УДК 34 ISSN 2232-7339 2014/Godisnjak... · 2018-03-04 · ПРИКАЗИ Марина М. Симовић, ЗОРАН М. СТЕВАНОВИЋ, СОЦИЈАЛНА ПАТОЛОГИЈА

УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

ГОДИШЊАК Правног факултета у Источном Сарајеву

Часопис за правне и друштвене науке

YEARBOOK

Of the Faculty of Law in East Sarajevo Journal of Legal and Social Sciences

Година V • бр. 1/2014 • стр. 1–158.

Vol. 5 • No. 1/2014 • pp. 1–158.

УДК/UDC 34 ISSN 2232-7339

e-ISSN 2303-4653

Источно Сарајево, 2014. год.

ГОДИШЊАК

Правног факултета у Источном Сарајеву Часопис за правне и друштвене науке

YEARBOOK

Of the Faculty of Law in East Sarajevo Journal of Legal and Social Sciences

Међународни издавачки савјет

Prof. dr Zehra Odyakmaz, Gazy University, Economical & Administrative Sciences

Faculty, Ankara, Turkish Republic

Andrew Pote, lawyer, LL.B. (Hons), Barrister, England

Prof. dr Lydia N. B. T. Nunes, University of Sao Paolo, Faculty of Law,

Sao Paolo, Brasil

Prof. dr Darko Darovec, Univerza na Primorskem, Znanstveno-raziskovalno središče,

Koper, Slovenija

Prof. dr Joseph Marko, University of Graz, Faculty of Law, Graz, Austria

Главни уредник

Проф. др Оливер Антић, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву,

Правни факултет Универзитета у Београду

Редакција

Проф. др Миленко Крећа, Правни факултет Универзитета у Београду

Проф. др Зоран Стојановић, Правни факултет Универзитета у Београду

Проф. др Слободан Марковић, Правни факултет Универзитета у Београду

Проф. др Милан Томић, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Проф. др Ранка Рачић, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Проф. др Дијана Марковић-Бајаловић, Правни факултет Универзитета

у Источном Сарајеву

Доц. др Горан Марковић, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Секретар

Виши асс. Димитрије Ћеранић, мр, Правни факултет Универзитета

у Источном Сарајеву

Лектура и коректура

Дoц. др Нина Милановић

Лектор за енглески језик

Мр Нинослава Радић

С А Д Р Ж А Ј

РЕЧ ГЛАВНОГ УРЕДНИКА.............................................................. 1

ИЗЛАГАЊА СА НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ СКУПОВА

Jaсминка Хасанбеговић, О ПРЕПРЕКАМА ВЛАДАВИНИПРАВА У СРБА....................................................................................... 8

ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАДОВИ

Миодраг Н. Симовић, Владимир М. Симовић, РАДЊЕ ДОКАЗИВАЊА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ У ОТКРИВАЊУ И ДОКАЗИВАЊУ КРИВИЧНИХ ДЈЕЛА............................................... 32

Радислав Лале, АКТИВНА ПОЛИТИКА ПРЕМА НЕЗАПОСЛЕНИМА............................................................................. 51

Никола Кокотовић, КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА КРЕДИТНОГ РАЦИЈА БАНКАРСКОГ СЕКТОРА ЧЕШКЕ ИБАНКАРСКОГ СЕКТОРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ................... 67

Спасенија Мирковић, MАКРОЕКОНОМСКА НЕСТАБИЛНОСТ – НЕЗАПОСЛЕНОСТ И ИНФЛАЦИЈА............ 80

СТРУЧНИ РАДОВИ

Гордана Миловић, УСЛОВИ ЗА ЗАКЉУЧИВАЊЕ УГОВОРА О РАДУ У РАДНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ........................................................................ 98

Годишњак Правног факултета у Источном Сарајеву

Година V, бр. 1/2014, стр. 1–158. УДК 34 ISSN 2232-7339 e-ISSN 2303-4653

ПРИКАЗИ

Марина М. Симовић, ЗОРАН М. СТЕВАНОВИЋ, СОЦИЈАЛНА ПАТОЛОГИЈА........................................................... 122

СУДСКА ПРАКСА

Милена Симовић, СУДСКА ПРАКСА УСТАВНОГ СУДАБОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ.............................................................. 125

ХРОНИКА ДОГАЂАЈА

ХРОНИКА ДОГАЂАЈА 2014. ГОДИНЕ НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ........... 139

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ................................................................ 148

ЛИСТА РЕЦЕНЗЕНАТА................................................................. 155

Годишњак Правног факултета у Источном Сарајеву

Година V, бр. 1/2014, стр. 1–158. УДК 34 ISSN 2232-7339 e-ISSN 2303-4653

TABLE OF CONTENTS

FOREWORD BY THE EDITOR–IN–CHIEF....................................... 1

CONFERENCE PAPERS

Jasminka Hasanbegović, ON OBSTACLES TO THE RULE OF LAW AMONG SERBS............................................................................. 8

REVIEW ARTICLES

Miodrag N. Simović, Vladimir M. Simović, EVIDENCE IN THECRIMINAL PROCEEDINGS IN BOSNIA AND HERZEGOVINA AND ITS SIGNIFICANCE IN DETECTING AND PROVINGCRIMINAL OFFENCES........................................................................ 32

Radislav Lale, ACTIVE POLICY TOWARDS THE UNEMPLOYED...... 51

Nikola Kokotović, COMPARATIVE ANALYSIS OF CREDIT RATIO OF CZECH AND BOSNIAN AND HERZEGOVINIAN BANKING SECTOR................................................................................ 67

Spasenija Mirković, MACROECONOMIC INSTABILITY – UNEMPLOYMENT AND INFLATION.................................................. 80

EXPERT PAPERSGordana Milović, CONDITIONS FOR FORMATION OF AN EMPLOMENT CONTRACT IN EMPLOYMENT LAW OF REPUBLIC OF SRPSKA......................................................................... 98

Yearbook of the Faculty of Law in East Sarajevo

Vol. 5, No. 1/2014, pp. 1–158UDC 34 ISSN 2232-7339 e-ISSN 2303-4653

BOOK REVIEW

Marina M. Simović, ZORAN M. STEVANOVIĆ, SOCIJALNA PATOLOGIJA........................................................................................ 122

CASE LAW

Milena Simović, CASE LAW OF CONSTITUTIONAL COURT OF BOSNIA AND HERZEGOVINA........................................................... 125

CHRONICLE OF EVENTS

CHRONICLE OF EVENTS 2014 AT THE FACULTY OF LAW, UNIVERSITY OF EAST SARAJEVO.......................................................... 139

INSTRUCTIONS TO AUTHORS.................................................... 152

LIST OF REVIEWERS..................................................................... 157

Yearbook of the Faculty of Law in East Sarajevo

Vol. 5, No. 1/2014, pp. 1–158UDC 34 ISSN 2232-7339 e-ISSN 2303-4653

1

О. Антић, Реч главног уредника, Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, стр. 1–7.

УДК/UDC 340.131 DOI: 10.7251/GPFIS1401001A

РЕЧ ГЛАВНОГ УРЕДНИКАПроф. др Оливера Антића

О околностима објављивања текста проф. др Јасминке Хасанбеговић „О препрекама владавини права у Срба” у

Годишњаку Правног факултета, запажања у вези с његовом садржином, као и општа запажања о препрекама владавини

права невезана за реферат проф. Хасанбеговић

*

* *

Чињенице

Текст проф. др Јасминке Хасанбеговић (даље: Текст) био је на-мењен Међународном научном скупу „Владавина права и правна др-жава у региону“, који је одржан 23. октобра 2013. године, на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, на Палама. Дана 14. јула 2014. године, публикован је Зборник радова „Владавина права и правна држава у региону“, у коме објављено 57 реферата који су изложени на наведеном скупу 23. октобра 2013. године. Текст проф. Хасанбеговић није био објављен и то због следећег:

Дана 22. јула 2013. године, од стране организатора наведеног науч-ног скупа, послат је позив свим заинтересованим референтима са на-поменом да уз пријаву доставе апстракт са кључним речима најкасније до 15. септембра 2013. године, а да радови морају бити достављени најкасније до 15. децембра 2013. године. Научни скуп, на коме је уче-ствовала и проф. Хасанбеговић је одржан како је то било и предвиђено, с тим да је поново саопштено да ће крајњи рок за предају рукописа ради објављивања у Зборнику бити 15. децембар 2013. године. Зборник радова „Владавина права и правна држава у региону“ објављен је 14. јула 2014. године, без Текста проф. Хасанбеговић.

