141
ISSN 2181-9513 Doi Journal 10.26739/2181-9513 ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР 2-МАХСУС СОН ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ СПЕЦИАЛЬНЫЙ ВЫПУСК-2 INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY SPECIAL ISSUE-2 2020 ЙИЛ - "ИЛМ-МАЪРИФАТ ВА РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ЙИЛИ" TOSHKENT-2020

ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

  • Upload
    others

  • View
    15

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 560

ISSN 2181-9513

Doi Journal 10.26739/2181-9513

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДАИННОВАЦИЯЛАР

2-МАХСУС СОН

ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ ИПСИХОЛОГИИ

СПЕЦИАЛЬНЫЙ ВЫПУСК-2

INNOVATIONS IN PEDAGOGY ANDPSYCHOLOGY

SPECIAL ISSUE-2

2020 ЙИЛ - "ИЛМ-МАЪРИФАТ ВА РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИРИВОЖЛАНТИРИШ ЙИЛИ"

TOSHKENT-2020

Page 2: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

561 6-қисм | Махсус сон

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАРИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИINNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY

№SI-2 (2020) DOI http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2

Бош муҳаррир:Главный редактор:

Chief Editor:Аскаров Аброр Давлатмирзаевич

педагогика фанлари бўйича фалсафа доктори

Педагогика йўналиши

Бош муҳаррир:Главный редактор:

Chief Editor:Мухамедова Дилбар Гафурджановнапсихология фанлари доктори, профессор

Психология йўналиши

Педагогика ва психологияда инновациялар журнал таҳририй маслаҳат кенгашиEditorial Board of the Journal of Innovations in pedagogy and psychology

Международный редакционный совет журнала Инновации в педагогике и психологии

Контакт редакций журналов. www.tadqiqot.uzООО Tadqiqot город Ташкент,

улица Амира Темура пр.1, дом-2.Web: http://www.tadqiqot.uz/; Email: [email protected]

Тел: (+998-94) 404-0000

Editorial staff of the journals of www.tadqiqot.uzTadqiqot LLC The city of Tashkent,

Amir Temur Street pr.1, House 2.Web: http://www.tadqiqot.uz/; Email: [email protected]

Phone: (+998-94) 404-0000

Page Maker\Верстка\Саҳифаловчи: Хуршид Мирзахмедов

Уразова Марина БатировнаПедагогика фанлари доктори

Муслимов Нарзулла АлихановичПедагогика фанлари доктори, профессор

Джораев МухамматрасулПедагогика фанлари доктори, профессор

Нурманов Абдиназар ТашбаевичПедагогика фанлари доктори

Халиков Аъзам АбдусаломовичПедагогика фанлари доктори

Аюпова МукаррамПедагогика фанлари номзоди, профессор

Ҳамидов Жалил АбдурасуловичПедагогика фанлари доктори

Тўрақулов Олим ХолбўтаевичПедагогика фанлари доктори

Шорена ДзамукашвилиПедагогика фанлари доктори

Шорена ВахтангишвилиПедагогика фанлари доктори

Саипова Малоҳат ЛатиповнаПсихология фанлари бўйича фалсафа доктори

Page 3: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 562

87.Сайёра МуҳаммадиеваАҲМАД ЯССАВИЙ АХЛОҚИЙ-МАЪРИФИЙ ҒОЯЛАРИНИНГ ДИДАКТИК ХУСУСИЯТЛАРИ................................................................................................................564

88.Комила Пардаева,ЖАДИД МАЪРИФАТИ ВА АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГИЖТИМОИЙ-ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТИ...............................................................................................570

89.Камалов Азамат ЖамаловичДУНЁНИНГ РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАРИ ҒОЯВИЙ ТАРҒИБОТ МЕНЕЖМЕНТИНИНГ КОМПАРАТИВ ТАҲЛИЛИ.............................................................................576

90. М.У.Ишонқулов, Жумаев Абдилхаким ТурдиевичТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ЗАМОНАВИЙ ПЕДАГОГИК ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ……………………………………………………………584

91.Чориқул Қазоқович ХайруллаевМУСТАҚИЛ ТАЪЛИМНИНГ ШАХС КОМПЕТЕНТЛИГИНИШАКЛЛАНТИРИШДАГИ РОЛИ..............................................................................................................588

92. Гавхар Сиддиковна ФузаиловаСОЦИУМ КАК ГЛАВНЫЙ ФАКТОР В ФОРМИРОВАНИИ ЛИЧНОСТИСТУДЕНТА И МОДЕЛЕЙ ЕГО ЖИЗНЕННОГО ПОВЕДЕНИЕ………………………………………594

93.Маматқулова Кимёхон АбдужалиловнаМАКТАБ ДИРЕКТОРЛАРИНИНГ ЭҲТИЁЖЛАРГА АСОСЛАНГАНМАЛАКА ОШИРИШ МЕХАНИЗМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ.....................................................604

94. Xo`jabekova Mukarramoy Murodillo qiziTARBIYACHINI INNOVATSION FAOLIYATGA TAYYORLASH……………………………………611

95. Исмоилова Маҳсума НарзиқуловнаМАКТАБГАЧА ЁШДА ТАЪЛИМ ВА РИВОЖЛАНИШ ПСИХОЛОГИЯСИ………………………..617

96. Имомова Шафоат Маҳмудовна BURCHAKLI SOHADA VEKTORLI TO’LQIN TENGLAMASIGA QO’YILGAN ARALASHMASALANI PARAMETRLI AYIRMALI SXEMA BILAN SONLI HISOBLASH...................................629

97. М.НурбаеваБОШЛАНҒИЧ ТАЪЛИМ ПЕДАГОГЛАРИНИ ТАРБИЯЛАШДА ШАРҚМУТАФАККИРЛАРИНИНГ ОДОБ-АХЛОҚ МАСАЛАЛАРИГА ОИД ҚАРАШЛАРИ.....................634

98.Арипова Малика Ганишеровна,КОЛЛАБОРАТИВНЫЙ ПРОЕКТ КАК ОДИН ИЗ МЕТОДОВ ОБУЧЕНИЯСТУДЕНТОВ В ПЕДАГОГИЧЕСКИХ ВУЗАХ…………………………………………………………641

99. Шайзакова Нигора СаидорифовнаМАКТАБГАЧА КАТТА ЁШДАГИ БОЛАЛАРНИ БАДИИЙ-ЭСТЕТИКРИВОЖЛАНТИРИШ ШАКЛИ, МЕТОД ВА ВОСИТАЛАРИ................................................................646

100. Расулева Наима Зияутдиновна,ЎЗБЕКИСТОНДА ЭР-ХОТИН ЎРТАСИДАГИ НИЗОЛАРНИНГ САБАБ ВА ОҚИБАТЛАРИ.........652

101. Latifa Zarifovna QorayevaKREATIVLIK - O`QUVCHI FAOLIYATINING ASOSI SIFATIDA……………………………………661

МУНДАРИЖА \ СОДЕРЖАНИЕ \ CONTENT

Page 4: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

563 6-қисм | Махсус сон

102. Каюмов Бахтияр Ишбаевич, Абдулхакимова НавбахорТоиржановнаОИЛА - ДАВЛАТИМИЗ АСОСИ..............................................................................................................668

103. Нуралиева ГуласалТАРЖИМАДА МАТННИНГ МАДАНИЙ ЎЗИГА ХОСЛИГИНИ УЗАТИШ МАСАЛАСИ ХАҚИДА.............................................................................................................674

104. Бабаходжаева Шахло МухитдиновнаЧЕТ ТИЛИНИ ЎҚИТИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАР…………………………………..681

105. Хўжабекова Мукаррамой Муродилло қизиМАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ТАШКИЛОТЛАРИДА КАСБИЙ КОМПЕТЕНЦИЯНИРИВОЖЛАНТИРИШДА ХОРИЖ ТАЖРИБАСИДАН ФОЙДАЛАНИШ............................................688

106. Ўринова Нилуфар МуҳаммадовнаПЕДАГОГИКА УНИВЕРСИТЕТЛАРИДА БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРНИ МУЗЕЙПЕДАГОГИКАСИ ФАОЛИЯТИГА ТАЙЁРЛАШ БЎЙИЧА ХОРИЖИЙ ТАЖРИБАЛАР................693

МУНДАРИЖА \ СОДЕРЖАНИЕ \ CONTENT

Page 5: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 564

Сайёра МуҳаммадиеваЖиззах давлат педагогика институти

Умумий педагогика кафедраси катта ўқитувчиси

АҲМАД ЯССАВИЙ АХЛОҚИЙ-МАЪРИФИЙ ҒОЯЛАРИНИНГ ДИДАКТИКХУСУСИЯТЛАРИ

For citation: S.Muxammadieva. Didactic characteristics of Аhmad Уassavi's moral andenlightenment ideas. Journal of innovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal ofinnovations in pedagogy and psychology 2020. pp. 564-569

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-87

АННОТАЦИЯМақолада тасаввуф илмининг машҳур донишманди, сўфий адиб Аҳмад Яссавий томониданилгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик хусусиятлари ёритилади.Маърифатпарвар алломанинг сўфийлик таълимотига қўшган ҳиссаси, адабий меросинингмаънавий-ахлоқий моҳияти, педагогик тафаккур ривожидаги ўрни дидактик характердагиҳикматлари таҳлили орқали асослаб берилади.Калит сўзлар: тасаввуф, тариқат, сўфий, диний маърифат, ҳикмат, дидактик, ахлоқий,комиллик

Сайёра Мухаммадиевастарший преподаватель кафедры Общей педагогики

Джизакского государственного педагогического института

ДИДАКТИЧЕСКИЕ ХАРАКТЕРИСТИКИ МОРАЛЬНЫХ ИДЕЙ ОСВЕЩЕНИЯАХМАДА ЯССАВИ

АННОТАЦИЯВ статье освещаются дидактические особенности идей морали и духовности, выдвинутыхизвестным суфийским писателем Ахмадом Яссави. Вклад просвещенного ученого впреподавание суфизма, духовно-нравственный характер его литературного наследия, егороль в развитии педагогического мышления основаны на его анализе дидактическоймудрости.Ключевые слова: мистицизм, учение, суфизм, религиозное воспитание, мудрость,дидактика, мораль, совершенство

Page 6: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

565 6-қисм | Махсус сон

Sayyora MuxammadievaDjizak State Pedagogical Institute

Senior teacher of the department of General pedagogy

DIDACTIC CHARACTERISTICS OF AHMAD YASSAVI'S MORAL ANDENLIGHTENMENT IDEAS

ANNOTATIONThe article highlights the didactic features of the ideas of morality and spiritual put forward by thefamous Sufi writer Ahmad Yassawi. The contribution of the enlightened scientist to the teaching ofSufism, the spiritual and moral character of his literary heritage, his role in the development ofpedagogical thinking are based on his analysis of didactic wisdom.Key words: mysticism, doctrine, Sufism, religious education, wisdom, didactic, moral, perfection

Шарқ маданияти ва адабиёти инсонни руҳан покловчи, комилликка етакловчи исломмаърифатига ҳамоҳанг улуғвор ғояларга бойлиги, маънавий-тарбиявий барқарорлиги биланилм-фан, таълим-тарбия соҳалари тараққиётига мустаҳкам замин бўлиб, бутун дунёгаўзининг сўнмас зиёсини таратиб келмоқда. Бугунги замонавий педагогика ва дидактиканингтархий илдизлари, илк асослари ҳам ана шу маърифат булоқларидан баҳраманд бўлган.Шарқ алломалари маънавий меросида исломий таълимот билан суғорилган асарлар ниҳоятдасалмоқли ўрин тутади. Ислом динининг инсон руҳий-маънавий камолотини тарбиялашгақаратилган юксак маърифатпарварлик ғоялари ўз давридан бошлаб илмий изланиш, бадиийижод учун энг таъсирчан, бепоён ва бетакрор манба вазифасини ўтаб келмоқда. Хусусан, буборада ислом дини маърифатидан вужудга келган сўфийлик таълимоти ҳам ўзига хос муҳимаҳамиятга эга. Маълумки, сўфийлик VIII аср охири ва IX аср бошларида пайдо бўлиб, бутунмусулмон мамлакатлари, шу жумладан, Мовароуннаҳрда ҳам кенг тарқалган. Сўфийликтаълимоти Шарқ маънавий ҳаётида инсон камолоти хусусидаги ғояларнинг шаклланишидамуҳим роль ўйнайди. Сўфийлик мусулмон шарқи халқлари кўп асрлик маънавий ҳаётинингғоявий асосини белгилаб берган таълимот бўлиб майдонга чиқади. У илоҳий поклик ваинсоний гўзалликни идрок этиш йўли, ҳақ ва ҳақиқатни ҳимоя қилиш воситаси бўлиб хизматқилади. Сўфийлик кўп қиррали оқим бўлиб, “соф”, “ягона” сўфийлик ҳеч қачон бўлмаган. Утурли кўринишлар, оқимлар тарзида намоён бўлган. Аммо ҳар бир оқим ҳам инсон такомилимуаммосига турлича ёндошиб, уни ўзига хос йўл, қараш асосида талқин этган. Сўфийликтаълимоти ғояларига эътиқод ва амал қилувчи кишилар сўфийлар деб номлаган.

Сўфийлик таълимотида комил инсон – бу доно, оқил, пок ниятли одамдир. Сўфийларилоҳий поклик, нафосат, эътиқод ва тафаккур инсониятни бало-қазолардан асрайди, деббилганлар. Улар мазкур ғояларга мувофиқ, ҳамда уларга амал қилган ҳолда ҳақиқат учун,Ҳақ васли учун интилганлар. Аслида эса, комил инсоннинг шаклланиши – бу уларнингидеали, орзуси бўлган. Шундай бўлса-да, улар комил, етук ва маърифатли инсон идеалинияратиш асосида жаҳолат, нодонлик, ҳирс ва таъмага қарши курашганлар. Комилликнингмезони икки нарса: биринчиси, ахлоқ, яъни, мўмин-мусулмон, солиҳ инсон бўлиш,иккинчиси, ўз-ўзини танишдан иборатдир, деган улуғвор таълимотни илгари суришган.Сўфийлик таълимотида инсониятни маънавий камолотга чорловчи турли йўналишдагиоқимларга асос солган мутасаввуфлар орасида Аҳмад Яссавий ва яссавия тариқати ўзига хосмустаҳкам ўрин тутади. Шу билан бир қаторда, Аҳмад Яссавий – туркий халқлар орасидаянги бир тасаввуфий тариқат яратган ва тасаввуф шеъриятга асос солган машҳур мутасаввуфижодкордир. Аллома ўз замонида илм-маърифатнинг Мовароуннаҳрдаги марказлариданбўлган Бухорода таҳсил олган. Туркистоннинг турли томонларидан толиби илмларйиғилишган Бухорода у араб тили билан бир қаторда форс тилини ҳам чуқур ўрганган.Форсийда яратилган тасаввуфий адабиёт билан чуқур танишган. Замонасининг машҳурсўфий уламолари Хожа Абдулхолиқ Ғиждувоний, Абдуллоҳ Барроқий, Хожа Ҳасан

Page 7: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 566

Андоқийлар билан ҳамсуҳбат ва ҳаммаслак бўлиб, Юсуф Ҳамадоний муридлари қаториданўрин олган [3, C.52-55].

Ўзлаштирган диний-тасаввуфий билимлари натижасида Ҳожа Аҳмад Яссавиймаърифати узоқ асрлардан буён туркий қавмлар ва элатлар руҳоний ҳаётига раҳнамоликқилиб, то шу кунга қадар тасаввуф, адабиёт, маданият, маънавият, ҳатто, ўрни келганда,сиёсат жабҳасида ҳам ўз таъсирини ўтказиб келмоқда.

Шуни қайд этиш жоизки, Аҳмад Яссавий нафақат янги тариқат асосчиси сифатида,балки туркий тасаввуф шеъриятининг биринчи ижодкори сифатида ҳам такрорланмас ваунутилмас тарихий вазифани адо этади. Энг муҳими, Аҳмад Яссавий ўз она тилини илк боратариқат тили мақомига кўтаради. Уни араб ва форс тасаввуф тили даврасига қўшди. Шунингучун ушбу Туркистонлик алломанинг шеърларидаги ҳар бир сўз ва ҳар бир ибора исломҳақиқатлари қадар муқаддас, нурли ва илоҳийдир. Улуғ мутафаккир Алишер Навоий ҳамўзининг “Насойим ул-муҳаббат” асарида Аҳмал Яссавийнинг ушбу фазилатларини юксакэҳтиром этади: Хожа Аҳмад Яссавий – Туркистон мулкининг шайхул машойихидур.Мақомоти олий ва машҳур, каромоти мутаволий ва номаҳсур эрмиш. Мурид ва асҳоб ғоятсизва шоҳу гадо анинг иродат ва ихлоси остонида ниҳоятсиз эрмиш. Имом ЮсуфҲамадонийнинг асҳобидиндур. Хожа Абдуҳолиқ Ғиждувоний била суҳбат тутубтур ва ХожаАбдуллоҳ Баррақий ва Хожа Ҳасан Андақий билаки Имом Юсуф Ҳамадониймуридларидурлар, аммо ҳар қайси бийик маротибға етибдурлар, мусоҳиб бўлубтур, ва рўзгормашойихидин кўп бузургворлар анинг тарбиятин топибтурлар ва Шайх Разиддин Али ЛолоШайх Нажмиддин Кубро хизматиға етардин бурун Хожа Аҳмад Яссавий хизматида бўлубэрди ва анинг хонақоҳида анинг иршоди била сулук қилибтур. Ва анинг мазори ТуркистондаЯсси деган ердаки, анинг мавлид ва маншаидур воқеъ бўлубтур ва Туркистон аҳлинингқиблаи дуосидур” [2, C.63].

Аҳмад Яссавийнинг туркий адабиётдаги тарихий хизмати фақат ҳикматнависликанъанасини бошлаб берганлиги билан чегараланмайди, албатта. “Девони ҳикмат”дамуножот, қасида, мунозара жанри талабларига мувофиқ келадиган шеърлар қаторидан бир“Меърожнома” ҳам ўрин олган. Яссавийнинг Ҳазрати Муҳаммад алайҳиссалом мадҳ этилганманзумалари ўз давридан бошлаб ҳанузгача ўқувчи кўнглини илҳомланитириб келган ва ҳарқандай руҳониятчи ижодкорга таъсир кўрсатишга қодир асарлардир. Хуллас, Ясавийнингижодиёти адабиётмиз тарихида ҳам, халқимиз тарихида ҳам хос мавқега эга. Шунинг учунЯссавий ҳаёти, сару сулук йўли, ишқ ва ирфоний мазмундаги шеърияти неча асрлардан буёнтуркий халқларни ўз маърифатидан баҳраманд қилиб келмоқда.

Аҳмад Яссавий мутасаввифлар қоидасига кўра, илм-маърифат ҳосил қилиб, иршодолганидан кейин ҳам фақирлик йўлини танлаб, бирор ерда муқим уй-жой қилмай, шаҳарма-шаҳар, қишлоқма-қишлоқ юриб, халқни, ҳукмдорларни иймон, эътиқодга, инсоф-диёнатга,мардлик-эранликка даъват қилган:

Эй бехабар, ишқ аҳлидин баён сўрма,Дард истагил, ишқ дардига дармон сўрма.Ошиқ бўлсанг, зоҳидлардин нишон сўрма,Бу йўлларда ошиқ ўлса товони йўқЯссавийни билиш – бу энг аввало Шариат, Тариқат, Маърифат ва Ҳақиқатни билиш

демак. Яссавийни билиш – бу инсон Ақли, Қалби ва Руҳи сирларини теран англаб, комилликмақомидан огоҳ бўлиш демак. Яссавий адабий меросига қизиқиш – бу Аллоҳ ва инсонмуносабатига қизиқиш, қулнинг Яратувчига бўлган ишқини англашнинг айнан ўзидир.Абдурауф Фитратнинг таъкидлашича, Яссавийнинг “адабиётда тутган йўли содда халқшоирларимизнинг тутғон йўлидир… Унинг ҳикматлари вазнда, қофияда, услубда халқадабиёти аталган шеърлар билан баробар”.

Яссавийни “турк шоирларининг доҳийларидан”, деб таърифлаган Абдураҳмон Саъдийёзади: “Яссавий турк қавмларининг ҳақиқий маъноси билан чин шоирларидан (лирик) ваклассик шоирларидиндир. Ул ғоят ҳассос, илҳом ва хаёли ғоят табиий ва енгил ўқишли бир

Page 8: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

567 6-қисм | Махсус сон

шоирдир. Яссавийнинг юраги бутун умрига руҳий ва маънвий ишқ билан ловуллабёнатурғон шеърий бир ўтдир”.

Аҳмад Яссавий нуқтаи назарида ҳикмат – “илми ладуний”, яъни илми ғайбу ҳақойиқва илоҳий сирларни кашф айлаш мазмунига ҳам эга.

Яссавийнинг ўзи “Девони ҳикмат” номи ила бир китоб яратмаган. Ушбу нодир асарунинг мурид ва издошлари томонидан тартиб берилган. Лекин бу нарса ҳикматмажмуасининг Яссавийга алоқаси йўқ деган даъвони илгари суришга асос бермайди. СўфиОллоёр Яссавий ҳақида фикр билдириб, яна шундай деган:

Шариатда эди ул офтобе,Қолибдур бизга ул эрдин китобе.

Бу китоб ҳанузгача аҳли ирфон кўнглини завқлантириб келаётган тариқат, маърифат,ҳақиқат сирлари ёритилган «Девони ҳикмат»дир. Унда илоҳий ишқ ва ошиқлик, маърифат ваорифлик саодати, фанодан бақога етишиш тушунчалари ниҳоятда самимий ва таъсирлиоҳангларда ёритиб берилган.

Ҳикматлардаги нафсни поклаш орқали ахлоқ гўзаллигига эришиш, кўнгил ва руҳтазкиясига комилликнинг олий натижаси сифатида қарашга чорловчи фикрлар барча даврларучун ҳам бир хилда аҳамиятлидир.

Дардсиз одам одас эрмас, муни англанг,Ишқсиз одам ҳайвон жинси, муни тингланг, -

дейди Яссавий ва инсон моҳиятини изчил тарзда ишқ “ойна”сида тасвирлаб беради.“Девони ҳикмат”даги барча шеърлар ҳам Яссавийга мансуб эмас. Унда Яссавийиздошларининг ижод намуналари ҳам киритилган. Бу эса, табиийки, ҳикматлар тили вауслубида маълум ўзгаришлар ҳосил қилган. Лекин Яссавийнинг ўнлаб издошларидан ҳечбири устозлари бошлаган ғоявий, ахлоқий, маънавий йўналишни ўзгартирмаган. БуниЯссавий ҳаёти, тариқати ва ижодиётидан баҳс юритилган ўнлаб қадимий манбалар, айниқса,Султон Аҳмад Ҳазинийнинг “Жавоҳир ул аброр мин амвожил биҳор” асари ҳам тўлатасдиқлайди [5].

Яссавий ижодий меросида инсонийлик сифатларини тарбияловчи, руҳий камолот саричорловчи ҳикматлар етакчи ўрин тутади. Машҳур тариқат арбоби кишиларни камтарликка,ҳалимликка, меҳр-оқибатга, аҳилликка тарғиб этиб, жумладан шундай дейди:

Қайда кўрсанг кўнгли синиқ марҳам бўлғил,Андоқ мазлум йўлда қолса ҳамдам бўлғил.Рўзи маҳшар даргоҳиға маҳрам бўлғил,

Моумонлик халойиқдан қочдим мано [4, C.41].

Мазкур ҳикматда адиб “кўнгли синиқ, бечора кишини қаерда кўрсанг ҳам унинг ҳолинисўра, дармон бўлгин, шундай мазлум, эзилганлар йўлда қолса, унга ҳамроҳ, ҳамдам бўлгин.Маҳшар куни – қиёматда Яратган даргоҳига яқинлардан бўлгин. Мен ҳар доим кибру ҳавога,дунё мол-мулкига берилганлардан қочиб юрдим”,- дейди.

Яссавий яна бир нечта ҳикматларида эса нафсни енгишга даъват этади, нафснингёмон оқибатларини кўрсатиб беради:

Нафсинг сени охир дамда гадо қилғай,Дин уйини ғорат қили адо қилғай,

Ўлар вақтда имонингдан жудо қилғай,Оқил эрсанг нафси баддин бўлғил безор [4, C.102].

Page 9: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 568

Нафсга бўйсуниш, унинг талабини қондириш охир-оқибат гадоликка олиб келади. Динуйини талон-тарож қилиб адо қилади. Яъники, қалбингда тўфон қилиб, динингни,эътиқодингни барбод этади. Ҳаётингни имонсизларча тарк этишингга олиб келади, ўларчоғингда имонингдан жудо қилади. Ақлу ҳушинг жойида бўлса, ёмон нафсдан, очкўзликдан,нафсига берилганлардан йироқ юр, безор бўл,-дея адиб юқоридаги ҳикматда нафсга биноқўйиш, бўйсунишни ёмон иллат сифатида танқид қилади.

Тариқат пешвосининг уқтиришича, нафсни боқиб, талабини бажариб юрсанг нималарҳам демайди... Унинг истагини бажариб борганинг сайин Оллоҳ сари бўйсундирмайди, қўлгаоламан десанг, ёввойи қушдек қўлингга қўнмайди. Нафс йўлига кирган киши халойиқўртасида шарманда, ҳаёти расво бўлади. Йўлидан озиб, тояди, тўзиб гумроҳга айланибборади. Ётса, турса, ҳар доим шайтон билан ҳамроҳ бўлади. Шундай экан, нафсни қўлгаўлиб, тун уйқусини бедор қил. Яъни тунлари уйқунгдан ҳам кечиб, Яратганга ибодатда бўл.Лозим бўлса, нафсни тепкилаб ташла, ўзингдан йироқлаштир. Шу ўринда мутасаввуф шоиртарихий ҳақиқатларга мурожаат қилиб, уларнинг аянчли тақдирини ибрат қилиб кўрсатади:

Фиръавн, Қорун шайтон сўзин маҳкам тутти,Бул сабабдин ер ёрилди, ани ютти.

Мусо калим носиҳ бўлиб сўзлар айтти,Қулоқ тутмай ул иккиси бўлди мурдор [4, C.102].

Ислом дини тараққиётида ҳам, жаҳон тарихида ҳам ушбу ҳодиса ниҳоятда муҳимўрин тутади. Маълумки, Миср фиръавни ва Мусо қавмидан бўлган бой-бадавлат Қорун Мусоалайҳиссаломнинг огоҳлантириши, тушунтиришига қарамай, ўз нафсига берилиб, яънишайтонга қул бўлиб, унинг сўзига кириб ўзи ва барча яқинларини, ўзига ҳамроҳ бўлганларниҳалокатга етаклайди. Қорун бойликка ниҳоятда ўч бўлгани, бойликка, такаббурликка,манманликка берилгани, Мусонинг тушунтиришларини назарга илмагани учун уни бутунбойлиги билан ер ютади. Фиръавн ҳам ниҳоятда кибрга берилган бўлиб, ҳамма нарсаўзининг хоҳиш-истагига боғлиқ деб билади, ҳатто, ўзини Худо деб эълон қилади. Мусоунинг хатти-ҳаракати, қарашлари нотўғри эканлигини, Яратган қудрати олдида инсонниҳоятда ожизлигини, Яратувчи фақатгина ўзига итоаткорларнигина сийлашини, бандаларидоимо синовда бўлишини ҳар қанча уқтирмасин, фиръавн ўз билганидан қолмайди, кескинбаҳсга киришади. Оқибатда, Миср халқи бошига турли кулфатлар ёғилади, табиий офатларсодир бўлади. Фиръавин Мисрни ташлаб кетаётган Мусо ва унинг ҳамроҳлари ортидан каттақўшин билан жангга киришганда Мусо учун дарёдан йўл очилади, фиръавн қўшини эсадарёга ғарқ бўлиб кетади. Аҳмад Яссавий ўз ҳикматида ушбу тарихий воқеани келтириб,нафсга, кибрга берилишнинг фожеали оқибатларини очиб беради. Бу билан ҳикматнингпоэтик ва маънавий-ахлоқий таъсирини кучайтиришга эришади.

Дарҳақиқат, Аҳмад Яссавий ҳаётий фаолияти, ижодий мероси тўкислигича инсонруҳиятини поклашга, эзгуликка ундайди, қалбларни Ҳаққа яқинлаштиради, нафсданузоқлаштиради. Ҳар қанча давру давронлар ўтмасин, бу моҳият тўла сақланиб қолади. Бугунилм-фан, айниқса, педагогик таълим Яссавийни янада чуқурроқ ўрганишни, англашни,тарғиб этишни талаб қилади. Бу машҳур мутасаввуф аллома ҳаёти ҳам, ижоди ҳам комилибрат манбаи, тарбия ўчоғи. Инсоний фазилатлар, исломий эътиқодни тарбиялаш ватакомиллаштиришда биз ҳамиша Яссавий фаолиятига, ҳикматларига эҳтиёж сезамиз, унданбой маънавий озиқ оламиз.

Иқтибослар/Сноски/References:

1. Насафий (Евгений Ефимович Березиков). Турк дунёси юлдузлари. Хожа АҳмадЯссавий. //Русчадан Маҳкам Маҳмуд таржимаси –Т.: Ғафур Ғулом номидаги Адабиётва санъат нашриёти, 1993.

Page 10: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

569 6-қисм | Махсус сон

2. Зуннунов А. Педагогика тарихи. // Олий ўқув юртлари учун дарслик. – Т.: “Шарқ”,2004.

3. Педагогика тарихи. Дарслик. //Муаллифлар жамоаси. Олий ўқув юртлари талабалариучун. –Т., 2008.

4. Яссавий А. Ҳикматлар. –Т.: Ғафур Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1991.5. Ҳомидий Ҳ. Тасаввуф алломалари. –Т.: “Шарқ”, 2005.6. http://www.e-adabiyot.uz/jahon/jahon-adabiyoti-tarixi/816-maqola.html

Page 11: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 570

Комила Пардаева,Жиззах давлат педагогика институти

Умумий педагогика кафедраси ўқитувчиси

ЖАДИД МАЪРИФАТИ ВА АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ ИЖТИМОИЙ-ПЕДАГОГИКФАОЛИЯТИ

For citation: K.Pardaeva. Jadid enlightenment and social and pedagogical activity of АbdullaAvloni. Journal of innovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal of innovations inpedagogy and psychology 2020. pp. 570-575

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-88

АННОТАЦИЯ Мазкур мақолада жадидчилик ҳаракатининг юксак инсонпарварлик ғоялари, ижтимоий-маърифий фаолияти хусусида муҳим фикрлар илгари сурилади, уларнинг бугунги педагогикжараёнлардаги самарали аҳамияти асосли ёритиб берилади. Бу борада Абдулла Авлонийнингфидокорона хизматлари алоҳида эътироф этидади. Адибнинг бой бадиий-маърифий,дидактик асарлари ва маънавий комилликни кўзлаган умуминсоний ғоялари таҳлилгатортилади. Мазкур манбалардан таълим-тарбиявий мақсадларда фойдаланиш юзасиданмуҳим тавсиялар илгари сурилади.Калит сўзлар: жадидчилик ҳаракати, маърифатпарвар ғоялар, дидактик таълимот, одоб-ахлоқ, яхшилик, виждон, билим, ақл-заковат

Комила Пардаевапреподаватель кафедры Общей педагогики

Джизакского государственного педагогического института

ПРОСВЕЩЕНИЕ ДЖАДИДОВ И СОЦИАЛЬНО-ПЕДАГОГИЧЕСКАЯДЕЯТЕЛЬНОСТЬ АБДУЛЛЫ АВЛОНИ

АННОТАЦИЯВ этой статье освещаются важные идеи о высоких гуманитарных идеалах джихадистскогодвижения, их социальной и образовательной деятельности и их обосновании длясовременных педагогических процессов. Самопожертвование Абдуллы Авлони заслуживаетособого внимания в этом отношении. Автор анализирует богатые художественные иобразовательные, дидактические произведения и общечеловеческие идеи нравственногосовершенствования. Даны важные рекомендации по использованию этих ресурсов вобразовательных целях.Ключевые слова: движение джадида, просветительские идеи, дидактическая доктрина,нравственность, доброта, совесть, знание, интеллект

Page 12: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

571 6-қисм | Махсус сон

Komila PardaevaJizzakh State Pedagogical Institute

Teacher of the Department of General Pedagogy

JADID ENLIGHTENMENT AND SOCIAL AND PEDAGOGICAL ACTIVITY OFABDULLA AVLONI

ANNOTATIONThis article highlights the humanitarian ideals of the jihadist movement, their social and

educational activities and the rationale for modern pedagogical processes. The self-sacrifice ofAbdullah Avloni deserves special mention in this regard. The author analyzes the rich artistic andeducational, didactic works and universal ideas about moral perfection. Important guidelines forusing these resources for educational purposes are provided.Keywords: jadid movement, enlightening ideas, didactic doctrine, morality, kindness, conscience,knowledge, intelligence

Инсоният илк яралган даврлардан буён унинг маънавий-ахлоқий камолоти энг асосиймасала, жамият тараққиёти учун муҳим ижтимоий зарурат саналади. Шу боис, ҳар қандайдаврнинг буюк сиймолари, маърифат пешволари, аввало, руҳий-маънавий тарбия борасидақайғурганлар, комилликни тарғиб этганлар. Таълим ва тарбияни уйғунликда олиб боришюзасидан долзарб тавсияларни илгари сурганлар. Бу, айниқса, ХХ аср бошларида кенгтараққий этган жадид маърифатпарварлари фаолиятида янада яққол кўзга ташланади.

Маълумки, ХХ аср бошларида Туркистонда кенг ёйилган жадидчилик ҳаракатинамоёндалари ўз фаолиятларида жамият ижтимоий-маърифий ҳаётига турли мазмундагиянги ислоҳотлар, янги қарашларни тарғиб қиладилар. Улар жамият инқирозининг асосийсабабини саводсизлик, илмсизлик, маърифатсизликда кўриб, асосан, халқни илм-маърифатлиқилиш, диний ва дунёвий билимларни тенг ўрганиш, таълим-тарбия тизимини янгилаш варивожлантириш юзасидан жадал ислоҳотларни амалга оширадилар. Жадидчиликҳаракатининг мақсад ва ғояларини чуқур ва таъсирчан тарғиб етишда МаҳмудхўжаБеҳбудий, Мунавварқори Абдурашидхонов, Абдулла Авлоний, Абдурауф Фитрат, АбдуллаҚодирий, Абдулҳамид Чўлпон сингари адабий сиймоларнинг фаолияти ниҳоятда юқорибўлиб, улар жадид адабиётининг ёрқин сиймолари, маърифатпарвар шахслар сифатида тарихсаҳифаларидан муқим ўрин эгаллашган.

Жадид адабиёти тўлиғича миллат руҳиятини уйғотишга қаратилган ғоялар билансуғорилган бўлиб, бу адабиётнинг қаҳрамони аввалги даврдагидай юқори табақа вакиллариёки илоҳий қудрат билан нурлантирилган сиймолар эмас, балки омманинг ичидан чиққан,унга қайтиб борадиган ва шу боис халққа таъсир кўрсатиш имконияти каттароқ бўлган оддийкишилар эди. Жадид адиблари янги мавзуларни янги жанрларда ва янги образлар орқалиифодалашга уриндилар. Яна бир муҳим жиҳат шундаки, жадид ёзувчилари шунчаки ижодкорэмас, балки жамоатчи ҳам эдилар. Улар фақат қалами билан эмас, балки ижтимоий, сиёсий,маърифий амали билан ҳам миллатни уйғотишга жаҳд қилгандилар. Юқоридаайтганимиздек, агар маърифатчилар кўп асрлик миллий адабиётга янги мавзулар олиб кирганбўлса, жадидлар ўзбек адабиётига драма, трагедия роман, ҳикоя сингари янги жанрларникиритдилар [4].

Бугун ўзбек адабиёти хазинасини безаб, авлодларга юксак маънавий озиқа, қудратлимаърифат улашиб турган М.Беҳбудийнинг “Падаркуш”, А.Авлонийнинг “Адвокатликосонми?”, “Пинак”, “Биз ва сиз”, “Икки севги”, “Туркий гулистон ёхуд ахлоқ”, “Адабиётёхуд миллий шеърлар”, “Биринчи муаллим”, “Иккинчи муаллим”, Фитратнинг “Мунозара”,“Ҳинд сайёҳи”, “Оила”, “Юрт қайғуси”, “Абулфайзхон”, “Шайтоннинг тангрига исёни”,“Қиёмат”, Ҳамзанинг “Йиғла, Туркистон”, “Дардига дармон истамас”, “Туркистон”,“Шундоқ қолурму?”, “Янги саодат...”, “Заҳарли ҳаёт...”, “Бой ила хизматчи”, “Майсаранингиши”, “Паранжи сирларидан бир лавҳа”, “Истибдод қурбонлари”, “Лошмон фожиаси”,“Фарғона фожиаси”, А.Қодирийнинг “Улоқда”, “Калвак Махзумнинг хотира дафтаридан”,

Page 13: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 572

“Тошпўлат тажанг нима дейди”, “Ўткан кунлар”, “Меҳробдан чаён”, Чўлпоннинг “Бузилганўлкага”, “Халқ”, “Кўнгил”, “Бинафша”, “Гўзал Фарғона”, “Гўзал”, “Ваҳм”, “Исташ”,“Галдир”, “Баҳорни соғиндим”, “Сирлардан”, “Ёрқиной”, “Кеча ва кундуз” сингари ва бошқаюзлаб асарлар жадид адабиётининг бебаҳо дурдоналаридир.

Шу ўринда таъкидлаш жоизки, бу каби адабий-маърифий манбаларда: “Даврнингталаб ва эҳтиёжларидан келиб чиққан ҳолда социал-ижтимоий мавзуларга, замонавиймасалаларга, маърифат ва озодликка катта эътибор берилди. Абдулла Авлоний “Ойинайи ҳармиллат эрур тил-адабиёт”,- деб ёзади. Маҳмудхўжа Беҳбудий, МунавварқориАбдурашидхонов театрни “ибратхона” деб атадилар. Мирмуҳсин Номиқ Камол изиданбориб, “Шоирларимиз замонанинг бир лисонидур... Замонаға муносиб миллий шеърлармайдонга чиқсун!” деган фикрни илгари суради, анъанавий муаммочиликни, такаллуфусуханпардозликни рад этади. Тўғридан тўғри гапга, жумладан, ижтимоий сатирага –ҳажвияга зўр бериб “Очилсун интиқод (танқид) манбалари” шиорини ўртага ташлайди.Сидқий Ажзий маърифатга муҳаббат эълон қилади. Маъшуқанинг анънавий сифатларинимаърифатга кўчиради ва ҳоказо” [2, 215].

Жадид адибларининг асарларида инсоний тақдирлар, қисмат фожиалари миллатозодлиги, инсон эрки, Ватан буюклиги муаммолари фонида акс эттирилди. Жадидадабиётида тарихий адолат, сиёсий тенглик, шахс ва миллат эрки, халқни ғафлатдан уйғотишсингари ўткир ижтимоий муаммолар жуда кўп тасвирланди. Жадидларнинг ватан, миллат,озодлик йўлида жон фидо этишга чорлаб битилган оловли асарлари самимий, аммо юксакдаражада ижтимоийлашган шахсларнинг нидолари эди. Бундай асарларда миллатнинг улкандарди маърифатли инсоннинг шахсий фожиаси билан биргаликда ифода этиларди. Туйғуларсамимияти, изтироб кўламининг кенглиги руҳий дардлар теранлигини ошириб, умумнингдарди алоҳида шахснинг ғами, изтироби даражасига кўтариларди. Одатда, кўпчиликнингизтироблари алоҳида шахсларнинг дардларидан баланд туради, деб ҳисобланилади.Ҳолбуки, дард хусусийлашсагина умуминсоний миқёс касб этади.

Жадид адабиёти фақат мавзу жиҳатидан эмас, балки ифодасига кўра ҳам оммагаяқинлаштирилди. Бадиий асарларда тасвир инжалиги, ифоданинг янгилигидан кўра,залворли ва кескин фикр айтишга эътибор кучайди. Шеърият арузга хос оҳангдорликданчекиниб, бармоққа хос очиқликка эришди. Куйланишдан даъватга айланди [4].

Жадид адабиёти ижодкорлари ўзларининг янги, замонавий билим ва тафаккурларигатаяниб, публицистика ва бадииятнинг турли жанрларида қалам тебратишган. Анъанавийтамойилларга, ижтимоий-маънавий воқеликларга асосланган ҳолда, аҳолига янгича усул вауслубдаги ижодий дурдоналарни тақдим қилишган. Хусусан, янгича мазмун ва шаклдаги“усули жадид” мактаблари учун педагогик асарлар яратишган, шунингдек, ўзбек адабиётитарихида илк бор эпик турнинг энг йирик намунаси бўлган роман, замонавий ҳикоя жанри вадраматик тур, шу орқали театр санъатига, публицистика тараққиётига айни шу жадидмаърифатпарварлари асос солишган. Ушбу ижтимоий-маърифий фаолиятнинг ҳар бирнамунаси ўз тадқиқотчиларини, ижлосмандларини жалб қилиб, муҳим тадқиқотларга объектбўлиб келмоқда.

Жумладан, улуғ мутафаккир, маҳоратли педагог, истеъдодли адиб Абдулла Авлониймероси бу жиҳатдан ниҳоятда юксак аҳамият касб этади. Абдулла Авлоний жадидмаърифатидан баҳраманд ҳолда ўз фаолиятида ушбу улуғвор ғояларни чуқур тарғиб этишгаҳаракат қилди, ёшларни маънан баркамол этиб тарбиялаш, миллий қадрият ва анъаларниасраб-авайлашга қаратилган нодир асарлар яратиб қолдирди. Абдулла Авлонийнингжадидчилик ҳаракатидаги энг қимматли вазифаси замонавий руҳдаги диний ва дунёвийфанларни қамраб олган “усули жадид” мактабларини очиши, ушбу мактаблар учун “Биринчимуаллим”, “Иккинчи муаллим” сингари дарсликлар, “Туркий гулистон ёхуд ахлоқ” асаринияратиши ҳамда ёш авлод таълим-тарбияси борасида қайғуриб, ўзи асос солган мактаблардапедагог сифатида фаолият кўрсатиши билан белгиланади. Шу боис нафақат ўзбек адабиёти,балки ўзбек педагогикаси тарихида ҳам Абдулла Авлонийнинг алоҳида ўрни, мустаҳкаммақоми мавжуд. Бугунги ўзбек педагогикаси, дидактикасини Абдулла Авлонийнинг

Page 14: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

573 6-қисм | Махсус сон

самарали меҳнатларисиз тасаввур қилиб бўлмайди. Ушбу жиҳатдан адиб ижодий мероситаълим босқичларида узвийлик ва узлуксизлик асосида ўқитилади. Адиб ўзининг педагогикқарашларида ҳам, бадиий-публицистик асарларида ҳам, аввало, инсоннинг руҳий-маънавийкамолотини тарбиялашни устувор деб билади. Инсоний фазилатлар, одамийлик сифатлариниулуғлайди, яхшилик, эзгуликни, илм-маърифатни тарғиб қилади.

Абдулла Авлоний ахлоқни барча хулқлар мажмуи деб таъкидлайди. Хулқ эса, кишидаўз-ўзидан пайдо бўлмайди. Уларнинг шаклланиши учун маълум бир шароит, тарбия керак.Инсон фитрати пок туғилади, унда ёмонликларга ҳавас бўлмайди, ўсиб-улғайишижараёнидаги оилавий муҳит, таълимий шароит, жамият таъсирида феъл-атвори шаклланиб,ўзгариб бораверади.

Авлоний қарашларига кўра, ахлоқ тарбияси хусусий иш эмас. Бу тарбия ижтимоийжараён. Ҳар бир инсоннинг тарбиясига бутун жамият масъул бўлиши лозим. Халқлар,милллатларнинг тараққий қилиши, давлатларнинг қудратли бўлиши кўп жиҳатдан ўсибкелаётган ёш авлод тарбиясига чамбарчас боғлиқ бўлади.

Авлонийнинг маънавий-маърифий ғояларида яхшилик муҳим ўрин тутади. Адибяхшиликни энг улуғ фазилат ҳисоблайди, инсонларни бир-бирларига яхшилик филишгадаъват этади. Бу борада ўзи ҳам ибрат бўлади. Хусусан, аллома аҳолининг билим-маърифатини ошириш мақсадида ўз бойлигини янги мактаблар, театр труппалари очишгабеминнат сарфлайди, газеталар чоп эттиради. Ўз хулосаларни шундай ифодалайди:

Яхшилик қилсанг, бўлур жонинг омон,Яхшиликдан ҳеч киши қилмас зиён.Яхши сўз бирлан илон индан чиқар,Сўз ёмон бўлса, пичоқ қиндан чиқар.Авлоний маънавий-ахлоқий таълимотида сахийлик, раҳм-шафқат, хушфеъллик,

хушмуомалаликни тарғиб этиш ҳам юқори ўрин тутади. Адиб буларни энг яхши инсонийфазилатлар ҳисоблайди. Сахийликни олқишлаб, ушбу хислат инсонга олқиш мушаррафэтишини қуйидаги воқеа мисолида баён этади: Саид мактабга кетаётганда йўлда бир кишиниучратади. У киши дейдики: “Ўғлим, икки кундан бери очман, таом олиб ей десам, устимдагийиртиқ чакмондан бошқа хеч нарсам йўқ”,- дейди. Саид фақирнинг ҳолига раҳми келуб,атоси берган ўн тийин пулни фақирга берди. Фақир офарин қилуб, йиғлай-йиғлай дуоларқилуб кетди. Саид уйига борган замон қилғон ишини отасига сўзлади. Отаси ҳам “сахийСаидим”, деб хурсанд бўлиб, дуо қилди ҳам бундан сўнг Саидга ҳар куни йигирма тийинданберурға ваъда қилди, уни олқишлади [1, 37].

Ушбу ҳикояча қанчалик ихчам ва содда бўлмасин, унда адибнинг хайру-саховат,яхшилик борасидаги маънавий қарашлари мужассамлашган. Аксарият ҳолда отаси берганпулини ўзи ишлатмай, бировга бериб юборган фарзанд, албатта, дакки, танбеҳ эшитади.Ушбу ҳикояда эса Саиднинг отаси ўғлининг қилмишини оқлайди, қўллайди, “сахий Саидим”деб эркалайди. Шу пайтгача бериб келаётган пулидан икки баробар кўп бериб, ўғлинирағбатлантириш орқали муҳтожларга ёрдам беришга, сахийликка илҳомлантиради. Отанингбундай ёндашуви ўғлига намуна бўлади. Ўз отаси саховатли, яхшиликпарвар эканлигиданфахрланади. Аксинча бўлганда-чи? Тасаввур қиламиз, Саид меҳнат қилиб топиб келаётганпулини кўчадаги нотаниш кимсага берворганидан отасининг жаҳли чиқди. Уни қаттиқурушиб, бошқа пул бермай қўйишини айтди. Отанинг меҳнати қадрига етмагани учун танбеҳберди, бегонага пул бериш шарт эмаслигини уқтирди. Бундай муносабатдан катта ҳаётостонасига энди кириб келаётган, ҳали нима яхшию нима ёмонлигини етарличафарқлолмайдиган мурғаб қалб эгаси қандай хулоса чиқариши мумкин? Ҳаётий тажрибагаэга, унга тарбия бериб катта қилаётган отаси бу ишини қораладими, демак у ўзини хато ишқилган деб ҳисоблайди. Отасига ёқиш, у истагандек бўлиш учун ўша “хато”синитакрорламасликка ҳаракат қилади. Натижада ёш фарзанд саховатпешалик, яхшиликнеъматидан бебаҳра ўсади. Пулга, бойлик, мансабга меҳр қўйиб, кези келганда ўз яқинларигаҳам ёрдам қўлини чўзишдан тортинади. Бу табиий ҳолат. Ҳар икки тоифадаги инсонларҳаётимизда кўплаб учрайди. Аммо ҳикояда “сахий Саидим” дея ўғлининг ғамхўрлигини

Page 15: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 574

эътироф этган, рағбатлантирган ота образи орқали Авлоний инсонлар қалбига яхшилик,эзгулик, саховат уруғларини сочишга ҳаракат қилади.

Буюк маърифатпарвар ўз ижодида ҳам, ҳаётий фаолиятида ҳам такаббурлик,манманликни инсон бошига ёмон оқибатлар келтирувчи иллат сифатида қоралайди. Бунибир қанча ҳикоя ва драмалари орқали кўрсатиб беради.

Абдулла Авлоний ўзининг дидактик қарашларида дўстлик ва меҳнат тарбиясигаалоҳида эътибор беради. У ҳақиқий дўст орттириш ёшликдан бошланишини, бу сифатларниболага ёшлигидан сингдириб бориш зарурлигини айтади.

Авлонийнинг фикрича, меҳнат кишини бахтиёр ва саодатманд этадиган, унга шуҳратолиб берадиган қандайдир ғайритабиий қудрат эмас. Балки, меҳнат ўз номи билан меҳнат.Бинобарин, у кишидан куч ва ирода талаб этадиган фаолиятдир. Авлоний тарбияни кенгмаънода тушунади, уни биргина ахлоқ билан чегаралаб қўймайди. “Соғ танда соғлом ақл”деган ҳикматга мос иш тутади. У фарзанд камолотини саломатликда деб билади. Боланингсоғлиги учун қайғуриш муҳимлигини уқтиради. Алломанинг таъкидлашича, “баданнингсаломат ва қувватли бўлмоғи инсонга энг керакли нарсадур. Чунки ўқумоқ, ўрганмоқ ваўргатмоқ учун инсонга кучлик, касалсиз жасад лозимдур”. Дарҳақиқат, киши қанчаликсоғлом бўлса, шунчалик яхши ўқиб, ўзлаштириб бораверади, жамиятда ҳам фаол ва талабчанбўлади.

Абдулла Авлонийнинг дидактик таълимотида виждонийлик тамоийили ҳам етакчиўринда туради. Адиб виждонга қуйидагича таъриф беради: “Виждон деб руҳимизга,фикримизга таъсир қиладурғон ҳиссиёт, яъни сезув, туймакдан иборат маънавий қувватниайтилур. Биз ҳар вақт афъол ва ҳаракатимизнинг яхши ва ёмонлигини, фойда ва зарарлигиниондак виждонимиз ила билурмиз. Виждон инсон ақл ва фикрининг ҳақиқий мезонидурки, бутарозу ила ўз камчиликларини ўлчаб, билмак ила баробар, бошқаларнинг ҳам афъол ваҳаракотини сезур. Агар ишлағон иши шариат, ақл ва ҳикматга мувофиқ бўлса, муҳаббатқилур. Қабоҳат ва ёмон ишларни қилса, нафрат қилур.

Виждон яхши хулқларнинг манбаи ўлдигиндин виждон соҳиблари ҳар бир ишнибеғараз, холис ният ила ишлар. Шул сабабли ҳар ким назарида мақбул ва суюкли бўлур”

Абдулла Авлоний ўз даврининг етук маърифатпарварлари сингари миллат тилиниривожлантириш борасида ҳам қаттиқ қайғуради. Адиб: “Ҳар бир миллатнинг дунёдаборлигин кўрсатадурғон ойинаи ҳаёти тил ва адабиётидур. Миллий тилни йўқотмак миллатруҳини йўқотмакдур”,- дея уқтиради. У, шунингдек, сўзнинг инсон қадр-қимматинибелгилашдек мав- қеига умуминсоний нуқтаи назардан баҳо беради. Тил ва сўз одобиҳақидаги фикрларини шундай ифодалайди: “сўз инсоннинг даража ва камолини, илм вафазлини ўлчаб кўрсатадурғон тарозисидур. Ақл соҳиблари кишининг фикр ва ниятини, илмва қувватини, қадр ва қимматини сўзлаган сўзидан билурлар”. Аллома ростгўйлик ватўғрисўзликни инсоннинг энг муҳим инсоний сифатлардан бири деб баҳолайди ва бу борадашундай дейди: “Ҳаққоният деб ишда тўғрилик, сўзда ростликни айтилур. Инсон бўстонисаломатга, гулзори саодатга ҳаққоният йўли ила чиқар. Инсониятнинг илдизи ўланраҳмдиллик, ҳақшунослик, одиллик каби энг яхши сифатларнинг оноси ҳаққониятдур”.

Адулла Авлонийнинг фикрича, инсонни камолотга етказишда бош омил бўлган ақлилм ва тажриба туфайли ривожланади. Илм олиш риёзат чекишни, саъй-ғайратни талабқилади. Адиб илмнинг жамият тараққиётидаги ролини яхши тушунади. Шунинг учун ҳам у,ёшларни илм сирларини билишга, ҳодисалар моҳиятини англашга чорлайди. У юксак билимэгаллаш йўлида, айниқса, китоб мутолаа қилишнинг фойдаси катта эканлигини, унда ҳикматкўплигини завқ-шавқ билан гапиради. Абдулла Авлонийнинг фикрича, дунёда китобданяхши дўст йўқ.

Абдулла Авлоний кишининг илм олишини энг олий фазилат ҳисоблайди. Унингайтишича, илм агар жамият манфаатига хизмат қилмаса, илм халқ фаровонлиги йулидақўлланилмаса, у ўликдир. Шунинг учун ҳам, адиб халққа кўпроқ нафи тегадиган илм-ҳунарбилан шуғулланишни таклиф этади.

Page 16: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

575 6-қисм | Махсус сон

Дарҳақиқат, Абдулла Авлоний атоқли педагог, мураббий сифатида бутун ҳаётинимаърифат ривожига бахш этди. У ўз илмий асарлари, дарсликларида Ватан, ватанпарварлик,илм-ҳунар, ахлоқ-одоб, маърифат, инсон камолоти, жамият ривожи ҳақида фикрлар баёнқилди. Муиафаккир аллома кишиларни яхшиликка ундаш, дунёдаги барча инсонларганисбатан эзгулик истаги билан яшашни чинакам олижаноблик ҳисоблади. Унинг барчапедагогик фикрлари – таълимоти миллий педагогика тарихи ривожига муҳим ҳисса бўлибқўшилди. Адиб томонидан таълим-тарбия, одоб-ахлоқ борасида илгари сурилган улуғворғоялар бугунги кунда ҳам ўз долзарблигини сақлаган ҳолда замонавий ўзбек педагогикаситараққиёти учун муносиб хизмат қилиб келмоқда.

Юқоридаги таҳлиллардан кўринадики, жадидчилар илмий-ижодий фаолияти орқалиҳам жамият ижтимоий-маънавий ҳаётини ривожлантиришга қаратилган маърифатпарварғоялар юксак бадиий пардаларда талқин этилади. Мамлакат ва инсоният тақдири, тафаккурсарҳадлари, илм-маърифат манзиллари, маънавий-руҳий манзаралар жадиднамояндаларининг ҳамиша диққат марказида турган асосий муаммолар сифатида поэтикифодаларда моҳирона ёритилади, тарғибу ташвиқ қилинади. Мазкур масалалар ҳамиша ўздолзарблигини ва амалий-маърифий аҳамиятини, бадиий салмоғини сақлаб, ўзига чорлабқолади. Шу нуқтаи назардан, бугунги таълим-тарбия жараёнларида жадид маърифатидан,хусусан, Абдулла Авлонийнинг бой маънавий меросидан унумли фойдаланиш сифат васамарадорликни оширишга, баркамол авлод тарбиялашга катта амалий ёрдам беради.

Иқтибослар/Сноски/References:

1. Авлоний А. Биринчи муаллим. –Т., 1915.2. Авлоний А. Танланган асарлар. // Туркий гулистон ёхуд ахлоқ. –Т, 1995.3. Адабиёт. Мажмуа (Академик лицейларнинг 3-босқич ўқувчилари учун). – Тошкент.“Чўлпон”, 2007.4. Ёқубов И. Бадиий-эстетик сўз сеҳри. – Т.: “ФТМ босмахонаси”, 2011.5. Зуннунов А. Педагогика тарихи. // Олий ўқув юртлари учун дарслик. – Т.: “Шарқ”, 2004.6. Б.Қосимов ва б. Миллий уйғониш даври ўзбек адабиёти. – Т.: “Маънавият”, 2004.7. www.hozir.org/o’zbek-jadid-adabiyoti.html

Page 17: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 576

Камалов Азамат ЖамаловичТошкент вилояти хокимлигининг

Ёшлар сиёсати, ижтимоий ривожлантиришва маьнавий-маьрифий ишлар бўйича котибият мудири

ДУНЁНИНГ РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАРИ ҒОЯВИЙ ТАРҒИБОТМЕНЕЖМЕНТИНИНГ КОМПАРАТИВ ТАҲЛИЛИ

For citation: A.J.Kamalov. Corparative analysis of ideological propaganda management indeveloped countries. Journal of innovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal ofinnovations in pedagogy and psychology 2020. pp. 576-583

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-89

АННОТАЦИЯМазкур мақолада дунёнинг ривожланган мамлакатлари ғоявий тарғибот менежментинингкомпаратив таҳлили хақидаги фикрлар илмий жиҳатдан таҳлил этилган. Шунингдек,мақолада дунёда глобал миқёсда турли тажовузкор, бузғунчи ғоялар замонавий ахбороттехнологиялари орқали бутун дунёга ахборот хуружи, маънавият ва маданият ниқоби остидағоявий-мафкуравий таҳдидлар сифатида кучайиб бораётганлиги борасидаги фикрларёритилган.Калит сўзлар: Миллий ғоя, маънавият, мафкура, қадрият, миссионерлик, экспанция,манипуляция, манқуртлик, боқимандалик, лоқайдлик

Камалов Азамат Джамаловичглава секретариата хакимията Ташкентской области

по духовно-просветительской работемолодежной политики социального развития

КОРПАРАТИВНЫЙ АНАЛИЗ МЕНЕЖМЕНТА ИДЕЙНОЙ ПРОПАГАНДЫ ВРАЗВИТЫХ СТРАНАХ МИРА

АННОТАЦИЯВ данной статье проведен научный корпаративный анализ менежмента идейной пропагандыв развитых странах мира. А также, в статье освящены мысли о развитии различныхразрушительных идей на глобальном уровне, об информационных атаках через современныеинформациоанные технологии, об усиливающих идеологических угрозах под маскойдуховности и культуры.Ключевые слова: Национальная идея, духовность, идеология, эмпатия, миссионерство,экспансия, манипулирование, манкурстство, иждивенчество, равнодушие.

