СЕЗОНСКИ БИЛТЕН ЗА СРБИЈУ

Лето 2019. године

Београд, 17. септембар 2019. године

Одељење за мониторинг климе и климатске прогнозе Сектор Националног центра за климатске промене, развој климатских модела

и оцену ризика елементарних непогода web: http://www.hidmet.gov.rs

mail: office@hidmet.gov.rs

QF-E-003

Републички хидрометеоролошки завод Србије Кнеза Вишеслава 66

11000 Београд Република Србија

Топло и просечно кишно лето. Пето најтоплије лето у Србији, на

Палићу треће најтоплије. Друго најтоплије лето у Србији према

минималној температури ваздуха. Регистровано 73 дана са

субјективним осећајем температуре преко 30 степени, што је за шест

дана више него лета 2017. које је било друго најтоплије од 1951. до

данас. Топлотни талас регистрован у већем делу Србије у периоду од 23.

августа до 2. септембра.

Анализа летње сезоне 2019. године за Србију у односу на референтни климатолошки период 1981-2010.

Температура

Средња температура ваздуха у току лета била је у интервалу од 20,7С у Пожеги до

24,9С у Београду, а у планинским пределима од 14,1С на Копаонику до 18,9С на

Златибору (Слика 1).

Слика 1. Просторна расподела средње сезонске

температуре ваздуха у (С) током лета

Слика 2. Одступање средње сезонске температуре

ваздуха у Србији током лета у односу на

референтни климатолошки период 1981-2010.

Одступања средње температуре ваздуха од нормале1, током лета, за референтни период

1981–2010. била су од 0,5ºC у Зајечару до 2,6ºC у Београду, а у вишим пределима од

1,5С у Сјеници до 2,2С на Црном Врху (Слика 2).

Према методи перцентила2, средња температура ваздуха је током лета била у категорији

екстремно топло у појединим северним, западним и централним крајевима, а веома

топло у осталом делу Србије, изузев у Зајечару где је била у границама просечних

вредности (Слика 3).

Према методи терцила, средња температура ваздуха је током лета у целој Србији била у

категорији топло (Слика 4).

Слика 3. Оцена температуре ваздуха у Србији током

лета методом перцентила у односу на референтни

период 1981 – 2010.

Слика 4. Оцена температуре ваздуха у Србији

током лета методом терцила у односу на

референтни период 1981 – 2010.

Лето 2019. године је пето најтоплије у Србији са средњом температуром ваздуха 22,1С.

Најтоплије лето у Србији је лето 2012. године са 23,3С (Слика 5). У Београду је са

24,9С ово лето било четврто најтоплије од 1888. године, а најтоплије 2012. године када

је средња сезонска температура ваздуха износила 26,0С. На Палићу (Слика 6) је лето

2019. године било треће најтоплије, а у Новом Саду, Сомбору, Лозници, Ћуприји, као и

на Копаонику и Црном Врху четврто најтоплије лето.

1 Под појмом нормала подразумева се климатолошка стандардна нормала, тј. средња вредност

климатског елемента израчуната за период од 1. јануара 1981. до 31. децембра 2010. 2n-ти перцентил неке величине је она вредност посматране величине испод које се налази n процената

података претходно поређаних у растући низ.

Слика 5. Редослед најтоплијих и најхладнијих лета у Србији за период 1951-2019. године у

односу на референтни период 1981-2010. године

Слика 6. Редослед најтоплијих лета на Палићу у периоду 1945-2019. године

Број летњих дана3 био је у интервалу од 75 у Пожеги до 87 дана у Неготину, што је за

12 дана више од просека. У планинским крајевима је тај број био од 1 на Копаинику до

53 у Сијеници и на Златибору, што је више од просека за 21 дан у Сијеници и за 25 дана

на Златибору. У Београду је забележено 84 летњих дана, што је за 16 дана више у

односу на просечне вредности (Слика 7).

Број тропских дана4 био је у интервалу од 47 у Пожеги, Куршумлији и Крагујевцу до 61

дана у Неготину, што је за 21 дана више од просека. У вишим пределима на Копаинику

није регистрован ниједан тропски дан, док их је на Златибору било десет. У Београду је

забележено 55 тропских дана, што је за 23 дана више од уобичајеног броја тропских

дана (Слика 8).

