__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________1__________________________________________

POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA L E S K O V A C d.o.o.

Ul. Jug Bogdanova 8 A, 16000 Leskovac ,

Tel. 016/212-246, fah: 016/54-639, zavodle@nadlanu.com

Banka Intesa 160-6906-19 PIB 100408283, Matični broj 07105444

B I L T E N br. 4

IV 10.04.2010.godina Broj 4.

V o ć a r s t v o

Radovi u voćarstvu i vinogradarstvu u mesecu aprilu 2010.godine Mesec april je karakteristiĉan po tome što nam odreĊuje kakva će nam godina biti po rodnosti, ako je u

svih predhodnim mesecima situacija bila normalna, posebno u našem podruĉju gde su izraţeni kasni

prolećni mrazevi. Zato ispred svih drugih radova moramo staviti na prvom mestu radove za zaštitu voća

od izmrzavanja.

Uspešnost zaštite od prolećnih mrazeva zasniva se na pretpostavci, da isti ne budu u duţem vremenskom

trajanju i da isti ne budu ispod – 4 C°.Zato upozoravamo voćare da paţljivo prate vremensku prognozu i

organizuju deţuranje u svojim voćnjacima. Na upozorenje meteorologa na mogućnost pojave jutarnjih

mrazeva voćari bi trebalo, da rasporede goreći materijal koji daje dosta dima i kada temperatura u

jutarnjim ĉasovima bude oko 0 C°, da pale materijal za zadimljavanje, ĉime bi spreĉili dalji pad

temperature i spasili svoje voće od izmrzavanja. Ako se na vreme reaguje sa paljenjem vatre temperatura

se moţe podići za ĉitavih 2 C°, tj. moţe se speĉiti dalji pad ispod 0 C°. Ovo se posebno odnosi za

vlasnike voćnjaka kajsije, breskve, trešnje, šljive i višnje, voća koje rano cveta.

Što se tiĉe drugih radova u ovom mesecu, u fazi poĉetka cvetanja, potrebno je da voćari svoje voćnjake

prihrane N Ċubrivom. Zavisno od vrste, starosti i intezitete gajanja u koliĉini od 50 do 200 kg ĉistog N

po 1ha.(raĉunati i koliĉine date i u osnovnom jesenjem prihranjivanju).

Mesec april je karakteristiĉan i po intezivnoj zaštiti svih vrsta voća. Naime, kako vegetacija buja

paralelno se i paraziti razvijaju i ugroţavaju voće. Zato se upozoravaju voćari da posebnu paţnju

posvete zaštiti svojih voćnjaka i istu vrše, manje više, zbog nestabilnog vremena, ĉeste kiše,

sistemicima, tako da ceo april bude pod zaštitom ovih preparata. Ovo se najviše odnosi na

suzbijanje bolesti kod jabuke, ĉaĊave krastavosti i pepelnice, a kod koštiĉavog voća, sušenja cvetova i

granĉica (Monilia laxa) i pegavosti lišća (Cocomices), Koristimo priliku, da upozorimo voćare, da

voćnjake ne smeju tretirati, u ovoj fazi cvetanja, insekticidima, zakon je jako strog po ovom pitanju,

a ujedno pčele su njima i najpotrebnije.

Što se tiĉe drugih agrotehniĉkih mera nakon rastoranja N Ċubriva, potrebno je podrivaĉima izvršiti

meĊurednu obradu zemljišta, kako bi se zatvorila vlaga, a ujedno izravnjao teren radi lakšeg kretanja

traktora pri zaštiti.

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________2__________________________________________

U vinogradima se u aprilu više poklanja paţnja agrotehniĉkim merama. Vrši se podrivanje, ankerisanje

stubova, otezanje ţica, vezivanje lukova na ţici i eventualna korekcija rezidbe.

Savetodavac iz oblasti voćarstva i vinogradarstva

Dipl. ing. Duško Jivanović

Z a š t i t a b i lj a

Kalendar i program zaštite jagode

Red.

broj

Preparat Koncentracija

primene

Fenofaza

razvoja

biljke

Bolesti i štetočine

1. Cuproxat 0,35 % U početku

kretanja

vegetacije

Ljubičasta lisna

pegavost

2. Quadris

+

Mythos ili Switch

+

Nurelle D

+

Demitan ili Envidor ili

Omite

75

+

250 ili 80

+

150

+

60 ili 60 ili

150

Pred cvetanje

jagode

• Pegavost lišća

• Siva truleţ

• Jagodin cvetojed

• Jagodin surlaš

• Grinje

3. Signum 0,15 % Kada je 70-80

% biljaka u

cvetu

Siva truleţ plodova

jagode

4. Cuproxat

+

Mospilan 20SG

0,5 %

+

0,025%

Nakon

završene

berbe

Ljubičasta lisna

pegavost

Štetni insekti

Prilikom zasnivanja jagodnjaka treba izbegavati zemljišta gde su ranijih godina sadjene povrtarske

kulture (paradajz, krompir, paprika i dr.) zbog prisustva gljiviĉnih bolesti u zemljištu. Treba postići

prostornu izolaciju od drugih proizvodnih zasada jagode. Ne preporuĉuje se sadnja na vlaţnim i teškim

zemljištima, a za sadnju koristiti zdrav sadni materijal, iz umatiĉenih, kontrolisanih zasada, gde nije

registrovano prisustvo gljiviĉnih i virusnih bolesti. Pre sadnje obavezno primeniti neki od zemljišnih

insekticida u cilju suzbijanja štetoĉina u zemljištu.

Tokom zimskih meseci, pred kretanje vegetacije, potrebno je ukloniti svo sasušeno lišće sa bokora, koje

je ostalo tokom zimskih meseci, izneti ga iz jagodnjaka i spaliti. Tek nakon toga otpoĉeti za hemijskom

zaštitom.