Page 18: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

577 6-қисм | Махсус сон

Kamalov Azamat JamalovichKhokimiyat of Tashkent region

youth policy, social developmentand the head of the secretariat for spiritual and educational affairs

CORPARATIVE ANALYSIS OF IDEOLOGICAL PROPAGANDA MANAGEMENT INDEVELOPED COUNTRIES

SUMMARYIn this article, a scientific corporate analysis of the management of ideological propaganda in thedeveloped countries of the world has been carried out. And also, in the article thoughts about thedevelopment of various destructive ideas at the global level, about information attacks throughmodern information technologies, about reinforcing ideological threats under the guise ofspirituality and culture are consecrated.Key words: national idea, spirituality, ideology, empathy, missionary work, expansion,manipulation, mankcurstvo, dependency, indifference.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий МажлисгаМурожаатномасида “олдимизга қўйган улкан вазифаларни амалга оширишда биз учун куч-қудрат манбаи бўладиган миллий ғояни ривожлантиришимиз зарур. Хусусан, миллийўзлигимизни англаш, Ватанимизнинг қадимий ва бой тарихини ўрганиш, бу борада илмий-тадқиқот ишларини кучайтириш, гуманитар соҳа олимлари фаолиятини ҳар томонламақўллаб-қувватлашимиз лозим”[1] эканлиги шарт қилиб қўйилди.

Маълумки, миллий истиқлол ғояси ўтган йиллар давомида халқимизни “Озод ва ободватан, эркин ва фаровон ҳаёт” мақсади атрофида бирлаштиришга хизмат қилди. Ўтганйиллар давомида халқимиз ўзининг бой ўтмиши маданияти, маънавий қадриятларинианглади. Бунда миллий ғоя халқимизнинг тарихий тафаккурини бойитишнинг ғоявий манбаибўлиб хизмат қилди.

Миллий мафкурамизнинг асосий ғоялари бўлган Юрт тинчлиги, Ватан равнақи, Халқфаровонлиги, Комил инсон, Ижтимоий ҳамкорлик, Миллатлараро тотувлик ва Динлараробағрикенглик тушунчалари халқимиз тафаккурига сингди. Шунингдек, собиқ иттифоқнитиклашга қаратилган ғояларга қарши курашди.

Бугунги кунда халқимизда собиқ ўтмишнинг кирдикорлари ҳақида аниқ позицияшаклланди. Ёшларимизда давлат рамзларига миллий, диний қадриятларимизга,анъаналаримизга ҳурмат ҳисси шаклланди. Миллий ғоя диний экстремизм ва терроризм,миссионерлик ва радикализм, боқимандалик, лоқайдлик ва бошқа бузғунчи ғояларга қаршикураш воситаси сифатида намоён бўлди. Юртимизда яшаётган турли миллат ва элатларниягона ватан Ўзбекистон шиори остида бирлашиб тотув яшашга хизмат қилди. Айниқса,дунёда глобал миқёсда турли тажовузкор, бузғунчи ғоялар замонавий ахбороттехнологиялари орқали бутун дунёга тарқалаётган мафкуравий таъсир кўрсатишда ниҳоятдаўткир қуролга айланаётган ахборот хуружлари ҳамда маънавият ва маданият ниқоби остидағоявий-мафкуравий таҳдидларнинг тобора кучаётганлиги бу борада доимо огохликни тақозаэтмоқда. Шу боис аҳолининг кенг қатламларида хусусан, ёшларда миллий ғояга содиқлик,ватанпарварлик туйғуларини, юксак ахлоқий ва эстетик меъёрлари ва қарашларинишакллантиришда маънавий-маърифий ишларга эътибор ошиб бормоқда. Айнан, истиқлолйилларида юртимизда хусусан, оила, маҳалла ва таълим муассасаларида ёшлар тарбиясигарахна солувчи жиноятчилик, диний экстремизм ва терроризм таъсирига тушиш, миллийқадриятларга эътиборсизлик каби салбий иллатларни намоён бўлаётганлиги айниқса,ташвишлидир. Бунга мисол тариқасида ижтимоий тармоқларда кенг муҳокама қилинганвоқеалардан бирини келтириш мумкин. Ўзбекистон мадҳияси янграётган вақтда ўқувчиларҳурматсизлик қилиб, мадҳияни мазах қилишган (шунинг ўзиёқ қонунбузарлик, шунинг ўзиучун ҳам ўқувчиларни жавобгарликка тортса бўлади), тарих ўқитувчиси эса уларга танбеҳ

Page 19: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 578

бериб, тартибга чақирган. «Шундан кейин 14 нафар ўқувчи бир бўлиб, ўқитувчинидўппослай бошлаган», - дейилади[2], «Кун.уз» хабарида.

Албатта, бундай вазиятда мазкур ҳолатларни олдини олишга қаратилган тарғиботишларининг изчил амалга ошириш, маънавий – маърифий ишларни замон талаблари асосидатакомиллаштириш муҳим аҳамият касб этади. Давлатимиз раҳбари Шавкат МиромоновичМирзиёев томонидан белгилаб берилган “Маънавий йўналишларимиз иқтисодиййўналишлардан ўн қадам олдинда юриши керак. Ана шунда биз ҳозирда қилаётган катта-катта режаларимиз, дастурларимиз амалга ошади”, методологик принципи маънавият,миллий ғоянинг Ўзбекистондаги стратегик ва амалий вазифаларини, ролини, ўрнини,аҳамиятини асослаб берди[3].

Бугунги кунда жаҳоннинг ривожланган давлатларида миллий ғоя ва унинг тарғиботименежменти масалаларига алоҳида эътибор қаратиш аҳамият касб этиб келмоқда. Миллийғоя тарғиботи менежменти бўйича мавжуд тажрибаларни умумлаштирган ҳолда шуни айтишмумкинки, ғоя ва мафкуралар асосан,

1) моддий фаровонлик;2) инсонларга чексиз эркинликларни тақдим этиш;3) диний қадриятларни жамиятда устиворлигини таъминлаш;4) миллий мансублик ва давлат тушунчасини айнанлаштириш асосига қурилган.Моддий фаровонликка асосланган миллий ғоя ва мафкурага АҚШни мисол

келтириш мумкин. АҚШда халқни бирлаштирувчи ва ҳаракатга келтирувчи куч сифатида“Америка орзуси” ғояси асосий ўринни эгаллаган. Унинг асосини миллат, элат, диномиллари эмас, моддий фаровонлик ва капитал ташкил этади. АҚШ ўз фуқароларинидунёнинг энг кучли ва фаровон давлати эканлигига ишонтиради. Фуқаролар эса АҚШгатаҳдид уларнинг фаровонлигига таҳдид сифатида қабул қилади.

1892 йилдан бошлаб АҚШнинг барча боғча ва мактабларида байроққа содиқликқасамёд маросими ўтказиб келинади. Қасамёд матни қуйидагича, “Мен республика ва АҚШбайроғига содиқликка қасамёд қиламан. У ҳаммамиз учун адолат, эркинлик Худо ҳузуридагиягона миллат эканлигимиз рамзидир”. Ушбу маросим айрим штатларда бир ҳафтада бирмарта, айримларида бир ойда бир марта ўтказилади ва бунда барча ўқитувчи ва ўқувчилариштирок этиши мажбурий. Ушбу қасамёд матни ёшларга ва кенг жамоатчиликка турли кино,сериаллар, мултьфильмларда доимий сингдириб борилади. Шунингдек ушбу маросимрасмий давлат тадбирлари доирасида ҳам ўтказилади.

Географик масофа, биз 74 йил яшаган собиқ тизимнинг мафкураси америка ва ўзбекхалқларининг бир-бирлари ҳақидаги тасаввурларида ўзининг салбий изини қолдирганинияхши биламиз. Бу ҳақда академик А.Мелибоев шундай ёзган эди: “Шўролар даврида чопэтилган китобларни ўқисанг, Ғарбга сафар қилиш у ёқда турсин, бу тўғрида ўйлашга ҳамҳоҳишинг қолмасди. Нега десангиз, уларда ёзилишича, дунёнинг жамики иллати – шу жойда,жамият ириб-чириб бораётган, бойлар камбағалларни эзиб-янчаётган, фермерлар ортиқчамаҳсулотларини арзон-гаровга сотишдан кўра, устига керосин сепиб ахлатга ташлаётганбўларди. Кўчага чиқсанг – қарсо-қурс отишма тўс-тўполон. Бир ёқда юз қаватли,салобатидан булут чўчийдиган ҳашаматли бинолар, иккинчи ёқда майда-чуйда, пуф дейилса,тўзғиб кетадиган хароба уйлари. Меҳр-мурувват, саховат деган гапдан асар ҳам йўқ. Бугапларга ишонганмиз. У пайтларда ишонмасликнинг ўзи гумроҳлик эди [4, C.77.]”.

Бундай қараш - синфий ёндашувнинг объектив намойиши эди. Бугун – халқаромуносабатларнинг мутлақо янги – тенглик, ўзаро ҳурматга асосланган формати амалда.Шундай экан, собиқ мафкуравий конфронтациялардан тўхтаб, американи америка қилганқадриятларга, уларни бирлаштирган ғоя – “америка орзуси”га мустақил, объектив қарашниталаб қилинади. Оддий америкаликларни қандай ғоя бирлаштиради? Тарихан маълум,америка қадриятлари янги ерга яхши ҳаёт умидида кўчиб келган, ўз қобилият ва матонатиниишга солиб, қийинчиликларни енгиб яшаган муҳожирларнинг орзуларидан бошланган. XIXасрда машҳур бўлган ковбой образи маълум. Улар ана шу “ковбой руҳи” билан “миллатоталари” раҳнамолигида курашиб, мустақилликка чиқишди. Ўрмонлар ўзлаштирилди,

Page 20: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

579 6-қисм | Махсус сон

конлар топилди. Саноат гуриллаб, осмонўпар бинолар қурилди. Жаҳон урушларида ғолибчиқишди. Тинчликда халқ фаровонлигига эришишди. Тадбиркорлар бойиб, саноатниривожлантириб, ишчи ўринларини яратиб, одамларнинг самарали меҳнатига, фаровоняшашига шароит яратиб беришди. Шу сабабли америкаликлар совет мафкурасига зидўлароқ, “бойлар бировларнинг ҳисобига яшайдилар”, деб ҳисоблашмайди. Олимлар буларгаоддий америкаликларнинг ўз бахти учун ғайратли кураши, қийинчиликлар олдида енгилмай,интилавериши ҳисобига эришилган, деб ҳисоблашади.

2013 йилда халқаро рейтинг марказлари хулосаларига кўра америкаликлар бирҳафтада 38 соат ишлашлиги аниқланган. Бу француз, немис, австралияликларга қарагандакўпроқ, аммо корейслар ва сингапурликларга нисбатан америкаликларни камроқмеҳнатсевар эканлиги аниқланган. (Business Insider, 2013). Бунда америкаликларнинг миллийғояси - “америка орзуси”нинг роли катта бўлди. Бу ибора америка халқи моддий ва маънавийорзуларининг ифодаси. Уильям Сефайрнинг “Сиёсий луғати”[5] да "америка орзуси” бу -“асосчи оталар” белгилаб берган идеал эркинлик ва имкониятларнинг ифодаси, америкамиллатининг маънавий қудрати, агарда АҚШ тузуми америка сиёсатининг скелети бўлса,“Америка орзуси”–унинг қалби”, дейилади. Шу ўринда, “Америка орзуси”нинг таркибийқисмлари сифатида:

Ҳалол меҳнат билан ўзини намоён қилиш (self-madeperson)Эркин тадбиркорликИжтимоий масъулиятВатандошларни ҳурмат қилишЖамиятда одамнинг ҳурмат-эътибори ва ролининг ошиши эътироф этилади.

Америкаликлар – огоҳ миллат. Бу ерда бирор шубҳали, қонунга зид иш биланшуғулланаётган таниши ёки қўшнисининг устидан тегишли органларга хабар бериш уятҳисобланмайди. Америкаликлар характерининг мана шу фазилати кўплаб жиноятларнинголдини олиб, хавфсизлик даражасини оширишга катта ёрдам бермоқда.

АҚШда жиноятчиликнинг олдини олишга қаратилган жамоатчилик назорати йўлгақўйилган. “Халқ дружиналари” фаолият кўрсатади. Улар neighborhood Watch (Огоҳқўшничилик) деб номланади. Одамлар гуруҳларга уюшиб, кўчаларни патрул қилиб, тартибсақланишини назорат қилишади. “We look out for each other”, яъни (Биз бир-биримизниэҳтиёт қиламиз) шиори остида амалга оширилаётган превентив чоралар жиноятчиликнинголдини олишда катта самара бермоқда[6], деб ёзади visasam.ru/emigration.

АҚШда хайрия ва таълимга ҳомийлик қилиш жамият томонидан юксак қадрланади.Бу фалсафа гуманитаризм деб ном олган. Кўпчилик америкаликлар одам ўз умри вабойлигининг бир қисмини инсонпарварлик мақсадларига сарфлаши керак. Ана шунда унихудо ярлақайди, одамлар ундан рози бўлади, деб ҳисоблашади. Бундан америкаликлардамаънавий ва моддий қадриятлар бир-бирини тўлдириб туради, деган хулосага келишмумкин. Бунинг мисоллари сифатида Жаҳон хайрия индекси бўйича АҚШ 2017 йилда 139дамамлакат ичида Мьянма, Индонезия, Кения, Янги Зеландиядан кейин 5-ўринниэгаллаганини[7]. Ижтимоий ривожланиш даражаси бўйича 2017 йилда 128 мамлакат орасида18-ўринни эгаллаганини[8]. 2018 йилда 158та мамлакат орасида ўтказилган Дунёмамлакатларининг бахтиёрлик даражаси бўйича рейтинги(World Happiness Report)да 18-ўринни эгаллаганини[9] ва 2016 йили 50 мамлакат орасида ўтказилган “Миллий таълимтизими самарадорлиги индекси” тадқиқотида АҚШ биринчи ўринни эгаллаганини[10]келтириш мумкин.

Ватанга муҳаббат - америка орзусининг асосий қадрияти ҳисобланади.Ватанпарварликдан асосий мақсад – америка жамиятининг асосини белгиловчиқадриятларни қўллаб-қувватлаш. Бу мадҳияларда, тадбирларда Американи худо ярлақаганмамлакат эканлигини тараннум қилиш ва унинг миллий қадриятларини бардавом қилишданамоён бўлади. Шу сабабли «Худо Американи асрайди, «Америка гўзалдир” кабиқўшиқларни барча америкаликлар ёддан билишади ва тантанали тадбирларда, айниқса, спортмусобақаларида бирга куйлашади. Ҳар бир футбол учрашувдан олдин ўн минглаб

Page 21: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 580

томошабинлар тик туриб руҳонийнинг ибодатини тинглагач, кетидан миллий мадҳияниайтишади. Бу ҳам ватанпарварлик ғоясининг миллий ўзликни англашни ривожига қандайёрдам бераётганини кўрсатади.

АҚШда Президент - Ватан рамзи аҳоли, ёшлар ўз президентлари биланфахрланишади. АҚШ таълим тизимида болаларга болалар боғчаси ва мактаб давриданбошлаб “Ҳар бир бола келажакда АҚШ президенти бўлиши мумкин” деган ғоя сингдирибборилади. Бу болаларда ёшликдан мамлакат тақдирига дахлдорлик, маҳаллий ва миллиймиқёсда содир бўлаётган нарсаларга жавобгарлик, жамоат ташаббусларида иштирок этишистагини шакллантиришга ёрдам беради.

Пентагонда кино ва телевидение махсус бўлими яратилаётган ватанпарварликмавзусидаги кино ва телелавҳалар сценарийларини жиддий кўриб чиқилади, уларнингрухсатидан кейингина эфирга узатилиши мумкин.

Hollywood томонидан ишлаб чиқарилган деярли барча медиа маҳсулотлар (кино,мультфильм, видеоролик ва ҳ.)да АҚШ сиёсати тарғиб қилинади, уларнинг барчасида АҚШбайроғи ва унга тенглаштирилган рамзлар кетма-кетлиги намойиш этилади. АҚШ дунёдадемократия, адолат, эркинлик ва дунёвий тартиб ҳимоячиси сифатида гавдалантирилади.

Ғарбий Европадаги аксар давлатлар ўз мафкуравий технологияларини “инсонларгачексиз эркинликларни тақдим этиш” ғояси устида шакллантирган. Фуқароларга давлатниқўллаб-қувватлаш бу - уларнинг ҳуқуқ ва эркинликларини таъминлашнинг асосий кафолатисифатида сингдирилади. Хусусан, Францияда миллий ғояни шакллантиришда умумэътирофэтилган қонун қоидалар концепцияси танлаб олинган. Халқни мамлакат мақсадлари учунсафарбар қилишда дунё эътироф этган ва халқаро ҳуқуқда қўлланиладиган нормалар миллиймақсадларга уйғунлаштирилган ва натижада барча учун бирдек таъсир кучига айланган.

Аммо “Барча нарса инсон ва унинг манфаатлари учун” ғоясининг мутаассиблашувиайрим кишилар онгида “Давлат инсонларнинг чексиз эркинликларини максимал даражадақондирилишини таъминлаши керак” деган янглиш тасаввурни шакллантирмоқда. Бу эсакишилар томонидан моҳиятан антигуманистик истакларни ҳам оқланишига ва қўллаб-қувватланишига сабаб бўлмоқда. Масалан, бир жинсли никоҳ, гедонизм, садо-мазохизм кабисалбий иллатлар табиий эҳтиёж, инсоннинг табиий ҳуқуқи сифатида баҳоланмоқда.Маънавий-маърифий, тарбия доирасидан ташқарида қолган ёшлар дунёда «Lost generation»,яъни “бой берилган авлод”, деб ном олди. Буни Англия мисолида педагогик таҳлил қиламиз.

2011 йилнинг ёзида Лондон ва Англиянинг турли шаҳарларида 20 кун ичида ҳибсгаолинган ёшлар сони мингдан ошиб кетди. Sky News телекомпанияси магазинлар олдидатўпланиб, ойналарини синдираётган ўсмирлар ёзилган ҳужжатли кадрларни кўрсатди.Кадрлардан бирида 7-8 синф ўқувчиларидан бири магазин витринасини қандайсиндираётгани кўрсатилди. Ўсмир дастлаб катта калтак билан ойнани урди. Синмади. Кейинюгуриб келиб, “қўшоёқлаб” ойнани тепди. Яна синмади. Кейин узоқдан югуриб келиб, ўзиниойнага урди. Бу жиноий манзарани журналистлар бемалол кузатиб, “тарих учун” қайд қилибтурдилар. Аслида улар шуни кутишгандек эди гўё. Дунёнинг энг сиёсий маданиятлимиллатларидан бирига не бўлди? ВВС Корпорацияси Англияда 2011 йилнинг август ойидарўй берган ўсмирларнинг оммавий тартиббузарлигининг ўн сабабини эълон қилди.Сабаблар:

1)жаҳондаги молиявий инқироз таъсири;2) жамиятнинг бир қисми ўта бойиб, қолгани ўта қашшоқлашиб кетгани;3)аксарият ўсмирларнинг оила тарбиясини олмай ўсгани;4) ижтимоий ҳимояга ажратилган маблағнинг қисқартирилиши;5) полициянинг сусткашлиги;6) ирқчилик;7) рэп-маданият (рэпперлар томонидан зўравонлик, нигилизм ва ота-онага нафратнинг

мадҳ этилиши);8) қондирилмаган истеъмолчилик. Кўпчилик сотиб ололомайдиган қимматбаҳо

товарларнинг ҳаддан зиёд кўп реклама қилиниши;

Page 22: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

581 6-қисм | Махсус сон

9) "Араб баҳори” ва оломон кайфияти билан қоришиб кетган оппортунизм;10) ижтимоий интернет-тармоқлар, флешмобнинг салбий таъсирлари[11]. Лондонда бошланган ўсмирларнинг магазинларни талаб, машиналарга, уйларга,

дўконларга ўт қўйиши кейинчалик Бирмингем, Ливерпул, Ноттингем и Бристол шаҳарларигаўтди. Мамлакат иқтисодиёти ва обрўсига катта зиён етказди. 2012 йил Англияда бўлибўтадиган Олимпиадани хавф остига қўйди. Гувоҳларнинг айтишича, одамларнинг дўкон,машиналарига ўт қўяётиб безори ўсмирлар одамларга: «Келинглар. Қўшилинглар, зўўўр!»,—деб қичқиришган. Терговда эса “Ҳамма шундай қилди. Мен ҳам”, деган “сабаб”ни айтишган.

Биз ВВС Корпорацияси таҳлилларидаги хулосаларни тўлиқ деб ҳисобламаймиз. Бундабош – педагогик сабаб етишмайди. Бизнингча асосий сабаб – ёшлар тарбияси, маънавиятигаэътиборнинг, ёшларда инсон капиталини оширувчи институтлар фаолиятинингсамарасизлигида. Ана шу маънавий-маърифий бўшлиқ “оммавий маданият”нинг тўхтовсизхуружлари “бой берилган авлод” сафини кенгайтирмоқда.

Диний ва миллий асосларни уйғунлаштирган ҳолда аҳолини бирлаштирганмафкуралар бугунги кунда Исроил, Эрон, Саудия Арабистони, Ҳиндистон, Мяньма, қисманЯпония ва Хитой мафкуравий сиёсатида ўз аксини топган бўлиб, давлат дин ёки миллатҳомийси, давлат бошлиғи диний ёки миллий раҳнамо сифатида намоён бўлади. Фуқаролардиний ёки миллий раҳнамо атрофида жипслашади.

Японияда “тарих – синтоизм – конфуцийлик – самурайлик иродаси” қадриятлартизими негизида япон миллий ғояси шаклланган. Япония миллий ғояни сингдириш усулларисифатида қадриятлар тизимидан фойдаланди. Миллий ғоя мамлакат иқтисодиётининг таянчисифатида асосий ўринни эгаллайди. Милий ғоя – миллий иқтисод – миллий тараққиёт.

Ягона ҳудуд – ягона миллат концепцияси таълим ва бошқа тизимларда кенгқўлланилади. Японияда тарихий қахрамонлар, афсоналарнинг миллатга кенг кўламдатанитилиши японларнинг ички руҳиятини Япония учун сафарбар қилиш механизмигаайланган. Ҳукумат исталган пайтда бу механизмни ҳаракатга келтира олади. Японияда“Миллат, Ватан, Тақдир” тушунчалари уйғунлаштирилди. Япон мактабларида “Япон ҳулқатвори” дарслиги алоҳида фан сифатида ўрганилади[12].

Япон бошланғич мактаб ўқитувчилари ва боғча тарбиячилари маънавий тарбия бўйичамахсус курсда қатнашиб сертификат олиши мажбурий ҳисобланади. Бошланғич мактабданбошлаб ўқувчиларга япон миллати руҳини сингдириш уларнинг энг асосий вазифаси этиббелгиланган.

Мафкуравий тарбия таълим тизимида “меҳнатсеварлик, оила, мактаб, миллат ва гуруҳаҳлоқи” негизида ташкил этилган. “Ҳар бир талаба келажак авлодларнинг маданийривожланиши учун қаттиқ ўқишга мажбур”лиги уқтирилади. Жамият эътиборидан қолиш“Япон шахсияти” учун энг оғир жазо ҳисобланади.

Хитойда миллий ғоя ва миллий онгни шакллантиришда Конфуций таълимотигамурожаат қилинган. Хитой Конфуций меросидан диний таълимот эмас, балки аҳлоқий асоссифатида фойдаланди. Бу мамлакатда таълимотга нисбатан мутаассиб кайфиятнингшаклланишини олдини олди ва ўз навбатида замонавий Хитой қарашларига осонмослаштирилди. Конфуцийлик ахлоқи беш асосий устунга қурилган. Булар: 1/Яхшилик 仁

2/Тўғрилик 义 3/ Поклик礼 4/ Донолик 智 ва 5/ Ишончлилик信ни ташкил қилади. Ушбуахлоқий тамойиллар Хитой маънавий-мафкуравий сиёсатида устивор мавқега эга.

Хитойда маънавий тарбия тизими “Она Ватанга хизмат қилиш ва содиқ бўлиш” ғоясиасосида ташкил этилган. Ёшликдан болаларга шахсий эҳтиёжлар ва жам[13] оавийэҳтиёжлар ўртасидаги балансни сақлаш ўргатиб борилади. Шахсий эҳтиёжларни қондиришучун ҳаракат қилиш жамоавий эҳтиёжларга дахл қилмаслигига алоҳида урғу берилган.Хитойда қаттиқўллик ва қатъий тартиб интизом устувор ҳисобланади.

Хитойнинг афсонавий подшоларидан бўлган Яонинг “Меҳр-оқибат, яхши хулқ-атвор,билим, адолат ва шараф хитой миллатининг узоқ яшашининг кафолатидир” деган фикрибугунги кунда ҳам ўз аҳамиятини йўқотмаган.

Page 23: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 582

Миллат ва миллий давлат тушунчасини айнанлаштириш омилидан Германия,Туркия, Корея республикаси каби бир қатор давлатлар миллий мафкурасинишакллантиришда кенг фойдаланишган.

Германияда миллий ғоя немис миллати ва давлати бирлиги негизида шаклланганбўлиб, гарчи иккинчи жаҳон урушидан кейин расман немис миллатчилиги рад этилсада,замонавий Германия мафкураси “немис миллатининг ўзига хослиги”нинг постмодерн вапостиндустриал талқини асосида қайта ишланиб, Германия миллий бирлигининг асосийкучини ташкил этмоқда.

Германияда маънавий тарбия инсон туғилгандан бошланадиган узвий жараён бўлиб,инсон туғилганидан то иш фаолиятини якунлагунча давом этади. Ушбу тарбияда асосий урғу“немис миллий характери”ни шакллантиришга қаратилган. Қатъий тартиб ва қонун-қоидаларга итоат этишга катта эътибор қаратилган. Боғчада болаларга хос хусусиятларданкелиб чиқадиган бўлса, меҳнат жамоаларида иш самарадорлиги ва ватанпарварликтамойиллари орқали амалга оширилади.

Немис оилалари ҳозирги вақтгача ижтимоий ҳаётда асосий ўринни эгаллайди.Эътиборга молик жиҳати, Германияда оила институти билан ишлайдиган алоҳида вазирликташкил этилган. Оила қуриш истагининг пасайиб бориши ва оила қуриш ёшинингкўтарилиши бу асосан жамиятдаги иқтисодий омиллар билан боғлиқ.

Немис оиласига мансуб хонадонларда болалар хонаси бўлиши мажбурий этиббелгиланган. Немис оилаларида болаларнинг кун тартиби қатъий белгиланган бўлиб, бола 8ёшгача ТВ кўриши мумкин эмас, деган қатъий қоидага амал қилади. Унинг ўрнига болаларрасм чизиш ва мусиқа машғулотлари билан банд бўлади. Кечки уйқу пайти қатъий 20:00қилиб белгиланган. Ота-оналар ҳафтада камида бир маротаба фарзандлари билан хиёбонга важамоат дам олиш жойларига бориши шарт деб қабул қилинган. Германияда фарзандга унингота-онасидан бошқа шахс танбеҳ бериши мумкин эмас. Мамлакатни келажакдагиистиқболини белгилашда Германияда барча ОАВ миллий ғоянинг тарғиботчисиҳисобланади.

Жанубий Корея Республикасида ҳам миллий ғоянинг асоси корейс миллатинингўзига хослиги ҳисобланади. Миллий ўзига хослик асосан урф-одатлар, ахлоқий идеалларорқали сингдириб борилади. Ёшларни тарбиялашда оила институти асосий ҳисобланади.Шунинг учун корейс оилаларида умумий бюджетининг 56% фарзанд учун сарфланади.Фарзанднинг дастлабки тарбияси билан фақат оналар машғул бўлиши белгилаб қўйилган.Тарбиянинг дастлабки босқичида оналар ўз фарзандларига корейс миллий анъналарини(саломлашиш, катталарга ҳурмат ) ўргатишади.

Аксарият Шарқ мамлакатларидаги каби Жанубий Кореяда ҳам тарғиботтехнологиясининг энг самарали усули сифатида жамиятдаги норасмий лидерлар ва тарихийқаҳрамонларга катта урғу берилади. Ривожланган мамлакатларда давлат мақсадларини халқмақсадларига уйғунлаштириш, ягона ҳудуд – ягона халқ тушунчаси шакллантирилганлиги,ватан ва давлат, халқ ва миллат тушунчалари ғоявий нуқтаи назардан бирлаштирилганлигимамлакат аҳолисининг умумий мақсадлар йўлида бирлашувида муҳим аҳамият касб этган.

Иқтибослар/Сноски/References:

1. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий МажлисгаМурожаатномаси. http://www.uza.uz/oz/politics/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-mirziyeevning-oliasy-28-12-2018

2. https://daryo.uz/k/2018/11/17/toshkentda-madhiyani-mazax-qilgan-va-oqituvchini-dopposlagan-14-oquvchiga-nisbatan-maxsus-komissiya-chora-kordi/)

3. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2017 йил 29 декабрь кунимиллий кино санъати ва киноиндустрияни ривожлантириш бўйича амалга оширилаётганишлар таҳлили ва бу борада мавжуд муаммоларни ҳал этиш масалаларига бағишланганйиғилишда сўзлаган нутқидан. Kun Uz. 13:43 / 30.12.2017

Page 24: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

583 6-қисм | Махсус сон

4. А.Мелибоев. Журналистика сабоқлари./Ўқув қўлланма. –Тошкент. Azmir Nashr Print,2017. - 144 б. 77-б.

5. Safire’s New Political Dictionary. Random House, New York, 1993.6. http://visasam.ru/emigration/canadausa/prestupnost-v-ssha.html#i-4 2018 йил 20 май.7. http://www.cafonline.org/. 2018 йил 20 май.8. http://www.socialprogressindex.com/2018 йил 20 май.9. http://www.worldhappiness.report/2018 йил 20 май.10. http://thelearningcurve.pearson.com/2018 йил 20 май.11. ВВС Корпорацияси. Англияда 2011 йилнинг август ойида рўй берган ўсмирларнинг

оммавий тартиб бузарлигининг ўн сабабини эълон қилди (21.08.2011 22:02).

Page 25: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 584

М.У.Ишонқуловпедагогика фанлари доктори

Жумаев Абдилхаким ТурдиевичТошкент вилояти Чирчиқ давлатпедагогика институти ўқитувчиси

ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ЗАМОНАВИЙ ПЕДАГОГИК ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАНФОЙДАЛАНИШ

For citation: M.U.Ishonqulov, А.T.Jumayev. The use of modern pedagogical technologies in theeducational process. Journal of innovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal ofinnovations in pedagogy and psychology 2020. pp. 584-587

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-90

АННОТАЦИЯМазкур мақолада таълим жараёнида замонавий педагогик технологиялардан фойдаланишунинг истиқболлари фикрлар илмий жиҳатдан таҳлил этилган. Шунингдек, мақолада бугунгикунда республикамизда амалдаги таълим тизими ўқувчиларда мустақил фикрлашкўникмаларини шакллантириб боришга йўналтирилган мустақил фикрлашни педагогиктехнологияларга қиёслаш орқали ўқувчиларнинг ақлий қобилиятларини ривожлантиришгахизмат қилади. Педагогик технология - бу ўқитувчининг ўқитиш воситалари ёрдамидаўқувчиларга муайян шароитда таъсир кўрсатиши ва акс таъсир махсулидир. Мазкуртехнология шахс сифатларининг жадал шаклланишини кафолатлайдиган жараёнҳисобланади. Бунда таълимнинг сифатига таълим муассасаси ва аниқ бир фан ўқитувчисимаъсул эканлигини хисобга олиниб уни амалга оширишда педагогик технологияларнингкўплаб методларидан фойдаланиш борасидаги фикрлар ёритилган.Калит сўзлар: таълим, педагогика, ўқитувчи, технология, метод, сифат, кластер, етакчи.

М.У.Ишонқуловдоктор педагогических наук

Жумаев Абдилхаким Турдиевичпреподаватель ЧГПИТО

ВОСПОЛЬЗОВАНИЯ СОВРЕМЕННИХ ПЕДАГОГИЧЕСКИХ ТЕХНОЛОГИИ ВУЧЕБНЫХ ПРОЦЕССАХ.

АННОТАЦИЯВ данной статье научно анализируются представления о перспективах использованиясовременных педагогических технологий в образовательном процессе. В статье такжеобсуждается действующая в стране система образования, которая служит для развития

Page 26: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

585 6-қисм | Махсус сон

умственных способностей студентов путем сравнения самостоятельного мышления спедагогическими технологиями, направленными на формирование у студентов навыковсамостоятельного мышления. Педагогические технологии - это результат воздействияучителя на учащихся в определенных контекстах и противоположный эффект прииспользовании учебных пособий. Эта технология представляет собой процесс, которыйобеспечивает быстрое формирование личностных качеств. Учитывая тот факт, что закачество образования несет ответственность образовательное учреждение и конкретныйучитель-предметник, идеи по использованию многих методов педагогической технологиипри его реализации освещаются.Ключевые слова: образование, педагогика, педагог, технология, метод, качество, кластер,лидерство

M.U.IshonqulovDoctor of pedagogical science

A.T.JumayevTeacher of the CSPITR

THE USE OF MODERN PEDAGOGICAL TECHNOLOGIES IN THE EDUCATIONALPROCESS

ANNOTATIONThis article scientifically analyzes ideas about the prospects of using modern pedagogicaltechnologies in the educational process. The article also discusses the country's education system,which serves to develop students 'mental abilities by comparing independent thinking withpedagogical technologies aimed at developing students' independent thinking skills. Pedagogicaltechnologies are the result of the teacher’s influence on students in certain contexts and the oppositeeffect when using textbooks. This technology is a process that provides the rapid formation ofpersonal qualities. Given the fact that the educational institution and the specific subject teacher areresponsible for the quality of education, ideas on the use of many methods of pedagogicaltechnology in its implementation are highlighted.Key words: образование, педагогика, педагог, технология, метод, качество, кластер,лидерство

Бизга маълумки, амалдаги таълим тизими ўқувчиларда мустақил фикрлашкўникмаларини шакллантириб боришга йўналтирилган.Мустақил фикрлашни педагогиктехнологияга қиёслашимиз мумкин,негаки у ўқувчиларнинг ақлий қобилиятлариниривожлантиришни жадаллаштириб боради. Педагогик технология - бу ўқитувчининг ўқитишвоситалари ёрдамида ўқувчиларга муайян шароитда таъсир кўрсатиши ва акс таъсир махсулисифатида уларда олдиндан белгиланган шахс сифатларининг жадал шаклланишиникафолатлайдиган жараёндир. Бу ерда таълимнинг сифатига таълим муассасаси ва аниқ бирфан ўқитувчиси маъсул эканлигини хисобга олиш керак.Бундай педагогиктехнологияларнинг методлари жуда хам кўп. Ўқитувчи дарс машғулотини олиб бораётганидамавзуларни ўқувчиларнинг қабул қилиш имкониятлари ва яна бошқа кўп факторларниалбатта хисобга олиши керак.шунда у кутган натижага эришиши мумкин.Ушбу жараёнларнихисобга олишда фойдаланиладиган метод - бу кластер методидир. Кластер – буинформацияларни график шаклда ифодалаш, бу ерда асосий мазмун бирликлари ажратиладива улар орасидаги барча алоқалар схема кўринишида жойлаштирилади. Бу ўқув материалинисистемалашга ва умумлаштиришга имкон беради. Ушбу методни танқидий фикрлаш методихам дейиш мумкин. Танқидий фикрлаш ўқувчиларнинг интеллектуал ривожланишинистимуллаштирувчи педагогик технологиядир.

Кластер – бу ўқувчилар билиш фаолиятининг асосий шакли хисобланади ва таълимсифатини кўтаришга имкон беради. Бундан ташқари кластер методидан фойдаланиб дарсўтилганда ўқувчиларга ўзини кўрсатишга имконият яратилади,савол ёки мавзу мазмуни

Page 27: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 586

бўйича ўз фикрини айта олишга,ижодий фаолиятларига эркинлик берилади. Таълимжараёнида кластер методидан фойдаланганда материал ўзаро боғлиқликни хисобга олганхолда аниқ ва мантиқан тўғри тақдим этилади. Кластер – (инглизча сluster – тўплам,боғлам) –алохида белгиларга эга бўлган ва мустақил бирлик сифатида қаралаётган бир нечаэлементларнинг йиғиндиси дейиш мумкин. Кластер назариясининг асосчиси Гарвардмактаби профессори Майкл Портер хисобланади. У ўзининг “Рақобат” ( конкуренция)номли китобида таъкидлашича мустахкам стратегиянинг борлиги кластерни муваффақиятлиривожланиши учун асосий факторлардан бири бўлиб хисобланади.

Демак, кластер материалларнинг у ёки бу тушунчаларини мазмун чегарасиникўрсатувчи график шаклидир,текстнинг мазмун бирликларини ажратиш ва аниқ биртартибда тўплам кўринишида график хужжатлаштиришдир. Эьтибор қиладиганбўлсак,қоидаси жуда хам оддий. Қуёш системаси, юлдузлар,планеталар ва уларнингйўлдошлари модели чизилади. Марказда юлдуз – бу бизнинг мавзу,унинг атрофидапланеталар – йирик мазмунли фикрлар бирликлари,уларни юлдуз билан тўғри чизиқ орқалибоғлаймиз,хар бир планетани ўзининг йўлдошлари билан,йўлдошларини эса ўзинингпланеталари билан. Масалан: таълим жараёни учун кластерни қуйидаги схема бўйича қуришмумкин. Худди шу усулда хамма фанларда барча мавзулар учун кластерлар қуриш мумкин.

Кластер қурилаётганда унинг марказида асосий тушунча -мавзу жойлаштирилади:иккинчи даражада асосий мазмунини очиб берувчи тушунчалар жойлаштирилади: учинчидаэса олдинги даражаларда ёдга олинган тушунчаларнинг бўлакларга бўлиниши кетади. Янабир мухим жихати кластерда ўзининг тахлил қиладиган методлари хам мавжуд;

1. Тўпламлар методи ( агломеротив) – кластерлаш жараёни алохида объектгатаалуқли жуда кўп бир элементли кластерлардан бошланади ва битта катта кластеролиш билан якунланади.

2. Дивизим методлари – бу ерда кўп объектлар бирламчи битта кластернинамойиш этади,ундан сўнг бўлиниш сифатини қониқтирадиган бир неча кластерларгабўлинади.Ушбу методлар ёрдамида тайёрланган барча кластерларимизни тахлил қилиш имконига

эга бўламиз.Юқорида айтганимиздек кластер бу педагогик метод бўлиб ўқувчиларимизниўрганаётган мавзулари билан хар томонлама алоқасини ва муносабатини ўрнатиш лаёқатинива фикрлаш қобилиятларини ривожлантиради. Бу ерда танқидий фикрлаш хусусиятларинингучта босқичини кўрсатишимиз мумкин:

1 . Чақирув2 . фикрлаш3 . Рефлекция

Биринчи босқичда хамма иштирокчиларнинг жараёнга жалб этилишифаоллаштирилади. Бу босқичнинг мақсади мавзу бўйича барча билимларни кўрсатиш вайиғиш хисобланади. Яна масаланинг қўйилиши шакллантирилади,ўқувчилар мавзу бўйича

Иштирокчилар

Методлар

мазмун

Таълимжараёни

Page 28: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

587 6-қисм | Махсус сон

бор билимларини қайд этадилар ва айтадилар. Мавзуни ўргангунга қадар ўқувчиларнингбилиш фаолиятини юзага чиқариб , стимуллаштириб боради.

Иккинчи босқичда маълумотлар билан ишлаш,текстни ўқиш,ўйлаш ва олинганфактларни анализ қилиш ташкил этилади.

Учинчи босқичда ижодий фаолият натижасида олинган билимлар қайта ишланади вакеракли хулосалар чиқарилади. Демак бу ерда ўқувчилар ўзларида бор барча маълумотларниқайд этадилар. Дарс жараёнида схемага янги кўрсатмалар,фикрлар қўшилади. Буларўқувчиларда энг асосийларини ажратиш учун кўникмаларни ривожлантириш, башоратқилиш,тўлдириш ва тахлил қилишга имкон беради. Хулоса қилиб айтганда кўринибтурибдики,кластер методи таълим сифатини кўтаришга имкон бераркан, ўқувчиларнингфикрлаш қобилиятларини хамда ўрганилаётган мавзу билан кўп томонлама алоқани ўрнатишлаёқатларини ривожлантиради.

Иқтибослар/Сноски/References:

1. Н.Сайидахмедов Янги педагогик технологиялар. Тошкент “Молия” 2003.2. А.В.Никитина Кластер как одна из форм познавательной деятельности обучающихся.

Молодой учёный 2016 №173. Л.Ю. Мирошниченко Метод кластера в технологии развития критического мышления

на уроках в начальных классах. Молодой учёный 2017 №3

Page 29: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 588

Чориқул Қазоқович Хайруллаев Бухоро давлат тиббиёт институти

“Тиббий кимё” кафедраси доценти, т.ф.н. kazakovichchori50gmail.com

МУСТАҚИЛ ТАЪЛИМНИНГ ШАХС КОМПЕТЕНТЛИГИНИШАКЛЛАНТИРИШДАГИ РОЛИ

For citation: Ch.K. Khayrullaev. The role of independent learning in the formation of personalcompetence. Journal of innovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal of innovations inpedagogy and psychology 2020. pp. 588-593

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-91

АННОТАЦИЯМақолада мустақил таълимнинг шахс компетентлигини шакллантиришдаги ўрни таҳлилқилинган. Олий таълим муассасаларида бўлажак мутахассисни компетентлигини аниқлашмеханизмлари очиб берилган. Мустақил таълим ёшларнинг шахс сифатида камолтопишларига ижобий таъсир кўрсатишига алоҳида эътибор қаратилган.Калит сўзлар. Мустақил таълим, халқаро таълим стандарти, компетентлик, ижодийқобилият.

Чорикул Казакович Хайруллаевдоцент кафедры “Медицинской химии”

Бухарского государственногомедицинского института, к.т.н.

kazakovichchori50gmail.com

РОЛЬ САМОСТОЯТЕЛЬНОГО ОБУЧЕНИЯ В ФОРМИРОВАНИИКОМПЕТЕНТНОСТИ ЛИЧНОСТИ

РЕЗЮМЕВ статье анализируется роль самостоятельного обучения в формировании личностнойкомпетентности. Выявлены механизмы определения компетенции будущего специалиста ввысших учебных заведениях. Уделяется особое внимание положительному влияниюсамостоятельного образования на развитие молодежи как личности.Ключевые слова. Самостоятельное обучение, международный образовательный стандарт,компетентность, творческие способности.

Page 30: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

589 6-қисм | Махсус сон

Chorikul Kazakovich Khayrullaevаssociate Professor, Department of Medical Chemistry,

Bukhara State Medical Institute, PhD.kazakovichchori50gmail.com

THE ROLE OF INDEPENDENT LEARNING IN THE FORMATION OF PERSONALCOMPETENCE

ANNOTATIONThe article analyzes the role of independent learning in the formation of personal competence. Themechanisms for determining the competence of a future specialist in higher education have beenidentified. Particular attention is paid to the positive impact of self-education on the development ofyouth as a person.Keywords. Self-study, international educational standard, competence, creativity

Ҳозирги таълим жараёнида зарур билимларни талабаларнинг ўзлари қидириб топиши,мустақил ўрганиши ва хулоса чиқаришига имкон берадиган замонавий педагогиктехнологияларга эътибор кучайиб бормоқда.

Талабаларнинг ижодий қобилиятларини ривожлантириш, уларда билимга бўлганэҳтиёжни янада кучайтириш, мустақил фикр юритиш кўникмаларини шакллантириш, етукмутахассисларни тайёрлаш олий таълим тизими олдида турган муҳим вазифаларданҳисобланади.

Ўзбекистон Республикасида олий таълимни тизимли ислоҳ қилишнинг устуворйўналишларини белгилаш, замонавий билим ва юксак маънавий-ахлоқий фазилатларга эга,мустақил фикрлайдиган юқори малакали кадрлар тайёрлаш жараёнини сифат жиҳатиданянги босқичга кўтариш, олий таълимни модернизация қилиш, илғор таълимтехнологияларига асосланган ҳолда ижтимоий соҳа ва иқтисодиёт тармоқлариниривожлантириш мақсадида қабул қилинган Ўзбекистон Республикаси олий таълим тизимини2030 йилгача ривожлантириш концепциясида [1] ижтимоий соҳа ва иқтисодиёттармоқларининг барқарор ривожланишига муносиб ҳисса қўшадиган, меҳнат бозорида ўзўрнини топа оладиган юқори малакали кадрлар тайёрлаш тизимини йўлга қўйиш асосийвазифа сифатида белгилаб берилди.

Таълим сифати ва самарадорлигини оширишда ўқитишнинг замонавий усуллари, шаклва воситалари, ўйин технологиялари, муаммоли ўқитиш ва мустақил таълим турлари муҳимўрин тутади. Бу эса, олий таълим муассасаларида талабалар мустақил таълими мазмуниниишлаб чиқиш ва уни ташкил этиш ҳамда амалга ошириш усулларини такомиллаштиришборасида чуқур илмий-педагогик изланишлар олиб боришни тақозо этади.

Албатта, кўпгина олий таълим муассасаларида талабаларнинг назарий ва амалиймустақил таълим олишлари учун катта имкониятлар мавжуд. Бироқ кўп ҳолларда, ўқув-тарбия жараёнида талабаларда мустақил таълим олиш кўникма ва малакаларинишакллантириш масаласига долзарб педагогик муаммо сифатида қаралмайди, мустақилтаълим мазмунини таҳлил этиш ва ишлаб чиқишга замонавий нуқтаи назарданёндашилмайди, унинг самарали метод, шакл ҳамда воситаларидан фойдаланишга етарличаэътибор берилмайди. Шунингдек, бошқа масалалар ҳам олий таълим муассасаларидабакалаврлар тайёрлашда талабаларнинг мустақил таълимини ташкил этиш, амалга ошириш,назорат қилиш борасида қатор педагогик муаммолар мавжудлигини кўрсатади:

Биринчидан, таълим жараёнида талабаларнинг мустақил таълим олишга бўлганэҳтиёжини эътиборга олиш ва мустақил билим эгаллашлари учун етарли шарт-шароитяратиб бериш зарурати;

Иккинчидан, олий таълим муассасаси ўқитувчиларининг талабалар мустақил таълимолишларини ташкил этиш, амалга ошириш ва назорат қилиш бўйича касбий-педагогиктайёргарлигининг замон талаблари даражасида эмаслиги;

Page 31: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 590

Учинчидан, талабаларда мустақил таълим олиш бўйича билим, кўникма вамалакаларининг етарли даражада шаклланмаганлиги;

Тўртинчидан, талабалар мустақил таълим олишларини ташкил этиш, амалга оширишва назорат қилишга оид ўқув-методик адабиётлар, тавсиялар, ишланмалар, йўриқномалар,кўрсатмаларнинг етарли эмаслиги;

Бешинчидан, ОТМларда тайёрланаётган бакалаврларнинг айримларида мустақилҳолда қарор қабул қилиш ва ўз нуқтаи назарини ҳимоя қила олиш кўникмаларини тўлиқшаклланмаганлиги муаммонинг ниҳоятда долзарблигини кўрсатади.

Таъкидлаш жоизки, мустақиллик йилларида республикамизда олий таълимниривожлантириш борасида тизимли ислоҳотлар амалга оширилди. Шунга қарамасдан, хорижтажрибасидан фойдаланиш, хулоса чиқариш борасида баъзи бир камчиликларга йўлқўйилди.

Хусусан, Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Таълим, фан ва маданият масалаларибўйича қўмитаси (UNESCO) ва консалтинг ташкилоти (DGP Research & Consulting)ҳамкорлигида жалб қилинган нуфузли хорижий экспертлар гуруҳи томонидан 2017 йилнингянварь-июнь ойларида Ўзбекистон Республикаси таълим тизимини комплекс ўрганишбўйича ўтказилган таҳлиллар натижалари асосида берилган хулосаларда олий таълимжараёнида назария ва амалиёт яхлитлиги таъминланмаганлиги, талабаларнинг малакавийамалиётларини ишлаб чиқариш корхоналарида ўтказиш самарали ташкил этилмаганиоқибатида битирувчиларнинг аксарият қисми тайёр мутахассис бўлиб чиқиш ўрнига, ишгажойлашгандан кейин қайтадан ўз касбини, мутахассислигини ўрганаётганлиги, шунингдек,таълим сифатини назорат қилиш механизми замонавий талабларга жавоб бермаслиги, таълиммуассасаларида малакали педагог ва бошқарув кадрларининг етишмаслиги, хорижий таълиммуассасалари билан самарали ҳамкорлик етарлича йўлга қўйилмаганлиги каби камчиликларқайд этилган.

Ўзбекистоннинг замонавий индустриал дунёга қўшилишга интилиши ундан тезўзгариб турувчи меҳнат бозори эҳтиёжларига мослашишга қодир бўлган олий таълимтизимини яратишни қатъий талаб қилди.

Ҳозирги кунда таълим тизими эквивалентлигини ва миллий дипломларнинг халқаротан олинишини таъминлаш йўналиши бўйича олиб борилаётган асосий ишлардан бири буБолонья Декларацияси тавсияларини амалга ошириш бўйича чора-тадбирларнингкўрилаётганлигидир. Болонья Декларацияси олий таълимни ислоҳ қилиш бўйича кенгмиқёсдаги масалаларни ўз ичига олади.

Юқоридагиларни инобатга олган ҳолда таъкидлаб ўтиш лозимки, мамлакатимизда олийтаълим сифатини бошқариш самарадорлигин ошириш механизмларини яратишдареспубликамиз олий таълим тизимида шу пайтларгача шаклланган миллий тажрибаларниҳам, халқаро тажрибалар талабларини ҳам эътиборга олиш зарур бўлади. Бу билан олийтаълим сифатининг ҳозирги замон меҳнат бозори талабларига мос ҳолда юқори сифатдаражасига кўтарилиши имкониятини юзага келтириш мумкиндир.

Модуль тизимида ўқув жараёнининг асосий мазмуни талабаларда мустақил таълимолиш қобилиятини ривожлантириш, ўз соҳаси йўналишларига қизиқишларидан келиб чиқиб,ўқув фанларини танлаш имкониятини бериш ва уларнинг мустақил таълим олишигакўмаклашиш мақсадида ўқув адабиётлари билан тўлиқ таъминлашни назарда тутади. Энгмуҳими, модулли тизим олий таълим тизимида сифатсиз кадрлар тайёрланишига барҳамбериши билан аҳамиятлидир.

“Олий таълим тизимини янада ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”гиҚарорда [3] “юксак билимли ва интеллектуал ривожланган авлодни тарбиялаш, олий таълиммуассасаларида компетентли илмий педагогик кадрлар заҳирасини яратиш” каби вазифаларбелгиланиб, бу борада бугунги кунда профессор-ўқитувчиларнинг ижтимоийкоммуникативликни фаоллаштириш муҳим аҳамият касб этади [2].

Олий таълим муассасаларининг рақобатбардошлиги улардан фақат ўз ижтимоий-маданийвазифасини бажаришнигина талаб қилмай, балки уларни илмий-таълим халқаро

Page 32: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

591 6-қисм | Махсус сон

марказларига айлантиришни тақозо этади. Бунда албатта, талаба ёшларни мустақилфаолиятга ундаш, етук мутахассис бўлиб етишишлари учун хорижий ва миллий илмийадабиётларни таҳлил қила олиш кўникмасини шакллантириш муҳим ҳисобланади. Олийтаълимда таълим ва илмий-тадқиқот фаолиятини интеграция қилишнинг мақсадлари илмийтадқиқотларни кадрлар билан таъминлаш, олий таълим ўқув дастурлари бўйича таълимолувчиларни тайёрлаш сифатини ошириш, таҳсил олувчиларни илмий ходимларраҳбарлигида илмий тадқиқотлар олиб боришга жалб қилиш, таълим фаолиятида фан ватехника соҳасидаги янгиликлар ва ютуқлардан фойдаланишдан иборатдир [9].

Ҳозирги глобаллашув жараёнида олий таълим муасасасини битирувчи талаба,мутахассис ўз фаолиятини самарали ташкил қила олишга қодир, яъни компетент бўлишикерак. “Компетентлик” атамасига тадқиқотчилар томонидан илмий адабиётларда таърифларберилган. “Компетентлик” атамаси лотинча “competо” сўзидан олинган бўлиб, “эришаяпман,муносибман” деган маънони англатади ҳамда маълум соҳадан хабардорлигини, билишинива тажрибага эга эканлигини билдиради [5].

Рус олимлари Э.Зеер, Д.Заводчиковлар [6] “компетентлик” атамасига“мутахассиснинг ўз фаолиятини самарали ташкил қилишга қаратилган хатти-ҳаракатларйиғиндиси” деб қарашади.

Огайо штати университети олимлари “компетентлик” тушунчасини “шахснингмаълум соҳада самарали ишлаши учун керак бўлган кўникма ва малакалар тўплами” дебҳисоблайдилар. Ушбу соҳанинг етакчи тадқиқотчиларидан бири бўлган америка олимиР.Мейерс “компетентлик - бўлажак мутахассиснинг қандайдир маълум критерийларга жавоббериши эмас, балки уни ишлаб чиқаришда қўллаб, исботлай олишидир”, – деган хулосаниберади [7].

Рус олимаси М.М.Шалашованинг [8] фикрича, “мутахассиснинг компетентлиги унингинтеграллашган шахсий хусусияти бўлиб, ҳаётда ва иш фаолиятида юзага келадиганмуаммоларни ўз билими, тажрибаси ва шахсий иқтидори асосида ҳал қила олиш қобилияти”тушунилади. Албатта, юқорида билдирилган илмий таърифлардан хулоса қилиб айтишмумкинки, шахс компетентлигида мустақил таълимнинг роли беқиёс. Фақатгина таълимжараёнида эгалланган билим эмас, балки мустақил изланиб, ўз билим, малакасиникенгайтириб, мустаҳкамлаган билимгина рақобатбардош кадр бўлиб етишишда аҳамиятибеқиёс.

Одатда мутахассиснинг компетентлиги қуйидаги кўрсаткичларга қараб аниқланади:касбий лаёқатлилилик; ўз соҳасини яхши билиши; касбий малакасини мунтазам ошириббориши; ўз устида ишлаб бориши; ўзининг қабул қилган қарорларига масъуллиги.

Олий таълим муассасаларида бўлажак мутахассисни компетентлигини аниқлашниҳоятда муҳим масала саналади. Чунки бўлажак мутахассиснинг жамият соҳаларидафаолият юритиши унинг компетентлиги билан чамбарчас боғлиқдир. Ҳозирги кунда Россиява айрим қўшни давлатларнинг ОТМларида талабани мутахассис сифатида шаклланганликдаражасини унинг ўқиш давридаги фаолиятини комплекс баҳолаш орқали амалга ошириштаклиф қилинмоқда. Бу ҳолда талабанинг қуйидаги ишлардаги иштироки ҳисобга олинади:курс ишлари ҳимояси натижаси; битирув малакавий иш ҳимояси натижаси; талабанингилмий-тадқиқот ишлардаги иштироки; талабанинг турли танлов, кўргазма ва бошқайиғинлардаги қатнашуви; педагогик ва ишлаб чиқариш амалиёт якунлари; талабанинг фанолимпиадалари, республика ва халқаро конференциялар, илмий семинарлардаги иштирокива эришган натижалари; талабанинг спорт ва бошқа соҳаларда эришган ютуқлари.

Таълим соҳасида давлат сиёсатининг бош стратегик мақсади бўлиб иқтисодиётниинновацион ривожлантириш ва жамиятинг ҳозирги замондаги талаб-эҳтиёжлари билан мосҳолдаги сифатли таълим олиш имкониятларини таъминлашдан иборатдир. Шундай қилиб,олий таълим муассасасининг асосий вазифаси нафақат таълим олувчиларда академикбилимларнинг шакллланишини таъминлаш, балки уларни энг аввало ҳозирги ўзгарувчандунё шароитларига мослашашиш, меҳнат қила олиш ва яшаш кўникмаларини ҳамшакллантиришдан иборат бўлиб қолмоқда.

Page 33: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 592

Мустақил таълим талабалар ўртасида ижобий маънодаги рақобатни келтириб чиқаради.Чунки улар бир-биридан ибрат олган ҳолда, ўзларининг ақлини, кучини, вақтини фойдалифаолият билан шуғулланишга йўналтирадилар. Турли хил танловларга тайёргарлик кўриш,фан олимпиадаларида иштирок этиш ва ғолиб бўлишга интилиш, илмий-ижодийкўргазмаларда қатнашиш орқали талаба истеъдодининг номаълум қирралари очилади.Талабанинг ўзига, ақли ва қобилиятига бўлган ишончи ортади.

Мустақил таълим ёшларнинг шахс сифатида камол топишларига ҳам ижобий таъсиркўрсатади. Унда характер хусусиятларининг барқарорлашуви, айниқса, иродавийсифатларнинг мустаҳкамланиши, ўз-ўзини бошқариш каби фазилатларнинг такомиллашувирўй беради. Атроф-муҳитдаги нарса ва ҳодисаларга бефарқ бўлмаслик, уларни тўғри баҳолайолиш, ўзларининг мустақил фикрларини билдириш ва далиллашга одатланадилар.

Мустақил таълим ОТМларда ўқув режа ва дастурга амал қилган ҳолда ташкил этилса-да, талабалар билим доирасини кенг ва чуқур бўлишига, амалий фаолиятга татбиқ этганҳолда, зарур натижаларни қўлга киритишига имкон яратади.

