16

Средњошколац број 2

  • Upload
    -

  • View
    240

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

 

Citation preview

Page 1: Средњошколац број 2
Page 2: Средњошколац број 2

Уводно словоДраги читаоци,

Како је ово прво издање часописа ,,Средњошколац“ у 2015. години, првенствено желимо свима срећну и успешну Нову годину! Свим ученицима желимо да са лакоћом савладају предвиђено градиво и за то буду адекватно награђени, а професорима желимо да их успеси и посвећеност њихових ученика мотивишу да свакодневно превазилазе себе у једном од најодговорнијих и најплеменитијих послова – подучавању младих! Посебне жеље, ипак, морамо упутити онима које у овој години чекају велике промене и велики животни изазови – то су наши матуранти. Било да се спремате за пријемни и даље школовање или да се већ одлучујете за посао који ћете по завршетку средње школе радити, желимо вам остварење свих планова, срећу и успех!!!

У сусрет обележавању најзначајнијег и најсвечанијег дана за читаву српску просвету, а то је 27. јануар, Свети Сава – Дан просвете, за читаоце смо спремили пригодне текстове мотивисане традиционалним и националним духом. Како ,,Мачванска средња школа“ на овај дан обележава и Дан школе, то овај датум за нас има још већи значај. Свечаним програмом који школа, као и сваке године, приређује на овај дан, ученике, госте школе, као и све запослене у њој желимо да подсетимо на значај традиције за очување духовности српског народа. Али, све оне, без обзира на националност и вероисповест, који Светог Саву сматрају и осећају својим или се диве његовом духу, једнако живом и данас као када је ходао овом земљом, позивамо да у себе приме бар ситан део тог светога и светлога духа.

Уредништво Средњошколца

СредњошколацШколски лист “Мачванске средње школе”

Број 2.Јануар 2015. године

Главни уредник: проф. српског језика Наташа Инђић

Уредништво: Тања Кнежевић, IV4, Љубица Илић III5

Редакција: Аутори текстова. Нови добродошли

Лектор: проф. српског језика Маја Малобабић - Хаџајлић

Технички уредник (графички дизајн): проф. Александар Ђурић

Штампа: Штампарија ,,Партизан“, Богатић

Електронско издање на адреси:www.srednjabogatic.edu.rs

НОВА ГОДИНА У “МАЧВАНСКОЈ СРЕДЊОЈ ШКОЛИ”

Садржај

Реч директора.......................................................... 1

Ко верује у себе - зна и да живи .....................1

Друштво на мрежи................................................ 2

Are we slaves of technology?..............................2

Занимљивости о српским научницима .....3

Бранко Ћопић ......................................................... 4

Култ Светог Саве .....................................................5

Задужбине Немањића .....................................6-7

Чуда природе за која можда нисте знали ...............................8

Музика коју моја генерација НЕ слуша .....9

Божићне трке .........................................................10

Како пронаћи савршеног љубимца ............10

О бубамарама и мачкама .................................10

Како на креативан начин зарадити за путовање ....................................................................11

Мали фудбал - велики успех ..........................12

ШАРЕНА СТРАНА ................................................... 13

Page 3: Средњошколац број 2

Поштовани бивши, садашњи и будући ђаци, Првенствено морам да поделим са вама осећање части и поноса што сам на челу једног оваквог колектива какав је колектив „Мачванске средње школе“ у Богатићу. Наша школа ради од 1977. године. Велики број ђака који су се образовали и који се сада образују у широком спектру образовних профила, традиција добре наставе, успеси на такмичењима, посебна брига о деци, добри услови за рад и учење – показатељи су нашег квалитета. Наставни план и Програм школе, као и образовни профили, интензивно су се мењали протеклих година, са циљем да се до виших нивоа постигнућа ученика дође на ефикаснији и савременији начин, у складу са иновативним тенденцијама у средњошколском образовању, како у нашој земљи, тако и у свету. У достизању овог циља смо, у то сам уверена, и успели.Поносна сам што можемо рећи да у нашој школи раде наставници чији су радни успеси изванредни. Они пред ученике постављају изазове и мотивишу их да померају сопствене границе у размишљању и учењу. Већ дужи низ година улажемо изузетно много снаге и енергије у развој наше школе. Пројекти, сарадња са локалном заједницом, са општинским и републичким институцијама, предавања наших наставника, стручни семинари у нашој школи, прилози о успесима наших ученика у медијима и на сајту школе, као и учешће на разним такмичењима, представљају само неке од видљивих ефеката те енергије наших предавача и ученика. Укључивање у активности ресорног министарства, стручних друштава, локалне заједнице и родитеља, резултирало је успесима на републичким такмичењима из стручних предмета. Ученици наше школе заузимају висока места на ранг листама и успешно настављају образовање на високим школама у Шапцу, Београду и Новом Саду, али и у другим градовима наше земље. Велики број бивших ученика, сада су наставници у нашој школи. Због оваквих успеха, веома смо поносни и на њих и на наставни кадар, као и на целокупни рад наше школе. Циљеви које смо поставили пред себе могу се достићи само уколико се испоштује неколико важних задатака међу којима су организационо и институционално јачање, јачање професионализма, одговорности, препознатљивости и лојалности, а од успеха у реализацији тих циљева ће зависити наш даљи развој и положај у друштву и заједници. Поштовани родитељи и старатељи, уколико размишљате да управо нама поверите васпитање и образовање вашег детета, охрабрујем вас да нас посетите и поразговарате са нашим наставницима и стручним сарадницима, а они ће радо одговорити на сва ваша питања. Надамо се да ћете на нашем сајту моћи да нађете све потребне информације у вези са програмима и могућностима које пружа „Мачванска средња школа” у Богатићу, а можете нам се и лично обратити за све информације, уколико их нема на школском сајту. Радо ћемо вам изаћи у сусрет и пружити сва обавештења која су вам потребна. „Мачванска средња школа” је ту да се постара да пружи квалитетно образовање и васпитање, уз ефикасан и професионалан рад наших наставника који су у стању да изађу у сусрет свим захтевима које намеће савремено доба.

Милица Дражић

Аутор: Маријана Матић IV4

„Не могу ја то. Не постоји ни слабашна шанса да тријумфујем. Како сам уопште и могла помислити да је ово оствариво? Усудити се да покушам – и то је превише.“ Унутрашњи монолoзи, разговори које имамо сами са собом – ко их није искусио!

Можда је људска природа таква да смо преамбициозни. Никада не сањамо о пуком уласку у огромни тунел. Наше аспирације су угледати светло на самом крају, додирнути стопалом врх највише планине, обухватити погледом читаво пространство испод нас. Ако није све, онда је ништа. А која је то онда чудна сила космоса која нас вуче уназад у моментима када треба грабити напред не би ли се зацртане границе прешле? Како сам старија, све више ми се чини да је то вера – или недостатак. Најмањи и најопаснији црв који нагриза јабуку спокојног живота је управо тај недостатак вере у себе. Када се он усели у наш организам, губимо све. Почиње борба између краља Недостатка и њеног величанства Амбиције. Борба чији је улог висок – спокојан и миран живот. А борба из које као победници можемо ишетати једино ми сами. Магични рецепт не постоји. Неопходно је загледати се дубоко у себе, акцентовати све оно у чему смо најбољи баш ми, а не неко други. Открити своје врлине и допустити да нас при њиховој спознаји обузме осећај блаженства. У секунди када постанемо свесни вредности које поседујемо и идеала којем

тежимо, вера у себе се поново рађа из смрти, баш као феникс из пепела. Хиљаду пута јача и јарких боја, ако се постарамо да нам је она свакоднедна сапутница, сва пространства ће се остварити. Ту, тик испред наших очију. Вера у себе ће бити наша снага која вуче напред; здравље које чини организам отпорним; љубав, без које ништа нема смисла; мир, који је основа бића; снови, који нам откривају будуће дане. Постаће оно што чини постојање јединственим чудом. Бићемо у стању да поносно корачамо плочницима живота, висико уздигнуте главе, јер смо препознали себе, онакве какви јесмо, несавршени и смртни, али жељни свега. Та вера у себе биће нам ветар у леђа који ће скинути црни вео испред очију, и све ће одједном постати јасније. Предмети замагљeних контура који су у нама будили осећање страха и неизвесности, сада ће постати дефинисани. Своје стрепње и сумње претворићемо у најјаче оружје.

Они који напуне ваздух кисеоником до крајњих граница, они који урликну на врху планине тако да се одјек пролама ваздухом, они који први протрче кроз циљ испрекиданог дисања, они који високо подигну трофеј, они за које ће једног дана сви рећи: „Е, ти су знали да живе“ – то смо ми. Људи који су веровали у себе.

