Парохијски весник бр. 1

OBIÂJI ZA VASKRS

CAR LAZAR me\u BAtAJnIÂnImA

Батајничка парохија 1941-1945. године

DECA PORUÛJU

April 2009.p a r o h i j s k i

esnikV

�

РЕЧ УРЕДНИКА

ПОШТОВАНИ ЧИТАОЦИ ПАРОХИЈСКОГ ВЕСНИКА

О Васкрсу 2009. године, по благослову Епископа сремског Господина Василија у Вашим рукама је нешто сасвим ново, нешто што до сада нисте имали прилику да читате. Пред Вама је први број нашег и Вашег Парохијског весника.

Овај часопис односи се на храм Рођења Пресвете Богородице у Батајници и на четири парохије које припадају овом светом храму. Посебна нам је радост што смо први број покренули о највећем хришћанском празнику- Васкрсењу Господњем.

Сматарам да реч Божија заузима важно место у животу Свете Цркве, која нас окупља на братски и сестрински евхаристијски сусрет са Господом. У Цркви не можемо замислити живот без верника, без причешћа, без отворености речи Божије. Божија реч нас учи животу, а хришћански живот је Љубав. Човеково срце Бог није створио за површне ствари и пролазност, већ за бескрајне и непрегледне дубине. Све што је мање од тога само је тренутно, пролазно и привремено. Љубав не може опстати без вредности, него по вредности љубав добија праву лепоту и дубину.

Храм Рођења Пресвете Богородице није до сада покретао овакве активности. Надам се да ће овај лист наћи у Вашем срцу право место, а још више ће нас обрадовати ако ово буде почетак васкрсења активног рада живе Цркве Христове у нашим парохијама. Часопис ће излазити повремено. Поред редовних парохијских извештаја, имаћете прилику да се упознате са распоредом богослужења у храму Рођења Пресвете Богородице и да активније учествујете у њима. Овај лист има за циљ да Вас упозна са најосновнијим појмовима православне вере и црквене традиције, да Вам представи значај и улогу веронауке у школи и свакодневном животу. У овом листу биће посебна рубрика „Деца поручују“. Ову рубрику ће уређивати вероучитељи и ђаци са веронауке. Редовно ћемо Вас извештавати о крштенима, венчанима и умрлим нашим парохијанима. Путем овог часописа упућиваћемо вам пастирске поучне посланице (проповеди).

Браћо и сестре, Реч Божија је семе. Допустите да семе Божије речи никне у Вашим срцима. Нека се роди достојан род љубави, како би увек и свагда били препознати као чувари Божије речи. У ове дане светле нам духовне радости сви ми, синови и кћери једног Оца небеског, чеда једне свете Цркве, деца једног народа савијмо се у срце једне душе и на основу позива Цркве братски се и радосно поздрављајмо свечаним васкршњим поздравом:

Протојереј Споменко Грујић, Главни и одговорни уредник

ИзлАзИ СА блАГОСлОВОм ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА Г.Г. ВАСИлИЈА ЕПИСКОПА СРЕмСКОГОснивач и издавач: Храм Рођења Пресвете Богородице, Бихаћка 1, 11273 Београд-Батајница, тел/факс:+381 (0)11 787 0115: www.bc.rsГлавни и oдговорни уредник: свештеник Споменко Грујић; Уређивачки одбор: свештеници Крсто Максић, Јевто Павловић, Милан Алимпић; Александра Лазић, Жељка Павловић, Чедомир Грујић, Ален Вукашин, Петар

Петровић; Лектор: Јована Горановић; Припрема за штампу: Весна Бељaн; Дизајн: Ђорђе Остојић; Штампа: ГРАФЕКС АГ БатајницаПарохијски весник излази повремено. Рукописе и фотографије не враћамо. Сви потписани чланци одражавају лично мишљење аутора, које се не подудара увек са мишљењем редакције.

p a r o h i j s k i

esnikV

САДРЖАЈРеч уредника 1Обичаји за Васкрс 2Беседа: Крсту Твоме часном 5Пасхално слово св. Јована Златоустог 6

Цар Лазар међу Батајничанима 7У сусрет празницима 10Историја Батајнице 11Деца поручују 14Парохијски извештај 16

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!


esnikV April 2009.p a r o h i j s k i

esnikV

�



esnikV

LAZAREVA SUBOTA- VRBICA

Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часнога поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење и у цркву се уносе млади врбови ластари. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, а затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.

Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу и доводе их у цркву, где им купују звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

VELIKA NEDEQA

Ова недеља се зове још и Страсна седмица, у којој се слави успомена на издају, хватање (хапшење) и страдање Господа Исуса Христа. Ове седмице се у нашим храмовима врше посебна богослужења, и пожељно је да верници у њима редовно учествују. У овој недељи су најважнији празници – Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог, на тај дан Господ је установио свету тајну причешћа, и отуда је пожељно тога дана и примити причешће. Тога дана на вечерњој служби се читају дванаест јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља народ у цркви клечи.

На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у нашим храмовима износи се плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници

OBIÂJI ZA VASKRS



esnikVApril 2009.p a r o h i j s k i


esnikV

�

после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, која ће бити испуњена.

Ове недеље црква заповеда најстрожији пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести.

VASKRS

Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару. За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даривања јајима.

Јаје је симбол обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

FARBAWE USKR[WIH JAJA

Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак. То је дан када се, иначе, ништа

друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења од људи.Како се фарбају јаја? Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице – васкршње или богојављенске. Док на шпорету ври вода са бојом (варзилом), домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца обигравају око матере, и броје свеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васркса и зове „чуваркућа“.

Пре фарбања јаја се могу „шарати“. Наиме, растопљени восак се пером за писање наноси на јаје. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, приликом фарбања на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише Х. В. и В. В. (Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају се крстићи, цветићи и друге лепе фигурице. У новије време, израђују се специјалене налепнице од папира или пластике које се могу лепити на јаја.

