Embed Size (px)
Citation preview
Демографска слика Србије
Београд, 21. септембар 2013.
Мр Гордана Бјелобрк
Шеф Одсека за демографију
Републички завод за статистику
Попис становништва, домаћинстава и
станова 2011.
Република Србија
7.186.862*
* Попис 2011. није спроведен на територији АП Косово и Метохија
Република Србија
1. Негативан природни прираштај у међупописном периоду
2. Исељавање у иностранство (емиграција)
Основни разлози смањења броја становника:
Попис
2002
7 498 001
Попис
2011
7 186 862
Пад броја становника
- 311 139 (4,15%)
Пораст-пад броја становника (2002-2011)
Број становника Апсолутни
пораст-пад
2002-2011
Индекс
(2002=100)2011 2002
Република Србија 7 186 862 7 498 001 - 311 139 95,85
Београдски регион 1 659 440 1 576 124 83 316 105,3
Регион Војводине 1 931 809 2 031 992 - 100 183 95,1
Регион Шумадије и Западне Србије 2 031 697 2 136 881 - 105 184 95,1
Регион Јужне и Источне Србије 1 563 916 1 753 004 - 189 088 89,2
Регион Косово и Метохија ... ... ... ...
Живорођени, умрли и природни прираштај 1961-2012.*
Живорођени
Умрли
Природни прираштај
-40000
-20000
0
20000
40000
60000
80000
100000
120000
19
61
19
62
19
63
19
64
19
65
19
66
19
67
19
68
19
69
19
70
19
71
19
72
19
73
19
74
19
75
19
76
19
77
19
78
19
79
19
80
19
81
19
82
19
83
19
84
19
85
19
86
19
87
19
88
19
89
19
90
19
91
19
92
19
93
19
94
19
95
19
96
19
97
19
98
19
99
20
00
20
01
20
02
20
03
20
04
20
05
20
06
20
07
20
08
20
09
20
10
20
11
20
12
Први пут забележена негативна вредност
природног прираштаја
* Без података за АП Косово и Метохију
Витални догађаји у Републици Србија 1961-2012
Укупно Просечно годишње
живорођени умрли прираштај живорођени умрли прираштај
1961-1970 1.062.918 614.235 448.683 106.292 61.424 44.868
1971-1980 1.098.410 697.854 400.556 109.841 69.785 40.056
1981-1990 1.003.865 826.433 177.432 100.387 82.643 17.743
1991-2000* 821.294 965.912 -144.618 82.129 96.591 -14.462
2001-2012 865.567 1.237.776 -372.209 72.131 103.148 -31.017
* Негативан природни прираштај од 1992. године
Природно кретање становништва Републике Србије, 2002-2012
* Годишњи губици преко 30 хиљада (нестаје сваке године општина величине Ћуприје, Књажевца, Неготина...)
- 31.967
-40,000 -20,000 0 20,000 40,000 60,000 80,000 100,000 120,000
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
Ж иворођени 78,101 79,025 78,186 72,180 70,997 68,102 69,083 70,299 68,304 65,598 67,257
Умрли 102,785 103,946 104,320 106,771 102,884 102,805 102,711 104,000 103,211 102,935 102,400
Природни прираштај -24,684 -24,921 -26,134 -34,591 -31,887 -34,703 -33,628 -33,701 -34,907 -37,337 -35,143
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012
Региони/ општине
Година када је први пут
забележена негативна
вредност природног
прираштаја
Природни
прираштај
Београдски регион 1992 -93
Сопот 1965 -2
Регион Војводине 1989 -2128
Мали Иђош 1964 -23
Регион Шумадије и Западне Србије 1993 -123
Рача 1961 -23
Регион Јужне и Источне Србије 1991 -100
Неготин 1961 -26
Велико Градиште 1961 -29
Голубац 1961 -4
Жабари 1961 -1
Мало Црниће 1961 -21
Књажевац 1961 -100
Сокобања 1961 -37
Негативне вредности природног прираштаја 1961-2012.
Област и општине са
негативним природним
прираштајем
у периоду 1961-2012.
Нови Пазар
Тутин
Сјеница
Прешево
Зајечарска област
Жабари
Мало Црниће
Књажевац
Сокобања
Регион Косова и Метохије (1961-1997) увек је имао позитиван природни
прираштај.
Општине са позитивнимприродним прираштајем
у периоду 1961-2012.
• 130 000 лица у просеку промени пребивалиште сваке
године у Републици Србији
• Просечна старост мигранта у оквиру Републике Србије је
32 године.
• Лица која су мигрирала:
44% су мушкарци и 56% жене.
• Највише мигрирају лица старосног узраста од 25-34
године (30%), као и лица од 15-24 године (20%) од укупног
броја миграната.
• Највећи број пресељавања становништва је на релацији
остала насеља-градска насеља, као и досељавање
становништва у веће градове: Београд, Нови Сад и Ниш.
Унутрашње миграције
Грађани Републике Србије у иностранству,
Попис 2011.
Прикупљени подаци за укупно 338 хиљада лица у иностранству у време пописа
Око 280.000 лица није укључено у укупан број становника Републике Србије јер се према методологији пописа сматрају грађанима других земаља
Просечна старост лица у иностранству: 34,2 године (у земљи 42,2 г)
Просечна дужина боравка у иностранству је 13 година.
Државе: Аустрија, Немачка, Швајцарска, Италија, Француска, САД, Шведска...
Грађани Републике Србије у иностранству,
Попис 2011.