Дана 23. јула 2014. године, од стране истог организатора упућен је позив за нови научни скуп под називом „Однос права у региону и права ЕУ“, који ће, како је речено, бити одржан 25. октобра 2014. го-

2


дине. Дана 23. јула 2014. године, дакле пуних седам месеци после крајњег рока, проф. Хасанбеговић обавештава да је завршила рад са прошлогодишњег скупа и да га је у међувремену слала на интер-не рецензије и поставља питање до када треба да га достави. Дана 6. августа 2014. године, продекан Марковић, одговара да је Зборник од-штампан и објављен 14. јула 2014. године и предлаже да се рад објави у Годишњаку Правног факултета у Источном Сарајеву (не питајући глав-ног уредника, пошто му је било познато да ниједан рад који испуњава елементарне научно-стручне критеријуме никада није био одбијен).

Дана 6. августа 2014. године, проф. Хасанбеговић је доставила свој одговор продекану Марковићу, који почиње речима „Веома сам изне-нађена вашим одговором“, а завршава се речима „Тај рад је, као што знате, и писан и намењен за Зборник Вашег Факултета те немам ни-каквог разлога да одбијем да се објави у Годишњаку Вашег факултета, кад већ није у Зборнику, под условом да се уз наслов стави звездица и у фусноти да обавештење да је рад написан за Зборник, али да у њега није ушао без икаквог ауторкиног пропуста. Молим Вас да ме обаве-стите да ли на тај начин можемо да довршимо ову сарадњу”.

Продекан Марковић 6. августа 2014. године одговара проф. Хасан-беговић да су сви аутори у позивном писму били обавештени да радове могу да доставе до 15. децембра 2013, као и да је на самом скупу то поновљено и веома учтиво јој саопштава да је дошло до „неспоразума” и уверава је да није било „немара”, „а поготво не зле намере”, чак на-води: „Ви сте били моја професорица, а и на скупу сте имали запажену улогу, тако да сигурно тако нешто не бих себи допустио”. На крају је поново пита да ли би прихватила да се рад објави у Годишњаку Прав-ног факултета, са одговарајућом напоменом.

Проф. Хасанбеговић 7. августа 2014. одговара на мејл продекана Марковића од претходног дана и, поред осталог, наводи да је још на Палама образложила зашто до 15. децембра 2013. „никако не може зав-ршити свој рад, премда је и тада био у поодмаклој фази”, и додаје: „Дешава нам се свима да заборавимо и не мислим да је било Ваше зле намере. Прихватам да у напомени стоји да је рад припремљен и представљен на научном скупу ‘Владавина права и правна држава у региону’ који је на Правном факултету одржан у октобру 2013. године, али сматрам да је неопходно да стоји да то што није увршћен у Зборник с тог научног скупа није ни због каквог пропуста аутора.”

Коначно, проф. Хасанбеговић ме је једном приликом (не сећам се тачно када), позвала телефоном и замолила да њен Текст буде објављен у Годишњаку и том приликом сам је обавестио да ће рад, наравно,

3


бити публикован. Наиме, макар у науци, не сме бити спорно да се мора „чути и друга страна”, јер и мишљење које може бити дијаметрално супротно вашем само је добар повод за аргументовану расправу, а то, без икакве сумње, само може да унапреди науку. Међутим, оно што је мене изненадило, па и разочарало, јесте ауторкино инсистирање у писменој преписци са продеканом Марковићем да се објави неистинит податак да то што њен Текст „није увршћен у Зборник с тог научног скупа није ни због каквог пропуста аутора”! Постављати услов, који је очигледно неистинит, да би се објавио Текст јесте нешто неморално и неприхватљиво, а намеће и питање разлога због чега се толико инси-стира на неистини. Ауторка не каже – мислим да уопште није било зле намере, био је неспоразум и сл., већ пише продекану Марковићу „не мислим да је било Ваше зле намере”! Ergo, остаје у етру да је, пошто рад није објављен „ни због каквог пропуста аутора”, нечије зле наме-ре ипак било! Правници, и не само правници, знају да се немогући, забрањени и неморални услови узимају као да нису ни постављени, па ћемо тако поступити и у овом случају. Уосталом, о томе сам давних година учио ауторку, а она је касније томе подучавала и своје студенте. Разуме се да могу да претпоставим да ауторка није имала, нити има некакву злу намеру, али, и поред тога, отвара се још једно питање које у најмањем није незанимљиво: како ауторки није пало на памет да так-ва врста ексцепционалистичке свести, у смислу правила која важе за све не важе за мене, такође представља једну од препрека владавини права? Можда је таква свест у конкретном случају последица макар подсвесног утицаја чињенице да је ауторка, колико је мени познато, једина у историји Правног факултета у Београду, на место асистента дошла „ex jure hereditatis”, наследивши своју мајку чак на истом пред-мету, иако се као препрека доласка на Факултет истицала и чињеница тазбинског сродства. Констатујући и ову чињеницу ни на који начин не оспоравам стручне, личне и моралне квалитете ауторке.

Запажања у вези са Текстом

Текст проф. др Јасминке Хасанбеговић „О препрекама владавини права у Срба” оптерећен је идеолошком острашћеношћу која битно ограничава сазнајне домете, иначе несумњиво стручне компетент-ности ауторке, и озбиљно доводи у питање методолошку ваљаност рада. Управо зато, рад је неконзистентан и отуда не поседује потреб-ну научну уравнотеженост. Непропорционално екстензиван уводни део рада није примерен оригиналном научном истраживању, већ би пре одговарао уџбеничком дискурсу са почетног нивоа студија пра-ва. Тенденциозна намера да се, упркос потврђеним и неоспорним

4


чињеницама, оспори државотворност српског народа, наводи аутор-ку на замку изразите неисторичности и истовремено на теоријски ирелевантно, а епистемолошки апсурдно поређење феномена у вези са фазама развоја српске државности од XIV века до данас (зашто не и пре 14. века?).

Ауторка, наиме, оспорава државотворност српског народа ар-гументом да средњовековну српску државу није створио народ, већ истакнути појединци, да би потом изнела став појединих писаца да држава настаје тек у модерно доба, подразумевајући под државом по-литичку заједницу која је творевина „мање-више целог” народа, одн. нације. Поставља се питање, пре свега, какав је смисао релативизације мање-више целог – народа или нације? Не доводи ли то у питање ос-новну тврдњу саме ауторке: има ли места таквим неодређеностима у једном (озбиљном) научном раду?

Ауторкино питање: зашто би Срби стварали државу ако су најста-рији народ на Балкану, изазива, најблаже речено, чуђење, јер ако је то тако, зашто би државу у модерно доба стварали и народи са дужом др-жавотворном традицијом од српске? Превалентна жеља да се по сваку цену оспори способност Срба за модерно правно мишљење, огледа се у усиљеном позивању на ставове истакнутих политичких и културних делатника, као што су нпр. Никола Пашић и Добрица Ћосић, премда је више него јасно да је реч о неупоредивим позицијама, при чему се Добрици Ћосићу узима за зло и оцена да је Србима национална сло-бода увек била изнад грађанске! Може ли ауторка или било ко дру-ги да замисли, рецимо, грађанске слободе у окупираној држави? Како би изгледала борба за одбрану окупатора, који је подарио и понеку грађанску слободу? Можда се мислило на отоманску окупацију када је Стамбол дао неке шире слободе конвертитима? Или пак на нацистичку окупацију Србије када је Недићева влада гарантовала неке грађанске слободе онима који не пружају отпор тој окупацији?

Сложену проблематику односа Срба према КиМ ауторка третира недопустиво поједностављено и изводи закључке да је за Србе „Косово значајно само као територија”. Нека ауторка каже Јеврејима да Јеруса-лим за њих има само територијални значај! Проблем је, ко то уопште жели да види, на сасвим супротној страни. Џонатан Свифт би рекао: Нико није толико слеп, као онај који неће да види.

У обрушавању на формулацију у чл. 1 Устава Србије из 2006, према коме је „Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе”, ауторка сугерише закључак, који је све осим логичног, да је „један део грађана који живе у Србији, и то

5


први, политички важнији део тих грађана”. Она при томе везник и истиче курзивом, пренебрегавајући да је реч о саставном, а не алтернативном или раставном везнику! Граматичко тумачење пра-ва, које ауторка предаје годинама студентима прве године Правног факултета у Београду, управо о томе говори.

Просто је невероватно до које мере правно образовану ауторку жеља да по сваку цену докаже своју неодрживу тезу, уводи у ризик исписивања крајње проблематичних реченица. Она, наиме, захтева да „већински етнички Срби” морају схватити и прихватити, да су при-падници различитих мањина који имају држављанство Србије такође „Срби, и то ништа мање вредни Срби”. Оваква накарадна поставка, с једне стране, неодољиво подсећа на асимилаторске концепте политич-ког народа за какве се залагао нпр. Фрањо Туђман, а који су блиски и велико-националним концепцијама турског или бугарског „политич-ког народа”. С друге, а заправо исте стране, тешко је поверовати да би Мађарима, Румунима, Ромима, Албанцима и др. мањинама које живе у Србији било прихватљиво да на овакав надетнички начин постану интегрални део српског (политичког) народа. Овакво од ауторке пред-ложено решење, нажалост, примењено је на аутохтоне Србе у многим како старијим, тако и новоствореним државама у окружењу, са крајњим ефектом потпуне или делимичне асимилације, уз часне изузетке.