Символика Фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалена Мироносица (то је она девојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по Васкрсењу), путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: „Христос Васкрсе“. Црвена боја символише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена



esnikV

�



esnikVбоја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве, без обзира што су неки појединци и покрети кроз историју покушавали да ову боју присвоје и компромитују.

VASKRSNO SLAVQE

Када сване дан Васкрсења Христовог, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: „Христос Воскресе!“ и „Ваистину Воскресе!“. Тај поздрав траје све до Спасовдана.

Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Туцање јаја На столу стоји украшена чинија са офарбаним

јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу.

Приликом туцања изговара се - „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“. На Васкрс се прво поједе кувано васкршње јаје, па онда остала храна.

Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

У неким нашим крајевима, сачуван је дирљив обичај, да се фарбана васкршња јаја носе на гробове преминулих предака. То сведочи о народној вери, да су сви људи пред Богом живи, и да умрли наши преци треба да осете васкршњу радост и славље.

POBUSANI PONEDEQAK

Други понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусањем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. Наиме, излази се на гробље, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тог дана износе се фарбана јаја на гроб, а потом се деле сиротињи. Дакле, Побусани понедељак је дан посвећен мртвима.

за штампу приредила:

Александра Лазић





esnikV

�

Драга браћо и сестре, овај велики дан захтева од нас, да се свим срцем и душом унесемо у страшну драму, која се пре две хиљаде година одиграла на Голготи. То је дан када је зло тријумфовало над добрим, неправда над правдом, лицемерје над искреношћу. Многи данас у свом незнању и безумљу кажу: “Где је Бог?! Шта је он учинио за нас?” Не увиђају при том, да је сам Господ с неба, сишао међу људе и живео међу њима. Сишао је на земљу да би људе привукао себи. Постао је човек, да би грехом понижени човек могао постати богом. Живећи међу људима, Он је добровољно носио њихове патње, њихова страдања, њихове ране. Болеснике је лечио, демоне изгонио, мртве васкрсавао. А на данашњи дан пак видимо, како су му за та доброчинства узвратили немилосрдни људи. Мало је било оних који су у Исусу из Назарета препознали правог и истинитог Бога. Њега препознају мала деца и вичу: “Осана Сину Давидову, благословен који долази у име Господње, цар Израиљев”. Дакле, Христа прослављају и славе чисте и безазлене душе. Насупрот томе, књижевници и тумачи закона први би требало да препознају Господа. Први, јер су о доласку Месије сваке суботе читали из закона и пророка. Проблем је био у томе, што су они о Богу говорили само језиком и устима, а срце им је било далеко од Њега. Грех је толико помрачио

њихову душу да и поред свих чуда, они у Христу не препознаше Бога. Вођени слепом мржњом и завишћу они једноставно траже начин како би га погубили. О какве зависти и незнања. Зар је могуће убити онога, који даје живот свакоме бићу. Зар је могуће уништити Творца целокупне творевине. Међутим, учитељи јудејски, прваци и вође народа то не знају. Највећег свог добротвора и чудотворца, који је икад ходио међу њима, предају у руке Пилату, туђинцу и идолопоклонику. А предају га с намером да га овај умори најсрамнијом смрћу. Док Пилат умива руке пред свима и каже: “Ја сам чист у крви овога праведника, ви ћете видети”. А ови безумници сви у глас одговорише: “Крв његова на нас и на децу нашу”. И замислите, драга браћо, шта се даље догађа. Док људи помрачени грехом распињу Бога на крсту, природа препознаје свога Творца и протествује на свој начин. Земља се затресе и камење се распаде. Отворише се гробови и устадоше многа тела светих, који се показаше многима у Јерусалиму.

О страшне ли трагедије и судилишта, драга браћо моја! Па кад Господа на крсту разапеше и мучише, шта онда да очекујемо ми, следбеници његови. Свети апостол Павле каже: ”И сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу, биће гоњени”(Тим.3,12). Што ће рећи, биће мучени од оних људи који немају Бога у себи, од људи помраченога ума и савести. Али, охрабримо се чињеницом, да голготска агонија није трајала дуго и да је после ње заблистало славно Васкрсење. Не сумњајмо да ће Бог и нашим искушењима убрзо учинити крај, озаривши нас радошћу својега присуства. Не клонимо духом! Не посустајмо у вери! Ма какве невоље да нас снађу у овом свету, никад не заборавимо да је Господ с нама. Онај који је из љубави био добровољно распет за нас, како да нам собом све не дарује. Зато, приђимо Христу чиста срца и поклонимо се страдањима Његовим. Научимо се од Њега, јер нам Он показа, да после Голготе увек долази славно Васкрсење. Господу распетом за нас и васкрслом, нека је слава кроз сву вечност. Амин.

протојереј Јевто Павловић

КРСТУ ТВОмЕ ЧАСНОм КлАЊАмО СЕ ВлАДИКО

БЕСЕДА



esnikV

�



esnikVPASHALNO SLOVOсветог Јована архиепископа Цариградског златоустог

Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светим слављем. Ако је ко благоразумни слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првога часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако

је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и онима даје и овоме дарује; и дела прима и намеру целива; и делање цени, и принос хвали. Стога дакле, уђите сви у радост Гоиспода свога; и први и други плату примите; богати и убоги, један с другим ликујте; уздржљивци и лењивци дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили веселите се данас. Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви. Теле је угојено; нека нико не изађе гладан, сви се наслађујте гозбом вере, сви уживајте у богатству доброте. Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то Исаија закликта: Ад се угорча сусревши Те доле; угорча се јер опусти; угорча се јер би исмејан; угорча се јер се умртви, угорча се јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде. Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос, и ти се стропошта. Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели. Васкрсе Христос, и живот живује. Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу. Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин.





esnikV

�

Пише: Ђорђе Остојић/ Фото: Љубан Остојић

Пре неколико месеци, 23. новембра прошле године, у Батајници се десило нешто веома значајно за локалну црквену заједницу

Богородичине цркве. Хиљаде верних људи се окупило да поздрави долазак светога кнеза Лазара и поклони се његовим моштима. Шта је све било неопходно и колико труда је уложено да се дође до таквог благослова?