Таълим соҳасида давлат сиёсатининг бош стратегик мақсади бўлиб иқтисодиётниинновацион ривожлантириш ва жамиятинг ҳозирги замондаги талаб-эҳтиёжлари билан мосҳолдаги сифатли таълим олиш имкониятларини таъминлашдан иборатдир.

Маълумки, таълим сифати – бу таълим муассасасининг битирувчиларирежалаштирилган ўқитиш ва тарбиялаш мақсадлари билан мос ҳолда эришган билим вамаҳорат даражаси, ақлий, жимоний ва маънавий ривожланиш даражасидир. Бунда таълимсифати мақсад ва натижаларнинг нисбати, таҳсил олувчиларнинг потенциал ривожланишҳудудида операцион равишда белгиланган ва башорат қилинган мақсадларгаэришганликларининг ўлчови бўлиб ўртага чиқади. Ҳозирги кун талабларидан келиб чиққанҳолда, ОТМларда талабаларнинг компетентлигини аниқлашда қуйидаги мезонларбелгиланиши зарур:

Биринчидан, талабанинг фан бўйича эгаллаган билими, кўникмаси ва малакасиниамалда қўллай олиши;

Иккинчидан, интеллектуал қобилияти;Учинчидан, психологик хусусиятлари;Тўртинчидан, муаммони мустақил ҳал қила олиши;Бешинчидан, янгиликларга интилувчанлиги ва ўз устида ижодий ишлаши;

Олтинчидан, ўз фикрини айта олиши ва ҳимоя қилиши.Таъкидлаш жоизки, мустақил таълим ёшларни эртанги куннинг мураккаб

муаммоларига қийналмасдан жавоб топишга тайёрлашнинг омили бўлиб хизмат қилади.Шундай қилиб, олий таълим муассасасининг асосий вазифаси нафақат таълим олувчилардаакадемик билимларнинг шакллланишини таъминлаш, балки уларни, энг аввало, ҳозиргиўзгарувчан дунё шароитларига мослашашиш, меҳнат қила олиш ва яшаш кўникмаларини ҳамшакллантиришдан иборат бўлиб қолмоқда. Президентимиз Ш.М.Мирзиёев таъкидлаганидек,«Истеъдодли ёшларни излаб топиш ва уларни мақсадли тарбиялаш борасидаги ишларникучайтириш керак. Илмни, тарбияни тўғри қилсак, ҳамма соҳаларни малакали мутахассисларўзлари ривожлантиради» [4].

Иқтибослар/Сноски/References:

1.Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон Республикаси олий таълимтизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиқлаш тўғрисида”ги ПФ-5847-сон Фармони. (Decree of the President "On approval of the Concept of development ofthe higher education system of the Republic of Uzbekistan until 2030" dated October 8, 2019No. DP-5847)

2.Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон Республикасини янадаривожлантириш бўйича Ҳаракатлар Стратегияси тўғрисида” 2017 йил 7 феврвлдаги ПФ-4947-сонли Фармони. (Decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated February 7,

Page 34: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

593 6-қисм | Махсус сон

2017 No. DP-4947 “On the Strategy for the Further Development of the Republic ofUzbekistan”)

3.Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Олий таълим тизимини янадаривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ-2909-сон Қарори. (Decree of thePresident of the Republic of Uzbekistan. DP-4947 “On the Strategy for the FurtherDevelopment of the Republic of Uzbekistan”

4.Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёевнинг Ўзбекистон МиллийУниверситетида олий таълим ва илмий-тадқиқот муассасалари раҳбарлари, академиклар,олимлар,ёш тадқиқотчилар билан учрашуви (2019 йил 24 май) (Meeting of PresidentShavkat Mirziyoyev with heads of higher educational institutions and research institutions,academicians, scientists and young researchers at the National University of Uzbekistan, 2020may 24)

5. ЎзбекистонМиллий энциклопедияси 2002. 4-том. B. 682.( National Encyclopedia ofUzbekistan 2002. 4. Р. 682.)

6. Зеер Э., Заводчиков Д. Идентификация универсальных компетенций выпускниковработодателем. //Высшее образование в России, 2007.№2 (Seer E., Zavodchikov D.Identification of universal competencies of graduates by the employer. // Higher education inRussia, 2007.№2)

7. Иванов Д.Компетентности и компетентностный подход в современном образовании. М.,2007.240 стр. (Ivanov D. Competence and competency-based approach in modern education.M., 2007.240 p.)

8. Шалашова М.М. Комплексная оценка компетентности будущих педагогов.//Педагогика,2008. №7.С.54-59 (Shalashova M.M. A comprehensive assessment of the competence of futureteachers. // Pedagogy, 2008. No. 7. P. 54-59)

9. Шевченко Д.А. Конкурентоспособность вузов. Технология создания, сопровождения ипродвижения сайта вуза. Москва, 2013 (Shevchenko D.A. Competitiveness of universities.The technology of creation, maintenance and promotion of the university website. Moscow2013).

Page 35: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 594

Гавхар Сиддиковна ФузаиловаКандидат педагогических наук

Международная исламская академия

СОЦИУМ КАК ГЛАВНЫЙ ФАКТОР В ФОРМИРОВАНИИ ЛИЧНОСТИ СТУДЕНТАИ МОДЕЛЕЙ ЕГО ЖИЗНЕННОГО ПОВЕДЕНИЕ

For citation: G.S. Fuzailova. Society as a major factor in forming personality of a student andmodels of its life behavior. Journal of innovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal ofinnovations in pedagogy and psychology 2020. pp. 594-603

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-92

АННОТАЦИЯ В статье рассматривается один из сложных периодов персонализации личности. Влияниеобщества на человека является важным фактором персонализации личности. Раскрытовлияние семьи на становление и формирование личности, а также модели жизненногоповедения.Ключевые понятия: личность, формирование личности, конфликты, кризис, поведение,общество.

Gavhar Siddikovna FuzailovaPhD pedagogica fanlar buyicha

Xalqaro Islom Akademiyasi

JAMIYAT - TALABANING SHAXSINI SHAKLLANTIRISHDAGI ASOSIY OMIL VAUNING HAYOT TARZI MODELLARI.

АННОТАЦИЯMaqolada shaxsni shaxsiylashtirishning qiyin davrlaridan biri haqida so'z boradi. Jamiyatningshaxsga ta'siri insonni shaxsiylashtirishda muhim omil hisoblanadi. Shaxsning shakllanishi vashakllanishiga oilaning ta'siri, shuningdek hayotiy xatti-harakatlar modellari oshkor bo'ladi.Asosiy tushunchalar: shaxsiyat, shaxsning shakllanishi, nizolar, inqiroz, xulq-atvor, jamiyat.

Gavhar Siddikovna FuzailovaPhD of pedagogical sciences

International Islamic Academy

SOCIETY AS A MAJOR FACTOR IN FORMING PERSONALITY OF A STUDENT ANDMODELS OF ITS LIFE BEHAVIOR

Page 36: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

595 6-қисм | Махсус сон

ANNOTATIONOne of the complex periods of personalization of the personality is considered in the article.Influence of society on human is an important factor of personalization of personality. Theinfluence of family on the formation and formation of personality and also models of life behavioris disclosed.Кey words: personality, personality formation, conflicts, crisis, behavior, society

Подростковый и юношеский возраст – это самый трудный и сложный из всехжизненных возрастов, представляющий собой период становления личности. Этот возрастхарактеризуется наличием самых разнообразных психологических проблем и трудностей,которые чаще всего вытесняются в связи со страхом осознания.

Родители, являясь самыми главными людьми в жизни своих детей, напрямуюспособствуют формированию тех или иных черт характера, свойств личности, способностей.Дети, реагируя на прямые и невысказанные требования и ожидания родителей, стараютсябыть как можно лучше, удовлетворяя эти требования. Однако родители далеко не всегдаосознают, какие их личностные черты и свойства влияют на развитие студента, наформирование его как личности, на формирование тех или иных паттернов поведения.

Тревожным симптомом является рост числа подростков имеется ввиду студентов сдевиантным поведением, проявляющемся в асоциальных, конфликтных и агрессивныхпоступках, деструктивных и аутодеструктивных действиях, отсутствии интереса к учебе,аддиктивных тенденциях и т. д.

Очевидно, что раннее выявление как физиологических особенностей отрока-студента,так и неблагоприятных ситуаций воспитания могло бы способствовать коррекции егоповедения прежде всего созданием социальных условий, необходимых для формированияполноценной личности. И здесь возрастает роль медико-психолого-педагогическойдиагностики. Раннее проведение психологической диагностики позволяет выявить дефект вразвитии психической деятельности и вовремя составить личностно-ориентированную наконкретного студента программу коррекции воспитания и образования. Если отклоняющеесяповедение связано с аномалиями нервной и психической деятельности, то отрок-студентдолжен быть осмотрен психиатром и пролечен всеми необходимыми средствами. При этомобязательно должна быть оказана психологическая и психотерапевтическая помощь семье.При проведении реабилитационных и лечебно-коррекционных мероприятий усилия врачей,психологов и педагогов объединяются. Поэтому выделяют педагогическую,психофармакологическую, психотерапевтическую и психологическую коррекцию,направленную на развитие отдельных психических процессов.

Российская психология, не отрицая влияния врожденных особенностей организма насвойства личности, стоит на позициях того, что человек становится личностью по меревключения в окружающую жизнь [1, 2]. Личность формируется при участии и подвоздействием других людей, передающих накопленные ими знания и опыт; не путемпростого усвоения общественных отношений, а в результате сложного взаимодействиявнешних (социальных) и внутренних (психофизических) задатков развития, представляетсобой единство индивидуально-значимых и социально-типических черт и качеств.

Так, Л. С. Выготский считает, что специфика подростково-детского развития состоитв том, что оно подчиняется не действию биологических законов, как у животных, а действиюобщественно-исторических законов. Развитие человека происходит путем присвоенияисторически выработанных форм и способов деятельности. «Развитие, - пишет он, - естьпроцесс формирования человека или личности, совершающийся путем возникновения накаждой ступени новых качеств, специфических для человека, подготовленных всемпредшествующим ходом развития, но не содержащихся в готовом виде на более раннихступенях» [2].

По Л. С. Выготскому, движущая сила психического развития - обучение. Обучениеесть внутренне необходимый и всеобщий момент в процессе развития у ребенка не

Page 37: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 596

природных, но исторических особенностей человека. Обучение не тождественно развитию.Оно пробуждает и приводит в движение внутренние процессы развития, которые вначале дляребенка возможны только в сфере взаимоотношения с окружающими и сотрудничества стоварищами, но затем, пронизывая весь внутренний ход развития, становятся достояниемсамого ребенка. При этом, невозможна прямая «пересадка» знаний в голову субъекта, минуяего собственную деятельность. Влияние взрослого (среды) не может быть осуществлено безреальной деятельности самого студента. И от того, как деятельность будет построена иосуществлена, зависит развитие студента. Процесс развития - это самодвижение субъектаблагодаря его деятельности в предмете, а факторы наследственности и среды являютсянеобходимыми условиями, от которых зависит индивидуальная неповторимость личности.

Следовательно, характер воспитания и поведения человека рассматриваются Л. С.Выготским в социально обусловленной, развивающейся жизнедеятельности, в сменеотношений отрока-студента ребенка к окружающей действительности и, соответственно,всецело определяется той общественной средой, в которой отрок-студент растет иразвивается. Таким образом, с этой позиции феномен девиантного поведениярассматривается как результат влияния социальной среды. Именно в ней формируется фонповеденческого отклонения, играющий, как правило, активную роль.

Рассматривая девиации психосоциального развития подростков в рамках теориидеятельности, опираясь на работы А. Н. Леонтьева, Д. Б. Эльконина, А. В. Запорожца, можноотметить следующее. Ведущая деятельность в пубертатном периоде имеет такие компонентыкак интимно-личностное общение с другими и учебно-профессиональная деятельность.Следовательно, выделяют три ключевых вида «деятельностных деформаций», которыеявляются базовыми основаниями отклоняющегося поведения подростков [6, стр. 404-411].

Во-первых, это ситуация, когда ведущая в младшем школьном возрасте учебнаядеятельность в своей традиционной форме остается и в отрочестве. Последствиями могутстать подмена учебной деятельностью деятельности учебно-профессиональной, а такженевозможность включения подростка в полноценное интимно-личностное общение свзрослыми и особенно со сверстниками. В этом случае социальная функция отрочества какстадии интеграции детства и адаптационной ступени зрелости не реализуется.

Во-вторых, это ситуация, когда подросток на предшествующих этапах развития неотработал в необходимой мере «игровой период», игра теперь выходит на первый план истановится ведущей деятельностью в отрочестве.

В третьих, это ситуация, когда ведущая многоплановая развернутая деятельностьоказывается деформированной в связи со сложившимся по тем или иным причинамдисбалансом интимно-личностной и учебно-профессиональной ее сторон [7, стр. 24-39].

Следовательно, согласно теории деятельности, отклоняющееся поведение можетявляться следствием деформации, нарушения «деятельностной линии» онтогенеза [6, стр.404].

По определению И. С. Кона девиантное поведение – это система поступков,отклоняющихся от общепринятой или подразумеваемой нормы, будь то нормы психическогоздоровья, права, культуры или морали [8, стр. 237]. Девиантное поведение подразделяется надве большие категории: поведение, отклоняющееся от норм психического здоровья,подразумевающее наличие явной или скрытой психопатологии, и антисоциальное поведение,нарушающее какие-то социальные и культурные нормы, особенно правовые. Подростковыйвозраст и ранняя юность представляет собой группу повышенного риска, так каксказываются внутренние трудности переходного возраста, начиная с психогормональныхпроцессов и кончая перестройкой Я-концепции; появляются противоречия, обусловленныеперестройкой механизмов социального контроля: детские формы контроля, основанные насоблюдении внешних норм и послушании взрослым, уже не действуют, а взрослые способы,предполагающие сознательную дисциплину и самоконтроль еще не сложились или неокрепли.

Page 38: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

597 6-қисм | Махсус сон

Как ни различны формы девиантного поведения, они взаимосвязаны и образуютединый блок, так что вовлечение подростка в один вид девиантных действий повышаетвероятность его вовлечения также и в другой. Противоправное поведение, в свою очередь,считает И. С. Кон, хоть и не столь жестко, связано с нарушением норм психическогоздоровья. До некоторой степени совпадают и способствующие девиантному поведениюсоциальные факторы (школьные трудности, травматические жизненные события, влияниедевиантной субкультуры или группы). Что же касается индивидуально-личностныхфакторов, то самыми важными и постоянно присутствующими, по мнению И. С. Кона,являются локус контроля и уровень самоуважения. Девиантное поведение способствуетснижению самоуважения, потому что вовлеченный в него индивид невольно усваивает иразделяет отрицательное отношение общества к своим поступкам, а тем самым и к себе.Низкое самоуважение способствует росту антинормативного поведения: участвуя вантисоциальных группах и их действиях, подросток пытается тем самым повысить свойпсихологический статус у сверстников, найти такие способы самоутверждения, которых унего не было в семье и школе. При некоторых условиях, особенно при низком начальномсамоуважении, девиантное поведение способствует повышению самоуважения.

Чувство самоуничижения, своего несоответствия предъявляемым требованиям ставитподростка перед выбором либо в пользу требований и продолжения мучительныхпереживаний, либо в пользу повышения самоуважения в поведении, направленном противэтих требований. Соответственно, желание соответствовать ожиданиям коллектива,общества уменьшается, а стремление уклониться от них – растет. В результате и установки, иреферентные группы, и поведение подростка становится все более антинормативными. Такобразуется замкнутый круг [8].

Так, по мнению И. С. Кона, на формирование девиантного поведения подростков могутоказывать влияние социальные факторы, перестройка Я-концепции, патологии психическогоздоровья, а также индивидуально-личностные факторы, среди которых И. С. Кон особовыделял локус контроля и уровень самоуважения.

А. В. Петровский в концепции персонализации личности рассматривает потребностьиндивида быть "идеально представленной" в сознании значимых других людей личностью,причем теми своими особенностями, которые он сам ценит в себе [13]. Однако потребностьбыть личностью (стремление подчеркнуть свою индивидуальность, неповторимость) можетбыть удовлетворена лишь при наличии способности быть личностью. Личность А. В.Петровский определял, как системное социальное качество, приобретаемое индивидом впредметной деятельности и общении и характеризующее уровень и качествопредставленности общественных отношений в индивиде.

А. В. Петровский выделил три макрофазы социального развития личности надотрудовой стадии социализации: детство, где адаптация личности выражается в овладениинормами социальной жизни; отрочество - период индивидуализации, выражающейся впотребности индивида в максимальной персонализации, в потребности "быть личностью";юность - интеграция, выражающаяся в приобретении черт и свойств личности, отвечающихнеобходимости и потребности группового и собственного развития. В процессесоциализации человек примеряет на себя различные роли. Это положение позволяетразмышлять о поиске игрового содержания, которое позволило бы личности апробироватьразличные роли. Ролевое поведение помогает или закрыть каналы личной информации,которые он не хочет проявить перед обществом, или внедриться глубоко в деятельность исознание, что превращается в его "Я".

Разрыв между потребностью и способностью «быть личностью» может привести ксерьезным нарушениям процесса личностного развития, качественно искривить линиюличностного роста. В подростковом возрасте наряду с адаптацией осуществляется активнаяиндивидуализация и интеграция подростка в группу сверстников. Индивидуализацияподростка может проявляться в форме самоутверждения, которое имеет положительноевлияние на процесс и результаты общественной и учебной деятельности, если его мотивом

Page 39: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 598

является стремление к лидерству и престижности. В то же время самоутверждениеподростков может иметь и социально-полярные основания – от подвига до правонарушения[13].

Отсюда можно сделать вывод, что формирование адекватного поведения подростка,по А. В. Петровскому, зависит от его «способности быть личностью», что в свою очередьопределяется той средой, в которой происходит развитие отрока посредством общения,предметной и игровой деятельности, ориентации на значимых людей.

В.С. Мухина, рассматривая вопросы социализации и индивидуализации личности вобществе, подчеркивает, что предрасположенность к девиациям различной степенизакладывается с детского возраста, причем не в последнюю очередь благодаря родителям.«Идентификационные отношения матери с ребенком организуют у него социальныепотребности в положительных эмоциях, притязание на признание и чувство доверия клюдям» [14, стр. 183]. При помощи идентификации как механизма уподобления индивидприсваивает из социума все достижения человечества. Однако мать учит ребенка инеобходимому для развития его личности обособлению. Этот механизм дает возможностьличности «сохранять свою индивидуальность, чувство собственного достоинства и темсамым реализовывать свои притязания на признание» [14, стр. 184]. Именно обособлениеиндивидуализирует присвоенное поведение, ценностные ориентации и мотивы человека. Таккак крайним вариантом обособления является отчуждение от себя, других и мира в целом,причина отклоняющегося поведения может лежать в деперсонализации личности,выражающейся в отсутствии личностной позиции, недоверии другим, уходе от общения сокружающими и даже суицидальных тенденциях.

Идентификация и обособление – это и есть два равноценно значимых и одновременнодиалектически противоречивых элемента пары единого механизма, развивающего личностьи делающего ее психологически свободной. Производные от основной пары (конформность– самостоятельность, сопереживание – зависть и др.) получают свое развитие вспецифических социальных ситуациях: из ситуативно возникающего поведения вопределенных условиях складываются свойства личности и закрепляется определеннаямодель поведения. В структуре личности превалирующий член пары определяет личностныехарактеристики. В крайнем выражении каждый член пары асоциален.

Нарушения поведения возможны также при аномалиях темперамента и характера, т.е.при психопатиях и акцентуациях. Однако, наличие психопатий и акцентуаций характера невсегда однозначно являются определяющими факторами в развитии девиантного поведения.На основе работ К. Леонгарда, А. Е. Личко и С. Шмишека рассмотрим специфическиесочетания черт характера, которые могут определять те или иные отклонения в поведении[15, 16].

Так, при гипертимной акцентуации характера - наиболее распространенной средиподростков - выраженная реакция эмансипации и высокий уровень конформности,проявление в системе отношений черт мужественности создают почву для возникновениясоциальной дезадаптации. Акцентуация неустойчивого типа связана с изменчивостьюнастроения, поступков и действий без видимых причин, с слабоволием, подверженностьюстрахам, поверхностностью контактов. Тревожный тип склонен к страху, чрезмернойподчиненности, дерзкому выбросу негативных эмоций. Следовательно, при наличии какой-либо акцентуации характера (заострении черт определенного типа) личность отличаетсянекоторыми индивидуальными гипертрофированными качествами, нарушающимисоциальные контакты или содействующими развитию отношений.

Как правило, эти аномалии характера происходят по причине негативныхвоспитательных воздействий, когда родителями или лицами, их заменяющими, создаютсяситуации, в которых выкристаллизовываются и закрепляются негативные, отрицательныечерты характера.

Безусловным является то, что подросток развивается, становится личностью иприобретает определенные модели поведения в социальной среде, окружающей его. Высшие

Page 40: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

599 6-қисм | Махсус сон

психические функции человека первоначально формируются как внешние и лишьпостепенно становятся внутренними. Так, «через других мы становимся самим собой» [10, т.3, стр. 144]. Однако, чтобы какие-либо свойства приобрели самостоятельный характер, ихнеобходимо оснастить специальными средствами, которые ребенок первоначально долженусвоить в сотрудничестве с взрослыми. Первыми взрослыми, с которыми взаимодействуетребенок, являются родители. Сам факт влияния поведения родителей на формированиеповедения ребенка очевиден, поскольку родители практически всегда выступают дляребенка как значимые другие, служат моделями для подражания, могут поощрять илинаказывать [30, стр. 144]. Подражание, идентификация, моделирование, научение черезнаблюдение, рассматриваются как ключевые процессы социализации, как способприобретения ребенком поведения принятого и одобренного в его социальном окружении.Через механизм идентификации, по мнению В. С. Мухиной, осуществляется присвоение изсоциума всех достижений человечества: высших психических функций, ценностныхориентаций, конвенциональных ролей, норм, правил поведения в обществе. Но для того,чтобы ребенок стал индивидуальностью, родители организуют ситуации, которые учат егонеобходимому для его развития обособлению, которое позволяет присваивать внешнее черезвнутреннее, а также индивидуализирует присвоенное поведение, ценностные ориентации имотивы человека [14, стр. 81-92]. Таким образом, механизмами, регулирующими поведениечеловека, в частности подростка, являются идентификация и обособление, первоначальноовладение этими механизмами происходит при взаимодействии ребенка с родителями.

В парадигме глубинной психологии развитие личности, а также отклонения в процессеразвития, влекущие за собой в том числе и нарушения поведения в подростковом возрасте,рассматриваются в основном сквозь призму детско-родительских отношений. Основнуюроль в формировании личности ребенка, его установок, моделей поведения, играют факторыэмоционального взаимоотношения между родителями и растущим ребенком. Так,представители глубинной психологии (Эриксон, Адлер), отводящие основную роль вразвитии личности студента социальному аспекту, тем не менее, говорили об огромномвлиянии на формирование отклоняющегося поведения детей и подростков семьи и семейныхотношений. По Эриксону, если ребенок на ранних стадиях своего развития не получаетнеобходимой материнской заботы, если подавляется его стремление к самостоятельности иинициативе, отсутствует поощрение со стороны родителей – это может привести ксмешению ролей в подростковом возрасте и, соответственно, нарушению поведения. А.Адлер считал, что помимо органической неполноценности, возникновение комплексанеполноценности детерминирует также избалованность или отверженность ребенкародителями. Это приводит к возникновению стремления к личному превосходству,нарушается развитие социального интереса, и поведение ребенка может стать неадекватнымсоциальным устоям и нормам.

Такие факторы, как конфликт между бессознательными влечениями и ограничениямисо стороны эго и суперэго, неадекватно сформированные защитные механизмы,несоответствие между стремлением к удовольствию и учетом реальности, рассматриваемыепсихоаналитическими теориями как причины возникновения отклонений в поведении, такженапрямую зависят от позиции родителей, стиля их отношений.

Более подробно аспект влияния детско-родительского взаимодействия на дальнейшуюжизнь ребенка рассматривает теория объектных отношений. Основной причинойформирования отклоняющегося поведения, согласно этой теории, является дефицитэмоционального контакта с матерью, чрезмерная фрустрация потребностей младенца,отсутствие холдинга, первичной поддержки матери, ее тревожность, неадекватность.Наличие таких отклонений обусловлено психологическими характеристиками матери, еебессознательным содержанием, установками.

Таким образом, влияние социума на формирование личности ребенка и моделей егоповедение неоспоримо, однако на самых ранних стадиях развития оно опосредованнородительской позицией, стилем воспитания. Культурно-исторический опыт и социальные

Page 41: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 600

нормы и устои преподносятся ребенку через призму отношений с родителями, родительскихустановок, на которые влияют также переживаемые родителями конфликты,бессознательные процессы, сфера их супружеского взаимодействия.

Кроме сознательного, целенаправленного воспитания, которое обеспечивают ребенкуродители, на него воздействует вся внутрисемейная атмосфера, причем эффект этоговоздействия гораздо превышает все остальное. Оно начинается с младенческого возраста,когда ребенка еще не воспитывают серьезно, когда он еще не может осознавать ни своесоциальное положение, ни материальный уровень своей семьи, но когда он уже можетвоспринимать ласку, нежность, заботу своих родителей. Фактор отношений между детьми иродителями имеет длительный характер, поэтому он является одним из важнейших постепени влияния на ребенка, в частности на формирование его поведения.

На возникновение адекватных или неадекватных паттернов поведения ребенка влияютстили родительского воспитания, а также особенности взаимодействия между матерью иотцом.

Рассмотрим стили родительского воспитания, влияющие на формирование личности иопределяющие те или иные психологические характеристики ребенка.

Гипопротекция. Этому типу воспитания характерно отсутствие внимания к ребенку,приводящее к безнадзорности. Мир ребенка не интересует родителей, или интерес есть, ночисто формальный (скрытая гипопротекция). Родители не обращают внимания нанарушения, допускаемые ребенком (потворствующая гипопротекция). Приводит кнеадекватному формированию и слабому функционированию суперэго, дети лишены опытаответственности, ребенка ничто не удерживает от того, чтобы дать волю своим самымразрушительным импульсам и проявить тенденции к девиантному поведению.

Гиперпротекция. Родители уделяют ребенку очень много времени и сил. Фактическивоспитание становится для них смыслом всей жизни. Гиперопека выражается в стремленииродителей окружить ребенка повышенным вниманием, во всем защищать его, даже если вэтом и нет реальной необходимости, сопровождать каждый его шаг, предохранять отмнимых опасностей, беспокоиться по поводу и без повода, удерживать ребенка возле себя,«привязывать» его к своим настроениям и чувствам, требовать от него определенныхпоступков. Как правило, забота нужна не столько детям, сколько самим родителям,восполняя у них нереализованную и нередко невротически заостренную потребность впривязанности и любви. Стремление матери «привязать» к себе ребенка имеет в своейоснове и выраженное чувство беспокойства или тревоги. Гиперопека может бытьмотивирована как тревогой, вызванной одиночеством родителей, так и инстинктивнымиопасениями, что с ребенком может случиться несчастье. Такой тип семейных отношенийчреват развитием инфантильного эго у ребенка.

Эмоциональное отвержение (крайний вариант – материнская депривация). Такой стильвоспитания характеризуется недостаточным стремлением родителя к удовлетворениюпотребностей ребенка. Чаще всего страдает потребность ребенка в эмоциональном контактес родителями. Ребенок чувствует, что им тяготятся, что он – обуза, без него было бы лучше.При латентном варианте такого стиля родители выполняют обязанности, но для них этолишь обязанности, а не ценности. Может сформироваться реакция аутизма, ребенокзамыкается. Также может способствовать развитию «ложного я».

Воспитание по типу повышенной моральной ответственности. Характерно дляродителей, которые переживают проблему, связанную с нереализованными аспектамисобственной жизни. Ребенок связывает выражение любви, внимания, необходимоеприсутствие и участие родителей с теми достоинствами и качествами, которые они хотят внем видеть. Ребенок переживает конфликт, основанный на противоречии собственныхжеланий и потребностей интроецированным родительским ожиданиям. Такое воспитание вконечном итоге искажает естественный процесс индивидуации, обостряя переживаниеребенком сепарационной тревоги, что в каждом индивидуальном случае принимает

Page 42: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

601 6-қисм | Махсус сон

индивидуальную форму и выражение [29, стр. 208]. Не исключены и отклонения поведения,особенно в подростковом возрасте.

Условия жестких взаимоотношений («спартанское воспитание»). Родители, какправило, отдают приказания и ждут, что они будут в точности выполнены, они закрыты дляпостоянного общения с детьми. Устанавливают жесткие требования и правила, не допускаютих обсуждения. Позволяют детям лишь в незначительной степени быть независимыми отних. Дети, в результате такого взаимодействия, как правило, замкнуты, боязливы, угрюмы ираздражительны. Такое воспитание может привести к формированию ослабленного,уязвимого эго; суперэго представляет собой интернализированный образ жесткорегламентирующего, подавляющего и наказывающего родителя. Чувства подавленности,вины и стыда оказываются наиболее готовой, сформированной реакцией на жизненныесобытия [30, стр. 124].

Далее, исследуя проблему отклоняющегося поведения в рамках психоаналитическойтеории, целесообразно анализировать не столько процессы реального межличностноговзаимодействия, сколько их интрапсихическую динамику, «диалог» структур эго и суперэго.Нормальное развитие эго зависит от того, сумеет ли оно сбалансировать требования суперэгои процессы сепарации-индивидуации Я, и какими чувствами будет сопровождаться этотпроцесс. Инфантильное эго реагирует суженным спектром поведенческих и аффективныхреакций субдоминантного типа независимо от интра- или экстрапунитивной направленности.Это реакции тревоги, вины, страхи наказания, реакции нанесения себе телесного илиморального ущерба (самонаказания), искупления вины, угодливой уступчивости. Согласиемс родительской инстанцией эго удается обеспечить себе позитивную самооценку, но дорогойценой, расплачиваясь потерей самоуважения, зависимостью и поворотом агрессии противсебя. Возможные девиации, в этом случае – инфантилизм, конформизм в асоциальныхгруппах, алкоголизм, наркотизация, суицидальные тенденции.

Более активная позиция эго включает прямые реакции вызова, неповиновения,обесценивания авторитетов, требования поддержки, одобрения. В более сложных формах эгопредпринимает специальные маневры с целью смягчения внутреннего напряжения:провокации наказания, рационализации, замещения, перемещение ответственности засодеянное на других; вымещение и проекция на реальных других, похожих на родительскиефигуры, чувств, адресованных им.

Родительская неприязнь или условное приятие способствует развитию «ложного я»,когда под маской демонстрируемого нереалистически идеализированного и грандиозного Янаходится истинное – ослабленное и беспомощное, но реальное, аутентичное Я. Активноиспользуются такие защиты, как отрицание, проекция, замещение. Возможные девиации –агрессивность, склонность к деструктивным и насильственным действиям, жестокость,самоповреждения и суициды.

Для родителей, переживающих конфликт, связанный с дезорганизацией отношений всфере супружеского взаимодействия характерен иной бессознательный сценарийвзаимоотношений с ребенком-подростком. В соответствии с ним ребенок рассматриваетсяодним из родителей как объект, отношения с которым иллюзорно (на символическомуровне) компенсируют фрустрированные в этой области потребности. Определяетспецифику отношения родителей к ребенку конфликт влечений либидо и влечений эго(бессознательного желания и цензуры способов его удовлетворения). В результате проблемаотношений с ребенком (проблема ложных, мистифицированных связей, искажающихподлинную близость в отношениях детей и родителей) является эпифеноменомпереживаемого на субъективном уровне конфликта.

Обобщая вышеизложенные концепции можно сделать вывод, что среди факторов,влияющих на возникновение девиантного поведения, российские психологи основной акцентделают на значимости социальной среды, в которой растет и развивается ребенок. По Л. С.Выготскому, поведение определяется воспитанием, а воспитание, в свою очередь, тойобщественной средой, в которой формируется личность. А. В. Петровский также считает, что

Page 43: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 602

на адекватность поведения влияет среда, окружающая ребенка в процессе его развития,отмечая при этом, что именно в социуме формируется способность или неспособностьиндивида «быть личностью», что зависит от уровня и качества представленностиобщественных отношений в индивиде. В. С. Мухина не отрицая, что личность и способы ееповедения формируется при участии и под воздействием социума, подчеркивает значимостьроли матери в этом процессе, аргументируя это тем, что именно отношения с матерьюявляется первым объектом идентификации ребенка, и именно мать учит ребенкаобособлению. И. С. Кон более широко рассматривает проблему девиантного поведения,считая, что помимо социальных факторов на его возникновение влияют также возможныепсихические отклонения, нестабильность Я-концепции, а также индивидуально-личностныекачества ребенка: локус контроля и уровень самоуважения.

Определенные спецификой описанного выше родительского конфликта особенностивнутрисемейного взаимодействия, а именно отношения между отцом и матерью, оказываютопределяющее влияние на развитие и качество установки ребенка, определяющей егополоролевую идентичность. При этом характер переживаемого одним из родителейконфликта, определяющего специфическое восприятие и отношение к ребенку, являетсяпричиной формирования и развития компенсаторной (защитной)фемининности/маскулинности. Последняя в большей степени является результатомотсутствия или ограничения поддерживающей и развивающей идентификации с сильной иценимой личностью одного из родителей и зачастую искусственно созданнойоппозиционной установки по отношению к нему [29, стр. 209].

Иқтибослар/Сноски/References:

1. «Психология личности в трудах отечественных психологов», хрестоматия, сост.Куликов Л. В., «Питер», 2000г.

2. Выготский Л. С. «Психология», Москва, «Эксмо-пресс», 2000г.3. Выготский Л. С. «Орудие и знак в развитии ребенка». Собр. соч.: в 6 т. Москва, 1984 г.4. «Психология развития», хрестоматия, «Питер», 2001г.5. «Психология конфликта», хрестоматия, сост. Гришина Н. В., «Питер», 2001г.6. «Возрастная психология», хрестоматия, под ред. Мухиной В. С., Хвостова А. А., Москва,

«Академия», 2001 г.7. Кондратьев М. Ю. «Подросток в замкнутом круге общения», Москва, 1997 г.8. Кон И. С. «Психология ранней юности», Москва, «Просвещение», 1989 г.9. Фейдимен Д., Фрейджер Р. «Личность: теории, эксперименты, упражнения»,10. Выготский Л. С. Собр. соч.: В 6 т. Москва, 1984 г.11. Обухова Л. Ф. «Возрастная психология», Москва, Российское педагогическое агентство,

2000 г.12. Божович Л. И. «Личность и ее формирование в детском возрасте», Москва, 1968 г.13. Петровский А. В. «Психология развивающейся личности», Москва, Педагогика, 1987 г.14. Мухина В. С. «Возрастная психология: феноменология развития, детство, отрочество»

Москва, «Академия», 2000 г.15. Личко А. Е. «Психопатии и акцентуации у детей и подростков», Л., Медицина, 1983 г.16. Ганнушкин П. Б. «Клиника психопатий, их статика, динамика, систематика», Н.

Новгород, Изд-во НГМА., 2000 г.17. З. Фрейд, «Психоанализ», Донецк, «Сталкер», 1999 г.18. А. Фрейд «Детский психоанализ», «Питер», 2003 г.19. А. Фрейд, «Лекции по детскому психоанализу», Москва, «Эксмо», 2002 г.20. Э. Эриксон «Идентичность: юность и кризис», Москва, «Прогресс», 1996 г.21. Э. Эриксон, «Детство и общество», Санкт-Петербург, «Речь», 2002 г.22. А. Адлер, «Практика и теория индивидуальной психологии», «Питер», 2003г.

Page 44: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

603 6-қисм | Махсус сон

23. М. Кляйн, С. Айзекс, Дж. Райвери, П. Хайманн «Развитие в психоанализе», Москва,Академический проект, 2001 г.

24. М. Кляйн, «Зависть и благодарность. Исследование бессознательных источников»,Санкт-Петербург, Б.С.К., 1997 г.

25. Дж. Браун, «Психология Фрейда и постфрейдисты», Москва, «Рефл-бук», 1997 г.26. Дж. Боулби, «Привязанность», Москва, «Гардарики», 2003 г.27. Л. Хьелл, Д. Зиглер, «Теории личности», «Питер», 3-е международное издание, 2001 г.28. Н. Ф. Калина, «Основы психоанализа», «Рефл-бук», «Ваклер», 2001 г.29. «Современный психоанализ», Сборник научных трудов, Киев, «Ваклер», «Альтерпресс»,

2002 г.30. «Самосознание и защитные механизмы личности», под ред. Д. Я. Райгородского, Самара,

«Бахрах-М», 2003 г.

Page 45: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 604

Маматқулова Кимёхон АбдужалиловнаА.Авлоний номидаги халқ таълими тизими раҳбар

ва мутахассис ходимларини қайта тайёрлаш вамалакасини ошириш институти таянч докторанти

МАКТАБ ДИРЕКТОРЛАРИНИНГ ЭҲТИЁЖЛАРГА АСОСЛАНГАН МАЛАКАОШИРИШ МЕХАНИЗМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

For citation: K.A. Mamatqulova . Improve the mechanism for improving the skills of the schoolprincipal based on needs. Journal of innovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal ofinnovations in pedagogy and psychology 2020. pp. 604-610

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-93

АННОТАЦИЯ Мақолада халқ таълими тизими раҳбар ходимлари малакасини оширишнинг шакл вамазмунини мактаб директорларининг «таълимий эҳтиёж»лари устуворлигини таъминлашасосида такомиллаштириш йўллари, мактаб директорларининг малакасини оширишмеханизмларини такомиллаштиришда хориж тажрибасининг илғор усул ва услубларинитаҳлил этиш ва уларни малака ошириш жараёнига тадбиқ этиш ҳақидаги мулоҳазалар баёнэтилган. Шунингдек, мактаб директорларининг эҳтиёжларга асосланган малака оширишжараёнларини баҳолаш тизими малака ошириш жараёнига кредит технологиялари ҳамдакомпетентлик даражасидан келиб чиқувчи табақалаштирилган сертификатлаш тизиминижорий этиш асосида такомиллаштириш масалалари ёритилган.Таянч сўзлар: эҳтиёж, таълимий эҳтиёж, анъанавий ва масофавий малака ошириш, талаб-таклиф тамойили, менежер, раҳбарлик сифатлари, вариативлик, табақалаштириш.

Маматқулова Кимёхон АбдужалиловнаБазовый докторантура института

переподготовки и повышения квалификациируководителей и специалистов народного

образования имени А. Авлони.

УСОВЕРШЕНСТВОВАТЬ МЕХАНИЗМ ПОВЫШЕНИЯ КВАЛИФИКАЦИИДИРЕКТОРА ШКОЛЫ ИСХОДЯ ИЗ ПОТРЕБНОСТЕЙ

АННОТАЦИЯ В статье рассматриваются пути совершенствования формы и содержанияпрофессионального развития государственных менеджеров образования на основеприоритета «образовательных потребностей» директоров школ, анализа передовых методов

Page 46: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

605 6-қисм | Махсус сон

и приемов повышения квалификации директоров школ и их применения в учебном процессе.Также рассматриваются вопросы совершенствования системы оценки директоров школ сучетом потребностей, основанных на внедрении кредитных технологий, идифференцированной системы сертификации, основанной на уровне компетентности впроцессе обучения.Ключевые слова: потребность, образовательная потребность, традиционное идистанционное обучение, принцип спроса-предложения, менеджер, лидерские качества,вариативность.

Mamatqulova Kimyakhon AbdujalilovnaBase doctoral student of the Institute

of retraining and professional development of thehead and specialist staff of the system of Public

Education named after Abdulla Avlani

IMPROVE THE MECHANISM FOR IMPROVING THE SKILLS OF THE SCHOOLPRINCIPAL BASED ON NEEDS

ANNOTATIONThe article discusses ways to improve the form and content of professional development of state

education managers based on the priority of the "educational needs" of school principals, ananalysis of the advanced methods and techniques of continuing education of school principals andtheir application in the educational process. The issues of improving the system for evaluatingschool directors taking into account the needs based on the introduction of credit technologies and adifferentiated certification system based on the level of competence in the learning process are alsoconsidered.Keywords: need, educational need, traditional and distance learning, the principle of supply anddemand, manager, leadership qualities, variability.

Дунё миқёсида таълим барқарор тараққиётни таъминловчи асосий омил сифатидаэътироф этилиб, ЮНЕСКО томонидан 2030 йилгача белгиланган халқаро таълимконцепциясида «бутун ҳаёт давомида сифатли таълим олишга имконият яратиш» [1.] асосийвазифа сифатида белгиланган.

Республикамизда малака ошириш механизмини такомиллаштиришда ривожлангандавлатлар тажрибасини ўрганиш ва уни амалиётда қўллаш муҳим ўрин тутади. Бугунгикунда республиканинг барча худудларида халқ таълими ходимларини малакасини оширишмуассасалари фаолият олиб боради. Ушбу муассасалар фаолиятида андрогогика - катталартаълими бўйича халқаро тажриба, тамойил ва методикаларни ўрганиш ҳамда амалиётгакиритиш малака ошириш таълимида катта роль ўйнайди.

Хорижий малакатларда таълим соҳаси ходимларининг малакасини ошириш асосанэҳтиёжга асосланган ҳамда табақалаштирилган холда ташкил этилиши билан аҳамиятлидир.Ҳозирда ривожланган мамлакатлар амалиётида табақалаштирилган малака оширишнинг бирнеча турлари мавжуд. Улар: «тажрибасиз ўқитувчилар учун педагогик фаолиятбошланишидаги сиртқи ёки масофавий шаклдаги бошланғич таълим; тажрибали (одатдамактабда катта тажрибага эга бўлган), лекин малакасиз ўқитувчилар учун бошланғич таълим;педагогик тажрибага эга бўлмаган дипломли мутахассисларга қўшимча педагогик таълим(мактабда стажировка шаклида ва қўшимча курсларда); педагогик маълумот ва тажрибага эгабўлган малакали ўқитувчиларнинг кейинги давомий таълими» [2, б. 61]. каби.

Таъкидлаш лозимки, аксарият ҳориж мамлакатларида таълим тизими раҳбар ваходимларининг малакасини ошириши давлат томонидан алоҳида марказлаштирилган холдаташкил этилмайди. Жумладан, Германияда таълим тизими раҳбар ва ходимларининг касбийривожланишини ташкил этиш билан черков, банклар, нашриётлар ҳам шуғулланади. Бу эса,

Page 47: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 606

мазкур мамлакатда малака ошириш тизимининг жамоат-давлат тавсифига эга эканлигиникўрсатади [3.].

Шунингдек, Германияда, айнан умумтаълим мактаб раҳбарларининг малакасиниошириш жараёнида ҳеч қандай марказлашув, режалаштириш қўлланмайди. Аксинча, ушбумамлакатда малака ошириш муассасалари умумтаълим мактаблари директорларида эҳтиёжвужудга келиб, чақирилгандагина уларнинг фаолиятига кириб боради. Германиядаумумтаълим мактаблари директорларининг малакасини ошириш эҳтиёжга асосланган ваиндивидуал тарзда ташкил этилади. Бу жараёнда кўпроқ коучинг (ингл. coaching) усулиқўлланилади.

Мазкур таҳлиллар ҳозирда мамлакатимиз халқ таълими тизимидаги умумтаълиммактаб директорларининг малакасини ошириш масаласига танқидий ва ижодий ёндашишзарурлигини кўрсатади. Ҳозирда, ушбу зарурият умумтаълим мактаб директорларинингмалакасини ошириш масаласида қуйидаги:

марказлаштиришдан воз кечиш; малака ошириш таълимига хусусий секторни жалб этиш; малака ошириш сарфланадиган бюжет маблағларини (малака ошириш

муассасаси ҳисобига эмас) бевосита умумтаълим мактабининг махсус шуйўналиш учун очилган ҳисоб рақамига тушириш;

малака ошириш натижасини ҳисоблаш механизими ва сертификациялаштартибини мукаммал ишлаб чиқиш каби вазифаларни ҳал этишни кун тартибигақўймоқда.

Таъкидлаш керакки, бугунги кунда малака ошириш таълимида сақланиб келаётган режа(план)лаштириш усулидан воз кечиш, ушбу тизимга эҳтиёжга асосланганлик ҳамда талаб ватаклиф тамойилларини киритиш мақсадга мувофиқ ҳисобланади. Бинобарин, малакаошириш жараёнида таълимий эҳтиёжлар ҳисобга олинмасдан туриб, аввало бюжетмаблағларини манзилли сарфлаш, вақт ва меҳнат ресурсларини тежаш ҳамда малака оширишжараёнининг самарадорлигини ошириш ишларини амалга ошириб бўлмайди.

В.Н.Сапуновнинг ёндашувига кўра кадрлар масаласида эҳтиёж омили жуда муҳимбўлиб, унинг фикрича – «муассасада изланувчан мутахассисларни таркиб топишидаходимларнинг хоҳиш-истаги ва эҳтиёжларини ҳисобга олиш жуда муҳим ҳисобланади» [4. б.40-41].

Эҳтиёж категориясини табиат, жамият ва инсон моҳиятидан ажратиб бўлмайди. Утабиат, жамият ва инсон моҳиятида табиий равишда мавжуд бўлади.

Маълумки, жамият ривожлангани сари инсонлар эҳтиёжи ҳам ортиб боради. Эҳтиёжниқондиришга бўлган талаб ортидан эса, самарали меҳнат қилиш зарурати вужудга келади.Шунга кўра, Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев ҳам ўз фаолиятинингдастлабки босқичлариданоқ «Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйичаҲаракатлар Стратегияси тўғрисида»ги ПФ-4947-сон Фармон [5]. асосида жамиятимиздаижтимоий-иқтисодий, сиёсий-ҳуқуқий ҳамда бошқа соҳаларда вужудга келган эҳтиёжларгамос келадиган бешта устувор йўналишини илгари сурди. Мазкур устувор йўналишларнингтўртинчиси ижтимоий соҳани ривожлантиришга бағишланган.

Умуман олганда эҳтиёж иккита давр талаби ва миллий манфаатларимиз. Бугунги кунданафақат малака ошириш таълим жараёни балки мамлакатимиз таълим соҳасидаги эҳтиёжларҳам айнан давр талаби ва миллий манфаатларимиз орқали пайдо бўлади. Демак, давр талабиўзгаргани сари эҳтиёжлар ҳам ўзгариб боради ва бизнинг миллий манфаатларимиз яъни, ҳарбир соҳадаги давлат сиёсати, олдимизга қўйган мақсад ва вазифаларимиз амалга ошибборади. Ушбу жараённи давр талаби билан мослиги таъминлаш эса, таълим жараёнида сифатва самарадорликка эришшишга олиб келади (1-расм).

Page 48: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

607 6-қисм | Махсус сон

1-расм. Мактаб директорлари малака ошириш жараёнидаги эҳтиёжлар

Бевосита тадқиқотимиз мақсадидан келиб чиқиб фикр юритадиган бўлсак, мактабдиректорлари бошқарув ва касбий малакасининг хақиқий даражасини аниқлаш масаласиниолиб қарайлик. Бу жараён албатта, мураккаб ва жуда каттa сафарбарликни талаб қиладиганвазифа бўлсада, уни фақатгина қонун доирасида ишлаб чиқилган меъёрий ҳужжатлар, мактабдиректори касбий стандари ва малака ошириш институтлари ёрдамида амалга оширишмумкин.

Лекин, малака оширишга бўлган эҳтиёжлар қандай аниқланади? Бунинг учун мактабдиректорлари бошқарув ва касбий малакасининг ҳақиқий даражасини белгилашмезонларининг бўлиши керак эмасми? Яъни, қайси ўлчов, қайси мезонларга аосланибаниқлаш мумкин? - деган саволлар туғилиши табиий. Мана шундай мезонларни ишлабчиқиш керакми ёки ўзи борми? Ушбу саволларга жавоб бериш учун биринчи навбатдамактаб директорининг бошқарув самарадорлигинини белгиловчи мезонларни аниқлаш вадавр талабидан келиб чиқиб янгиларини ишлаб чиқиш зарур ҳисобланади. Бунинг учунҳозирги глобаллашув шароити ва ахборот алмашинуви жадаллашган даврда замонавийраҳбарга қўйилаётган қандай мезонлар мавжуд эканлигини яхши англаб етиш зарур.Масалан, бугунги замонавий мактаб директори бошқарув жараёнида қуйидаги:

− ҳозирги даврнинг ноаниқлиги, мафкуралар ҳилма-хиллигини,− бошқарув жараёнида демоктарик тамойиллар устувор эканлигини;− таълимни бошқариш жараёнига янги ғоя ва технологияларни жуда тез

кириб келаётганлиги кабиларни инобатга олиши зарур.Мактаб директорларининг малака оширишга бўлган эҳтиёжини аниқлаш, эҳтиёжларга

асосланган малака оширишдаги энг асосий вазифа ҳисобланади. Эҳтиёжни аниқлаш мактабдиректорларини билим, кўникма ва малакасидаги меъёрий талабларга нисбатананиқланадиган бўшлиқ(эҳтиёжни) тўлдиришга бўлган бўлган заруратдир.

Ўрганишларимиз натижаларига кўра, мактаб директорларининг малака оширишгабўлган эҳтиёжларин икки хил усул билан аниқланади. Жумладан:

− субъектив− объективТадқиқотимиз мактаб директорларининг малака оширишга бўлган эҳтиёжини аниқ

кўрсаткичлар асосида аниқлашда объектив ва субеъктив аниқлаш усули бирдек роль ўйнаши,умумий хулосани мазкур икки усулнинг натижаларини умумлаштириш асосида чиқариш

Давр талаби Миллий манфаатлар

Бугунги даврнинг шиддат билан ривожланиббориши ва талабнинг ортиши

Ҳар бир соҳадаги давлат сиёсати, олдимизгақўйган мақсад ва вазифаларимиз

Натижа

Сифат ва самарадорлик

Шахсни ривожлантиришМалака ошириш тизминитакомиллаштириш

Замонавий мактаб менежерини тайёрлаш

Давр талаби билан мослиги таъминлаш

Мақсад

Замон талабига мос бошқарув

КомпетентлилигиЎзгарувчан ва эҳтиёжларга мослиги

МАЛАКА ОШИРИШ ЖАРАЁНИДАГИ ЭҲТИЁЖЛАР

Page 49: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 608

зарурлигини кўрсатди. Мактаб директорларининг малака оширишга бўлган бошқарув вакасбий эҳтиёжларини аниқлаш усуллари (1-жадвал).

1-жадвалМактаб директорларининг малака оширишга бўлган эҳтиёжларини

аниқлаш усуллари

Эҳтиёжни объектив аниқлашусули

Эҳтиёжни субъектив аниқлаш усули

Фундаментал кўникмаларниривожлантирш учун зарурбўладиган модуллармазмунидан келиб чиқибишлаб чиқилган тестлар (буэҳтиёжнинг аниқкўрсаткичларини аниқлаболиш зарур ҳисобланади)

Эҳтиёжнинг йўналиши ва мавзуси аниқланади(бунинг учун директорнинг функционал вазифалари,малака оширишга бўлган Давлат талаблари бўйичадиректорнинг билиши зарур бўлган 6 та фундаменталйўналиш мазмунидан келиб чиқиб мавзлар таклифэтилади. Шу орқали қандай йўналишдагибилимларни ўрганишга эҳтиёжи ва малака оширишгабўлган муносабатини аниқлаб олиш мумкин. Бунингучун тасдиқланувчи анкета-сўровлари ишлабчиқилади.

Мактаб директорларининг малака оширишга бўлган эҳтиёжларини аниқлаш, эндиликдауларни категорияларга ажратиш имконини яратди. Унга кўра, мактаб директорларинингмалака оширишга бўлган эҳтиёжларига қараб табақалаштиришнинг (директорликлавозимидаги иш стажи ва тажрибасига қараб) уч категорияси таклиф этилди. Улар:

I категория – 1 ойдан – 3 йилгача иш стажи ва тажрибага эга мактаб директорлари; II категория – 3- йилдан-10 йилгача иш стажи ва тажрибага эга мактаб директорлари;III категория – 10 йилдан ортиқ иш стажи ва тажрибага эга мактаб директорлари.Мазкур табақалаштириш мактаб директорлари малакасини ошириш курслари

мазмунининг эҳтиёжга асосланганлигини таъминлаш ва малака ошириш ўкувматериаларининг вариативлигига эришиш имконини беради.

Шунингдек, малака ошириш таълимининг табақалаштирилган вариатив ўқув режа вадастурларини ишлаб чиқишда мактаб амалиётини ҳисобга олган холда, курс мазмунифундаментал ва ривожлантирувчи кўникмаларга ажратиш зарур. Фундаментал кўникмаларасосида 6 та ўқув-модули таклиф этилиб, тингловчи эҳтиёжига қараб бирламчи ва иккиламчиэҳтиёжларга қараб, ўқув режада бирламчи 3 та эҳтиёж юқори бўлган модулларга кўпроқ ўқувсоати ажратилиши, кредитлар миқдори ҳам шунга қараб белгиланиши мақсадга мувофиқ.

Тингловчиларнинг малака ошириш жараёни натижавийлигини (фундаментал варивожлантирувчи кўникмалар асосида) аниқлаш тестдан ўтди ёки ўтмади тартибидабаҳоланмай, тўғри ёки нотўғри жавобларига қараб кредит технологияси асосида балл

берилиши мақсадга мувофиқ. Кредит баллар эса, сетфикатлаш тартибини белгилабберади(2-расм)

№ Сертификаткатегорияси

Керакбўладиганкредитлармиқдори

Амалқилишмуддати

Сертификат категорияси

1 I-ДАРАЖАЛИ80 кредит

(80+)3 йил

Сертификат амал қилиш муддатитугагандан сўнг, директор белгилангантартибда малака ошириш курсларига жалбқилинади

Page 50: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

609 6-қисм | Махсус сон

2 II-ДАРАЖАЛИ50 кредит

(50-79)2 йил.

Сертификат амал қилиш муддатитугагандан сўнг, директор ўз ҳисобиданмалака оширади

3 III-ДАРАЖАЛИ30 кредит

(30-50)1 йил

6 ойдан сўнг директор ўз ҳисобидан қайтатайёрлов менежерлик курсларига,

1 йилдан сўнг малака оширишга жалбэтилади. Агар директор натижаси 2- мартаҳам ўзгармаса, юқори турувчиташкилотлар томонидан хулосачиқарилади.

2-расм. Мактаб директорлари малакасини ошириш жараёни якунидатабақалаштирилган сертификатлаштириш тартиби.

Таҳлилларимиздан хулоса қиладиган бўлсак, биринчидан малака ошириш жараёнидамактаб директорларининг бошқарув ва касбий эхтиёжлар диагностикасини сифатли амалгаоширишга эришиш ҳамда унинг натижалари асосида малака ошириш мазмуни мунтазамтарзда такомиллаштириб бориш сифат ва самарадорликка эришдаги энг зарур вазифаҳисобланади;

иккинчидан, мактаб директорларининг малакасини ошириш таълими мазмуни васифатига қўйиладиган давлат талабларини эҳтиёжларга асосан такомиллаштириш ва унгамос вариатив ўкув материалларидан кенг фойдаланиш давр талаби ва миллийманфаатларимизга мос мактаб менежерларини таёрлаш имконини беради;

учинчидан, мактаб директорларининг эҳтиёжларга асосланган малака оширишжараёнини йўлга қўйиш, Ўзбекистон таълимида кадрлар малакасини ошириш соҳасида янгибосқич ва натижаларни бошлаб беради. Яъни ушбу йўналишда:

− малака оширишга ажратилаётган давлат маблағларини манзилли сарфлаш имконивужудга келади;

− вақт ва моддий ресурслар тежалади;− талаб-таклиф тамойили асосида мавжуд билимлар исрофи олди олинади;− малака ошириш жараёнининг самарадорлиги ортади.Малака ошириш жараёнида мазкур вазифаларни бажарилиши эса “занжир реакцияси»

асосида умумтаълим мактаб бошқаруви ва таълим жараёнига ҳам ижобий таъсир кўрсатади.

Иқтибослар/Сноски/References:

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги «ЎзбекистонРеспубликасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар Стратегияси тўғрисида»гиПФ-4947-сон Фармони. – Ўзбекистон Республикаси қонун ҳужжатлари тўплами, 2017й., 6-сон, 70-модда.

2. Incheon Declaration/Education 2030: Towards inclusive and equitable quality education andlifelong learning for all (World Education Forum, 19-22 may 2015, Incheon, Republic ofKorea).

3. Сапунов В.Н. О роли факультетов повышения квалификации педагогов. Вестниквышей школы, 1988, №3.-40-41 с.

4. Саидқулов Ш. Узлуксиз педагогик таълим ва малака ошириш муаммолари. Самарқанд.1996

5. Lehrerberuf in Europa: Profil, Tendenzen, An-liegen. Bericht I., Band 3. Brüssel: Eurydice,2002.

6. Орлова О. Н. Становление и развитие системы повышения квалификации учителейрелигии в Германии (на примере федеральной земли Северный Рейн-Вестфалия) : Дисс.к.п.н. / О. Н. Орлова. – Курск, 2007.

Page 51: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 610

7. Джемилева Н. Н. Сравнительный анализ повышения квалификации учителей зарубежом. - Ярославский педагогический вестник. – 2011. № 1 – Том II.

8. Юлдашев М.А. Халқ таълими ходимларининг малакасини оширишда таълим сифатименежментини такомиллаштириш. Пед. фан. док. ... дис.–Т.: 2016. – 61 б.

9. Нишонов М.Н. Повышение квалификации педагогических кадров и задачи институтовусовершествования учителей. – Тошкент: Ўқитувчи, 1980. - 39 с.

10. Гулбоев А.Т. Педагогик ташхис воситасида ўқитувчилар малакасини узлуксиз ошириш.. Педагогика. фан. ном. ... Дис. –Т .: 2010. - 4 б.