Српски однос према средњовековној држави цара Душана Силног ауторка вредносно негативно дефинише као „регресивну идентифика-цију”, иако би, евентуално, могло бити речи о ретроактивном сагледа-вању вертикале историјског континуитета. Такође, за ауторкин систем вредности и појмовно терминолошки апарат којим се служи, каракте-ристична је изразито несавремена акцепција феномена мита у консти-туисању и развоју људских заједница.

Камо среће да је ауторка свој рад, који се протеже на двадесетак страница, почела да пише од шеснаесте странице и да је своја несумњи-во релеватна запажања о проблемима са којима се суочава изграђивање институција правне државе у Србији развила до нивоа истински ко-рисног доприноса. Овако, њен рад јесте користан, али превасходно као још један доказ колико је идеолошка пристрасност (једностраност, острашћеност) штетна за објективни научни приступ уопште, а посеб-но у случајевима суочавања са вишеструко сложеним историјским, правним, политичким и другим друштвеним појавама и процесима.

Ипак, можда је ауторка самим избором наслова дала свој допринос развоју научне мисли. Ауторка, наиме, тему скупа „Владавина права и правна држава у региону“ конкретизује само на Србе: „О препрекама

6


владавини права у Срба” (остављајући на овом месту по страни питање критеријума ко се све има сматрати Србином). Претпостављам да ће ова-кав допринос науци широко одјекнути и да ће многи научници из реги-она без одлагања прионути на посао, нпр. Албанци и Хрвати да пишу о препрекама владавини права код Албанаца, Хрвата..., али и ван региона, нпр. о препрекама владавини права код Јевреја, Немаца, Турака...

Општа запажања о историјском тренутку у коме живимо и деламо

Живимо у времену у коме се умно и објективно повукло пред агре-сијом страсти и субјективног гледања на прошлост, садашњост и бу-дућност. Такво стање има за последицу, поред осталог, да се историја тумачи ван оквира времена у коме се тумачити мора, право се рела-тивизује па и негира ванправним установама и појавама, идеологија и политика, уз ретке и драгоцене изузетке, постају „мецене” у науци, књижевности и уметности. Поруке из времена врхунаца грчке и кине-ске античке филозофије да је најбоље наћи меру, одн. златну средину, су игнорисане. Мудрост више не лежи у равнотежи, тежњи ка објек-тивности и врлини, а осећај за вредности којима је достојно тежити готово да је у потпуности исчезао. Данашња „мудрост” се састоји у прилагођавању „Мецени”, идеолошки, одн. политички, ради свих пра-тећих користи које прилагодљивост доноси. У таквим околностима и људи од науке, понекад можда и несвесно, подлегну „незгодним“ при-ликама времена у коме живе и раде. Неретко се у правној науци чини и терминолошка конфузија, с циљем релативизације правних начела и установа изграђиваних и глачаних столећима, па и хиљадама година, а тада, како би, још тада, рекао Конфуције, све губи свој облик и онда се законска права у земљи неће остваривати. Историја казује да се овакво, жалосно, стање у праву јавља циклично. Сетимо се само Хесиода, који је у осмом веку пре нове ере записао: „Правду ће заменити песница. Градови ће падати под грабежом. И неће побеђивати ни онај који чува заклетву, ни правични, ни добри. Ускоро дрзнику и злотвору почаст ће се одавати. Где је сила тамо ће бити и право.”

У таквим условима, вели Халил Џубран, могуће је да „има убица који још нису пролили крв, лопова који нису ништа украли и лажова који су до сада говорили истину”. На једном међународном научном скупу, тек по формирању Хашког трибунала изнео сам теоријске раз-логе због којих то тело не може да представља (прави) суд, суд права и правде. Дословно нико није оспорио моје аргументе, али један ути-цајни аутор из објективно најзначајније земље ЕУ, у знак протеста, на-пустио је скуп! То је слика савременог стања у правној науци. Grosso

7


modo, може се поуздано рећи да су препреке владавини права у свету такве да несумњиво утичу на регионе, народе, али и појединце. Ипак, поред несумњиво значајних објективних чинилаца, у крајњој линији, све почиње од појединаца који притиснути разноврсним ванправним чиниоцима, који на њих делују у већој или мањој мери, вољно или не-вољно, граде или уклањају многобројне препреке владавини права.

На крају, не треба сметнути с ума да Срби Правду, као најузвише-нији циљ права, дижу на највиши пиједестал: „Правда држи земљу и градове”, „Ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истино-га”, „Боже правде“ је српска химна, зар не? У Кумранским рукописима, који су најближи изворном хришћанству, у Правилнику заједништва XIV (10) 12, стоји: Богу ћу рећи: Правдо моја.

8

Ј. Хасанбеговић, O препрекама владавини права у Срба, Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, стр. 8–31.

ИЗЛАГАЊА СА НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ СКУПОВА

УДК/UDC 340.131(497.11) DOI: 10.7251/GPFIS1401008H

ИЗЛАГАЊЕ СА НАУЧНОГ СКУПА / CONFERENCE PAPER

Јасминка Хасанбеговић

Правни факултет Универзитета у Београду

О ПРЕПРЕКАМА ВЛАДАВИНИ ПРАВА У СРБА

Разматрање постављене теме подразумева да се најпре унајкраће од-реди теоријски оквир у коме ће се промишљати владавина права и правна држава. Потом ће се размотрити препреке успостављању владавине права, то јест препреке конституисању правне државе, но не у целом региону, како би се сходно теми овог научног скупа могло очекивати, већ само у Срба, и то имајући на уму првенствено државу Србију. Те препреке се могу означити и груписати као социјалне и психичке, историјске и савремене, унутрашње и међународне, те колективне и индивидуалне препреке конституисању Ср-бије као модерне правне државе. Али, посматране синтетски, односно ме-тодолошко-типолошки, оне се могу поделити, с једне стране, на друштве-но-историјске (било да су унутрашње, било међународне) и на психичке (било колективне, било индивидуалне). Стога, централни део разматрања чини излагање најзначајнијих препрека које, по мишљењу ауторке, стоје и даље на путу још увек недовршеног конституисања Србије као модерне правне државе, то јест модерно-демократске владавине права.Кључне речи: Владавина права; Правна држава; Срби; Србија; Препреке

владавини права, то јест правној држави у Срба.

** *

Суштински посматрано, владавина права и правна држава су, сма-трамо, битно модерни концепти. То, наравно, никако не значи да они

Јасминка Хасанбеговић, [email protected]. Рад је саопштен на научном скупу „Владавина права и правна држава у региону“, који је 26. октобра 2013. године одржан на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, на Палама, a достављен је на Правни факултет 7. августа 2014. године.

9


немају своје предмодерне претече. Напротив. Питање најбољег поретка јесте још од грчке антике питање свих питања, то јест централно питање политичке, правне и, уопште, социјалне, па и практичке филозофије у целини, а једно од најзначајнијих потпитања у одговору на то главно питање јесте – од Платона свакако, али и пре њега – „потпитање“ да ли је боља владавина људи или владавина закона.1 Па, ипак, колико год предмодерна идеја о владавини закона и модерне идеје о владавини пра-ва и правној држави биле сродне, оне подразумевају сасвим различиту садржину појма државе на коју се примењују, ако тај термин – држава – уопште треба користити за означавање тако различитих реалности (по-литичких) заједница као што су предмодерне и модерне државе.2

Подсетимо само унајкраће: Откако је настао, то јест откако се кори-сти за означавање релативно самодовољне (политичке) заједнице људи (а то је тек у новоме веку, у модерно доба, од XVI века надаље, то јест, апроксимативно, од Макијавелија (Machiavelli, 1469–1527), и то врло, врло споро се ширећи из италијанског у друге језике), термин држава се користи било у трансисторијском значењу, па означава најразличи-тије политичке поретке у антици, средњем и новом веку (од царстава, империја, до градова, полиса), било пак у историјском значењу, када означава најразличитије конкретне модерне облике политичког органи-зовања заједничког живота људи.3

Међу српским писцима у новијој српској политичкој и правној теорији и филозофији Радомир Д. Лукић (1914–1999) је вероватно најзначајнији писац који користи термин држава у трансисторијском значењу,4 док је Љубомир Тадић (1925–2013) најзначајнији аутор који се определио да термин држава користи у историјском значењу.5

Треба запазити да само када се говори о држави у трансисторијском значењу има смисла, односно могу се разликовати античке државе (од-носно античка држава), средњовековне државе (односно средњовековна држава), уопште, предмодерне државе (односно предмодерна држава),

1 Само примерице, видети једну новију докторску тезу која се бави поређењем Русоо-вог и Платоновог схватања о законодавцу и границама закона. Вид. B. E. Cusher, Rousseau and Plato on the Legislator and the Limits of Law, University of Toronto, Toronto 2010, 266.