Ekonomski najznačajnija štetočina na jagodi: U poslednje vreme na podruĉju Jablaniĉkog okruga vrlo

veliki problem priĉinjava mala, crna jagodina pipa (Otiorrhynchus ovatus), vrste ĉija larva priĉinjava

štete na korenovom sistemu, a kasnije pravi kanale i hodnike u stablu. Ovako oštećen koren napadaju

parazitne gljivice, tako da postepeno dolazi do uvenuća i sušenja bokora.

Oteţavajući faktor u suzbijanju ove štetoĉine je ĉinjenica da se odrasli insekti (imaga) javljaju u periodu

cvetanja i plodonošenja. kada se ne smeju koristiti insekticidi zbog karence. Nakon ishrane ţenke polaţu

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________3__________________________________________

jaja u osnovu lisnih peteljki ili na zemljište pored biljaka. Larve se pile nakon dvadesetak dana i hrane se

na korenu.

NAPOMENA: Prilkom primene hemijskih sredstava strogo se pridrţavati uputstava o pravilnoj primeni

pesticida kako ne bi došlo do neţeljenih efekata (trovanja ljudi i toplokrvnih ţivotinja, zagadjenja

ĉovekove okoline i dr.).Tokom cvetanja voćaka izbegavati primenu insekticida kako ne bi došlo do

trovanja korisnih insekata, naroĉito pĉela.

Kalendar i program zaštite kruške

Red.

broj

Preparat Količina

primene

Fenofaza

razvoja biljke

Bolesti i štetočine

1. EOS ili Galmin ili Belo ulje

Talstar

2,5-3%

0,05%

pre polaganja

jaja kruškine

buve

Psylla pyri, lisne vasi

2. Cuproxat

0,6% bubrenje

pupoljaka ČaĎava krastavost

3. Polyram DF

Mospilan 20 SG

0,25%

0,05%

roze pupoljak ČaĎava krastavost

Lisna pegavost

4. Polyram DF

Vertimek (Armada,

Abastate)

Mineralno ulje (EOS ili

Galmin ili Belo ulje )

0,25%

0,1%

0,3%

precvetavanje ČaĎava krastavost

Lisna pegavost

Psylla pyri

5. Syllit 400 SC

0,15%

10-15 dana

kasnije

ČaĎava krastavost,

Lisna pegavost

6. Delan 700 WDG

Actara

Match (Rimon) ili Dimilin

Silwet ili Mineralno ulje

0,07%

0,6-0,8 kg/ha

0,1 ili 0,3%

0,025 ili 0,25%

sredina maja

10-15 dana

kasnije

ČaĎava krastavost,

Lisna pegavost

Psylla pyri

I gen. smotavca

7. Delan 700 WDG

Anthocid D

Vertimek (Armada,

Abastate)

0,07%

0,1%

0,1%

pratiti razvoj

Psylla pyri ČaĎava krastavost

Lisna pegavost

Psylla pyri

8. Delan 700 WDG

Coragen

Silwet ili Mineralno ulje

0,07%

0,02%

0,025 ili 0,25%

pratiti razvoj

Psylla pyri ČaĎava krastavost

Lisna pegavost

Psylla pyri

9. Cuproxat

Anthocid D

0,6%

0,1%

posle berbe ČaĎava krastavost

Lisna pegavost

Psylla pyri

NAPOMENA: Ovo su orijentacioni programi zaštite biljaka kojih se u naĉelu treba pridrţavati.

Program zaštite treba prilagoditi meteorološkim uslovima i potencijalu štetnog organizma, tako da broj

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________4__________________________________________

tretiranja moţe biti povećan ili smanjen tokom godine. Obavezno ĉitati uputsvo proizvodjaĉa pre

primene hemijskog sredstva i po tom uputstvu primenjivati preparate. Pesticide koristiti strogo u

preporuĉenim kocentracijama /koliĉinama. Prilikom aplikacije hemijskog sredstva nositi zaštitnu odeću

i opremu.

Ne primenjivati pesticide tokom faze cvetanja kako ne bi došlo do trovanja pĉela i drugih korisnih

insekata. Ako se pak tretira u cvetanju primenjivati samo pesticide koji nisu toksiĉni za pĉele. Obavestiti

pĉelare kako bi zatvorili košnice i zaštitu obavljati u veĉernjim satima kada se pĉele vraćaju sa paše.

Kalendar i program zaštite jabuke

Red.

broj

Preparat Koncentracija Fenofaza

razvoja biljke

Bolesti i štetočine

1. Cuproxat

Mineralno ulje

0,60%

2,50%

bubrenje

pupoljaka Čadjava krastavost

Truleţ plodova

2. Syllit

Kumulus DF

0,15%

0,50%

mišje uši Čadjava krastavost

Pepelnica

3. Chorus 75 WG

Merpan 50

Talstar 10 EC

Stroby DF

0,025%

0,30%

0,03 – 0,05 %

0,02%

zeleni buketići Čadjava krastavost

Pepelnica

Lisne vaši

Mineri

4. Chorus 75 WG

Polyram DF

Anthocid D

Nissorun 10 EC (u slučaju

prisustva jaja i larvi crvenog

voćnog pauka)

0,025%

0,30%

0,10%

0,05%

roze pupoljak Čadjava krastavost

Pepelnica

Lisne vaši

Grinje

5. Stroby DF

Merpan 50

0,020%

0,30%

početak

cvetanja Čadjava krastavost

6. Chorus 75 WG

Polyram DF

0,03%

0,25%

cvetanje Čadjava krastavost

7. Score 250 EC

Delan 700 WDG

Mospilan 20SG

0,02%

0,07%

0,025%

precvetavanje Čadjava krastavost

Pepelnica

Lisne vaši

8. Ventor 250 EC

Polyram DF

Megathrin 2 5 EC

Match ili Dimilin ili

Harpun (Pratiti let Cydia

pomonella i minera)