Page 52: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

611 6-қисм | Махсус сон

Xo`jabekova Mukarramoy Murodillo qiziAndijon Davlat Universiteti 5A111801-Ta`lim va tarbiya

nazariyasi va metodikasi (maktabgacha ta`lim)mutaxassisligi II bosqich magistarnti

TARBIYACHINI INNOVATSION FAOLIYATGA TAYYORLASH

For citation: M.M.Xo`jabekova. Preparation of teacher for innovative activity. Journal ofinnovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal of innovations in pedagogy and psychology2020. pp. 611-616

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-94

ANNOTATSIYAUshbu maqolada ta’lim jarayonida tarbiyachi tomonidan qo‘llanadigan innovatsion pedagogiktexnologiyalar zarurati, mohiyati yoritilgan, qo‘llanish shakli bayon etilgan. Innovatsion pedagogiktexnologiya tarbiyachi tomonidan tarbiyalash vositalari yordamida tarbiyalanuvchilarga ta’sirko`rsatish va motiv uyg`otish hamda bu faoliyat mahsuli sifatida ularda muayyan shaxs sifatlarinishakllantirish jarayonidir.Kalit so`zlar: maktabgacha ta`lim, texnologiya, innovatsiya, tarbiyachi, mashg`ulot, metod, motiv,mahorat.

Хўжабекова Мукаррамой МуродилловнаАндижанский государственный университет 5А111801-

Теория и методика воспитания (дошкольноеобразование) магистр 2 курса

ПОДГОТОВКА УЧИТЕЛЯ К ИННОВАЦИОННОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ

АННОТАЦИЯВ данной статье описывается необходимость и сущность инновационных педагогическихтехнологий, используемых педагогами в образовательном процессе, а также описываетсяформа применения. Инновационная педагогическая технология - это процесс, с помощьюкоторого педагог использует средства обучения, чтобы влиять и мотивировать учащихся и, врезультате этой деятельности, формировать в них определенные черты личности.Ключевые слова: дошкольное образование, технология, инновация, воспитатель,мастерство, метод, мотив.

Xo`jabekova Mukarramoy Murodillo qiziMaster 2nd year magistr 5A111801-Theory and methodsof education (preschool education) Andijan stateuniversity

Page 53: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 612

PREPARATION OF TEACHER FOR INNOVATIVE ACTIVITY

ANNOTATIONThis article describes the need for, essence, and application of innovative pedagogical technologiesused by educators in the educational process. Innovative pedagogical technology is the process bywhich the educator uses the means of education to influence and motivate students, and as a productof this activity to form in them certain personality traits.Key words: under school education, technology, innovation, educator, occupation, methodology,motive, skillfully.

Butun jahon miqyosida ta’lim tizimini, jumladan, maktabgacha ta’lim tiziminirivojlantirish, maktabgacha yoshdagi bolalarni ilg‘or texnologiyalar asosida tarbiyalash vaijtimoiylashtirish muhim ahamiyat kasb etmoqda. Ayniqsa, so‘nggi yillarda tarbiyachilar va ularmalakasini oshirish hamda sifatli ta`limga bo‘lgan ehtiyoj dunyo miqyosida keskin orta boshladi.Buni O`zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017-yil 9-sentyabrdagi PQ-3261-sonli“Maktabgacha ta’lim tizimini tubdan takomillashtirish chora-tadbirlari to‘g‘risida”gi Qarorida hamko`rishimiz mumkin. [1] Shunday ekan tarbiyachilarni har tomonlama o`z kasbining bilimdonigaaylantirish, o`quv-tarbiya ishlari jarayonining mazmunini hamda shaklini yangilash orqali ta`limsamaradorligini oshirishga erishish dolzarblik kasb etadi. Demak, bunda tarbiyachiga texnologiyashubhasiz asosiy hamqadam bo`lishi kerak.

Innovatsion so‘zi inglizcha innaveshin so‘zidan olingan bo‘lib yangiliklar kiritish deganma’noni anglatadi. Innavatsion pedagogik texnologiyalarning maqsadi ta’lim jarayonida interfaolusullarni qo‘llay bilishlikdir.

Ilg‘or pedagogik texnologiya ta’lim jarayonida bir butunlikdagi yondashish, yuqorinatijalarga erishish borasidagi ilmiy-amaliy asoslangan loyihalarni tahlildan o‘tkazib, ularniqo‘llash maqsadida tashviqot ishlarini muntazam olib borilishini ta’minlaydi.

Innovatsion pedagogik texnologiya tarbiyachi tomonidan tarbiyalash vositalari yordamidatarbiyalanuvchilarga ta’sir ko`rsatish va motiv uyg`otish hamda bu faoliyat mahsuli sifatida ulardamuayyan shaxs sifatlarini shakllantirish jarayonidir.

Bu vazifani bajarish uchun hozirgi zamon maktabgacha ta’lim muassasalaridagitarbiyachilardan o‘z kasbiy mahoratlarini doimiy tarzda oshirib borishlari, innovatsion pedagogikmetodlarning mazmun-mohiyatini to`liq anglashlari va ulardan o`z faoliyatlarida mohironafoydalanadigan bo`lishni taqazo etadi.

Maktabgacha ta`lim tashkilotida innovatsion faoliyatning samarali yo`lga qo`yilganligiinnovatsion jarayon subyekti va innovatsion jarayonning faoliyatli tuzilishi bilan bevositabog‘liqdir.

Innovatsion jarayon subyekti deganda, ta’lim muassasalariga yangiliklar kiritish jarayonidaishtirok etuvchi shaxslar (direktor, uning o`rinbosarlari, o`qituvchilar, olimlar, o`quvchilar, ota-onalar, homiylar, metodistlar, konsultantlar, ekspertlar) va ta’limni boshqarish organlaritushuniladi. Ular harakatining birligi ma’lum bir natijalarga erishishga olib keladi. Maktabgachata`lim tashkilotidagi innovatsion faoliyatning maqsadga yo`naltirilganligi va tashkil etilganligiinnovatsion jarayonning faoliyatli tuzilishini oqilona tashkil etish yo`li bilan amalga oshiriladi.Mazkur holat har bir alohida harakat tuzulishini inobatga olishni taqozo etadi. Innovatsionjarayonning faoliyatli tuzilishi motiv–maqsad–vazifa–shakl–metod–natija kabi tarkibiy qismlarnio`z ichiga qamrab oladi [2. В.24-28].

“Innovatsion faoliyat tarbiyachining o`z faoliyatidan qoniqmasligidan kelib chiqadi. Utarbiyachi tomonidan u yoki bu pedagogik vazifani hal qilishda qandaydir to`siqqa duch kelinib, unimuvaffaqiyatli hal etishga intilish asosida yuzaga keladi” [3. В.4-8].

Innovatsion faoliyat yangi g‘oyani izlashdan boshlanadi. Pedagogik innovatsiya ta’lim-tarbiya jarayonidagi muhim va murakkab masala yechimiga yo`naltirilganligi sababli tarbiyachidanyangicha yondashuvni talab qiladi.

Page 54: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

613 6-қисм | Махсус сон

Tarbiyachi innovatsion faoliyati tuzilishini tahlil qilishga turli xil yondashuvlar mavjud.Masalan, A.Nikolskayaning fikricha, faoliyatni yangilash uch bosqichda, ya’ni tayyorgarlik,rejalashtirish va joriy etish bosqichlarida amalga oshiriladi [4. В.31-36].

Tarbiyachini innovatsion faoliyatga tayyorlashda bir qator to`siqlar mavjud. Bularningbirinchisi o`qituvchining o‘zi ko‘nikkan faoliyat chegarasidan tashqariga chiqishi qiyinligi, ya’nitarbiyachilarda ijodkorlikning yetarli emasligi bo‘lsa, ikkinchisi yangi va noma’lum narsalar hardoim odamlarda cho`chish va xavfsirashni keltirib chiqarishidadir. Bugungi kun tarbiyachisimashg`ulotlarni tashkil qilishda an`naviylikdan qochib, zamonaviy usullardan foydalanishi zarur.

Sababi, noan`anaviy yani zamonaviy mashg`ulotda demokratiya hokum suradi. Keling hoziran`anaviy va noan`anaviy usullarni taqqoslab ko`ramiz.

An’anaviy ta’lim texnologiyasining afzalliklari:Ma’lum ko‘nikmalarga ega bo‘lgan va aniq ma’lum tushunchalarni o‘rganishda foydaliligi.Tarbiyachi tomonidan mashg`ulot jarayonini va mashg‘ulot muhitini yuqori darajada nazorat

qilinishi.Vaqtdan unumli foydalanish.Aniq ilmiy bilimlarga tayanish.Kamchiliklari:Tarbiyachilar passiv ishtirokchi bo‘lib qoladilar.Tarbiyachining to‘la nazorati barcha o‘qituvchilar uchun motivatsiyani vujudga keltirmaydi.Bolalarlar tarbiyachi bilan bevosita muloqotga kirisha olmaydi.Eslab qolish darajasi hamma tarbiyalanuvchilarda bir xil bo‘lmaganligi sababli, guruh

bo‘yicha o‘zlashtirish darajasi past bo‘lib qolishi mumkin.Mustaqil o‘rganish va echimlar qabul qilish uchun sharoitlar yaratilmaydi.Noan’anaviy ta’lim texnologiyasining afzalliklariMashg‘ulot mazmunini yaxshi o‘zlashtirishga olib kelishi.O‘z vaqtida a’loqalarning ta’minlanishi.Tushunchalarni amaliyotda qo‘llash uchun sharoitlar yaratilishi.O‘qitish usullarining turli xil ko‘rinishlarini taklif etilishi.Motivatsiyaning yuqori darajada bo‘lishi.O‘tilgan materialning yaxshi eslab qolinishi.Muloqotga kirishish ko‘nikmasining takomillashishi.O‘z-o‘zini baholashning o‘sishi.Tarbiyachilarning predmetning mazmuniga, mashg‘ulot jarayoniga bo‘lgan ijobiy

munosabati.Mustaqil fikrlay oladigan tarbiyalanuvchilarning shakllanishiga yordam berishi.Nafaqat mazmunini o‘zlashtirishga balki tanqidiy va mantiqiy fikrlashni rivojlanishiga

yordam berishi.Muammolarni echish ko‘nikmalarining shakllanishi.Kamchiliklari:Ko‘p vaqt talab etilishi.Tarbiyalanuvchilarni har doim ham to‘liq nazorat qilish imkoniyatining pastligi.Juda murakkab mazmundagi material o‘rganilayotganda ham tarbiyachi rolining past bo‘lishi.Kuchsiz tarbiyalanuvchilar bo‘lganligi sababli kuchli tarbiyalanuvchilar past baho olishi.Tarbiyachilarning o‘zi ham yaxshi rivojlangan fikrlash qobiliyatiga va muammolar echish

ko‘nikmalariga ega bo‘lishining talab etilishi.Xulosa qilib shuni ta’kidlash lozimki, noan’anaviy ta’lim texnologiyasi quyidagilarga imkon

yaratadi:O‘z nuqtai-nazari va fikr-mulohazalarini aniq, ishonchli tarzda bayon qilishga o‘rgatadi,

mustaqil fikrlash qobiliyatini rivojlantiradi.Axborot va uning manbalarini tadqiq qilish va baholashga o‘rgatadi.Yuzaga kelgan vaziyatlarning sabab-oqibatli munosabatlarini topish, tahlil qilish, aloqalarini

aniqlashga o‘rgatadi.

Page 55: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 614

Muammolarni qo‘yish va ularning echimini topish qobiliyatlarini rivojlantiradi.Shaxslararo muloqot va mulohazalar yuritish malakalarini rivojlantiradi.Tarbiyachi va tarbiyalanuvchilarni ijodiy izlanishga undaydi.

Quyida katta guruhlar uchun tayyorlangan mashg`ulot ishlanmani ko`rib chiqamiz.Shakllar mamlakatiga sayohat.

Maqsad: bolalarning ilk matematik tasavvurlarini o‘stirish, geometrik shakllar haqidagitushunchalarini mustahkamlash. Ta’limiy o‘yinlar orqali bolalarda matematikaga qiziqish uyg‘otish,bahor faslidagi o‘zgarishlarni farqlash va ularni so‘z bilan ifodalab berishga o'rgatish. Ranglarnibilish va tasvirlash malakasini rivojlantirish, 7 sonigacha bo‘lgan sonlarni o‘rgatish va nutqmadaniyatini shakllantirish.

Kutilayotgan natijalar: mashg‘ulot davomida bolalarda geometrik shakllar haqidagibilimlar mustahkamlanadi, son-sanoq va miqdorni bilish malakalari rivojlanadi, predmetlami sanashorqali sonlar hosil qilish o‘rgatiladi.

Ta’limiy yondashuv: bolalarning geometrik shakllar haqidagi tushunchalarini mustahkam-lash, bolalarni harakatli o‘yinlar orqali chaqqonlikka, epchillikka o‘rgatiish.

Xavfsizlik choralari: mashg‘ulot davomida bolalar hayotiga xavf soluvchi jihozlardanehtiyot bo‘lish, berilayotgan bilimlarning bola yoshiga mosligini inobatga olish, mashg‘ulot da-vomida qo‘llaniladigan jihozlaming metodik talablarga javob berishini ta’minlash.

Kerakli jihozlar: geometrik shakllar, geometrik shakllarga mos o‘yinchoqlar, meva-sabzavotlar, hasharot va qushlarning rasmlari, rangli gilamcha, musiqa.

Mashg‘ulotning borishi: tarbiyachi bolalami zalga taklif etadi. Bolalar mehmonlar bilansalomlashadilar.TARBIYACHI: — Aziz bolajonlar, bugun sizlami ajoyib mamlakat sayohatiga taklif etaman.Sayohatga chiqishni istaysizlarmi?BOLALAR: — Albatta, xohlaymiz! Ammo bu qanday mamlakat?TARBIYACHI: — Sizlarga aytsam bu sayohatimiz “Shakllar mamlakati” bo‘ylab o‘tkaziladi.Bolajonlar, sayohatga chiqishdan avval sizlarga savollarim bor. Keling, shu savollarga javobtopaylik, keyin esa yo‘lda davom etamiz.Savol: Hozir o'lkamizda qanday fasl?BOLALAR: - Bahor .Savol: Bahor faslida qanday o‘zgarishlar bo'ladi?BOLA: — Daraxtlar barg yozadi, kunlar isiy boshlaydi...Savol: Bahor faslida qanday gullar ochiladi?BOLA: — Boychechak, lola, binafsha...Topshiriq Bahor haqida she’rlar bilsangiz, marhamat qilib aytib bering.Bolalar yod olgan she ’rlaridan aytib beradilar.TARBIYACHI:Bolajonlar! Mana hozir birgalikda “Shakllar mamlakati”ga sayohatgachiqmoqchimiz, sizlar qanday shakllami bilasiz?BOLA — To‘rtburchak, doira, uchburchak.TARBIYACHI: — Barakalla, qani, unda sayohatga olg‘a! Hali zamon sayohat uchun mashinalarkirib keladi. Ungacha biz sizlar bilan guruhlarga bo‘linib olamiz. Marhamat, mana bu qutichadagishakllardan xohlaganingizni tanlab oling va shu tariqa guruhlarga bo‘linib olamiz.Bolalar uchburchak, doira va to‘rtburchak shakllami tanlab oladilar. Olgan shakllarining hajmi,shakli haqida ma’lumot beradilar hamda uch guruhga bo‘linadilar. Tashqaridan mashinalar signalieshitiladi va turli shakldagi ma- shinalar kirib keladi. Mashinalarga tarbiyalanuvchilar qo`llaridagishakllarga moslab o‘tiradilar. Mashinalar zalni aylanib kelib to‘xtaydi va ichidan tarbiyalanuvchilartushadilar.TARBIYACHI: — Mana bolajonlar, “Shakllar mamlakati”ga ham yetib keldik. Qarang, bumamlakatda barchasi turli shakllardan iborat ekan. Daraxtlarni qaranglar, ular qanday shaklda ekan?BOLALAR: — Daraxt uchburchak, doira va to'rtburchak shakllardan iborat ekan.TARBIYACHI: — To`g`ri. Mana bu yerga qarang, hattoki, yo'lakchalar, uychalar va to‘siqlar hamgeometrik shakllardan qurilgan ekan. Bolajonlar bu mamlakatda yana nimalar shakllardan tashkil

Page 56: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

615 6-қисм | Махсус сон

topgan ekan? BOLALAR: — Deraza,eshik, gilam, hasharotlar, meva vasabzavotlar.TARBIYACHI: - Aziz bolajonlar,“Shakllar mamlakati”ning o‘ziga xostopshiriqlari bor ekan. Bizdan hamushbu topshiriqlarni bajarishimiz talabqilinadi. Hozir bolajonlar,qo‘llarimizdagi shakllarga qarabguruhlarga bo`linib olamiz vatopshiriqlarni bajarishga kirishamiz.Diqqat, 1-topshiriq. “Doira”lar guruhi doira shaklidagi daraxt yoniga, “Uchburchak”lar guruhiuchburchak daraxtning yoniga, “To`rtburchak”lar to`rtburchak daraxt yoniga turib olishsin.Topshiriq. Daraxtlardagi kuz fasliga oid bo`lmagan rasmlami olib tashlaysiz va ularniolganingizning sababini aytib bering.Ikkala topshiriqni bolalar bajaradilar va izohlab beradilar.TARBIYACHI: — Barakalla, bolajonlar. Keling, hozir sizlar bilan charchoqlarimizni chiqarishuchun harakatli o`yin o‘ynaymiz. Musiqa sadolari ostida barchamiz samolyot bo‘lib uchamiz.Musiqa tugashi bilan sehrli gilamcha ustidagi shakllarga borib turamiz. Agarda kimda-kimshakllarga borib joylasha olmasa va shakllar yetmay qolsa, u ishtirokchi gilam atrofida qoladihamda atrofdagi kataklarga joylashadi. O`yinimiz tushunarlimi? Unday bo`lsa boshladik.Bolalarning harakati.Topshiriq. Gilamchadagi qanday shakllar ustida turibsizlar?Bolalarning javobi: …..TARBIYACHI: — Gilamdan tashqari turgan bolalarga quyidagicha topshiriq. Bolajonlar, turgankataklaringizda qanday son yozilgan ekan?Bolalarning javobi: …..TARBIYACHI: — Barakalla. Endi esa mana shu son miqdorida o`yinchoqlar olib kelib turgankataklaringizni to`ldiring.Topshiriq. Katta hajmdagi mana bu geometrik shakllardan iborat bo`lgan to`siqlardan o`ting. 1-guruh qator qo`yilgan 6 ta kubik ustidan yuring. 2-guruh uchburchak to`siq tagidan emaklab o`ting.3-guruh doira orasidan o`ting. Bolajonlar, o`yinimizni boshladik. Marhamat!Bolalar tarbiyachi topshirig`ini bajaradilar.Topshiriq. Uycha ichidagi geometrik shakllardan turli xil buyumlar yasang va ta’rif bering.Bolalar harakati va javobi: ….TARBIYACHI: — Ofarin, bolajonlar, sizlar men kutgandan ham chaqqon va zukko ekansizlar.Sizlar bilan “Shakllar mamlakati”dagi sayohat davomida ham bilimlaringizni oshirdik.

Tarbiyachi kerakli interfaol metodlarni berilmoqchi bo`lgan bilim hamda mavzu asosidabelgilangan maqsaddan kelib chiqqan holda tanlay olishi zarur.

Xulosa shuki, har qanday innovatsion yangilik zaminida biron – bir g’oya yotadi. Pedagogiktexnologiya tarbiyalanuvchilarning mashg‘ulot jarayoniga faol qatnashishi va mashg`ulotgaqiziqishini orttiradi. Mashg‘ulotlarning qanchalik samaradorli bo`lishi, albatta, birinchi galda biz,bo`lg’usi pedagoglarga, qanday pedagogik texnologiyalardan foydalanishimizga bog‘liqdir. Demak,biz o`z faoliyatimizda bir xil yoki bir-biriga o‘xshash usullar bilan chegaralanib qolmay,mashg’ulotlarni ilg’or pedagogik texnologiyalardan foydalangan holda tashkil etishimiz bugungikun ta’limining talabidir.

Иқтибослар/ Сноски /References:

1. O`zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017-yil 9-sentyabrdagi PQ-3261-sonli “Maktabgachata’lim tizimini tubdan takomillashtirish chora-tadbirlari to‘g‘risida”gi Qarori.

Page 57: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 616

2. Хомерики O.Г. Системное управление инновационным протсессом в общеобразовательнойшколе: дисс.канд.пед.наук. – M.:1996. – 24-28 бет.

3. Jo‘raev R.H. Ibragimov X.I. Pedagogik jamoaning innovatsion faoliyati. Xalq ta’limi.: 2004. –№2 – 4-8 бет.

4. Никольская O.Л. Психолого-дидактические затруднения учитилей при освоенииинновационных технологии. Педагогика–M.:2005.–№6 –31-36 бет.

Page 58: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

617 6-қисм | Махсус сон

Исмоилова Маҳсума НарзиқуловнаБухоро давлат университети,

Ахборот технологиялари кафедраси катта ўқитувчиси.

[email protected]

МАКТАБГАЧА ЁШДА ТАЪЛИМ ВА РИВОЖЛАНИШ ПСИХОЛОГИЯСИ

For citation: M.N.Ismoilova. Psychology of learning and development in preschool age. Journalof innovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal of innovations in pedagogy andpsychology 2020. pp. 617-628

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-95

АННОТАЦИЯУшбу мақолада мактабгача ёшдаги болаларнинг психологик ва шахсий ривожланишкўрсаткичлари ҳамда мактабгача таълим тушунчасининг психологик мазмуни ҳақида сўзюритилган. Болаларга тарбия бериш учун аввало тарбияланадиган болаларнинг психикасинибилиш керак бўлади. Болани ҳар жиҳатдан, психик хусусиятлари жиҳатидан ҳам яхшибилмасдан туриб таълим-тарбия ишларини тўғри ташкил қилиб булмайди. Шу сабаблитарбиячилар ва ота-оналар учун психология фанининг, айниқса, болалар психологиясинингахамияти ғоят катта. Bolalar psixologiyasi murakkab aqliy jarayonlarning asl mohiyatinitushunishga yordam beradi.Калит сўзлар: ижодкорлик қобилияти, ахлоқий тарбия, тасаввур, умуминсоний қобилият,саводхонлик, жамият, муҳит, маданият.

Исмоилова Махсума Нарзикуловнастарший преподаватель кафедрыинформационных технологий,

Бухарский государственный университет[email protected]

ПСИХОЛОГИЯ ОБУЧЕНИЯ И РАЗВИТИЯ В ДОШКОЛЬНОМ ВОЗРАСТЕ

АННОТАЦИЯВ данной статье рассматриваются вопросы психологического и личностного развитиядошкольников и психологический контекст дошкольного образования. Чтобы воспитыватьдетей, прежде всего необходимо знать психику воспитываемых детей. Невозможноправильно организовать воспитательную работу, не зная ребенка во всех отношениях, даже сточки зрения психических особенностей. Вот почему наука о психологии, особенно детской

Page 59: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 618

психологии, так важна для педагогов и родителей. Детская психология помогает понятьистинную природу сложных психических процессов.Ключевые слова: способность к творчеству, нравственная воспитанность, воображение,общечеловеческие способности, грамотность, социум, среда, культура.

Ismoilova Makhsuma Narzikulovna Senior Lecturer, Department

of Information Technology,Bukhara State University, Uzbekistan.

[email protected]

PSYCHOLOGY OF LEARNING AND DEVELOPMENT IN PRESCHOOL AGE

SUMMARY This article discusses the issues of psychological and personal development of preschool childrenand the psychological context of preschool education. To raise children, first of all, you need toknow the psyche of the children brought up. It is impossible to properly organize educational workwithout knowing the child in all respects, even from the point of view of mental characteristics.That is why the science of psychology, especially child psychology, is so important for educatorsand parents. Child psychology helps to understand the true nature of complex mental processes.Keywords: creativity, moral education, imagination, universal human ability, literacy, society,environment, culture.

The question of how and what to teach preschool children is not new, but at the same timedoes not lose its relevance today. The disintegration of the unified system of preschool education,qualitative changes in school education have led to a variety of difficulties and problems. Asignificant number of children come to school psychologically not ready for school, manypreschoolers suffer from various fears, a large percentage of children have problems with behaviorand productive activities. All this indicates that the problem of finding effective ways of teachingpreschoolers is waiting for its solution.

Now no one disputes that the features of education in General and the specifics of teachingpreschool children in particular are directly related to age-related psychological patterns. Thismeans that the organization of education of preschoolers requires taking into account theirpsychophysiological characteristics.Sociological studies have shown that parents are primarily concerned about the health of children,as well as how their children are prepared for the upcoming schooling. Psychologists and teachers,experts in the field of education, for their part, talk about the mental development and features ofthe formation of the child's personality at this age. Many people point to the unfavorable state ofAffairs with the strengthening of health and physical development of children of preschool age. Thecampaign to introduce schooling from the age of six has taken a particularly serious toll onchildren's health. Data of special researches speak about catastrophic consequences of this action,about deterioration of the most important indicators of health of children. However, even wherethere was no unjustified lowering of school age, the state of health of children leaves much to bedesired. Physical inactivity and the associated low endurance, incorrect posture and curvature of thespine, medical diagnoses in an unacceptably large number of children entering school – all thesetroubles are very often associated with the conditions of stay of children in preschool institutionsand in school.

Psychological surveys of children entering school, conducted by different authors, showedsimilar results: about a third of children who have reached the age of seven, psychologically notready for school. This means that the difficulties encountered by children in primary school are, in asense, programmed by pre-school education. Preparing children for school has been and remainsone of the main goals of public preschool education. Traditional kindergarten classes are aimed at

Page 60: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

619 6-қисм | Махсус сон

achieving this goal. However, as we can see, direct efforts in this direction, no matter how greatthey may be, do not bring much success.Of course, indicators of mental and personal development of children significantly depend onresearch approaches and methods. However, with all the variety of theoretical positions andmethods used, the indicators that fix: 1) arbitrariness of behavior; 2) the ability to create; 3) moraleducation of children will certainly be significant.1. It is necessary to recognize that graduates of mass kindergartens unprofitably differ in indicatorsof arbitrariness of behavior. Many of them are either clamped and shackled, or disinhibited andunmanageable. They have no real arbitrariness, no conscious control over their behavior. The mainreason for this, in our opinion, overorganization, excessive regulation of the child's life,inappropriate methods of conducting classes with children in kindergarten.2. Development of creative abilities in preschool age, as it is known, is closely connected with theleading activity of this period-children's game. No wonder the concept of "creative children's game"is used as a synonym for the concept of "plot-role-playing game". It is in the game that imaginationis formed, without which no creativity is possible. At the present time, this most importantinstitution of reproduction of fundamental universal abilities, formed over many and manymillennia of human history and prehistory, is in such a state that it is not an exaggeration to say thatchildren's play now needs to be revived. The underdevelopment of play activity is associated notonly with a low level of creative abilities, but also with the underdevelopment of many otherpsychological qualities, for example, according to available data, the unpreparedness of seven-year-old children for school, which has already been mentioned, is also directly and directly due to thiscircumstance.3. The difficulties of moral education of the younger generation are now aggravated by the loss ofour society's value orientations and its deideologization. Many previously unconditional values,such as the value of conscientious work, the value of family relations, education – are now beingseriously tested. The General alienation which has seized the most different areas of public life, hasnot passed also the sphere of education. The kindergarten is actually separated from the school, andtalk about continuity in their work remains nothing more than talk. The family is alienated fromboth kindergarten and school, and so-called family work is often limited to planned activities suchas parent-teacher meetings. Parents do not know what is happening to their children in theeducational institution, and educators and teachers are often not aware of what the families of theirpupils live.

Moreover, it is well known that students are alienated from the knowledge that is presentedto them in educational institutions. They do not need this knowledge, it does not meet their needsand interests, and therefore it is not used independently by children. Alienation of knowledge isclosely related to another characteristic of the modern educational process, which is the alienationof the activities of children in the classroom. The actual subject of this activity is usually an adult(teacher or educator), not a child. Under the current model of educational organization, educationalactivities are actually imposed on children by adults who set goals for this activity, show patternsand methods of action, control the educational process and evaluate its results. In other words, thewhole semantic side of this activity belongs to the adult, children are assigned only Executivefunctions.

The possibility of removing alienation and overcoming the shortcomings of the existingeducational system is seen not in the way of improving or partially reforming this system, but in thecreation of a qualitatively new model, and the search should begin from the very first stages – fromkindergarten. The creation of preschool didactics is associated with the search for its culturalfoundations, that is, such an image of culture, where the" insoluble " problems of primary educationwere solved as if by themselves. As an example of such an educational environment, one canprobably cite a peasant Patriarchal multi-generational family, where there were many children, butalso many adults directly involved in their education. In this situation, the work of adults was wellunderstood by children of all ages, and the problem of physical, mental, economic, labor, moraleducation did not stand at all, since everything happened by itself within the joint life of children

Page 61: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 620

and adults, naturally and harmoniously. This culture did not include literacy. Nevertheless, it was ahigh culture, where every day of the calendar was spiritually meaningful, people's relations to theearth, to all living things, to nature and to each other were harmonious. By the age of seven, peasantchildren were naturally involved in productive work, and by the end of adolescence they hadmastered all the intricacies of the peasant profession, which in fact was not a profession, but a wayof life. Thus, the peasant family gave the child everything-and what we can give him today, andwhat even the most prosperous modern family fundamentally can not give.

In the family and only child in the family can learn human communication is in the familythat there is an intimate depth and absoluteness of community, is what all life gives thepsychological protection from adversity individualized existence. However, the modern family, as arule of the nuclear type, is not able to provide the child with meaningful completeness ofcommunication. The life of adult members of the modern family is such that they can notorganically include their children in it, they can not give children a daily versatile fullness of jointactivity and communication. Of course, the Patriarchal multi-generational family and the peasantculture within which it existed, as it once was, will not be able to return. However, it is necessary toclearly understand what was there and what we have lost, in order to try to reproduce the lost inmodern conditions. The adoption of the prototype of the peasant family and culture as an idealeducational environment allows us to say that overcoming alienation in education is not a narrowlypedagogical problem, but the task of restructuring the whole way of life, restoring a holistic,meaningful life together and organic community of children and adults. An equally important andsignificant step in overcoming exclusion in education will be an excursion into the scientific andtheoretical foundations of pedagogical approaches and systems.

As you know, every educational practice has a corresponding theory behind it, even if it isnot explicitly formulated. The theoretical principles of pedagogy are largely based on the lawsestablished and fixed in psychology, and psychological theories are based on certain philosophicalviews. The modern practice of primary education also has its own psychological basis andphilosophical background. Such a philosophy, which for many decades nourished and justified oureducational practice, was elevated to the rank of state ideology philosophy of dogmatized Marxism.However, it was not so much the direct influence of Marxism on Soviet pedagogy that was moreeffective than the indirect one - through psychological theories, which formed the scientific basis ofeducational practice.

In the early 1920s, the psychologists of the country were tasked to rebuild their science onthe basis of the philosophy of Marxism. Under the General ideological roof in psychology therewere various schools, directions, including absolutely not Marxist sense. However, along with this,there were sincere attempts to build psychology on this philosophical basis. Despite the diversitythey are United by the Central idea of dialectical materialism is the development of higher fromlower: matter in its self raises itself from the immaterial, the spiritual; in primitive societies, theconditions and prerequisites for a revolutionary leap to a more complex form of social life; theeconomic base is the cause and explanation of all significant changes in the superstructure. It mustbe said that the materialist idea has had and still has substantial support in the scientististic attitudesthat still prevail in the public consciousness: scientific - means justified, proven, reliable. Therefore,the "more scientific", the better, on the principle of " butter porridge will not spoil." In modernsociety, both here and abroad, an irrational belief in science prevails. It should be noted that thescientific consciousness has developed within the classical natural Sciences it happened relativelyrecently. Every scientific theory is, in the extreme, nothing more than a system of axioms and rulesof inference from them. Therefore the model and ideal of all other Sciences, if they are to beSciences, is mathematics. Where the axiomatic construction of science fails, there is a certainapproximation to it in the form of initial idealization-abstractions that serve as the ultimateexplanatory principle.

For more than a hundred years psychology has been striving to become a "real" science. If itsucceeded, it too could explain and predict, from its fundamental idealizations (that is, constructaccording to certain rules), an arbitrarily complex phenomenon with relatively simple abstractions.

Page 62: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

621 6-қисм | Махсус сон

Both Marxism and scientism in psychology combined to bring theoretical thought to a dead endfrom which it was no longer possible to see the Central problem of this science – the problem ofdevelopment.

Methodological impotence of scientistic attitudes in psychology is most clearly detectedduring the setting of the problem. When using the scientific methods described above, developmentis instantly reduced to some processes that development can not be. More often than not, scientificreductionism rests on naturalistic dead ends. For example, modern biologicheskii solution to theproblem of development put its sources and driving forces in genetics, molecular codes in the cellsof the body. The naivety of such "solutions" is so obvious that it does not need comments. Thereverse side of the same coin – sociologizatorstvo, bringing all the content of the concept of"development" in the outside world – in society, environment, culture. In many works, theabsolutization of the social conditioning of the human psyche was presented as the only trueMarxist solution. At the same time, the most consistent theorists of the direction recognize that fromthese positions to talk about the development of the human individual in the strict meaning of theconcept does not make sense. The child does not develop, but only assimilates social experience.So, V. Davydov clearly and unambiguously writes: "the Dignity of "development" in the dialecticalunderstanding is possessed only by such objects, which are integral systems ("totalities"), existingaccording to their own and only their own laws (the law is a universal way of connecting specialphenomena within a given system). Is the individual a similar system? The whole point of theoriesthat consistently reveal the failure of "robinsonades" is precisely what leads to a negative answer tothe question posed. The individual is not a system that has "inputs" and "outputs" in itself. It is onlyan element of a truly holistic system, which is the essence of "society". It is the latter, and only it,that has development as the self-unfolding of immanent contradictions. The individual, taken byhimself, has no such development.The application of the term "mental development" to an individual is not legitimate if one is awareof the meaning of this term and does not stand on the positions of the naturalistic theories of man. Ifthis term still make sense to operate with the concept "mental development of the individual", then,like piaget, we must recognize the autonomy and self-sufficing importance of the individual, it isnecessary to see him as a complete system, which ultimately is equal to the negation of its socialnature.

But what happens to a person from birth to death? It is nothing else than the acquisition,acquisition, assimilation, appropriation of the underlying "social nature", defined in the material andspiritual culture, that is, in the special products, the objective activity of previous generations ofpeople. There is a formation of its own activity, in particular, and its governing mechanisms-thepsyche. All that ultimately appears as the activity of the individual, as well as all the conditions forits formation-all this originally existed as a social pattern outside and independently of the givenindividual ("given", and not at all outside the "individual", because the patterns themselves exist inthe activities of these individual individuals).

Thus, all kinds and ways of human activity, including his individual activity, needs,aspirations, inclinations from the beginning to the end is the result of the appropriation of sociallydefined and in a certain sense normative models of this activity. Public institutions somehowdetermine the nature of the process of formation of the individual in his image and likeness"(Davydov V. V. Requirements of modern primary education to the mental education of children ofpreschool age / / Preschool education. - 1970. No. 4).This lengthy quotation very accurately characterizes the" Hegelian " version of Marxism in Sovietpsychology. Many psychological theories could be attributed to this direction. Without settingourselves the task of analyzing this trend, we only note that both in openly biologizing andconsistently sociologizing theories (and, even more so, in the compromise theory of theconvergence of two factors), Soviet psychology has lost the "Golden key" to the problem ofdevelopment, which it once held in its hands. We are talking about the cultural and historicalconcept of L. Vygotsky.

Page 63: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 622

Probably, from the standpoint of modern psychology, In the works of L. Vygotsky, you canfind naive things, misconceptions and tribute to the time in which the scientist lived. However, it ismuch more important to see in his works what psychology could not realize, including the scientificschool that bears his name. The experimental genetic method proposed by him allows to model inexperimental conditions the essential moments of the development process. How is this possible, if,according to the correct conclusion of V. Davydov, only integral systems – totalities-are capable ofdevelopment as self-development? How can one scientifically study man as a totality if thescientific method is in principle a method of reduction to a skinny abstraction? How Did L.Vygotsky manage to grasp the feather of the Firebird, called "development", if he worked in thedirection of scientific knowledge?

In the work Of V. Bibler "Thinking as creativity" (1975) it is shown that the theoretical andmethodological thought of L. Vygotsky does not fit into the framework of classical science. In hisworks, written in the 1920s-30s, demonstrated the possibility of a new, non-classical science. Letthis be only a possibility, but it is with it that hopes for the solution of modern scientific problemsand "insoluble" problems of educational practice are connected. In our opinion, the ideas expressedby L. Vygotsky allow us to build psychology as an explanatory science and, at the same time, avoidthe reductionism inherent in the scientific method of cognition. Especially important is the idea thatallows us to understand the relationship between learning and development.

In the work "Training and development at school age", where L. Vygotsky considers thestrategy and tactics of building training in school, it is emphasized that only the training is good,which leads to development. The expressed idea is directly related to the preschool educationconsidered by us in this manual.

At development of preschool didactics it is necessary to mean from the very beginning thattraining of preschool children has to promote full-fledged mental and personal development ofchildren, formation at them of psychological readiness for school training, formation of morals anddevelopment of creative abilities. Moreover, it is not an exaggeration to say that the lack of trainingor improperly constructed training leads to difficulties with personal development, low levels ofpsychological readiness for school, problems with morality and lack of creativity.

Construction of education of preschool children, which will lead to the development ofpreschoolers, it is advisable to start with the consideration of the psychological content of theconcept of "training". The content of the concept of "training" is usually associated with someactivity in which, on the one hand, there is one who transmits knowledge and skills, and one (orthose) who assimilates this knowledge and skills. At the same time, the result of such activity isassociated with the transformation of the subject from the ignorant to the knowing, from theincompetent to the able. However, not every activity in which there is a teacher and students can becalled learning. In all educational institutions - from kindergarten to University-there are studentswho take part in such activities, but do not turn into "experts". Sometimes such people are few, andsometimes they make up the majority of those who occupy the position of the student.

Primary school teachers are well aware of this fact: immediately after studying the topic,more than 95 % of students cope with the tasks proposed in the control work, and the teacher beginsto study a new topic. But if, after some time, children are again offered to perform a control workon the recently passed material without prior repetition, the results of the second control, as a rule,are much worse. It turns out that students have forgotten a lot and are now experiencing difficultiesin performing those tasks that a few weeks ago were easy to perform. Thus, good results of the firstcontrol work were connected not with transformation of children from ignorant in knowing, andwith properties of their memory: they remembered necessary definitions and ways of the decision oftasks, and at performance of tasks used the algorithm of their decision available in memory. Thesame phenomenon is common among students. Often, having successfully passed the session, aftera short time they can not remember the basic provisions of a discipline. Many times it wasnecessary to face that seniors cannot help freshmen with the solution of problems. In such cases, weare not dealing with learning and its results, but with the mental function of memory, which has itsown laws, including those directly related to forgetting. At the same time, there are situations when

Page 64: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

623 6-қисм | Махсус сон

there is no teacher and students, but there is a genuine learning process. For example, sometimeschildren after watching numerous cartoons in a foreign language gradually begin to speak it. Thereis a case when there is no educator and children do not have the task to learn, but the result of suchactivities is their transformation from not knowing a foreign language to people who more or lessown it.

A similar situation arose in the case of a student who, while studying at the faculty ofHumanities, had problems with mathematics. He tried his best to understand and learn it, asked hisclassmates to explain the material again, asked for help from Tutors. But he still couldn't pass themath exam. After another failed attempt, the frustrated student was walking home and slipped, felland broke his leg. Forced to do nothing, he lay in bed and read fiction in the room where hisbrother, a technical University student, was preparing with his comrades for exams, in particular, inmathematics. And my brother and because of age (he studied in the third year, while our patient-only in the first), and because of the specifics of the University material was much more difficult.As a result of this passive participation in the preparation of his brother for the exam, the studenthimself passed the math exam after recovery, and even became able to explain difficult tasks to hisclassmates. As we can see, there was neither a teacher nor a learner, but the result shows that thelearning process took place. Thus, the presence of the educator and learners is not always acharacteristic of learning. At the same time, some activities that are not externally similar to thelearning process lead to a change in the characteristics of the subject. To understand the reason forthis, let's try to determine the psychological content of the concept of "training".

On the one hand, we have several times turned to the psychological content of the concept oflearning, pointing out that the result of the learning process is the transformation of the subject fromthe ignorant to the knowledgeable, from the incompetent to the able. On the other hand, thischaracteristic of the learning process needs to be clarified and concretized. If we confine ourselvesto the thesis of the transformation of the subject into the knower, it is difficult (and sometimesimpossible) to distinguish the actual learning from the results of memorization. So, in the aboveexamples of primary school students and students, it would seem there is a transformation of themfrom ignorant to owning new material and successfully applying knowledge. However, the changesthat occurred with them were temporary, which are not the result of the learning process, but onlythe result of memorization. In other words, no change and transformation of students from ignorantto knowledgeable has occurred. At one lesson, preschool children were simultaneously givenknowledge about the names of parts of the designer and the laws of buildings. By the end of thelesson, all the children could distinguish between a tetrahedron and a cylinder, a parallelepiped anda cone. In addition, they confidently repeated: that the building does not fall apart, at its base youneed to put the largest parallelepiped. After the end of the lesson, the children relaxed: someonebegan to play, someone began to look at pictures in books, some children turned to buildingmaterial. At the same time, the boy, who had just formulated what to do to keep the building fromfalling apart, took a small cube and began to build something on its basis. On the surprised questionof the adult that he does, the boy at first pretended not to hear, and then answered: "and suddenlywill not fall apart!»

There is a situation when, on the one hand, the student has acquired new properties andqualities, and on the other hand, has not really changed. Everyone is familiar with this aspect of theproblem of content and effectiveness of training. For example, a Junior high school student who hasexcellent grades in mathematics and confidently reproduces the multiplication table, is unable tocalculate how much to pay for two servings of ice cream and what change to get. Or a high schoolstudent, well versed in the interaction of acid and alkali, has difficulty baking a cake, not knowingwhat to do to extinguish the excess soda or, conversely, neutralize the acid. Numerous cases ofconfusion of young professionals in the workplace are widely known, when it is necessary to solvethe simplest practical problem: it is easy to cope with a worker who does not even have a secondaryeducation, and yesterday's student, who studied for one five and received a red diploma, hasdifficulties. In all these and many other similar cases we are dealing with what looks like learning,but in its content is not learning.

Page 65: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 624

The thesis of the transformation of the subject from the ignorant to the knowing, from theincompetent to the able in relation to learning means that the changes that occur must be associatedwith the consciousness of the learner. In other words, the result of genuine learning must be achange in the subject's consciousness. So, the psychological content of the concept of "training" isassociated with a change in human consciousness. Thus, the organization and construction oftraining assumes that the teacher really imagines what changes will happen to the student or groupof students as a result of this process. In the case where the result of the activity were the skills andknowledge of the subject without changing his consciousness, we are not dealing with the learningprocess. If a child learned to play some musical instrument, he has not changed, has not become adifferent treat around sounding music not purchased musical imagination, it is received the skillsmost likely will be forgotten as soon as he ceases to attend the school. This is easy to see whencomparing the number of people who have primary musical education and people who actually playmusical instruments.

At the same time, among the students of music, we can distinguish a group of people whoare not always successful in learning, but in the process of learning they change personally. So,nothing stood out the girl, sitting down at the piano, qualitatively changed: she became emotional,she appeared and a special plastic, which was not in everyday life, she had her own view of thework, not always coinciding with the opinion of the teacher. In other activities, such as teaching atschool, she was only a performer who carefully, but without emotion, did what the teacherdemanded. Such changes can be observed in people who are self-learning music, as they love toplay, sing and want to accompany themselves or someone else. As a rule, they quickly begin to pickup by ear different melodies, while not always well and conscientiously performing tasks to practicethe technique. However, we can say that in this case we are dealing with real learning, since evenpoor musical technique and low grades in music school are compensated by the inclusion of musicand music education in their real life. Such people often independently master other musicalinstruments, comprehend the basics of harmony, not provided by the program of the music school,because they want to play their favorite melody with two hands, etc.Changes in the consciousness of the student indicate that he was included in the learning process. Ifwe try to formulate what happens to the subject in the process of learning, we can say that heacquires a new "point outside".

Similar we can observe and in other processes. As a rule, the child learns speech in theperiod from one to three years. It is at this age that he learns to relate words to the objects whichthese words signify. In the same period of development, children acquire the ability to use speech todescribe specific situations or understand what is being said, focusing on the words of other people.Thus speaking and not speaking children qualitatively do not differ from each other if both those,and others understand the words addressed to them, or as psychologists speak, have passive speech.In three or four years (of course, with full mental development) with children there are qualitativechanges associated with their speech development. They do not just describe a situation or namespecific things, but with the help of their speech they begin to replace objects or situations withwords.

When a child under three years old says "bear", he should see this bear and even hold it inhis hands. To the child with whom there were changes, the word "bear" replaces a favourite toy. Forthese changes to occur, the child needs to "look" at his own speech or speech addressed to him,from the outside, that is, from a "point outside". Psychologists say that at the age of 3-4 years,children become the subject of speech. If until this time speech was used unconsciously: the kiddoes something, accompanying his actions with some words, but for himself he only jumps fromthe threshold, shakes the bear. The manifestation of the subject of speech means that the childbegins to realize that in addition to actions, he also says: in one case - "jump", and in the other -"bear sleeps". It is this change in consciousness that leads to the fact that in the future he can onlysay the word "jump". And for him, and for the one with whom he communicates, it will mean thesituation of his jumping from the threshold of the room. The appearance of the subject of speech inthis case means that the child has acquired a "point outside" of his own speech activity.

Page 66: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

625 6-қисм | Махсус сон

Another example relates to the professional teaching activities. In the pedagogical Institute afew years ago, applicants were asked the following question: "You need to buy a certain thing, butyou see that there is a large queue at the counter. What are your actions?"Applicants who admittedthat they will try to leave this queue were asked not to enter the Institute, as they, according to theauthors of the test, lacked an important quality of the teacher-patience.It is unlikely that this quality is originally inherent in all applicants of the pedagogical Institute, butthe teachers, really, patience is necessary. You can meet a teacher who explains his conflict withone of the students by the fact that he is too slow, that is, the difference in temperaments preventsthe student from waiting for an answer to the question. At the same time, there are quite a fewteachers who, despite the peculiarities of their character and temperament, change both in theirprofessional activities and in real life. Of course, a teacher with a choleric temperament does notbecome melancholic or sanguine, but learns to wait patiently for the reaction of the slowest student.In addition, such teachers have fewer conflicts with their own children, because they will patientlywait for their three-year-old to dress himself and tie his shoelaces, while teachers who do not knowhow to curb their temperament, as a rule, quickly dress the child themselves, so as not to be late forkindergarten, and then complain about the lack of independence of their children and morningscandals.

The main difference between teachers of the first and second groups is that the second havea special professional consciousness that allows you to manage your personal characteristics andeven change them. If the former treat their profession as an activity that should be performed by anadult, and this activity does not change anything in their consciousness, the latter receive in theform of professional self-consciousness a "point outside" themselves, their personality, theirphysiological and psychological characteristics. Thus, the changes in consciousness that occur as aresult of the learning process give the subject new " points outside." It is this feature of training andallows you to find a practical criterion of training.

In the system of education adopted in our country, despite its diversity and wide age range,as a rule, tasks that students must perform after mastering new material are used as a control oflearning results. At school it is mainly tests, in institutions-exams and tests. In recent years, testsbased on the principle of control works have become very popular. We have already said that evenwell-performed tests often do not speak about the level of knowledge and do not characterize thelearning process. All of the above forms of control involve conscientious activities of the contractor,for the implementation of which no changes in consciousness, no "points outside"are needed.Activity changes dramatically when the learner is asked not to solve a problem or to define aconcept, but to teach others to solve problems or to explain what a situation or situation means. Toperform these seemingly simple tasks, the subject needs to look at the situation from the outside.The ability of yesterday's disciple to become a teacher in relation to someone will show whether hehas a "point outside", whether there have been changes in consciousness, whether organized activityhas become a real learning for him. In addition to the fact that the ability to teach another is anindicator and result of the learning process, the conditions under which the learner becomes alearner help to build and construct the learning process itself or, if necessary, to adjust it.

Psychologists are well aware that developmental or correctional training of a person isespecially effective when it is proposed to teach a younger or lagging friend the material that thestudent is good at. For example, eighth-ninth grade students who have problems with mathematics,it is very useful to work out mathematics with fifth graders; students who have problems in thethird-fourth year, pull up the "tails" will help classes with applicants or freshmen. Each time, takingthe position of a teacher, a person evaluates not only his student and his difficulties, but also hisown knowledge and skills. Often this position helps to get changes in consciousness and transformthe activity into a learning process.Of course, such training involves some additional conditions. After all, if you just let one teach theother, the teachers, whose activities we have analyzed in this Chapter, must inevitably change andhave numerous and diverse " points outside." However, this is not always the case.

Page 67: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 626

Thus, the position of the teacher becomes an effective criterion of the learning process andhelps learning to become learning in the psychological sense of the word. At the same time, boththe position of the teacher and the learning process itself need to create additional conditions.Different types of training, differing goals and position of the student, are implemented in differentways. One of the most common forms of education are classes, which are called lessons in school,in universities are called lectures and seminars, and in children's educational institutions(kindergartens) and are called – classes. In addition, we can distinguish a form of training directlyrelated to various activities. For example, a child plays with other children in the store, somechildren play the role of buyers – they have to choose what they want to buy and pay for theselected product; others represent sellers – they have to get money for the goods, give change andpack the purchase. At the end of the game it turns out that the child, who, starting to play, did notknow how to properly pay for the purchase, or get the change, is now quite oriented in the account.Thus, the play activity in which the child took part became a form of his education.

Another example. A teenager has to make a drawing for a wall newspaper. However, it doesnot have the right color paint. He tries to replace it with existing ones, adding different amounts ofwater, mixing one paint with another. The result of such activity can be considered a drawing andknowledge of the laws of the formation of a particular shade, color. In this case, the training is inthe form of visual activity. An adult has purchased a new appliance without operating instructions,or the existing instruction was in a foreign language, which he does not know. The personinvoluntarily begins to understand numerous buttons and levers, pressing that on one, on another,choosing their different combinations. The result of such subject activity will be the ability to usethis device. In addition, the owner of the device may be able to repair it in case of failure or use it ina non-specific function, since he has acquired knowledge of the principles of its device. Therefore,the subject activity in this case was simultaneously a form of education.

So, different types of training can be implemented in special classes, in organized orspontaneous activities, as well as in different practical situations that allow a person to acquire newknowledge and skills. Talking about the forms of implementation of different types of trainingsuggests another aspect of this problem, which is associated with the organization of the educationalprocess. It is accepted to allocate collective, individual and microgroup training. On the one hand,the names of forms of education indicate the number of students, on the other hand, the number ofstudents is only their external characteristic. The main difference is in the features of theorganization of the educational process.

The main feature of collective learning is associated with the fact that a group of peoplestudying is a holistic team. In this case, the pedagogical process involves the presence of theeducator and students, and, regardless of the number of those who are trained, they act as a singleentity. Collective learning is the most common form and has a long history. For most of us, schooland sometimes pre-school education was conducted in this way. The main advantage of collectivelearning is that it can be used to train a large number of people at the same time. However, in thiscase, as a rule, neither the individual characteristics of students nor the presence of a motive forlearning are taken into account. Often collective learning is called such forms of activity that havenothing to do with this form of learning. Recall the situation from the film R. Bykov " Attention,turtle." At first glance, we have a collective education: there is a teacher with a clear pedagogicalposition, there is a class and educational material that children have to learn. But if you lookclosely, you can see that one child is playing under the Desk with dolls, the second communicateswith a neighbor, others play with a turtle brought to class. At the same time, children do not payattention not only to the teacher, but also to each other, except for situations when they are engagedin some business together. This is a fairly typical situation that develops in lessons and classes inwhich a collective form of training should be used.

The fact is that it assumes first of all the presence of a team, that is, people who have thesame goals and objectives. Only in this case it is possible to neglect their individual characteristicsand interests. Therefore, when organizing or using collective training, the teacher needs to createthe team that he will later teach. Many teachers go Hiking with children, organize excursions, come

Page 68: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

627 6-қисм | Махсус сон

up with and hold interesting events. This helps them to unite individuals into a team and, as a result,effectively implement collective learning.

The pronounced positions of the educator and learners in collective learning make this formthe most suitable for direct and reactive types of learning. Indirect and spontaneous types oftraining, as a rule, are implemented in other forms, as the organization of any activity or theconstruction of situations that promote learning, may be unproductive for a large group of students.In these conditions, even despite the presence of a cohesive team, the results of training can bequalitatively different for different members. Similarly, it is almost impossible to organizecollective training, focusing on individual programs of students. Lack of focus on individual orcollective desires and interests of students often leads to undesirable results of collective learning.First, even if there are common goals and objectives in the team, its members understand andassimilate new material in different ways. Therefore, when using collective learning, a group ofstudents is formed, the learning results of which are unsatisfactory. Second, the dominance ofcollective learning has a negative impact on both the teacher and the students. Teachers usingmainly this form of training, as a rule, are not focused on the individual characteristics of theirstudents, have problems in organizing and conducting discussions, discussions, can not helpstudents experiencing difficulties. Many of them, even studying with students individually, can notgo beyond collective learning. Students, for whom the collective form of education is the main,have serious problems in the implementation of individual activities, are unprepared forindependent learning, are characterized by a passive position, inability to defend their own opinion.As a rule, collective learning is opposed to individual learning, which received its name not fromthe presence of only one student, but from the orientation of the teacher in the first place on thestudent. Accordingly, individual training can be implemented even in the usual class-class system,but the process in this case will be qualitatively different from when there is a collective training.

If the collective training of all participants, as a rule, are engaged in the same activity, theindividual each participant in the educational process has its own task. The differences betweencollective and individual forms of learning are clearly visible in the analysis of the relationsbetween the teacher and the students. If in collective training the teacher communicates with a class(group, course), then at training in an individual form the teacher communicates with eachparticipant of educational process individually.

In the 1980s of the XX century, when the mass media paid close attention to innovatorteachers, many were struck by the method of communication with students demonstrated by sh.Amonashvili. He, in particular, asked the children to tell him the answers to the solved problems inhis ear. Many teachers, trying to adopt the method of sh. Amonashvili, also tried to use thistechnique. But, as it turned out, not everyone managed to reproduce this simple action. It seems thatthe whole point is that this technique is part of a specially organized individual training. In the caseof learning in a different form, it is difficult to ensure that teacher and student exchange informationin this way.

Features of individual training are such that it can be implemented almost all types oftraining. Its use in the real educational process involves the high skill of the teacher, who even whenimplementing his own program focuses on those whom he teaches. At the same time, a teacherusing individual training needs to know and understand the characteristics of his students,concerning both the position of the students and their personal characteristics, interests, Hobbies.Individual training allows to realize both the program of the educator, and the program of those whostudy, promotes emergence of change in consciousness of pupils, helps to assimilate effectivelynew knowledge and skills. However, the use of individual training has a number of seriouslimitations. First, students who use predominantly one-on-one learning tend to have difficulty inreactive learning. Secondly, they do not know how to communicate with peers, have problems bothin performing joint activities, and in the ability to understand the other, to look at the situationthrough his eyes. Thirdly, such students are unable to explain to anyone material that they are goodat, or teach certain skills.

Page 69: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 628

References / Иқтибослар /Сноски:

1. Vygotsky L. S. the Problem of learning and development at school age. Vygotsky L. S.Pedagogical psychology. - Moscow: Pedagogy, 1991.

2. Davydov V. V. Requirements of modern primary education to mental education of children ofpreschool age/ / Preschool education. - 1970. - No. 4.

3. Kravtsov G. G. Psychological problems of primary education. - Novosibirsk: NSU Publishinghouse, 1994.

4. Kravtsova E. E. Pedagogy and psychology: textbook for universities. - Moscow: Forum, 2009.

Page 70: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

629 6-қисм | Махсус сон

Имомова Шафоат Маҳмудовна Бухоро давлат университети

Ахборот технологияларикафедраси катта ўқитувчиси.

[email protected]

BURCHAKLI SOHADA VEKTORLI TO’LQIN TENGLAMASIGA QO’YILGANARALASH MASALANI PARAMETRLI AYIRMALI SXEMA BILAN SONLI HISOBLASH

For citation: Sh.M. Imomova. A parametric difference scheme for the numerical solution of a mixedproblem for a wave equation in a region with an angle Journal of innovations in pedagogy andpsychology, 2020 Journal of innovations in pedagogy and psychology 2020. pp. 629-633

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-96

ANNOTASIYABurchakli sohada vektorli to’lqin tenglamasi uchun aralash masalaning yechimi uchun Sobolevfazosida aprior baho olingan. Aprior bahoning olinishi “Energiyaning dissipativ integralini”qurishga asoslangan. Ushbu maqolada burchakli sohada vektorli yo’lqin tenglamasiga qo’yilganaralash masalani sonli hisoblovchi ayirmali sxema qurilgan va turg’unligi isbotlangan.Kalit so’zlar: aralash masala, matrisa, ayirmali sxema, turg’unlik, komleks, vector, Lopatinskiysharti.

Имомова Шафоат Махмудовна.старший преподаватель кафедры

информационных технологийБухарский государственный университет.

ПАРАМЕТРНАЯ РАЗНОСТНАЯ СХЕМА ДЛЯ ЧИСЛЕННОГО РЕШЕНИЯСМЕШАННОЙ ЗАДАЧИ ДЛЯ ВОЛНОВОГО УРАВНЕНИЯ В ОБЛАСТИ С УГЛОМ

АННОТАЦИЯ В данной статье построена разностная схема для численного решения смешанной задачадля волнового уравнения в области с углом, доказывается её устойчивость.Ключевые слова: смешанная задача, матрица, разностная схема, устойчивость, комплекс,вектор, условия Лопатинский.

Page 71: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 630

Imomova Shafoat Makhmudovna Senior Lecturer, Department of

Information Technology,Bukhara State University.

A PARAMETRIC DIFFERENCE SCHEME FOR THE NUMERICAL SOLUTION OF AMIXED PROBLEM FOR A WAVE EQUATION IN A REGION WITH AN ANGLE

SUMMARYIn the article a difference scheme for numerical solution of mixed problem for wave equation in wizcorner is constructed. The difference scheme stability is proved.Key word’s: mixed problem, matrix, difference scheme, stability, complex, vector, Lopatinskiyterms.