Од идеје до остварења-На идеју сам дошао пре пет година у манастиру

Раваници. А када сам био у посети храму св. Василија у Хелсинборгу, дошао је Епископ браничевски Игнатије и донео део моштију св. кнеза Лазара. Том приликом сам га замолио да батајничком храму дарује део моштију. Објаснио сам да Батајница има

велики број становника, који су дошли овде у ове крајеве са свих страна и да једноставно окупимо тај народ око моштију св. кнеза Лазара. Владика је тада пристао. Када сам се вратио покренуо сам то питање преко надлежног Епископа - каже о.Споменко Грујић, старешина батајничког храма Пресвете Богородице.

Припрема за преносСве припреме су потрајале око годину дана. У

међувремену се припремао кивот, ковчег у коме стоје свете мошти. Сазнали смо да је направљен од славонског храста. Дуборесци са Алтине Слободан Марунић и Милорад Јовановић - Чарли израдили су га у стилу постојећег дубореза у храму. На поклопцу се налази грб Хребељановића, а са стране лавови које је свети кнез Лазар носио на својој одори. На

CAR LAZAR me\u BAtAJNIÂNImA

У батајничкој цркви Рођења Пресвете Богородице налази се део Богом прослављеног тела Цара Лазара. Део моштију које почивају у Раваници код Ћуприје даровао је пожаревачки Епископ Игнатије, а донео их у Батајницу владика сремски Василије. До цркве су их носили војници и одборници, чувари и кумови, те студенти и ученици, а унели свештеници Богородичине цркве.



esnikV

�



esnikVмедаљонима на кивоту су осликани херувими и Тајна Вечера. Сликање и позлату је урадио Раде Сарић, који је заједно са Војканом Митрићем живописао Богородичину цркву. Кивот је изнутра опшивен плишом трудом добрих људи из тапетарске радња „Ћулум” из Батајнице. Честица моштију је смештена у воштану руку која је израђена у Бечеју, а наруквицу и рукав пурпурне боје су везле монахиње из манастира Јаска са Фрушке Горе.

Од Сремских Карловаца до батајницеМошти су пренесене у седиште Епархије сремске

30. октобра. где су припремљене за полазак у Батајницу. Скоро месец дана касније организован је њихов пренос.

Није било лако нити једноставно све беспрекорно организовати. Свој труд су уложили како свештеници тако и њихови парохијани. Ова комбинација се показала плодотворном, говори нам старешина храма и додаје - у организацију су укључени и парохијани, за које смо сматрали да би требало да имају част и благослов да пренесу мошти светитеља. Били су то председник Црквене Општине Перица Баришић, председник нашег храмовног Црквеног Одбора Србољуб Арсеновић и наш брат у Христу Душан Павловић, јер је један од заиста добрих и заслужних верника наше парохије, заједно са својом породицом.

23. новембар 2008. год.Светитеља је дочекало око четири хиљаде

верника, каже протопрезвитер Споменко Грујић.Тог дана се кренуло са три аутомобила. У пратњи

са поменутим парохијанима су ишла три батајничка

богословца и о. Миленко Поповић из Сремских Карловаца. Владика сремски Василије је свечану поворку дочекао у центру Батајнице. Застали су са кивотом у Новој Пазови, где су стотине мештана целивале мошти. Одатле су се упутили у Батајницу. Код раскршћа за нови храм, чекало и је пар хиљада верника. До цркве поворка се креталаДо цркве поворка се кретала цркве поворка се креталацркве поворка се кретала поворка се креталаповорка се кретала скоро читав сат. По полагању кивота на украшено читав сат. По полагању кивота на украшеносат. По полагању кивота на украшено. По полагању кивота на украшеноПо полагању кивота на украшено полагању кивота на украшенополагању кивота на украшеноњу кивота на украшеноу кивота на украшено кивота на украшенокивота на украшено на украшенона украшено украшеноукрашеношеноено

После неколико десетина метара мошти суосле неколико десетина метара мошти су неколико десетина метара мошти сунеколико десетина метара мошти су десетина метара мошти судесетина метара мошти су метара мошти суметара мошти су преузели �увари �ристовога гроба� �увари �ристовога гроба�увари �ристовога гроба� �ристовога гроба��ристовога гроба� гроба�гроба�

Мошти су најпре узели свештеници из �рама ишти су најпре узели свештеници из �рама ити су најпре узели свештеници из �рама и су најпре узели свештеници из �рама ису најпре узели свештеници из �рама и најпре узели свештеници из �рама ипре узели свештеници из �рама и узели свештеници из �рама иузели свештеници из �рама и свештеници из �рама исвештеници из �рама иштеници из �рама итеници из �рама и из �рама ииз �рама и �рама и�рама и и предали члановима црквеног одбора члановима црквеног одборалановима црквеног одбора црквеног одборацрквеног одбора одбораодбора





