ПОВЛАЧЕЊЕ ПРЕКО ПОВЛАЧЕЊЕ ПРЕКО АЛБАНИЈЕ 1915. АЛБАНИЈЕ 1915.

КРОЗ ФОТОГРАФИЈУ И КРОЗ ФОТОГРАФИЈУ И СЕЋАЊЕСЕЋАЊЕ

Овај час посвећујемо српској голготи и страдањуОвај час посвећујемо српској голготи и страдању

нашег народа у Првом светском рату ...Кроз нашег народа у Првом светском рату ...Кроз

песму и сећања преживелих, чувамо успомену песму и сећања преживелих, чувамо успомену на на

највеће жртве српског народа, који је и у највеће жртве српског народа, који је и у

најтежим тренуцима успевао да сачува крваво најтежим тренуцима успевао да сачува крваво

стечену слободу. Нека овај час зато буде спомен стечену слободу. Нека овај час зато буде спомен

на српске светиње ТАМО ДАЛЕКО - острво Крф, на српске светиње ТАМО ДАЛЕКО - острво Крф,

острво Видо и Плаву гробницу..., спомен на острво Видо и Плаву гробницу..., спомен на људе људе

који су певали и одлазили у смрт...који су певали и одлазили у смрт...

Транспорт рањеника

Мужеви на фронту, а жене (мајке) у позадини, 1915.

Транспорт муниције са Грамаде, код Ниша, 1915.

Пешице од Грамаде до Албаније, 1915. Нико незна шта су муке тешке док не пређе

Албанију пешке.

Повлачење српске војске долином Мораве, 1915.

Одбацивање свега што је неопходно, српска војска тешко се растаје са оружијем.Српски војник целива

топовску цев,1915.

Од Пећи ка Андријевици, 1915. Пешке по дубоком снегу на -30 стрепени. Треба

издржати...

Прелазак преко леденог (клизавог) Везировог моста, 1915.

Пожури! Дете се смрзава! 1915. ово не смемо заборавити...речи су сувишне...

Српска војска прелази Чакор по дубоком снегу, 1915.

Изгубљени у леденом снегу, 1915.

Остаци јуначке српске војске , 1915.

Српски војници у носилима носе болесног војводу Радомира

Путника, 1915. Свака част јунаци! Свака част војводо!

Српски војник скида месо са угинулог коња, 1915. То му је једина нада да преживи...

Српски војник умро од глади. Скадар, 1915. Ове призоре несмемо никад заборавити !

Слава му !

У изгнанству, 1915. Српски војник (јунак) плаче за својом мајком СРБИЈОМ...

После Албаније... На Крфу, 1915.

Дошло време да српски војник одахне...тад је српски војник

први пут угледао море... шта је ово,

вода слана...

Маслинове гране не могу заменити шљиве у Србији - Крф.

Изгладнели српски војник после повлачења преко Албаније, 1915.

Острво Крф

Острво Крф

Острво Крф

Острво Видо

Маузолеј на острву ВидоМаузолеј на острву Видо

Маузолеј на острву Видо

Плава гробница, место где су полагане жртве Плава гробница, место где су полагане жртве страдања...страдања...

Цампика на бродићу “Шалупа”, најтежа Цампика на бродићу “Шалупа”, најтежа војничка дужност...војничка дужност...

Српска кућа на острву Крф (Музеј)

Српска кућа на острву Крф

(Музеј)

Српска кућа на острву Крф (Музеј)

Легендарна Милунка Савић, српски ратник

Краљ Александар, војвода Путник, војвода Степа, војвода Мишић...

Српска кућа на острву Крф (Музеј)

Српска кућа на острву Крф

(Музеј)

Српска кућа на острву Крф (Музеј)

Драгутин Матић, заплањац - ОКО СОКОЛОВО Концентрација човека у опасном времену!

Нажалост, оно што је добијено у рату,Нажалост, оно што је добијено у рату,

српски народ је губио у миру. Када српски народ је губио у миру. Када

судбину у руке узму људи који из судбину у руке узму људи који из

личних или политичких интереса личних или политичких интереса

одређују судбину других људи, па и одређују судбину других људи, па и

целог народа, постоји дилема - да ли је целог народа, постоји дилема - да ли је

могло бити све другачије?могло бити све другачије?

Када се једном народу ишчупа корен Када се једном народу ишчупа корен

сећања на своју прошлост, на своје јунаке сећања на своју прошлост, на своје јунаке

и војне победе. Када му се ишчупа и војне победе. Када му се ишчупа

историјски корен постојања и битисања, историјски корен постојања и битисања,

он постаје зомби руља. Такав народ губи он постаје зомби руља. Такав народ губи

национално достојанство, поимање национално достојанство, поимање

државне свести, престаје да има узоре и државне свести, престаје да има узоре и за за

њега више ништа није свето – па ни њега више ништа није свето – па ни жртве које су пале, да би он данас жртве које су пале, да би он данас

уопште постојао. Зато чувајмо и учимо уопште постојао. Зато чувајмо и учимо своју СРПСКУ историју !своју СРПСКУ историју !

ПРИПРЕМИО – ПРИПРЕМИО –

проф.историје Ђорђе Бојанићпроф.историје Ђорђе Бојанић