Quyidagi masalani qaraymiz: 0,,,,3 yxtyxtR sohada

0 yyxxtt UUU 1vektorli to’lqin tenglamasining

0x da Ryt,,0 2

111 yxt UBUAUJ 20y da

R xt,,0 2222 yxt UBUAUJ 3

chegaraviy shartlarni va 2

t yx,0, t),,( U),,( RyxyxU 4boshlang’ich shartlarni qanoatlantiruvchi yechimi topilsin.

Bu yerda nABJBAJ 222111 ,,,,, o’lchovli o’zgarmas kompleks matrisalar. [1]monografiyada ushbu masalaning yechimi uchun aprior baho olingan. Aprior bahoning olinishi “Energiyaning dissipativ integralini ” qurishga asoslangan.

rryrx ln,sin,cos, qutb koordinatalar o’tib 41 masalani

Rt ,2

0,0 sohada

,0, t,00000 VQCB

tAe 5

R0, t,2

,0312111 VBVAVJ 6

R0, t,0,0322212 VBVAVJ 7

,0, t,,~,,~eV 8

bu yerda

,VV

V,000000

C,B,

3

2

1

0

000

UUUe

VKiNM

Q

MLKLMiNKiNM

LMiNMLKiNKL

KiNMiNKLMLK

A

t

NMLK ,,, hozircha ixtiyoriy elementlari ga bog’liq ermit matrisalar.

Page 72: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

631 6-қисм | Махсус сон

Biz 85 aralash masalani approksimatsiya qiluvchi parametrli ayirmali sxemani quramiz.

Buning uchun 5 sistemada YeV

21

almashtirish bajarib, quyidagi ko’rinishlarda yozib olamiz:

021

00000

0

YB

ddCQYC

YBtYAe

9

021

00000

YCQYCYB

tYAe

10

Ushbu 9 - 10 sistemalarni chap tomondan 321 ,, yyydiagD matrisaga ko’paytiramiz. Hosilqilingan sistemalarni qo’shib

0222 00000

00

YB

ddCQDYDCYDB

YBD

tYDAe

11

sistemani hosil qilamiz.

Qaralayotgan 1,2

0,0 Rt sohada ,,t o’qlari bo’ylab mos ravishda

,,tt qadamlar bilan to’r quramiz. Quyidagi belgilahslarni kiritamiz:

,...;1,0jn,,I0,i,,,,,,,,,,,____

321 jinyjinyjinyjinYY ttttn

ij

I

i j

nij

nijA

n YYAeY j

00

21,1,1L,,

0

Endi 11 tenglikni approksimatsiya qiladigan parametrli ayirmali tenglamani quramiz:

02

1

)(

0001

011

0

1101

01011

10

11

111

01

111

101

1

10

1101

1

01

1

0

nij

i

nij

nij

nij

inij

nij

nij

inij

nij

nji

in

ji

nij

njin

ij

nij

nij

inij

nij

nij

inij

nij

nji

in

ji

nij

njin

ijt

nij

nij

inij

t

nij

nij

inij

YBddCQD

YYCD

YYCD

YYBD

YBYBD

YYCD

YYCD

YYBD

YBYBD

YYADe

YYADe jj

12

,...2,1,0j,1-I0,i,1,0________________

Nn

,...2,1,0j,0 i da ,032221 noj

noj

noj ybyay 13

,...2,1,0j, Ii da ,031211 nIj

nIj

nIj ybyay 14

,...2,1,0jI,0,1,2,...,i,0 n da

,~,,~,,~ 2

121

21

0ijijijij

jjj eeeY

15

Teorema. Faraz qilamiz Lopatinskiy tekis sharti bajarilsin. U holda 1512 ayirmali sxema

1,0 uchun nJ energetik normada turg’un bo’ladi, bu yerda .,1

00

I

i j

nij

n VVAJ

Isbot.Yuqorida tenglamalar sistemasini o’ng tomonidan yasovchilari birlardan iborat vektorga skalyarko’paytiramiz.

Page 73: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 632

;,1,1

,,

,,

10

10

11

0

1

0

1

01

1

0

nij

t

nij

t

t

nij

nijn

ijinij

t

nij

nij

i

t

nij

nij

inij

t

nij

nij

in

ij

YYAYYA

YYDLALD

YYA

LYY

ADLYY

AD

;,,

,,

,,

010

110

010

1101

010

nij

nji

iiii

ii

iiii

ii

YYBYYB

YYYBYYBYB

LYYBDLYBYB

D

bu yerda nji

nij DDD 11iD, va hokazo.

;,,

,,

,,

010

110

10

101

10

nij

nij

jjjj

jj

jjj

jj

YYCYYC

YYYCY

YYC

LYY

CDLYY

CD

nij

nji

nji

nij

nji

nij

nij

nji

nij

nji

in

ji

nij

njin

ij

YYBYYBYBYY

YYBYB

LYY

BDLYBYB

D

,1,1,1

,1,1,1

010,101

0101101

010

nijnij

nji

nij

nij

niji

nij

nij

nij

nij

inij

nij

nij

inij

YYCYYCYCYY

YCYY

LYY

CDLYY

CD

,1,1,1

,1,1,1

0101,01

011

011

0

YYBddCQQ

YYCQDYYBddCQ

LYCQDLYBddCQD

,Re2

,,

,,

00*00

0*0000

00000

tengliklarni hosil qilamiz. Ushbu tengliklardan esa

0,,,1

,,1,,1

,,,,1

0000010

010010

01001

0

n

ijijj

iijj

iinn

t

YYBddCQQYYCYYC

YYBYYBYYCYYC

YYBYYBYYAYYAe j

Page 74: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

633 6-қисм | Махсус сон

munosabatni olamiz. Ushbu munosabatni , ga ko’paytirib i bo’yicha 0 dan 1I gacha vaj bo’yicha dan gacha yig’ib chiqamiz.

1

0

110

21 ,I

i

nij

nij

j

n YYAeY j belgilashni kiritib va da 0, 2

1

YYY

inobatga olib

1

000

*00

,00,0

221

,Re2

,,

I

i j

n

ijt

j

nj

njIA

n

A

n

YYBddCQQ

YYBYYBYY

tenglikni hosil qilamiz. [2] ga asosan 0,)1(,0,

,0,,0,-,0,,0,

001

00

001

0000

nj

nj

nij

nIj

nij

nij

YYBYYB

YYBYYBYYAeYYAe

tengsizlikni isbot qilish mumkin. Bundan esa

1

1

21 ,,,,'2

I

i j

n

ijyynijxx

nijtt

nijW

n UUUUUUUUU munosabatga ega bo’lamiz.

Bu esa teoremani to’liq isbotlaydi.

Иқтибослар/ Сноски /References:

1. Блохин А.М., Ткачев Д.Л. Смешанная задача для волнового уравнения в координатныхобластях. Получение априорных оценок для смешанных задач для многомерноговолнового уравнения. // Вычислительные технологи. Т.1, № 1,2. 1996, с.13-37, 26-46.

2. Худойберганов М.У. Устойчивость разностных схем для векторного волновогоуравнения.//Труды Международной научной конференции. Дифф. урав. частнымипроизводными и родственные проблемы анализа и информатики.-Ташкент. 2004, с.305-308.

3. Исроилов М.И. Ҳисоблаш усуллари. 1-қисм.-Тошкент, Ўзбекистон нашриёти, 2003.

Page 75: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 634

М.НурбаеваШ.А.Бойжигитов Низомий номидаги

ТДПУ Шаҳрисабз филиали“Мактабгача ва бошланғич таълим методикаси”

кафедраси мудири

БОШЛАНҒИЧ ТАЪЛИМ ПЕДАГОГЛАРИНИ ТАРБИЯЛАШДА ШАРҚМУТАФАККИРЛАРИНИНГ ОДОБ-АХЛОҚ МАСАЛАЛАРИГА ОИД ҚАРАШЛАРИ

For citation: Sh.M. Imomova. A parametric difference scheme for the numerical solution of a mixedproblem for a wave equation in a region with an angle Journal of innovations in pedagogy andpsychology, 2020 Journal of innovations in pedagogy and psychology 2020. pp. 634-640

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-97

АННОТАЦИЯУшбу мақола одоб – ахлоқ масалаларига қаратилган бўлиб, унда динимизнинг муқаддаскитоби “Қуръони Карим”, Ҳадиси шариф ҳамда буюк мутафаккирларимизнинг шу борадагиқимматли қарашлари билан бойитилди.Калит сўз: одоб, ахлоқ, Қуръони Карим, Ҳадиси шариф, инсон, фазилат, таълим, тарбия,оила, фарзанд, меҳр.

М.НурбаеваШахрисабзский филиал ТДПУШ.А. Бойджигитов им. Низами

Заведующая кафедрой «Методика дошкольного иначального образования»

МНЕНИЯ ВОСТОЧНЫХ МЫСЛИТЕЛЕЙ ОБ ЭТИЧЕСКОМ ВОСПИТАНИИПРЕПОДАВАТЕЛЕЙ НАЧАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ

АННОТАЦИЯ Это статья посвящена вопросам этики, которые обогатили священную книгу нашей религии“Коран”, Ҳадис и ценные взгляды наших великих мыслителей.Ключевые слова: мораль, этика, Коран, Хадис, человек, достоинство, образование ивоспитание, семья, ребёнок, доброта.

Page 76: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

635 6-қисм | Махсус сон

M. NurbaevaShakhrisabz branch of the TDPU

Sh.A. Boydzhigitov them. NizamiHead of Department

"Methods of preschool andprimary education "

OPINIONS OF EASTERN THINKERS ABOUT ETHICAL EDUCATION OF TEACHERSOF PRIMARY EDUCATION

RESUMEThis article is devoted to ethical issues that enriched the holy book of our religion, the

Quran, the Hadith, and the valuable views of our great thinkers.Keywords: morality, ethics, Quran, Hadith, person, dignity, education and upbringing,

family, child, kindness.

Жамиятимизда яшаётган барча инсонларнинг шарафи, обрўси яхши хулқ биланортади, ёмон хулқ билан камаяди ва охир - оқибат халқ назаридан қолади. Олий хулқлиинсонлар ҳақида халқимиз инсонийлик одоби зўр, ахлоқли инсон, яхши фазилатли кишикаби иборалар билан алқайди, баҳо беради.

Юсуф Хос Ҳожиб ўзининг “Қутадғу билиг” асарида инсонийликнинг асл нишонасиниодамларнинг бир – бирига меҳр – оқибатли бўлиши ва доимий эзгуликка интилишида намоёнбўлади, деб билади. У шундай ёзади:

Сенга ким қиларкан одамгарчилик,Жавоб бер сен унга қилиб яхшилик.Вафога вафодур кишилик ҳаққи,

Вафо қил, одил бўл, ном ол мангулик.Инсонийликнинг туб моҳияти азиз инсон зотини ҳурмат қилиш, бахт иқболи йўлида

доимо фидокорлик билан курашиш ва ғамхўрлик кўрсатиш, боболаримизнинг ўтмишдажаҳон фани ва маданияти тараққиётига қўшган дурдона ҳиссаларини ўрганиш, мутафаккирва атоқли кишиларнинг одамларни бахт ва иқболи ҳақида ғамхўрлигини ёшларимизгатушунтиришдан иборат. Одоблари жуда кўп, бироқ энг асосийларидан хабардор бўлиб ўзидашакллантириб борувчи инсон, албатта, халқ учун ҳам ўз оиласи ва дўстлари учун ҳамфойдали шахс даражасига юксалиб боради. Қатор ношоиста одатларини бартараф қилиб,ўзлигини англай бошлайди. Мавзумизнинг долзарблиги ҳам ана шундадир. Одоб–инсонни маънавий камолотга етказувчи жараёндир. Одоб болаликданбошланади ва шаклланиб боради. Ёш улғайган сари одоб даражаси кенгайиб боради. Одобкиши фаолиятини белгиловчи жараён бўлиб, уни барча хатолардан сақлайди. Натижадаунинг хулқий гўзаллиги ортади.

Ислом динида белгиланган одоб мезонлари умуминсоний одоб мезонлари биланчамбарчас боғликдир. Чунончи, «Қуръони Карим» инсон камолотининг асосий дастуридир.Унда инсонни юқори чўққига кўтаришга аҳамият берилган. «Қуръони Карим» нинг ҳар бирояти кишининг кундалик ҳаётида одоб мезонларига оғишмай амал қилишини кўрсатади ваталаб қилади.

Адаб – арабча сўз бўлиб, у одоб, ахлоқ маъноларини англатади. Одоб одамнингмаънавий етуклиги, маънавийлик мезонидир.

Одоб деганда, биз тарбияли деган тушунчани англаймиз. Одобли киши эл ўртасидаэъзозлидир. Одоб инсоний фазилат, киши қадрини баланд қилувчи қимматли сифатдир. Утаълим – тарбиянинг асл мевасидир. Ақлнинг суянчиғи ҳисобланган одоб барчафазилатларнинг шарми ва ҳикматидир. Доно халқимизнинг «Адаб бозорда сотилмас», «Одобақлли киши учун улуғлик ва фазилатдир», «Одоби йўқнинг ақли йўқ», «Одобсиз ақл – ақлсизодоб йўқ» нақллари бежиз айтилмаган. Шундай экан, ақл ва одоб бир – бирига боғлиқ.

Page 77: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 636

Инсонда ҳар иккови мавжуд бўлгандагина у камол топади. «Ҳикматнома» да «Адаб иккихилдир: хикмат адаби ва хизмат адаби. Хикмат адаби поклик ва тугри йўлга етаклайди,хизмат адаби эса бадавлатлик ва обруга етказади» - деб бежиз айтилмаган.

Узбекистоннинг мустақиллиги туфайли ота-боболаримизнинг ахлок одоб ҳақидагихикоятлари, нақл ва ривоятлари фарзандларимизнинг маънавий қадриятларинишакллантиришда муҳим ахамият касб этмокда. Айникса, одобийлик ва ахлоқий, эзгулик,инсонийлик, каби маънавий қадриятлар шахс камолотида дастуриламал бўлиб келмокда. Шуўринда Пиримқул Қодировнинг «Юлдузли тунлар» романида ифодаланган Бобур,Моҳимбегим, Гулбаданларнинг оилада одоб билан қурган сухбатларини тасаввур килайлик.

Бобурнинг 5 ёшли қизи «Гулбадан одоб билан бош чайқади – у подшоҳ отасининголдида овқат чайнаб ўтиришдан ийманар эди, лекин дадасининг зар қўшиб тўқилганқимматбаҳо либосидаги олтин тугмалар уни жуда қизиқтириб қўйди…»

Бобур камарга осилган қиндан кичкина қалантарош олди-ю, ўша тугманинг ипиданқирқиб олиб қизчасига берди:- Лекин йўқотма, бу қуш – Ҳумо. Илоҳим сенга бахт келтирсин.Гулбадан қувониб ва ҳаяжонланиб: - Раҳмат, ҳазрати… - деди-ю, лекин жумланинг охириниунча келиштира олмади…» Гулбадан кейин Моҳимбегим ўргатган шеърларини ўқиди.«Қўлчалари билан отасининг бўйнидан қучди – «Отажон!» - деб унинг ёноғидан ўпди. Бобуркупдан бери ҳис қилмаган болаларча бир поклик ва масъумлик борлигига гўё нур бўлибтаралди.» Бу оддийгина бир парчада ота ва қиз ўртасидаги одобни, меҳрни кўриш мумкин.Айникса, қизчанинг одоб – ахлокли бўлиб ўсаётганлиги уларнинг суҳбатидан кўринибтурибди. Бобур фақатгина ўз фарзандлари билангина эмас, балки умр йўлдоши Моҳинбегимбилан ҳам самимий меҳр – муҳаббат билан муносабатда бўлганлигини қуйидаги мисоллардакўриш мумкин. «Бобур подшоҳлик удумига ён бериб, Моҳинбегимнинг устига яна иккихотин олган бўлса ҳам, Моҳин буни бағри кенглик билан кечиргани, яна ўзини унгашунчалик фидо қилганини тенгсиз бир муҳаббат ва садоқатнинг нишоналари эмасми?»Бобур: «- Моҳим, сиз менинг беназир малагимсиз… Мен шоҳ бўлсам ҳам улуғ қалбингизўтрусида қулмен! деса, Моҳим эрининг қулоғига: «Сиз менинг кўз очиб кўрган ягонаёримсиз, сочингиздан – тирноғингизгача бутун борлиғингиз менга жонимдан хам азиз, эндисизни бошқа ҳеч кимга бермасмен!» - дейди.

Бу парчадан кўриниб турибдики, Бобур Моҳимбегимни доимо ҳурмат қилган. Унингкўнглини ранжитмаган, маслаҳатлашиб иш тутган. Хотини ва фарзандларига очиқ юз ваширинсўзлик билан муомала қилган. Қадим - қадимдан оила бошлиғининг топганини беҳудаерларга эмас, фақат оиласининг эҳтиёжи учун сарф килиш, ишдан қайтганда кўча кўйлардасандираклаб юрмасдан, дарров уйига қайтиш, хотинининг ота-онасини, ака –ука вақариндош уруғларини ҳурматлаш, улар билан алоқасини узмаслик каби миллий урф –одатлар бугунги кунда хам ўз аҳамиятини йўқотган эмас.

Эр доимо оиласини маиший жиҳатдан тангликда колдирмаслиги лозим. У оилааъзоларини моддий ва маънавий жиҳатдан таъминлаши зарур. Оиланинг тотув-бахтли ҳаёткечиришида эр – хотиннинг бир – бирларига садоқатли бўлишида, фарзандларнинг камолтопишида аёл одоби ҳам муҳимдир. Юқоридаги Бобур билан Моҳимбегим ҳақидагимисоллардан маълумки, Моҳимбегим ақлли, номусли аёл эди. У эрининг шодлик вақайғусига баробар шерикдир.

Бобурни доимо ширинсуз, хушмуомала билан қарши олади. У уй юмушларини ҳам,болалар тарбиясини ҳам ўз вақтида бажаради. Эри ва болалари билан бирга ўтириб, ўйнаб –кулади. Ҳеч вақт қовоғини солмайди. Эрининг кўнглини ранжитмайди Моҳимбегим ҳамишамулойимлик билан иш тутади. Эрига доим муҳаббат ва садоқатда бўлади. Моҳимбегимкундоши Дилбар оғачнинг бир эмас, икки фарзандини меҳр билан тарбиялайди.

Эр-хотиннинг яхши одоби оиладаги фарзандларга ҳам таъсир қилади. Натижадаболаларда ватанпарварлик, фидокорлик, садоқатлилик, мардлик, жасурлик, чидамлилик,вазминлик, қадр-қиммат каби хислатлар мужассамлашади. Одобли бўлиш, эл ўртасида одобсақлаш, насиҳатларга амал қилиш, инсоф ва иймонли бўлишнинг асосий омилларидир. Одоб

Page 78: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

637 6-қисм | Махсус сон

илм эгаллаш, бадиий, ахлоқий, шеърий асарларни мутолаа қилишдан шаклланади. Одобликиши яхши ишларни одат қилади. Атрофдаги одамларни, дўстларини, ота-оналариниҳурматлайди. Одоб – ахлокли киши соф виждонли бўлиб, оғзидан ҳеч қачон ёмон сўзчиқмайди. Демак, ўз тилини одоб билан қуроллантирган, қўлини эса тўғриликкаодатлантирган кишигина камолотга етиши мумкин. Камолотга етган инсон яхшилик биланёмонликнинг фарқини билади, фойда билан зарар ўртасидаги тафовутни англайди, ўзфаолиятида ёмон хислатлардан холи бўлади. Чиройли фазилатларни эгаллайди.

Инсонни одобли, яхши хулқли бўлишга чорлаб келган халқимиз доимодонишмандлари ва алломалари сўзларига таяниб ва озиқланиб келганлар.

Инсонийлик деганда – одамгарчиликни, яхшиликни, меҳр-мурувватни, вафо –садоқатни тушунамиз. Бизда шундай одамлар борки, улар ўзларининг ҳалол меҳнати, хушодоби, камтарлиги, жўшқин фаолиятлари, ажойиб инсоний фазилатлари билан кишиларўртасида ҳурмат эътибор қозонган. Улар инсон деган юксак номни ижтимоий ва шахсийҳаётда покиза сақлаб, унга муносиб иш тутадилар, кишилар тақдири ҳақида қайғуриб,оғирини енгил, мушкулини осон қилишга ҳаракат қиладилар. Ўзгаларни бахтиёр қилишбилан ўзларини ҳам бахтиёр сезадилар.

Дунёда одамларга ғамхўр, меҳрибон бўлиб яхши ном қолдириш ажойиб саодатэканлигини улуғ Навоий мана бундай таърифлаган эди.

Бу гулшан ичра йўқдур бақо гулига сабот,Ажаб саодат эрур қолса яхшилик билан от.

Одатда, бундай одамлар кишиларга меҳрибон, хушфеъл, оқкўнгил бўладилар.Инсон умри ўтган вақт, неча йил умр кўргани билан ўлчанмайди. Умр инсон бахт –

саодати йўлида қилинган хайрли ишлар, кўрсатилган мурувват, чекилган азият билан ҳамўлчанади.

Инсонийлик биров оғир шароитга дуч келиб, умидсизликка тушиб қолганда, унгараҳнамолик кўрсатиши, юз берган қийинчиликни енга олишга унда ишонч туғдиришдир.

Инсон ўз қадрини билмас экан эл-юрт назаридан қолиб нафратга учрайди, қадр-эътибори йўқолади.

Яхшилик – яхшилик келтиради. Яхшилик қилган одам муродига етади. Яхшиликорқасидан ўзига дўст – биродар орттиради. Ҳаёти завқли ва мазмунли ўтади. Яхши – ёмонкунинг дўстлар билан деганларидек, одамнинг кунига одам ярайди. Айтгандай, яхшиликбеминнат бўлгани яхши. Қилган ишини миннат қилиб юргувчини чайқовчидан фарқи йўқ.Буюк Навоий айтади:

Эй Навоий, олам аҳлида таъмасиз йўқ киши,Ҳар кишида бу сифат йўқтур анга бўлғай шараф.Инсон ҳамиша яхши ният, орзу-ҳавас билан яшайди. Булар илм олиш, ҳунар эгаси

бўлиш, жамиятга ва халққа наф келтириш, ҳаётга ўзининг муайян ўрнини топишсингарилардир. У шу нарсаларни амалга ошириш учун ҳамиша яхши ўқиши, одоб - ахлоқлибўлиши, меҳнатни севиши, жамоат ишларида фаоллик кўрсатиши доимо эл – юртга, дўст -биродарларга, қўни - қўшниларга ҳалол ва беминнат хизмат қилиши, қандайдир нафкелтиришини ўйлаши ва буни ўзига муқаддас бурч ҳисоблаши керак. Бундай кишилар доимхалк томонидан эъзозланиб, ардоқланади.

Ота – боболаримиз ва момоларимиз азал-азалдан ёшларни одобли, яхши хулқли,меҳнатсевар, тўғри сўз, ростгўй, камтар, инсофли, диёнатли, ор-номусли, ўз туғишганларигамеҳр-муҳаббатли, бир сўз билан айтганда комил кишилар қилиб тарбиялашга куч -ғайратлари, тажрибалари ва ақл – идрокларини аямай ишга солиб алоҳида диққатниқаратганлар. Юқорида келтирилган ҳар бир инсоний хислатлар, инсоннинг инсонийлик фазилатларибўлиб уларнинг мазмун-моҳиятларини тўғри англаш катта аҳамиятга эгадир. Чункиинсонийлик фазилатларини ўзида шакллантирган ҳар қандай инсон хушхулқ ёки одоблиинсон деб тан олинади.

Page 79: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 638

Айрим инсоний фазилатлар ёки инсонийлик одобларини шарҳлаймиз. Масалан,Алишер Навоий хушфеъллик, ширинсўзликни улуғлайди. У ёшларга насиҳат қилиб,ширинсўзлик эл ичра ҳурматни оширишини, ноўрин ва ёмон сўз эса халк кўнглига қаттиқтегиб беобрў қилишини таъкидлайди:

«Ҳар киши чучук сўз элга изҳор айлар,Ҳар нечаки ағёр дурур, ёр айлар».

Сир сақлаш ҳам одобдандир. Сақланмаган сўз ўлимга маҳкум қилиниши «Қутадғу билиг» даЮсуф Хос Ҳожиб томонидан бундай таъкидланади:

Кўнгил сирин асра, чиқарма тилга,Чиқиши чўзилган ўнинчи йилга.

Донолар ширинсуханликнинг энг яхши аломатларидан бири рост гапиришдир, кишисўзига ёлғонни ишлатмаслиги, ростликни ўзига безак қилиб олиши лозим, дедилар. Уларёшларнинг тили билан дили бир бўлишига чақиради:

«Сўз айтсак ростликни айлагил одат,Қидирма ростликдан яхшироқ зийнат.Ростликдан яхшироқ зийнатни қачон,Қайда кўрди экан бирор билимдон.»

Тили заҳарлар ҳам ўз бошига кулфат келтиради, ҳам халқ кўнглига жароҳат етказади.Шунинг учун ширинсўз ҳар бир сўзни ўз вақтида сўзлаш, сўзлашдан олдин пухта ўйлабкўриши, ёлғон гапирмаслик лозим. Ростлик ва тўғри сўзлашда доим шайх Саъдийнингқуйидаги мисралари эътиборга моликдир.

Дило, ростий гар куни ихтиёр,Шавад давлатат ҳамдаму бахт ёр…Бех аз ростий дар жаҳон коре нест,Ки дар гулбуни ростий хоре нест.

Мазмуни:Дило, ростлик айласанг ихтиёр,

Булур давлатинг ҳамдаму бахтиёр…Гўзал ростдин дунёда кор йўқ,Ки садбаргида ростнинг хор йўқ.

ёки: Касеро, ки гардат забони дуруг,Чароғи дилашро пабояд фуруг.Дуруг одамиро кунад шармсор,Дуруг одамиро кунад беъикор.

Мазмуни:Кишига ки, бўлса забони дуруғ,Чароғи дили они бўлмас ёруғ.Ёлғон одамни қилур шармсор,Ёлғон одамни қилур беъикор.

Инсон икки нарса туфайли қарилик нималигини билмайди. Буларнинг бири хушхулқ,иккинчиси эзгу сўздир. Ер юзида инсондан қоладиган мерос – яхши сўздир. Унинг ўзиоламдан ўтиб кетади, ширин сўзи эса мангу қолади. Юсуф Хос Ҳожиб:

«Сўзингни тийиб юр, бошинг ёрилмасин, тилингни тийиб тур, тишинг синмасин», -деб бежиз айтмаган.

Инсоний фазилатларнинг яна бири меҳнатсеварликдир. Зероки, инсон ҳаётинибезайдиган, унга бахт - саодат келтирадиган, фаровонлик бахш этадиган ягона нарса бумеҳнатдир.

Ота – боболаримиз асрлар давомида меҳнатни улуғлаб келишган, ўзлари сидқидилданмеҳнат қилишган. Бизга улардан мерос бўлиб қолган олтин хазина илмий бадиий китоблар,турли хилдаги санъат асарлари, меъморчилик обидалари ва бошқалар ана шу меҳнатнингмаҳсулидир. Улугғ аллома Навоий меҳнатни саодатнинг калити деб билади:

Умрни зое этма, меҳнат қил,

Page 80: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

639 6-қисм | Махсус сон

Меҳнатни саодатнинг калити бил.Доно халқимиз айтади: «Меҳнатдан келса бойлик, турмуш бўлур чиройлик».

Демак, меҳнат билан топилган мол – дунё ва бошқа яшашга оид жиҳозлар меҳнатқилувчи учун азиз ва қадрлидир. Бекорчи сарф-харажат ва манманлик биланисрофгарчиликка йўл қўйилмайди. Инсоннинг энг юксак фазилати бўлган камтарликэъзозланса, такаббурлик, манманликни пасткаш деб ҳисоблайди.

Бобокалонимиз ҳазрати Навоийнинг устози Абдураҳмон Жомий жуда камтар инсонбўлганлар. Аллома ўз фарзандига насиҳат қилибдур: «Такаббурлик зиёндир ундан андиша қилғил,

Мулойим бўл одамга камтарлик пеша қилғил.Кўрдингми у бошоқни бош кўтарди не бўлди,Ўроқни зарби билан ерга йиқилди, сўлди».

Камтарлик тўғрисида қаҳрамон адибимиз Ўзбекистон халқ шоири Эркин Воҳидов шундайдейди:

Гарчи шунча мағрур турса ҳам,Пиёлага эгилар чойнак.

Шундай экан манманлик нечун,Кибру ҳаво нимага керак?

Камтарин бўл ҳатто бир қадам,Ўтма ғурур остонасидан.Пиёлани инсон шунинг-чун,Ўпар доим пешонасидан.

Инсонийлик одобларининг айримларидан хабардор бўлдик, лекин бу одобларнингбарчасини билиб олдик, деган сўз эмас. Айниқса, минг йиллар давомида шаклланиб,сайқалланиб халқ дурдоналарига айланган одоб турлари бугунги ёшларимизнинг тарбиясиучун ҳаводек зарурдир.

Масалан, яхши сўз ва сўзлаш одоби, каттага ҳурмат, кичикка иззат азалий одатимиз,меҳмон кутиш ва меҳмонга бориш одоблари, меҳнатсеварлик, камтарлик, бардошлилик, сабр- қаноатли бўлишга доир аждодларимизнинг ўгитлари, яхши билан дўст тутиниш, ёмонишлардан ҳазар қилиш, халқ ва ёру биродарларга эзгулик қилишга доир даъватларнингбарчаси комил инсон тарбиясига дахлдордир.

Ҳадиси муборакда «Кимки ота – онасининг розилигини олган бўлса, унга қандайяхши! Тангри унинг умрини узайтиради», - деб келтирилгани бежиз эмас. «Ким нима экса,шуни ўради», деган нақл мавжуд. Шу боис Аҳмад Дониш:

Сен отангга ҳарна қилдинг яхшилик,Кут болангдан яхшиликка яхшилик - деса,

Абдулла Авлоний эса:Туғуб ташлов билан бўлмас бола, бўлгай бало сизга,Вужуди тарбият топса бўлур ул раҳнамо сизга.Темурчилар боласи тарбият топса бўлур олим,Бузулса хулқи Луқмон ўғли бўлса, бўлгучи золим,

деб ёзади.Бир суз билан айтганда, халкимизнинг азалий одати болаларни одобли қилиб

тарбиялаш эканлигини унутмаслигимиз лозим. Бунинг учун сабр - қаноатли бўлиб, ҳаётнингаччиқ - чучугига бардош берадиган, садоқат билан оила тутадиган одамлар керак. Ана шундафарзандларини ақлли, ахлок одобли қилиб тарбиялайди. Сабрли кишида меҳр – мурувват,инсоф – диёнат мавжуд бўлади. Бойликларга учмайди, турли – туман сўзларга бардош биланчидайди. Инсоннинг фазилати ҳам ана шундадир.

Биринчи президентимиз Ислом Абдуғаниевич Каримов ўзининг “Юксак маънавият –енгилмас куч” асарида қуйидаги фикрларни таъкидлаб ўтганлар:

Таълимни тарбиядан, тарбияни эса таълимдан ажратиб бўлмайди - бу шарқона қараш,шарқона ҳаёт фалсафаси. Бу ҳақда фикр юритганда, мен Абдулла Авлонийнинг «Тарбия биз

Page 81: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 640

учун ё ҳаёт - ё мамот, ё нажот - ё ҳалокат, ё саодат - ё фалокат масаласидир» деган чуқурмаъноли сўзларини эслайман. Буюк маърифатпарвар бобомизнинг бу сўзлари асримизбошида миллатимиз учун қанчалар муҳим ва долзарб бўлган бўлса, ҳозирги вақтда ҳам бизучун шунчалик, балки ундан ҳам кўра муҳим ва долзарб аҳамият касб этади.

Иқтибослар/ Сноски /References:

1. И.А.Каримов “Юксак маънавият – енгилмас куч” Тошкент “Маънавият” 20082. Ахлок - одобга оид Ҳадис намуналари. Т. «Фан», 1990.3. Юсуф Хос Ҳожиб – “Қутадгу билиг”. Т. «Юлдузча», 1990.4. Донишмандлар тарбия ҳақида. Т. «Укитувчи».5. О.Тўраева. М. Туропова. Одобнома.6. Улфат Маҳкамов. Одоб – ахлок сабоқлари.7. www.зиёнет.уз

Page 82: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

641 6-қисм | Махсус сон

Арипова Малика Ганишеровна,Навоийский Государственный педагогический институт,

преподаватель кафедры русского языка и литературы

КОЛЛАБОРАТИВНЫЙ ПРОЕКТ КАК ОДИН ИЗ МЕТОДОВ ОБУЧЕНИЯСТУДЕНТОВ В ПЕДАГОГИЧЕСКИХ ВУЗАХ

For citation: M.G.Aripova. Collaborative project as one of the methods of teaching students inpedagogical institute. Journal of innovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal ofinnovations in pedagogy and psychology 2020. pp. 641-645

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-98

АННОТАЦИЯ в статье рассматривается метод коллаборативного проектирования на занятиях подисциплине «История русской литературы» в педагогических вузах. На примере занятия потеме ««Маленькие трагедии» А.Пушкина. Творческий замысел и история создания«Маленьких трагедий». Связь с европейской литературой.Ключевые слова: метод, коллаборативная среда, коллаборативный проект, обучение,литература, инновации, анализ, критическое мышление, педагогические технологии, модельзанятия.

Aripova Malika Ganisherovna,Navoi State pedagogical institute,

Lecturer department of Russian language and literature

COLLABORATIVE PROJECT AS ONE OF THE METHODS OF TEACHING STUDENTSIN PEDAGOGICAL INSTITUTE

ANNOTATIONThe article discusses the method of collaborative design in the classroom "History of Russianliterature" in pedagogical universities. By the example of a lesson on the topic “Little Tragedies” byA. Pushkin. Creative intent and history of the creation of "Little Tragedies". Connection withEuropean literature.Key words: method, collaborative environment, collaborative project, training, literature,innovation, analysis, critical thinking, pedagogical technologies, occupation model.

Арипова Малика Ганишеровна,Навои Давлат педагогика институти,

рус тили ва адабиёти кафедраси ўқитувчиси

Page 83: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 642

ПЕДАГОГИКА ОЛИЙГОҲЛАРИДА ТАЛАБАЛАРНИ ЎҚИТИШДАКОЛЛАБОРАТИВ ЛОИЙҲА УСЛИБИДАН ФОЙДАЛАНИШ

АННОТАЦИЯМақолада педагогика институтларида “Рус адабиёти тарихи” фани машғулотидаколлаборатив лойиҳадан фойдаланиш муҳокама қилинади. А.С. Пушкиннинг “Кичикфожеалар” мавзусидаги семинар машғулот мисолида. “Кичик фожеалар”нинг ижодий ниятива яратилиш тарихи. Европа адабиёти билан алоқа.Калит сўзлар: услуб, коллаборатив муҳит, коллаборатив лойиҳа, адабиёт, ўқитиш,инновация, таҳлил, танқидий фиклаш, педагогик технологиялар, машғулот модели.

Государство уделяет особое внимание развитию сферы образования. Технологиистремительно развиваются и создают огромные возможности для получения, обменазнаниями и информацией. В настоящее время в сети Интернет можно найти огромноеколичество информации по разным отраслям. Студенту XXI века, необязательно сидетьцелыми часами в читальных залах библиотеки. Возможность создавать электроннуюбиблиотеку у себя на компьютере, читать в on-line режиме мировые шедевры и уникальныепроизведения искусства, все это стало доступным благодаря современным информационнымтехнологиям. Но доступность огромного количества информации имеет некоторые минусы.Студенту сложно ориентироваться и запомнить огромное количество информации. Задачапедагога помочь в выборе нужной информации.

«Коллаборативное обучение (англ.-collaborativelearning) – педагогический подход кобучению, планирующий совместную работу групп преподавателей или студентов прирешении проблемы, выполнении задания или создании продукта. Замысел, заключенный воснову коллаборативного обучения, является, совместной деятельностью педагога истудентов, т.е. обучение в сотрудничестве. Коллаборативная среда воссоздает собой среду,в которой роль педагога является координировать работу. Положительный результатобучения преподаваемой дисциплины заключается в создании доброжелательной идружеской атмосферы, позволяющей студентам чувствовать себя свободно и комфортно впроцессе обучения. Студент, приходя на занятие, имеет в голове кучу проблем и мыслей. Невсегда имея положительные эмоции. Студенту, часто становится не интересным занятие, идля того чтобы вовлечь студента в образовательный процесс, нужно мастерствопреподавателя. В расписании студентов ежедневно 3 пары занятий и для того, чтобыпереключиться с одного занятия на другое нужно время. В поддержку приходит правильнопостроенное занятие и инновационные технологии, помогающие переключить внимание,которые по сути помогают осуществлять индивидуальный подход к обучаемым; учитыватьих интересы, способности и темпы работы. Коллаборативная среда развивает связь междуучастниками. Взаимопонимание — созданное на занятии предполагает наличие у всехчленов группы обучения сходных знаний о процессе взаимодействия, сходных взглядов,предположений и допущений, т. е. разделение всей группой одних и тех же идей.

Переход от традиционных занятий на занятия с использованием различныхинновационных технологий и методов помогают студентам обратить внимание на даннуютему. Для создания дружеской обстановки на занятии применяют метод – коллаборативнаясреда. Доверие является основой коллаборативной среды. Создание доверительнойобстановки на занятии — это положительная результативность занятия. В групповой работестудентов сосредоточен большой образовательный потенциал. Взаимополезная среда, вкоторой студенты связаны между собой необходимостью коллективного решенияпредложенных задач и проблем, помогает раскрыть весь внутренний потенциал студентов,который не был использован. В ходе групповой работы на занятиях, основной цельюявляется повышение познавательного интереса студентов, педагог имеет возможностьприменять различные стратегии. Используя стратегию критического мышления на занятии,педагог вовлекает студентов в групповую работу, а применив стратегию диалогового

Page 84: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

643 6-қисм | Махсус сон

обучения побуждает студентов к активному обсуждению проблемных вопросов и дискуссиио причинно-следственных связях. Обращая внимание, что коллаборативная среда созданнаяна занятиях, развивается как в социальном, так и в эмоциональном плане, то есть имеетвозможность общения со сверстниками, защищать и представлять свои идеи, обмениватьсямнениями, принимать активное участие во взаимооценивании и оценивании самих себя.

Коллаборативный проект, созданный на занятиях по дисциплине «История русскойлитературы», помогает раскрыть внутренний потенциал студентов и развить критическоемышление.

На занятии, посвященном творчеству великого русского поэта А. С. Пушкина,преподаватель задает создать групповой коллаборативный проект по теме.

ЦЕЛИ ЗАНЯТИЯ: Обзор этапов творчества А.С. Пушкина; Анализ произведений; Обзор критической литературы;

ЗАДАЧИ ЗАНЯТИЯ:Образовательные:

познакомить студентов с творчеством А.С. Пушкина; разобрать исторические особенности «Маленьких трагедий» А. С. Пушкина; способность самостоятельного анализа и подбора информации;

Развивающие: способность развитию монологической речи (выступать с сообщениями на

литературную тему.Воспитательные:

сплочение коллектива; воспитание творчески активной и самостоятельной личности с нравственной

позицией и нравственным самопознанием;Формы и методы работы: рассказ преподавателя, беседа по вопросам, технологии

case – study, брейншторминг, стримминг и Flash, виртуальная реальность (VR), реализациямежпредметных связей с историей, музыкой и информатикой.

Планируемые результаты:Предметные:

формирует представление об основных изучаемых понятиях; развивает критическое и аналитическое мышление, которое необходимо для

профессиональной деятельности будущего педагога-филолога;Метапредметные:

наличие и овладение первичными навыками анализа и критичной оценкиполучаемой информации;

наличие и овладение умениями самостоятельно планировать пути достиженияцелей; соотносить свои действия с планируемыми результатами;

наличие и овладение основами самоконтроля, самооценки, принятия решений иосознанного выбора в учебной и познавательной деятельности;

Формируются у студентов в процессе аналитические способности, учебно-информационные и коммуникационно-речевые умения.

развить навыки и умения извлекать информацию из различных источников; способность определять приоритеты; навыки составлять из отдельных элементов целую картину; способность сформулировать общую проблему;

Личностные: сформировать навыки и умения ораторского мастерства; развить творческую активность; воспитать в себе умение работать в команде.

Page 85: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 644

Ход модуля: занятие № 5. «Маленькие трагедии» А.Пушкина.Творческий замысел и история создания «Маленьких трагедий». Связь с европейскойлитературой. Композиционные особенности «Маленьких трагедий». Образ скупца вмировой и русской литературной традиции. Трактовка образа Дон Жуана в творчествеА.С.Пушкина. – Давайте вспомним, что такое трагедия? (драматургическое или сценическоепроизведение, в котором изображается непримиримый конфликт личности спротивостоящими ей силами, неизбежно ведущий к гибели героя.)– Как Вы думаете, почему А.С. Пушкин назвал свои трагедии «маленькими»?(на самом деле заглавие «Маленькие трагедии» было выбрано издателями из множествапредоставленных автором вариантов, таких как: «Драматические очерки», «Опытыдраматических изучений», «Драматические изучения»).– Каковы особенности каждой из прочитанных вами трагедии?– Дайте определение слову «скупой»? (чрезмерно, до жадности бережливый, всяческиизбегающий расходов, трат).– Перечислите главных героев трагедии «Скупой рыцарь» А. С. Пушкина?Персонажи

Барон Филипп Альбер, сын барона Филиппа Иван, слуга Еврей Соломон (ростовщик) Герцог

Следующий этап работы это рассмотрение образа скупого в мировой литературе.

Задание для для подготовки коллаборативного проекта «Образ Дон Жуана в мировойлитературе».

План подготовки проекта:

А.С.Пушкина.«Скупой рыцарь»

Старик БаронФилипп

Н.В. Гоголя«Мертвые души»

Помещик Плюшкин

О.Бальзак«Гобсек»

Жан-Эстер ванГобсек

Page 86: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

645 6-қисм | Махсус сон

1. Появление образа Дон Жуана в мировой литературе.2. Легенда о Дон Хуане.3. Хуан Тенорио (Тенорьо) – реально существовавший прототип.4. Рассмотреть произведения мировой литературы.5. Связь «Каменного гостя» А. С. Пушкина с произведениями мировых классиков.6. Творческая работа.7. Презентация готового проекта.

Педагог предлагает проанализировать студентам выполненную работу, определивположительные и отрицательные стороны занятия. Студенты должны сформулироватьвозникшие вопросы, а также предложения по усовершенствованию этапов коллективнойдеятельности. Результаты рефлексии каждый участник должен внести в индивидуальнуюкарточку.

Индивидуальная карточка рефлексии к методу «Моё предложение»«+» МНЕ УДАЛОСЬ: «-» У МЕНЯ НЕ ПОЛУЧИЛОСЬ:

«?» У МЕНЯ ВОЗНИКЛИ ВОПРОСЫ: «!» МОЁ ПРЕДЛОЖЕНИЕ:

Данный метод позволяет получить результаты рефлексии учебной деятельности вразвернутой словесной форме. Анализ результатов данного метода дает возможностьпедагогу для корректирования содержания и методов деятельности студентов.

Иқтибослар/ Сноски /References:

1. Аникин А. В. Из реально-исторического комментария к «Скупому рыцарю» //Временник Пушкинской комиссии. – Выпуск 23. – Л.: Наука, 1989. – С. 111-115.

2. Бегичева В. Скупой рыцарь выбалтывает свою тайну // Чудеса и приключения, 2003, №04.

3. Бабенко Л.Г. «Лингвистический анализ художественного текста». Теория и практика.Учебник. Практикум: Учеб. Для студентов вузов, обучающихся по специальности«Филология» / Л.Г. Бабенко, Ю.В. Казарин. – М.: Флинта: Наука, 2003. – 496 с.

4. Ветловская В. Е. К проблеме истолкования «Скупого рыцаря» в цикле «маленькихтрагедий» // Русская литература. 1993. № 3. С. 17-29.

5. Лотман Ю. М. Пушкин. – СПб., 1995. – С. 308.6. Розина И.Н. Учебная компьютерно-опосредованная коммуникация: теория, практика и

перспективы развития. 20037. Руссова Н.Ю Современные технологии в науке и образовании: магистерский курс:

программа и терминологический словарь / Н.Ю. Руссова. – Нижний Новгород: Изд-воНГПУ, 2002.

8. М.Б. Романовская. Метод проектов в учебном процессе. М.Б. Романовская. – М.: Центр«Педагогический поиск», 2006.

9. Полат Е.С., Бухаркина М.Ю. , Моисеева М.В., Петрова А.Е. «Новые педагогическиетехнологии в системе образования». М., 2004.

10. Пахомова Н. Ю. метод учебного проекта в образовательном учреждении: Пособие дляучителей и студентов педагогических вузов. – М.: АРКТИ, 2003.

11. Проектная деятельность в информационной образовательной среде XXI века: учебноепособие – 10 изд., перераб. – М:, «Современные технологии в образовании и культуре»,2009.

Page 87: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 646

Шайзакова Нигора СаидорифовнаТермиз Давлат Университети

МАКТАБГАЧА КАТТА ЁШДАГИ БОЛАЛАРНИ БАДИИЙ-ЭСТЕТИКРИВОЖЛАНТИРИШ ШАКЛИ, МЕТОД ВА ВОСИТАЛАРИ

For citation: N.S.Shayzakova. Forms, methods and tools of artistic and aesthetic development ofpreschool children. Journal of innovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal ofinnovations in pedagogy and psychology 2020. pp. 646-651

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-99

АННОТАЦИЯМактабгача таълим муассасасида болаларни ижтимоий-маданий ривожлантиришнинг энгсамарали йўлларидан бири уни меҳнат тарбияси билан қўшиб олиб бориш, яъни боланингбўш вақтларини фойдали ишларга жалб қилишдир. Чунки нарсаларни қадрламаслик биланбоғлиқ бўлган шўхликлар маълум даражада боланинг бўш қолиши натижасида келиб чиқади.Шу боис ушбу мақолада мактабгача катта ёшдаги болаларни бадиий-эстетикривожлантириш шакли, метод ва воситалари кенг ёритилган бўлиб, ундатушунтириш, кўрсатмали, амалий; индуктив ва дедуктив, репродуктив, муаммоли; суҳбат,савол-жавоб; ҳикоялар, ривоятлар, мақолалар ўқиб бериш, қайта ҳикоя қилиш; изоҳлаш,кўздан кечириш; кузатиш; қиёслаш ва таққослаш; тасаввур қилиш; ишонтириш, ибрат олишучун мисол ва намуна келтириш; талаб қилиш, одатлантириш ва рағбатлантириш; ўйинлар,шу жумладан, импровизацияларда иштирок этиш, коллекция тўплаш каби методларданфойдаланиш тавсия этилган.Калит сўзлар. Эстетик кечинма, ижтимоий-маданий объектлар, дидактик ўйин, aқлийфаолликни ошириш, қайта ҳикоя қилиш, қиёслаш ва таққослаш, импровизация, лото,лабиринт, ребус.

Шайзакова Нигора СаидорифовнаТермезский государственный университет

ФОРМЫ, МЕТОДЫ И ИНСТРУМЕНТЫ ХУДОЖЕСТВЕННО-ЭСТЕТИЧЕСКОГОРАЗВИТИЯ ДОШКОЛЬНЫХ ДЕТЕЙ

АННОТАЦИЯ Одним из наиболее эффективных способов социокультурного развития детей в дошкольномобразовании является его сочетание с трудовым воспитанием, то есть вовлечение свободноговремени ребенка в полезные занятия. Потому что волнение, связанное с тем, чтобы не ценитьвещи, является в некоторой степени результатом того, что ребенка оставляют с пустымируками. Поэтому в данной статье подробно описываются формы, методы и средства

Page 88: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

647 6-қисм | Махсус сон

художественно-эстетического развития дошкольников, в том числе объяснительные,поучительные, практические; индуктивно-дедуктивный, репродуктивный, проблемный;разговор, вопрос и ответ; чтение историй, легенд, статей, пересказ; интерпретация, рецензия;наблюдение; сравнение и сравнение; представлять; убеждение, приводя примеры и образцыдля подражания; спрос, привыкание и поощрение; Рекомендуется использовать такиеприемы, как участие в играх, в том числе импровизации, коллекционирование.Ключевые слова. Эстетический опыт, социокультурные объекты, дидактическая игра,повышение умственной активности, пересказ, сравнение и сравнение, импровизация, лото,лабиринт, ребус.

Shayzakova Nigora SaidorifovnaTermez State University

FORMS, METHODS AND TOOLS OF ARTISTIC AND AESTHETICDEVELOPMENT OF PRESCHOOL CHILDREN

ANNOTATIONOne of the most effective ways of socio-cultural development of children in preschool

education is its combination with labor education, that is, involving the child’s free time in usefulactivities. Because the excitement of not appreciating things is to some extent the result of leavingthe child empty-handed. Therefore, this article describes in detail the forms, methods and means ofartistic and aesthetic development of preschoolers, including explanatory, instructive, practical;inductive-deductive, reproductive, problematic; conversation, question and answer; reading stories,legends, articles, retelling; interpretation, review; observation; comparison and comparison; submit;persuasion by citing examples and role models; demand, addiction and encouragement; It isrecommended to use such techniques as participation in games, including improvisation, collecting.

Keywords. Aesthetic experience, sociocultural objects, didactic game, increased mentalactivity, retelling, comparison and comparison, improvisation, lotto, maze, rebus.

Мактабгача таълим ва тарбияга доир мавжуд тадқиқот ишларида тавсия этилишича,бу борада қуйидаги методлардан фойдаланилади: тушунтириш, кўрсатмали, амалий;индуктив ва дедуктив, репродуктив, муаммоли; суҳбат, савол-жавоб; ҳикоялар, ривоятлар,мақолалар ўқиб бериш, қайта ҳикоя қилиш; изоҳлаш, кўздан кечириш; кузатиш; қиёслаш ватаққослаш; тасаввур қилиш; ишонтириш, ибрат олиш учун мисол ва намуна келтириш; талабқилиш, одатлантириш ва рағбатлантириш; ўйинлар, шу жумладан, импровизациялардаиштирок этиш, коллекция тўпла.

Мактабгача таълим ёшидаги болаларни бадиий-эстетик ривожлантиришдафойдаланилган методлар жумласига кузатиш ва тушунтириш методи киради.Машғулотларда кузатиш объектлари махсус уюштирилди. Шу ўринда нималарникузаттириш мумкин, деган савол туғилди.

Нарсалар билан такрор-такрор қилинадиган ҳаракатлар амалий тавсифдаги илктасаввурларни уйғотади. Бола кейинчалик шу тасаввурлар билан иш кўради. С.Н.НиколаеваН.Н.Поддъяковнинг қуйидаги фикрига таяниш лозимлигини уқтиради: “...мактабгача ёшдакўрсатмали-тимсолли фикрлаш жадал ривожланади, шу боис бу даврда қўйилганвазифаларни ҳал этиш тасаввурлар кўринишида амалга ошади”.

Айтилганлардан хулоса қилиш мумкинки, мактабгача таълим ёшидаги болаларникўрсатмали-тимсолли фикрлашга ўргатиш, бунинг учун билиб олиш керак бўлганобъектларни кўрсатмалилик асосида ва кузатишга қулай тарзда тақдим этиш, айниқса,гўзалликдан завқ олиш вазиятини тез-тез юзага келтириб туриш, билимларни шу йўлларбилан сингдириш орқали уларнинг ақлий ривожланишига эришилди.

Болалар ижтимоий-маданий воқелик, санъат ва табиат билан бир бутун организмдаражасида танишдилар. Энг аввал ижтимоий-маданий объектлар боланинг идрок ва

Page 89: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 648

фаолият объектига айланди. Айниқса, ҳаракатланадиган ёрқин, рангин объектлар мактабгачаёшдаги болаларда алоҳида, ўта кучли қизиқиш уйғотди, хотирасида тимсоллар қолдирди.

Идрок этилаётган тобъекти ёки ҳодисалари аниқ ва равшан кўриниб туриши,тушунарли ва болага яқин бўлиши таъминланди. Объектни аввал бир бутун, кейин қисмларибўйича кузатиш ва яхлит таассурот уйғотиш, йўналтирувчи саволлар бериб бориш, экологикомилларга боғлиқ жиҳатларини топтириш амалга оширилди.

Табиий объектлар ва ҳодисалар хоссаларини билиш қийин кечди, чунки бу объектларболаларнинг улар билан бажарадиган амалий фаолиятини доимо чеклаб турди: ушбуобъектларга қўл теккизиб бўлмайди ва ҳоказо.

Кўрсатмалиликнинг ранг-баранг бўлиши ҳам кузатиш объектларини болалар кўзолдида гавдалантиришга ёрдам берди. Айниқса, ножўя ҳатти-ҳаракатларни ман этувчирасмлардан фойдаланиш руҳсат этилмаган ҳатти-ҳаракатларни бола онгига то умринингохиригача сақланиб қоладиган қилиб муҳрлаб қўяди.

Н.Ф.Виноградованинг таъкидлашича, боладаги дастлабки эстетик кечинмалар буюм,нарса-ҳодисанинг сифати – ранги, шакли ва бошқа жиҳатлари завқ уйғотиши билан боғлиқравишда кечади. Расмлар табиат ҳаётининг табиий шароитларда кўз билан ҳамма вақт ҳамилғаб бўлавермайдиган томонларини кўрсатиш имконини беради. Бундай расмлар болалардашу гўзаллик ҳақида ҳикоя қилиш, уни табиат қўйнида кўриш истагини пайдо қилади.

Мактабгача таълим муассасаларида болаларга ижтимоий-маданий анъаналардагинафосатли намуналарини кўрсатган, гўзалликни идрок эттирган, унинг қисмларини ўрганган,сенсор текширув ўтказган, табиий гўзалликнинг турли хил ўзаро боғлиқлиги ваалоқадорлигини тушунтирган ҳолда суҳбатлар ўтказиш катта наф келтиради.

Табиат объектларини кўздан кечириш жараёнида болаларнинг кузатишларинибошқариш, олган эстетик-экологик таассуротлари ҳақидаги аввалги билимлариданфойдаланиш, янгиларини кетма-кет ҳикоя қилиш йўли билан маълум қилиш мақсадгамувофиқдир. Экологик билимларга доир эстетик тушунчаларни болалар онгига сингдиришва уларни гўзалликнинг энг оддий алифбосидан баҳраманд қилиш муҳим аҳамият касб этди.Болаларни эшитилганлар юзасидан эстетик-экологик мазмунда ўзаро суҳбатлашишга даъватэтиш, қайта ҳикоя қилишни талаб қилиш зарур бўлди. Айниқса, экскурсия, сайр ҳақидагиҳикоялар мазмунли чиқди.

Болаларга ижтимоий-маданий анъаналарнинг ҳар бири бетакрор гўзаллик эканлигинианглатиш, ҳис эттириш, кузаттириш, ҳар бир нарсанинг ўзига хослигини аниқлатиш,уларнинг ўзаро муносабатда ва ўзаро алоқада эканлигига ишора қилувчи белгилариниажратиш муҳим роль ўйнади.

Боланинг фикр-ўйлари ва сўзини такомиллаштириш учун унинг қалбини табиатданолинадиган тўлиқ, ёрқин тимсоллар билан бойитиш зарур, чунки барча нутқимиздаги бортасвирий-таъсирий ифодалар, мантиқий боғланишлар одамнинг табиатни кузатишидан келибчиқади, мантиқнинг ўзи эса онгимизда табиатдаги нарса ва ҳодисаларнинг акс этишиданбошқа нарса эмас. Шунга кўра ҳам, ижтимоий-маданий анъаналар билан ҳар бир танишувболанинг ақлини, ижодкорлигини, ҳис-туйғуларини ўстириш машғулотига айлантирди.

Ўзининг ғайритабиийлиги, янгилиги, ижтимоий-маданий анъаналарнинг ҳар хиллигиболага ҳиссий таъсир этади, уни ҳайратга солади, кўпроқ билиш истагини уйғотади, ҳисларива ўйларини нутқда ифодалашга ундайди. Кузатишлардан маълум бўлдики, кичкинтойларфаолиятида атроф-муҳитга эстетик муносабат ёрқин кўзга ташланди.

Ижтимоий-маданий анъаналарни кузатиш, расм солиш жараёнида бола рангларни,товушларни, макон ва табиат объектининг шаклини қабул қилишга ўрганди. Бу нарсагўзалликни ҳис этишга олиб келди. Тарбиячининг вазифаси шундан иборат бўлдики, уболаларнинг ақлий куч-ғайратини уйғотди, табиат гўзалликлар ҳиссини ривожлантирди ватабиатга бўлган инсоний муносабатларнинг ахлоқий-эстетик томонларини кўрсатди.Табиатдан завқланиш гўзалликларни идрок этишда ёрқин намоён бўлди.

Болаларни гапиртириш. Болалардан боғчага келишда ва кетишда, кўча-кўйда атроф-муҳитга қандай зарар етказилаётганлигини кўрганликлари ҳақида сўзлаб бериш сўралди. Бу

Page 90: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

649 6-қисм | Махсус сон

усул кичкинтойларда кузатувчанликни ва экологик тарбия олган ёки олмаган одамларорасидаги фарқни ажратиш туйғуларини ўстирди.

Саҳна кўринишлари орқали таълим ва тарбия бериш. Турли хил тадбирларда (очиқмашғулотлар, ота-оналар мажлиси, концерт, фестивал ва бошқалар) айрим болаларнингсаҳна кўринишларини ижро этишлари ташкил қилинди. Бу ишга бир-икки ҳафта олдинтайёргарлик кўрилди.

Мактабгача таълим муассасасида экологик муаммолар акс этган видеофильмларданфойдаланиш катта наф келтириши маълум бўлди. Ҳар бир намойишдан сўнг болалар биланкўрилган фильмлар ҳақида суҳбат ўтказилди.