esnikV

�

место, Преосвештени Г. Василије је отпочео акатист, Преосвештени Г. Василије је отпочео акатистПреосвештени Г. Василије је отпочео акатистштени Г. Василије је отпочео акатисттени Г. Василије је отпочео акатист Г. Василије је отпочео акатистГ. Василије је отпочео акатист. Василије је отпочео акатистВасилије је отпочео акатист је отпочео акатистје отпочео акатист отпочео акатистотпочео акатистчео акатистео акатист акатистакатист светом цару Лазару за спас српскога народа. После цару Лазару за спас српскога народа. Послецару Лазару за спас српскога народа. После Лазару за спас српскога народа. ПослеЛазару за спас српскога народа. После за спас српскога народа. Послеза спас српскога народа. После спас српскога народа. Послеспас српскога народа. После српскога народа. Послесрпскога народа. После народа. Посленарода. После После је у беседи казао - Добродошао св. кнеже у светубеседи казао - Добродошао св. кнеже у свету - Добродошао св. кнеже у светуДобродошао св. кнеже у светушао св. кнеже у светуао св. кнеже у свету св. кнеже у светусв. кнеже у свету. кнеже у светукнеже у светуже у светуе у свету у светуу свету светусвету сремску земљу... да извршиш духовну смотру земљу... да извршиш духовну смотруземљу... да извршиш духовну смотруљу... да извршиш духовну смотруу... да извршиш духовну смотру... да извршиш духовну смотруда извршиш духовну смотру извршиш духовну смотруизвршиш духовну смотрушиш духовну смотруиш духовну смотруш духовну смотрудуховну смотру смотрусмотру своје деце, која су стигла са Косова, из Далмације, деце, која су стигла са Косова, из Далмације,деце, која су стигла са Косова, из Далмације,, која су стигла са Косова, из Далмације,која су стигла са Косова, из Далмације, су стигла са Косова, из Далмације,су стигла са Косова, из Далмације, стигла са Косова, из Далмације,стигла са Косова, из Далмације, са Косова, из Далмације,са Косова, из Далмације, Косова, из Далмације,Косова, из Далмације,, из Далмације,из Далмације, Далмације,Далмације,, Лике, Кордуна, Баније, Славоније, Босне и из Црне, Кордуна, Баније, Славоније, Босне и из ЦрнеКордуна, Баније, Славоније, Босне и из Црне, Баније, Славоније, Босне и из ЦрнеБаније, Славоније, Босне и из Црне, Славоније, Босне и из ЦрнеСлавоније, Босне и из Црне, Босне и из ЦрнеБосне и из Црне и из Црнеи из Црне из Црнеиз Црне ЦрнеЦрне Горе..

Целивање моштију је потрајало све до касноње моштију је потрајало све до касное моштију је потрајало све до касно моштију је потрајало све до касномоштију је потрајало све до касноштију је потрајало све до каснотију је потрајало све до касно је потрајало све до касноје потрајало све до касно потрајало све до каснопотрајало све до касно све до касносве до касно до каснодо касно увече. Од тада људи свакодневно долазе да сече. Од тада људи свакодневно долазе да сее. Од тада људи свакодневно долазе да се Од тада људи свакодневно долазе да сесвакодневно долазе да се долазе да седолазе да се да седа се сесе поклоне светом кнезу Лазару Косовскоме и светом кнезу Лазару Косовскоме исветом кнезу Лазару Косовскоме и кнезу Лазару Косовскоме икнезу Лазару Косовскоме и Лазару Косовскоме иЛазару Косовскоме и Косовскоме иКосовскоме и ии Српскоме и затраже помоћ и благослов. и затраже помоћ и благослов.и затраже помоћ и благослов. затраже помоћ и благослов.затраже помоћ и благослов.же помоћ и благослов.е помоћ и благослов. помоћ и благослов.помоћ и благослов.ћ и благослов.и благослов. благослов.благослов..

Кивот са моштима је отворен за целивање у току са моштима је отворен за целивање у токуса моштима је отворен за целивање у току моштима је отворен за целивање у токумоштима је отворен за целивање у токуштима је отворен за целивање у токутима је отворен за целивање у току је отворен за целивање у токује отворен за целивање у току отворен за целивање у токуотворен за целивање у току за целивање у токуза целивање у току целивање у токуцеливање у токуње у токуе у току у токуу току токутоку Свете литургије, недељом када се служи акатист св. литургије, недељом када се служи акатист св.литургије, недељом када се служи акатист св., недељом када се служи акатист св.недељом када се служи акатист св.љом када се служи акатист св.ом када се служи акатист св. када се служи акатист св.када се служи акатист св. служи акатист св.служи акатист св.жи акатист св.и акатист св. акатист св.акатист св. св.св.. кнезу Лазару, и по потреби када свештеници читају Лазару, и по потреби када свештеници читајуЛазару, и по потреби када свештеници читају, и по потреби када свештеници читајуи по потреби када свештеници читају по потреби када свештеници читајупо потреби када свештеници читају потреби када свештеници читајупотреби када свештеници читају када свештеници читајукада свештеници читају свештеници читајуитају молитве верном народу. верном народу.верном народу..

Лазар Хребељановић рођен је највероватније 1329. годинерођен је највероватније 1329. године у Прилепцу код Новог Брда. Његов отац је био логотет на двору краља Душана у Приштини. 1353. год. се оженио ћерком великог кнеза Вратка Милицом. Враткоје био из рода Немањића по линији великог жупана Вукана. Из брака су добили су Мару, Стефана, Вука, Драгану, Теодору, Јелену и Оливеру. Лазар је умро мученичком смрћу на Косову Пољу 1389. године у битци са Турцима.

Убрзо после страдања на Косову кнез Лазар је проглашен за светитеља. После погибије је сахрањен у цркви Свегог Спаса у Приштини. Годину дана после мошти су пренесене у манастир Раваницу, где нису дуго остале. За време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, мошти су пренете у Сент Андреју, а одатле 1697. у фрушкогорски манастир Врдник. За време Аустро-турског рата, 1716. године, преносе их у Футог, затим у манастире Фенек и Кленак, одакле су поново враћене у Врдник. За време Другог светског рата, мошти су биле склоњене у манастир Бешеново, да би 14. априла 1942. године завршиле у Саборној цркви у Београду. Од 1989. почивају у манастиру Раваници код Ћуприје.

Лазар Хребељановић рођен је највероватније 1329. годинерођен је највероватније 1329. године у Прилепцу код Новог Брда. Његов отац је био логотет на двору краља Душана у Приштини. 1353. год. се оженио ћерком великог кнеза Вратка Милицом. Враткоје био из рода Немањића по линији великог жупана Вукана. Из брака су добили су Мару, Стефана, Вука, Драгану, Теодору, Јелену и Оливеру. Лазар је умро мученичком смрћу на Косову Пољу 1389. године у битци са Турцима.