0,02%

0,25%

0,02 %

0.1% ili 0.02%

ili 0,10 %

faza porasta

plodića Čadjava krastavost

Lisne vaši

Jabukin smotavac

9. Tercel

Anthocid D

Omite

0,25%

0,10%

0,15%

faza porasta

plodića Čadjava krastavost

Pepelnica

Lisne vaši

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________5__________________________________________

Envidor (Pratiti pojavu

grinja. Pri pojavi tetranihidnih

grinja - prvih pokretnih

stadijuma obaviti ovo tretiranje

bez mesanja sa drugim

preparatima za z.b. Omite

primeniti do kraja juna

jednom)

0,06%

Grinje

10. Syllit 400 SC

Fastac (Primeniti najkasnije

do kraja juna - najvise 2 puta)

0,15%

0,02%

faza porasta

plodića Čadjava krastavost

Lisne vaši

11. Delan 80 WP

Mystik 250 EC

Coragen (Pratiti let Cydia

pomonella)

0,05%

0,07%

0,02%

faza porasta

plodića Čadjava krastavost

Jabukin smotavac

Lisne vaši

12. Trifmine 30 WP

Delan 700 WDG

Coragen (Pratiti let Cydia

pomonella)

0,05%

0,05%

0,02%

faza porasta

plodova Čadjava krastavost

Pepelnica

Jabukin smotavac

13. Delan 700 WDG

Mospilan 20 SG

Trifmine 30 WP ili Mystik

0,05%

0,05%

0,05%

faza porasta

plodova Čadjava krastavost

Pepelnica

Lisne vaši

14. Zato (najkasnije 14 dana pred

berbu)

Fastac

0,015%

0,02%

sredina avgusta

10-15.08. Čadjava krastavost

Lisne vaši

Ekonomski najznačajnija štetočina na jabuci: Kada je zaštita jabuke u pitanju posebno treba voditi raĉuna o

pravim rokovima za suzbijanje jabukovog smotavca (Cydia pomonella) koji moţe priĉiniti velike poteškoće u

proizvodnji jabuke, jer su leptiri skoro ĉetiri meseca tokom vegetacije aktivni, a gusenice sa malim prekidom

stalno u plodovima, pa su teško dostupne hemijskim sredstvima.

- Let leptira I generacije počinje krajem aprila ili u maju (podudara se sa početkom cvetanja jabuke).Ţenka

polaţe jaja na lišće, glatku koru grana ili na plod. Nakon ubušivanja u plod gusenica pravi hodnik sve do semene

kućice koju razara. Hodnik je crn i zaprljan. Mladi napadnuti plodovi opadaju pre vremena.

- Let leptira II generacije počinje polovinom juna i traje sve do avgusta meseca kada ženka polaže jaja na

skoro zrele plodove. Na mestu ubušivanja gusenice priĉvrste list uz plod ili dva ploda priljube jedan za drugi.

Savetodavac iz oblasti zaštite bilja

Mr Gordana Jovanović

R a t a r s t v o

Uslovi uspevanja paprike

Zemljište - Paprika ne postavlja velike zahteve prema zemljištu. Moţe se uspešno gajiti na svim

tipovima zemljišta.Bitno je da je zemljište dovoljno plodno.

Za gajenje paprike se biraju najbolja zemljišta. Najbolje joj odgovaraju zemljišta koja su dobrih fiziĉkih

osobina- strukturna, ocedna, sa dobrim vazdušnim reţimom i koja imaju dovoljno humusa. Paprika ne

podnosi kisela zemljišta. Optimalna kiselost za gajenje paprike je pH 6 – 6,5.

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________6__________________________________________

Toplota - Paprika je biljka toplog podneblja. Postavlja vrlo velike zahteve prema toploti i svetlosti celog

vegetacionog perioda. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 13 – 15 C, A optimalna za

rastenje i razviće 22-25 C.

Seme paprike najbolje niĉe pri temperaturi od 24-26 C. Ako temperatura u toku vegetacionog perioda

bude manja od 15 C usporava se rastenje i razviće biljaka, a ako se javi u fazi cvetanja izaziva opadanje

cvetova. Paprika ne podnosi ni najmanje mrazeve. Uginjava na temperaturi od -0,3 do -0,5 C.

Potrebe paprike u svetlosti su vrlo velike. Paprika ne podnosi zasenjivanje. U pogledu fitoperidske

reakcije paprika je biljka kratkog dana. Optimalna duţina osvetljenja je od 12-14 ĉasova.

Vlaţnost - Paprika ima vrlo velike potrebe za vlagom, u fazama nicanja, bujnog razvoja i porasta ,

cvetanja i u vreme formiranja plodova. U uslovima nedovoljne obezbeĊenosti vlagom paprika formira

sitne i deformisane plodove. Nizak sadrţaj vode u zemljištu izaziva nedovoljno usvajanje hraniva i

dolazi do sušenja vrha ploda.Papriku u prvim fazama razvoja treba reĊe zalivati, a u kasnijim fazama

porasta ĉešće.

Prevlaţnost kod paprike moţe da zaustavi rast , da izazove opadanje cvetova.

Visoka vazdušna vlaţnost dovodi do razvoja biljnih bolesti kod paprike.

Plodored - U plodoredu paprici se daje prvo mesto pošto se redovno Ċubri stajnjakom.Papriku treba

saditi na zemljištu gde je prethodne godine gajena neka vrsta strnog ţita, ili neka vrsta mahunastih

biljaka. Papriku ne treba gajiti u monokulturi, niti posle drugih srodnih biljaka. U protivnom javljaju se

velike štete od verticilijuma i drugih bolesti.