Дидактик ўйинлар. Н.Ф.Виноградованинг “Умственное воспитание детей в процессеознакомления с природой” қўлланмасида таъкидланишича, агар тарбиячи машғулот пайтидабевосита таълим бериш ишини амалга оширса, дидактик ўйинда эса ўқув-билув вазифалари(масалан, нарсанинг хоссалари ва сифатини аниқлаш, турли буюмларни тасниф қилиш вагуруҳлаш) ўйин билан (топиш, роль ижро этиш, мусобақалашиш) қўшиб олиб бориладики,бунда дидактик ўйин таълимнинг алоҳида шакли - енгил, тез ва болалар томонидан олдинданмўлжалланмаган билимларни ўзлаштириш шаклига айланади.

Шу сабабли тажриба-синов ишлари жараёнида дидактик ўйиндан фойдалангандатарбиячилар қуйидаги педагогик принципларга амал қилишди:

1) болаларда олдиндан мавжуд бўлган билимларга таянилди;2) дидактик ўйин етарли даражада мураккаб ва айни пайтда болалар савиясига мос

бўлиши назоратга олинди;3) ўйинли ҳаракатларга бўлган қизиқиш ва унинг ранг-баранглиги қўллаб-қувватлаб

турилди;4) дидактик вазифалар ва ўйинли ҳаракатлар аста-секин мураккаблаштириб борилди;5) қоидалар аниқ тушунтириб борилди.Ролли ўйинлар ҳар бир иштирокчига мустақиллик ва уюшқоқлик намоён этиш

имконини берди. Ижодий ролли ўйинлар тушунчаларни, тасаввурларни, фактларни тиклаш,қайта гуруҳлаш тариқасида кечди. Масалан, ролли ўйин сифатида болалардан бири мақбулва ножўя ҳаракатлар қилиб кўрсатади. Ножўя хатти-ҳаракатга келганда, болалар: “Тўхта!” –деб буйруқ беришлари кутилади. Кузатишларнинг кўрсатишича, бундай пайтларда кўп вақтсукутда бўладиган болаларда ҳам қатъият, журъат пайдо бўлди. Бу эса ўйиннинг муҳимжиҳати ҳисобланади.

Ўйин пайтида боланинг ўз шахсий манфаатлари билан жамият манфаатларитўқнашади. А.Н.Захлебний, И.Т.Суравегиналарнинг таъкид-лашларича, агар бола ўз шахсийманфаатларини жамият манфаатлари билан мувофиқлаштира олсагина, шу тақдирда ундамасъулият туйғуси намоён бўлади.

Воқеабанд ролли ўйинлар, айниқса, бола ҳаётида катта роль ўйнайди. Дастлаб саҳнакўринишлари тариқасида тайёрланадиган ўйин чоғида бола табиатни муҳофаза қилиш биланшуғулланувчи турли мутахассислар ролини ижро этади, кўпчилик ана шундаймутахассисларни кўради, шундай мутахассислар борлигидан дарак топади, кейинчалик ўзиҳам шу мутахассис ролини ўйнашга муваффақ бўлади. Бошқача айтганда, ўйин жараёнидабола билан мутахассис ўртасида мулоқот содир бўлади.

Ҳадислардан намуналар айтиш, ривоят ва ҳикоятлар сўзлаб бериш, шеърлар ўрганиш.Атроф-муҳитга энг қадимги замонларда ҳам жуда катта эътибор берилиб келинган. Ҳадисишарифларда қуйидаги каби бандлар бор: «Дунё ям-яшил гўзалдир, кимки ундан ҳақлиравишда ҳалоллик билан олса, ундан барака топади» (313-банд).

Бундай мисоллардан кўплаб келтириш мумкин. Шуларни оилада ота-оналар ўзфарзандларига жуда ёшликдан бошлаб уқтириб борсалар, болаларда ижтимоий-маданийанъаналарга меҳр-муҳаббат, уни асраб-авайлашга хос туйғуларни уйғотишга муваффақбўлади. Тарбиячи ҳам болаларга Ҳадиси шарифдан тегишли бандлар айтиб туриши каттасамара келтиради.

Page 91: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 650

Панду насиҳатлар бериш. Мутафаккир Юсуф Хос Ҳожиб ўзининг “Қутадғу билиг”асарида оила тарбияси хусусида қуйидаги панд-насиҳатларни баён қилган: “Биринчиси,оиладаги энг улуғ фазилат эзгулик ва гўзал хулқдир; иккинчиси, ростлик; учинчиси, ҳаётдатабиатга зиён етказмаслик ҳисобланади. Мана шу уч фазилат бирлашса, киши бахтиёрбўлади, қут-иқбол унинг ҳузурига бош уриб келади”.

Тажриба ишлари олиб борилган гуруҳларда нақллар ва мақоллар шунчаки айтилмай,болаларни улар билан таништириш жараёни воқеабанд ролли ўйинлар, кўча-кўйда содирэтилган ножўя хатти-ҳаракатлар ҳақидаги суҳбатларга уланди. Бу ҳолат халқ оғзаки ижодинамуналарининг таъсир кучини яна ҳам оширди. Қизиғи шундаки, баъзи нотўғри қилинганишларнинг гувоҳи бўлган болалар шу ҳақда гапирганда ўзлари эслаб қолган мақолларнитилга ола бошладилар. Бу билан улар кимнидир ножўя хатти-ҳаракатлардан қайтариш учунбаъзан мақолни эслатиш усулидан фойдаланиш кераклигини билиб олганликларини намоёнэтдилар.

Болалар ёзувчи ва шоирлари ҳам ижтимоий-маданий анъаналарни ўз асарларидаёритиб берганлар. Бу ўринда Пўлат Мўмин, Собир Абдулла, Қамбар Ота, ҚуддусМуҳаммадий каби шоирларнинг шеърларини тилга олиш жоиз.

Н.Ф.Виноградованинг “Умственное воспитание детей в процессе ознакомления сприродой» қўлланмасида нутқий мантиқий масала ечиш усулини тавсия этади. Бундаймасалалар табиат ҳақида топишмоқ-ҳикоялардир. Қўйилган масалани ечиш, саволга жавоббериш учун болалар табиат ҳодисалари орасидаги маълум боғланишлар ва қонуниятларниўзлари учун тушуниб олган бўлишлари керак. Тарбиячи болаларга нутқий мантиқий масалаберар экан, уларни ақлий фаолият усулларидан (қиёслаш, ҳодисаларни турли томонданкўриб чиқиш, масалани ечиш йўлларини излаш) вазиятига солиши зарурки, бу нарсафикрлашнинг мустақил, ақлнинг ўткир бўлишига туртки беради.

Болалар томонидан ижтимоий-маданий анъаналар ҳақида ҳикоя-этюдлар тузишижодий топшириқ турларидан биридир. Албатта, бу иш дафъатан бошланмаслиги керак. Бизбу ўринда ишни болаларбоп ҳикоялар танлаш ва уларни сўзлаб бериш усулига мурожаатэтдик. Бу ҳикоялар охир-оқибатда ҳикоя-этюдлар тузиш учун андаза вазифасини бажаради.

Болаларга ижтимоий-маданий анъаналар ҳақидаги бадиий асарларни танлашдатарбиячиларга қуйидагилар тавсия этилди:

1) ижтимоий-маданий анъаналар ҳақида муаллиф томонидан хабар қилинаётганмаълумотлар тўғри, аниқ бўлиши зарур;

2) ижтимоий-маданий анъаналар болаларнинг савиясига мос даражада ёритилганбўлиши даркор;

3) асар мароқли бўлиши лозим (қизиқарли фабула, аниқ сюжет чизиғи);4) у ҳиссий, шоирона бирикмалар, тасвирий ифодалар билан бойитилган бўлиши

керак.Болаларга ҳикоя-этюдлар туздириш уларнинг бошқалар олдидаги ўз масъулиятларини

қанчалик ҳис этишларини назорат қилиш, айни пайтда нутқини ўстиришда муҳим рольўйнайди. Бундай ҳикояларнинг баъзан саҳна кўринишларини тайёрлашга ҳам туртки беришимаълум бўлди.

Лото, лабиринт, ребус, бошқотирма, топишмоқ, топишмоқ-ҳазиллардан фойдаланишҳам болаларда ижтимоий-маданий анъаналарга қадриятли муносабатни шакллантиришдаяхши натижалар берди.

Эртак тўқиш, шеър ижод қилиш, табиатда ўзини қандай тутиш кераклиги ҳақидаэслатмалар айтиш бир томондан, ижодий нутқ ўстириш учун хизмат қилса, иккинчитомондан, бадиий-эстетикликни ривожлантиради.

Катталар меҳнатига ёрдам бериш. А.Н.Захлебний, И.Т.Суравегиналарнингогоҳлантиришларича, агар ижтимоий-маданий фаолиятга эстетик муносабат меҳнат орқалимустаҳкамланмаса, болалар табиатдаги гўзалликларга одатий нарса деб қарай бошлайдилар.Буни таълим ва тарбия жараёнида ҳисобга олмаслик турли хил хатоликларга олиб келишианиқ.

Page 92: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

651 6-қисм | Махсус сон

Ақлий фаолликни ошириш. Мактабгача таълим муассасасида ижтимоий-маданийанъаналар билан танишиш, табиат билан инсоннинг ўзаро алоқадорлиги юзасидан берилгантушунча ва ҳосил қилинган умумий тасаввурларни ҳар гал такрорий тилга олганда бутакрорий ўрганиш бирор янгилик бериши лозим.

Хулоса ўрнида шуни айтиш мумкинки, тарбиячилар билимларни чуқурлаштирадиганва тизимга соладиган, фаол ақлий фаолиятни талаб этадиган ижтимоий-маданийанъаналарни кузатишлар, саёҳатлар ва мақсадли сайрлар билан боғлаб бордилар ва шуаснода янги маълумотлар қўшдилар. Ташқи таъсирларга жавоб (даъват) болаларнинг ҳар бирақлий ҳаракатини қатъий йўналтириш воситаларидан бири бўлиб хизмат қилишипсихологлар томонидан исботланган.

Иқтибослар/ Сноски /References:

1. Умаров Э. Эстетика – Т.: Ўзбекистон, 1995. – Б.240.2. Шаповаленко И. В. Возрастная педагогика. – Москва: Гардарики, 2005.3. Арнаутова Е.П. Педагог и семья. М., 2001.4. Маслов Н.Ф. Рабочая книга социального педагога. 19945. Педагогический энциклопедический словарь – М.: Большая Российская энциклопедия,

2002.6. Лихачев Б.Т. Педагогика – М.: ЮРАЙТ, 2003.7. Общая педагогика / Под.ред. В.А. Сластенина – М.: Владос, 20038. Филатов, С. В. Ассоциативный аспект как метод усвоения танцевальных навыков

балетмейстеров // Психолого-педагогические аспекты обучения студентов театральныхвузов: сб. фрагментов дис. исслед. – Москва, 1996. – Вып. 3

Page 93: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 652

Расулева Наима Зияутдиновна,Тошкент Давлат стоматология институти ўқитувчиси

e-mail:rasuleva_naima @mail.ru

ЎЗБЕКИСТОНДА ЭР-ХОТИН ЎРТАСИДАГИ НИЗОЛАРНИНГ САБАБ ВАОҚИБАТЛАРИ

For citation: N.Z.Rasuleva. Causes and consequences of spouses' disputes in uzbekistan. Journal ofinnovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal of innovations in pedagogy and psychology2020. pp. 652-660

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-100

АННОТАЦИЯЎзбекистонда эркак ва аёл ўртасида қонун нормалари билан белгиланган талабларгамажбурий тарзда риоя қилган холда оила қуриш мақсадида тузилган эр-хотин ўртасида ўзарошахсий ва мулкий хуқуқ мажбуриятларини келтириб чиқарувчи ихтиёрий иттифоқ саналади.Ўзбекистонда сўнгги йиллар ичида ажрашишлар сони ортиб бормокда. Шунингдек, барчаривожланган давлатларда содир бўлаётган оила институт нуфузининг пасайишиЎзбекистонда ҳам ажрашишлар тенденцияси ўсишига сабаб бўлиши мумкин.Ҳозирда тараққий этган давлатларда оила институти муаммолари билан шуғулланаётганмутахассисларнинг аксарияти, ажрашганларнинг қайта никоҳ қуришини мамлакат ривожи,юксалиши ва истиқболи учун муҳим омил сифатида баҳолашмоқда. Оила институтларинимустаҳкамлаш мақсадида олиб борилаётган ислоҳотлар натижасида қатор ижобийкўрсаткичларга эришилмоқда. Масалан, АҚШда расмий никоҳдан ажрашган эркакларнинг50%и ва аёлларнинг 33%и бир йилдан сўнг, 75% аёллар ва 83% эркаклар эса уч йилдан сўнгқайта никоҳдан ўтишмоқда (Т.В.Андреева, 2004). Шунингдек, мамлакатимизда ушбукўрсаткич ҳозирда 5–7%ни ташкил этмоқда.Таянч сўзлар: Оила, никоҳ, ажрим, ажралиш сабаблари, қайта никоҳ, бевалар, оилаинститути, муаммолар, фуқаролик холати далолатномаларини ёзиш (ФХДЁ), ёш оила.

Расулева Наима Зияутдиновна,преподаватель Ташкентского государственного

стоматологического институтаe-mail:: rasuleva_naima @mail.ru

ПРИЧИНЫ И ПОСЛЕДСТВИЯ СПОРОВ МЕЖДУ СУПРУГАМИ В УЗБЕКИСТАНЕ

Page 94: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

653 6-қисм | Махсус сон

АННОТАЦИЯВ Узбекистане-добровольный союз мужчины и женщины, предусматривающий взаимныеличные и имущественные обязательства между супругами, устанавливаемые в целяхстроительства семьи при соблюдении требований, установленных нормами закона.В Узбекистане за последние годы увеличилось количество разводов. Также падениепрестижа института семьи, происходящее во всех развитых странах, может привести кусилению тенденции разводов в Узбекистане.Большинство специалистов, занимающихся в настоящее время проблемами института семьив цивилизованных государствах, оценивают повторный брак разведенных как важныйфактор развития, подъема и перспективы нации. В результате реформ, проведенных в целяхукрепления институтов семьи, достигнут ряд положительных показателей. Например, 50%мужчин, которые развелись от официального брака в США, и 33% женщин вступают в бракчерез год, 75% женщин и 83% мужчин вступают в повторный брак через три года (Т. В.Андреева, 2004). Также в нашей стране этот показатель сейчас составляет 5-7%.Ключевые слова: семья, брак, развод, причины развода, повторный брак, вдовы, институтсемьи, проблемы, написание актов гражданского состояния (ЗАГС), молодая семья.

Rasuleva Naima Ziautdinovna Tashkent State Dental Institute

e-mail:rasuleva_naima @mail.ru

CAUSES AND CONSEQUENCES OF SPOUSES' DISPUTES IN UZBEKISTAN

ANNOTATIONIn Uzbekistan, a voluntary union between a man and a woman, created for the purpose of marriage,with the observance of the legal requirements, creates mutual personal and property rights.The number of divorces has been increasing in Uzbekistan in recent years. In addition, the declinein the prestige of the family institution in all developed countries may also lead to an increaseddivorce rate in Uzbekistan.In many developed countries, many experts who deal with family institute problems view divorceas an important factor in the development, prosperity and future of the country. As a result ofreforms to strengthen family institutions, some positive results have been achieved. In the US, forexample, 50% of men divorced and 33% of women remarry after one year, 75% of women and 83%of men remarry after three years (T. Andreeva, 2004). Also, this indicator in the country is currently5-7%.Keywords: Family, marriage, divorce, causes of divorce, remarriage, widows, family institute,problems, civil status record (FSL), young family.

Оила –никоҳ анъаналарида юз бераётган ўзгаришлар дунё амалиётида анъанавийоилалар билан бир қаторда норасмий жуфтликларнинг яъни расмий рўйхатдан ўтказилмаганникоҳларининг мавжудлигини ҳам кўриш мумкин. Бундай никоҳлар Европа, МДҲ нингЕвропа қисми яъни Россия, Беларусь ва бошқа давлатларда кенг тарқалганини кўришмумкин. Бутун дунёдаги рўйхатдан ўтказилмаган никоҳларнинг расмий статистикасибўлмаганлиги учун ёлғиз аёллардан туғилган фарзандлар сонини аниқлашда қўшимчакўрсатгичлардан фойдалинилади. Ушбу кўрсатгич Европа давлатларида 30-60%, Россиядаэса- 20% дан юқори, осиё мамлакатларида 2-10% ташкил этса, Ўзбекистонда 8 % ни ташкилқилади. [1, Б. 1]Ўзбекистонда эркак ва аёл ўртасида қонун нормалари билан белгиланган талабларгамажбурий тарзда риоя қилган холда оила қуриш мақсадида тузилган эр-хотин ўртасида ўзарошахсий ва мулкий хуқуқ мажбуриятларини келтириб чиқарувчи ихтиёрий иттифоқ саналади.Фуқаролик ҳолати далолатномаларини ёзиш (ФҲДЁ) органларида тузилган никоҳгинаҳақиқий, деб тан олинади. Ўзбекистонда фуқаролик ҳолати далолатномаларини ёзиш

Page 95: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 654

органларида ҳар йили 300 мингтага яқин никоҳ қайд этилади. Хусусан, 2017 йилда 306,2мингта никоҳ расман рқйхатдан ўтказилган ёки ҳар 1000 нафар ахолига 9,5 та никоҳ тўғрикелган.Никоҳ ва ажрашишлар нисбати [2]Йил Сони, (минг) Ҳар 1000 нафар аҳолига нисбатан

Никоҳлар ажримлар Никоҳлар ажримлар2014 296,1 28,8 9.6 0.92015 287,6 29.6 9.2 0.92016 275,0 29.3 8.6 0.92017 306.2 31.9 9.5 1.0

Кўп холатларда Ўзбекистонда никоҳга кириш ҳеч қандай юридик кучга эга бўлмагананъанавий ва албатта диний усулдаги шаръий никоҳга таянади. Якуний натижаларга назарташласак, сўров ўтказилган оилаларнинг 90 фоизи шаръий никоҳдан ўтишни мажбурий дебхулоса чиқарадила

Республикамизнинг алоҳида минтақаларида ФҲДЁ давлат органларида рўйҳатданўтмаган холда, аёллар ва болалар учун бир қанча салбий оқибатларга оид бўлган исломийникоҳлар фақатгина анъаналар ўтказиш тенденцияси кузатилади. Ҳар томонлама мустаҳкамва соғлом оила тузилишидан манфаатдор бўлган давлат юридик жиҳатдан нотўлиқ бўлганбундай иттифоқларга салбий муносабат билдиради.

“Оила” илмий-амалий тадқиқот маркази томонидан олиб борилган тадқиқотларнатижасига кўра, Андижон вилоятининг 465 та оиласида сўровлар ўтказишдан мақсад –бундай никоҳларга аёллар ва болаларда дуч келадиган муаммолар ва никоҳларнинг тузилишсабабларини аниқлашдир. Ушбу мақсаддан келиб чикиб, мақсадли гуруҳ сифатида кўпроқФҲДЁ органларида расмийлаштирилмаган шаръий никоҳ бўйича яшовчи оилалар танлаболинган.

Сўровномалар натижасига кўра, сўров вақтида 66 фоиз респондент бир оилага 31 % -икки оилага (эркаклар 42 %), 3 %- уч оилага эга бўлганлар. 90%нинг фарзандлари бор бўлиб,уларнинг ярмидан кўпи норасмий никоҳдан туғилган. Қишлоқ худудларида шаръий никоҳкўп тарқалган.

Шаръий нокоҳда яшаб келаётганларнинг умумий қиёфаси аёллар ўртасида – кўпроқишламайдиган, ўрта махсус маълумотли, моддий таъминоти ўрта ва ўртадан пастдаражадаги, 1-2 нафар фарзандлари бор оилалардир. Эркаклар ўрта ёш яъни 30-40 кўпчилигиолий маълумотга эга бўлмаган, ўрта моддий таъминотга эга, 2 ва ундан ортиқ фарзандларибор.“Загсдан ўтмаган холда фақат шаръий никоҳда яшашни афзал деб хисоблайсизми?” дегансаволга 80-88 фоиз респондент салбий жавоб берди. Ушбу жавоб эркаклар ва аёллар , шаҳарва қишлоқ ахолиси шу билан бирга барча ёшдагилар ўртасида бир хил натижа қайд этилди.

Загсдан яъни рўйхатдан ўтказилмаган никоҳлар тарқалишининг асосий сабаблариданбири бу, оиладаги муаммолар, моддий қийинчиликлар, биринчи нокоҳдан ажрашганлар ёкиаксинча биринчи никоҳидан ажрашиш имкониятининг мавжуд эмаслиги, эри ёки хотининингвафоти ва бошқа сабаблар маълум бўлди.Рўйхатдан ўтказилмаган никоҳларнинг тарқалиш сабаблари (%)

0

10

20

30

40

50оиладаги муаммолар

эр ёки хотин ажрашмаган

моддий қийинчиликлар

бошқалар

эр ёки хотин меҳнатмеграциясида

Page 96: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

655 6-қисм | Махсус сон

Манба: “Оила” илмий-амалий тадқиқот марказининг Андижон вилоятида ўтказилгансоциологик сўровлари, 2018йил.“Рўйхатдан яъни загсдан ўтказилмаган никоҳларнинг салбий оқибатлари нималарда деббиласиз?” деган саволимизга 85 % респондент ижобий жавоб берган. Шу билан бирга асоссифатида шундай салбий оқибатлар ўз ҳаётларида юз берганини айтиб ўтганлар.

32% бола туғилганида хужжат олиш учун, 19% турар –жой бўйича (прописка), 11%мерос учун, 12% мулкка ҳақ хуқуқи, 19% турмуш ўртоғи томонидан маъсулиятсизликни, 5 %эса ҳеч қандай муаммо сабаб эмаслиги маълум қилган.

“Оилангизда низолар бўлиб турадими?” деган саволга фақат 17% респондент баъзихолларда, 76% вазиятга қараб, 7% эса доимий деган жавоб олинди. Бундай холатларданафақат ҳуқуқий муаммолар юзасидан ноқулай психологик муҳитнинг манбаи ҳисобланади.Шуни алоҳида таъкидлаб ўтиш жоизки, бу холатдан биринчи навбатда болалар ҳартомонлама жабр чекадилар.

ФҲДЁ органларида расмийлаштирилмаган, аммо шаръий никоҳ билан тузилганникоҳларнинг тарқалиш холати ижтимоий ва иқтисодий омилларга боғлиқ. Ижтимоийомилларга ҳуқуқий билимлар даражасининг пастлиги, оила муносабатларининг ҳақиқийтартиблари ва меъёрлари, никоҳ шартлари, ундаги хуқуқлари ва мажбуриятлари, никоҳнибекор қилиш учун асослар ва бошқа соҳалардаги билимларнинг етишмовчилиги киради.

Юқоридаги фикрлардан келиб, шуни айтиш мумкинки, ислом ва ҳуқуқининг аслмазмум моҳиятини оилада шакллантириш юзасидан билимлар даражасини ошириш зарур; эр–хотин ўртасидаги муносабатларни нормага солиб, эр ва хотин, бола ва ота –оналарнингмаънавий ҳуқуқий мажбуриятлари ҳақида тўлиқ англаб етишлари зарур.Оилавий ажралишларга сабаб нима деган саволдан аввал ажралиш нима эканлигига назарташласак:

Ажрашиш - бу эр-хотин уртасидаги никоднинг расман бекор дилинишидир.Ажрашишлар динамикасини бахолаш учун:

1) ҳар минг кишига тугри келадиган бир йил ичидаги ажрашишлар сони сифатидаанидланадиган ажрашишлар коэффициенти (ажрашиш коэффициента);

2) ажрашишлар сонининг тузилган никохдар сонига нисбати.Ўзбекистонда:

-1991 йилда никохтузиш коэффициенти хар 1000 нафар ахолига 12,9 тани, ажрашишкоэффициенти - 1,6 тани;

- 2012 йилда эса - тегишинча Ютани ва 0,6 тани;-сўнгги 3 йилда - 9 тани ва 0,9 тани ташкил этди.

Фоиз нисбатида, 1991 йилда тузилган хар 100 та никохнинг 12 тадан ортита барбод бўлган,2012 йилда эса - 6 та никох, сўнгги уч йилда - 10 тадан ортиқ никох бекор қилинган.

Никоҳлар ва ажрашишлар сонининг нисбати,%

Манба: Ўзбекистан Республикаси Давлат статистика қўмитасининг маълумотлари.

Page 97: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 656

Изланишларнинг натижасига кўра, бошқа давлатларга нисбатан, Ўзбекистондаажрашишлар кўрсаткичлари анча паст дейиш мумкин. Мисол учун, Россия, Европадавлатлари ва АҚШда никохдарнинг деярли ярми ажрашиш билан якун топади.Ўзбекистонда сўнгги йиллар ичида ажрашишлар сони ортиб бормокда. Шунингдек, барчаривожланган давлатларда содир бўлаётган оила институт нуфузининг пасайишиЎзбекистонда ҳам ажрашишлар тенденцияси ўсишига сабаб бўлиши мумкин.Ажрашишлар динамикасининг ўсишига қуйидаги омиллар таъсир кўрсатади:ижтисодий - моддий ҳолат ва турар жой шароитларининг қониқарсиз даражада эканлиги;ижтимоий - ичкиликбозлик ва гиёдвандликка берилганлик, бепуштлик ёки фарзанд кўришистагининг йўқлиги, эрта никоҳ, қуриш ва эрта ҳомиладорлик, эр-хотиндан биринингжинсий қониқмаслиги;психологик - оиладаги оғир психологик муҳит, доимий жанжаллар, ота-оналарнинг ёшжуфтлик ҳаётига аралашиши, ёш эр-хотинни бир биридан бегоналаштириш, бир биригабўлган бефарқлик, компьютер ва мобиль телефонга тобелик;маънавий-ахлоқий - жамиятда оила институти ахамиятининг пасайиши, сурункали хиёнатларёки эр-хотиндан бирининг узоқ вақт давом этган никохдан ташқари алоқалари;тарихий-маданий - ажрашиш жараёнининг осонлиги (шариат бўйича эр “талоқ” сўзини учмарта айтса, никоҳ бузилади), оилавий анаъаналар ва қадриятларнинг қадрланмаслиги,авлодлараро ўзаро алоқалар ва муносабатларнинг йуқолиб бориши.

Ўзбекистонда оилавий ажрашишлар омиллари ва сабабларини аниқлаш учун доимийравишда ижтимоий сўровлар ўтказиб борилади. Ўзбекистан Республикаси ВазирларМадкамаси ҳузуридаги Ижтимоий тадқиқотлар институти 2010-2015 йилларда БМТ фондибилан биргаликда аҳоли орасида 4 та тадқиқот ўтказди, уларда суров модулларидан бириажрашишларнинг сабаблари ҳақидаги масалаларга бағишланди. Натижалар шуникўрсатдики,республикадаги ажрашишларнинг асосий сабаблари оиладаги мавжуд моддий адволнингқониқарли эмаслиги ва маиший масалалар юзасидан келиб чидадиган турли жанжаллар (26фоиз), ноқулай шахсий муносабатлар - характерларнинг тўғри келмаслиги, қизиқишларнингтурлича экани, яъни фарқланиши (19,3 фоиз), ичкиликбозлик туфайли тан жароҳатлариетказиш (16 фоиз), хиёнат ва жинсий муносабатлардаги қониқмаслик (10 фоиз),қариндошлар ва ота-оналар билан ўзаро муносабатлардаги нохуш ҳолатлар (10 фоиз) [3].бўлиб ҳисобланади.

“Ижтимоий фикр” жамоатчилик фикрини ўрганиш марказининг 2018 йилда ўгказгансўровлари натижалари бўйича эса, оилаларнинг барбод бўлишига ёшларнинг оилавий ҳаётгатайёр эмаслиги (34,5%), моддий етишмовчиликлар (26,2%), эр-хотин қизиқишларининг вадунёқарашининг бир бирига тўғри келмаслиги (10,6%), ёш эр-хотиннинг бир биригабефардлиги (19,5%), ичкиликбозлик ва гиёҳвандлик (3,3%) [4] каби ҳолатлар асосийсабаблар эканлиги аён булди.Минтақаларда ўтказилган аниқ мақсадли сўровлар ҳудуднинг ўзига хос хусусиятини, аҳолименталитетини ва тарихий-маданий анъаналарини ҳисобга олган ҳолда ўша минтақанингҳозирги ҳолатини намоён қилади, шунингдек, оилавий ажрашишларнинг салбий ижтимоийоқибатларини аниқлаш имконини беради.

Ажрашишларнинг ўсиш динамикасига, шунингдек, вазирликлар ва идоралар,махаллий хокимият органлари, махалла фуқаролар йиғинлари ва бошқа дахлдорташкилотларнинг оилалар билан самарасиз ишлаши каби институционал омиллар ҳамтаъсир кўрсатади. “Оилангизни сақлаб қолиш мумкин эди, деб ҳисоблайсизми?”, дегансаволга Самарканд вилоятида 55 фоизи, Наманган вилоятидаги респондентларнинг 42 фоизива Сирдарё вилоятида сўров иштирокчиларининг 37 фоизи ижобий жавоб бердилар. Бунда,оилаларнинг атиги 10 фоизи вазиятнинг чигаллигини ва бирга яшашнинг умуман иложийукдигини қайд этган.

“Қандай шароитларда оилангизни сақлаб қолиш мумкин эди?”, деган саволга ҳар учвилоятда сўралганларнинг аксарият - Агар ота-оналар ва қариндошлар аралашмаганларида

Page 98: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

657 6-қисм | Махсус сон

(25-30%), Агар фарзандимиз бўлганида эди (37% - Наманган вилоятида, 25% - Сирдарёвилоятида ва 15% - Самарканд вилоятида), Агар алохида яшаганимизда эди (20%дан ортиқ),Агар хиёнатни кечира олганимда эди (10-16 %) ва Агар зрим ичмаганида эди (4-8%) деганжавоблар бўлган.

Шу билан бирга, маҳалла вакиллари, ФХДЁ ходимлари ва фударолик судлари,махаллий хотин- қизлар қўмиталари ва “Оила” маркази, диний идоралар марказларивакилларидан тузилган фокус-гурухдарнинг эксперт сўрови қуйидагиларни кўрсатди:1) Ажрашишларнинг асосий сабабларидан бири ёшларнинг оилавий ҳаётга тайёр эмаслигиҳисобланади. Ажрашишларга ота-оналарига моддий жихатдан боғлиқ бўлган, ҳеч қандайдаромад манбаига эга бўлмаган ва қарорлар қабул қилиш кўникмаларига эга бўлмаганйигитларнинг никохда кириши ҳам катта таъсир кўрсатади.

Бу сезиларли даражада қуйидаги омилларга ҳам боғлиқ:- ота-оналарнинг ўз фарзандларини никоҳда, кейин эса, - оталик ва оналикка тайёрлашмасъулиятининг пастлиги; ота-оналар кўпинча бўлажак ёш оилалар учун ёмон намуна бўлибхизмат қиладилар;- Хотин-қизлар қўмитаси, Ёшлар иттифоқи, соғлиқни сақлаш, таълим муассасалари, ичкиишлар органлари, адлия органлари, жойлардаги “Маънавият ва маърифат” марказлари,айниқса, қишлоқ жойларда ёшлар билан тизимли ва мувофикдаштирилган ишларни йўлгақўйилмаганлиги;-никоҳга кираётган ёшлар учун ахборот материалларининг сифати ва таъминланганлигинингпаст даражаси. Мавжуд материаллар эса кўпинча амалий йўналтирилмаган бўлади ва реалҳаётдан йироқ, умумий тусдаги ва оддий ва баландпарвоз шиорлар билан чегараланибқолади;- малакали мутахассисларнинг этишмаслиги, кадрларни оилалар билан ишлашга комплексўргатиш, уларга оғир ҳаётий вазиятларда бундай вазиятларнинг профилактикасигайўналтирилган ишларни ташкил қилишда тавсиялар ва амалий ёрдам кўрсатибборилмаслиги.2) Қонидарсиз уй-жой шароитлари ва бир неча оилаларнинг биргаликда яшаши, оиладагимоддий қийинчиликлар, одатда эр-хотин ўртасида ва биргаликда яшайдиган қариндошларўртасида низолар келитириб чиқаради (90%гача респондентлар орасида ажрашганжуфтликлар сўровлари натижалари бўйича 83% - Сирдарё вилоятида, 84% - Самаркандвилоятида ва 88 %- Наманган вилоятида).3) Ёш оилаларда фарзанднинг йўқлиги, эр - хотиндан бирининг бепуштлиги сабаблиажрашадилар. Мутахассисларнинг фикрига кўра, бепуштликка 40% ҳолатларда эркакларорганизми (жинсий заифлик, сифатсиз маний, уруғ отилишининг бузилиши), қолган 60%ҳолатларда эса, аёлларнинг бепуштлиги сабаб бўлади.4) Судларнинг ваколатли ходимлари зиммасидаги ўта юқори юкланмалар боис ҳар биражрашиш вазиятини ҳар томонлама ўрганиш имконининг йўқлиги, барча ҳолатларни ҳисобгаолиш, ҳар бир томон, болалар учун ажрашиш оқибатларини баҳолаш туфайли никоҳни бекорқилиш тўғрисидаги аризаларини кўриб чиқиш бўйича судларнинг самарасиз фаолияти.Ўзбекистонда ва дунёдаги оилавий ажрашишлар тахлили қуйидаги асосий хулосаларгакелиш имконини берди:- Республикада ажрашишлар ўсиш тенденцияси кучайишининг асосий омиллари нафакдтпсихологик, иқтисодий ва ижтимоий омиллар, балки оилалар ва ёшлар билан ишлашга жалбқилинган ташкилотларнинг самарасиз фаолияти билан ҳам боғлиқ.-Дунё амалиётидан келиб чиқиб, республикадаги ажрашишларнинг ўсиш тенденцияларикучайиши хатарининг потенциал омиллари сифатида жамиятда оила институтиахамиятининг пасайиши, никоҳ ва оиланинг ноанъанавий шакллари тарқалиши, шариатқонунларидан фойдаланган ҳолда осон ажрашиш жараёни, оилавий анъаналар вақадриятларнинг йуқолиши, авлодлараро ўзаро алоқалар ва оиладаги муносабатларнингсусайишини кўрсатиш мумкин.

ОИЛАВИЙ АЖРАШИШЛАРНИНГ ОҚИБАТЛАРИ

Page 99: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 658

Оилавий ажрашишнинг оқибатлари болаларда, эр- хотиннинг ўзида ва бутунжамиятда салбий акс этиши мумкин.Фарзандлари бор оилалар учун (бу эса ажрашаётган оилаларнинг деярли ярми) никоҳнибекор қилиш муаммоси нафакат эр-хотиннинг шахсий иши ҳисобланади, балки у давлат важамият ҳаётига ҳам тааллукдидир. Шунинг учун давлат ажрашишлар жараёнини тартибгасолиш хукукини ўзида сақлайди: никоҳни бекор қилиш шароитларини белгилаб беради,унинг қоидаларини тартибга солади. Никоҳ бекор қилинишининг асослари ва тартибинибелгиловчи асосий норматив хужжат- Ўзбекистон Республикасининг Оила кодексихдсобланади.

Оила қонунчилигига мувофиқ никоҳ ёки суд тартибида ёки соддалаштирилгантартибда Фуқаролик ҳолати далолатномаларини ёзиш (ФХДЁ) органлари томонидан бекорқилинади. Умумий вояга етмаган фарзандлари бўлган ёки эр-хотиннинг бири ажрашишгақарши бўлган оилаларда никоҳни бекор қилиш суд тартибида, Оила кодексининг 42-(Эр-хотиннинг ўзаро розилиги бўлганда фуқаролик ҳолати далолатномаларини қайд этишорганларида никоҳдан ажратиш), 43-(Эр- хотиндан бирининг аризаси бўйича фуқароликҳолати далолатномаларини қайд этиш органларида никохдан ажратиш) моддаларида назардатутилган ҳолларда Фуқаролик ҳолати далолатномаларини ёзиш органларида (Оилакодексининг 38-моддаси - «Никоҳдан ажратиш тартиби») содир булади.

Никоҳ оиланинг асоси ҳисобланиб, унинг асосий иазифаси фарзандларни тарбиялашва уларнинг келажаги ҳақида қайғуришдан иборатдир. Ажрашиш оиланинг барбодбўлишига, нотўлиқ оилаларнинг (ёлгиз оналарнинг) пайдо бўлишига олиб келади.Тадқиқотлар натижаларига кўра, ажрашган ота- оналарнинг фарзандлари орасидакейинчалик улар ҳам оила кўрганларида тўлиқ оилаларда ўсган болаларга қараганда кўпроқажрашиш фактлари аниқданган.Оилавий ажрашиш динамикаси жиноятчилик, болалар уйларидаги болалар сони, меҳнатгалаёқатли бўлган эркаклар ва аёллар ўртасида ўлим сонининг даражаси каби ижтимоийкўрсаткичлар тенденциясига ҳам таъсир кўрсатади.

Булардан куриниб турибдики, ажрашишлар, аввало, аёлларга, уларнинг ҳаётфаолиятига ва саломатлигига салбий таъсир курсатади. Бутунжаҳон соғлиқни сақлашташкилотининг статистикаси ажрашиш натижасида аёллар репродуктив функцияларинингбузилиши, репродуктив ёшдаги аёллардаги бутун касалликлар ва мехдатга лаёдатсизликнинг30 фоизи асосида ётишини курсатади. Республика онкология илмий маркази маълумотларигакура, ажрашиш коэффициенти юқори бўлган худудларда аёлларда кўкрак бези саратонибилан касалланишнинг юқори даражасини кузатиш мумкин.Бундан ташқари, аёлларнинг қайта турмушга чиқиш имконияти чеклангани, фуқароликникоҳлари - шаръий никоҳлар (ФХДЁда рўйхатдан ўтказилмаган никоҳлар) сонини ошириб,никохдан ташқари туғилган фарзанд, мулкий ҳуқуқларнинг йўқлиги ва ҳоказо муаммоларгаолиб келади.

ПРОФИЛАКТИК ЧОРАЛАРТадқиқотларнинг ўтказилган таҳлили қуйидаги таклифлар ва тавсияларни шакллантиришимконини берди:1. Норматив-ҳуқуқий асослар ва институционал ислоҳотларни такомиллаштириш:-замонавий талабларни ҳисобга олган ҳолда ажрашиш масалаларини тартибга солиб турувчинорматив-ҳуқуқий хужжатларни, шу жумладан, Оила кодексини инвентаризацияданўтказиш;-оилалар билан ишлашга жалб қилинган ташкилотлар ва муассасаларнинг самарали фаолияткўрсатиши ва улар ишининг мувофиқлаштириб борилишини таъминлаш учун шароитларяратиш;- бепуштлик сабабли ажрашиш ҳақидаги аризалар кўриб чиқилганда ФХДЁ органларидамажбурий тарзда тиббий хулоса такдим қилиш ва тегишли даволанишдан ўтиш амалиётинижорий қилиш;

Page 100: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

659 6-қисм | Махсус сон

-фуқароларнинг ўзини ўзи бошқариш органлари қошидаги Яраштириш комиссияларитўғрисидаги Низомнинг янги таҳририни ишлаб чиқиш, бунда улар фаолиятини таъминлаш вамониторинг қилиш механизми, ўз маблағлари, маҳаллалар маблағлари ҳисобига ҳақ тўлаганҳолда комиссия таркибига психологларни, репродуктив саломатлик буйича мутахассис-услубиётчилар, ҳуқуқшуносларнинг киритилишини назарда тутиш;- ажрашиш ҳақидаги ишлар судда кўриб чиқилганда фуқароларнинг ўзини ўзи бошқаришорганлари қошидаги Яраштириш комиссиясининг судга мурожаат қилган оилани саклабқолишнинг имконияти йўқлиги ҳақидаги хулосасини мажбурий тартибда судга тақдимқилиш амалиётини жорий қилиш;-никоҳни бекор қилиш бўйича маълумотларни унификациялаш учун судлар ва ФХДЁорганлари ўртасида электрон ахборот алмашинувини, шунингдек, суд органларинингникоҳни бекор қилиш ҳақидаги суд қарорларини ўз вақтида ҳисобга олинишини йўлгақўйиш;-никоҳни бекор қилиш ҳақидаги ишларни кўриб чиқиш юзасидан суд ходимлари (судьялар)иш вақтининг хронометражини ўтказиш ва ходимларнинг ҳар бир тоифаси учун меҳнатҳаражатлари нормаларини қайта кўриб чиқиш бўйича таклифлар ишлаб чиқиш;-олий ўқув юртларида оилавий психологлар тайёрлаш учун асосланган давлат буюртмасинишакллантириш.2. Ажрашиш ёқасида турган оилаларга амалий услубий, маслахат ва амалий ёрдамкўрсатишнинг самарали тизимини яратиш:-оила ва оилавий муносабатлар масалалари бўйича ўқитишни ташкил қилиш тизиминишакллантириш тамойилларини ўз ичига олган, ёшларни оилавий ҳаётга тайёрлаш ягонауслубини ишлаб чиқиш ва тасдиқлаш;-ажрашишлар сабабларини ва оилалар тоифаларини ҳисобга олган холда фуқароларнингўзини ўзи бошқариш органлари қошидаги Яраштириш комиссиялари мутахассисларинингсамарали ишлаш услубини ишлаб чиқиш ва тасдиқлаш;-низонинг босқичи ва келишмовчиликларнинг шаклига қараб шахслараро низоларнинголдини олиш доидаларига эга бўлган оилавий низоларни олдини олиш ва ҳал қилиш бўйичаамалий қўлланма ишлаб чиқиш;-бепуштлик бўйича ташхис қўйиш ва уни даволаш хизматларидан фойдаланишнитаъминлаш, айниқса қишлоқ жойларда;-ФҲДЁга никоқ қуриш ҳақида ариза билан мурожаат қилган фуқаролар билан мажбурийсуҳбатлар ўтказиш амалиётини жорий қилиш;-ёшларнинг ижтимоий-психологик, иқтисодий, тиббий-маданий, ҳуқуқий, диний-маърифий,маънавий-ахлоқий билимлари даражасини оширишда таълим муассасалари, ахборот-маслахат хизматлар ролини кучайтириш;-буюк мутафаккир аждодларимизнинг (Махмуд Қошгарий, Навоий, Ибн Сино, Фитрат, шайхМухдммад Содиқ, Мухдммад Юсуф ва ҳоказо) оилани мустаҳкамлаш ва сақлаш борасидагиасарларига асосланган адабиётларни йирик ададларда нашрдан чиқариш ва тарқатиш.Хулоса ўрнида таъкидлаш лозимки, Ўзбекистонда оила институтини мустаҳкамлаш соҳасидадавлат сиёсатини муваффадиятли амалга оширишда замонавий намунали оила моделинишакллантириш ва замонавий фаровон оилалар сафини кенгайтириш муҳим аҳамият касбэтади. Бу борада давлат органлари ва нодавлат ташкилотлар, кенг жамоатчилик бир мақсадйулида бирлашиб, аҳилликда, ҳамкорликда, ҳамжиҳатликда, масъулиятни ҳис этган ҳолдафаолият олиб бориши мақсадга мувофиқдир.

Иқтибослар/ Сноски /References:

1. Ўзбекистон Республикаси давлат статистика қўмитаси. маълумотлари2. Ўзбекистон Республикаси давлат статистика қўмитаси. маълумотлари

Page 101: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 660

3. Узбекистон Республикасида мустадкам оила ва репродуктив саломатликни шакллантиришомиллари. Узбекистон Республикаси Вазирлар Мадкамаси дузуридаги Ижтимоийтаддидотлар институти, 201S.4. (Ижтимоий таддидотлар Дорадалпогистон Республикаси, 12 та вилоят ва Тошкентшадрини уз ичига олади, 2020 нафар респондент - шадар ва дишлод жойлардаги 17 — 34ёшли уй бекалари).5. Жамоат фикри сурови натижалари буйича адборот-тадлилий маъруза. «Оила ва жамият:маънавий ва адлодий дунё». «Ижтимоий фикр» маркази, Оила психологияси: Акад. лицей вакасб-ҳунар коллежлари ўқитувчилари учун ўқув қўл. / Ғ.Б. Шоумаров, И.О. Ҳайдаров, Н.А.Соғинов ва бошқ.; Ғ.Б. Шоумаровнинг таҳрири остида; Ўзбекистон Республикаси олий ваўрта-махсус таълим вазирлиги, Ўрта махсус, касб-ҳунар таълими маркази. – Т.: «Шарқ»,2010.6. Психология семейных отношений: конспект лекций // сост. С.А.Великова. – М.: АСТ; –СПб.: Сова, 2005.7. Словарь для начинающего психолога. 2-е изд. / Под ред. И.В. Дубровиной. – СПб.: Питер,2010.8. Ғаффоров Я. Оилада ҳуқуқий тарбия. – Т.: Ўзбекистон, 1991.9. Ғозиев Э, Холмуҳамедов М, Иброҳимов Х. Психология методологияси // Психологиямутахассислиги учун ўқув қўлланма. – Т.: Университет, 2002.10. Ғозиев Э. Онтогенез психологияси: назарий-экспериментал таҳлил / Э.Ғозиев; ЎзРОЎМТВ, ЎзМУ. – Т.: «Noshir», 2010.11. Ғозиев Э. Психология: (Ёш даврлари психологияси): Пед.институтлари вауниверситетлари учун ўқув қўлланма. – Т.: Ўқитувчи, 1994.12. Ғозиев Э.Ғ. Муомала психологияси: Ўқув қўлланма. – Т.: «Университет», 2001.13. 1001 саволга психологнинг 1001 жавоби: (ЮНЕСКО, ЮНПФА лойиҳаси асосида). – Т.:Меҳнат, 2000.14. Хидирова Ф.Ф. Оилада қизларни оилавий ҳаётга тайёрлашнинг педагогик шарт-шароитлари: Пед. фан. ном. ... дис. автореферати: 13.00.01. – Т.: ЎзПФИТИ, 2007.15. Холиқов Д. ва бошқ. Оила педагогикаси. Дарслик. – Т.: ALOQACHI, 2007.16. Холиқов Д.Р. Ҳуқуқий маданият – оила мустаҳкамлиги асоси. Монография. – Т.: Фан,2007

Page 102: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

661 6-қисм | Махсус сон

Latifa Zarifovna Qorayeva NVXTXQTMOHM o‘qituvchisi

KREATIVLIK - O`QUVCHI FAOLIYATINING ASOSI SIFATIDA

For citation: L.Z. Qorayeva. Creativines as a base of teacher activity. Journal of innovations inpedagogy and psychology, 2020 Journal of innovations in pedagogy and psychology 2020. pp.661-667

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-101

ANNOTATSIYAUshbu maqolada boshlang’ich sinf o‘quvchilarida kreativlik sifatlarini shakllantirishning psixologikva pedagogik jihatlari xususida fikr yuritilgan.Kalit so‘zlar: kreativlik, shaxsiy rivojlanish, ijodiy tafakkur, intellect

Latifa Zarifovna QorayevaAdvanced and re-training center

for public education staff of Navoiy regional, Lecturer

CREATIVINES AS A BASE OF TEACHER ACTIVITY.

ANNOTATION In this abstract considering the phsychological and pedagogical aspects of forming of creativenessof junior school pupils.Key word: Creativeness, personal development, creative thinking, intellect.

Латифа Зарифовна Кораевапреподаватель центра повышенияквалификации и переподготовкикадров народного образования

Навоийской области.

КРЕАТИВНОСТЬ КАК ОСНОВА ДЕЯТЕЛЬНОСТИ УЧЕНИКА

АННОТАЦИЯ В данной статье расматривается психологические и педагогические аспектыформирования креативных качеств учеников началього оброзования.Ключевые слова: Креативность, личностное развите, креативное мышление, интеллект.

O`zbekiston Respublikasining ta`lim sohasini isloh qilishdagi sa`y harakatlarning biri – bupedagog kadrlarning zamon talablariga hamnafas tarzda faoliyat yuritishlari, har tomonlama

Page 103: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 662

rivojlangan komil shaxsni tarbiyalashga doir chuqur bilim, ko`nikma, malaka va madaniyatga egabo`lishlarini talab etmoqda. Bu esa fanga «kreativlik» degan tushunchani olib kirdi. Ayniqsa ilmiybilimning bugungi kundagi rivojlanishi, kreativlikning shaxsni, jamiyatni va davlatnirivojlantirishga ta`siri ushbu masalasini ilmiy pedagogik nuqtai nazardan chuqur o`rganishni talabetmoqda.Vaholanki, bu muammo bugungi kunga qadar ko`plab G`arb mamlakatlarida hamda Rossiyadavlatlarida turlicha tahlil etilgan va o`rganilgan. Masalan, N.N. Nechaev, Ya.A.Ponomarev, B.M. Teplov, D.V. Ushakov singari olimlar kreativlik masalasini umumiytarzda o`rgangan bo`lsalar, N.A. Berdyaev, V.S. Bibler, V.N. Drujinin, P.A. Florenskiylarkreativlikning ma`naviy, psixologik jixatlarirni tahlil etgan.E.Yu. Artyomova, A.Yu. Agafonov, M.M. Baxtin, A.N. Leontevlarning ilmiy ishlardakreativlik shaxsning sifatida tahlil etilib, kreativlikni tashxis qilish masalalari tahlil etilgan.Ayniqsa kreativlikni tashxis qilish metodlarini ishlab chiqish ilm-fan sohasidagi asosiymuammolarning biri hisoblanadi.XXI asrga kelib O`zbekiston Respublikasining ta`lim soxasida ham ushbu termin ishlatilaboshladi. Ayniqsa pedagogika fanining alohida va yosh tarmog`i sifatida shakllanib boshlaganInnovatsion pedagogikada ushbu terminga bod-bod duch kelmoqdamiz. J.G`.Yo`ldoshev,R.A.Mavlanova singari ko`plab pedagog olimlarimizning ilmiy ishlarida kreativlik – buinnovatsion faoliyatning alohida ko`rsatkichi sifatida tahlil etilgan. R.A.Mavlanova o`zining«Boshlang`ich ta`limda pedagogika, innovatsiya, integratsiya» nomli o`quv qo`llanmasidakreativlikning o`zi nima, uning shakllanishi masalalariga alohida to‘xtab o`tgan. Qo`llanmadakreativlik tushunchasining mazmuni va mohiyati chuqur tahlil etilgan. Ammo kreativlikmasalasining ilmiy-nazariy, ilmiy-pedagogik jixatlari maxsus ilmiy tatqiqot ob`ekti sifatida tatqiqetilmagan. Ayniqsa boshlang`ich ta`lim – bu har bir bolaning hayotida chuqur iz qoldiruvchi ta`limturidan biri bo`lib, ta`limning bu bosqichida pedagog- o`qituvchilarga katta mas`uliyat yuklatiladi.Boshlang‘ich ta’limda taxsil olayotgan bolalarga alohida e’tibor qaratilshi kerak. Biz shular orasida «kreativlik» tushunchasiga alohida to`xtab o`tmoqchimiz. Bu tushunchaso`nggi yillarda ta`lim-tarbiya jarayonlarida ma`lum darajada qo`llanilmoqda. Lekin butushunchaning mazmun va ma`nosini tahlil etishga hamda insonlarda kreativlikning shakllanganlikdarajasini aniqlashga doir qator tatqiqotlar olib borilgan.1.Kreativlik – bu madaniyat vositasi asosida shaxs sifatida shakllanish jarayonida namoyonbo`ladigan shaxsning shaxsiy sifati (fazilati)dir.2.Kreativlik – bu insonning shaxsiy xususiyati bo`lib, uning o`z-o`zini takomillashtirib varivojlantirib borishi bilan bog`liq. Psixolog olimlar tomonidan kretivlikning quyidagi ikkita komponenti aniqlangan.Bular:A). Shaxsiy mazmun. Ya`ni har bir insonning shaxsiy hayotining umumiy mazmuni. Bu mazmunmadaniyatshunoslik bilan bog`liq. Har bir inson biron bir soha yoki faoliyat bilan shug`ullanarekan, u kreativlik, ya`ni yaratuvchanlik munosabatda bo`ladi va uni iloji boricha chiroyli,insonlarni o`ziga tortishga yo`naltiriladi. Bu esa o`z navbatida insoniyatning madaniyatgayo`naltirilganligidir.B). Signifikatsion ko`nikmalar. Kreativlikni tashxis qilish psixosemiotik tahlil bilan bog`liq. Kreativlikning darajasini aniqlashquyidagilar bilan belgilanadi:- shaxsiy ma`noning rivojlanish darajasi;- verballi belgilar sistemasini yaratish Ta`lim olish kengligi ikkinchi semiotik tizimni tashkil etadi. Uning kreativliknirivojlantirishga ta`siri gomomorfizik madaniyat bilan bog`liq. Psixologiya fanida kreativlik bilan bog`liq bo`lgan quyidagi jihatlarni aniqlashga doir qatormetodlar tavsiya etilgan. Lekin bu metodlar bevosita kreativlikni emas, balki kreativliknibelgilab beruvchi muayyan jihatlarni aniqlashga qaratilgandir. Bular:

Page 104: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

663 6-қисм | Махсус сон

A). Psixosemiotik analiz metodlar:- mualliflik matnlarni analiz qilishning psixosemiotik tashxislash metodi- E.Torrens metodi,- D.A.Leont`ev metodi,- G.Myurreyning «Tematik appertseptiv matn» metordi,- ekspertlarning baholari metodi.B). Ijtimoiy intellektni (aqlni) aniqlashga doir metodlar:- Dj. Gilford va M. Salliven metodi,- T.Lirining insonlararo muloqotlarni aniqlash metodikasi,- xarakterning aktsentuatsiyaini aniqlash metodlari,V). Matnlarni psixosemiotik tahlil qilish metodlari;- «ko`lam» va «leksik boylik»,- komp`yuter dasturlari: Microsoft Access ma`lumotlar bazasi va h.k. Kreativlik shaxsiy mazmun va unga doir belgilarning ob`ektivligi bilan belgilanadi. Kreativlikning rivojlanishi uning komponentlerining rivojlanishiga bog`liq. Bular: shaxsiymazmun va signifikatsion ko`nikmalar. Kreativlikni tashxis qilish - ijodiy faoliyatning maxsulotining ko`satkichlari bilan bog`liq. Shu bilan bir qatorda psixolog olimlar tomonidan o`quvchilarning insho yozishdagi kreativligipsixosemiotik jihatdan tahlil etilgan. Buni biz psixolog olim I.M.Kishtomova tomonidan olibborilgan ilmiy-tatqiqotlarida ko`rishimiz mumkin. Uning «Problema kreativnosti shkolnikov:psixisemioticheskiy podxod» nomli19.00.07 – pedagogik psixologiya ixtisosligidagi psixologiya fanlari nomzodi ilmiy darajini olishuchun tayyorlagan disserattsiyasining mazmunidan ko`rishimiz mumkin. Ilmiy izlanishardagitajriba-sinov ishlarining taxlili shuni ko`rsatganki, insho bolalarning kreativ faoliyatining mahsulisifatida tashxis qilish belgilangan. Bunda:A). O`quvchining shaxsiy ma`nolarining ko`satkichlari sifatida:- ma`no va mazmun,- vaqt,- leksik boylik,- javobgarlik,- ob`ektotsentrizm,- sub`ektotsentrizm,- mavzuB). O`quvchining signifikatsion ko`nikmalarining ko`satkichlari sifatida:- inshoning ko`lami,- obrazlilik,- kompozitsiya,- bir butunlilik, Ta`lim olish kengligi. Ta`lim olish kengligining bazasi sifatida madaniyat hisoblanadi. Uni esashaxs modellashtiradi. Bazali madaniyatni ta`lim olish kengligining kreativlilikginig rivojlanishsamaradorligi belgilaydi. Ta`lim olish kengligida kreativlilikni rivojlantirishning asosiy pragmatik tavsifi sifatida dialogxizmat qiladi. Kreativlikning shaxs ma`naviy-axloqiy sifatlari bilan bog`liq jixatlari tahlil etilgan. Kreativlik mazmunining muammolarini yechib berishga qaratilgan konseptual psixosemiotikyo`nalish ochib berilgan. Shaxsning kreativligini psixolog olimlar o`quvchilarning insho yozishlari jarayonida tahliletishga harakat qilishgan. Bunday quyidagi ishlar amalga oshirilgan. Psixologiya fanida kreativlik aktning tuzilishi ishlab chiqilgan va bunda kreativlikni tashkiletuvchi elementlar: transtendentsiya va signifikatsiya sifatida tahlil etilgan. Trans tushunchasi ikkita ma`noda qo`llaniladi:1). Tibbiy tushuncha yo`li, ongning mavxumlanishi, ongsizlik, o`zini yo`qotish.

Page 105: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 664

2). Oraliq. Biron bir predmet yoki hodisalarning oralig`idagi bog`lanish. Shunday ekan, kreativlikakt quyidagilar bilan tavsiflanishi belgilangan:- erkinlik va cheklanganlikning protsessual ambivalentliligi;- madaniy jihatdan cheksizlik va cheklanganlikning transtsendentalligi;- real ob`yektlilik;- belgilar sistemasining kontinual`li ma`nosi va diskretivligi.

