata pragmatike.

Nivo A1: oblici za davanje, odbijanje i prihvatanje ponuda (PA1: 148), oblici za formalno i neformalno oslovljavanje (E1: 8), izražavanje mogućnosti i obaveze (E1: 25), davanje naredbi i saveta (E1: 112), iskazivanje pretpostavke (E1: 137).

Nivo A2: korisni izrazi za komunikaciju unutar učionice (AI2: 8), forme za iskazivanje žaljenja/zadovoljstva (AI2: 63), diskursni markeri za iskazivanje mišljenja, argumenata, (ne)slaganja u mišlje-nju sa nekim (AI2: 72), pozdravi/otpozdravi, predstavljanje (PA2: 30), upućivanje naredbi (PA2: 154), situacije koje kontekstualizuju upotrebu potencijala, npr. učtivost, davanje saveta (PA2: 135, E2: 24), upućivanje komplimenata (PA2: 70), diskursni markeri za izražavanje koncesije (E2: 73), izražavanje sumnje i pretpostavke (E2: 96, 129), izražavanje kauzalnosti (E2: 136) i posledice (E2: 137).

Nivo B1: diskursni markeri za iskazivanje posledice, vremena, simultanosti (PB1: 25), pružanje saveta i predlaganje ideja (PB1: 38), iskazivanje želja (PB1: 47), iskazivanje verovatnoće (PB1: 72) i zabrane (E3: 64).

Nivo B2: Nema zabeleženih primera.Nivo C1: Nema zabeleženih primera.

Slika br. 3 (E2: 96)

626


4.4. Strip u funkciji razvijanja sociokulturne kompetencije

Ova kompetencija je najmanje zastupljena u korpusu. Slika br. 4 predstavlja primer kako se for-mom stripa uvode i ilustruju sociokulturni elementi. Strip iz udženika Aula Internacional 1 prikazuje situacije u kojima se upotrebljavaju određeni oblici za obraćanje i oslovljavanje u Španiji.

Nivo A1: imena, prezimena i nadimci u Španiji (AI1: 124), praznici u Španiji (NAI1: 76), filmski festival u Kanu (E1: 9), francuski gradovi i poznate ličnosti (E1: 32).

Nivo A2: istorija Španije (AI2: 80)Nivo B1: ilustracija viceva (AI3: 38), upo-

znavanje sa profesijom koja polako nestaje: conci-erge (domar) (NEB1: 21), aktuelnosti u francuskoj štampi (NEB1: 53), porodični odnosi (NEB1: 69), potrošačko društvo (NEB1: 103), Evropska unija (NEB1: 165).

Nivo B2: les bobos (NEB2: 41), upoznavanje sa francuskim stripom (NEB2: 55), stereotipi o fran-cuskim turistima (NEB2: 63, 68), istorijski događaji (NEB2: 94), problem zaposlenja (NEB2: 140), dis-kriminacija na poslu (NEB2: 145), frankofonija i jezički registri (NEB2: 171).

Nivo C1: mit o Ernestu Če Gevari, komični strip (PC1: 107), komični strip o trećem dobu (PC1: 210-211).

4.5. Strip u funkciji razvijanja veština jezičke recepcije

4.5.1. Razumevanje pročitanog teksta

Budući da tek petina od ukupnog broja analiziranih stripova ne sadrži tekst, možemo reći da većina stripova iz korpusa implicira primenu veštine razumevanja pročitanog teksta, bilo da su upotrebljeni u funkciji kontekstualizacije leksičkih, gramatičkih, pragmatičkih ili sociokulturnih elemenata.

4.5.2. Razumevanje odslušanog teksta

Uočen je neznatan broj stripova koji su upotrebljeni kao osnova vežbi za razumevanje odslušanog teksta na nivoima A1, A2 i B1, dok na nivoima B2 i C1ovakav tip vežbi nije zabeležen.

4.6. Strip u funkciji razvijanja veština jezičke produkcije (pismene i usmene)

Budući da je jezička produkcija, kako usmena, tako i pismena, prisutna u praktično svim vež-bama i na svakom nivou, ovde dajemo samo pregled tipova vežbi koje autori udžbenika predlažu: sastaviti priču od strip-kvadrata, završiti dati strip, poređati strip-kvadrate i povezati ih sa odgovaraju-ćim tekstom, popuniti oblačiće, a u slučajevima kada tekst izostaje, učenici treba da osmisle priču na osnovu ponuđenih strip-kvadrata bez teksta.

Slika br. 4 (AI1: 124)

627


5. ZAKLJUČAK

U ovom radu smo krenule od pretpostavke da upotreba stripa kao vizuelno-narativne forme može biti zahvalna u procesu učenja stranog jezika. Analiza korpusa je potvrdila veliki didaktički potencijal ove prvenstveno umetničke forme. Dakle, s obzirom na činjenicu da prikazuje jezički model u konkretnoj situaciji, strip pruža velike mogućnosti za kontekstualizaciju leksičkih, gramatičkih, pragmatičkih i sociokulturnih aspekata jezika, kao i za razvijanje receptivnih i produktivnih jezičkih veština.