Na istoj parceli naredne najmanje ĉetiri godine ne treba gajiti papriku, jer već u drugoj godini gajenja na

istoj parceli pokazuje znake degeneracije.

Paprika je dobar predusev za korenasto i neke druge vrste povrća.

Obrada zemljišta - Obrada zemljišta za papriku ima veoma vaţnu ulogu u tehnologiji proizvodnje. Cilj

te agrotehniĉke mere je da se oraniĉni sloj zemljišta dovede u povoljno stanje kako bi se biljke paprike

dobro razvijale, odnosno da bi se stvorilo više prostora za lako širenje korena. Ukoliko je prostor u kome

se koren razvija veći utoliko će biljke u njemu naći više hrane.

Obrada zemljišta treba da bude izvedena na vreme i kvalitetno. Pre dubokog oranja u jesen rastura se

stajnjak u koliĉini 40-50 t/ha i zaorava. Pored ovog treba uneti i mineralna Ċubriva.

Savetodavac iz oblasti ratarstva i povrtarstva

Dr Miodrag Djordjević

Tehnologija proizvodnje paprike

Veoma je vaţno da se paprika ne gaji više godina uzastopno na istom zemljištu,jer se javljaju bolesti

koje mogu bitno da smsnje prinos.Dobri predusevi za paprika su ţitarice i krmne culture, tako da paprika

moţe doći na istom zemljištu posle 4-5 godina,pod uslovom da se za to vreme na istoj površini nisu

gajile druge srodne kulture /paradaz,krompir plavi paradajz i dr./.Najbolji predusevi za papriku su:

grašak,pasulj,tikvice,ţitarice,a naroĉito mahunarke i trave.

Paprika je dobar predusev za korenasto povrće.

Površina predvidjena za usev paprike treba da se duboko poore u kasnu jesen ili poĉetkom zime.Rano u

proleće zemljište se kultivira da se dobije rastresita površina i ĉista od korova.Pre rasadjivanja

preporuĉuje se plitko oranje ili tanjiranje.Paprika se djubri stajnjakom i mineralnim djubrivima.

Djubrenje se podešava u zavisnosti od prirodne plodnosti zemljišta.

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________7__________________________________________

Na lakim, peskovitim i nedovoljno plodnim zemljištima visok prinos moţe se postići kada se primerni

kombinacija organskih i mineralnih djubriva.

Stajnjak se rastura u jesenu koliĉini od 40-50 t/ha.Dobro zgoreli stajnjak ili kompost mogu se rasturati i

u proleće u koliĉini od 20-30 t/ha.Pored stajnjaka treba upotrebiti:

100-200 kg/ha azota,130-180 kg/ha. fosfora i 120-150 kg/ha kalijuma.Polovina azotnih i fosfornih

djubriva i cela kojiĉina kalijumovih unose se uoĉi prolećne pripreme zemljišta,a ostatak azotnih i

fosfornih djubriva treba ubaciti u zemljište u vreme kada na biljkama poĉinje zametanje plodova.Na

teţim i plodnim zemljištima moţe se upotrebiti kompleksno mineralno djubrivo/l0:20:20/ u koliĉini od

300-400 kg/ha i 100-150 kg/ha KAN-a za prihranjivanje.

Proizvodnja rasada

U našem podneblju paprika se gaji pomoću rasada.Industrijska paprika i feferoni mogu se gajiti i

direktnom setvom u polju.Za ranu proizvodnju rasad se proizvodi u toplim lejama,a za kasnu u

otvorenim lejama.Potrebno je 1-1,2 kg/ha semena normalne klijavosti Veoma je vaţno da se setva obavi

pravovremeno.

Najraniju setvu treba obaviti tako da rasad ne preraste do poĉetka rasadjivanja u polju.U klimatskim

uslovima kontinentalnog podruĉja setvu semena za rani rasad treba obaviti u prvoj polovini februara,a u

toplim krajevima sredinom januara.Pristigli rasad pikirati na razmaku

8x8 cm.Najbolji rani rasad dobija se pikiranjem u presovane kocke,glinene,plastiĉne ili neke druge

saksije.Mladi sejanci pikiraju se 20-30 dana posle setve,kada se na njima pojave prva dva stalna listića.

Za srednje rane sorte proizvodi se nepikirani rasad u polutoplim lejama.Setva se obavlja od sredine do

kraja marta,odnosno 6-8 nedelja pre nego što će biljke biti rasadjene na stalno mesto.Po m2 treba

posejati 5-6 gr. normalno klijavo semena.

Rasadjivanje

Rani rasadiznosi se u polje kad vreme dovoljno otopli i prestane opasnost od pojave kasnih prolećnih

mrazeva.U kontinentalnom podruĉju rani rasad se rasadjuje poĉetkom maja, a u juţnim krajevima 2 do

3 nedelje ranije. Najbolje je da se paprika rasadjuje po tihom i po mogućstvu oblaĉnom vremenu.

Pikirani rasad ne treba ĉupati već ga lopaticom ili rukom prihvatiti tako da na korenu ostane što više

zemlje. Zbog toga se jedan dan pre rasadjivanja leja sa rasadom dobro zalije. Nepikirani rasad se ĉupa

i tom prilikom odbacuju se sve slabo razvijene biljĉice. Dobro je da se ţile podreţu jer to izaziva

izrastanje mnogobrojnih novih ţilica.

Pikirani rasad sadi se ruĉno u prethodno iskopane jamice ili duţ plitko otvorene brazde, a nepikiran pod

sadiljku ili mašinama sadilicama. U svim sluĉajevima vaţno je da su biljke pravilno postavljene i da je

zemljište oko korena dobro sabijeno. Mašinama se sadnja obavlja znatno brţe i utroši se manje ruĉnog

rada, 5-7 puta. Za mašinsku sadnju ne moţe se upotrebiti izduţeni i prerasli rasad. U zavinsoti od naĉina

navodnjavanja i priprema razliĉitih naĉina nege paprika se sadi u tzv. Brazde ili na ravnu površinu.