Ко верује у себе - зна и да живи

Средњошколац 1

РЕЧ ДИРЕКТОРА

Page 4: Средњошколац број 2

Интерне т је непр оцењив комуникацијски канал који нам омогућава несметан приступ

информацијама у било ком тренутку, повезивање и доступност. Сада, када већина нас има приступ том моћном систему, намеће се питање како се односимо према тим технологијама и како усмеравамо моћ којом располажемо. Twitter, Facebook, Myspace, као неке од благодети информацијског система, омогућују нам повезивање са било којим крајем света, нуде размену информација и повезивање у било ком облику. Но, питање је колико људи заиста те исте медије користе за информисање или нека нова сазнања. До данас је Facebook стекао апсолутну моћ над људским животима. Чини вас зависнима и отуђује вас од истинског друштвеног живота. Учи вас да прихватате виртуелна пријатељства која уопште и не постоје. Facebook је интернет друштвена мрежа коју је 2004. године основао Марк Закерберг. У својим почецима био је намeњен само студентима универзитета на Харварду који

су тим путем могли међусобно комуницирати и размењивати информације. Касније, многи други универзитети, средње школе и велике компаније широм света, прикључиле су се мрежи. Facebook данас има преко 1,23 милијарде корисника.

Facebook је уједно најпопуларније мeсто за објављивање фотографија, са око 350 милиона нових доданих фотографија дневно. У неким земљама, као што су Сирија, Кина, Вијетнам и Иран, приступ овој интернет страници је повремено блокиран, а исто је учињено и на бројним радним местима, како запослени не би трошили време на посету сајта. Један од проблема је представљало поштовање приватности корисника, које је неколико пута доведено у питање. Facebook води ваше животе, а не обрнуто. И то ради лукаво и вешто, тако да ћете увек наћи оправдање за његово кориштење (због школе, факултета, посла, далеких пријатеља или рођака). Многи ће рећи: „Да, али то се не догађа мени“. И да јесте тако, догађа се некоме у вашој близини и догодиће се вашој деци, и свако је одговоран за то.

Друштво на мрежи

У Србији постоји преко 4 милиона отворених налога и корисника који свакодневно користе Facebook. Дакле, отприлике свака друга особа има отворен налог на "Фејсу" док у урбаним насељима тај проценат прелази 70% популације.

Вршњачко насиље, пре свега оно на друштвеним мрежама и мобилним телефонима, последњих година узело је маха међу ученицима. Министарство просвете Републике Србије је предвидело мере, за нови закон о основама система образовања и васпитања, које ће имати за циљ превенцију и спречавање насиља. Претње и вређање на Facebook- у и малтретирање вршњака у школи више неће бити толерисани. План је да школе у сарадњи са родитељима деце правовремено реагују у сузбијању примећеног насиља.

One research has shown that a stag-gering 74% of all Internet users are active on social media. This fact is

making the world wonder – What is the impact that social media has on human relationships and how will it develop in the future?

There’s no doubt that via social media it is much easier to keep in contact with a friend or a cousin, who live miles away. Nevertheless, it has a terrible effect on our everyday lives and social skills. Young people rather look at a name on screen than into their friends’ eyes. They are too busy typing on their cellphones to notice the people around them, say hello and make new friendships in the real world. Be

there for your friends and they will be there for you, but no one will be, if a group mes-sage would do.This can lead to a complete apocalypse of interaction in the future. We will be sitting on a train in silence, and no one will want to talk for the fear of looking insane. The parks will be quiet, the swings hanging still because the children will be at home,

sending each other Viber texts.People can not be slaves of the technology they mastered. Use the social media only if there is no other way to get in touch with people. How can we spend hours together and no even make an eye-contact?

Are we slaves of technology?Аутор: Маријана Матић IV4

Аутор: Бане Симић III5Интернет и друштвене мреже

Неколико савета за безбедност на Facebook-у: Избегавајте малициозне апликације које наводе корисника да преузме вирус, или га наводе на фишинг. Овакве апликације се најчешће везују за садржај који увек призива много пажње, да ли су у питању провокативне фотографије или видео снимци познатих личности, или опет снимци како су се „ваши пријатељи избламирали“. Кориснику се најчешће приказује прозор који је скоро идентичан са Facebook страницом, или Yоutube страницом, али вам тражи да инсталирате Flash player, како бисте видели снимак. Управо тај „Flash player“ је вирус. Увек треба обратити пажњу на адресу сајта, јер преваранти увек користе адресе које подсећају на праву адресу сајта. Фишинг је процес преваре корисника да остави своје приступне податке крадљивцу. Крадљивац такође користи горе-наведену методу да корисника заинтригира са веома занимљивим садржајем и у ишчекивању да што пре види тај садржај корисник не обрати пажњу

да приступа лажној страници. Кориснику се појављује страница за поновно логовање, идентична оригиналној страници, и када унесе своје податке, они се прослеђују крадљивцу. • Избегавајте странице које тврде да ће вам показати ко вам гледа профил• Избегавајте странице које вам нуде да мењате изглед профила• Избегавајте странице које захтевају да их лајкујете, како бисте видели њихов садржај• Нипошто немојте уносити своју лозинку пре него што проверите интернет адресу на којој се налазите – уколико адреса није Facebook.com немојте уносити лозинку• Ником не дајте своју лозинку• Користите посебну email адресу за Facebook• Обратите пажњу на подешавања приватности информација које објављујете

2 Средњошколац

Page 5: Средњошколац број 2

МИХАЈЛО ПУПИН (1854-1935)

Српски физичар и проналазач Пупин био је професор теоријске физике на Универзитету Колумбија у Њујорку. Изумео је индуктивни навој (Пупинов калем) којим је успео да реши проблем жичног преноса телефонских разговора на великој даљини. Добио је 1924. године Пулицеову награду за аутобиогрфску књигу „Са пашњака до научењака“. За научни рад из области електотехнике добио је Едисонову медаљу.

ОбукаЈедном приликом Пупин је добио два трогодишња ждрепца од пријатеља који је имао ергелу. Обучавао их је с великим умећем и задовољством, тако да су на многим изложбама освајали награде. На додели награде у Висахикону судија је био Реџиналд Рајвс, Пупинов друг из студентских дана. Изненађен што једна професор колеџа наступа на изложби коња, Рајвс је узвикнуо: - Пупине, ако ви овако обучавате и студенте као што обучавате коње, онда сте највећи професор у Америци! - Био бих – одговорио је Пупин – кад не бих морао да радим истовремено са двеста, већ само са два студента.

НИКОЛА ТЕСЛА(1856-1943)

Српски електротехничар, физичар и проналазач Тесла изумео је трофазни систем за пренос електичне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор за високофреквентне струје, систем за бежично управљање... Једини је научник 20. века по коме је названа нека физичка јединица - јединица за магнетну индукцију носи име тесла (1 Т). Номинован је за Нобелову награду 1937. године. Тесла је остао без награде, иако су је касније добили многи научници чији је рад базиран на Теслиним открићима.

Купање без водеЈедна од Теслиних замисли била је електромагнетно купатило. Уласком у јако електрично поље могла би да се одстрани сва прашина и нечистоћа са људске одеће и из пора коже, па би то био идеалан начин купања без воде.

Погођена тежинаЈедном су се нашли на окупу Едисон, Тесла и још неколико колега из Едисонове компаније. Неко је предложио да један другоме погађају тежину. Теслу су првог „измерили“. Едисон га је одмерио и рекао: - Тесла је тежак 152 фунте (око 69 kg).И погодио је!Тесла је тихо упитао Џонсона, председника компаније: - Како је могуће да је Едисон успео да погоди моју тежину? - Он је дуго био запослен у чикашкој кланици, где је свакодневно мерио свиње – одговорио је Џонсон.

Број триТесла је био невероватно опседнут бројем три, као и свим бројевима који су дељиви са три. Морао је по три пута заредом опрати руке или исто толико пута обићи зграду пре него што уђе у њу. Многи су те његове ’’ритуале’’ повезивали са опсесивно-компулсивним понашањем.

Супер-чулаТесла је одувек имао изоштрена чула, па је тако тврдио да може чути грмљавину на удаљености од 880 километара. Међутим, оно што му се догодило током рада у Будимпешти, било је неупоредиво са било чим, а лекари су, у недостатку бољег назива, то стање дефинисали као слом живаца. Могао је чути куцање ручног сата, који се налазио три собе даље од његове, док је лагано слетање муве на сто, у његовој глави изазивало праву тутњаву.

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ(1897-1958)

Српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, професор примењене математике и небеске механике, пионир у ракетном инжењерству и популаризатор науке. Миланковић је само уз помоћ папира и оловке математички објаснио узроке, настанак и трајање ледених доба на Земљи, доказао везу између небеске механике и климе на Земљи. Светска наука га је уврстила међу пет највећих научника 20. века, а НАСА међу 15 умова свих времена који су се бавили планетом. Бавио се многим областима технике и науке. Први је Србин доктор наука. Творац је најпрецизнијег календара. Градио је бране, мостове, вијадукте... На позив Јована Цвијића, Миланковић је напустио уносни посао у Бечу и прихватио место професора примењене математике на Универзитету у Београду. Данас је Миланковић најцитиранији српски научник.