2 Вид. M. Silnizki, “Staat“, Historisches Wörterbuch der Philosophie (Hrsg. J. Ritter, K. Gründer), Wissenschaftliche Buchgeselschaft, Darmstadt 1998, Band 10, 1–53.

3 Ibid. 4 Видети, примерице, не само Р. Д. Лукић, Политичка теорија државе, Универзитет

у Београду – Савез удружења правника Југославије, Београд 1962, него и сва издања његове Теорије државе и права, затим Увода у право, као и Историје политичких и правних теорија.

5 Видети, пре свега, Љ. Тадић, Наука о политици: Основни појмови и проблеми, Рад, Београд 1988, или било које следеће издање.

10


и нововековне, или модерне државе (односно нововековна или модерна држава). При коришћењу речи држава у историјском пак значењу, употре-ба синтагми: античке државе (односно античка држава), средњовековне државе (односно средњовековна држава), уопште, предмодерне државе (односно предмодерна држава) јесу бесмислице, нонсенси, оксиморони, контрадикције, инкомпатибилности, јер државе (као специфично органи-зоване политичке заједнице људи) – по том, историјском схватању зна-чења речи држава – уопште нема, она не постоји пре новога века (у ан-тици и средњем веку), у предмодерно доба, док изрази: нововековне, или модерне државе (односно нововековна или модерна држава) – сходно том истом, историјском схватању значења речи држава – представљају плео-назме, сувишно гомилање речи, зато што је свака држава, ео ipso по том схватању, модерна политичка заједница људи, свака је модерна (држава), настала у модерно доба, свака је знак модерности или бар настојања мо-дерног политичког организовања конкретне људске заједнице.

Ипак, овде се не треба бавити питањем да ли термин држава тре-ба користити у историјском или у трансисторијском значењу, како због тога што је то терминолошко а не суштинско питање, тако и због тога што ни језичка пракса – ни наших релевантних аутора – не даје једно-значан путоказ, па зато увек треба имати на уму контекст који одређује значење речи држава. Али, то не значи да не треба бар унајкраће подсе-тити на то по чему се разликују предмодерна и модерна држава, то јест предмодерна и модерно организована политичка заједница.

Можда најпре треба истаћи да се разлика између предмодерне и мо-дерне државе, то јест предмодерне и модерно организоване политичке заједнице не ствара преко ноћи, да је то процес, и то историјски процес релативно дугог трајања, макар био маркантно обележен једним битним историјским догађајем као што је (модерна) револуција. Процес ства-рања (модерне) државе – или процес претварања предмодерне у модер-ну државу – може се представити и као процес претварања populusа или ethnosа у demos, као процес претварања неког народа (као становника, насељеника одређене територије) или неке етније (као људи одређеног истог порекла, било стварног, било само замишљеног, то јест традицијом испричано или опевано истих предака)6 у одређени политички народ, или као процес преласка неке релативно самодовљне људске заједнице из природног или претполитичког стања у друштвено или политичко стање, то јест може се приказати као претварање „природне“ или претполитич-

6 B. Anderson, Nacija: zamišljena zajednica – Razmatranja o porijeklu i širenju nacionalizma, prev. Nata Čengić и Nataša Pavlović, Školska knjiga, Zagreb 1990; E. Hobsbaum, Nacije i nacionalizam od 1780 – Program, mit, stvarnost, prev. Svetlana Nikolić, Filip Višnjić, Beograd 1996; Е. Гелнер, Нације и национализам, прев. Машан Богдановски, Матица српска, Нови Сад 1997.

11


ке (а просторно, географски, па и историјски одређене, самодовoљне) људске заједнице у политичку заједницу људи, или се може представити као процес стварања нацијā, или нацијā државā, или националних држа-ва.7 Напоменимо већ сад оно што ћемо показати касније, наиме, да је у овом смислу Србија недовршена држава и, штавише, да се ова модерно држављанско-грађански недовршена српска национална држава током свог процеса транзиције ни у последње време, последњих година, не конституционализује на начин владавине права.

У сваком случају, предмодерне државе (царства, империје, деспо-тије, тираније, полисе) као политичке заједнице – за разлику од мо-дерних – не ствара demos, политички народ, правно једнаки грађани, који су се изборили за своја одређена субјективна права као права чо-века и грађанина, тј. људска права, нити предмодерне државе, макар биле најузорније, најбоље (организоване), могу представљати влада-вине права односно правне државе, и то ни као накнадно, post factum, односно „ретроактивно“ овим (модерним) аршином (владавине права односно правне државе) мерене предмодерне политичке заједнице. Као што је на почетку речено, суштински посматрано, владавина права и правна држава, сматрамо, јесу битно модерни концепти премда имају своје предмодерне претече у предмодерној идеји (односно идејама) најбољег поретка, и то још од грчке антике, израженој како у питању да ли је боља владавина људи или владавина закона, тако и у питању која је владавина људи најбоља: владавина једног, мањине, већине, или ме-шовита. Но, када се говори о владавини права и правној држави, треба запазити да то нису само модерни концепти него и модерни феномени, што није случај, на пример, са сувереношћу или пак са субјективним правима. Јер, сувереност, као врховна власт (или као највећа, најјача или најмоћнија власт на одређеној територији, или као правна нео-граниченост, или т. сл.), односно субјективна права, као посебан тип правно заштићеног и загарантованог правног овлашћења (или моћи, или слободе, или т. сл.) који постоји управо да би носилац тог типа овлашћења могао да остварује свој сопствени интерес, јесу постојали као феномени и пре модерног доба, а у модерно време су „само“ уо-чени, издвојени, и именовани, добили име, а и сазнајно су мање-више успешно – мада у теорији не и општеприхваћено – доведени до појма.

Насупрот томе, владавина права и правна држава, дакле, јесу не само модерни концепти већ и модерни феномени. Њих није могло бити у пред-модерно доба зато што у то време није било правних појава које су њихо-

7 T. Fleiner, L. R. Basta Fleiner, Allgemeine Staatslehre: Über die konstitutionelle Demokratie in einer multikulturellen globalisierten Welt, Springer, Berlin 20043; T. Fleiner, L. R. Basta Fleiner, Constitutional Democracy in a Multicultural and Globalised World, Springer, Berlin 2009.

12


ви саставни елементи: није било, пре свега, правног субјективитета за све људе (неки људи су били објекти права, а не правни субјекти), те след-ствено, није било елементарне правне једнакости људи (бар као њихове формалноправне једнакости, апстрактне правне једнакости у законима и другим правним изворима и пред судовима), нити је било правом зајемчене а једнаке слободе (односно слободā) свих, то јест слобода и права човека и грађанина, доцније названих људским правима, није било грађана као по-литичко-правних субјеката у односу према сувереној власти (већ само по-даника као политичких објеката власти), нити је било такве поделе власти у оквиру које постоји независно правосуђе, односно судство. Због тих, у историји права и државе потпуно нових, модерних правних феномена, ко-лика год била сродност предмодерних идеја о најбољем поретку (односно о владавини закона) и модерних идеја о владавини права и правној држави, те идеје подразумевају сасвим различите политичке заједнице у којима могу бити остварене, то јест сасвим различите државе (предмодерну и модер-ну), ако тај термин: држава – нека то буде још једном наглашено – уопште треба користити за означавање тако различитих реалности (политичких) заједница као што су предмодерне и модерне државе. Због тога, сад треба бар унајкраће одредити појмове владавине права и правне државе.

Владавина права8 и правна држава9 су настали као различити фе-номени: англо-амерички и немачки и као различити њима кореспон-дирајући концепти, који су временом конвергирали тако да се у другој половини XX века – а данас свакако – може сматрати да означавају суштински идентичне појаве, а консеквентно, и идентичне појмове.

Максимално скраћујући оно што је другде подробно разматрано,10 најлапидарније би се могло рећи да је владавина права владавина људ-

8 О томе на нашем језику још увек, сматрамо, непревазиђеном расправу Лидије Р. Ба-сте, Англосаксонски конституционализам у теорији и пракси – Идеја о ограничавању и контроли политичке власти и њена примена у Енглеској, Правни факултет Универзи-тета у Београду, Београд 1982, или прво (1984), или друго издање (2012).

9 О томе од наших аутора, али, нажалост, још увек не и на нашим језицима, сма-трамо најбољом расправу Едина Шарчевића, Begriff und Theorie des Rechtsstaats (in der deutschen Staats – und Rechtsphilosophie) vom aufgeklärten Liberalismusbiszum Nationalsozialismus, Universität Saarland, Saarbrücken 1991, ili erste Leipziger Universitätverlag, Auflage Leipzig 1996.