Убрзо после страдања на Косову кнез Лазар је проглашен за светитеља. После погибије је сахрањен у цркви Свегог Спаса у Приштини. Годину дана после мошти су пренесене у манастир Раваницу, где нису дуго остале. За време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, мошти су пренете у Сент Андреју, а одатле 1697. у фрушкогорски манастир Врдник. За време Аустро-турског рата, 1716. године, преносе их у Футог, затим у манастире Фенек и Кленак, одакле су поново враћене у Врдник. За време Другог светског рата, мошти су биле склоњене у манастир Бешеново, да би 14. априла 1942. године завршиле у Саборној цркви у Београду. Од 1989. почивају у манастиру Раваници код Ћуприје.

Мошти су носили и о�ицирису носили и о�ицири носили и о�ицириносили и о�ицири о�ицирио�ицири Војске �рбије�� ученици Војне �рбије�� ученици Војне�рбије�� ученици Војне ученици Војнеученици Војнеченици Војнееници Војне ВојнеВојне гимназије�� студенти теологије истуденти теологије и кумови �рама� На уласку у црквену порту кивот су опет преузели свештеници и унели на својим раменима у цркву



esnikV

�0



esnikV

VASKRSeWe HRIStOVO „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт

уништи, и свима у гробовима живот дарова“(тропар Васкрсења). Рано у недељу жене мироноснице кренуше до гроба где би сахрањен Исус. Дошавши близу гроба, осетише како се земља затресе и видеше анђела како силази са неба и одваљује гробни камен. Ухвати страх стражу која је чувала гроб, и жене мироносице. Седећи на одваљеном камену анђео „чије лице бјеше као муља и одјело његово бјело као снјег“, рече женама да се не боје јер зна да Исуса распетога траже, али да није ту јер устаде као што је казао. Пожурише жене мироноснице да

обавесте ученике Господње о васкрсењу и свему шта видеше. После Крсне Жртве Господа Исуса Христа, после смрти, после силаска у ад, долази Васкрсење. Васкрсење је основа и суштина вере коју исповеда Црква. Васкрсење Христово је радост која превазилази сваку другу радост. У Васкрслом Господу је залог да ћемо и ми васкрснути, само ако за Њим пођемо, поверовавши у Његово Светло Васкрсење. Својим Васкрсењем, разрушио је и нашу смрт, њено безнађе и њену коначност. Верујемо у Господа Исуса Христа Васкрслог, који после четрдесет дана вазнесе се на небо и седе са десне стране Свог Оца. Као што се у слави и сили вазнесе, тако ће доћи и други пут да суди живима и мртвима и Његовом Царству неће бити краја. Чекајући живот вечни и васкрсење мртвих, поздравимо се најрадоснијим поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ален Вукашин

u SuSRet PRAZNICImAVASKRSeWe LAZAReVO

На Лазареву суботу наша Православна Црква прославља дан када Господ васкрсе Лазара из мртвих. Апостоли (ученици) Господа Исуса Христа као очевици овог догађаја оставише нам сведочанство у Светом Писму. На путу за Јерусалим, пролазећи кроз место Витанију, Марија срете Исуса изјадавши Му се, рекавши да је њен брат Лазар умро и да се то не би десило да је Он био ту. Вероваше Марија да је Господ могао да га исцјели и подигне са болесничке постеље, али није знала да Он има власт и над самом смрћу. “Ја сам васкрсење и живот и ко у мене верује и ако је мртав васкрснуће“. Рекавши ово Исус затражи да га одведу до Лазарева гроба, где лежаше већ четири дана мртав. Помоливши се Оцу, Христос узвикну “ЛАЗАРЕ ИЗИЂИ“. Својом речју Он позва у живот мртвог, заточеника смрти. Лазар се враћа у живот, дах Божији још једанпут оживљава тело његово, као што се десило и са Адамом на дан када је створен, “И духну му Бог у нос дух животни, и поста човек душа жива (1.Мојс.2,9)

CVetI

У недељу, седам дана пре Васкрса празнујемо свечани улазак Христов у Јерусалим, јер је Он - „Цар царева и Господар господара“(Поновљ.10,17). Долази Христос јашући на магарету и свечано бива дочекан од народа. Простиру хаљине на пут којим Он треба да прође, машу маслиновим и палминим гранчицама и славе га својим језицима. Не уђе Христос у раскошним кочијама нити на украшеним коњима, већ дође на магарету. Зато Га познаше и прославише јер дође у кротости и смирености својој како и би проречено у Светом Писму Старог завета. Научи нас Господ да угледајући се на Њега и сами будемо кротки и смирени, да одбацимо од себе умишљеност и гордост. Кренуо је Христос да заврши своје спасоносно дело , кренуо је да смрћу смрт уништи, уставши из мртвих. Али оно што предстоји Васкрсењу јесте Крсна жртва. Машући сад са гранчицама и славећи Господа на празник Цвети, морамо знати да нам предстоји да узмемо крст свој и кренемо у страдање. угледајући се опет на Христа и бивајући дубоко свесни да без Крста и Крсне Жртве нема ни Васкрсења.





esnikV

��

ПРОГОНСТВО бАТАЈНИЧКОГ ПАРОХА

1941. ГОДИНЕ

По црквеној евиденцији за 1924. годину Батајница је спадала у ред парохија 1. класе. На њој је био постављен свештеник Јован Јовић који је био духовни пастир 2513 душа. Те године је парохија потпадала под архијерејско намесништво земунско Епархије сремско-карловачке. Према црквено административној подели из 1931. године Батајница је дошла под духовну управу Архиепсикопије београдско-карловачке. Тако је затекао и рат 1941. године.