Biljke se sade na razmaku 40 x 30 cm ili 30 x 30 cm. Pri takvoj gustini sadnje moguća je samo ruĉna

nega useva. Sadnja u brazde je znatno pogodnija kada se paprika gaji na većoj površini. Sadnja na ravnu

površinu primenjuje se na većim površinama kada se usev navodnjavanja veštaĉkom kišom. Sadnja se

obavlja mašinama sadilicama ili ruĉno na razmaku 60 x 1 5 cm. Uslovi za mehavnizovanu negu useva

veoma su povoljni.

Nega

Paprika se teţe prima od paradajza i izvestan broj rasadjenih biljaka ugine ili nastrada od rovaca,

ţiĉnjaka i drugih štetoĉina. Zato je neophodno odmah rasaditi druge biljke umesto uginulih. Ĉim se

mlade biljke dobro ukorene posle 10-15 dana potrebno je izvršiti prvo okopavanje. U tokom vegetacije

paprika se okopava 2-3 puta. Okopavanje se vrši na 3-5 cm dubine da se ne povrede ţile koje su

razmeštene u površinskom sluoju zemljišta.

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________8__________________________________________

Navodnjavanje

U uslovima naše klime paprika se uspešno moţe odgajiti samo uz navodnjavanje. Prvi put se navodnjava

prilikom rasadjivanja, a zatim prema potrebi. U poĉetku nisu potrebna ĉesta navodnjavanja, a kasnije

kako biljke rastu i vreme postaje toplije i suvlje potreba za vodom je veća, a period izmedju

navodnjavanja kraći. Paprika na lakim i peskovitim zemljištima navodnjava se ĉešće, a na teţim redje.

Za jedno zalivanje potrebno je 300-400 m3 vode po hektaru.

Savetodavac iz oblasti ratarstva i povrtarstva

Dipl. ing. Novica Milenković

PČELARSTVO

RADOVI NA PČELINJAKU TOKOM APRILA MESECA

U većini naših krajeva pĉelarska sezona poĉinje krajem marta i poĉetkom aprila. April je mesec u kome

je znanje i iskustvo u oblasti pĉelarstva najpotrebnije. U ovom mesecu unos nektara i polena je obilan,

naroĉito polena, koga pĉele mnogo troše zbog burnog razvoja pĉelinjeg legla. Ali dešava se da voće i

druge medonosne biljke precvetaju, pa dok ne stigne bagrem, kao prva glavna paša, nastupa izvestan

period sa malo ili veoma malo paše.

Napredni pĉelari paţljivo prate vremenske prilike i rad svojih pĉela, i u vezi sa tim odstranjuju i

zamenjuju faktore koji negativno deluju na ţivot pĉelinjih društava i nastoje da se ova normalno

razvijaju i maksimalno ojaĉaju pre glavne paše (bagrem, malina i dr.), koja nastupa u narednom mesecu.

Zbog toga je vrlo vaţno da napredni pĉelari na vreme obezbede uslove za intenzivan rad matica. Zona

legla se u toku aprila širi, i na kraju meseca zahvata 8-10 satova.

U ovom mesecu treba produţiti sve one radove iz marta, koji su usmereni ka brţem razvoju pĉelinjih

društava. Pĉelinja paša u aprilu ĉesto moţe biti dobra, pa ako se pĉelinja društva pred kraj meseca

razviju u snaţne zajednice treba blagovremeno proširivati prostor u košnici dodavanjem polunastavaka.

To je najbolji naĉin da se uposle sve pĉele radilice u košnici i da se spreĉi pojava nagona za rojenje. U

aprilu se, po pravilu, vrši zamena starog saća i izvlaĉenje satnih osnova, odnosno proizvodnja mladog

saća. Kod povoljnih klimatskih uslova, pĉele radilice će za dva do tri dana izvući saće sa obe strane

dodatih ramova, a matica će u njih poĉeti da polaţe jaja. Ovako se u ovom mesecu moţe relativno brzo i

lako zameniti staro saće.

Mnogi pĉelari praktikuju da u ovom mesecu izjednaĉavaju pĉelinja društva oduzimanjem od izrazito

jakih društava jedan do dva okvira sa leglom i dodavanjem tih okvira ojaĉaju nešto slabija društva.

April je najpogodniji mesec za sakupljanje polena, pa mnogim, ĉak i iskusnijim pĉelarima treba dosta

vremena da shvate da je ovaj posao za pĉelara veoma lak, unosan i koristan, a pĉelinjem društvu ne šteti.

U ovom mesecu retko se pojavljuje nagon za rojenje, jer najbogatije paše u ovom periodu od uljane

repice i voća, nisu takve da izazivaju ovu pojavu.

Bez jakih pĉelinjih društava nema visokih prinosa meda. Kraj aprila ili druga polovina aprila je poslednji

ĉas da se nešto uĉini na dobijanju jakih društava.

Savetodavac iz oblasti voćarstva i vinogradarstva

Dipl. ing. Nenad Stefanović

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________9__________________________________________

S t o č a r s t v o

Izbor priplodnog materijala u ovčarstvu Proizvodnja kvalitetnog priplodnog materijala

Priplodna grla moţe da proizvodi svaka farma koja zadovoljava zakonske uslove za dotiĉnu

proizvodnju. Osnovni uslov je da poseduje odgovarajuće objekte kao i kvalitetan priplodni materijal

odgovarajuće rase. Mora imati jasan odgajivaĉko selekciski program proizvodnje i struĉno lice koje će

nadgledati proizvodnju.