10 J. Hasanbegović, „Pretpostavke razumnog pravnog odlučivanja“, Naše teme 12/1989, 3461–3467; J. Hasanbegović, „Retorika ljudskih prava u (ne)pravnoj državi”, Naša zakonitost 11-12/1989, 1306–1312; Ј. Хасанбеговић, „Jedan pokušaj pravne operacionalizacije ideje da se urazumi pravo“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1-3/1991, 326–332; J. Hasanbegović, „Retoricitet prava i pravnost države – O nespojivosti suverenosti i pravne države“, Pravna država – poreklo i budućnost jedne ideje (prir. D. N. Basta, D. Miler), Pravni fakultet u Beogradu – Centar za publikacije i Nemački kulturni i informativni centar u Beogradu, Beograd 1991, 52–61; J. Hasanbegović, „Nerazumno pravo – slučaj postkomunističkih društava (Perelmanova teorija kao okvir analize – kritički sagledana i razvijena)“, Pravna misao 9-10/1991, 13–22;

13


ских права, то јест она владавина која је ефективно правно ограничена и ефикасно правно ограничава све (и државне органе и све субјекте) јасно одређеним људским правима, што данас значи бар универзално (односно европски) прихваћеним стандардима људских права. У так-вој правној држави, као правом уређеној и ограниченој држави, суве-реност није и не може бити правна неограниченост, већ само правно врховништво. На врху правне хијерархије налазе се (суверена) људска права, која правно ограничавају све: и устав и уставотворца и законе и законодавце и међународне актере и њихове споразуме и уопште све власти, па и судове када тумаче и примењују законе и све друге изво-ре права, дајући им смернице за њихова тумачења и одлуке, и уопште, правно ограничавају све субјекте, и то и у рату и у миру. Ефикасност тог правног ограничавања свих помоћу људских права постиже се у крајњој линији независним судством, па је право на природног или независног судију постало једно од основних људских права. Стога би се владавина права, то јест правна држава могла свести и на формулу: људска права + независно судство. Људска права су најзначајнија субјективна права, која су, историјски посматрано, настала, односно издвојила се најпре као посебан корпус правне заштите само оних барона на пољу Ранимид 1215. године, али после, постепено се ширећии трансформишући се од права слободног човека – liber homo, преко права човека – који је пу-нолетни богат мушкарац образован (или бар претпостављено писмен) J. Hasanbegović, “The Right of Self-Determination of Peoples and Human Rights“, transl. by Jelena Pejić, Arhiv za pravne i društvene nauke, 3-1993, 529–638; J. Hasanbegović, „Suverenitet država članica EZ“, Elementi evropskog prava (ur. Z. Grebo), PP »ZID«, Sarajevo 1994, 5–13; J. Hasanbegović, „Državljanstvo kao pravo čoveka“, Jugoslovenska revija za međunarodno pravo, 1-3/1995, 203–223; J. Hasanbegović, „Univerzalnost ljudskih prava i Kant“, Protiv proizvoljnosti – Kantova Metafizička načela nauke o pravu posle dva veka (prir. D. N. Basta, P. Volf), Pravni fakultet – Geteov institut, Beograd 1997, 69–88; J. Hasanbegović, „Državljanin Evropske unije“, Arhiv za pravne i društvene nauke 4/1997, 534–563; J. Hasanbegović, „Pravo kao (ne)tolerantnost – paradoksi“, Glasnik Advokatske komore Vojvodine 3/2001, 59–70; J. Hasanbegović, „Modelari ustava u ogledalcetu ljudskih prava“, Ustavne promene (ur. O. Vučić, K. Čavoški), Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2003, 260– 288; J. Hasanbegović, „Nekoliko napomena o Projektu ustava Republike Srbije novosadskog Foruma iuris“, Glasnik Advokatske komore Vojvodine 5-6/2003, 203–231; J. Hasanbegović, “Cultura dei diritti umani e cultura dei diritti delle minoranze – Il caso della Serbia“, Guerre e minoranze – Diritti delle minoranze, conflitti interetnici e giustizia internazionale nella transizione alla democrazia dell’Europa Centro-orientale traduzione di Claudio Tommasi (a curo di. G. Gozzi, F. Martelli), Società editrice il Mulino, Bologna 2004, 181–211; J. Hasanbegović, „Ostvarivanje i zaštita ljudskih prava u Srbiji – normativni okvir i pravna stvarnost“, Međunarodnи simpozijum „Zaštita i ostvarivanje ljudskih prava u procesu europske integracije – Očekivanja i iskustvo zemalja tranzicije (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, SiCG)“, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu 1-2/2005, 55–65; J. Hasanbegović, “Human Rights Culture and/or Human Rights Ideology – Rhetorics and Realities“, Human Rights Today – 60 Years of the Universal Declaration (eds. M. A. Jovanović, I. Krstić), Eleven International Publishing, Utrecht 2010, 77–86.

14


белац, па до људских права која се односе на све без дискриминације, постала сусредство заштите свих од (правно неограниченог) суверена. А када је сувереност (и законодавна власт) прешла на народно пред-ставништво, а независност судства подигнута на ниво принципа модер-ног конституционализма, права и слободе човека и грађанина, односно људска права постала су корпус правне заштите политичке мањине од тренутне већине у модерној демократији. И, коначно, од друге половине двадестог века надаље, људска права су постала корпус правне заштите свих: и држављана и странаца и апатрида, и политичке мањине и свих других конститутивно-правно релевантних мањина у некој модерној по-литичкој заједници (етничких, језичких, верских, културних и др., дакле, не само политичка већ и економска, културна, еколошка и др. права), и права великих, одраслих и малих, малолетних (не само као индивидуал-на права већ и као нека колективна права и основна права детета).

Сада када знамо и имамо и аршин и метар, можемо да их примени-мо у Србији и на Србе. Зашто Србија још увек није конституисана као модерна правна држава, тј. владавина права? Будући да се Први српски устанак 1804. године сматра почетком стварања српске модерне државе, мора се, с обзиром на постојеће стање закључити да тај најзначајнији на-ционални задатак, тај историјски државотворни подухват није довршен ни после више од два века, више од две стотине година. Из ове перспективе, то делује предмодерно: као зидање Скадра на Бојани. Но, ако не верујемо – предмодерно – у усуд ни у виле, остаје нам, као модерни приступ, да се позабавимо сопственим знањем о држави и сопственом самоспознајом.11 Тада од бројних препрека конституисању Србије на начин модерне државе с владавином права, као можда најзначајније, треба издвојити:

Мит о Србима као државотворном народу, укорењен, нарочито, ре-гресивном идентификацијом са средњовековном Србијом цара Душана Силног (1308–1331/1346/1355).12 Тај мит онемогућава и само освешћење и артикулисање потребе конституисања Србије као модерне правне др-

11 Вид. посебно Олга Поповић-Обрадовић, „Уместо Увода: ‘Упознај себе’ или проблем рационалне артикулације националног интереса на Балкану. Српско искуство на крају XX века“, у: Олга Поповић-Обрадовић, Каква или колика држава, Огледи о политичкој и друштвеној историји Србије XIX–XXI века, приредила и предговор написала Латинка Перовић, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд 2009. Значај ових радова и увида Олге Поповић-Обрадовић, колико год се истицао, не може се довољно нагласити, а стоји у директној супротности с њиховим познавањем и у стручној и у општој јавности.

12 За овакаво промишљање веома је инструктивно вид.: Војин Матић, Заборављена божанства, Просвета, Београд 1972; Војин Матић, Психоанализа митске прошлости I, II и III (том), Просвета, Београд 1976, 1979, 1983; Миодраг Поповић, Видовдан и часни крст: оглед из књижевне археологије, Просвета, Београд 1976, где се критички разматра косовски мит и показује се да он вуче корене из паганских обреда, а да је свој завршни облик добио у време Првог српског устанка.

15


жаве,13 а конституисање Србије као модерне правне државе је више и од српске државе, и од српске модерне државе, и од збира атрибута у синтагми: српска модерна правна држава. Да видимо зашто је то тако.