Za razliku od španskih udžbenika, gde je uočeno odsustvo poznatih stripova i gde su autori udž-benika koristili materijal koji je nastao isključivo u obrazovne svrhe i samo podražava formu stripa, u francuskim udžbenicima dela poznatih strip-crtača su zastupljenija. To se može objasniti činjenicom da Francuzi pridaju izuzetan značaj ovoj umetnosti budući da redovno organizuju festivale i izložbe stripa. Tako se najpoznatiji i najvažniji evropski festival stripa održava već skoro 40 godina u francu-skom gradu Angulemu.

Analiza našeg korpusa pokazala je da se strip upotrebljava pre svega u funkciji razvijanja gra-matičke i leksičke kompetencije, koje se često i prepliću, s tim da je u francuskom delu korpusa taj tip upotrebe zastupljeniji na nižim nivoima, dok primeri gramatičke kompetencije praktično izostaju na nivoima B1, B2 i C1. Primetile smo da su poznati stripovi zastupljeniji na višim nivoima (B1, B2 i C1) jer su kompleksniji pre svega sa leksičkog, ali i sa gramatičkog aspekta, budući da podrazumevaju određeni nivo znanja jezika.

Što se tiče pragmatičke kompetencije, nije pronađen nijedan primer za nivoe B1 i B2, dok je na nivou A1 izdvojeno vrlo malo primera.

Pronađen je najmanji broj primera (25, većinom u francuskom delu korpusa) upotrebe forme stripa u funkciji razvijanja sociokulturne kompetencije. Smatramo da je razlog tome slaba zastuplje-nost poznatih stripova, budući da su upravo oni kulturno markirani.

Kada je reč o jezičkim veštinama, možemo zaključiti da većina analiziranih stripova implicira primenu veštine razumevanja pročitanog teksta, bez obzira na funkciju u kojoj su upotrebljeni. Upo-treba teksta u okviru stripa izostaje u 26 primera. Pronađeno je ukupno 8 primera upotrebe stripa u vežbama za razumevanje odslušanog teksta, prvenstveno na nižim nivoima.

Praktično svi primeri upotrebe stripa nude mogućnost za razvijanje jezičke produkcije, kako pismene, tako i usmene.

Možemo zaključiti da je analiza korpusa potvrdila našu hipotezu da strip ima veliki potencijal za upotrebu u nastavi stranih jezika.

LITERATURA

Alonso, Marina. (2012). El cómic en la clase de ELE. Suplementos de Marco ELE. Núm. 14. Dostupno na: http://marcoele.com/descargas/14/alonso-comic.pdf <15. 10. 2013.>

Arnold, J. (2000). La dimensión afectiva en el aprendizaje de idiomas. Madrid: Colección Cambridge de didáctica de lenguas.

Baron-Carvais, A. La bande dessinée. (2007). Paris : Presses Universitaires de France (Que sais-je ?). Barreiro Villanueva, JM. (2000) El cómic como recurso en la clase de español. Actas del VIII Seminário de

Dificultades Específicas de la Enseñanza del Español a Lusohablantes. São Paulo, 28 de octubre de 2000. Págs. 44-48

Belan, B. (1975). Šta, kako i kome govori strip. Kultura. Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku. 28: 201-224.

Bogdanović, Ž. [priredio] (1994). Umetnost i jezik stripa. Beograd: Orbis. Cabrera, JM. (2009). Un día cualquiera. Explotación del comic en clase. Marco ELE. Núm. 9. Dostupno na:

http://marcoele.com/descargas/8/jm.cabrera_undiacualquiera.pdf <5. 10. 2013.>Draginčić, S. i Zupan, Z. Istorija jugoslovenskog stripa I (do 1941. godine). Dostupno na: http://www.rastko.rs/

strip/1/zupan-draginicic_1/ilustrovane-price.html <15. 9. 2013.>

628


Gagnon, J.-Cl. (1988). La bande dessinée comme discours ou le récit en images. Québec français. 70 : 66-70. Disponible sur : http://www.erudit.org/culture/qf1076656/qf1222071/45218ac.pdf <10. 09. 2013.>

Gauthier, M. (1996). L’apport de la bande dessinée. Revue Éducation et francophonie. Vol. 24, No 1 et 2. Disponible sur : http://www.acelf.ca/c/revue/revuehtml/24-12/gauthier.html <10. 09. 2013.>

Julkić, S. (2012). Stripovni stil pjesničkoga subjekta u suvremenom hrvatskome pjesništvu iskustva intermedijalnosti i postintermedijalnosti. Poznańskie Studia Slawistyczne. 1, 2: 169-188.