О стању у батајничкој парохији у другој половини 1941. године сазнајемо из извештаја њеног избеглог пароха Павла К. Шуваковића сачињеног у Београду 14. маја 1942. године. Његов извештај почиње бројним стањем, односно како је Батајница имала уочи рата 2750 Срба. Свештенику није познато

да ли је и колико је људи страдало од усташа сем «што је било неколико затворених, наводно ради комунизма».1

Неколико десетина Батајничана се пребацило у Београд, а углавном су то били запослени на Железничкој станици. Свештеник Павле К. Шуваковић избегао је са својом породицом 10. октобра 1941. године. Наиме, два дана раније батајничком пароху је дошао «римокатолички жупник из Нових Бановаца и саватовао (му) да се склони јер постоји наређење да се сви српски свештеници похапсе».

Стрепећи за свој живот и животе својих најближих батајнички свештеник се обратио среском начелнику, извесном Швугеру, од кога је добио искрени одговор да је примио наређење које мора спровести у дело. То наређење се садржало у следећем: «да све српске цркве затвори, а свештенике похапси».2 Српском свештенику је дао искрени 1 Шематизам Источно православне српске патријаршије по подацима из 1924� године, Сремски Карловци 1925, стр. 302.2 Павле К. Шуваковић Пречасном Арх. намесништву београдс- Павле К. Шуваковић Пречасном Арх. намесништву београдс-

Историја Батајнице

Батајничка парохија 1941-1945. године

O положају Српске православне цркве, њеног свештенства и верног народа у Независној Држави Хрватској у времену Другог Светског Рата писано је доста у историјској науци и публицистици. Међутим, сви ти радови су углавном фокусирани на судбину српског живља у областима као што су Северна Далмација, Славонија, Лика, Кордун, Банија, као и Босна и Херцеговина. О Србима и Српској православној цркви у Срему има сразмерно мање историографских дела. Томе је допринела инертност наших историчара, али и тешка приступачност архивске грађе и документације која се односи на ову српску покрајину која је вољом Сила Осовине у победничком и ревизионистичком налету априла 1941. године била додељена озлоглашеној Независној Држави Хрватској.



esnikV

��



esnikVсавет «да ако може још истог дана пређе у Београд».Илустрације ради наведимо и однос поменутог Швугера према пароху добановачком коме је прочитао приспело наређење и саветовао да бежи ка Београду. Јереј Стеван Лучић, парох добановачки је запамтио речи које му је из писма читао Швугер, тада «котарски предстојник» земунски:

«Изволите чим прије на територији Котара земунског ухитити све грко-источне преостале монахе-калуђере и парохијске свећенике са њиховим обитељима и у Цапраг послати. Изволите грко-источне цркве затворити и сва црквена блага одузети у у Загреб послати, а на црквене имовине поставити комесаре... Изузимајући од овога Русе, Бугаре, Румуне, Црногорце и старе и изнемогле свећенике, а који се нису показали као непоћудни према Независној Држави Хрватској. Све напред поменуто има се извршити у целости, а под личном одговорношћу котарског предстојника с тим да се по сваку цијену онемогући сваки рад грко-источним свећеницима».3

Усташе су одузеле имовину свештенику, затвориле српску цркву Св. Архангела Гаврила у Батајници, а том приликом је Соколски дом претворен у Усташки табор.4

бАТАЈНИЦА КАО жУПА ХРВАТСКЕ ПРАВОСлАВНЕ ЦРКВЕ Поглавник НДХ др Анте Павелић је у свом

говору од 28. фебруара 1942. године у Хрватском сабору прокламовао: «U pravoslavlje ne dira nitko, ali u Hrvatskoj ne može biti Srbske pravoslavne crkve».5 Док је А. Павелић тако говорио започињала је шира и координирана активност да се створи псевдоцрквена организација која ће одговарати потребама НДХ. Односно, једна институција која би масе српско-православног становништва учинила Хрватима источног обреда.

О оснивању Хрватске православне цркве први пут је озбиљно расправљано 11. марта 1942. године на седници Сталног одбора за правосудне и богоштовне послове Хрватског државног сабора. Поглавник Анте Павелић и «министар вера» НДХ Мирко Пук су 3. априла 1942. донели Законску одредбу о �рватској православној цркви,

ком, 14. мај 1942.3 Исто.4 Исто.5 Исто.

односно «да се на подручју Независне Државе Хрватске оснива Хрватска православна црква која је самосвојна (аутокефална)».Дана 5. марта 1942. је за поглавара ове неканонске установе од стране поглавника постављен руски епископ Гермоген (1861-1945), бивши јекатеринославски и новомосковски, који од 1922. борави у Србији и који је као избеглица од комуниста уживао гостопримство Српске православне цркве.6 Сада је био православни митрополит загребачки и поглавар Хрватске православне цркве са достојанством архиепископа.

Хрватска православна црква је апостолско прејемство и благодат «добијала» преко јерархије Румунске православне цркве. То је било очигледно у случају „хиротоније“ Спиридона Мифке за епископа Сарајевске епархије ХПЦ 1944. године.7 Тај неканонски потез суседне помесне цркве, која је била у систему Хитлеровог Новог поретка, био је после рата препрека добросуседским односима две Патријаршије.8

Након оснивања Хрватске православне цркве у Батајници је основана парохија – «жупа» ХПЦ. Од 27. августа 1942. године јеромонах Емилијан Шиматовић је био свештеник Хрватске православне цркве у нашем месту.9 Колико се да закључити овај свештенослужитељ је био школован и ангажован пре ратa у Српској цркви. По избијању рата и у новим тешким политичким околностима, прилагодио се новонасталој ситуацији нашавши се на платном списку митрополита Гермогена.