Слика 7. Одступање броја летњих дана током лета у

односу на нормалу 1981-2010.

Слика 8. Одступање броја тропских дана током

лета у односу на нормалу 1981-2010.

Највећи број тропских ноћи5 је забележен у Београду и износио је 46 ноћи, што је за 30

дана више од просека за Београд. У Неготину је регистровано 14, а у Зрењанину 13

тропских ноћи, што је за 7 ноћи више од просека на тим станицама. У осталом делу

Србије било их је до 11, а у Пожеги, Куршумлији, Лесковцу, Зајечару и Врању и на

планинама, изузев на Црном Врху где их је било четири, није забележена ни једна

тропска ноћ.

3Летњи дан је дан са максималном дневном температуром ваздуха од 25°С и вишом

4Тропски дан је дан са максималном дневном температуром ваздуха од 30°С и вишом

5Тропска ноћ је дан са минималном дневном температуром ваздуха од 20°С и вишом

Највиша дневна температура у току лета измерена је 12. августа у Лесковцу и износила

је 38,1С.

Најнижа температура у току лета измерена је на Копаонику 11. јула и износила је 2,8С.

Током већег дела летњег периода, средња, максимална и минимална температура

ваздуха је била изнад граница вишегодишњег просека. Топли периоди су били крајем

прве половина јуна, на прелазу јуна у јули, у трећој декади јула и скоро већи део

августа. Хладнији периоди били су на самом почетку јуна, средином јула, као и

почетком и средином августа (Слика 9).

Слика 9. Тромесечни ход средње, максималне и минималне температуре ваздуха у Београду

Тромесечни ход средње дневне температуре ваздуха у Београду и на Копаонику у току

лета 2019. и 2012. године приказан је на сликама 10 и 11.

Слика 10. Тромесечни ход средње дневне температуре ваздуха у Београду

Слика 11. Тромесечни ход средње дневне температуре ваздуха на Копаонику

На слици 12. приказан је оцена средње температуре ваздуха и количине падавина у

Србији за сезону лето (јун, јул и август) према расподели терцила у односу на

референтни период 1981-2010. Карактеристика лета 2019. године је топло и просечно

кишно, тј. температура ваздуха је у горњем терцилу, а количина падавина у границама

просечних вредности. Посматрајући минималну температуру ваздуха ово лето је било

друго најтоплије, а по максималној температури ваздуха шесто најтоплије (Слика 13).

Слика 12. Оцена средње температуре ваздуха и количине падавина током лета у Србији према

припадајућим терцилима у односу на референтни период 1981-2010. године

Слика 13. Оцена минималне и максималне температуре ваздуха током лета у Србији према

припадајућим терцилима у односу на референтни период 1981-2010. године

Слика 14.

Одступање индекса топлотног стреса (THI)6 је током већег дела лета било позитивно

(Слика 14). Највећа разлика између субјективног осећаја топлоте и максималне дневне

температуре ваздуха забележена је током друге половине јуна, почетком и крајем јула

(Слика 15) и износила је 8.3С 2. јула. Иако је тог дана измерена максимална

температура ваздуха од 34.5С, субјективни осећај температуре је износио 42.8С што

је уједно и максимална вредност за лето 2019. године.

Регистровано је 73 дана када је THI био виши од 30С, што је за шест дана више него

лета 2017. које је било друго најтоплије од 1951. године до данас.

Слика 15.

6 Индекс топлотног стреса (THI) јесте мера субјективног осећаја топлоте, односно мера релативног дискомфора при дужем излагању људског тела утицају екстремно топлог и влажног времена, који показује вероватноћу топлотног удара, сунчанице или друге акутне симптоме стреса тела

Топлотни таласи у току лета 2019. године

Регистрована су три топлотна таласа7 (Табела 1) на територији Србије током лета 2019. Појава првог топлотног таласа забележена на

Златибору је од 12. до 16. јуна, другог од 7. до 13. августа у Пожеги, Врању, Димитровграду, Лесковцу, Сјеници и на Копаонику. Трећи

топлотни талас регистрован је у периоду од 23. августа до 2. септембра у већем делу Србије.

Табела 1.