Ko se odluĉi za ovaj vid proizvodnje u ovĉarstvu mora biti svestan da pored veće zarade ima i veću

odgovornost. Reproduktivna farma je rasadnik priplodnih ovaca i od kvaliteta tog materijala zavisi i nivo

razvoja ovĉarstva kao celine.

Kvalitet priplodnog materijala zavisi od kvaliteta ovaca na svakoj repro farmi ali takoĊe i od nivoa

primene genetsko selekciskih kriterijuma kod proizvodnje i procene odgajivaĉke vrednosti proizvedenog

podmladka. Zato svako prilikom kupovine ovaca za priplod treba posebnu paţnju da obrati na napred

navedene momente.

Šta su kvalitetna priplodna grla?

Kvalitetna priplodna grla su samo one ţivotinje, koje su proizvedene na farmi registrovanoj za ovu

namenu, pri ĉemu su tokom proizvodnje sprovedene i evidentirane sve kontrole produktivnosti koje

predviĊa zakon kao i nauka o selekciji. Nakon struĉnih obrada podataka i ocene svakog grla, dobijene

vrednosti se unose u pedigre koji mora da prati svaku priplodnu ovcu koja se prodaje za priplod. Ovde se

posebna paţnja mora pokloniti od kakvih roditelja potiĉe potomstvo, dali je roĊeno kao blizanac ili su

trojke. TakoĊe vrlo je znaĉajna teţina pri roĊenju, zaluĉenju i kakav je bio prirast u pojedinim

periodima. Na kraju svakako treba voditi raĉuna i o spoljašnjem izgledu - eksterijeru kao rasnoj

pripadnosti.

Kada se kupuju ovce za priplod ?

U Srbiji je uobiĉajeno da se za priplod prodaju i kupuju jagnjad od 3-4 meseca ili teţine 25-35 kgr. ţive

mere. Ponekad se mogu naći i grla iz kategorije šiljaţadi dviski mada vrlo retko. Odrasle ovce se vrlo

retko prodaju sa izuzetkom ako je neko u nuţdi iz prodiĉnih razloga. Ovo vaţi za oba pola ovaca.

Kada je reĉ o ovnovima, za razliku od razvijenih zemalja gde se muška priplodna grla testiraju, u našoj

zemlji je to prepušteno sluĉaju pa se priplodna grla kupuju prema spoljašnjem izgledu - gabaritu

ţivotinje, iako dobro znamo da to nije dobar pokazatelj kvaliteta.

Savetodavac iz oblasti stočarstva

Dipl.ing.Slavko Mladenović

A g r a r n a p o l i t i k a

Informacija o setu uredbi o ratarstvu

Vlada Republike Srbije usvojila je paket ratarskih uredbi za 2010. godinu koje je pripremilo

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

- Uredba o regresiranju repromaterijala

Regresiraju se površine upisane u Registru poljoprivrednih gazdinstava od 0,5 do 100 ha u ukupnom

iznosu do 14.000 din/ha. Raspodela sredstava je u odnosu: 4.000 din/ha za deklarisano seme, 4.000

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________10__________________________________________

din/ha za dizel gorivo i do 6.000 din/ha za mineralno Ċubrivo. Poljoprivredna gazdinstva koja pripadaju

marginalnom podruĉju imaju pravo na regresiranje repromaterijala za površine do 5 hektara bez obaveze

da nosilac bude osiguranik PIO Fonda. Gazdinstva koja se bave proizvodnjom duvana za površine

prijavljene pod duvanom u 2009. godini imaju pravo i na dodatna sredstva u iznosu od 20.000 din/ha.

- Zahtev od 1.maja do 30 juna 2010. i od 1 septembra do 30 septembra 2010.god.

Potrebno:

- fiskalni iseĉak od 1. oktobra 2009.god. do 30. septrembra 2010.god. sa raĉunom ili

- overena kopija fakture uz priznanicu nalog za prenos sredstava ili overeni izvod iz banke kao dokaz

da je u navedenom roku plaćeno.

- Uredba o regresiranju osiguranja ţivotinja, useva i plodova

Pravo na korišćenje sredstava za regresiranje osiguranja ţivotinja i površina pod biljnim kulturama

prijavljenim za 2010. godinu ima fiziĉko lice - nosilac komercijalnog poljoprivrednog gazdinstava, u

iznosu od 40% od visine premije osiguranja, bez uraĉunatog poreza na dodatu vrednost (PDV), ako je

kod društva za osiguranje koje ima dozvolu nadleţnog organa za obavljanje delatnosti osiguranja

osigurao:1) ţivotinje od rizika koji su propisani uslovima osiguravajućih društava; 2) useve i plodove od

rizika umanjenja prinosa.

- Uredba za voće i povrće, stočarstvo, ratarstvo i mehanizaciju

Investicije u nabavku opreme za proizvodnju povrća, ţitarica i industrijskog bilja, u nabavku kvalitetnog

priplodnog materijala i nabavku nove mehanizacije povraćaj sredstava je 30% od vrednosti investicije

bez PDV-a, odnosno 40% ukoliko su nosioci poljoprivrednog gazdinstva: lica mlaĊa od 40 godina, ţene,

sa prebivalištem u marginalnom podruĉju kao i za poljoprivredna gazdinstva na podruĉju Kosova i

Metohije. Povraćaj sredstava je 40%, od vrednosti investicije bez PDV-a, za nabavku opreme za

utvrĊivanje kvaliteta zrnastih proizvoda i investicije u izgradnju i opremanje objekata za skladištenje i

brendiranje poljoprivrednih proizvoda za sve kategorije korisnika.

Podsticaji za nabavku opreme za proizvodnju povrća, ţitarica i industrijskog bilja su od 250 000 dinara

do 500 hiljada dinara, za nabavku kvalitetnog priplodnog materijala do milion dinara, za nabavku novih

traktora i mehanizacije za proizvodnju povrća, ţitarica i industrijskog bilja od milion do dva i po miliona

dinara, za nabavku opreme za utvrĊivanje kvaliteta zrnastih proizvoda do 2 miliona dinara.