Кратер на МесецуЊему у част, једном кратеру на тамној страни Месеца дато је његово име. Ово је званично усвојено на конгресу Међународне астрономске уније 1970. године у Брајтону (Енглеска). Иста та организација је у Сиднеју (Аустралија), 1973. године, донела одлуку да се и на Марсу једном кратеру да име Миланковић.

Занимљивости о српским научницима

Средњошколац 3

Page 6: Средњошколац број 2

Дубоко осећање за земљу, људе и језик, традиција, реализам и ангажованост - носе дело Бранка Ћопића. Бранка знамо сви и сви имамо нешто своје код њега, нешто што нам је блиско, познато, доживљено. Бранко је изразио

оно што нам је заједничко, свима са ових простора, из овог времена које памти његово време и свима уопште, јер сви смо, или смо били, млади и деца. Једна од првих песама којих се сећамо јесте сигурно „Јежева кућица“ која нас учи томе да је дом светиња и да се у њему живи „без бриге, страха“ и да се брани „до задњег даха“! Ове стихове и мала деца знају и памте лако, јер је ту истина дата весело, разиграно и поскакујући, а опет јасно, директно и неопозиво. Е, онда се иде напоље! Кад порастеш толико да идеш са другарима у авантуре, то је детињство. Оно што је само твоје, где си ти онакав какав си и какав мораш да будеш. Ако имаш среће да живиш у миру, онда можеш само да читаш и уживаш у „Доживљајима Николетине Бурсаћа“, или „Пионирској трилогији“ коју чине незаборавни романи сваког детињства „Орлови рано лете“, „Славно војевање“ и „Битка у златној долини“. Романи који су незаобилазна лектира сваког детета и који у сваком детету буде авантуристу. И много година после читања, када се неки детаљи забораве, остаје осећај лакоће, полета и топлине, нада и вера у победу! Таква сећања маме осмех. То је последица Бранкове непосредности, доживљености и аутентичности његове приче. Његовог епског талента, који нам представља догађај реалистички и живо, и лирске и хумористичке жице његове која тај догађај чини блиским, топлим и узбудљивим. Епски таленат цвета у велика времена, тешка, ратна. Такво је Ћопићево време. Пошто је за длаку избегао усташки нож, у партизанској борби учествује од самог почетка. Све време пише! Његови су наслови пуни партизана, слободарства, борбе, одбране... Догађаји су,најчешће, стварни или чак лично доживљени пишчеви. Ликови су деца, одрасли, старци, жене, мушкарци...али сви у себи носе јунаштво које рат буди. Живот кроз који је рат прошао, остаје заувек обележен њиме. Ћопић објављује од 1938. и иако има пуно књига посвећених деци („У царству лептирова и медведа“1940. „Магареће године“, „Јежева кућица“, „Испод змајевих крила“...), скоро све што је написао има рат у себи. Као аутентичну, доживљену ратну причу, у приповеци, роману или песми, или као осврт на ратна времена. У два романа налазимо послератне судбине ратника. У „Не тугуј бронзана стражо“- колонизацију крајишких сељака у Војводину, а у „Осмој офанзиви“- најтежу борбу сељака и партизана са оним што доноси град и лагодан живот. Овде се хумор претвара у сатиру. Има још сатиричних приповедака о бившим борцима који се претварају у бирократе. „Избор друга Сократа“, „Фараон“, „Одумирање срца“- спадају у најбоље сатиричне приповетке наше послератне књижевности. Врхунац свог рада Ћопић је постигао у последњој својој збирци приповедака „Башта сљезове боје“1970. То су тридесет и четири кратке приче о људима из пишчевог завичаја у дугом периоду. Периоду који широко уоквирује рат у којем се борио сежући све до савременог доба. У посвети свом пријатељу Зији Диздаревићу којег су усташе убиле у Јасеновцу, Бранко је рекао да је хтео да исприча „златну бајку о људима“ свог завичаја – „суровим бојовницима голубијег срца“ који су у његово срце ставили семе те бајке, семе које „без престанка ниче, цвјета и обнавља се“.

Бранко Ћопић(1.01.1915 - 26.03.1984)

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у селу Хашани под планином Грмеч. Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бањaлуци, Делницама и Сарајеву, те је завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године. Прву причу објавио је 1928. године, а прву приповетку 1936. Његова дела су, између осталих, превођена на енглески, немачки, француски и руски језик. НИН-ову награду добио је 1958. године за роман „Не тугуј, бронзана стражо“. Редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) постао је 1968. године. Његошеву награду добио је 1972. за антологијску збирку приповедака „Башта сљезове боје”. Извршио је самоубиство скоком са моста Братства и јединства (данашњи Бранков мост) у Београду 26. марта 1984. у својој 69. години живота.Најзначајнија дела:Збирке приповедака: Под Грмечом (1938), Доживљаји Николетине Бурсаћа (1955), Горки мед (1959), Башта сљезове боје (1970).Романи: Пролом (1952), Глуви барут (1957), Не тугуј бронзана стражо (1958), Осма офанзива (1964), Делије на Бихаћу (1975), Орлови рано лете (1959).

Извод из посмртне беседе Матије Бећковића на комеморацији великом писцу:

Чиним оно што сам мислио да нећу, пишем о ономе о чему се не пише, говорим баш оно што је требало избећи. Дирам у рану. Тако нешто није се нигде никада догодило. Најчитанији и најомиљенији писац, најпознатији лик, најстарије дете наше земље, најздравији син српског језика, најдужи смех Београда – Бранко Ћопић, кренуо је из куће у своју последњу шетњу. Сви су га препознавали, ретко се ко није окренуо за њим, многи шешири су подигнути да га поздраве. Нико није знао куда се запутио. А запутио се на последње место, последњих људи који немају ништа од онога што је он имао. А они су надирали у супротном правцу: у битку за хлеб и кров над главом. Јавну смрт Бранка Ћопића (у по бела дана на највећем мосту у центру главног града) као да смо сакрили од себе. А он као да се склонио од онога што нас чека.

Сто година од рођења великог писца

4 Средњошколац

Page 7: Средњошколац број 2

За српско хришћанство, не само у средњем веку, већ и у наше доба, од пресудног значаја јесте личност Светог Саве ( првог српског архиепископа ). Стефан Немања

имао је три сина: Вукана,Стефана и Растка. Свети Сава, на крштењу Растко био је дакле, најмлађи Стефанов син, рођен око 1175. године. Још док је био дете, показивао је склоност ка хришћанској побожности, читању и књизи. Није случајност што је Растко са 16 година, противно жељи родитеља, отишао са једним руским монахом у Свету Гору, где су у манастиру Светог Пантелејмона замонашио, поставши тако монах Сава. Он се од самог почетка потпуно и без остатка предао испосништву, молитви и строгом монашком животу, тако да је убрзо скренуо пажњу свих на Светој Гори, поготову што је био из владарске породице. Био је благородан и благонараван. Из њега је зрачила духовност. Он је био принц с оне друге стране мача – са стране књиге. Постоји много легенди о Св.Сави,а неке од њих су:Свети Сава брани хришћанску веру, Свети Сава у просјацима, Свети Сава као лекар, Свети Сава разлучује правду, Свети Сава благословио мајку Светог Василија, и др.Из свих ових легенди, можемо закључити да је Свети Сава био праведан. Увек је био на страни недужних, неискварених, добродушних, поштених, искрених људи. Пружао им је помоћ, благосиљао их. Увек је награђивао људе, био је чиста срца, док је, са друге стране, кажњавао бездушне, искварене људе. Сава је стекао велико поштовање у нашем народ, међутим то се није односило само на православце, него и на муслимане, католике и њихова црквена лица. Савин циљ био је стварање “савршеног народа”. У намери да свој народ учини савршеним, Свети Сава је пошао на ходочашће у места библијских дешавања. Са тих путовања доносио је различите реликвије везане за најважније протагонисте јеванђеоске историје са циљем да у сопствену средину пренесе бар део освећеног простора. Оне су чуване у Жичи.Радозналима се, међутим, намеће неколико питања у вези са средњим веком и култовима светаца. Зашто се о неким знаменитим личностима, у старим временима, стварао култ, а о другим не? Како су се и зашто стварале народне легенде и приче, без обзира на велики значај који је појединац могао имати за свој народ? Да ли су свеци из писане улазили у усмену књижевност или из усмене у писану? У случају светаца везаних за владарске породице, један књижевни жанр нам је од примарног значаја као одговор на сва ова питања - житије.Житије је један од основних прозних жанрова у Византији и назива се још и хагиографија, а подразумева биографију свеца. Житије о владарским породицама су тада писали монаси, писмени људи у то време. Владарске породице су наручивале житије да би што више величале своју породицу, често измишљале чуда која су стварали и на тај начин стварали култ своје породице. Један од писаца житија је Дoментијан (око 1210 - после 1264), познат у науци и као Доментијан Х иландарац, монах и један од најзначајнијих српских писаца средњег века. Овај писац је себе сматрао продужетком светосавског просветитељства