Katnić-Bakaršić, M. Lingvistička stilistika. Dostupno na: http://rss.archives.ceu.hu/archive/00001017/01/18.pdf <30. 10. 2013.>

Kekljević, I. (2012). Prikaz knjige Ranka Munitića Strip, deveta umetnost. Dostupno na: http://igor.kekeljevic.com/articles/chit-chat/96-prikaz-knjige-ranka-munitica-strip-deveta-umetnost <20. 9. 2013.>

Klajn, I., Šipka, M. (2006). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej. Munitić, R. (2006). Strip, deveta umetnost. Beograd: Fakultet primenjenih umetnosti. Petrovački Lj., Savić, M. (2012). Strip u nastavi gramatike srpskog jezika. Metodički vidici. 3: 11-28.Popadić, V. (2004). Neobavezno o stripu. Sveske. Književnost - umetnost – kultura. Pančevo: Mali Nemo. 202-

205.Tadić, M. Strip u nastavi geografije. Globus, br. 33. Srpsko geografsko društvo. 2008: 207-214. Dostupno na:

http://www.sgd.org.rs/publikacije/globus/33/016%20Milutin%20Tadic%20-%20STRIP%20U%20NASTAVI%20GEOGRAFIJE.pdf <15. 9. 2013.>

Tomić, S. (2003). Do visina Olimpa. Novi Sad: Megaprint.

KORPUS

Brillant, C. ; Bazou, V. ; Racine, R. ; Schenker, J-Ch. (2010). Le Nouvel Édito, niveau B2. Paris : Les Éditions Didier. (NEB2)

Corpas, J. et al. (2013). Aula Internacional 1 (Nueva edición). Barcelona: Difusión. (NAI1)Corpas, J. et al. (2005). Aula Internacional 1. Barcelona: Difusión. (AI1)Corpas, J. et al. (2005). Aula Internacional 2. Barcelona: Difusión. (AI2)Corpas, J. et al. (2006). Aula Internacional 3. Barcelona: Difusión. (AI3)Corpas, J. et al. (2007). Aula Internacional 4. Barcelona: Difusión. (AI4)Equipo Prisma (V.V.A.A.) (2002). Prisma A1, Comienza. Madrid: Editorial Edinumen. (PA1)Equipo Prisma (V.V.A.A.). (2002). Prisma A2, Continúa. Madrid: Editorial Edinumen. (PA2)Equipo Prisma (V.V.A.A.). (2003). Prisma B1 Progresa. Madrid: Editorial Edinumen. (PB1)Equipo Prisma (V.V.A.A.). (2003). Prisma B2 Avanza. Madrid: Editorial Edinumen. (PB2)Equipo Prisma (V.V.A.A.). (2005). Prisma C1 Consolida. Madrid: Editorial Edinumen. (PC1)Girardet, J. et Pécheur, J. (2008). Écho 1. Paris : CLE International/Sejer. (E1)Girardet, J. et Pécheur, J. (2008). Écho 2. Paris : CLE International/Sejer. (E2) Girardet, J. et Pécheur, J. (2008). Écho 3. Paris : CLE International/Sejer. (E3)Guilloux, M. ; Herry, C. ; Pons, S. ; Chapiro, L. (2010). Alter Ego 5. Paris : Hachette Livre. (AE5)Heu, E.; Abou-Samra, M. ; Perrard, M. ; Pinson, C. (2012). Le Nouvel Édito, niveau B1. Paris : Les Éditions

Didier. (NEB1)

L’APPRENTISSAGE DE LA LANGUE ÉTRANGÈRE À TRAVERS LA BANDE DESSINÉE :L’ANALYSE ET LA PRÉSENCE DE CETTE FORME DANS LES MANUELS DE FRANÇAIS ET D’ESPA-

GNOL LANGUE ÉTRANGÈRE

Résumé

Cet article porte sur l’utilisation de la bande dessinée en classe de langue étrangère. À travers l’analyse de cette forme dans plusieurs méthodes pour l’enseignement du français et de l’espagnol langue étrangère destinées à des apprenants adultes ou grands adolescents, nous montrons les possibilités de son exploitation en classe de langue. Plus précisément, nous définissons son apport au développement des compétences lexicale, grammaticale, prag-matique et socioculturelle, mais aussi à celui de la réception et de la production orales et écrites.

629


L’analyse du corpus a confirmé le grand potentiel didactique de la bande dessinée. Elle est utilisée avant tout dans le but de développer les compétences grammaticale et lexicale des apprenants, particulièrement aux ni-veaux A1 et A2 selon le CECR. Pour ce qui est de la compétence pragmatique, nous avons relevé très peu d’exemples, surtout au niveau A1. La compétence socioculturelle est la moins présente dans le corpus, ce qui est probablement dû au fait que le nombre de bandes dessinées connues et populaires n’est pas élevé. À la différence des manuels de français, dans les manuels d’espagnol nous n’avons relevé aucun exemple de bandes dessinées connues. Pratiquement tous les exemples de l’utilisation de la bande dessinée donnent des possibilités de déve-lopper la production langagière, écrite, tout comme orale.Mots-clés: bande dessinée, compétences langagières, verbo-iconique, espagnol, français.

Sanja MaričićUniverzitet u Novom Sadu, Srbija

Filozofski fakultet [email protected]

Nataša PopovićUniverzitet u Novom Sadu, Srbija

Filozofski fakultet [email protected]

Documents

UČENJE STRANOG JEZIKA KROZ STRIP: ANALIZA I ZASTUPLJENOST STRIPOVNE FORME U UDŽBENICIMA ZA FRANCUSKI I ŠPANSKI KAO STRANI JEZIK