Просечна старост: 28,7 година (мушкарци 29 год и жене 28 год)
Образовна структура: виша и висока школа 19% (у укупном становништву 16,2%)
Државе у којима је највише високообразованих: Немачка, САД, Аустрија, Швајцарска, Канада...
Магистри и доктори наука: око 2.700
Државе: САД, Немачка, Велика Британија, Аустрија, Канада, Швајцарска, Француска, Холандија, Италија, Шпанија, БиХ...
Отишли из земље у последњих 10 година: 146,5 хиљада (53% м, 47% ж)
Становништво Републике Србије по великим старосним групама
Укупно Испод 15 год. 15 - 64 65 и више
Попис 2002 100 15,69 67,12 16,54
Попис 2011 100 14,27 68,34 17,40
Смањење удела деце предшколског и школообавезног узраста (млађи од 15 година)
Пораст удела радног контингента (15-64) и лица старијих од 64 године
Удео старих 80 и више повећан са 1,9% на 3,6% (са 145,5 хиљада на преко 258 хиљада).
Индекс старења (65+/0-14)
Попис 2002 1,05
Попис 2011 1,22
Попис 2002 40,2
Попис 2011 42,2
Просечна старост
старији за 2 године!
Просечна старост становника Европске уније је 41,6 година.
Немачка (44,6)
Италија (43,5)
Бугарска и Аустрија (42,5)
Србија и Грчка (42,2 године)
Највећа просечна старост
Црна Трава 53,7
Гаџин Хан 52,5
Сврљиг 50,6
Најмања просечна старост
Тутин 32,1
Нови Пазар 33,5
Сјеница 37,0
Попис 2011.
Просечна старост
Просечна старост / Average age
Мање од 35 година / Less than 35 years
35 - 39
40 - 44
45 - 49
50 и више година / 50 years and more
Без података / No data
Насеља без становника Settlements without population
Непотпун обухват становништваIncomplete coverage of population
ПописНасеља са мање
од 100 становника
1948-1961 око 80
1971 140
1981 280
1991 487
2002 713
2011 986
3.827 (81%) насеља имало је
негативан природни
прираштај
У 1.487насеља (32%) није
рођено ниједно дете
2012. година
Насеља у Републици Србији са мање од 100 становника,2011.
Укупно Испод 15 15-64 65 и више
1981 7.729.236 1.583.614 5.309.068 801.959
1991 7.759.571 1.465.221 5.301.387 892.216
2002 7.498.001 1.176.770 5.032.805 1.240.505
2011 7.186.862 1.025.278 4.911.268 1.250.316
2021 6.930.370 955.612 4.563.394 1.411.366
2031 6.517.777 785.763 4.285.629 1.446.387
%
1981 100 20,49 68,69 10,38
1991 100 18,88 68,32 11,50
2002 100 15,69 67,12 16,54
2011 100 14,27 68,34 17,40
2021 100 13,79 65,85 20,36
2031 100 12,06 65,75 22,19
Становништво Републике Србије по старости,
пописи 1981-2011 и пројекције (ниска варијанта) 2021, 2031.
Становништво Републике Србије по старости, Попис 2011.
0
100,000
200,000
300,000
400,000
500,000
600,000
700,000
0-4 5-9 10-14 15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59 60-64 65-69 70-74 75-79 80-84 85+
Деца млађа од 15 год.
Радни контингент (15-64) Стари 65 и више год.
Радни контингент (15-64 године), 1981-2011 (Попис)
1981 1991 2002 2011
Укупно 15-64 5.309.068 5.301.387 5.032.805 4.911.268
Од тога:
15-29 1.768.589 1.516.810 1.512.646 1.322.021
30-49 2.220.346 2.208.287 2.115.837 1.944.210
50-64 1.320.133 1.576.290 1.404.322 1.645.037
%
Укупно 15-64 100 100 100 100
15-29 33,3 28,6 30,1 26,9
30-49 41,8 41,7 42,0 39,6
50-64 24,9 29,7 27,9 33,5
Неповољна старосна структура радног контингента
Умрли према узроку смрти у Републици Србији, 2012.
21.2
3.0
53.7
4.9
3.3
4.5
3.2
6.2
0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0 60.0
Тумори (C00-D49)
Болести жлезда са унутрашњим лучењем, исхране и
метаболизма (E00-E99)
Болести система и крвотока (I00-I99)
Болести система за дисање (J00-J99)
Болести система за варење (K00-K99)
Сиптоми, знаци и паталошки клинички и лабораторијски налази
(R00-R99)
Повреде, тровања и последице деловања спољних фактора
(S00-T99)
Остали узроци смрти
(3.285)
(4.631)
(3.405)
(4.975)
(54.972)
(3.092)
(21.725)
(6.315)
Очекивано трајање живота
Мушкарци Жене
Република Србија 72 77
Шведска 80 84
Јапан 79 86
Пад укупног броја становника као последица даљег пада наталитета и емиграције становништва.
Пораст просечне старости и промене у старосној структури становништва
Смањење учешћа радног контингента у укупном становништву
Опадање удела младог радно способног становништва у радном контингенту
У наредном периоду може се очекивати
Званични подаци су још једном
потврдили најважнији задатак статистике,
а то је да пружи реалну слику друштвеног
односно демографског кретања у земљи,
као и да обезбеди поуздан основ за
доношење одлука на разним нивоима од
државне управе и других институција до
заинтересованих грађана.