и последњих ученика Светог Саве. Због улоге светлосних симбола у стварању књижевне симболике, Доментијана су називали песником светлости. Већи део живота је провео као монах у Светогорском манастиру Хиландару, у коме је написао своја најзначанија дела. Прво је, око 1250. године, на захтев краља Уроша написао обимно житије Светог Саве, и житије Стефана Симеона. Његово житије Светог Саве је између 1290. и 1292. године прерадио монах Теодосије, који је навео да то ради према Доментијановим усменим упуствима. Писац настоји да у сваком тренутку дела види јунаков прошли и будући живот, односно поседује перспективу целине. Доментијаново „Житије Светог Саве“ је специцифична мешавина библијско-хришћанске перспективе и надисторијских и натприродних погледа. Тако је Савин животни пут симболички приказан као кружење Сунца са истока на Запад - од Свете Горе. У обликовању Савиног лика у усменој књижевности утицала су стара веровања и то више у лирским песмама и приповеткама, него у епској поезији. Ова чињеница објашњава се тиме што су епске песме настајале радом песника који су се често окупљали око манастира који су били центри црквеног предања о Сави, насталог под утицајем његових житија.Изазов за књижевну обраду представљала је Савина улога заштитника сиротиње и заступника правде. Ова улога приписује му се већ код Теодосија, а у касније насталим делима, изузетно је наглашена. Смрт Светог Саве и његова сахрана у Бугарској, изазвали су велико незадовољство у Србији. Савин култ се развио у целом српском народу. Нарочито је јак био у местима која су на било који начин била повезана са његовим животом и радом, поготово у манастиру Милешева и његовој ближој околини. Када се у позном средњем веку из Хума, издвајањем из Босне развила посебна државна јединица, Савин култ је и овде ојачан. Нарочито га је поштовао Стефан Вукчић Косача, који је узео титулу херцега од Св. Саве. Као светац, Сава је поштован и међу римокатолицима. Томко Мрњевић, босански бискуп, написао је почетком 17. века прву биографију Светог Саве која нема историјску, већ искључиво књижевну вредност. С поштовањем о Светом Сави су писали дубровачки песник Антун Сасин и Павле Ритер Витезовић. Поред Срба, на ходочашће у Милешеву долазили су и Јевреји и Турци.

Аутор: Марко Теодоровић IV3

КУЛТ СВЕТОГ САВЕ

Средњошколац 5

Page 8: Средњошколац број 2

Студеници. Тамо је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон је умро у Хиландару 1199. Немањин трећи син Сава Немањић је, након што је примио своју браћу Стефана и Вукана, пренео мошти Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас. Под Савиним старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Уз остала своја дела, Сава је написао Студенички типик, у ком је задао устројење монашког живота у манастиру Студеница. У Житију Св. Симеона, описао је живот свога оца Немање, оставивши изворе о духовном и монашком животу у њиховом времену. Од пада последње српске средњовековне државе 1459-те, Турци су често нападали манастир. Прва значајна рестаурација је извршена 1569. када су фреске Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су уништили манастир, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су уништени и изгубљени заувек. АРХИТЕКТУРА: Богородичина црква у Студеници је једнобројна црква са култом. На њеном источном крају је тространа апсида, а на западном је краљ Радослав дозидао велику припрату. На северној и јужној страни су предворја, Фасаде су изграђене од блокова белог мермера. Изнутра је црква обложена туфом. Споља гледано, у цркви се складно мешају романички и византијски стил. Мешавина та два стила ће на крају произвести посебан стил архитектуре познат као рашка школа.

МАНАСТИР ХИЛАНДАР - ИСТОРИЈА: Манастир Хиландар је направио грчки монах светогорац, Георгије Халендариос. Манастир Хиландар су обновили Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава, 1198. године.

СТЕФАН НЕМАЊА

Био је средњошколовани српски велможа, најмлађи син властелине Завиде, велики жупан Рашке и зачетник владарске династије Немањића. Стефан Немања се сматра једним од најзанчајних српских средњовековних владара. Током живота подигао је и обновио већи број цркава и манастира који се сматрају његовим задужбинама. Даривао је земљу и новац, не само православној цркви, већ и католичкој у Бару и Дубровнику. Заједно са сином Савом, сматра се оцем Српске православне цркве, која га слави као светог Симеона Мироточивог. Његову владавину карактерише почетак подизања владарских задужбина, као и појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познатог као рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови. Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ цркава и манастира, међу којима треба истаћи манастире: Студеницу (коју је подигао себи као маузолеј) и Хиландар, који је обновио из темеља са сином Савом 1198. године.

МАНАСТИР СТУДЕНИЦА -ИСТОРИЈА: Манастир Студеница је посвећен Успењу пресвете Богородице. Прва фаза радова је завршена у пролеће 1196-те, када је Стефан Немања препустио престо свом сину Стефану Првовенчаном и повукао се у своју задужбину. Када је касније отишао у манастир Хиландар, Стефан Првовенчани се бринуо о

ЗАДУЖБИНЕ НЕМАЊИЋА

Подизање задужбина био је веома раширен обичај међу српским владарима у средњем веку. У Немањићкој држави, почев од великог жупана Стефана Немање, па све до последњег, цара Уроша, а затим у краљевини Мрњавчевић и у кнежевини Лазара Хребељовића, најзад,

у деспотовини Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, сваки се владар старао да подигне бар једну велику цркву или манастир, а било их је који су могли да подигну и по десетак храмова. У XII и XIII веку само су владари и њихови најближи рођаци били у могућности да изграде себи задужбине. Манастири се издржавају од имања која су им даровали ктитори. Мисао дародаваца, често записана у натписима, била је искупљење грехова: спаситељ коме је храм посвећен постајао је ктиторов заступник пред Христом на страшном суду. Манастири и цркве имали су и практичну намену, и то не само ону увек присутну – да шире и учвршћују

веру у народу. По географском расподелу, а били су подизани на најважнијим средњевековним саобраћајницама, може се закључити да су имали и политичку улогу. Неке цркве, су поред овога поменутог, имале још једну намену - представљале су храмове у епископским седиштима, црквеним управним центрима. По тој улози прославиле су се Жича и Пећ, као средишта српске архиепископије, потом и патријаршије. Најзад, многи су манастири подизани да би постали надгробне цркве својих ктитора.

Аутор: Тамара Гајић IV4

6 Средњошколац

Page 9: Средњошколац број 2

Те године је византијски цар Алексије III Анђео издао повељу Симеону и Сави којом манастир Хиландар и светилиште Милејама дарују "да Србима буду вечни поклон". Цар је пристао да то учини, пошто су биле испуњене и очуване форме, и пошто је молба имала пристанак целог светогорског братства. Манастир је изграђен на рушевинама ранијег византијског манастира Хелендариона, који је основан почетком 19. века. Делови тог најстаријег Хиландара постоје и данас на југозападној страни манастира, а то су пирг Светог Ђорђа и спољни одбрамбени зид према југу и према западу уз који су изнутра дозидани конаци и трпезарија. У периоду од 1198. до 1200. године, Симеон и Сава су подигли цркву Ваведење Богородице, која данас не постоји. Симеон и Сава су финансијску помоћ имали од великог жупана Стефана. Када су грађевине биле готове, средином 1199. године, Немања је као ктитор издао повељу. Повеља је у оригиналу била сачувана све до Првог светског рата, када је страдала 06. 04. 1941. у бомбардовању Народне библиотеке у Београду. Са завршетком изградње, Симеон се преселио у Хиландар са приличним бројем калуђера. Хиландару је додељено и неколико села у околини Призрена као и метох (посед). Монах Симеон је након 8 месеци боравка у Хиландару, умро 13. фебруара 1200. године, а његови земни остаци су били једно време сахрањени у цркви Ваведење Богородице.АРХИТЕКТУРА: Манастирски комплекс је ограђен одбрамбеним зидовима који су појачани пирговима - кулама Светог Саве и Светог Георгија уз које су подигнути вишеспратни конаци, капеле, болнице и други објекти. Бедеми су високи преко 30м и у доњем делу, сем капије, немају никаквог отвора. Станови су сви на трећем или четвртом спрату. Грађевине су зидане у византијском стилу од тесаног камена са наизменичним редовима опеке, док су подови и балкони изграђени од дрвета. Поред главне, у манастиру се налази још 12 мањих цркава и капела са живописима из разних времена, са иконостасима из доба различитих уметничких школа, са иконама, стварима и другим предметима. У његовој непосредној близини, налази се гробљанска црква Благовештења, са конструкцијом и параклисом Светог Трифуна из 1719. године.