Investicije u izgradnju i opremanje objekata za skladištenje i brendiranje poljoprivrednih proizvoda

podstiĉu se u iznosu od 2 do 30 miliona dinara.

-Uredbe o kreditiranju poljoprivredne proizvodnje

Kratkoročni krediti koji se odobravaju u dinarima u iznosu od 50.000 do 900.000 dinara, a za imaoce

robnih zapisa od 1.200.000 do 2.000.000 dinara u zavisnosti od vrednosti robe koja se zalaţe po robnom

zapisu. Rok vraćanja kredita je do 12 meseci bez valutne klauzule. Kamata koju plaća krajnji korisnik je

5% za sve vreme trajanja kredita i plaća je zajedno sa glavnicom kredita o roku dospeća. Ostatak kamate

plaća Ministarstvo banci. Krediti se mogu koristiti namenski za kupovinu repromaterijala i drugih

obrtnih sredstava uloţenih u poljoprivrednu proizvodnju.

Dugoročni krediti koje će Ministarstvo ove godine kao i sledeće odobravati po istom modelu kao i

prethodne tako što poslovna banka uĉestvuje sa 60% odobrenog kredita a Ministarstvo daje 40%

sredstava. Korisnik kredita plaća na banĉina sredstva kamatu a na sredstva Ministarstva ne plaća kamtu,

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________11__________________________________________

tako da je ukupna kamata za ceo iznos kredita koju klijent (korisnik kredita) plaća 5% na godišnjem

nivou. Rok vraćanja ovih kredita je 5-8 godina posle isteka grejs period koji moţe biti od 1-3 godine u

zavisnosti od proizvodnje za koju se traţi kredit. Dugoroĉni krediti se odobravaju u evrima a isplaćuju u

dinarima po srednjem zvaniĉnom kursu NBS na dan isplate i isto tako se vraćaju. Iznos odobrenog

kredita moţe biti od 5.000 do 300.000 evra.

- Podsticajna sredstva za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada voća

1.VINOGRADARSTVO - Subvencionisanje podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada sa naslonom -

kako bi se povećale neophodne površine pod vinogradima i stvorila kvalitetna sirovinska baza za

proizvodnju vina za domaće i strano trţište.

Subvencionisaće se puna cena sadnica i zavisi od gustine sadnje :

- od 3.500 – 4.500 biljaka po hektaru - 450.000 dinara,

- od 4.501 – 5.000 biljaka/ha - 500.000 dinara

- od 5.001 – 5.500 biljaka/ha - 550.000 dinara

2.OSTALO VOĆE - Pravo na korišćenje imaju pravna, fiziĉka lica i preduzetnici, kao i nauĉno-

istraţivaĉke i obrazovne organizacije. Površina pod zasadom treba da bude od 0,5 do 10ha, odnosno 0,3

do 10 ha za jagodasto voće. Zahtev se podnosi Ministarstvu poljoprivrede do 31.maja za sve voćne

zasade, odnosno do 31. avgusta samo za jagodu. Podsticaj se ostvaruje ukoliko je primljeno najmanje

90% zasaĊenih sadnica i ako su zdravstveno i sortno ispravne. Poljoprivrednom inspektoru se daje na

uvid dokumentacija koja se odnosi na poreklo i kategoriju sadnica sa kojima se podiţu novi zasadi.

Korisnik sredstava zakljuĉuje sa Ministarstvom ugovor o sprovoĊenju mera nege, odrţavanja i zaštite

proizvodnih zasada na period od 10 godina.

Za drvenaste voćne vrste (jabuĉasto, koštiĉavo i jezgrasto voće) podsticajna sredstva se isplaćuju po

sadnici, dok se za jagodaste voćne vrste isplaćuje po površini u zavisnosti od kategorije sadnog

materijala.

Uredba za podizanje zasada voća i vinove loze

1. fiziĉka lica

2. preduzetnici i pravna lica

- za vinovu lozu ako je upisan u Registar...

- zasad u jesen 2009 i proleće 2010,

- ako podiţu zasade jagodasto voće, vinova loza... na površini ne manjoj 0,3ha, za jabuĉaste,

koštiĉave ne manjoj od 0,5 i ne više od 10ha,

- za zasade površine do 1 ha nije potreban uslov PIO poljoprivrednika,

- vinova loza samo u vinogradarskim rejonima,

- neophodan broj sadnica, vinova loza 4.000-6.000, jabuka 1.600-4.5000kom, šljiva od 1.200 do

2.500kom. (80din za standardnu i 240din za sertifikovanu)

- za naslone po hektaru 500.000 dinara

- zahtevi do 31 maja, a fiskalni iseĉci od 1.09.2009. do 31.05.2010.godine i gotovinski raĉun,

- dokumentacija uz zahtev: hemijska analiza zemljišta, raĉun za rigolovanje, ili overena izjava, raĉun

za sadnice, otpremnica i jedinstvena carinska deklaracija....

- pregled inspektora u više navrata, prvi za sadnju, drugi za naslone i periodiĉno,

- za naslone plaćanje nakon podizanja,

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________12__________________________________________

Informacija o setu uredbi o stočarstvu

Vlada Republike Srbije usvojila je paket uredbi za stoĉarstvo koje je pripremilo Ministarstvo

poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Uredba o raspodeli i korišćenju podsticajnih sredstava za genetsko unapreĎenje stočarstva u

2010. godini ima za cilj povećanje kvaliteta genetskog potencijala u stoĉarstvu i unapreĊenje rasnog

sastava stoke. Podsticajna sredstva utvrĊuju se po grlu po vrstama stoke, u iznosu od: 12.500 dinara za

kvalitetne krave, što je više u 50% u odnosu na 2008. godinu, 3.000 dinara za kvalitetne ovce, što je više

u 50% u odnosu na 2009. godinu i 3.000 dinara za kvalitetne krmaĉe, takoĊe 50% više u odnosu na

2009. godinu. Ukupno predviĊena sredstva po osnovu ove uredbe iznose 700.000.000 dinara.