Сагледајмо, најпре, шта је митско у ставу о Србима као државотвор-ном народу који је имао своју респектабилну државу још у средњем веку, а чији врхунац тада и у државном и у правном, а и у сваком другом смислу представља средњовековна Србија цара Душана Силног. Када се говори о Србима као државотворном народу, никако не може бити речи о средњовековној држави Србији зато што ниједну предмодерну државу (ни античке, тј. државе старог века, ни средњовековне) – па ни српску средњовековну државу – није створио народ. Те политичке зајед-нице – звали ми њих државама, не звали – нису творевине народа, већ појединаца из елите и њихових, пре свега, војних снага и идеолошких, односно верских следбеника. Ни „чудо“ античке Атине у доба Солона, Клистена, Ефилата и Перикла није изузетак у овоме.14 Ни њу није ство-рио атински демос. Обрнуто, поменути законодавци, реформатори, др-жавници и војсковође су, међу осталима, створили атински демос као атински народ у политичком смислу и омогућили атинском полису то изузетно историјско предмодерно искуство, које је потрајало два века или само пола века (како већ ко рачуна), али се оно није поновило ни ту, нити је у премодерно доба пресађивано другде. Народ у политичком, а не у етничком смислу – тј. нација – појављује се као државотворац тек у новом веку, у модерно доба. Отуда и теоријски став појединих писаца да држава настаје тек у модерно доба, подразумевајући под државом по-литичку заједницу која је творевина (мање-више целог) народа, односно нације. Супротан теоријски став, који државу схвата у трансисторијском значењу, па сходно томе разликује античке, средњовековне и модерне државе, преовлађује не само у нашој историографији и историјским наукама уопште него и у другим нашим друштвеним и хуманистичким

13 Платон Андрејевич Кулаковски (1848–1913), руски историчар и филолог, професор на Великој школи у Београду, пише 1880. године: „‘Душаново царство не дâ Србима да спавају.’ – недавно сам то сам негде прочитао и то је истина: не би било штетно ако би Срби том историјски славном успоменом подупирали свој дух, али несрећа је у томе што их та историјска успомена присиљава да одигравају улогу која њима не пристаје, при-сиљава их да више маштају а мање раде. [...] То је жалосно у држави која се налази у тако тешком положају као Србија, која мора пре свега да васпитава озбиљне карактере и људе који раде разумно и прецизно.“ – вид. П. А. Кулаковский, „Сербия в последние годи“, Русские о Сербии и сербах (А. Л. Шемякин, сост. и подг.), Санкт Петербург 2006, 633.

14 Вид.: N. G. Wilson (ed.), Encyclopedia Of Ancient Greece, Routledge, London 2006, 214 sqq.; D. Papenfuß, V. M. Strocka, Hrsg., Gab es das Griechische Wunder?: Griechenland zwischen dem Ende des 6. und der Mitte des 5. Jahrhunderts v. Chr. Tagungsbeiträge des 16. Fachsymposiums der Alexander von Humboldt-Stiftung veranstaltet vom 5. bis 9. April 1999 in Freiburg, Alexander von Humboldt Stiftung – Von Zabern, Bonn – Darmstadt 2001.

16


дисциплинама.15 Тај став је, наравно, потпуно легитиман, али он струч-но никако не подразумева да постојање српске средњовековне државе доказује тадању државотворност српског народа.

Мит о Србима као државотворном народу онемогућава и само по-стављање националног циља – стварање модерне српске државе. Јер, за-што би Срби стварали државу када су они најстарији државотворни на-род на Балкану, који је једини имао своју респектабилну средњовековну државу? То је посао за неке друге, ако већ не и за све остале. Када би, пак, био постављен као национални циљ, и то правилно постављен као национални циљ, конституисање Србије као модерне правне државе зах-тевало би да се као питање трајно апсолутног приоритета – бар данас, после више од два века, тј. у XXI веку и надаље – постави питање каква, а не колика српска држава.16 Од почетка стварања модерне српске држа-ве, дакле, током више од два века, ствари стоје управо супротно: трајно апсолутни приоритет је имало питање колика, а не каква српска држава.17 А тако је и данас. И домаћој и међународној политичкој елити питање Косова значајније је од питања потпуно антимодерног и правно нециви-лизованог разарања српског правосуђа, независности судства и самостал-

15 За нашу историју и историчаре довољно је парадигматски указати на схватања државе садржана у првом тому Историје српског народа у шест књига: Сима Ћирковић, ур., Историја српског народа – прва књига: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), Српска књижевна задруга, Београд 1981.

16 Вид. Олга Поповић-Обрадовић, Каква или колика држава, Огледи о политичкој и друштвеној историји Србије XIX–XXI века.

17 Као парадигматичне у том смислу треба само илустрације ради навести ставове Николе Пашића (1845–1926) и Добрице Ћосића (1921–2014).

У спису „Моја политичка исповест“ Пашић каже: „Слобода целог српског народа била је за мене већи и јачи идеал но што је била грађанска слобода у Краљевини.“ Вид. Н. П. Пашић, „Моја политичка исповест“, Сербиа и коментари (Живорад Стојковић, уред.), Изд. Задужбине Милоша Црњанског, Београд 1989, 129. А више о томе вид. Л. Перовић, „Усредсређеност на национално ослобођење и уједињење“, 23–54, у: Л. Перовић, прир., Никола Пашић у Народној скупштини (историјска грађа – документа), књ. 1 (У опозицији1878–1882), Службени лист, Београд 1997; Л. Перовић, прир., Никола Пашић у Народној скупштини (историјска грађа – документа), књ. 2 (На власти 1889–1897. и 1901–1902), Службени лист, Београд 1997; Д. Стојановић, прир. Никола Пашић у Народној скупштини (историјска грађа – документа), књ. 3 (1903–1914), Службени лист, Београд 1997; Ђ. Станковић, прир., Пашић у Народној скупштини (историјска грађа – документа), књ. 4 (1914–1926), Службени лист, Београд 1998.

Добрица Ћосић о томе говори у својим Пишчевим записима, којих има шест томова, али пре свега у трећем и четвртом тому Пишчевих записа (1981–1991) и (1992–1993), Београд, Филип Вишњић, 2002. и 2004, passim, који су 2009. године објављени и под насловом Лична историја једног доба: Време распада: 1981–1991 и Време мржње: 1992–1993, као и у садржином и обимом шест различитих издања Српског питања, где каже: „Срби су се учили грађанским слободама и правима, они су их прихватали и разумевали њихове вредности, али им је национална слобода увек била изнад грађанске.“ – стр. 174.

17


ности тужилаштва у Србији, и то разарања које се изводи под плаштом такозване реформе правосуђа у Србији. При томе, домаћој политичкој елити (но не само елити него и скоро целом друштву, за које се не може рећи да је грађанско друштво, већ још увек превасходно етничко, дакле, и српској етничкој већини) Косово је значајно само као територија. Та елита (уосталом, као и поменута већина) већ деценијама уназад је потпу-но незаинтересована за преко 90 % етничких Албанаца који тамо живе, а заправо, и за српску мањину. О овоме ће још бити речи. На овом месту треба само указати да су оба питања – и колика и каква држава – изрази одговарајућих идеологија, односно култура. Питање колика држава израз је идеологије (или културе) крви и тла (предака и њихових гробова), а питање каква држава изражава идеологију (или културу) људских права (ауторитарни или демократски поредак). Једно од огледала тих схватања у данашњој Србији јесу и одлуке правосудне елите у случајевима веза-ним за злочине које је учинила српска држава како над етничким Србима тако над несрбима – косовским Албанцима, српским и босанским Мус-лиманима (= муслиманима = Бошњацима) и другима.18

18 О томе нема довољно ни елементарног извештавања у медијима, а камоли критичке јавне и стручне дебате. Једино се неколике невладине организације баве тиме, можда понајвише Фонд за хуманитарно право. Вид. његове детаљне извештаје, саопштења и билтене о политици некажњавања, о немању приступа правди, о селективној правди, о екстремно дискриминаторним одлукама, о незаконитој анонимизацији пресуда у предметима ратних злочина и др. – све доступно и у електронској форми на интернету: http://www.hlc-rdc.org/. Тек илустрације ради, треба поменути да су државна службена лица која су именом и презименом позната као одговорна за убиства браће Битићи и 15 година после убиства изнад закона, вид. Hlc Index Out: 133-F96437 од 6. VII 2014. Или, такође само примерице, може се навести питање репарација жртвама злочина српских снага, јер дискриминациjа тих жртава по националним и другим основама у поступцима признавања статуса цивилне жртве рата и судска пракса коjа практично онемогућава ове жртве да остваре право на одштету, оснажуjу утисак да се ради о новом системском кршењу људских права у Србиjи. Тако, најдрастичнији пример дугог трајања поступка јесте предмет 25 чланова породица Бошњака из Сјеверина који су отети 22. октобра 1992. на путу за Прибој, чији је захтев за обештећење Први општински суд у Београду одбио пресудом од 6. фебруара 2009, а Апелациони суд још увек није донео одлуку по жалби ни пуних пет година по њеном подношењу. Држава Србиjа је исплатила по 250.000 евра породицама четирију жртава атентата на Вука Драшковића и 250.000 евра породици некадашњег председника председништва Социjалистичке Републике Србиjе Ивана Стамболића. Држава је такође исплатила више стотина захтева за одштету због хапшења током акције „Сабља” 2003. године, па тако, на пример, и генералу Аци Томићу шест милиона динара (вид. Политика, Хроника, 10. I 2008, http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/t53538.lt.html).Tоком последњих десет година судови су пак за наjтеже видове кршења основних људских права етничких несрба која су учињена од стране српских војних, полицијских или безбедносних снага досуђивали мизерне одштете. У просеку, Бошњаци коjи су злостављани у полициjским станицама или Албанци коjи су незаконито хапшени 1999. године а потом без правног основа више месеци држани у притвору у екстремно нехуманим условима добиjали су између 200.000 и 300.000 динара. У 2012. години у овом погледу ниjе било промене у пракси судова. Наjвиша одштета досуђена