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ

Био је школовани српски владар који је Рашку подигао на статус краљевине, као и значајан писац који је жанру биографије владара дао стил и узор. Његово најзначајније дело је "Житије Светог Симеона". Стефан Првовенчани је био други син великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањића, и Ане. Био је млађи брат Растка Немањића, оснивача аутономне Српске архиепископије. Написао је "Житије Стефана Немање", хидрографију свог оца и претходника, која се сматрала битним делом српске средњовековне књижевности. За његове владавине подигнут је манастир Жича.

МАНАСТИР ЖИЧА Жича је српски с р е д њ о в е к о в н и манастир из прве половине 13. века, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Подигао га је краљ Србије, Стефан Немањић, од 1206. до 1221. године, а значајну улогу у подизању имао је и његов брат Свети Сава. Почетком последње деценије 13. века, манастир је страдао у нападу Татара, после чега је седиште архиепископије пренето у Свете Апостоле код Пећи, а сам манастир почетком 14. века обновио краљ Милутин. Током средњег века, у Жичи су устоличавани епископи и овенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као Седмоврата.

СВЕТИ САВА

Свети Сава био је српски принц, монах, игуман манастира Ст уденица, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање и брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Растко је побегао на Свету Гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Свети Сава. Каније је са својим оцем, подигао манастир Хиландар, први српски манастир на Светој Гори. У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се он вратио у Србију, како би зауставио рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету Гору. Остао је архиепископ све до 1233. године, да би га потом заменио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног ходочашћа из Свете Земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој Бугарској, престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешева пренео његов нећак, краљ Владислав. Његова значајна писана дела су "Житије Светог Симеона", "Карејски типик", "Хиландарски типик", и "Студеначки типик", као и "Законоправило". Савин култ у народу био је јак. После устанка Срба против Османског Царства, турски заповедник Синан - паша је 1594. наредио да се спале мошти Светога Саве на Врачару. На месту за које се верује да се то десило, подигнут је Храм Светог Саве. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете.

Средњошколац 7

Page 10: Средњошколац број 2

ЧУДА ПРИРОДЕ ЗА КОЈА МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ

1. Аогашима вулкан, ЈапанВулканско оствро Аогашима заиста је одсечено од света. Око 200 људи, колико живи на овом усамљеном острву, зна шта значи живети на ивици вулкана. Становници Аогашиме на располагању имају једну школу и једну пошту, а читаво Филипинско море дели их од цивилизације. Последња ерупција је била пре више од 200 година.

3. Ледена пећина, Скафтафел, ИсландОва ледено плава пећина створена је вишевековним таложењем леда, а због недостатка ваздуха добила је прозирно плаву боју. Плаветнило се може видети голим оком само у зимском периоду после дуге кише.

2. Тунел љубави, УкрајинаТунел љубави јесте један од најнеобичнијих тунела на свету. Овај природни тунел се формира већ годинама, а "главни кривац" је путнички воз који кроз густе крошње пролази три пута дневно. Заљубљени парови који на овом месту пожеле жељу - могу да очекују њено испуњење.

7. Розе језеро, Западна АустралијаДречаво розе вода настала је под утицајем зелених алги Dunaliella salina, и високе концентрације слане воде. Ово јединствено језеро, дуго је око 600 метара, налази се неколико минута вожње од места Есперанза. Најлепши поглед на ово језеро је из авиона.

4. Бамбусова шума, ЈапанОва шума носи назив Арашијама и спада у једну од најлепших бамбусових шума Јапана. Шума је најлепша за време пролећа кад цвета и јесени кад мења боју.

5. Љуљашка на крају света, Банос, ЕквадорОва љуљашка се налази у Еквадору, везана за кућицу на самој ивици литице. Људи широм света долазе да виде ову атракцију у планинама Еквадора како би осетили прави налет адреналина љуљајући се над дубоком провалијом.

6. Велика плава рупа, БелизеВелика плава рупа је велика подводна рупа за коју истраживачи верују да је и највећа рупа на свету ове врсте. Удаљена је око 100 kм од Белизеа, мале средњоамеричке државе на обали Карипског мора.

Припремили:Паунић Марија II4Драгићевић Стефан II2Остојић Анђела II4

8 Средњошколац

Page 11: Средњошколац број 2

• Die AntwoordDie Antwoord (у преводу „одговор“) су се окупили 2008. године у Кејптауну. Из гета Јужноафричке Републике долази музика какву нисте веровали да ћете слушати, а какву нећете желети да пропустите. Die Antwoord , двојац пријатеља са заједничким пореклом, доноси мешавину уличног хип хопа и рејва за коју смо мислили да је изумрла, али коју изгледа нико није могао да баш пренесе на прави начин. Најпознатији албуми су: „I Fink You Freeky“, „Baby’s On Fire“ и „Fatty Boom Boom“

• Skrillex Skrillex је један од најпознатијих америчких ДЈ-ева. Припада дабстеп музичком жанру. Својим прогресивним EP-јевима Scary Monsters and Nice Sprites i Bangarang освојио је чак шест Grammy награда. О томе колико је значајан најбоље говоре подаци да га на Facebook - у тренутно прати преко 14 милиона, а на Twitter - у преко три милиона људи! Најпознатији музички хитови су: First of the year, Scary monsters and Nice sprites, Bangarang, Kyoto... Ови музички хитови имају милионске прегледе на youtube каналима.

Адолесценти умеју прилично да нервирају родитеље избором музике, поготово када је гласно слушају. Иако је прилично иритирајуће за родитеље и друге чланове породице, психолози их саветују да толеришу гласне тактове из собе њиховог тинејџера, јер слушање музике има вишеструке користи за њихово дете. Стручњаци тврде да кроз музику тинејџери сазревају, граде укус, развијају вештине и способности. Доказано је да музика утиче на развој интелигенције, креативних и језичких способности. Такође, тинејџери који често слушају музику

• Металика (Metallica) Aмеричка хеви метал и треш метал група основана у октобру 1981. године у Лос Анђелесу (Калифорнија). Бенд је основан када је Џејмс Хетфилд одговорио на оглас који је поставио бубњар Ларс Улрих у локалним новинама. Оснивачи бенда Џејмс Хетфилд (вокал - гитара) и Ларс Улрих (бубњеви) су и данас у групи. Поред њих двојице два најзначајнија члана бенда су Кирк Хамет (гитара), члан групе од 1983. године (и данас је у бенду) и Клиф Бартон (бас гитара) који је преминуо 1986. године од последица саобраћајне незгоде коју су имали чланови бенда на европској турнеји. Први албум Металике требало је да се зове „Metal Up Your Ass“. Пошто издавач то није дозволио, Клиф Бартон је узвикнуо Kill 'em All (мислећи на шефове) и било је то ново име албума. Металикина рана издања карактерисали су брз темпо, инструментали и агресивне свирке, што је означило бенд као део „велике четворке“ треш метал поджанра, заједно са бендовима Слејер, Мегадет и Антракс. Металика је објавила девет студијских албума. Освојили су 9 Греми награда. Албум из 1991. године Metallica продат је у 15 милиона примерака у Америци, а у 22 милиона примерака широм света, што га чини 25. најпродаванијим албумом у држави. Металика се данас сматра једним од најутицајнијх метал бендова.

• Екатарина Велика (скраћено ЕКВ) ЕКВ је била рок група из Београда и једна од најуспешнијих и најутицајнијих група на простору бивше Југославије. Срж бенда чинили су гитариста и певач Милан Младеновић, клавијатуристкиња Маргита Стефановић и басиста Бојан Печар. Бенд је настао под именом Катарина II 1982. године у Београду. Групу су, након распада бенда Шарло акробата, формирали певач Милан Младеновић, гитариста Драгомир „Гаги“ Михаиловић, басиста Шваба Радомировић и бубњар Душан Дејановић. Током 1982. бенду се придружује клавијатуристкиња Маргита „Маги“ Стефановић. Почетком 1983. на место бубњара долази Ивица „Вд“ Вдовић, бивши бубњар Шарла акробате. После издатог првог албума Катарина II (1984. године), услед неслагања између Младеновића и Михаиловића, преостали део поставе мења име у Екатарина Велика. Под тим именом бенд издаје наредних 6 албума. Убрзо, због проблема са дрогом и болести, бубњар Вдовић одлази из бенда. Његова замена је Иван Феце Фирчи. У пролеће 1986. године бубњар бенда постаје Срђан „Жика“ Тодоровић, који у групу долази из Дисциплине кичме, која је тада важила за великог ривала бенда ЕКВ. Бенд, након албума „Љубав“ (1987) стиче статус концертне атракције и пуни хале широм бивше Југославије. У августу 1994. бенд свира на фестивалу у Будви што је њихов последњи концертни наступ. Следећег дана Милан Младеновић је пребачен у болницу где је откривено да има рак панкреаса. Преминуо је 5. новембра 1994. године. Његовом смрћу, Екатарина Велика је престала да постоји. Сви чланови креативног језгра ЕКВ умрли су у периоду 1992 - 2002. године. У тренутку смрти имали су: 31 годину (Ивица Вдовић), 36 година (Милан Младеновић), 38 година (Бојан Печар) и 43 године (Маргита Стефановић). ЕКВ је иза себе оставио седам студијских албума и велики број хитова. Неки од њих су: Пар година за нас (од слушалаца Радио Београда изабрана за најбољу југословенску рок песму свих времена), Круг, Срце, Очи боје меда, Таtоо... Данас је тешко побројати све уметнике који раде под утицајем ЕКВ-а.Судбина Екатарине Велике јесте најтрагичнија, најинтригантнија и најважнија рок прича на овим просторима.