7 Топлотни талас је по дефиницији континуирани низ од пет и више дана када је максимална дневна температура ваздуха у категорији веома топло и екстремно топло

станица/дан 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

ПАЛИЋ BT BT ET ET ET

СОМБOР BT BT BT BT

КИКИНДА BT BT ET ET ET

ЗРЕЊАНИН BT BT ET ET BT

НОВИ САД BT BT BT BT ET

СР.МИТРОВИЦА BT BT BT BT BT

БЕОГРАД BT BT BT BT BT

ЛОЗНИЦА BT BT BT BT

ВАЉЕВО BT BT BT BT BT BT

В.ГРАДИШТЕ BT BT BT BT BT ET

СМ.ПАЛАНКА BT BT BT BT BT BT

КРАГУЈЕВАЦ BT BT BT BT BT

КРАЉЕВО BT BT BT BT BT

ПОЖЕГА BT BT BT BT BT ET ET BT BT BT BT

ЗЛАТИБОР BT ET BT BT BT BT BT BT

ЋУПРИЈА BT BT BT BT BT BT

КРУШЕВАЦ BT BT BT BT BT

НЕГОТИН BT BT BT BT BT BT

ЗАЈЕЧАР

ЦРНИ ВРХ BT BT BT BT

КОПАОНИК ET ET BT BT BT ET ET

СЈЕНИЦА BT ET BT ET BT ET ET

НИШ BT BT BT

ВРАЊЕ BT ET BT BT ET ET ET BT BT BT BT BT BT BT BT

ДИМИТРОВГРАД BT ET BT BT BT ET ET

ЛЕСКОВАЦ BT ET BT BT ET ET ET BT BT BT BT BT BT BT BT

КУРШУМЛИЈА

Б.КАРЛОВАЦ BT BT BT BT ET

ТОПЛOTНИ ТАЛАСИ У СРБИЈИ - ЛЕТО 2019

(у односу на референтни период 1981-2010)

Ј У Н Ј У Л А В Г У С Т

ЕТ ЕКСТРЕМНО ТОПЛО

ВТ ВЕОМА ТОПЛО

Падавине Сума падавина током лета је у већем делу Србије била у границама просечних

вредности у односу на нормалу за референтни период 1981-2010. Сума падавина је у

односу на нормалу била у интервалу од 71% у Ваљеву до 140% у Зајечару (Слика 17).

Укупне сезонске количине падавина су биле у интервалу од 141,5 mm у Неготину до

321,8 mm на Копаонику (Слика 16).

Слика 16. Просторна расподела количине падавина током лета на основу података са 28 главних, 14

климатолошких и 37 падавинских метеоролошких

станица

Слика 17. Просторна расподела количине

падавина у процентима од нормале током лета у

односу на референтни период 1981-2010.

Према методи перцентила сума падавина током лета је у већем делу Србије била у

категорији нормално, док је кишно било у деловима северне, централне и југоисточне, а

сушно у делу западне Србије (Слика 18).

Сума падавина је према методи терцила била у границама просечних вредности у већем

делу Србије, а у категорији кишно у појединим северним, централним и југоисточним

крајевима, а у сушној категорији у деловима северне, централне и западне Србије

(Слика 19).

Слика 18. Оцена количине падавина методом

перцентила током лета у односу на референтни период

1981-2010.

Слика 19. Оцена количине падавина методом

терцила током лета у односу на референтни

период 1981-2010.

Максимална дневна количина падавина регистрована је у Краљеву 3. јуна и износила је

84,2 mm.

Број дана са падавинама је био испод просека за лето у већем делу Србије, док је у

појединим северним, централним и југоисточним крајевима био изнад просека.

Најмање дана са падавинама је забележено у Неготину, 19 дана, што је пет дана мање

од просека. Највише на Копаонику, 36 дана, што је за два дана мање од просека (Слика

20). Највеће негативно одступање броја кишних дана је забележено у Сремској

Митровици и на Златибору, осам дана мање од просека, док је у Куршумлији и Врању

регистровано шест кишних дана више од просека.

У већем делу Србије је број дана са грмљавином био изнад просека (Слика 21). Најмање

их је регистровано у Сремској Митровици, 14 дана (пет дана мање од просека) а

највише на Златибору 33 дана (десет дана више од просека).