18


Мит о Србима као државотворном народу онемогућава не само исправно постављање националног циља него и његово ваљано оства-ривање у оном делу у коме је добро постављен. Решеност да се Србија конституише као модерна правна држава захтева одговор на претход-но онтолошко-политичко питање: Шта јесте (односно шта може бити и шта мора бити) модеран српски национални идентитет? Модерно српско државотворно биће, наиме, не може бити одређено на предмо-деран начин, то јест етнички, већ једино држављанско-грађански. У том смислу, бар нормативно (што истовремено значи политичко-прав-но-просветитељски) посматрано, поглед на уставну историју модерне Србије, а нарочито на само уставно дефинисање Србије речито го-вори о степену модернизације Србије. Нажалост, важећи Устав Ср-бије19 у том погледу, илустративно, представља корак уназад у односу на претходни, тзв. Милошевићев устав,20 који је у члану 1 одређивао: „Република Србија је демократска држава свих грађана који у њој живе, [...]“,што је, несумњиво јасно, модерно грађанско-држављанско одређење државе Србије. У односу на њега, корак уназад представља одређење Србије из данас важећег Устава из 2006. садржано у члану 1: „Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, [...].“ Важећи устав, очигледно, одређује српски народ пред-модерно, етнички, као ethnos, a не модерно, политички, као demos. Он не каже да је Република Србија држава српског народа, [то јест] свих грађана који у њој живе, већ каже „српског народа и свих грађа-на који у њој живе“, што несумњиво значи да један део грађана који живе у Србији, и то први, политички важнији део тих грађана, чини српски народ, тј. они грађани који су етнички Срби. Овакво читање и ово разумевање уставног дефинисања државе Србије произлази и из Преамбуле, која почиње речима: „Полазећи од државне традиције

jе Бошњаку Муjи Ватреши и износи 500.000 динара (неправоснажна пресуда). Наjнижа одштета, од по 200.000 динара, досуђена jе косовским Албанцима Смаjлу Гашиjу и Рахману Елсханиjу. Поређења ради, оваj износ jе идентичан казни коjа се до декриминализациjе клевете изрицала за то кривично дело, коjе jе неупоредиво лакше кривично дело у односу на злостављање или неосновано лишење слободе. Новчана одштета jе епилог судских поступака у коjима jе суд признао право жртава на одштету. С аспекта људских права и изградње владавине права, она би требало да буде симболички еквивалент неправди коjу jе жртва преживела и одговорности државеза кршење људских права, као што би такође требало да буде и израз спремности друштва да жртви помогне у враћању достоjанства. Ниске одштете коjе српски судови досуђуjу етничким несрбима жртвама недела коjе су учинили припадници српских снага током деведесетих година не задовољаваjу ни jедан од ових захтева. О овоме детаљно вид. Успостављање правде или релативизациjа злочина? – Остваривање права жртава нарепарациjе у судским поступцима у Србиjи: Извештаj за 2012. годину, Фонд за хуманитарно право, Београд 2013.

19 Устав Републике Србије, Службени гласник Р. Србије, бр. 98/06. 20 Устав Републике Србије, Службени гласник Р. Србије, бр. 1/90.

19


српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, [...]“ Дакле, државну традицију има само српски етнос (те отуда и његов приоритет при дефинисању Србије као државе у члану 1), а не демос, кога равноправно чине сви грађани (српске и несрпске националности, тј. етничког припадништва) и (све, или све остале) етничке заједнице (како српска, већинска, тако и остале, мањинске ет-ничке заједнице) у Србији. Национални идентитет у Србији (још увек – или опет – како коме драго), ни нормативно, по Уставу, није модерно одређен грађанско-држављански идентитет, већ предмодерно дефи-нисан етнички идентитет, с јасно постављеним приоритетом српског већинског етничког идентитета.

Дакле, ако српски национални корпус хоће да буде модеран, хоће сам себе да одреди на модеран а не предмодеран начин, онда мора да се одреди држављанско-грађански а не етнички. Просто речено, већински етнички Срби морају да допусте свима другима који имају држављанство Србије а етнички су несрби (нпр., Албанцима, Мађа-рима, Словацима, Ромима, Црногорцима и др.) или су по вери непра-вославци (нпр., муслиманима, атеистима, агностицима, католицима и др.) или не говоре српски или су припадници било које друге мањине – да и сви ти други и друкчији који имају држављанство Србије та-кође јесу Срби, и то ништа мање вредни Срби, и да их уважавају тако етнички, верски, језички и на други начин различите, али потпуно правно и политички једнаковредне, као једнако државотворне Србе, тј. грађане Србије. Наравно, и сваковрсне мањине морају да стекну и изграде овакву своју политичку и правну културу – грађанску културу људских права – и да свој национални идентитет не одређују на пред-модеран начин, тј. етнички.21

Ако сад тако, управо држављанско-грађански одређен српски на-ционални корпус хоће да се правно конституише у модерну државу на начин владавине права, онда му у том циљу независно судство је-сте conditio sine qua non. Јер, држављанско-грађански статус сваког припадника српске нације, сваког Србина (одн. Српкиње), одређен је правно, у крајњој линији, скупом уставно гарантованих људских пра-ва и слобода, а да пак та права и слободе не би била и не би остала само мртво слово на папиру, conditio sine qua non њихове реализацје, тј. услов и гарант њихове остварљивости јесте ефикасно независно судство. Независно судство – схваћено било као неопходан организа-

21 О томе вид. Ј. Hasanbegović, “Cultura dei diritti umani e cultura dei diritti delle minoranze – Il caso della Serbia“, Guerre e minoranze – Diritti delle minoranze, conflitti interetnici e giustizia internazionale nella transizione alla democrazia dell’Europa Centro-orientale traduzione di Claudio Tommasi (Gustavo Gozzi e Fabio Martelli, a cura di), Società editrice il Mulino, Bologna 2004, 181–211.

20


циони принцип правосуђа у свакој модерној држави било као и сáмо једно људско право, тј. право на независног или „природног“ судију – појављује се на тај начин као услов над условима за владавину права. И ту се у Срба опет појављују специфичне препреке остварењу тог принципа, тј. стварању независног судства у Србији. Те препреке су различите природе али су међусобно повезане.

Најпре треба истаћи мит о српској правној култури као култури која још од Душановог Законика (1349. одн. 1354) правно успоставља и баштини независно судство чувеном одредбом члана 168 (према бистричком препису): „Све судије да суде по закону, право, како пише у законику, а да не суде у страху од царства ми.“22 Такво схватање наведене одредбе јесте само део игнорантско-фантазматске митоло-гизације српског колективног сопства. Понеке од осталих саставних делова техимеричне самоидеализујуће националне митологије (која далеко превазилази било коју романтичарску историографију) чине идеје о „начелу легалитета као једном од основних начела на којима почива Душаново законодавство“, о „владавини права“ у то доба, о томе да „сваки судија, па и цар као врховни судија, мора да се руково-ди не само позитивним законима него и правдом“, о Душановој „оз-биљној реорганизацији судства чији је стварни домашај непознат“, о томе да „није познато како, у каквом поступку су се царске судије бирале и именовале и из којих све друштвенх слојева, али да је те-риторијална надлежност судова сигурно била тачно одређена и раз-граничена“, о томе да „судска функција није била монопол судија, да је сасвим неодређена граница судства и управних органа, да нема јасне и доследне поделе судске и управно-извршне власти“, о томе да су „прописи о судској администрацији и писмености судских одлука имали да допринесу правној сигурности и законитости у друштве-ним односима средњовековних српских земаља“.23 Истине ради, тре-ба рећи да учлану 172 Душановог законика: „Све судије да суде по закону, право, како пише у Законику, а да не суде по страху од царства ми.“24 – и други правни историчари романтичарски препознају зачет-ке „начела законитости“, по коме је царотеловљење врховне правде,

22 М. Беговић, ур., Законик цара Стефана Душана, студенички, хиландарски, ходошки и бистрички рукопис, САНУ, Београд 1981, 214–215.

23 Сви наводи из Д. Богдановић, „Душаново законодавство“, Историја српског народа у шест књига, прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371) (ур. С. Ћирковић), Београд 1981, посебно 563–564. Овај мисаоно-идејни галиматијас захтева – само због места на коме се налази – да се критичком методом close reading разјасни, оцени и одстрани.

24 Н. Радојчић, изд. и прев., Законик цара Стефана Душана: 1349 и 1354, ур. Г. Острогорски, Научно дело, Београд 1960, 135.