• Bad CopyBad Copy је хип-хоп група из Београда. Основали су је Ајс Нигрутин и Мики Бој 1996. године. Њихов први албум је Орбод мебеј (1996). Након Мики Бојеве погибије на Косову 1999. године, Ајс Нигрутин прави дужу паузу. Године 2000. му се придружују Тимбе, са којим се и пре познавао, и Скај Виклер, и обнављају групу. Они издају албум Све сами хедови (2003) и Најгори до сада (2006). Ајс Нигрутин и Скај Виклер су 2008. године учествовали у ВИП Великом Брату. После тог њиховог гостовања група се распада, и сви настављају соло каријеру.

Музика коју моја генерација НЕ слушаелоквентнији су и више читају. Музика утиче и на психичко стање, па када често слушају омиљени бенд боље су расположени, смиренији и концентрисанији. Због свега тога врло је битан избор музике уз коју ће тинејџери одрастати и градити своју личност. Према анкети дневног листа “Блиц”, на топ три листи највише слушане музике налази се рокенрол са 31,1%, одмах затим је хаус и техно музика са 29,1% и народна музика са 22, 1%. Ми смо направили избор од неколико бендова. Уз неке су одрасли многи, други су идоли нових генерација.

Припремиле: Сања Мијаиловић III2, Јана Малетић III2

Средњошколац 9

Page 12: Средњошколац број 2

У две галопске трке и галопској трци у сулкама, која је посластица за све љубитеље коњичког спорта у Мачви, на стази дугој 800 метара, учествовало је дванаест грла. Организатори су власницима победника уручили пехар, који ће сведочити о постигнутом успеху и подстицати на истрајност у одгоју ових лепотана. Око четири хиљаде посетилаца, који су тог хладног јануарског поподнева дошли да бодре своје љубимце, показали су свима да су Мачвани одувек волели коње и да ће их увек волети.

Допадљивог изгледа и мирне нарави, енглески булдог је неодољив кућни љубимац. Не воли много да вежба и чешће ћете га виђати како дрема на фотељи, него што јурца по дворишту. Идеалан је за мање активне породице, а деца ће га обожавати колико и он њих.Порекло Раса се први пут у писаним списима помиње 1500. године, али тадашњи булдог је изгледао знатно другачије од данашњег. То је био пас снажне грађе, дужих ногу и јаке вилице. Најчешће су узгајани и коришћени као пси за сурову забаву, борбе са биковима. Срећом, ова „игра“ бива укинута 1835. године Законом о животињама. Након тога ова раса престаје да има сврху и лагано одлази у заборав. Група ентузијаста наставила је са узгајањем булдога укрштајући их са мопсом, у намери да створе мање агресивну расу. Резултат је данашњи булдог. Стандард расе постављен је 1878. године у Лондону од стране Енглеског Булдог клуба. Иако је данашњи булдог потекао од својих агресивних предака, с временом је постао пас дивне и добре нарави. Он је веран пратилац, племенит, снажан, храбар, сталожен и поносан пас. Нису много активни и немојте се изненадити ако будете морали да га вучете или носите до куће. Њихов симпатичан изглед и наборана кожа привлаче пажњу, а у парку ће свако пожелети да га помази. Воле да се играју и шетају, али у малим количинама, а очајни су пливачи па избегавајте игре у базну. Енглески булдози су прави пси за стан, али су познати по хркању због кратке њушке и испуштању гасова, што је у већини случајева симпатично. Нега и здравље Булдози захтевају минималну физичку активност и доста су лењи, па их некада треба натерати да се покрену. Довољне су кратке шетње, минимум три пута дневно. Ипак водите рачуна да буду у кондицији, јер су склони гојењу. Длака се лако одржава и пожељно је кратко чешљање једном дневно. Тешко подносе врућину, па их треба шетати у хладовини, ујутру или увече кад је пријатније напољу. Најважнија ставка, када је нега у питању, је чишћење набора и прегиба, нарочито на глави како не би дошло до инфекција. Можете их пребрисати влажним марамицама без јаког мириса. Најчешћи здравствени проблеми који се могу јавити су: отежано дисање карактеристично за све расе са изразито кратком њушком, дисплазија кука и зглобова, јер брзо расту, катаракта, увртање репа и алергије. Окот је врло тежак и захтеван за мајку, јер штенци имају велику главу и наборе, па се у највећем броју случајева препоручује царски рез. Животни век им је између 8 и 10 година, а у зреле године улазе после шесте године живота.

О бубамарама Сви знамо да су бубамаре мале,шарене бубe које виђамо најчешће лети. Обично су црвене са 7 црних тачкица на себи, али истина је да их има преко 5000 описаних. Бубамаре (Coccinellidae) су инсекти који припадају реду тврдокрилаца. Обично су овалног облика дужине 1-10 мм. Покрилца су им јарко обојена,тврда и штите нежна,провидна крила када буба мирује. Поред: црвених, жутих, наранџастих и црних бубамара са тачкицама, постоје и оне једнобојне: црне, сиве, браон које је тешко разликовати од других бубица. Ако су нападнуте, бубамаре луче отров и хемолимфу из зглобова на ногама,што је штетно само за мање грабљивице, попут гуштера и птица. Хране се биљним вашима и лишћем. Колико год то чудно звучало, бубамаре су у стању да поједу храну која је 120 пута већа од њихове тежине. Паре се у пролеће и лето и спадају у животиње које спавају зимски сан. Зими се у групама збију на скривено место и оно што је занимљиво за њих је да ће свака следећа генерација потражити исто место да презими.За ове бубе везују се многа народна веровања као на пример: да доносе срећу, новац и госте, помажу у доношењу правих одлука, неки верују и да ће девојка на коју бубамара слети у току венчања имати много деце. „Бубамаро, лет, лет, у широки свет, донеси ми писмо, видели се нисмо, ја и ујка Паја још од прошлог маја.“

О мачкама Мачка је мали месождер, сисар из рода Фелис. Верује се да је њен предак била дивља афричка мачка. Мачке живе у блиској вези са људима најмање 9.500 година. Постоји много различитих врста мачака, од којих су неке безрепе или бездлаке, као резултат мутација и има их у различитим бојама. Оне су вешти грабљивци и познато је да за исхрану лове преко 1000 различитих врста животиња. Веома су паметне. Неке од њих се могу научити, или чак науче саме, да покрећу једноставније механизме, попут кваке на вратима или ручице на водокотлићу. Комуницирају гласом (мјаукањем), предењем, фрктањем, режањем, шкљоцањем, и са још око стотину других гласова, као и говором тела. Мачке које живе у групама користе комбинацију гласова и говора тела за међусобно споразумевање. Кућне мачке живе у просеку између 14 и 20 година, премда је најстарија позната мачка живела чак 36 година. Домаће мачке живе дуже уколико не излазе напоље (чиме се смањује ризик од повреда у борби или изложеност болестима) и ако су стерилисане. Занимљивости у вези са мачкама:-са мачком се пре зближимо уколико, када је погледамо, трепнемо и скренемо поглед-мачји урин светли под УВ зрацима -мачка у свом животу може омацити преко 100 мачића-сваке године кућне мачке угризу човека чак 40 хиљада пута -мачке не воле да им посуда са водом стоји поред посуде са храном-мачке мјаучу само на човека, никада једна на другу -у просеку спавају 16 сати дневно -док су будне, једну трећину свог времена потроше на лизање свог крзна

Аутор: Стефан Гагић III1

Мачвани су, обично о верским празницима, презали коње и са поносом парадирали сеоским улицама или одмеравали снагу и утренираност својих расних галопера. Коњички клуб ''Мачванин'' је 7. јануара, на Божић, ове године, на хиподрому у Богатићу, организовао Божићне ревијалне трке и тако наставио богату традицију дугу двадесет година. Покровитељ трка је Општина Богатић, а фабрика сточне хране ''Геби'' - Чантавир је свим учесницима даривала по пакет хране за коње.