Kreativlik aktning ma`naviy-axloqiy yo`naltirilganligi masalasi uning strukturasiganisbatan apellyatsiyasi asosida amalga oshiriladi. Transtendentsiya ma`naviy-axloqiylikga nisbatantaqqoslab bo`lmaydi. Qo`yida ko`rsatilgan rasmda (1-rasm) semiozis (sistemalarning o`zarobog`liqligi) jarayoni – matn bilan dialog shaxsiy ma`nolarning sistemasi shakllanishi amalgaoshiriladi. Faolyatining maxsuliolinadi va kreativlikning rivojlanishi amalga oshirilishi ko`satilgan.Shaxsning ma`naviy qiyofasi (Transtsendentsiya)

Shaxsning ma’naviy qiyofasi (Transtendentsiya)

Matn

Shaxs

MadaniyShaxsiymazmun

Gumanist

Maxsulot

Matn

Matn Ijtimoiy Guruhmarkaz

Matn

Matn Hayotiy Ega markaz MatnDOLZARB

1-rasm. Psixologik nuqtai nazardan kreativlik aktning strukturasiBunda quyidagi jarayonlar amalga oshiriladi;- semiozis (sistemalarning o`zaro bog`liqligi) jarayonidagi shaxsning ma`no- mazmun sistemasinirivojlantrish,- shaxsiy ma`no-mazmunning ma`naviy darajaga erishishi transtendentsiya bilan bog`liq(«yuqoridan tushish» (N.A. Berdyaev)).- so`ngra shaxsiy ma`no-mazmunning belgilar obyektivatsiyasi (signifikatsiya)amalga oshriladi («pastdan yuqoriga chiqish»).- yuqoridagi bosqichlarning natijasi sifatida ijodkorlikning mahsuli hisoblanadi. Shuningdek,psixolog olimlar tomonidan kreativlikning modelini yaratish, uni tashxis qilish va rivojlantirishmetoodlarini ishlab chiqishga doir ham urinishlar amalga oshirilgan. Psixologlar tavsiya etgankreativlikning modeli 2-rasmda o`z aksini topgan.

KREATIVLIK Shaxsiy ma’no-mazmun

Kreativlikning rivpojlanishi Kreativlikni tashxis qilish

Ma’no Signifikatsion

ko‘nikmalar

Ma’no Shakl

Page 106: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

665 6-қисм | Махсус сон

Bunda:2-rasm. Kreativlikning psixosemiotik modeli1) Shaxsiy ma`no-mazmun darajasi2) Muallifning madaniyat vositalarini o`zlashtirish darajasidir Bunda kreativlik metodikasining mantiqiy tuzilishi quyidagilar bilan belgilanadi:Nutqning asosiy funktsiyasi – tasvirlash;1. Nutq ob`yektivliligi jarayonida sub`ektiv sistematizatsiyalanadi2. Kreativlik badiiy va oddiy nutq bilan tavsiflanadi.3. Monologik va yozma nutq muallifning sub`ektivliligini bildiradi, maktab inshosi –psixodiagnostik tahlilning ob`ekti hisoblanadi. Uning yordamida shaxsning shaxsiy sifatlarinianiqlash mumkin.4. Nutqdagi kreativlik erkinlik asosida amalga oshirilib, uning erkinligi til va nutq qonuniyatlarigaamal qilgan bo`lsa da cheksizdir5. Matnni tuzishda ongli va ongsiz jarayonlar amalga oshiriladi; Ongli – ya`ni bunda matnningsemantik o`ziga xosligi, ikkinchi holatda esa – sintaksislik (shaklni).6. Matnda shaxs bir butun holatda namoyon bo`ladi; matnning barcha elementlari va uningarxitektonikasi muallifning shaxsiy o`ziga xosligida reprezentatsiyalanadi7. Sistemani tashil etuvchi shaxsning sifatlari shaxsiy ma`noga ega bo`ladi.8. Kreativlik til vositasida shaxsiy ma`no va mazmunni amalga oshirishni ifoda etish jarayonidako`rinadi Yuqoridagi ilmiy adabiyotlarning tahlili shuni ko`rsatadiki, kreativlik tushunasiga nisbatan bir-biriga zid bo`lgan quyidagi turli xil qarashlar majud. Bular:1. Kreativlik – bu insonning butun hayoti davomidagi sifatlari majmuidir.2. Kreativlik – bu insonning o`ziga topshirilgan muayyan topshiriq va vazifalarni bajarishusulidir.3. Kreativlik – bu intellekt (aql) ning mahsulidir.4. Kreativlik – bu insonga xudo tomonidan berilgan qobiliyat, kashfiyotlardir.5. Kreativlik – bu ijodiy faoliyatdir.6. Kreativlik – bu ijodkor insonlarning ma`naviy-axloqiy va ijtimoiy adaptatsiyalanishidir.7. Kreativlik – bu madaniyat bilan uzviy bog`liq bo`lgan kategoriyadir. Shu bilan bir qatorda psixologiyada ijod va ijodiy faoliyat muammosini o`rganuvchi alohidayo`nalish – ijodkorlik psixologiyasi yo`nalishi vujudga kelgan. Ijodkorlik psixologiyasining asosiymaqsadi psixologik qonuniyatlar, ijod jarayoni mexanizmi va kreativ (creativity – inglizchaijodiy)likni o`rganishdan iborat. Ijodkorlikka rivojlanishning asosiy mexanizmi sifatida qaraladiva uning o`rganilishi M.S.Bernshteyn, V.S.Bibler, V.N.Shkin, O.K.Tixomirov, E.G.Yudin vaboshqalar nomi bilan bog`liq. Chet el olimlarining kreativlik tushunchasi haqidagi izlanishlarinitahlil qilib va umumlashtirib R.Xameni yozadi: «Kreativlik o`zida yangicha yo`sinda amalgaoshirilgan o`zlashtirish to`lqinini (Makkelif), yangicha aloqadorliklarni aniqlash (Kyubi), yangichamunosabatga kirishish (Rodjers), yangiliklar (Lassuel), ongning yangicha e`tirozlariga sababbo`luvchi faoliyatidir». Ko`pchilik tadqiqotchilar kreativlikni belgilashda shaxsning o`ziga xosligiva xususiyatlariga e`tibor qaratadilar. J.Gilfordning fikricha, kreativlik va ijodiy imkoniyatqobiliyatlar va ijodiy tafakkurga ta`sir etuvchi omillar yig`indisi sifatida namoyon bo`ladi.E.Torrens kreativlikni yechimlarni topishda bilimlarning yetarli bo`lmasligi muammosi,qiyinchiliklar qarshisidagi indentifikatsiya va taxminlarning shakllanishi, yechimlarning topilishjarayoni deb qaraydi. (E.Torrens, 1996-y.)Ijtimoiy-psixologik va ijtimoiy-boshqaruv darajasida –ijodkorlik determinantlari borasida jamoa ijodkorligini boshqarishda tashkilotchilik muammosi,jamoaning funktsional-rolli differentsiyasi yo`nalishi bo`yicha izlanishlar olib borilmoqda.Kreativlik ijodiy tafakkurning yangi mahsuli yoki natijasi ekanligi yuzasidan bahslar hali hamayrim olimlar orasida davom etmoqda. Ko`rinib turganidek, kreativlik masalasi ilm-fanda asosanpsixologik tushuncha (kategoriya) sifatida tahlil etilgan hamda uning bevosita inson psixikasi bilanbog`liq ekanligi e`tirof etilgan. Agarda til va nutq inson psixikasining mahsuli sifatida namoyonbo`ladigan bo`lsa, uning shakllanishi va rivojlanishi pedagogik muammo sifatida ham tahlil etishni

Page 107: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 666

taqozo etadi. Bugungi kunga kelib kreativlik nafaqat psixologlarning, balki pedagoglarning diqqate`tiborini tortmoqda. Bu tushuncha ilmiy adabiyotlarda keng qo`llanilmayotgan bo`lsa ham butushunchani ma`lum darajada pedagogik iste`molga kiritishga doir harakatlar ko`zga tashlanmoqda.Pedagogika oid manbalarda kreativlik ijod bilan bog`liq holda o`rganiladi va tushuniladi.Ijodkorlikning psixologik jihatlari haqida fikrlar bildirilib, bilim asosan fikr yuritish va tasavvurqilish bilan bog`liq holda tahlil etiladi. Ijodning psixologik asoslari sifatida qo`yidagi elementlarqabul qilangan. Bular:1. Qabul qilish.2. Xohish va istak.3. Tasavvur qilish.4. O`z-o`zini kuzatish. Shu bilan bir qatorda bilimning asosini tashkil qilishda asosiy o`rinni egallaydigan fikr yuritishbilan tasavvur qilish qo`yidagi elementlar belgilanishi e`tirof etilgan. Bular:1. Aqliy mehnat.2. Intuitsiya.3. Dunyoqarash Kreativlik - shaxsni rivojlantiruvchi kategoriya sifatida inson ma`naviyatining ajralmas qismibo`lib, shaxsni o`z-o`zini rivojlantirish omili, shaxsiy jonbozlikning asosi, shaxs ega bo`lganbilimlarning ko`p qirrali ekanligida emas, balki yangi g`oyalarga intilishda va o`rnatilganstereotiplarni yangilik yaratish jarayonini isloh qilish va o`zgartirishda, hayotiy muammolarniyechish jarayonida kutilmagan va noodatiy qarorlar chiqarishda namoyon bo`ladi. Pedagog olimaR.A.Mavlanova an`anaviy psixologiya va pedagogikada kreativlikka shaxs kategoriyasi sifatidaqaralishini, uni talqin qilish, aniqlash borasida bahslar yuritilganligi haqida quyidagicha fikrbildirganlar:- kreativlik tafakkur sifatida (J.Gilford, Y.K.Tixomirov) yoki intellektual faolliksifatida (D.B.Bogolevskaya, L.B.Yermolayeva-Tomina), yoki shaxs sifatlarining integratsiyalashuvi(Y.A.Ponomarev va boshqalar). Biroq oliy ta`lim pedagogikasi (kreativ androgogika)dauning sifat ko`rsatkichini va namoyon bo`lish darajasini aniqlashning o`zi yetarli emas.Kreativlik bir yoqlama salbiy jihat sifatida qaralsa-da, uning muammolar tizimi umumlashtiriladi vabir butunlikni tashkil etadi, bu ayniqsa o`zida ta`lim jarayonida ijodiy ta`lim va tarbiyanimujassamlashtirgan shaxsning ijodiy imkoniyatlari va kreativlikni rivojlantirish jarayonida oliymaktab pedagogikasiga taalluqlidir. Shu sababli, olima kreativlikni rivojlanish imkoniyatlarinikreativ ta`lim va tarbiya jarayonida shaxs kategoriyasi sifatida o`rganish zarurligini e`tirof etadi.Yuqorida bildirilgan fikrlarni umumlashtiradigan bo‘lsak, kreativlik pedagogik nuqtayi nazardanquyidagi komponentlarni tashkil etadi:1. Shaxsning o`ziga xos xususiyatidir.2. Ijodiy imkoniyat.3. Shaxsning intellektual va individual xususiyati.4. Ijodiy fikrlash.5. Ijodiy tafakkur.6. Yechim topish.7. Bilimlilik.8. Tashkilotchilik.9. Bilim, faoliyat, istak.10. Pedagogik mahorat11. Shaxsiy sifatlarning integratsiyasi12. Muammolarni mustaqil yechish. Umum ta’lim maktabida boshlang`ich maktabning ahamiyati muhimdir. Chunki boshlang`ichmaktab umumiy o`rta ta`lim olish uchun zarur bo`lgan bilim, o`quv ko`nikmalari bilanqurollantiradi. Boshlang`ich maktablar alohida maktab turi sifatida, ayniqsa qishloq, joylarida ko`ptarqalgan. R.A.Mavlanova bolalarni ijodiy tasavvur mexanizmlariga qanday o`rgatish keraligibuyicha qo`yidagi taklivlarni tavsiya etadi. Ular biz haqiqatan ham bolalarni ijod zavqiga

Page 108: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

667 6-қисм | Махсус сон

erishtirmoqchi bo`lsak, u holda uchta asosiy maqsadga diqqat - e`tiborni qaratishimiz kerakliginie`tirof etadilar:– bolalarni ochilmagan sir va jumboqlarni o`z kuchlari bilan ochish mumkinligigaishontirish;– bu sirlarni topish va ochishga imkon beruvchi ijodiy tasavvurning asosiy yo`llarini o`rgatish;– idrok qilish, diqqat-e`tiborni, xotirani, his-tuyg`u va fikrlashni rivojlantirish uchun ijodiy tasavvurmexanizmlaridan foydalanish Yuqoridagi fikrlarni umumlashtirgan holda kreativlik - shaxsni rivojlantiruvchi kategoriyasifatida inson ma`naviyatining ajralmas qismi bo`lib, shaxsni o`z-o`zini rivojlantirish omili, shaxsiyjonbozlikning asosi, shaxs ega bo`lgan bilimlarning ko`pqirrali ekanligida emas, balki yangig`oyalarga intilishda va o`rnatilgan stereotiplarni yangilik yaratish jarayonini isloh qilish vao`zgartirishda, hayotiy muammolarni echish jarayonida kutilmagan va noodatiy qarorlarchiqarishda namoyon bo`ladi, degan xulosaga keldik.

Иқтибослар/ Сноски /References:

1. Davletshin M.G. Shark mutafakkirlarining psixologik karashlari. Toshkent 1992 yil.2. MavlanovaR.A, RaxmonqulovaN.X. “Boshlang’ich ta’limda innovatsiya”.T., TDPU 2007-y.3. Киштимова И. Проблема креативности школников: психосемиотический подход .

Автороф. Дисс.Докт псих Avtoref. Diss. Dokt psix н Иркуцк. 20084. Mavlanova R.A, Raxmonqulova N.X.”Boshlang’ich ta’limda pedagogika, innovatsiya,

integratsiya.” T., 2013.5. Кларин М.В. Инновацмонние модели учебного процесса в современной

зарибежной педагогике.- M., 1994.6. Karimova V., Akramova F. Psixologiya. – T.: 20007. Крутетский В.А, Баябосова е.Г. Педагогические способности их структура

диагностика, условия формирования и развития. М,19918. Mavlanova R.A, Raxmonqulova N.X.”Boshlang’ich ta’limda innovatsiya”.T., TDPU 2007-y. .9. Вишнякова Н.В.Криятивная психопедагогика.-Минск,199510. Munavvarov A.K. Pedagogika. T.: O`qituvchi, 1996

Page 109: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 668

Каюмов Бахтияр Ишбаевичпедагогика фанлари номзоди,доцент,

Ислом Каримов номидаги Олмалиқ филиали,«Ижтимоий гуманитар фанлар “ кафедраси доценти.

Абдулхакимова НавбахорТоиржановна кафедра катта ўқитувчиси

@TDTU.OF.uz

ОИЛА - ДАВЛАТИМИЗ АСОСИ

For citation: B.I Kayumov. Family is principal of society. Journal of innovations in pedagogy andpsychology, 2020 Journal of innovations in pedagogy and psychology 2020. pp. 668-673

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-102

АННОТАЦИЯМазкур мақолада оила тарбиясининг жамиятдаги роли, шахс сифатида шаклланишжараёнида миллий ва умуминсоний қадриятларнинг моҳияти. Муаллиф такидлашича ҳар бироила бошлиқлари завонавий тарбияни амалга оширишда педагогик маълумотга эгабўлишини давр тақозаси деб билади. Айнан мактаб ,оила ва жамоатчилик ҳамкорлигиасосида жамият тарбиясини самарадорли ҳал этилиши ёритилган.Калит сўзлар: оила, жамият, шахс, самарадорлик, ижтимоийлашув,педагоглаштириш, оилатарбияси, ҳамкорлик.

Каюмов Бахтияр Ишбаевич к.п.н.,доцент кафедры

«Социально- гуманитарные дисциплины»Ташкентский государственный

технический университет имени Ислама Каримова, филиал г. Алмалык.

Абдулхакимова Навбахор Тоиржановнастарший преподаватель кафедры

@TDTU.OF.uz

СЕМЬЯ – ОСНОВА ГОСУДАРСТВА

АННОТАЦИЯВ статье раскрыта роль семейного воспитания в обществе, сущность и значениенациональных и общечеловеческих ценностей в становлении и формировании личности.Автором отмечается, что семейное воспитание требует наличия современного

Page 110: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

669 6-қисм | Махсус сон

педагогического образования у родителей. Именно взаимодействие школы, семьи иобщественности должны решать данную общественную проблему.Ключевые слова: семья, общество, личность, эффективность, социализация,педагогизация,семейное воспитание, взаимодействие.

Kayumov Bakhtiyar Ishbaevich Ph.D., Associate Professor

"Social and humanitarian disciplines"Tashkent state Technical University

named after Islam Karimov, a branch of the city of Almalyk.Abdulhakimova Navbahor Toirzhanovna

senior [email protected]

FAMILY IS PRINCIPAL OF SOCIETY

ANNOTATIONThe article reveals the role of family education in society, the essence and significance of nationaland universal values in the formation of personality. The author notes that family educationrequires the availability of modern pedagogical education among parents. It is the interaction ofschools, families and the public that must solve this social problem.Key words: family, society, personality, efficiency, socialization, family education, interaction.

Государство, его система, политика меняется, меняются идеалы и взгляды людей,отношение к семейной жизни, воспитанию и профессии. Семейное воспитание стало однойиз актуальных проблем государства в эпоху рыночной экономики.Проблема семейного воспитания невольно напоминает завещание Сократа потомкам :«Если когда-нибудь, афиняне, вам покажется, что сыновья мои заботятся о деньгах,одолжностях, о красивых речах больше, чем об истине и добродетели, донимайте их так жебеспощадно, как укорял вас я. И тогда вы воздадите по заслугам и мне и моему потомству»(1)

Семейное воспитание в начале ХХI века стало глобальной проблемой всегочеловечества. В средствах массовой информации часто встречаются факты о негативныхпоступках молодёжи, родителей, по Европе широко шагает «массовая культура», привлекаямолодое поколение, которая угрожает общечеловеческой и национальной ценности,родители теряют авторитет перед детьми, год за годом усложняется педагогическаядеятельность. Часто публично родители обвиняют педагогов, оправдываясь тем, что имнекогда заниматься воспитанием. Однако, им хочется напомнить слова великого педагога В.Г.Белинского: «Народителях,на одних родителях лежит священная обязанность сделать своих детейчеловеками, обязанность же учебных заведений – сделать их учёными, гражданами, членамигосударства. Так давайте же вместе делать наших детей человеками. Хорошие дети –хорошая старость. Так думайте о будущем, а будущее –это наши дети».(2) Значит, чтобы заботиться о будущем, необходимо воспитывать молодое поколениетаким, каким хочешь его видеть. Для этого необходимо педагогическое образование,терпение, подготовленность, а не ограничиваться биологической функцией в природе. Какпоказывает жизнь, большинство молодых семейных пар считают воспитательную функциюсемьи неважным.

«Истинное воспитание должно быть посредником между школой, с одной стороны, ижизнью и наукой - с другой»-писал К.Д.Ушинский.(3)Авторитет родителей – важная составляющая воспитания детей в семье. Приобретениеавторитета в глазах собственного ребёнка –кропотливый труд отца и матери. Поступки

Page 111: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 670

родителей,их отношение к другим людям, к работе, друг к другу – все это пример для детей,для формирования личности. Для правильного воспитания детей важно, чтобы пример родителей был пригоден дляподражания. Знают ли все главы семей о родительских функциях? Нам известно, что семья, как социальный институт, играет большую роль вформировании личности. Именно микросреда является основным фундаментом всоциализации личности. Однако, эффективность воспитания во многом зависит отродителей. На современном этапе, наряду с вопросами эффективности воспитания, обществообеспокоено фактами негативной социализации в неблагополучных семьях. Особоговнимания требует проблема алкоголизма и наркомании в семье, малолетней преступности, атакже безразличие родителей, которых называют неблагополучными. Репродуктивная функция семьи является одной из главных функций на Востоке ииграет доминирующую роль в упрочении семьи. Данная функция укрепляет семейныевзаимоотношения, способствует повышению ответственности и усилению чувства долга. Экономическая функция семьи связана материальной обеспеченностью, организациейсемейного потребления, формированием семейного бюджета. Воспитательная функция направлена на передачу детям социальных ценностей,обучение детей социальным ролям, а также на преемственность духовно-нравственных норми поведение личности.

В педагогической науке существует множество определений понятия семьи, однакопроблема семьи и семейного воспитания, несмотря на обилие научно-исследовательскихработ учёных-педагогов, психологов и социологов, сексологов существуют и ждут своегорешения. Вместе с тем, многовековой опыт развития и функционирования семьи каксоциального института свидетельствует о том, что семья и семейные проблемы тесносвязаны со всем комплексом социальных вопросов и, соответственно, требуют для своегорешения системного, а значит, многоаспектного анализа.

Семья и семейные отношения тесно связаны с общегосударственными задачами.Вопросы укрепления семьи как первичной ячейки общества являются объектомпристального интереса, как ученых, так и государственных деятелей. В чем же все-такисостоит привлекательность данной проблемы? Дело в том, что если представить общество вкачестве единого организма, то семья является клеткой данного организма. Значит, будущееобщества и государства непосредственно связано семьёй как первичной единицы общества Само понятие семьи трактуется по-разному : семья – основа государства, семья -первичная ячейка общества, семья - социальная общность, родственный союз. Именно в семье складываются представления ребёнка о добре и зле, о порядочности,об уважительном отношении к материальным и духовным ценностям. С близкими людьми всемье он переживает чувства любви, дружбы и долга, чести и ответственности. 15 мая отмечается как Международный день семьи, который был учреждёнГенеральной Ассамблеей ООН в 1993 году. Его главная цель – обратить вниманиеобщественности на многочисленные проблемы семьи. Вот уже прошло несколько лет, апроблема семьи до сих пор является центральным вопросом общества и ученойобщественности. Переход к рыночной экономике показывает свои результаты. Происходит переход отбольшой семьи к средней. Если несколько лет назад количество детей в сельских семьяхсоставляло шесть-семь, в городских семьях от пяти до шести, то сейчас уже наметиласьтенденция к снижению. Согласно статистике, в Узбекистане за 2019 год количество разводов, по сравнению с 2018годом, увеличилось на 131 случай. 48% семей разводятся из-за систематических семейныхконфликтов, 16% не проживают совместно, в 9% случаев поводом служит бездетность семей,6% супружская измена, 3% материальные трудности, 2% из-за алкогольной илинаркотической зависимости

Page 112: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

671 6-қисм | Махсус сон

По словам председателя, неправительственной организации «Женский ресурсныйЦентр» Марфуа Тохтаходжаевой, в последнее время резко увеличилось количество матерей– одиночек. Если в начале 90-х годов, среди городского населения одинокие матери составляли3,5%, то сегодня они составляют 11,5%. Одна из главных причин такого состояния –экономическая проблема семьи. Согласно академической науке, проблема семьи тесно связана с развитием общества.Семья является первичной ячейкой общества. В семье формируется личность, закладываетсяпервичная социализация. В этом главную роль играют родители, их педагогический опыт.В зависимости от социальных изменений, трансформаций общественного строя и реформэкономики меняется отношение к семье. Меняются ответственность, долг и задачиродителей, доминирующая роль главы семьи. Семья является воспитательной колыбелью каждого человека. Родительскаяответственность, долг перед обществом, педагогическое образование и любовь к детям –одна из главных предпосылок семейного воспитания. По утверждению педагогов ипсихологов, в формировании личности большую роль играют такие факторы, какнаследственность, среда и воспитание. Семья – это особый коллектив, сущностной характеристикой которого являетсявоспитание детей. Для полноценного воспитания детей наличие семьи являетсянеобходимым условием. Только влияние семьи, только родительское внимание и обучениеспособно сделать из ребёнка настоящего, полноценного человека, развитого как физически,так и психически и интеллектуально. Именно внутрисемейные отношения формируютличность. Учитывая эти факторы, в первые годы независимости в Республике Узбекистан в 1993году была принята «Концепция сотрудничества школы, семьи и общественности» (4) В педагогическом плане педагоги школы с целью педагогизации родителей открылиуниверситет для родителей, объявили день открытых дверей, где читают лекции, проводятбеседы за круглым столом. Созданный в республике Центр «Оила» («Семья») призван определить критериисовременной образцовой семьи на основе анализа общечеловеческих и национальныхсемейных ценностей, взаимоотношений между супругами, родителями, а такжеосуществлять широкую пропаганду и внедрение в обществе модели современной образцовойсемьи и конституционного принципа «Семья находится под защитой общества игосударства». Задачами Центра «Оила» («Семья») также являются выявление и составлениесовместно с государственными органами, комитетами женщин и другими общественнымиорганизациями адресных списков неблагополучных и проблемных семей, налаживание сними прямого контакта для оздоровления духовно-нравственной среды, предупрежденияконфликтных ситуаций, укрепление семейных отношений, противостояние чуждымнациональному менталитету способам мышления и поведения.Махалля (Узбекский квартал) - хранительница национальных традиций. Особенностьмахалли в том, что все жители живут в мире и согласии между собой, проявляют уважение изаботу к старшим, помогают друг другу, следят за чистотой и порядком на улице. Также, всямахалля помогает своим жителям в организации свадеб, похорон и других мероприятий, пристроительстве или ремонте дома. Уже несколько лет махалля завоевала статус социальногоинститута. На сегодняшний день в Узбекистане насчитывается более 10 тысяч махаллей.Ими управляют избранные аксакалы в течении 2,5 лет. Помощниками аксакалов являютсяпасбаны (охранники махалли), педагоги, психологи, советники по духовно-просветительской работе, также участковый инспектор махалли. В 2020 году принят Указ Президента «О мерах по оздоровлению социально-духовнойатмосферы в обществе, дальнейшей поддержке института махалли, а также поднятиюнановой уровень системы работы с семьями и женщинами». В соответствии с Указом, в

Page 113: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 672

махалле внедряется новая система, основанная на принципе «Благоустроенная и безопаснаямахалля». Указом образовано Министерство по поддержке махалли и семьи в РеспубликеУзбекистан.Одной из основных задач и направлений деятельности Министерства является всестороннеесодействие в полноценном и эффективном внедрении в обществе принципа“Благоустроенная и безопасная махалля”, установление тесного сотрудничества с органамисамоуправления граждан по оздоровлению социально-духовной атмосферы в семьях имахаллях.Согласно Указу, на базе Научно-практического исследовательского центра “Оила” приКабинете Министров Республики Узбекистан и Учебно-методического и научно-исследовательского центра “Махалла” образован Научно-исследовательский институт“Махалла ва оила” и передан в структуру Министерства. Государство с целью обеспечения благополучия семьи активизирует своюдеятельность в реализации целевых программ «Здоровая мать – здоровый ребёнок»,«Потребительские кредиты молодым семьям», создан фонд «Соглом авлод учун», активноведут пропагандистскую работу телеканалы «Оила» (Семья), «Духовность и просвещение»,газета «Семья». Большую роль играет в просветительской работе Закон «Об ограждениинесовершеннолетних от информации, наносящей вред их здоровью и духовно-нравственному развитию». (5) Данный Закон направлен на дальнейшее совершенствование медиа-пространства,реализацию системных мероприятий по повышению эффективности духовно-нравственноговоспитания молодежи. Как известно, религия является одним из направлений религиозной педагогики. Насегодняшний день имамы хатибы мечетей каждую пятницу проводят просветительскиелекции о воспитании, об ответственности родителей, о роли воспитания в исламе с цельюдуховно-нравственного воспитания общества. По оценке международных институтов, в Узбекистане проводится большая работа поподдержке женщин, защите материнства и детства. По этим показателям наша страназанимает одно из первых мест в Азиатском регионе и странах СНГ. ЮНИСЕФ призналУзбекистан региональной моделью по внедрению программ в области охраны материнства идетства. В 2007 году наша страна стала четвертой из 53 государств региона, определённыхВОЗ для реализации программы Европейской стратегии «Здоровье и развитие детей иподростков». Основным критерием отбора стала высокая приверженность Узбекистана делуформирования здорового поколения. Будущее страны и семьи тесно связано со здоровьем подрастающего поколения.Здоровье детей непосредственно связано с физическим состоянием матерей. Принятое в2017 году постановление Министр здровохранении Республики Узбекистан «Огосударственной программе раннего выявления врождённых и наследственных заболеванийу детей на период 2018 - 2022 годов» является правовой основой для всех мероприятий,связанных с укреплением здоровья матери и ребёнка. Таким образом, семья, общество и государство являются тем взаимосвязанным«треугольником», в котором тесно переплетены все социальные отношения и, решениепроблем в одной из сторон данного треугольника влечет, как следствие, решение проблем вдругой. Поэтому, решение проблем семьи возможны с одной стороны на путях созданиягосударством экономических и духовно-правовых условий для дальнейшего развития иукрепления семьи, с другой стороны, ответственное отношение вступающих в брак,педагогическое образование родителей и, соответственно, воспитанность детей в семьеявляются необходимым условием формирования той здоровой клеточной основы сильногогосударства и будущего общества.

Page 114: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

673 6-қисм | Махсус сон

Иқтибослар/ Сноски /References:

1. Ш.Мирзиёев. Мы все построим свободное, демократическое и процветающеегосударство Узбекистан. Узбекистон. 2018.

2. Указ Президента Республики Узбекистан «О стратегии действия по дальнейшемуразвитию РУ. на 2017-2020 годы»

3. Киргизбаев М. Гражданское общество: генезис, формирование и развитие. Т.Узб. Гл 247.4. К.Д.Ушинский . Собрание сочинений, т.8,М.Л.АПН, с. 2515. «Концепция сотрудничества школы, семьи и общественности» Т., 1993г.6. Закон «Об ограждении несовершеннолетних от информации, наносящей вред их здоровью

и духовно-нравственному развитию». 2017//7. С чего начинается Личность. - М., Политиздат 1979 г. Стр.107.8. В.Г.Белинский. Избранные философические соч.,Т.,2,М.,ОГИЗ, 1948, с.4409. Г.Шоумаров . Семейная психология. Т. 2010.10. В. Каримова. Психология. Т. 2007.

Page 115: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 674

Нуралиева ГуласалТермез давлат университетиФакультетлараро чет тиллар

кафедраси ўқитувчиси

ТАРЖИМАДА МАТННИНГ МАДАНИЙ ЎЗИГА ХОСЛИГИНИ УЗАТИШМАСАЛАСИ ХАҚИДА

For citation: G.Nuralieva. Translating the culture-bound specifics of a text. Journal of innovationsin pedagogy and psychology, 2020 Journal of innovations in pedagogy and psychology 2020. pp.674-680

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-103

АННОТАЦИЯ Ушбу мақола маданий ўзига хосликларни рус тилига узатиш билан боғлиқ таржимамасалаларига бағишланган, шунингдек инглиз тилидаги матндаги ифодаларнинг билвоситақийматини сақлаб қолиш, ўз навбатида маданий шартли изоҳ ва фикрлаш усуллари ҳам ўзаксини топган. Мақолада матнни узатиш ва идрок этишнинг маданий шарти ўрганилади вамаданий мазмунни узатишда ўзаро маданий фарқларни нейтраллаштиришнинг турлитаржима стратегияларини белгтлаб беради.Калит сўзлар: маданий ахборот; матннинг маданий мазмуни; таржима стратегиялари;матннинг миллий-маданий ўзига хослиги.

Nuralieva GulasalTermez State University

English teacher of the departmentof non-philological department

TRANSLATING THE CULTURE-BOUND SPECIFICS OF A TEXT

ANNOTATIONThe article views the problems connected with the translation from English into Russian of

culture-bound information implied by the source text on the level of value orientations,judgments and mentality. Also studied are the ways culture conditions the specifics oftransmission and perception of a text. the article focuses on different translation and mediationstrategies to deal with cultural differences in translation (elimination or explication).

Key words: culture-bound information; culture-bound content of text; translation strategies;cultural uniqueness of a text.

Page 116: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 675

Нуралиева Гуласалпреподаватель английского языка

кафедры межфакультетных иностранных языков.

К ВОПРОСУ О ПЕРЕДАЧЕ КУЛЬТУРНОЙ СПЕЦИФИКИ ТЕКСТА В ПЕРЕВОДЕ

АННОТАЦИЯДанная статья посвящена рассмотрению проблем перевода, связанных с передачей нарусский язык культурной информации, имплицитно выраженной в английском тексте науровне ценностных ориентаций, а также культурно обусловленных суждений и способовмышления. Исследуется культурная обусловленность передачи и восприятия текста,выделяются связанные с этим различные переводческие стратегии нейтрализациикультурных различий при передаче содержания культурного характера.Ключевые слова: культурная информация; культурное содержание текста;переводческие стратегии; национально-культурное своеобразие текста.

Культура как система верований, ценностных ориентаций, коммуникативных стратегий икогнитивного окружения, которые, собственно и определяют основу поведения,разделяемую всеми членами определённой лингвокультурной общности, представляет собойсущественный барьер на пути достижения эквивалентности в переводе, потому что дажеесли люди владеют одним и тем же языком, различия в их культурном опыте приводят ксбою в коммуникации. Вот почему переводчики нового поколения в большей степени, чемпрежде, концентрируются на достижении взаимопонимания в области культур,эффективности культурного диалога. «В узком смысле перевод - частная формакоммуникации, в широком смысле - то, что делает и диалог, и коммуникацию возможным»[1, 2005, с. 652].

Многие зарубежные лингвисты порою даже гипостазируют значение культуры впереводе, называя переводчиков «культурными посредниками» / «cultural mediators»,«бикультурными личностями» / «bicultural», «кросс- культурными специалистами» /«crosscultural specialists», «культурными операторами»/ «cultural operators». Эти терминыоставляют без внимания языковой аспект переводческой деятельности. Данное замечание неозначает, однако, что мы хотим принизить значение фактора «культура» для перевода [13,1981, с. 12 ; 18, 1978, с. 28 ; 17, 1992, с. 101 ; 15, 1991, с. 133-155;160-161].

Перевод представляет собой лингвокультурную трансляцию, которая детерминируется, впервую очередь, языком, а затем - культурой. Элементы национальной культуры икультурного опыта могут проявляться в тексте на видимом уровне - в качестве конкретныхязыковых и речевых моделей (грамматические структуры, лексика, ситуативные правилаупотребления языка). Однако наибольшую трудность при переводе вызывают не языковыеразличия, а те элементы культуры, которые находятся выше уровня элементарногоязыкового общения. Они представляют собой внеязыковую реальность, связанную не свнешними проявлениями культуры (язык, жесты, поведение, нравы, обычаи, артефакты), а свнутренними (идеи, верования, ценности). Эти внутренние проявления культуры пред-ставляют собой пласт «невидимого» в тексте и имплицируются на уровне культурно илисоциально обусловленных ценностей, привычных способов мышления, поведения,превалирующих суждений и оценок.

В этой связи фокус переводчиков в большей степени смещается с того, что можноувидеть, услышать, прочитать или почувствовать, на то, какими средствами передаётсятекст, что в нем подразумевается и как он воспринимается.

То, как/какими средствами передаётся текст, является культурно обусловленным исоздаёт серьёзные проблемы при переводе. Существуют определённые культурныестереотипы относительно того, как нужно говорить. В испанской ораторской речи традици-

Page 117: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

676 6-қисм | Махсус сон

онно употребляется больше экспрессивных средств, чем, к примеру, в русских и английскихораторских выступлениях. Поэтому, если сохранить в переводе всю экспрессию оригинала,у носителя ПЯ, привыкшего к более «скупым» ораторским традициям, может возникнутьнеблагоприятное впечатление от оратора (дурной вкус, высокопарность и т.д.).

Американцев, к примеру, европейцы и англичане часто обвиняют в том, что они говорятслишком громко. Для американцев же громкость голоса - знак открытости и того, что имнечего скрывать в отличие от британцев, где приветствуется мягкость речи. Известно, какоебольшое значение имеет правильность речи и правильное произношение в английскойкультуре. В Великобритании и по сей день произношение имеет яркую классовую,социальную и территориальную коннотации. Так, в статье «Estuary English» [1.].вбританской газете «The Sunday Times Wordpower Series» автор указывает «The way we speaksays just as much about ourselves as the clothes we wear» (то, как мы говорим, характеризуетнас лучше, чем то, как мы одеваемся). В русском языке трудно подобрать соответствия та-ким явлениям английского языка и культуры, как standard English, RP (receivedpronunciation), BBC English, oxford drawl. Переводчику приходится идти по пути объяснения(компенсации) этих понятий.

He was of indeterminate nationality, but spoke English with a slow Oxford drawl (Fitzgerald,37).национальность его трудно было определить, но по-английски он говорил слегка

растягивая слова на оксфордский манер (Фицджеральд, 45).Вопрос о средствах передачи содержания напрямую связан с вопросом об авторском

стиле. Элементы формы (то, как передаётся содержание), сознательно или подсознательноиспользуемые автором, оказывают специфическое эстетическое воздействие и придаюттексту его неповторимость. Часто при переводе русских классических произведений,нагруженных историческими и литературными ассоциациями, на английский языкзначительная часть элементов языковой формы, на которых строится содержание,нивелируется, так как, с одной стороны, английские аналоги являются столь же окрашены в«своём» национальном плане, а с другой - не представляется возможным передать весьпласт культурных смыслов и ассоциаций, заложенных в тексте. И тогда утрачиваетсяглавное – национально культурное своеобразие подлинника.

Обратимся к примеру, отличающемуся очень яркой и концентрированной формойнациональной культурной информации:Дуня села в кибитку подле гусара, слуга вскочил на облучок, ямщик свистнул, лошади

поскакали, и под расписными дугами зазвенели бубенцы (Russian Stories, 20).Dunya got into the sleigh next to the hussar, the servant jumped onto the box, the driver

whistled, and the horses galloped off (Russian Stories, 20).Такая концентрация национальных реалий создаёт неповторимое своеобразие русской

культуры. Именно национальный колорит обусловливает значительную функциональнуюнагрузку слову «ямщик» в тексте оригинала и препятствует использованию аналога«coachman». Вместо него переводчик прибегает к нейтральному «driver», который не несётстоль явно выраженного национального колорита. Однако даже использование нейтральныхэлементов - «sleigh», «box» - тем не менее вызывает немалые потери исходной культурно-исторической информации. Неестественным представляется для английского читателясвистящий возница, такое же недоумение вызывают раскрашенные оглобли с бубенцами (вАнглии не знают дуги над шеей лошади).

Серьёзным «антикоммуникативным» фактором, осложняющим взаимопонимание и пе-ревод, является различное восприятие текстов в разных лингво культурах. Культурнаяобусловленность восприятия объясняется, в первую очередь, асимметрией в восприятииокружающей среды (особенностей природы, климата, пищи, одежды, запахов и т.д.).

Наличие или отсутствие физического пространства является определяющим фактором вформировании культурно обусловленного отношения к «личной» и «публичной» дистанции.В Великобритании, например, в отличие от Америки, личное пространство гораздо больше

Page 118: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 677

оберегается и связано это, по мнению некоторых исследователей, с ограниченностьюпространства в Великобритании, а русские просторы, напротив, определяют «широтурусской души». Языковед В. М. Алпатов обратил внимание на ту роль, которую сыгралперевод рассказа И. С. Тургенева в развитии японского литературного языка. «Японскаяклассическая литература не знала столь развёрнутого пейзажа и попытка передать егопояпонски требовала и формирования новых языковых средств для этого» (цит. по, с. [11,2005, с 107 ; 14, 1990, с. 10 ; 16, 2004, с. 15 ; 19, 1991, с. 25]).

В США людей и их деятельность во многом оценивают по принадлежности копределённому месту жительства. Как пишет Э. Холл, в Америке «адрес (домашний ирабочий) гораздо важнее социального статуса» в отличие от Великобритании, где осно-вополагающим является принадлежность к тому или иному социальному классу. Так, авторромана «The Bonfire of the Vanities» американский писатель Том Вулф знакомит читателей сглавным героем через описание его престижного местожительства в Нью-Йорке: [14, 1990,с. 138]

At that very moment, in the very sort of Park Avenue co-op apartment that so obsessed themayor... Sherman McCoy was kneeling in his front hall (Wolfe, 10).

То, что главный герой живёт на Парк авеню, одной из самых престижных и дорогих улицНью-Йорка, сразу же создаёт у американских читателей образ очень успешного и богатогочеловека. Более того, он имеет долевую собственность в составе общего имущества дома(co-op apartment), что, безусловно, подчёркивает его высокий статус владельца престижнойнедвижимости.

Отражением культурных стереотипов и ценностей является также, как отмечалось выше,восприятие погоды. В Великобритании, например, погода является основной темой дляобсуждения, ей уделяется гораздо больше внимания в средствах массовой информации и науровне бытового общения, чем, скажем, в Европе и Америке. Британцы весьма остро иутрированно (по мнению континентальной части Европы и американцев) относятся кпогодным явлениям. То, что британцы называют пургой, снежной бурей (blizzard), вИллинойсе или Небраске назовут «сильным порывом ветра» (flurry). Вот заголовок статьибританской газеты London Evening News - «Britain sizzles in the seventies» (букв. Британиястрадает от жары в 70 градусов по Фаренгейту, что по Цельсию приблизительно равно 21градусу). Автор статьи указывает, что после того, как в течение месяца не было дождя,Британия уже перестала быть Британией (Britain was not Britain any more).Культурная асимметрия восприятия текстов обусловливается не только внешними, но и

внутренними причинами, когда коммуникативные установки сознания, совокупностьментальных категорий определяют принятые в обществе нормы и правила поведения,культурные ценности и стереотипы. Поэтому самым сложным при переводе является верноеистолкование глубинных культурных смыслов, заложенных в тексте и воспринимаемыхносителями иностранного языка (ИЯ) на неосознаваемом уровне. То, что считаетсяположительным в одной культуре, может быть отрицательно истолковано в другой.

Примеры подобного рода различных истолкований в художественной литературеприводили многие отечественные лингвисты и пере- водоведы. Так, С.С. Прокопович пишето том, что «японских читателей, впервые познакомившихся с романом Л. Н. Толстого“Воскресение”, не поразило то, что Катюша Маслова проститутка: это занятие не содержит всебе той позорной характеристики, которую оно имеет у нас. Поразило то, что Катюшалюбила Нехлюдова и отказалась от брака с ним; любила и поэтому ушла с другим» (цит. по:[5, 1988, с. 65]). С.Г. Тер-Минасова приводит пример того, насколько сильно различаетсявосприятие Стивы Облонского в «Анне Карениной» среди русских и американцев. Еслиамериканцы воспринимают этого героя как негодяя, швыряющего деньги на ветер иизменяющего своей жене, то русские любят Стиву - «доброго, жизнерадостного, с такимичеловеческими слабостями, которые делают его ещё более симпатичным» [9, 2000, с. 172].

В связи со всем вышеизложенным возникает вопрос о принципиальной возможностикультурологической переводимости, о том, как поступать переводчику с элементами

Page 119: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

678 6-қисм | Махсус сон

культуры при передаче содержания: эксплицировать это культурное содержание, сохраняяконвенции исходного языка и культуры, или, наоборот, нивелировать различия междукультурами. Обе стратегии уходят своими корнями в две экстремальные переводческиетрадиции, первая из которых была направлена на погружение читателя переводимого текста(ПТ) в чуждую ему культуру без какой-либо адаптации соответствующей культурнойинформации под восприятие носителей языка перевода (ПЯ) (foreignization), а вторая имелацелью сверхадаптацию, нередко превращавшуюся в перелицовку иностранногопроизведения на свой «домашний манер» (domestication).

Решение переводчика определяется заранее выбранной и обоснованной стратегией изависит от того, какое место культурная информация занимает в системе ценностей,представленных в тексте оригинала.

Когда задача переводчика - преодолеть культурологическую дистанцию между автором ичитателем ПТ, он производит определённые корректуры в процессе передачи содержания сучётом иных лингвокультурных параметров адресата, стремясь максимально адаптироватькультуру носителей ИЯ к культуре носителей ПЯ. Переводчик «камуфлирует» различия вкультурах, прибегая к разного рода заменам и опущениям.

Например, в упоминаемом выше романе американского писателя Тома Вулфа «TheBonfire of the Vanities» постоянно делается акцент на стоимость ботинок и квартирыглавного героя, марки его одежды и обуви («в своих ботинках за 650 долларов», «если тыживёшь в квартире за 2,6 миллиона долларов на Парк Авеню, уже невозможно переехать вквартиру за 1 миллион долларов»). Подобная акцентуализация может быть неверноистолкована европейскими (в частности, русскими) читателями, которые полагают, чтопостоянный разговор о деньгах - признак неизлечимого материализма, высокомерия, жаждывласти. Для американцев же деньги - это просто необходимый символ, обозначающий типобуви, квартиры, одежды и т.д. В США, как полагал Холл, присутствует мощная ориентацияна текстуальную экспликацию, что и объясняет желание американцев измерить неосязаемыевещи, т.е. выразить их количественно. Американская фраза ‘fifty-fifty’ (пятьдесят напятьдесят), вошедшая в русский и другие европейские языки, могла возникнуть только вамериканской культуре, в которой присутствует такое желание. Для Шермана стоимость вдолларах эквивалентна количеству усилий и труда, которые он вложил в свой жизненныйуспех. При буквальном переводе на русский язык в тексте могут возникнутьдополнительные отрицательные коннотации, которых не было в оригинале, поэтому переводв данном случае необходимо осуществлять в соответствии с тем, что стоит за стоимостьюназванных предметов (успех, вложенные усилия, хороший вкус) и подобрать следующиезамены: «роскошная квартира», «дизайнерские туфли».

Интересный пример элиминации культурной информации приводит Анна Вежбиц- ка:при переводе на английский язык романа «Жизнь и судьба» В. Гроссмана опускается слово«душа», представляющее для русских стержневую ценность, а для англо-саксонскойкультуры не имеющее подобной значимости. Душа, безусловно, является одним из техконцептов, который «руководит» восприятием действительности, пониманиемпроисходящих явлений и событий, обусловливает национальные особенностикоммуникативного поведения народа. В небольшом отрывке на русском языке слово «душа»встречается 4 раза. При прямом переводе на английский язык столь частое упоминание«души» может вызвать у читателей неадекватную реакцию. А. Вежбицка предлагает в двухслучаях вообще опустить слово «душа» и использовать описательный перевод: душа-парень- good вместо good soul, душевный - good-natured вместо good-natured soul. Помимо душидля русского национального сознания стержневую значимость имеет также концепт«соборность» или «общинность», «коллективность» (см.: [3, 1997, с. 32 ; 6, 1998, с. 40 ; 8,2002, с. 60 ; 12, 2002, с.93]. Для английского важнейшим концептом является privacy, илиавтономия личности (см.:[4, 2003, с. 30 ; 2, 2005, с. 28 ; 7, 2001, с. 75 ; 19, 1991, с. 71]).Часто, выбирая стратегию экспликации и имея целью перенести читателя в иную

культурную атмосферу, переводчик стремится сохранить определённый культурный фон

Page 120: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 679

произведения за счёт экзотизмов. В процессе адаптации переводчик не затушёвываетразличия между культурами, а порой и подчёркивает их, используя приёмы транслитерации,калькирования, сноски, примечания, разъяснения, тем самым дополняя картину мирачитателя ПЯ сведениями из культуры носителя ИЯ.

Например, в переводе повести «Ураган» узбекского писателя Д. Абдуллаханова (пер. И.Смирнова) встречается множество «перенесённых» в русский текст узбекских обращений,например, апакай - обращение к жене, акай или эв - обращение к мужу и различныеприставки к именам при обращении к друзьям и знакомым - джан (муж.) и хон (жен.):Маннап-джан, Махидиль-хон, к старшим по возрасту почтенным людям - ака (муж.), апа(жен.): Гулям-ака, Махидиль-апа, к тёте - енге: Шефика енге, к дяде - эмдже: Мустафаэмдже. В переводе встречаются также кальки узбекских пословиц, несмотря на то, что длямногих из них в русском языке существуют аналоги (ср.: Воробьёв бояться - проса не сеять,Лучше сегодня постное мясо, чем завтра курдючное сало, Неотёсанная палка лучше плохогоспутника. Один человек роет арык, тысячи пьют из него, Конь не может нести груз,предназначенный для верблюда) [10, 2007, с. 89].

Тексты на арабском языке имеют свою особую стилистику, отличную от текстов нарусском и английском языках. Некоторые лингвисты подчёркивают, что арабскому языкусвойственен специфически национальный отбор описываемых деталей, характеризующийсвоеобразие мировосприятия, широкое использование гиперболы и повторений, что делаетарабские тексты весьма «экзотичными» для европейского читателя. Русские читателипознакомились со сказками «Тысяча и одна ночь» в выдающемся переводе, выполненном М.А. Салье в 1929-1938 гг. Это единственный полный перевод этого памятника арабскойкультуры, осуществленный в России непосредственно с оригинала. В этом переводе,сделанном в традициях переводов с восточных языков, огромное внимание уделено точнойпередаче ярких и необычных образов знаменитых сказок: ...стройная и соразмерная, ссияющим лбом., шея как у газели., и прекрасный живот и пупок, вмещающий унциюорехового масла. В переводе сохранена также одна характерная черта арабского синтаксисаподлинника - постоянное анафорическое повторение соединительного союза (с помощьюрусского «и») как средство связи между предложениями при переходе одного к другому имежду частями сложносочинённых предложений. Данный стилизованный под арабскийтекст перевод адекватен цели публикации книги - перенести читателя в другую, необычнуюкультуру, в особый, столь непохожий на нас мир Ближнего Востока.

К концу XX века в переводческой практике сложилась традиция сопровождать переводкомментариями переводчика с объяснениями о правомерности его решений. Так,повышенный философско-филологический интерес вызывают статьи Н. Автономовой опереводе книги Ж. Деррида «О грамматологии» или «Открытое письмо переводчикам“Острова накануне”», которым сопроводил свой роман Умберто Эко. Также весьмапопулярными стали книги на двух языках, представляющие одновременно оригинал иперевод, а также комментарии переводчика (см., например, «Russian Stories. A DualLanguageBook». Struve, Gleb).

Успех переводчика как посредника между двумя культурами во многом зависит от по-нимания имплицитно выраженных смыслов, разделяемых всеми членами лингвокультурнойобщности и основанных на культурных ценностях; умения правильно выбрать линг-вистические средства для передачи сообщения с целью достижения воздействия перевода,равноценного воздействию оригинала.

Иқтибослар/ Сноски /References:

1. Автономова, Н. С. Философия и филология [Текст] / Н. С. Автономова // Наука глазамигуманитария. - М. : Прогресс-Традиция, 2005.

2. Виссон, Л. Русские проблемы в английской речи. Слова и фразы в контексте двухкультур [Текст] / Л. Виссон: - М. : Р.Валент, 2005.

Page 121: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

680 6-қисм | Махсус сон

3. Воробьёв, В. В. Лингвокультурология. Теория и методы [Текст] / В.В. Воробьёв. - М. :РУДН, 1997.

4. Ларина, Т.В. Категория вежливости в английской и русской коммуникативныхкультурах [Текст] / Т. В. Ларина. - М. : РУДН, 2003.

5. Латышев, Л.К. Перевод: проблемы теории, практики и методики преподавания [Текст] /Л. К. Латышев. - М. : Просвещение, 1988.

6. Лурье, С. В. Историческая этнология [Текст] : учеб. пособие для вузов / С. В. Лурье. -М. : Аспект прогресс, 1997.

7. Попова, 3. Д. Очерки по когнитивной лингвистике [Текст] / З. Д. Попова, И. А.Стернин. - Воронеж : Истоки, 2001.

8. Прохоров, Ю Е. Русское коммуникативное поведение [Текст] / Ю. Е. прохоров, И. А.Стернин. - Воронеж : Истоки» 2002.

9. Тер-Минасова, С. Г. Язык и межкультурная коммуникация [Текст] / С. Г. Тер-Минасова. - М. : Слово, 2000.

10. Тимко, Н. В. Фактор «культура» в переводе [Текст] / Н. В. Тимко. - Курск : Изд-во КГУ2007.

11. Хроленко, А. Т. Основы лингвокультурологии [Текст] : учеб. пособие / А. Т. Хроленко.- М. : Флинта : Наука, 2005.

12. Шаманова, М. В. К изучению категории общение в русском сознании [Текст] / М. В.Шаманова // Язык и национальное сознание. Вып. 3. - Воронеж : Истоки, 2002.

13. Bochner, S. (ed). The Mediating Person: Bridges between Cultures [Text] / S. Bochner. -Cambridge : Schenkman, 1981.

14. Hall, Edward T. The Silent Language [Text] / Edward Т. Hall. - New York : Doubleday,1990.

15. Hewson, L. Redefining Translation: The Variational Approach [Text] / L. Hewson, J. Martin.- London : Routledge, 1991.

16. Katan, D. Translating Cultures. An Introduction for Translators, Interpreters and Mediators[Text] / D. Katan. - Manchester : St. Jerome Publishing, 1999.

17. Snell-Hornby, M. «The Professional Translator of Tomorrow: Language Specialist or All-Round Expert?» in Teaching Translation and Interpreting: Training, Talent and Experience[Text] / M. Snell-Hornby. - Amsterdam/Philadelphia : John Benjamins, 1992.

18. Vermeer, Hans J. Ein Rahmen fur eine allgemeine translationstheorie [Text] / Hans J.Vermeer // Lebende Sprachen 3. - 1978.

19. Wierzbicka, Anna. Cross-Cultural Pragmatics: The Semantics of Human Interaction [Text] /A. Wierzbicka.

- Berlin : Mouton de Gruyter, 1991.

Page 122: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 681

Бабаходжаева Шахло МухитдиновнаТермез давлат университети

Инглиз тили ўқитиш методикаси кафедраси катта ўқитувчиси

ЧЕТ ТИЛИНИ ЎҚИТИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАР

For citation Sh.M. Babakhodjaeva. Innovational technologies in teaching foreign languages.Journal of innovations in pedagogy and psychology, 2020 Journal of innovations in pedagogy andpsychology 2020. pp. 681-687

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-104

АННОТАЦИЯЧет тилини ўргатишдан мақсад талабаларнинг коммуникатив фаолияти, яъни чет тилиниамалий билишга эришишдир. Ўқитувчининг вазифаси ҳар бир талабанинг ўқув жараёнидагифаоллигини ошириш, уларнинг ижодий фаолияти учун турли вазиятлар яратишдан иборат.Талабаларнинг диққатини фаоллаштирувчи ва чет тилига бўлган қизиқишини оширувчиўқитишнинг ностандарт шакллари кўп ва ушбу мақолада айнан шу масалалар муҳокамақилинган.Калит сўзлар: коммуникация, янгиликлар, замонавий технологиялар, компютерлаштириш,билим.

Babakhodjaeva Shakhlo MuhitdinovnaTermez State University

Senior teacher, faculty of foreign philology, Department of teaching English methodology

INNOVATIONAL TECHNOLOGIES IN TEACHING FOREIGN LANGUAGES

ANNOTATIONThe main purpose of teaching foreign language is communicative activity of students or workingknowledge of foreign language. The task of the teacher is to reinforce the work of each student inthe learning process and to come up with a situation for their creativity. There are many non-standard forms of work of the teacher activating attention and increasing the students’ interest inlearning foreign languages.Key words: communication, innovation, modern technologies, computerization, knowledge.

Page 123: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

682 6-қисм | Махсус сон

Бабаходжаева Шахло МухитдиновнаТермезский Государственный Университет

старший преподаватель кафедры методики обучения английскому языку

ИННОВАЦИОННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ В ОБУЧЕНИИ ИНОСТРАННОГО ЯЗЫКА

АННОТАЦИЯЦель обучения иностранному языку - это коммуникативная деятельность учащихся, то естьпрактическое владение иностранным языком. Задачи педагога - активизировать деятельностькаждого студента в процессе обучения, создать ситуации для их творческой активности.Существует множество нестандартных форм работы преподавателя, активизирующихвнимание и повышающих интерес учащихся к иностранному языку.Ключевые слова: общение, инновации, современные технологии, компьютеризация, знания.

Страна шагнула в третье тысячелетие, которое выдвигает принципиально новыетребования к подготовке специалистов. Они должны обладать рыночным мышлением,предприимчивостью, умением принимать смелые решения, качественно знать три языка -два государственных (татарский и русский) и иностранный.

Процессы глобализации, интенсивное развитие коммуникаций, интернета,дистанционных форм образования ставят основным требованием к современным работникамзнание языков. Поэтому обучение иностранному языку рассматривается как необходимоезвено в общей программе гуманитаризации образования.

Современным специалистам необходимы качества личности, основанные не только налогике, но и на интуиции и творчестве: рациональное и образно-чувственное мышление,рефлексию, оперативное реагирование на ситуацию, целеустремленность, умение приниматьрешения в условиях неопределенности, конкурентоспособность. Конкурентоспособностьпредполагает наличие у специалиста таких качеств, умений и способностей, как здоровье,интеллект, высокая работоспособность, организованность, креативность,дисциплинированность, наличие деловых связей, коммуникабельность и коммуникативныеумения [2, 2009, c. 88].

Овладение иностранным языком необходимо и в повседневной жизни, и напроизводстве: связи с зарубежными партнерами, загранкомандировки, оснащениепроизводства импортным оборудованием, деловая переписка, компьютеры. За что нивозьмись, все требует знания в основном английского языка.

Язык, будь то родной или иностранный, служит средством общения, позволяяосуществлять взаимодействие людей между собой, воздействовать друг на друга вестественных условиях социальной жизни.

Немалый успех работы зависит от методов обучения. Огромное разнообразие видовдеятельности преподавателей и студентов на уроке - это и есть методы обучения.

За последние годы все большее внимание педагогической науки и практики привлекаютметоды обучения, которые по своему содержанию и способам осуществления невозможныбез высокого уровня внешней и внутренней активности студентов. Обычно их называют«активными методами обучения».

Из таких методов наиболее распространенный - дидактические игры. Дидактическиеигры - это коллективная, целенаправленная учебная деятельность, когда каждый участник икоманда в целом объединены решением главной задачи и ориентирует свое поведение навыигрыш. Игру, организованную в целях обучения, можно назвать учебной игрой [4, 2009, c.40].

В условиях подготовки квалифицированных рабочих и специалистов широкоеприменение находят деловые игры. Их цель - формирование и отработка конкретных уменийдействовать в четко определенных ситуациях. Студенты обучаются оперативно

Page 124: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 683

анализировать заданные производственные условия, принимают оптимальные решения,решают экономические проблемы.

К активным методам относятся проблемное обучение. Студенты сталкиваются сучебными, жизненными и производственными ситуациями.

К активным методам относится и внеклассная работа: проведение конкурсов, олимпиад,КВНов, викторин, пресс-конференции, например, проведение недели естественнонаучныхдисциплин. Проведение конкурса на лучшего чтеца, выявляющий правильностьпроизношения и общую выразительность речи. Конкурс на лучшего переводчика-синхрониста, который дает возможность выявить понимание речи на слух. Конкурс налучшего переводчика-референта выявляет умение понимать иноязычный текст при чтении.Конкурс на лучшего рассказчика дает возможность выявить умение строить связное вы-сказывание. Конкурс на лучшего собеседника выявляет умение вести диалог, обмениватьсярепликами [7, 1999, c. 70].