Према извештају Светозара Душанића о стању у Источном Срему (у местима Добановци, Сурчин, Угриновци, Прогар, Петровчић, Батајница, Војка, Прхово, Карловчић, Сремски Михаљевци) за батајничку парохију се каже: «Овде је дошао за пароха неки Рус, старац, кога сада замењује у дужности калуђер из Свете Горе звани Мисирача, родом из Сурчина. Мисирача служи по старом календару, док је Рус служио по новом».10

6 Јереј Стеван Лучић, парох добановачки сада при Цркви Ружици Јереј Стеван Лучић, парох добановачки сада при Цркви Ружици Високопречасном Архијерејском намесништву за град Београд, 9. маја 1942, стр. 2.7 Исто. Исто. 8 Poglavnik saboru i narodu�� Govor na završnoj saborskoj sjednici 28� veljače 1942, Zagreb 1942, стр 35.9 Вељко Ђ. Ђурић, Вељко Ђ. Ђурић, Усташе и православље – �рватска православ-на црква, Београд 1989, стр. 142.10 В. Ђ. Ђурић, н� д, стр. 143. У мирјанству се звао Григориј Иванович Максимов (1861-1945), пореклом из козачке породице, најпре парохијски свештеник, удовац од 1905, а од 1906. ректор Семинарије у Саратову. У преврату 1917. на страни «белих», у Југославији је живео у манастиру Гргетег. (Усташе и православље,





esnikV

��

Свештеници Хрватске православне цркве у Источном Срему су углавном били Руси-емигранти. Невољници који су на јужнословенске просторе дошли после 1917. године, услед Октобарске револуције и комунистичких прогона. Без отаџбине и сигурних прихода, били су лак плен за саблазан и прелест које су долазиле из Министарства богоштовља НДХ. У Добановцима је, на пример, био активан јеромонах Василије Павловски. О њему је остала оцена: «Он служи богослужење по старом православном начину, празнике празнује по старом календару, спомиње патријарха Гаврила и краља Петра. Да није мало више склон алкохолу био би доста добар».11 Овај свештеник, слободнијег живота, се није обазирао на митрополита Гермогена и на власти НДХ, више је желео да има добре односе са локалним Србима.

Емилијан Шиматовић је 24. октобра 1943. године писао митрополиту Јосифу Цвијовићу извештавајући га о злочинима које су над Србима чинили припадници Руског добровољачког корпуса у Срему («руски, односно немачки добровољци, по називу Руси») у Сасама, Белегишу, Угриновцима, Крешевцима, Дечу и Јакову. Већина црквених торњева је срушена, а «поред пруге Земун-Карловци и Земун-Винковци висе наши мртви».12 О пљачкама и зверствима која су почињена у Бешкој писао је Емилијану Шиматовићу Амвросије Веселиновић.13

«Да ли је Македонија наша, како се овде чује, да ли бих могао доћи у њу, ако је слободна? Овде већ и памет не ради, а трпити се мора. Високопреосвећени, ако не јављам разумете ме да не могу, а не да нећу», објашњавао је свој тешки положај, покушавајући да се оправда што служи у неканонској цркви јеромонах Емилијан.

Крајем маја 1944. године утеху је покушао да пронађе у преписивању Јеванђеља у средњовековном маниру: „Почето преписивање Св. Еванђеља 23. маја 1944. год. Када сам као парох био у Батајници у Независној Држави Хрватској, грешни раб Божији јеромонах Емилијан“.

стр. 146-147).11 Ministarstvo pravosudja i bogoštovlja – Zagreb�� Razpored svečanosti prilikom boravka Njegove Visokopreosvećenosti mitropolita Moldavije Visariona Puiua na posvećenju hrvatskog pravoslavnog episkopa u Za-grebu, Zagreb 13-17. VIII 1944.12 Митрополит скопски Јосиф, Мемоари, приредио Велибор Џомић, Цетиње 2006, стр. 256-257. Након рата су осноси између Српске и Румунске православне цркве захладнели, све док Румуни нису упутули објашњење и писмено извињење за подршку пружану Гермогену у току рата.13 В. Ђ. Ђурић,В. Ђ. Ђурић, н� д, стр. 212.

СРЕм У РАНАмА И ПРЕД КРАЈ РАТА 1944. ГОДИНЕ

Упркос томе што се ближио крај рата, усташке војне формације су чиниле злочине у крајевима Срема, тик надомак Београда.

Припадници Усташке Црне Легије су у првој половини 1944. године контролисали логор у Старом Сајмишту. У један мах су сакупили 60-80 заробљеника искључиво цивила. Према извештају састављеном на основу изјава упућених сведока записано је: «Колико може да се зна, већина побијених је била из старопазовачког среза и земунске околине. Људи који су вршили копање ових жртава, нису могли лако да препознају и идентификују побијене, јер су им тела била искидана, а главе размрскане од множине митраљеских метака. Причају да се међу њима, изгледа, налази и један студент теологије, неки Глумац из Угриноваца».14

Редовно стање у Батајничку парохију враћено је по ослобођењу 1945. године.15 Оснивање и аутокефалија ХПЦ је проглашена ништавном, митрополит Гермоген је још 6. јуна 1942. као архијереј Руске заграничне цркве стављен под забрану служења, а ради црквене икономије свештеници који су рукоположење стекли у Српској цркви па отишли у Хрватску примљени су натраг. Њихова cвештенодејства су из истих пастирских и човекољубивих разлога од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ примљена за валидна.16 На батајничку парохију и у храм је дошао свештеник Српске православне цркве и матичне књиге су поново почеле да се воде ћирилицом. Покушај разсрбљавања Срема и Батајнице кроз псевдодуховни пројекат Хрватске православне цркве није успео. Ипак, владавина НДХ оставила је горку успомену и тужну сенку у историјском памћењу кићеног Срема.

Радован Пилиповић

14 Професор Светозар Душанић, Извештај о верским приликама у ис- Професор Светозар Душанић, Извештај о верским приликама у ис-точном Срему, Београд 1. фебруара 1943. Мисирача је управо надимак Емилијана Шиматовића који је родом био Сурчинац, а пре 1941. је био јеромонах у неком од македонских манастира. По Извештају Теодора Бајића, пароха сурчинског, 12. маја/29. априла 1941.15 Исто. Исто.16 «О. Амвросије пише ми из Бешке да су Руси силовали «О. Амвросије пише ми из Бешке да су Руси силовали девојке у две куће, убили људе и запалили куће, пет је обешено из Бешке, а пет је убијено тако исто и из Чортановаца». (Писмо јеромонаха Емилијана).



esnikV

��



esnikV

СРЕТЕЊЕ

ОВОГА ДАНА ПРЕ МНОГО ГОДИНА,СВЕТА ДЈЕВА МАРИЈА И ЈОСИФ ДОВЕДОШЕ БОЖЈЕГ СИНА,

У МАНАСТИР СИМЕОНУ СТАРОМ,ДА ГА БЛАГОСИЉА (НАЈЛЕПШИМ ДАРОМ).