Фото: Небојша Исаковић

Пронађите савршеног кућног љубимца Енглески булдог – шармантан лењивац

Божићне трке

10 Средњошколац

Page 13: Средњошколац број 2

КАКО НА КРЕАТИВАН НАЧИН ЗАРАДИТИ ЗА ПУТОВАЊЕ

Добро знамо да се у средњој школи не може имати посао помоћу којег можемо зарадити новац. Но, ипак постоје начини на којe можемо зарадити исти. Џепарац који добијамо од родитеља

увек брзо нестане, стога постоји неколико начина за зараду новца који можемо искористити нпр. за путовање!

Аутор: Марина Савић III4

ХОБИ ПРЕТВОРИТЕ У ПОСАОУколико сте једни од оних којима је хоби: израђивање властитог накита, плетење, цртање или прављење нечега што би вашег друга/другарицу занимало, и да то, наравно, можете продати – на коњу сте! На интернету постоји безброј страница на којима можете продати властите израђене предмете, стога је изврстан начин да од онога што волите радити у слободно време и зарадите. Такође, постоје и интернет странице и сајтови на којима можете продати своју одећу коју више не желите да носите. То је ближи корак ка вашем путовању из снова!

ДАВАТИ ПРИВАТНЕ ЧАСОВЕОво је идеалан посао за одличне ученике – уколико вам добро иде у школи, а волите подучавати друге, зашто не бисте и зарадили? Направите оглас у којем наводите своје знање (уколико имате награде с такмичења, то такође треба навести), напишите контакт и поставите оглас око школе, и копију школске књижице. Ви ћете обнављати градиво, другарима преносити знање, и у исто време зарађивати за путовање.

УШТЕДИТЕ НА ИЗЛАСЦИМА, ПРОВОДИТЕ ВРЕМЕ СА ПРИЈАТЕЉИМА КОД КУЋЕНе морате да излазите у фенси барове и дискотеке да бисте се добро провели. Можете уштедети много новца ако будете купили пиће и грисине, позовете своје другаре, укључите музику и ђускате до зоре! Уштедећете много новца, а у случају ако бисте попили коју чашицу више, не морате се бринути како отићи својој кући.

ПРОФЕСИОНАЛНИ ФОТОГРАФИмате фотоапарат, и при том обожавате да фотографишете!? Ово је прави посао за Вас! Уз помоћ фотоапарата бележе се посебни тренуци. Уметничко око, мало талента, доста труда и прихватљив апарат, хоби фотографисања може учинити послом. Сарадња са локалним часописом или фотографима у вашем месту, који фотографишу разне прославе и сличне манифестације, омогућиће Вам пристојну зараду. Агенције, часописи и неке дневне новине професионалцима плаћају више него што би платили рођаци и познаници.

Како направити своју машну1. Исеците два правоугаоника од тканинe (14x6 cm)2. На машини прошијте и спојите два правоугаоника3. На једном слоју, на средини, маказама просеците рупицу (пазите да не просечете и други слој тканине) кроз коју ћете провући тканину тако да шавови остану унутра4. Од два мања комада тканине (7x2 cm) сашијте прстен помоћу којег ћете обликовати машну5. Провуците машну кроз прстен и машна је готова

1 2

3

4 5

УРАДИ САМ

Средњошколац 11

Page 14: Средњошколац број 2

СПОРТ

Репрезентација школе у малом фудбалу, релативно добро припремљена, кренула је на међуокружни

турнир у Коцељеви. Иако се тренирало два-три месеца, очекивања нису била превелика, али је екипа функционисала као једно. Стигли смо у Коцељеву, нервозни, чекали смо да организатори извуку парове и да турнир почне. У првој утакмици извукли смо екипу из Крупња. Екипа Крупња важила је за спремну и физички јаку екипу, али су се уплашили.Сам почетак утакмице био је тврд, играло се сигурно, ни једни ни други нису срљали према противничком голу. У једном тренутку нам се указала шанса и услед добро одигране акције, постигли смо гол. То је изазвало пометњу у противничкој екипи која је журила да изједначи. У тој журби направили су велики број грешака које смо ми умели да казнимо, што је резултирало нашом победом од 4:0. У другој утакмици играли смо против Коцељеве. Били смо спремни на чињеницу да ће судије максимално свирати у корист домаћина од кога се очекивало освајање овог турнира. Кренули смо чврсто, без компромиса. Две шансе биле су довољне да се екипа из Коцељеве савлада. Резултат је био 2:0. Дошли смо до финала међуокружног турнира, где смо се састали са екипом из Лознице. Ова екипа је поред домаћина била велики конкурент за освајање турнира.Лоше је кренуло, примили смо гол, а противник је био у налету. Време је одмицало, а они су игру држали под контролом, играли су са мало грешака. Само неколико минута пре краја меча, када су сви мислили да ће крајњи резултат остати у корист Лознице, постигли смо гол, ниоткуда. Мало времена је било у наставку, а ми смо успели не само да преокренемо резултат, него да дамо још три гола. Крајњи резултат био је 4:1 за нас. Велика радост могла се приметити у редовима наше екипе, писали смо историју, јер ниједна генерација наше школе до сада није успела да освоји овај турнир и пласира се даље.Чекао нас је регионални турнир у Инђији.Требало је да буду четири екипе: Обреновац, Ваљево, Инђија и ми, али се екипа из Ваљева није појавила.Чекали смо резултате извлачења. Професор Света нам је пришао и рекао да смо директно у финалу. Скакали смо од среће, али највећи део посла тек је био пред нама. Били смо на корак од републицког такмицења, тако близу, а тако далеко. Екипа Инђије савладала је екипу Обреновца. Знали смо да ни против једног домаћина не може бити лако. Добро смо почели утакмицу, одговорно и са мало грешака, неколико минута нам је требало да обезбедимо велику предност од два гола. Инђија није имала много шанси, нисмо им давали пуно простора за игру. Победили смо 5:1. Били смо пресрећни због победе и одласка на републичко такмичење, поново смо писали историју. Републичко такмичење одржавало се у Зрењанину.Кренули смо рано ујутру, били смо уморни и неиспавани. Времена за одмор није било пуно. После ручка, имали смо времена само да се спремимо и кренемо на отварање турнира које се одвијало на теренима недалеко од хотела. По први пут, у редовима наше екипе осетила се доза страха и несигурности. На турниру су биле три групе са по три екипе. Прва екипа из групе се борила за прво, друго и треће место, друга екипа се борила за четврто, пето и шесто, а трећа за седмо, осмо и девето место.

Прву утакмицу играли смо против екипе из Александровца. После неколико минута игре губили смо 2:0. Киша је почела да пада и турнир је прекинут. Одлучено је да ће се утакмице наставити у балону истим резултатом који је био на снази до времена када је турнир прекинут. Када смо прешли у балон и када се утакмица наставила, кренули смо свом снагом. Нападали смо све време, ишли смо на све или ништа. Смањили смо резултат на 2:1. Наставили смо да нападамо и у последњим минутама меча. Награђени смо заслуженим пеналом који је био пресудан. Нажалост, нисмо га искористили. Чекали смо другу утакмицу против Деспотовца. Само победа би нас оставила у игри за прва три места. Победили смо 3:1. Остало нам је само да се надамо да ће Деспотовац победити Александровац са мало голова. Није било тако. Екипа из Александровца је победила и као прва у групи са шест бодова ишла је у финале. Овог пута нисмо имали среће, нерешен резултат у првој утакмици би нас одвео у финале. Били смо разочарани, снуждени, тужни. Вратили смо се у хотел, где смо преноћили. Нови дан нас је одвео у нову борбу, играли смо против Косовске Митровице и Горњег Милановца.Држало нас је разочарање и лоше расположење од претходног дана. Поражени смо од Горњег Милановца резултатом 5:2, Косовску Митровицу, која је на крају била четврта, победили смо са 1:0. Припало нам је шесто место, а Александровац, од кога смо једва поражени у групи, освојио је прво место. Све време играња, на нашем путу до републичког такмичења, наша екипа је била као једно, међусобно смо се подржавали, играли срцем. За Богатић у Зрењанину нико раније није ни чуо, а ми смо се постарали, да уз пуно рада и залагања, више не буде тако. Генерација ’95., која је била носећа и чинила костур екипе, биће запамћена као генерација са лавовским срцем, по борби, труду и овом историјском успеху. Оваква екипа се ретко рађа. За велики део успеха, такође је заслужан јако добар човек, огромног срца, професор Света, који нас је водио на овом путу и подизао када год бисмо кренули да падамо. Екипу је предводио професор, а чинили су је: Никола Пантић (’95), Немања Јовичић (’95), Лука Ловчевић (’95), Александар Спасојевић (’95), Никола Радовановић (’95), Стефан Ивић (’96), Ненад Ерцеговчевић (’96) , Филип Андрић (’97), Никола Јокић (’97), Александар Петковић (’98) и Филип Малетић (’98).

Аутор: Филип Малетић III5

Мали фудбал - велики успех

12 Средњошколац

Page 15: Средњошколац број 2

То није свеЉубав, драги моји, горак укус има јако...Пробате је – учини се слатко.Но, није љубав само оно што је лепо,него ви кроз љубав гледате слепо.