Uredba o uslovima i načinu korišćenja premije za mleko za 2010. godinu pravo na korišćenje

premije ima pravno lice kod koga je utvrĊen udeo drţavnog kapitala od najmanje 90% i fiziĉko lice

nosilac porodiĉnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstava. Korisnik premije ostvaruje pravo na

premiju ako je predao najmanje 4.000 litara mleka po kvartalu, ali ne više od 3.000.000 litara mleka po

kvartalu. Premija se isplaćuje po litru isporuĉenog mleka u iznosu od 1,50 dinara.

Uredba o korišćenju sredstava za podršku razvoja nepoljoprivrednih aktivnosti na selu za 2010.

godinu, ovom Uredbom Ministrstvo će pomoći:

1) izgradnju objekata po ugledu na autentiĉne seoske kuće, odnosno salaše ili vajate, uz oĉuvanje

narodnog graditeljstva i tradicionalne arhitekture, a u cilju bavljenja seoskim turizmom

2) za adaptiranje (izgradnju i renoviranje kupatila i uvoĊenje sistema centralnog grejanja i sliĉno),

odnosno privoĊenje nameni objekata po ugledu na autentiĉne seoske kuće, odnosno salaše ili vajate uz

oĉuvanje narodnog graditeljstva i tradicionalne arhitekture, a u cilju bavljenja seoskim turizmom;

3) za restauraciju autentiĉnih objekata na selu - vodenica i valjarica (objekata za izvlaĉenje vlakana,

odnosno sukna) koji će biti u funkciji seoskog turizma;

4) za restauraciju vinskih podruma koji se nalaze u granicama vinogradarskih geografskih proizvodnih

podruĉja (rejona) koji će biti u funkciji seoskog turizma;

5) za unapreĊenje ponude u seoskom turizmu kroz poboljšanje pratećih sadrţaja u oblasti rekreacije,

parternog ureĊenja dvorišta i nabavka dvorišnog mobilijara;

6) za opremanje prostorija za pruţanje usluga ishrane (nabavka kuhinjskih elemenata, stolova, stolica,

rashladnih ureĊaja za ĉuvanje hrane i pića).

Sredstva za podršku dodeljuju se bespovratno. Iznos sredstava za podršku investicijama je od 200.000

do 1.000.000 dinara.

INFORMACIJA O SUBVENCIJAMA KOJE MOGU KORISTITI POLJOPRIVREDNI PENZIONERI

Uredbom o regresiranju repromaterijala (naknada za uloţeni repromaterijal po hektaru obradive

površine) predviĊa se da poljoprivredni penzioneri invalidi imaju pravo na korišćenje subvencije za

repromaterijal u iznosu od 14.000 din. po hektaru.

Nacrtom Uredbe o utvrĊivanju programa radova na zaštiti, ureĊenju i korišćenju poljoprivrednog

zemljišta za 2010. godinu izmeĊu ostalog predviĊeno je da poljoprivrednici koji su stariji od 65 godina i

daju u zakup svoje poljoprivredno zemljište poljoprivredniku koji je mlaĊi od 40 godina i graniĉi se

njegovim zemljištem dobiju 12.000,00 dinara godišnje od Ministarstva poljoprivrede, a u sluĉaju da je

__________________________________________________________________________Bilten br.4

________________________________________13__________________________________________

zakupac poljoprivrednik koji se ne graniĉi sa tim zemljištem i stariji je od 40 godina dobiće 6.000,00

dinara godišnje po hektaru (5 godina).

TakoĊe, predviĊeno je Uredbom da Ministarstvo kupuje poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini,

gde će poljoprivrednici koji su stariji od 65 godina svakako imati prednost prilikom prodaje.

Poljoprivredni penzioneri imaju pravo i na korišćenje subvencija preko uredbi o kratkoroĉnim i

dugoroĉnim kreditima.

Revizijom MeĊunarodnog monetarnog fonda, jasno je definisano da mere socijalne politike, kao što je

podrška nekomercijalnim gazdinstvima, ne moţe da bude predmet finansiranja Ministarstva

poljoprivrede jer socijalna pitanja moraju da budu predmet drugog nadleţnog ministarstva. Ministarstvo

poljoprivrede svoja sredstva ne moţe ulagati u socijalnu politiku, već iskljuĉivo u investcije u

poljoprivrednu proizvodnju.

Savetodavac iz oblasti zaštite bilja

Dipl. ing. Mirjana Petrović

Za sve informacije iz oblasti poljoprivredne proizvodnje moţete se obratiti

Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj sluţbi Leskovac

POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŢBA LESKOVAC, tel. 016/212-246, fax. 016/254-639

Savetodavna sluţba za ratarstvo i povratsrtvo

Dr Miodrag Djordjević, 064/6454731, 016/237-361

Dipli.ng. Novica Milenkoviĉ, 064/6454734, 0167237-364

Savetodavna sluţba za voćarstvo i vinogradarstvo

Dipl. ing. Duško Jovanović, 064/6454736, 016/237-360

Dipl. ing. Nenad Stefanović, 016/212-246

Savetodavna sluţba za zaštitu bilja

Mr Gordana Jovanović, 064/6454735, 016/244-243

Dipl. ing. Mirjana Petrović, 016/212-246

Savetodavna sluţba za stočarstvo

Dipl. ing. Slavko Mladenović,064/6454732, 016/237-362