Слика 20. Одступање од просека броја дана са

падавинама током лета

Слика 21. Одступање од просека броја дана са

грмљавином током лета

На сликама 22 и 23, приказане су кумулативне количина падавина за Куршумлију и

Златибор током лета и по месецима у односу на просечне кумулативне количине

падавина.

Слика 22. Кумулативна количина падавина за Куршумлију

Слика 23. Кумулативна количина падавина за Златибор

Облачност, ведри и тмурни дани Средња летња облачност је у нижим пределима била у интервалу од 3/10 у Неготину

(Слика 24) до 5/10 у Пожеги (Слика 25), док је у брдско-планинским пределима била

око 4/10.

Слика 24. Просечна дневна облачност у Неготину

Слика 25. Просечна дневна облачност у Пожеги

Током лета број ведрих дана је у нижим пределима био у интервалу од 12 у Пожеги до

41 дана у Нишу, а на планинама од 21 на Копаонику до 32 на Црном Врху. Број ведрих

дана је на територији Србије варирао у односу на просек за лето, од у шест дана мање

Зрењанину до десет дана више од просека у Нишу и Сремској Митровици.

Осмотрени број тмурних дана током лета је био у целој Србији испод просека, у

интервалу од два дана у Великом Градишту, што је 11 дана мање од просека, до 11 дана

колико је осмотрено Пожеги, такође мање од просека за осам дана. На планинама је

било од укупно десет тмурних дана у Сјеници до 12 тмурних дана на Копаонику.

Трајање сијања сунца (осунчавање)

Током лета, трајање сијања сунца било је изнад просечних вредности у већем делу

Србије, изузев у Зајечару. Вредности осунчавања су биле у интервалу од 746,3 часова у

Сјеници до 992,4 часова у Неготину (Слика 26).

У односу на нормалу за референтни период 1981-2010. трајање сијања сунца износило

је од 95% у Зајечару до 126% у Крушевцу (Слика 27).

Слика 26. Осунчавање у часовима током лета Слика 27. Осунчавање у процентима од нормале

током лета

Анализа летње сезоне 2019. године за Србију у односу на референтни климатолошки период 1961-1990.

Температура

Одступања средње температуре ваздуха од нормале за референтни период 1961–1990. у

току лета су била од 1,9ºC у Зајечару до 3,8ºC у Београду, а на планинама од 2,6С у

Сјеници до 3,5С на Копаонику (Слика 28).

Према методи перцентила, средња температура ваздуха је била у категорији екстремно

топло на скоро целој територији Србије, изузев у Зајечару где је била у категорији

веома топло (Слика 29).

Према методи терцила, средња температура ваздуха била је изнад просечних вредности у целој Србији.

Слика 28. Одступање средње сезонске

температуре ваздуха у Србији током лета у

односу на референтни климатолошки период

1961-1990.

Слика 29. Оцена температуре ваздуха у Србији током

лета методом перцентила у односу на референтни

период 1961-1990.

Падавине

Сума падавина током лета је у већем делу Србије била у границама просечних

вредности у односу на нормалу за референтни период 1961-1990. Сума падавина је у

односу на нормалу била у интервалу од 71% у Ваљеву и на Црном Врху до 144% у

Сомбору (Слика 30).

Према методи перцентила, сума падавина током лета је у већем делу Србије била у

границама просечних вредности, на северозападу у категорији веома кишно, у

Банатском Карловцу, Зајечару, Куршумлији и Лесковцу кишно, а на Црном Врху,

Златибору и у Ваљеву у категорији сушно (Слика 31).

Сума падавина је према методи терцила у већем делу Србије била у границама

просечних вредности, изнад просечних вредности у Сомбору, Банатском Карловцу,

Пожеги, Зајечару, Куршумлији и Лесковцу, а испод просечних вредности у Новом

Саду, Ваљеву, Смедеревској Паланци, на Црном Врху и Златибору.

Слика 30. Просторна расподела количине

падавина у процентима од нормале током лета у

односу на референтни период 1961-1990.

Слика 31. Оцена количине падавина методом

перцентила током лета у односу на референтни период

1961-1990.

Напомена: Климатолошка анализа метеоролошких елемената урађена је на основу

прелиминарних података са 28 Главних метеоролошких станица.