СИМЕОН ЈЕ ОВО ЧЕКАО ЦЕО ВЕК,ДА СЕ РОДИ ЧОВЕК,ДА СЕ РОДИ ДЕТЕ,

СПАСИТЕЉ ПЛАНЕТЕ.

ЗАТО ПОЉУБИ ГЛАВУ ДЕТЕТУ,КОЈЕ ЋЕ ШИРИТИ ВЕРУ ПРЕСВЕТУ,

ПА УЗЕ У РУКЕ ДЕТЕ НАДЕ,КОЈЕ ЋЕ РЕЋИ ДА СЕ НЕ КРАДЕ.

КОЈИ ЋЕ РЕЋИ ДА СЕ НЕ ЛАЖЕ,НЕГО ДЕ СЕ ИСТИНА УВЕК КАЖЕ.

ДА СЕ НЕ УБИЈА И НЕ ВЕРУЈЕ У ЛАЖНЕ ИДОЛЕ,ВЕЋ ДА СЕ СВИ ВИШЊЕМ БОГУ МОЛЕ.

DECA PORUÛJU





esnikV

��

СВЕТИ САВА

У граду Расу, племените крви,Роди се српски АРХИЕПИСКОП ПРВИ.У свом животу је веру ширио,Браћу своју стално мирио.Био је у манастиру, јер то је хтео,Није желео очевог царства ни део.

ПЕСМЕ НАПИСАЛА Драгица Видовић IV/4��

ОШ “Бранко Радичевић” Батајница

У ШТАлИ

На слами у штали,Лежи Исус мали,Ту међу животињама,Седи Његова брижна мама,И ставља у крило,Своје дете мило.Њима један мудрац ходи,Са собом и јагње води,Други мудрац добре воље,Носи мирисе најбоље.Трећи мудрац носи тамјан за олтаре,Сви спуштају главе старе.Поштују дете роћено сада,Које ће спасти људе од болести, глада,Које ће учити људе реченицом важном,Да се Богу моле, не идолу лажном.У штали се збива ово,Родило се дете ново,А на небу звезда новаНајсјајнија Давидова!!! Павле Шкрбић I/4��

ОШ “Бошко Палковљевић Пинки” Батајница



esnikV

��

протопрезвитерСпоменко Грујић, старешина црквепарох I парохијеБихаћка 1, 11273 БатајницаТел: +381 (0)11 848 8550 моб: +381 (0)63 335 594e-mail:[email protected]

протопрезвитер-ставрофор Крсто максићпарох I I парохије

Жупана Прибила 18, 11273 БатајницаТел: +381 (0)11 848 8421моб: +381 (0)63 169 6658

протопрезвитерЈевто Павловић

парох I I I парохије

Бихаћка 1, 11273 БатајницаТел: +381 (0)11 848 8552моб: +381 (0)62 419 780

презвитермилан Алимпићпарох IV парохије

Бихаћка 1, 11273 БатајницаТел: +381 (0)11 848 8551моб: +381 (0)63 804 5943

e-mail:[email protected]

Црква Рођења Пресвете богородице, бихаћка 1, 11273 батајницаТел/факс: +381 (0)11 787 0115

Венчани: Никола Тривић и Марија Граовац, Иван Панић и Славка Стевановић, Боривој Нешић и Ивана Милићевић, Драган Глишић и Јелена Баришић, Жељко Ђекић и Нела Стојковић, Дејан Вукша и Снежана Јовановић .

Уснули у Господу: Стана Рајевић, Ружа Гостимир, Спасоје Вукадиновић, Мара Пекез, Менка Филиповски, Ључица Јочовић, Миле Опачић, Ђуро Арнаут, Величко Оташевић, Анђелија Бурсаћ, Милица Митровић, Вукосава Вукелић, Славко Радиша, Милева Јокић, Стеван Ђурић, Милица Небригић, Марко Сузић, Ана Јанков, Пане Панић, Душан Рацић, Калина Марковић, Савета Мијатовић, Петар Радовановић, Милоратка Аксић, Светозар Даница, Стојана Стојановић, Ружа Керечки, Милан Недељковић, Никола Миљковић, Мирјана Радујковић

Новокрштени чланови Свете ЦрквеНенад Недељковић, Тања

Кресовић, Саша Кресовић, Стефан Мијић, Теодор Ћировић, Александар Глушац, Зоран Вујић, Марта Граовац, Милан Баришић, Милош Савић, Матеј Грујичић, Стеван Цупаћ, Миљан Поповић, Василије Пушоња, Јана Јовановић, Теодор Деветак, Алекса Иванчевић, Александар Стефановић, Катарина Вукоје, Марко Милосављевић, Сања Димитријевић, Матија Катанић, Драгана Крунић, Невена Ромелић, Тара Вукша, Адам Драгишић, Вукашин Милићевић, Свјетлана Плављенић, Нађа Богуновић

Парохијски извештајза период од јануара до априла лета Господњег 2009.

Издавање првог броја Парохијсхог весника помогли:

• ГРАФЕКС АГ - Батајница• НБ-Челик Батајница, власник Бранко Чулић• Пан Дан Батајница, власник Душан Павловић• 3-М Батајница, власник Мирко Тривић• Мишо Зукановић• БМС Градња Батајница, власник Свето Бабић• Крајина Инжењеринг Батајница, власник Милан Зукановић• Боја Стругаловић• Житодунав Батајница, власник Перица Баришић• Беоалат Батајница, власник Милан Цревар• Богипласт Батајница, власник Синиша Ђурић

Documents

Парохијски весник бр. 1