Викторину можно проводить на любом этапе обучения иностранному языку. Еепредметом могут быть страноведческие знания. Кружок разговорной речи являетсяогромным полем деятельности преподавателя, где можно использовать приемы, присущиеинтенсивным методам. Это и создание атмосферы, благоприятствующей общению [5, 2010,c. 56-57].

Процессы обновления в сфере обучения иностранным языкам в современной школесоздают ситуацию, в которой педагогам предоставлены право и возможность самостоятель-ного выбора учебных пособий и других обучающих средств. Современный учительотказывается от готовых методических «рецептов», жестко регламентирующих деятельностьв рамках конкретной методической системы, в пользу анализа современной ситуацииобучения иностранным языкам, в пользу эффективного использования новых технологий вучебном процессе. Задача учителя состоит в том, чтобы создать условия практическогоовладения языком для каждого студента, выбрать такие методы обучения, которыепозволили бы каждому ученику проявить свою активность, своё творчество. Задача учителя- активизировать познавательную деятельность учащегося в процессе обученияиностранным языкам. Современные педагогические технологии такие, как обучение в со-трудничестве, проектная методика, использование новых информационных технологий,Интернет - ресурсов помогают реализовать личностноориентированный подход в обучении,обеспечивают индивидуализацию и дифференциацию обучения с учётом способностейдетей, их уровня обученности, склонностей и т.д [9, 2016, c. 90].

Современные технологии - это, несомненно, компьютерные технологии, имеющие рядпреимуществ перед традиционными методами.

Компьютерное обучение несет в себе огромный мотивационный потенциал. Одним изнаиболее революционных достижений за последние десятилетия, которое значительноповлияло на образовательный процесс во всем мире, стало создание всемирнойкомпьютерной сети, получившей название Интернет, что буквально означает «международ-ная сеть» (англ. international net). Использование кибернетического пространства(cyberspace) в учебных целях является абсолютно новым направлением общей дидактики ичастной методики, так как происходящие изменения затрагивают все стороны учебногопроцесса, начиная от выбора приемов и стиля работы и заканчивая изменением требований какадемическому уровню обучающихся [12, 2015, c. 4].

Содержательная основа массовой компьютеризации образования, безусловно, связана стем, что современный компьютер представляет собой эффективное средство оптимизацииусловий умственного труда вообще, в любом его проявлении. Р. Вильямс и К. Макли в своейстатье «Компьютеры в школе» пишут: «Есть одна особенность компьютера, котораяраскрывается при использовании его как устройства для обучении других, и как помощникав приобретении знаний, это его неодушевленность. Машина может «дружелюбно» общатьсяс пользователем и в какие-то моменты «поддерживать» его, однако она никогда не проявитпризнаков раздражительности и не даст почувствовать, что ей стало скучно. В этом смысле

Page 125: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

684 6-қисм | Махсус сон

применение компьютеров является, возможно, наиболее полезным при индивидуализацииопределенных аспектов преподавания».

Основная цель изучения иностранного языка - формирование коммуникативнойкомпетенции, все остальные цели (образовательная, воспитательная, развивающая) реа-лизуются в процессе осуществления этой главной цели. Коммуникативный подходподразумевает обучение общению и формирование способности к межкультурномувзаимодействию, что является основой функционирования Интернета. Вне общения Ин-тернет не имеет смысла - это международное, многонациональное, кросс- культурноеобщество, чья жизнедеятельность основана на электронном общении миллионов людей вовсем мире, говорящих одновременно - самый гигантский по размерам и количествуучастников разговор, который когда-либо происходил. Включаясь в него на урокеиностранного языка, мы создаем модель реального общения [8, 2016, c. 80].

Общаясь в истинной языковой среде, обеспеченной интернетом, учащиеся оказываются внастоящих жизненных ситуациях. Вовлеченные в решение широкого круга значимых,реалистичных, интересующих и достижимых задач, учащиеся обучаются спонтанно иадекватно на них реагировать, что стимулирует создание оригинальных высказываний, а нешаблонную манипуляцию языковыми формулами [1, 2011, c. 10].

Первостепенное значение придается пониманию, передаче содержания и выражениюсмысла, что мотивирует изучение структуры и словаря иностранного языка, которые служатэтой цели. Таким образом, внимание студентов концентрируется на использовании форм,нежели на них самих, и обучение грамматике осуществляется косвенным образом, внепосредственном общении, исключая чистое изучение грамматических правил [6, 2016, c.60].

Компьютер лоялен к разнообразию ответов учащихся, он не сопровождает работуучащихся хвалебными или порицательными комментариями, что развивает их самостоя-тельность и создает благоприятную атмосферу на уроке, придавая им уверенность в себе, чтоявляется немаловажным фактором, для развития индивидуальности.

Развитие образования в наши дни органично связано с повышением уровня егоинформационного потенциала. Эта характерная черта во многом определяет как направлениеэволюции самого образования, так и будущее всего общества. Для наиболее успешногоориентирования в мировом информационном пространстве необходимо овладение учащи-мися информационной культурой, поскольку приоритет в поиске информации все больше ибольше отдается Интернету [11, 2010, c. 38-44].

Как информационная система, Интернет предлагает своим пользователям многообразиеинформации и ресурсов. Базовый набор услуг может включать в себя:

- электронную почту (e-mail);- телеконференции (UseNet);- видеоконференции и веби- нары;- возможность публикации собственной информации, создание собственной

домашней странички (homepage) и размещение ее на Web- сервере;- доступ к информационным ресурсам;- справочные каталоги;- поисковые системы;- разговор в сети (Chat, Twitter).Эти ресурсы коммуникативной

и межкультурной компетенции невозможны без практики общения, и использованиересурсов Интернета на уроке иностранного языка в этом смысле просто незаменимо: вирту-альная среда позволяет выйти за временные и пространственные рамки, предоставляя еепользователям возможность аутентичного общения с реальными собеседниками на актуаль-ные для обеих сторон темы. Однако нельзя забывать о том, что Интернет всего лишьвспомогательное техническое средство обучения, и для достижения оптимальныхрезультатов необходимо грамотно интегрировать его использование в процесс урока [10,

Page 126: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 685

2012, c. 33-36].Информатизация является необходимым компонентом и условием общей модернизации

образования, обновления содержания и форм учебной деятельности, всего уклада школы,управления образованием. Без информатизации выполнить в полном объеме программумодернизации невозможно. Информатизация образования является приоритетом развитиясоциальной сферы РФ, обозначенным в документах Правительства России. Обучениеиностранному языку, как часть образовательного процесса, не может остаться в стороне этихглобальных изменений в школе. Не только новизна работы с компьютером, которая сама посебе повышает интерес к учебе, но и возможность регулировать учебные задачи по степенитрудности, поощрение правильных решений позитивно сказываются на мотивации [3, 2009,c. 20].

Компьютер - это средство, используемое преподавателем, который может выполнятьразнообразные функции в процессе обучения иностранным языкам:

- средство тренировки;- средство создания текстов на изучаемом языке;- средство обработки и хранения статистической информации об учебной

деятельности;- средство коммуникации с носителями языка в системе электронной почты.Основными направлениями использования информационно-коммуникативных

технологии учителями иностранного языка являются: мультимедиа-уроки, которыепроводятся на основе компьютерных обучающих программ, тестирование на компьютерах,дистанционные олимпиады, телекоммуникационные проекты, уроки на основе авторскихкомпьютерных презентаций в форме лекций, семинаров, лабораторных работ, докладовстудентов, проектная деятельность и многое другое. Все эти приемы и формы работы, крометелекоммуникационных проектов, я применяю на различных этапах урока и в различныхвидах речевой деятельности. Методически формы работы с компьютером на занятияханглийского языка могут быть различными: освоение нового материала или его закреплениес использованием обучающих программ, написание сочинений, изложений, диктантов,использование программ-переводчиков при работе со сложными текстами, проверкаграмотности и правописания на английском языке, использование программ-тренажеров дляпополнения словарного запаса [12, 2015, c. 5].

Применение компьютерных презентаций в учебном процессе позволяетинтенсифицировать усвоение учебного материала учащимися и проводить занятия накачественно новом уровне, используя вместо аудиторной доски проектирование слайд-фильмов и опорных таблиц с экрана компьютера на большой настенный экран. Применениекомпьютерной презентации позволяет существенно повысить эффективность урока.Презентация позволяет воздействовать сразу на несколько видов памяти: зрительную,слуховую, эмоциональную и в некоторых случаях моторную [1, 2011, c. 12].

Эффективность воздействия учебного материала на учащихся во многом зависит отстепени и уровня иллюстративности материала. Компьютерные презентации позволяютакцентировать внимание учащихся на значимых моментах излагаемой информации исоздавать наглядные эффектные образы в виде иллюстраций, схем, диаграмм, графическихкомпозиций. Компьютерные презентации позволяют эффективно адаптировать учебныйматериал под особенности обучающихся. Усиление интерактивности приводит к болееинтенсивному участию в процессе обучения самого обучаемого, что способствуетповышению эффективности восприятия и запоминания учебного материала. Использоватьпрезентацию в учебном процессе можно на различных этапах урока, при этом суть её какнаглядного средства остаётся неизменной, меняются только её формы, в зависимости отпоставленной цели её использования [9, 2016, c. 92].

Стоит ли создавать презентации на каждый урок и не слишком ли много времени этозанимает? Совершенно не обязательно постоянно использовать презентации, тем более что внекоторых случаях это может принести вред или быть утомительным, однако в тех случаях,

Page 127: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

686 6-қисм | Махсус сон

когда материал урока содержит большое количество иллюстративного материала,применение компьютерной презентации позволяет существенно повысить эффективностьурока [6, 2016, c. 63].

В настоящее время внедрение компьютера, технологии мультимедиа и глобальнойинформационной компьютерной сети влияет на систему образования, вызывая значительныеизменения в содержании и методах обучения английского языка. Процесс внедрениякомпьютерных технологий происходит постоянно, он проникает во все сферы деятельностичеловека. Но самое главное, что он ведет к ускоренному развитию личности, тем самымповышает общий уровень образования [3, 1997, c. 24].

Изучение английского языка с использованием информационно-коммуникационныхтехнологий дает студентам возможность самостоятельно принимать участие в тестировании,в викторинах, конкурсах, олимпиадах, проводимых по сети, переписываться со сверстникамииз других стран, участвовать в чатах, создавать блоги. Они могут получать любую инфор-мацию по проблеме, над которой работают: лингвострановедческий материал, новости изжизни известных людей, статьи из газет и журналов, необходимую литературу, фильмы ит.д. Классические и интегрированные уроки в сопровождении мультимедийных презентаций,on-line тестов позволяют моим студентам углубить свои знания [5, 2010, c. 58].

В своей работе я активно использую электронные учебники. Достоинством электронныхучебников, на мой взгляд, являются: во-первых, их мобильность, во-вторых, доступностьсвязи с развитием компьютерных сетей, в-третьих, адекватность уровню развитиясовременных научных знаний. С другой стороны, создание электронных учебниковспособствует также решению и такой проблемы, как постоянное обновление ин-формационного материала. В них также может содержаться большое количествоупражнений и примеров, подробно иллюстрироваться различные виды информации. Крометого, при помощи электронных учебников осуществляется контроль знаний - компьютерноетестирование. Электронные словари также соединяют в себе функции поиска интересующейинформации, демонстрации языковых закономерностей и дают возможность освоитьучебный материал с помощью специальной системы упражнений. Все современныеэлектронные словари используют звуковые средства мультимедийных персональныхкомпьютеров для воспроизведения произношения [10, 2012, c. 37].

Использование современных средств таких, как компьютерные программы иИнтернет-технологии, а также обучение в сотрудничестве и проектная методика позволяютрешать эти задачи. Основной целью обучения иностранному языку в профессиональныхучебных заведениях является подготовка высококвалифицированного специалиста,конкурентоспособного в условиях рыночной экономики, и воспитание личности, желающейи способной к общению, людей, желающих и способных получать самообразование. Участиев разнообразных международных программах, возможность учиться за границейпредполагают не только высокий уровень владения иностранным языком, но и определенныеособенности личности: коммуникабельность, отсутствие языкового барьера, знание норммеждународного этикета, широкий кругозор, умение что называется «подать» себя. Какправило, при выполнении различных тестов при поступлении в высшее учебное заведениеили участии в конкурсах или олимпиадах, устанавливается строгий лимит временивыполнения каждого задания, что также требует особого вида подготовки.

Иқтибослар/ Сноски /References:

1. Bukovsky S.L. Creative nature of teaching oral speech professional communication in classes in aforeign language in a non-philological institutions (economic profile)//Bulletin of the Universityof the Russian Academy of education. 2011. No. 4.

2. Gasparyan E.B. Development of key competencies for students of non-philological institutions inthe framework of teaching a foreign (English) language//Teaching foreign languages: fromprofessionalization to professionalism: Materials of the scientific and methodological

Page 128: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 687

interuniversity seminar on November 11, 2009, Moscow, 2010. p. 88.3. De Bono E. Lateral thinking. Saint Petersburg, 1997 (series “Master of psychology”).4. Kipnis M. Train intelligence, effective communication styles and creative behavior. 60 best

games and exercises for the development of creative thinking. Moscow; Saint Petersburg, 2009.5. Pichkova L.S. Concept of forming professionally significant competencies in a non-philological

institutions//Teaching foreign languages: from professionalization to professionalism: Materialsof the scientific and methodological interuniversity seminar on November 11, 2009, Moscow,2010. p. 56-57.

6. [Electronic resource]: Nazarbayev N. A. Annual Presidential Address of the Republic ofKazakhstan, Leader of the Nation, N. Nazarbayev “Strategy Kazakhstan-2050”. URL:www.akorda.kz/ (date of access: 22.11.2016).

7. McCarthy B. (1999) "Integration: the sine qua non of CALL", CALL-EJ online 1, 2 September1999.

8. [Electronic resource]: “Information and communications technology for language teaching”.URL: http://www.ict4lt.org/en/index.htm/ (date of access: 22.11.2016).

9. Davies G. (1997) "Lessons from the past, lessons for the future: 20 years of CALL". In KorsvoldA-K. & Rüschoff B. (eds.) New technologies in language learning and teaching, Strasbourg:Council of Europe. [Electronic resource]: Also on the Web in a revised edition (2009) at. URL:http://www.camsoftpartners.co.uk/coegdd1.htm/ (date of access: 22.11.2016).

10. Ashvini Joshi. Multimedia: A Technique in Teaching Process in the Classrooms, Current WorldEnvironment. Vol. 7 (1). P. 33-36, 2012.

11. Mullamaa K. (2010). ICT in language learning – benefits and methodological implications.International Education Studies, № 3 (1). P. 38-44.

12. Shayeshteh Hashemyolia, Ahmad Fauzi Mohd Ayub, Zahra Moharrer. The Effectiveness ofMultimedia Language Courseware on Secondary School Students’ Motivation for learningEnglish, Mediterranean Journal of Social Sciences. Vol. 6. № 6. p. 4, 2015.

Page 129: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

688 6-қисм | Махсус сон

Хўжабекова Мукаррамой Муродилло қизиАндижон Давлат Университети

5А111801-Таълим ва тарбия назариясива методикаси (мактабгача таълим)

мутахассислиги II босқич магистарнти[email protected]

МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ТАШКИЛОТЛАРИДА КАСБИЙ КОМПЕТЕНЦИЯНИРИВОЖЛАНТИРИШДА ХОРИЖ ТАЖРИБАСИДАН ФОЙДАЛАНИШ

For citation: M.M.Xo`jabekova. Use of foreign experience in the development of professionalcompetence in preshcool education. Journal of innovations in pedagogy and psychology, 2020Journal of innovations in pedagogy and psychology 2020. pp. 688-692

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-105

АННОТАЦИЯУшбу мақолада ёш авлодни соғлом ва ҳар томонлама етук вояга етказиш, таълим-тарбияжараёнига самарали таълим ва тарбия шаклларини жорий этишга қаратилган мактабгачатаълимнинг самарали тизимини ташкил этиш, бунда тарбиячиларнинг касбий маҳорати ватажрибаларини ошириш ёритилган. Мактабгача таълим ташкилотларининг тарбиячисиқандай сифатларга эга бўлиши ва болалар билан ишлашда эътибор қаратиши керак бўлганжиҳатлар келтирилган.Калит сўзлар: Концепция, мактабгача таълим, тарбиячи, тизим, касбий маҳорат,ривожлантириш, илғор тажриба, қобилият, қизиқтириш, эксперт, қамраб олиш.

Хўжабекова Мукаррамой МуродилловнаАндижанский государственный университет 5А111801-

Теория и методика воспитания (дошкольноеобразование) магистр 2 курса

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ЗАРУБЕЖНОГО ОПЫТА В РАЗВИТИИПРОФЕССИОНАЛЬНЫХ КОМПЕТЕЦИЙ В ДОШКОЛЬНОМ ОБРАЗОВАНИИ

АННОТАЦИЯВ данной статье описывается организация эффективной системы дошкольного образования,направленной на воспитание подрастающего поколения в здоровой и всесторонней зрелости,внедрение эффективных форм обучения и воспитания в учебный процесс приодновременном повышении профессиональных навыков и опыта педагогов. В нем изложены,какими качествами должен обладать дошкольный педагог и на что обращать внимание приработе с детьми.

Page 130: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 689

Ключевые слова: концепция, дошкольное образование, педагог, система,профессиональные навыки, развитие, продвинутый опыт, умение, эксперт, интерес, охват

Xo`jabekova Mukarramoy Murodillo qiziMaster 2nd year magistr 5A111801-Theory and methods

of education (preschool education) Andijan stateuniversity

USE OF FOREIGN EXPERIENCE IN THE DEVELOPMENT OF PROFESSIONALCOMPETENCE IN PRESHCOOL EDUCATION

ANNOTATIONThis article describes the organization of an effective system of preschool education, aimed at

bringing up the younger generation in a healthy and comprehensive maturity, the introduction ofeffective forms of education and upbringing in the educational process, while increasing theprofessional skills and experience of educators. It outlines what qualities a preschool educatorshould have, and what to look for when working with children.Keywords: Concept, preschool education, educator, system, professional skills, development,advanced experience, ability, expertise, interest, coverage

Халқимиз қадимдан бола тарбиясига алоҳида эътибор қаратиб келган. Албатта, бинониқуришда асосий эътибор унинг пойдеворига қаратилганидек, эртанги кунига, келажагигабеэътибор бўлмаган халқ борки, келажак авлод тарбиясига бефарқ бўлмайди.

Мактабгача ёш даври инсон ҳаётида муҳим ўрин эгаллайди. Чунки инсон миясимаълумотларнинг 70 фоизини айнан 5 ёшга қадар қабул қилади. Ҳозирги даврга келиб ота-оналарни бола тарбияси ва таълим олиши борасидаги тушунчалари тубдан ўзгарди. Аксарияттаълим бериш масъулиятини мактабга юклаб қўяр, болакай ҳам айнан 7 ёшидан бошлабёзиш-ўқишни ўрганарди, бугуннинг болалари боғча ёшиданоқ ўқишни ўрганиб мактабгаборишмоқда. Бу эса мактабгача таълим ташкилотларининг нуфузини оширди.

Мамлакатимизда ёш авлодни соғлом ва ҳар томонлама етук вояга етказиш, таълим-тарбия жараёнига самарали таълим ва тарбия шаклларини жорий этишга қаратилганмактабгача таълимнинг самарали тизимини ташкил этиш бўйича ислоҳотлар амалгаоширилмоқда.

Шу билан бирга қатор камчиликларни ҳам учратиш мумкин. Ўзбекистон Республикасимактабгача таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантириш Концепциясида мактабгачатаълим ташкилотларининг малакали педагог кадрлар билан жамланмаганлиги, мактабгачатаълим тизимига мазкур соҳа ходимларини тайёрлашга мутлақо янги ёндашувларни жорийэтиш масаласи мактабгача таълимни ривожлантиришга тўсқинлик қилаётган муаммосифатида келтирилган. [1]

Ушбу Концепциянинг мақсади бола ҳаёти ва фаолиятининг барча соҳалариниривожлантиришни таъминловчи муҳим манба бўлган сифатли мактабгача таълимданфойдаланиш механизмларини ишлаб чиқишдан иборат.

Мактабгача таълим вазирлигининг “2018–2019 ўқув йилида мактабгача таълимтизимини ривожлантиришининг стратегик устуворликлари – ҳаммабоплик васифат” мавзусидаги анжуманида: "Мактабгача таълим муассасаси – бу ўзига хос олам, ундаболалар, ота-оналар, тарбиячилар ва ходимлар манфаатлари тўқнаш келади. Биз ҳар бирмактабгача таълим муассасасида бола ўзини қулай, хавфсиз ва манзур сезиши учун учунбарча ишларни биргаликда амалга оширишимиз лозим, токи бола у ерга қувонч биланқатнасин”, – дейди мактабгача таълим вазири Агриппина Шин. [2]

Албатта, болаларни ушбу ҳолатга олиб келиш учун тарбиячи ўз касбини ва аввалоболани севиши, унга меҳр бериши жуда зарур. Болани машғулотларга қизиқтириш ва қамраболиш ҳам тарбиячидан бир қанча хусуситларни талаб қилади.

Page 131: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

690 6-қисм | Махсус сон

Тарбиячи ўз касбининг моҳир устаси бўлиш учун махсус тайёргарлик кўриши вақуйидаги шартларга амал қилиши керак:

1. У ёш авлодни тарбиялаш учун юқори маълумотли, керакли билимларни эгаллаб,адабиётларни танлай оладиган, илмий адабиётлар билан ишлай оладиган, илғор тажрибалипедагогларнинг тажрибасини ўрганиб, ўз ишига тадбиқ эта оладиган бўлиши;

2. Тарбиячи болаларни кузата оладиган уларнинг хулқи, хатти-ҳаракати сабабларнитўғри таҳлил қилиб, унга ижобий таъсир этувчи воситаларни топа олиши;

3. Ёш авлодни керакли билим, малака, кўникмалардан хабардор қилиш учун нутқиравон, аниқ, мантиқий, ихчам бўлиши лозим. Таълим беришда техникавий воситалардансамарали фойдалана олиши керак. Болалар билим, малака, кўникмалрини яхши ўзлаштириболишлари учун уларни фаоллаштирувчи саволардан фойдаланиши;

4. Тарбиячи ўзига юкланган вазифани бажариш учун болаларда ўша фаолиятганисбатан қизиқиш уйғота олиш, уларнинг диққатини жалб қилиб, фаоллигини ўстириш,болаларнинг хулқини, хатти-ҳаракатини ҳаққоний баҳолай олиши;

5. Ҳар бир фаолият учун керакли материалларни олдиндан тайёрлаб қўйиши;6. Кун тартибини тўғри ташкил эта билиши, болалар жамоасига ундаги ҳар бир аъзони

эътиборга олган ҳолда раҳбарлик қила билиш;7. Болаларнинг руҳий ва жисмоний ҳолатини аниқлай билиши ва буни болалар билан

амалга ошириладиган таълим-тарбия ишларда эътиборга олиши;8. Тарбиячи ота-оналар билан мунтазам равишда суҳбатлар, учрашувлар ўтказиб,

ахборот алмашиб туриши;9. Тарбиячи болаларга нисбатан хайрихоҳлик билан муносабатда бўлиши, ҳар бир

бола учун қулай шароит яратиши, хафа бўлса овунтира олиши;10.Кун тартибида олиб борган таълим-тарбия ишларини таҳлил қила билиши ва уни

янада яхшилаш йўлларини топиши керак.Энг муҳими, тарбиячи болаларга ишонч билан қараши, уларнинг меҳнатсеварлиги,

мустақиллиги, ташаббускорлигини тўғри тақдирлаши ва мустақил фаолият қилишлари учунимконият яратиши керак. Буни болалар юқори баҳолайдилар. Бунда уларга педагогикмаҳорат асқотади [3. C.684].

Тарбиячилик қобилиятини ҳақиқатдан ҳам юқори даражада эгаллаган тарбиячитаълим–тарбия жараёнини гўё четдан кузатиб тургандек кўринади, аслида эса у бу жараённибошқариб беради.

Буюк грек файласуфи Суқрот ўша даврлардаёқ мутахассис тарбиячиларни “фикракушерлари” деб номлаган эди. [4] Тайёр ҳақиқатни эълон қилиш эмас, балки болалар онгидаянги фикр туғилишини таъминлаш зарур. Демак, тарбиячи болани яширин қобилиятлариниоча олувчи ва уни ҳаракатга ундовчи психолог бўлиши зарур. Тарбиячи инноватсионфаолияти тузилишини таҳлил қилишга турли хил ёндашувлар мавжуд. Масалан,А.Николскаянинг фикрича, фаолиятни янгилаш уч босқичда, яъни тайёргарлик,режалаштириш ва жорий этиш босқичларида амалга оширилади. [5, 31-36]

Бугунги кунда мактабгача таълим соҳасида хорижий тажрибалар қандай?Ривожланган давлатлар фаолиятига назар соламиз.

Кореяда мактабгача таълим тизими қатъий жорий этилган бўлиб, 3-7 ёшли болаларниўз ичига қамрайди. Ушбу давлатда ота-оналар фарзандларини мактабгача таълиммуассасаларига жойлашда махсус навбатга туриш асосида туриш асосида амалга оширади.Муассасаларнинг асосий фоизини нодавлат мактабгача таълим муассасалари ташкил этади.Ишлаш ва иш ўрнига бўлган эҳтиёж катталиги боис оналарга 3 ойда ишга қайтиш рухсатберилади. Акс ҳолда ўз иш жойларини йўқотиб қўйишлари мумкин. [6]

Японлар болани тарбиялар экан уни қаттиқ тартиб қоидалар билан ўстирадилар. Уларболани 5 ёшгача – қирол, 5 ёшдан 15 ёшгача – қул, 15 ёшдан кейин эса барча билан тенгҳуқуқли инсон деб қарайдилар.

Page 132: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 691

Японлар болаларини мактабгача таълим муассаларига уч ёшидан беришлари мумкин.Аслида эса болалар муассасага 4 ёшдан берилиши керак. Мактабгача таълимнинг ўқитишмуддати 3 йил давом этади, сўнгра бола бошланғич синфга қабул қилинади.

Японияда мактабгача таълим қуйидагича амалга оширилади:– ҳоикуен болалар яслиси - болаларга қараш марказлар;– йōчиен болалар боғчалари;– ногиронлар учун махсус муассасалар.

Японияда мактабгача тарбия бешта йўналишни ўз ичига қамраб олган, булар:– ижтимоий муносабатлар;– саломатлик, ҳавфсизлик;– тил;– атроф муҳит;– ҳис-туйғуларини ифодалаш.

Мактабгача ва мактаб таълими соҳалардаги бундай давлат сиёсатига туфайли японболаларига спорт билан шуғулланиш ва чиниқиш кўникмалари сингдирилади. Тез-тезЯпония кўчаларида октябрь ойида боғча рангидаги калта шим кийган болаларни учратишмумкин. Бу болаларда совуқ кунларда оёқ яланг юриш кўникмаларини сингдиришни амалиё-тидан дарак беради. Болаларга оилада ва жамоатда муомала қилишни, ўзига ишонишни, янгикўникмаларни эгаллашга, халқ эртакларини ва китобларни ўқиб тилга ва маданиятгаўргатадилар. Япониядаги мактабгача тарбия тамойиллари – соғлом, мустақил, ҳар тамонламаривожланган, билимга эга ва ўз маданияти ҳамда Ватанини севувчи жамият аъзосинияратишга қаратилган. [7]

Германия мактабгача таълим тизими жуда қадим тарихга эга бўлиш билан бирга,МТТлар қонун билан белгиланган тартибда бепул эканлиги билан ажралиб туради.Германияда болаларни 4 ойлигиданоқ ясли гуруҳига қабул қилинади. Аксарият кўпчиликота-оналар болаларини ёшига етмай муассасага берадилар. [8]

Полшада мактабгача таълимни болалар боғчасида ёки мактабдаги махсуссинфларда олади. «Ноловой синф» 6 ёшдаги ҳамма болалар учун мажбурийдир. Ҳаммабоғчаларда поляк болалари мактабда ўзини қандай тутиши кераклиги ҳақида ўргатибборилади.

• Ҳақиқий мактабга тайёргарлик кўриш жараёнида болалар ўқишни, ёзишни вачизишни ўрганадиларда. Жисмоний тайёргарликка кўп вақт берилган. Ҳамма машғулотларўйин тарзида олиб борилади.

• Болалар боғчага 3 ёшдан бошлаб боради.• Ота-оналар бола тарбиясини тажрибали педагогларга ишонишади ҳаттоки

уйлари боғчадан узоқ бўлса икки ҳафталаб қолиши мумкин. Юқори нархларда шахсийбоғчалар фаолият юритади ҳамда улар мураккаб дастурлар асосида болаларни мактабгатайёрлайди. Хорижий тилдан бир ёки иккитаси ўргатилади. Оилада бошланғич таълимдастурини ўзлаштиришига алоҳида эътибор қаратилади. [9]

Белгияда мактабгача таълим (МТ) 2,5 ёшдан бошланади. Ушбу белгиланган ёшгаэтганда болаларни мактабгача таълим муассасасига беришади, шу сабабли гуруҳдагиболалар сони йил давомида ўзгариб боради. Мактабгача таълим гуруҳларининг асосиймақсади: болаларнинг билиш, билим орттириш (когнитив), коммуникатив ва ижодийқобилиятларини ривожлантириш ҳисобланади. Машғулотлар ўйин шаклида олибборилади. Мактабгача таълим мажбурий таълим дастурига киритилмаган бўлсада,Белгияда тахминан 90%гача бўлган болалар унга қатнашади. Кўп ҳолларда мактабгачатаълим муассасалари бошланғич мактабларга уйғунлашган бўлади. [10]

Билдирилган фикрлардан қуйидаги хулосавий умумлашмаларни қилиш мумкин:1. Мактабгача таълим ташкилотларида тарбиячиларнинг касбий маҳорати ва

тажрибаларини ошириш жаҳоннинг илғор мамлакатлари таълим соҳасида олиб борилаётгантажрибаларини пухта ўрганиб, амалда қўллаш мақсадга муофиқ.

Page 133: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

692 6-қисм | Махсус сон

2. Бугунги кунда таълимни харажат қилувчи соҳа эмас, балки жамиятнинг муҳимишлаб чиқарувчи кучига айлантириш лозим. Яъни таълим рақобатбардош бўлиши, жиддиймолиявий маблағларни ўзига жалб эта олиши керак. Мактабгача таълим поғонасиданбошлаб таълимни иқтисодиётни, умуман давлатни ривожлантиршга йўналтириш лозим.

3. Тарбиячилар ҳам ўз навбатида фақат изланиш ва ўрганиш билан чекланиб қолмай,балки олинган билимларни амалиётда қўллаш ва жамият ҳаётига маърифий ҳамда моддийфойда келтиришга ҳаракат қилиши лозим.

Сноски / Иқтибослар /References:

1. Ўзбекистон Республикаси мактабгача таълим тизимини 2030 йилгача ривожлантиришКонцепцияси [Concept of development of preschool education system of the Republic of Uzbekistan until2030]2. google.com//http://www.xabar.uz [google.com//http://www.information.uz]3. Ф.Р.Қодирова, Ш.Қ.Тошпўлатова, Н.М.Қаюмова, М.Н.Аъзамова Мактабгача педагогика– Тошкент: Тафаккур нашриёти, 2019. - 684 б. [FR Kadyrova, Sh.Q. Toshpulatova, NM Kayumova, MN Azamova Preschool pedagogy -Tashkent: Tafakkur Publishing house, 2019. – 684 page. ]4. Никольская O.Л. Психолого-дидактические затруднения учитилей при освоенииинновационных технологии. Педагогика–M.:2005.–№6 –31-36 бет.(Niskolskaya O.L. Psychological and didactic difficulties of teachers in the development ofinnovative technologies. Pedagogy – M.:2005. –№6 –31-36 page.)5. google.com//http://www.hikmatlar.uz [google.com//http://www.aphorism.uz]6. http://галитравел.ру/дошколное-образование-в-кореии/ [http: //galitravel.ru/doshkolnoe-obrazovanie-v-koreii/]7. http://галитравел.ру/дошколное-образование-в-японии/ [http: //galitravel.ru/doshkolnoe-obrazovanie-v-yaponii/]8. http://развиваш-ка.ру/система-дошколного-образованиа-в-германии/6. [http: //razvivash-ka.ru/sistema-doshkolnogo-obrazovania-v-germanii/6]9. http://развиваш-ка.ру/система-дошколного-образованиа-в-полша. [http: //razvivash-ka.ru/sistema-doshkolnogo-obrazovania-v-polsha]10. http://развиваш-ка.ру/система-дошколного-образованиа-в-белгия/. [http: //razvivash-ka.ru/sistema-doshkolnogo-obrazovania-v-belgiya/]

Page 134: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 693

Ўринова Нилуфар МуҳаммадовнаФарғона давлат университети доценти,

педагогика фанлари номзодиМарайимова Кибриё Исломжон қизи

Фарғона давлат университети таянч докторанти[email protected]

ПЕДАГОГИКА УНИВЕРСИТЕТЛАРИДА БЎЛАЖАК ЎҚИТУВЧИЛАРНИ МУЗЕЙПЕДАГОГИКАСИ ФАОЛИЯТИГА ТАЙЁРЛАШ БЎЙИЧА ХОРИЖИЙ

ТАЖРИБАЛАР

For citation: N.M. Urinova., K.I.Marayimova. Foreign experience on preparation of futureteachers in pedagogical universities for the activity of museum pedagogy. Journal of innovations inpedagogy and psychology, 2020 Journal of innovations in pedagogy and psychology 2020. pp.693-699

http://dx.doi.org/10.26739/2181-9513-2020-SI-2-106

АННОТАЦИЯУшбу мақолада музейнинг таълим муассасалари билан ҳамкорлиги ҳамда педагогикауниверситетларида бўлажак ўқитувчиларни музей педагогикаси фаолиятига тайёрлашбўйича АҚШ, Германия ва Россия давлатлари тажрибалари ёритиб берилган ва Педагогикауниверситетларида тайёрланувчи бўлажак ўқитувчилар «музей педагогикаси» фаолиятигаоид эга бўлиши лозим бўлган билим, кўникма ва малакалар ҳусусида фикр юритилган.Калит сўзлар: музей педагогикаси, музей ва таьлим муассасаси ҳамкорлиги, «иш китоби»,таълим дастурлари, илмий-тадқиқот ишлари, методика ва тажриба ишлари.

Уринова Нилуфар Мухаммадовнадоцент Ферганского государственного

университета кандидат педагогических наук,Марайимова Кибриё Исломжон кизи

докторант Ферганскогогосударственного университета[email protected]

ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ ПОДГОТОВКИ БУДУЩИХ ПЕДАГОГОВПЕДАГОГИЧЕСКИХ ВУЗОВ К ДЕЯТЕЛЬНОСТИ МУЗЕЙНОЙ ПЕДАГОГИКИ

АННОТАЦИЯВ данной статье было освещено взаимодействие музея с образовательными учреждениями, атакже опыт США, Германии и России по подготовке будущих педагогов педагогическихвузов к деятельности по музейной педагогике и будущие педагоги, готовящиеся в

Page 135: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

694 6-қисм | Махсус сон

педагогических вузах, задумались о тех знаниях, умениях и квалификациях, которые должныбыть приобретены для деятельности по направлению «музейная педагогика».Ключевые слова: Музейная педагогика, сотрудничество музея и образовательногоучреждения, «рабочая тетрадь», образовательные программы, научно-исследовательскиеработы, методические и экспериментальные работы.

Urinova Nilufar MuhammadovnaDocent of Fergana State University,

the candidate of pedagogical sciencesMarayimova Kibriyo Islomjon qizi

Doctoral student of Fergana State [email protected]

FOREIGN EXPERIENCE ON PREPARATION OF FUTURE TEACHERS INPEDAGOGICAL UNIVERSITIES FOR THE ACTIVITY OF MUSEUM PEDAGOGY

ANNOTATIONIn this article, the interaction of the museum with educational institutions, as well as the experiencesof the USA, Germany and Russia on the preparation of future teachers in pedagogical universitiesfor the activity of museum pedagogy were highlighted and future teachers preparing at pedagogicaluniversities thought about the knowledge, skills and qualifications that should be acquired for theactivity of «museum pedagogy».Keywords: Museum pedagogy, cooperation of museum and educational institution, «work book»,educational programs, research works, methodology and experimental works.

Бугунги кунда таълим ёки ижтимоий-маданий ҳордиқ чиқариш фаолиятини музейтаркибий қисмисиз тасаввур қилиш қийин, шунинг учун музейнинг ижтимоий-маданий,маърифий фаолиятини биладиган малакали мутахассиссиз бу соҳани чуқур ўрганиш ваундан унумли фойдаланиш мушкул. Таъкидлаш жоизки, ушбу мураккаб вазифа ўқувчиларнимузей материаллари асосида ўқитиш ва тарбиялаш, шунингдек уларнинг назарийтушунчаларини бойитиш орқали музей муҳити ва ўқув муассасасида педагогик муаммоларниҳал қилишга қодир ўқитувчиларни тайёрлашни таъминлайдиган янги педагогик йўналиш,яъни музей педагогикаси доирасида муваффақиятли ҳал этилмоқда.

Музейда ҳам, мактабда ҳам тенг муваффақият билан ишлай оладиганмутахассисларни тайёрлаш ғояси ХХ аср бошларида вужудга келди. Музей коллекцияситашриф буюрувчиларга турли билим соҳаларининг ички алоқаларини тақдим эта олади. Буҳол асосан музей ходими ва мактаб ўқитувчиларининг касбий тафаккурининг ўзига хосхусусиятларини белгилайди. Музейда мустақил ишлаш учун ўқитувчиларнинг амалиймашғулотлар ўтказишдаги камчиликлари мавжуд бўлиб, улар қуйидагилардир:

- хозирги кунга қадар ўқитувчиларга музейнинг таълим-тарбиянинг самараливоситаси сифатидаги ўрни номаълум бўлиб қолмоқда;

- ўқитувчилар тасвирий санъат соҳасида етарли даражада билимга эга эмаслар ваҳақиқий санъат асари билан мулоқот қилишнинг жуда чекланган дастлабки тажрибаси бор,шунинг учун улар музей муҳитида ижтимоий-психологик мослашишни қийинлик биланбошдан кечирадилар;

- кўпинча, ўқувчиларни музей композицияси билан таништиришда биринчи ўрингабадиий асар қўйилмайди, балки бу ҳақда умумий маълумот берилади.

Шунинг учун таълимни модернизациялашнинг долзарб вазифаларидан бири бўлажакўқитувчиларни музейлар билан ўқув фаолияти соҳасида бевосита алоқаларга эга бўлганпедагогика олий ўқув юртларида тайёрлаш лозим. Музейларда ташкил этилган турли ўқувкурслари, амалиёт ва семинарлар бу вазифани фақат қисман бажариши мумкин.

Page 136: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 695

Бугунги кунга келиб Америка Қўшма Штатлари бўлажак ўқитувчиларни музейпедагогикасига касбий тайёрлашнинг замонавий тажрибасига эга. Бу соҳада мутахассисларбир қанча олий ўқув юртларида (Вашингтон, Лос-Анжелес ва Жанубий Каролинауниверситетларида) тайёрланади. Улар орасида Вашингтон университети алоҳида ўрингаэга, унда музейлар билан ҳамкорликда яратилган музей педагогикаси бўлими бизнингфикримиз бўйича Қўшма Штатлардаги биринчи бўлган профессионал курсни ишлаб чиқди.Ўқув дастури олий таълимнинг иккинчи даражаси-магистратурага мўлжалланган. Бу шунианглатадики, бакалавр даражасига эга бўлган талабалар тасвирий санъат, музейшунослик ватегишли гуманитар ва табиий фанлар бўйича компетентцияларга эга бўлади. Ўқитишнингянги босқичида талабалар психология, социология, таълим назарияси ва амалиёти соҳасидакасбий билимларга эга бўладилар, музей ва педагогик фаолиятда илмий-тадқиқот олиббориш кўникма ва малакаларни эгаллайдилар.

Ўқитувчининг музейда мустақил ишлашга тайёргарлигига қуйидагилар турткибўлади:

- ўқитувчи орқали музей болалар аудиториясига таъсир кўрсатиш имкониятини қўлгакиритади;

-ўқитувчи ўқувчини музейдаги санъатни идрок этишга тайёрлай олиши педагогикжиҳатдан мақсадга мувофиқ бўлади;

- ўқувчиларнинг гуманитар тайёргарлик даражасини билган ҳолда, ўқитувчи уларнингбадиий маданиятини шакллантириш жараёнига яхши таъсир кўрсатиши мумкин;

- музей ўқитувчилари музейда ҳам, мактабда ҳам амалга оширишга мўлжалланганмахсус дастурларни ишлаб чиқишга эътибор қаратиш имконига эга.

Бу амалиёт давлат ва жамоат ташкилотлари томонидан кенг қўллаб-қувватланмоқда,чунки у таълим тизимидаги ижобий ўзгаришларга ўз ҳиссасини қўшмоқда. Шу муносабатбилан Америка музейларининг аксарияти ўқитувчиларнинг бадиий маданиятиниривожлантириш ва уларни турли йўналишдаги музейларда ишлашга тайёрлаш дастурлариниишлаб чиқади. Бу дастурлар кўпинча муайян ўқув предметининг мажбурий таркибий қисмисифатида яратилади ва мактабларда амалга ошириш учун мўлжалланган. Улар ўқитувчиларучун турли ўқув курслари тақдим этади ва ўқитувчига дарсни ўтказишга кўмаклашувчидарсларнинг методик ишланмалари, ахборот материаллари тўпламлари ҳамда ўқитувчигавақтинчалик фойдаланиш учун бериладиган методик қўлланмаларни ўз ичига олади(«ўқитувчи пакетлари»). Ушбу қўлланмаларда кўрсатмалар, турли диаграмма ва жадваллар,аудио ва видео материаллар ҳамда слайдлар мавжуд.

Қўшма Штатлардаги барча йирик музейларда кенг қамровли ўқув кутубхоналаримавжуд. Ўқитувчилар, музей ходимлари ва уларнинг ёрдамчилари-музей кўнгиллилари буерда дарсларга тайёргарлик кўриш ва маслаҳат олиш имконига эга. Америка музейларидаўқитувчи тайёрлаш 1994-йилда қабул қилинган бадиий фанларни ўқитиш бўйича миллийстандартлар мақсадларига жавоб беради, бу эса мактабда ўқувчиларни санъатга ўргатишнингамалий аҳамиятини ортишига имкон беради.

Германиядаги музей ва таьлим муассасаси ўртасидаги ўзаро алоқалар ўқитувчигамуайян ўқув вазифаларини ҳал этишга ёрдам беришга асосланган. Шу маънода санъатмузейи ҳам бундан мустасно эмас. Ҳар қандай бошқа турдаги музейларда бўлгани кабиўқитувчи бу ерда ҳам «эксперт» вазифасини бажаради, яъни касбий вазифалари асосидаўқувчининг хулқи ва билимини назорат қилган ҳолда музей-педагогик жараёнининг воситава мазмунини танлайди. Мактаб ўқувчиларининг мустақил ишларига методик раҳбарликқилиш, уларга махсус «иш китоби» (рабочая тетрадь) яратишга ёрдам бериш катта ўринтутади[2,180 б].

Уларнинг мавзуси мактаб ўқув дастурига ҳамоҳанг бўлиб, ўқитувчи ва музейходимига болаларнинг маълум мавзулар бўйича билим ва кўникмаларини чуқурлаштириш вакенгайтириш имконини беради. Одатда, «иш китоби» уч қисмдан иборат бўлиб, музейходимлари томонидан ўқитувчилар билан маслаҳатлашган ҳолда яратилади. Улардан биридарсда фойдаланилган ёдгорликлар ҳақида қисқа маълумот бўлса, иккинчиси ўқитувчи ва

Page 137: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

696 6-қисм | Махсус сон

ўқувчининг биргаликдаги ишига қаратилади. Ўқувчи томонидан топшириқларни бажаришмактабда олган билимларини чуқурлаштириш имконини беради. «Иш китоби»нинг яна бирвазифаси ўқитувчига музей экспозицияси тилини ўрганиш ва музей асл нусхаларини тарихийёки бадиий аҳамияти жиҳатидан баҳолашга ёрдам беришдан иборат.

Умуман олганда, таълим жараёнида «иш китоби» нинг мақсади:- музей ўқитувчилари томонидан танланган ёдгорликларга ўқувчилар эътиборни

қаратиш;- музей ёдгорлигининг қадр-қимматини англашга кўмаклашиш;- болани фаоллаштиришнинг турли усулларидан фойдаланиб, ижодкорликка ундаш;- ўқувчиларнинг фазовий тасаввурларини шакллантириш, ёдгорликларни қиёсий

таҳлил қилиш усулларидан фойдаланишни ўргатиш;- намойиш этилаётган объектларга ўз муносабатини билдириш кўникмасини

ривожлантириш.Шундай қилиб, музейнинг Германиядаги мактаб билан ўзаро алоқаси аввало музей

фаолиятининг мактаб ўқув жараёнига бўйсуниши ва музей материалини ишлаб чиқишдаўқитувчининг ёрдами билан белгиланади. Бу ўзаро таъсирда ўзига хос топилмаўқитувчининг музей йўналишини ривожлантирувчи «иш китоби» ни ишлаб чиқиш ваулардан фойдаланиш бўлди.

Россияда бу соҳадаги ихтисослашув қарийб ўн йилдан буён маданият олий ўқувюртларининг музейшунослик факультетларида «Музейларни бошқариш ва ёдгорликларнимуҳофаза қилиш-тарих ва маданият» мутахассислиги бўйича амалга оширилмоқда. Бироқ,анъанавий музей, санъат ёки педагогик таълимнинг чекланган доирасида ўқитиш муайянкамчиликларга эга бўлиб, замонавий талабларга жавоб бермайди, чунки у тасвирий санъат,психология соҳасида етарли даражада билим бермайди ва музей муҳитининг ўзига хосхусусиятларини тўлақонли очиб бермайди.

Музейга ташриф буюрувчилар билан ишлашга янгича ёндашувларни излаб, музейларсўнгги йилларда таълим муассасалари ва педагогика университетлари билан янги, тизимлиҳамкорлик даражасига эришиш имконини берадиган таълим хизматларини қайта тузабошлаганида вазият ўзгара бошлади.

1989 йилда Россия музей педагогикаси ва болалар ижодиёти маркази ташкил этилди.Музей амалиётида биринчи марта дунёдаги энг йирик музейлардан бири музей ва ўқувмажмуасига айлантирилди, бу эса музей ташаббуси билан маданият ва таълим соҳалариўртасидаги фанлараро ўзаро алоқалар тизимини ишлаб чиқишга киришиш имконини берди.Унинг жамоасига санъатшунослар, ўқитувчилар, психологлар, рассомлар, театрмутахассислари, ўрта ва олий мактаб ходимлари киради.

Музейнинг таълим муассасалари билан ҳамкорлиги тажрибаси Россия музейида барчадаражадаги санъат ва гуманитар таълимнинг муҳим таркибий қисмларидан бири бўлиб,таълим муассасалари билан ўзаро алоқалар даражалари ва йўналишларини аниқ ташкилэтиши керак бўлган тизимни ишлаб чиқишга имкон берди. Амалиёт шуни кўрсатдики,музейда тасвирий санъатни жорий этишнинг энг самарали модели музей-педагогикдастурлари бўлиб, муайян санъат музейининг ўзига хос хусусиятларини ва замонавийпедагогик усулларни уйғунлаштирган ҳолда ишлаб чиқилган.

Бўлажак ўқитувчилар тайёрланадиган йўналишларнинг давлат таълим стандартларитахлил этилганда музей педагогикаси, музейшунослик ва санъат тарихи фанлариинтеграциясига оид муҳим мавзулар киритилмаганлиги аниқланди:

- музей ва таълим муассасаси ҳамкорлигининг моҳияти ва шакллари;-кўргазмали тафаккурнинг моҳияти ва унинг шахс шаклланиши учун музей-педагогик

усуллари билан ривожланишининг аҳамиятини фанлараро тушуниш;- музей педагогикаси соҳасида илмий-тадқиқот ишлари;- болалар ижодиётининг ўзига хос хусусиятлари;- замонавий музейда Арт терапия(саньат орқали даволаш).

Page 138: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 697

Олий таълим муассасалари бўлажак ўқитувчиларни музей-педагогикаси фаолиятигатайёрлашни бакалавриат йўналишлари ва магистратура мутахассисликларида амалгаошириши ва қайта тайёрлаш учун имконият яратиши керак. Шунингдек, уларни ўқитишпедагогика коллежларида ёки маданият ва санъат университетларида ташкил этилишимумкин.

Педагогика университетларида тайёрланувчи бўлажак ўқитувчилар «музейпедагогикаси» фаолиятига оид қуйидаги билим, кўникма ва малакаларни эга бўлиши лозим:

- музей ва унинг ижтимоий-маданий муассасалар тизимидаги ўрни, музейпедагогикаси тарихи ҳақида тўлиқ тушунчага эга бўлиш;

- замонавий музейдаги таълим жараёнининг ўзига хос хусусиятлари, музейпедагогикаси умумий педагогик жараённинг бир қисми эканлиги хақида тушунчага эгабўлиши;

- музей ва педагогик фаолиятнинг замонавий музей бизнеси ривожидаги ўрнини,унинг таълимни инсонпарварлаштириш, шахс маданияти ва ижтимоий муносабатлармаданиятини шакллантириш муаммоларини ҳал этишдаги аҳамиятини тушуниш;

- таълим ва маданий тизимлар ўртасидаги ўзаро муносабатларнинг умумий ва ўзигахос эҳтиёжларини аниқлай олиш;

- музей-педагогик жараёни давомида ушбу ўзаро алоқаларни ташкил этишкўникмаларига эга бўлиши;

- музей педагогикасининг методлари, шакл ва технологияларини билиш ва уларданкасбий фаолиятида фойдалана олиш;

- музей педагогикаси назарияси ва тарихига оид билимлар тизимини эгаллаш;- музей ўқитувчисининг барча музейларда ва таълим муассасаларида касбий фаолияти

учун бадиий қобилияти ва эстетик ғояларини ривожлантириш заруриятидан хабардор бўлиш;- музей-педагогикасига оид ва махсус адабиётларнинг бирламчи манбаларини билиш;- музей қадриятларини ўқувчилар томонидан ўзлаштириш жараёнини самарали

ташкил эта олиш ва музейга бўлган қизиқишларини музей коммуникациясига тизимликиритиш зарурати даражасига кўтара олиш;

- музей педагогикаси соҳасидаги илмий-тадқиқот ишлари, методикаси ва тажрибаишларига оид кўникма ва малакаларини эгаллаш.

Агар музей ходимларининг ишлари мактаб ўқитувчилари фаолиятлари биланалоқадор тарзда ҳамкорликда олиб борилса, музейларда ўқувчилар таълим жараёнидаучратадиган, лекин ҳеч қачон кўрмаган экспозициялар билан танишадилар. Музейларэкспозициялари билан ишлаш жараёнида унинг ўзига хос хусусиятларига эътибор беришмуҳим. Бунда қуйидагиларга амал қилиш зарур:

1. Музейлардаги машғулотлар маълум таълимий ва тарбиявий мақсадни амалгаошириши зарур.

2. Танланган материаллар ўқувчиларга тушунарли ва уларнинг билиш фаолиятини ри-вожлантиришга мос келиши муҳим.

3. Машғулот учун танланган экспозициялар маълум фанга доир мавзулар биланбоғлиқ бўлиши мақсадга мувофиқ.

4. Музейларда машғулотлар учун танланган манбалар бадиий юксак асарлар бўлишикерак.

5. Музейлар билан алоқа мунтазам, изчил бўлиши лозим.Маълумки, ҳар бир фан асоси у ёки бу ижтимоий даврнинг муҳим воқеалари билан

боғлаб ўрганилганда, адабиёт, санъат, тарихий воқеалар ўша даврдаги муҳим воқеалар, ада-биёт ва санъат намоёндаларининг ўз замонасида тутган ўрни, киритган янгилиги унинг иж-тимоий ҳаёт билан бир қаторда ривожланиб, тараққий этганлиги ҳақида ҳам маълумотларберилади. Шунга кўра, мактаб ўқитувчилари ва музей ходимлари фаолиятида ўзароалоқадорликни ташкил этишнинг ўзига хос дидактик талаблари, йўналишлари, тамойилларива имкониятлари мавжуд бўлиб, булар педагогикадаги анъанавий методикага қарагандаинновацион характер касб этади.

Page 139: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

698 6-қисм | Махсус сон

Юқоридаги фикрлар асосида айтиш мумкинки, музей муҳитида болалартарбияланади, яъни эстетик идрок этиш, музей маданияти, бадиий дид шаклланиши асосидатарбия берилади. Ижодкор шахс камолотга эришиб ривожланади, шунингдек, музейёдгорликларини кўриш, эшитиш, маълумот олиш орқали билиш (таълим олиш) фаолиятишаклланади. Демак музей ва мактаблар шароитида педагогик фаолият – таълим-тарбия варивожланишнинг яхлит мажмуи бўлиб, шахсни эстетик тарбиялаш, билим бериш варивожланишига асос бўлиб хизмат қилади. Буларнинг барчаси музей ва таълим жараёниниўзаро алоқадорликда олиб боришда, ўқувчиларни музейлар воситасида маънавий меросгаҳурмат руҳида тарбиялаш, ўз методикасига эга педагог кадрларни ҳамда таълиммуассасалари раҳбар кадрларини тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш каби муҳимсоҳаларни такомиллаштиришда инновацион ёндашувни тақозо этади.

Сноски / Иқтибослар /References:

1. См.: Бойко А.Г. Опыт сопоставления профессионального сознания музейного ишкольного педагога (к постановке проблемы) // Образовательная деятельность худо-жественного музея. Вып. 4. СПб., 1995 С 13 (Boyko A. G. Experience of comparison ofprofessional consciousness of a Museum and school teacher (to the problem statement) Educationalactivity of an art Museum. Issue 4. SPb., 1995 P 1)2. Колесникова И.А. О феномене музейной педагогики // Художественный музей вобразовательном процессе. СПб., 1998. (Kolesnikova I. A. on the phenomenon of Museumpedagogy / / Art Museum in the educational process. Saint Petersburg, 1998.)3. См.: Козиев В.Н. Школьники, учителя и студенты в Государственном Русском му-зее // Художественный музей в образовательном процессе. — СПб., 1998. (Koziev V. N.school Children, teachers and students in the State Russian Museum / / Art Museum in theeducational process. - Saint Petersburg, 1998.)4. Медведева Е.Б., Юхневич М.Ю. Музейная педагогика как новая научнаядисциплина // Культурно-образовательная деятельность музеев: Сб. тр. творч. лаборатории«Музейная педагогика» кафедры музейного дела. М., 1997. (Medvedeva E. B., Yukhnevich M. Yu.Museum pedagogy as a new scientific discipline // Cultural and educational activity of museums: SB. Tr.creative laboratory «Museum pedagogy» of the Department of Museum Affairs. Moscow, 1997.)5. Музей и образование: Материалы для обсуждения / Гнедовский М.Б., Макарова Н.Г.,Юхневич М.Ю. М., 1989. (Museum and education: Materials for discussion / Gnedovsky M. B.,Makarova N. G., Yukhnevich M. Yu. M., 1989.)6. Мышева Т.П Становление музея и музейной педагогики // Вестник Таганрогского гос пединститута 2006 № 2 С 129-133 - 0,5 п л. (Mysheva T.P Formation ofthe Museum and Museum pedagogy // Bulletin Taganrog state pedagogical Institute 2006 № 2 With129-133-0.5 p l.)7. Мышева Т.П Музейно-образовательная деятельность будущих социальныхпедагогов//Сб науч тр «Теоретические и практические проблемы социальной педагогики» -Таганрог Изд-во Таганрог, гос пединститута, 2001 С 121-125.-0,1 п л. (Mysheva T.P Museumand educational activities of future social teachers//SB nauch Tr «Theoretical and practicalproblems of social pedagogy» - Taganrog Publishing house Taganrog, state pedagogical Institute,2001 With 121-125. -0.1 p l.)8. Селевко Г.К. Современные технологии образования. М.: Народное образование, 1998. (SelevkoG. K. Modern technologies of education. M.: National education, 1998.)9. Столяров Б.А., Бойко А.Г. Художественный музей и система образования:концепция педагогического взаимодействия // Художественный музей в образовательномпроцессе. СПб., 1998. (Stolyarov B. A., Boyko A. G. Art Museum and the education system: theconcept of pedagogical interaction / / Art Museum in the educational process. Saint Petersburg,1998.)

Page 140: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

6-қисм | Махсус сон 699

10. Столяров Б.А. Музейная педагогика история, теория, практика- М.: Высш. шк.,2004 —180-183 с. (Stolyarov B. A. Museum pedagogy history, theory, practice-Moscow: Higherschool of Economics., 2004 —180-183 p.)

Page 141: ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ · 2020. 6. 2. · илгари сурилган ахлоқий-маънавий ғояларнинг дидактик

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДА ИННОВАЦИЯЛАР | ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ | INNOVATIONS IN PEDAGOGY AND PSYCHOLOGY №SI-2 | 2020

700 6-қисм | Махсус сон

ISSN 2181-9513

Doi Journal 10.26739/2181-9513

ПЕДАГОГИКА ВА ПСИХОЛОГИЯДАИННОВАЦИЯЛАР

ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ ИПСИХОЛОГИИ

INNOVATIONS IN PEDAGOGY ANDPSYCHOLOGY

2-МАХСУС СОН(2020)

Контакт редакций журналов. www.tadqiqot.uzООО Tadqiqot город Ташкент,

улица Амира Темура пр.1, дом-2.Web: http://www.tadqiqot.uz/; Email: [email protected]

Тел: (+998-94) 404-0000

Editorial staff of the journals of www.tadqiqot.uzTadqiqot LLC The city of Tashkent,

Amir Temur Street pr.1, House 2.Web: http://www.tadqiqot.uz/; Email: [email protected]

Phone: (+998-94) 404-0000