Љубав је срећа. Јесте, дабоме.Кад ти се радујеш драгом своме...Кад својој драгој убереш цвет,љубав је срећа, ал´ то није све.

Љубав је бол, јак и допире лако до оних места где не може свако.Није љубав док и не боли те, љубав је и бол, ал’ то није све.

Љубав је вера у оно чега немаИ никад не знате шта вам се спрема.Борите се за оно што не видите, љубав је вера ал’ то није све!

Љубав је чекање, на послетку.Чекаћеш увек ту љубав неку,чекати веру, бол и срећу.Доживећеш чекањем љубав већу!

Љубав, драги моји, није само „волим те“,загрљај, пољубац и те речи две.Чекајте ону праву, искрену, са стрепњомкроз љубав никад не гледајте слепо!

ученица III разреда

II2Док се свадба у Клењу спремапрофесорка Шупси каже: „Боље да нас нема!“Јер наше је знање права ситницаи зато неће бити петица.

Због напомена разредног боли глава,а ми кажемо: „На часу је било страва!“Јер једном ћемо и ми на то ставити тачкуи заборавити ту најдражу клупу ђачку.

Док Наташа Милану писмо пише,Маријана Ђолове успомене брише,Председник и потпредседник шмекери,у сваком погледу политичари.Олива наша између Рада и Мухамеда бира,док Милица због свадбе нема мира.

Машић спискове за одстрел пише,Пеђа места за бежање нема више.Јелена наша правничка глава,све то гледа из угла права.Николић Сања шлогерка права,за тучу спремна баш је страва.Биља је наша фина девојчицапо позиву уметница.Уз њу иде Александра Мини икаже: „Сви можемо да будемо фини!“Живанка лопужу боли главапа на часовима само спава.

Пајићка у тачку гледа,мотором јури и момке вреба.Вучетић Стефан шмекер је прави,кад Наталију види замути му се у глави.Симић Данијела историју штребаи све нас попреко гледа.Дракче наш учење слави,„Што више знања у главу стави!“Тодић Урош само за фудбал мари,али га тренер увек занемари.Док Нина за Дарка брине,Даца неће слушалице да скине,Чики је наш вегета права,у све се меша и то је страва.Којић каже: „ И ово ће проћи, Милица ће ускоро мојој кући доћи.“

Разредни наш је Ђоле,сва га деца воле!А ми финансијери имамо своје чариодлични смо математичари,још смо бољи уз новог чланаекономисту Радована,празне главе са два празна листакроз школу хода ко да је писта.Тамара и Дејана не силазе са мреже,професорка Клара зато око њих обруч стеже.Андријану срце болизбог Филипа што другу воли.

Али без бригепопићемо и ми са Панићем ракију,рекао је водиће нас у „Авлију“,ако професорка Љиља добра буде билаи двојке нам буде поклонила.Јер ми хоћемо да будемо добра децаи да немамо ни једног кеца!

Али кад је крај године дошаоипак није свако прошао!Дневник пун јединица,а главе пуне варница,да ли је љубав или је знањеисти проблем више-мање!

БИСАРАНИБиљана Рајић , Сања Николић II2

ШАРЕНА СТРАНА

Jезичке недоумице годину и по или годину ипо (пише се годину и по, јер је по непроменљива реч у именичкој служби и значи пола, половина)

у осталом или уосталом (ако користимо ову реч тако да се она слаже са смислом већ реченог, онда се пише уосталом. Уосталом, како хоћеш. )

пољупци или пољубци (правилно је пољупци, јер звучно б увек испред ц прелази у свој безвучни пар п)

Дула или Дулета (правилно је и једно и друго, у зависности од акцента)

у тачки, а не у тачци; али у четворци и четворки – правилно је обоје (датив јед.)у десетки; деветки је исправно, јер код двосложних и неких тросложних именица са сугласничком групом -тк,а које се у ниминативу завршавају вокалом а, не долази до сибиларизације у дативу и локативу: тетки, патки, мотки...

Да ли сте знали да...• се бебе рађају без чашица у коленима, јављају им се тек у периоду од другог до шестог месеца живота?• се пацови размножавају тако брзо да 2 пацова за 18 месеци могу добити преко милион потомака?• је немогуће кинути отворених очију?• је кикирики један од састојака динамита?• је код човека дужина од ручног зглоба до лакта једнака дужини стопала?• за један килограм меда пчеле морају да посете 4 милиона цветова и пређу пут 4 пута дужи од земљиног обима?• су слонови једине животиње које не могу скакати?• човек у својим устима дневно произведе 1 литар пљувачке?• се ајкуле никада не разбољевају, јер су имуне на све познате врсте болести?• је укупна маса свих мрава на свету већа од укупне масе људске популације?• се топла вода смрзава брже од хладне воде?

Page 16: Средњошколац број 2

Свети Сава jе наша вечита прича, никад до краjа испри-чана и завршена. Сви Срби знаjу о њему понешто, али нико не зна све, jер jе његова биографиjа истовремено

биографиjа Бога и Цркве у свету и историjи. У великоj мери, то jе биографиjа целог овог народа. Свети Сава jе конкретна историjска личност, Србин од крви и меса, становник земље, али и грађанин Неба и човек будућег века. Он jе, као што jе рекао Владика Николаj, наjлепше српско дете, коjе jе даровано Богу, али и наjлепши српски лик кроз коjи се Бог нама показуjе, Кроз њега jе биће овог народа наjбоље видело и предосетило Царство Божиjе и вечни живот. Непознати и далеки светови коjи се скриваjу иза завеса овог света у њему су се открили на наjлепши начин. Кроз њега jе наш дух доживео наjдубљу катарзу, а мисао наjвећи узлет. Наша бурна природа, че-сто склона разузданости и деструктивно, стихиjи, Светим Савом се оплемењивала и припитомљавала. Српски народ нема неспорниjу личност и већег просветитеља, Свети Сава се умом уздизао докле су стизали наjумниjи људи његове епохе, а срцем до самог Божанског престола. Напустио jе царски двор, одрекао се раскоши и отишао у “земљу Пресвете Богородице” да поправи и просвети себе, како би касније могао да поправља и просвећује друге. Целим бићем је тежио ка Небу, саживљавао се са чудесним васионским световима откривајући свет као чудесну поему Вечног уметника. Живот му је био непрестана егзистенцијална дијалектика божанског и човечанског. Он није само “имитирао” Христа. Он је са Њим у свему “сарађивао”. Према себи је целог живота био строг, а према другима благ. Све што је имао давао је другима — живео је за друге. За себе ништа није тражио, а све је добијао и имао. Могао је многима да влада, али је он изабрао да служи свима. Што се више одрицао од често неограничених потреба људске природе, то је боље потврђивао себе као личност. Код њега је све било универзално, саборно, свечовечанско и свеобухватно — ум, воља, осећања, љубав. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера. Њоме се ослобађао окова смрти, ускости при-родног раста и процеса, ограничености националне историје и идеологије. За живота је био “путујући храм” и апостол, а његове мошти су биле “лек бесмртности”. За живота је учинио много, али је то несразмерно мало у односу на оно што чини у животу после живота. Када је умро, као да се тек родио и почео да живи. Тада је све његово добило још чудеснију снагу и преображавајућу моћ. Током векова се његов жиг утискивао на све што је српско. Постао је заштитни знак целог народа, његов духовни крвоток и огњени стуб који спаја народ са Небом. Оно што је за Запад у средњем веку био Фрања Асишки, то је Свети Сава за Србе и за све балканске народе. Када смо доживљавали највеће удесе и погибије, Савино смо име призивали у помоћ! Са његовим именом на уснама долазило се на овај свет. У највећим посрнућима њиме смо васкрсавали. У злокобним добима он је мирио завађену браћу! У трагичним сеобама њега смо носили као највећу светињу и амајлију и, како каже песник, “докле смо се ми расејали, дотле се његово име протегло и пепео развејао”. Ниједно српско поколење није било безбрижно и спокојно, али су га сва славила и радовала му се! Од Светог Саве нико нас није лепше свету представио и са светом помирио. Где се он појављивао, тамо су туђини постајали сродници, непријатељи пријатељи, разбраћени браћа. Свети Сава је, чини се, по начину мишљења савременији од наших савременика. Као да ми живимо у његовом, а он у нашем времену. Због тога он није наша прошлост него наша будућност. Он је стварао ау-тентичну и отворену српску културу, спремну да од других прими све оно што је достојно да буде примљено, али истовремено способну да одбаци све што скрнави људско достојанство. Циљ му је био да његова земља буде земља слободних, разноликих и различитих људи који ће међусобно да сарађују. Идеал су му били часни и свети људи којима све треба да буде подређено. Циљ му је била “света”, а не “велика” Србија, јер је земља највећа када је земља светих и честитих људи.

Протојереј-ставрофор Радован Биговић