21


али који и сам мора поштовати своје норме.25 Но, у новије време има и оних који овакву општеприхваћену интерпретацију поменутог члана одбацују, исправно истичући да је сам концепт „начела законитости“ у дубокој супротности са средњовековним поимањем права и да је он тековина нововековног правног позитивизма.26

Једну од препрека конституисању Србије као модерне правне др-жаве такође представља скоро тотално потискивање и порицање исто-ријски предоминантне, српске модерне недемократске, то јест ауто-ритарне традиције од 1804. до данас. То потискивање и порицање су первертовани у секундарно-нарцистички романтичарски мит о српској демократској традицији, чији врхунац, наводно, представља златно доба демократије у Србији 1903–1914.27 Све то онемогућава реално самокритичко сагледавање не само историјске него и актуалне држав-но-правне ситуације и омогућава разне антимодерне државно-правне појаве, попут такозване реформе правосуђа у Србији.

25 N. Radojčić, “Die Gründe einer serbischen Entlehnung aus dem byzantinischen Rechte“, Bulletin de la section historique, 1924, vol. XI, 228–235; Н. Радојчић, „Снага Закона по Душановом Законику“, Глас СКА, књ. 110, Београд 1923, 100–139; Н. Радојчић, „Ви-зантијско право и старо српско право“, Архив за правне и друштвене науке 1/1956, 79. Вид. о томе и Александар В. Соловјев, Законик цара Стефана Душана, 313–316. – Све наведено према Жика Бујуклић, „Римско-византијска правна традиција и право средњовековне будванске комуне“, Право и друштвена стварност (ур. П. Станојевић), Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Косовска Митровица 2014, 204–206.

26 М. Стефановски, „Вредност закона према Душановом законику“, Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора, САНУ, Одељење друштвених наука, Из-вори српског права XVI, Београд 2009, 35–56. – Наведено према Ж. Бујуклић. Слично, вид. J. Hasanbegović, „Moderna srpska država / Ein moderner serbischer Staat / A Modern Serbian State“, O Podunavskim Švabama / Über die Donauschwaben / About the Danube Swabians, übersetzt von Manfred Prokop / translated by Erika Banski, Mandragora film, Zrenjanin 2012, 121–146.

27 О томе вид., пре свега, радове Олге Поповић-Обрадовић зато што је тежиште ње-них истраживања било стављено баш на историју уставности и демократске политичке културе у Србији друге половине XIX и почетка XX века до Првог светског рата, па њени најзначајнији радови третирају управо проблем функционисања демократских институција за време „златног доба“ српске демократије 1903–1914, као проблем функ-ционисања модерних демократских институција у предмодерном друштву. Вид.: О. По-повић-Обрадовић, Парламентаризам у Србији 1903–1914, Службени лист СРЈ, Београд 1998; O. Popović-Obradović, The Parliamentary System in Serbia 1903–1914, translated by Branka Magaš, Helsinki Committee for Human Rights in Serbia, Belgrade 2013; О. Попо-вић-Обрадовић, Каква или колика држава, Огледи о политичкој и друштвеној исто-рији Србије XIX–XXI века, као и велики инструктивни предговор приређивача Латинке Перовић, а нарочито вид. поглавље Олге Поповић-Обрадовић под насловом Мит о зачецима парламентаризма у Србији 1903–1914: „Златно доба“ српске демократије, који обухвата три рада: Заблуде о „златном добу“, „Златно доба“ српске демократије (1903–1914) и Поглед у „златно доба“ српске демократије, 224–255.

22


Уместо да буде корак ка изградњи Србије као модерне државе вла-давине права, међу актуелним политичко-државно-правним феноме-нима у Србији тзв. реформа правосуђа се на макросоцијалном плану појављује као разарајућа правна контрареволуција, отелотворење прав-не антимодерности и нецивилизованости, правних монструозности28 и, штавише, беспоретка, као велика, не само правосудна ретроградност постмилошевићевске Србије него и као стање које је горе од оног ми-лошевићевске и предмилошевићевске Србије.29 Том реформом су све политичке партије, на челу с Демократском странком,30 поништиле, између осталог, и принцип сталности судија, који је Милошевићев режим невољно морао да конституционализује (1990), дакле, после пола века поново уведе да би се транзицијски модерно-демократски легитимисао.31 На конкретном пакмикро плану, тзв. реформа право-суђа појављује се као велика правна ароганција и агресија „наоружа-не“ огромном правничком игноранцијом и тоталном професионалном неморалношћу или аморалношћу, односно као масован и масиван ју-ридички псеудодебилитет. У овом смислу, тек илустрације „реформ-

28 Израз „правне монструозности“ (monstruosité juridiques) први су употребили у анализи и оцени тзв. реформе правосуђа у Србији страни независни судијски експерти Ханс-Ернст Бечер и Симон Габорјо у свом извештају о том „реформском“ поступку којим је у почетку правно перфидно, а потом крајње брутално поништена независност судија и самосталност тужилаштва у Србији. Вид. H.-E. Boettcher, S. Gaboriau, “Dans les gorges des Balkans“, Kritische Vierteljahresschrift für Gesetzgebung und Rechtswissenschaft = Critical Quaterly for Legislation and Law = Revue critique trimestrielle de jurisprudence et de législation 96(2013)/1, 45–55, посебно 50–51.

29 О овоме, детаљно феноменолошки образлажући разлоге наведених квалифика-ција, вид. Ј. Хасанбеговић, „Правна сигурност у Србији у условима такозване реформе правосуђа и бриселског Споразума из 2013“, Правна сигурност у условима транзи-ције (прир. Р. Васић, И. Крстић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2014, 99–121, посебно 110–118 и ту наведену даљу литературу, а пре свега: Д. Бољевић, „Страх и правда у судницама Србије и Европе“, Право и правда 2013 (прир. Ј. Хасан-беговић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2014, 165–187; Д. Боље-вић, „Улога судства у успостављању правне сигурности – контроверзе и предуслови“, Правна сигурност у условима транзиције (прир. Р. Васић, И. Крстић), 122–159.

30 О томе зашто највећу политичку одговорност за тзв. реформу правосуђа у Србији сноси Демократска странка (и њен тадашњи председник Борис Тадић) вид. детаљно Ј. Хасанбеговић, „Правна сигурност у Србији у условима такозване реформе правосуђа и бриселског Споразума из 2013“, у нав. делу у претходној нап. бр. 27, нарочито стр. 112.

31 О невољкости тог правно-модернизацијског акта Милошевићевог режима закључује-мо по томе што дотадашње судије нису тада једноставно новим уставом (1990) преведене из реизборног у стални статус, већ су у тај нови статус судијске сталности изабране у На-родној скупштини која је тада имала несумњиву превласт Милошевићевог режима. Па, ипак, истини за вољу, треба рећи да је тај избор по свему (цивилизованости, демократич-ности, уљудности, правној модерности итд.) недостижан у поређењу с „општим избором“, а заправо, неуставним, потпуно самовољним и сасвим правно нецивилизованим, монстру-озним реизбором, тј. одлучивањем током тзв. реформе правосуђа (2008–2012).

23


ске“ феноменологије ради, да би се елементарно образложио изречени став, овде ћемо поменути само најфлагрантније: одлучивање супротно међународним стандардима у телима непотпуног састава, самовољ-но смањење броја судија и тужилаца скоро за трећину, тајни рад (без икакве јавности), 2368 одлука без образложења о (не)избору судија, с пет минута расправе о сваком кадидату (што се само претпоставља на основу записника о трајању нејавних седница ВСС) и додатних дваде-сетак секунди (такође претпостављених на исти начин) за сваког не-изабраног судију, потпуно произвољно предлагање реизбора судија у односу на ранг-листе које је сâм ВСС сачинио и потом масовно није по-штовао, потпуно произвољно предлагање 875 нових судија, коришћење недозвољених, незаконитих и нетачних извора и података о личности судија и њихових супружника, избор једног мртвог судије, избор десет судија у по два суда, истовремени избор и неизбор једног истог судије, „реформом реформе“ законодавац интервенише у поступке који су у току, дакле, врши судску власт, ретроактивно претвара већ изјавље-не правне лекове у нове, редовне правне лекове претвара у ванредне, окончава судске поступке ex lege, даје надлежност да о уложеним жал-бама одлучује тело (ВСС, односно ДВТ) против чије одлуке је већ уло-жена жалба, дакле, не само да законодавац даје кадији (ВСС, односно ДВТ) да и тужи и суди, него и да о жалби на тужбу и пресуду одлу-чује опет кадија.32 Треба нагласити да су посматрачи које је ангажовала Европска комисија да свакодневно током 2011. и 2012. посматрају рад ВСС и ДВТ у поступку ревизије реизбора – објавили о томе књигу и у њој документовали и оценили да су чланови ових тела – ВСС и ДВТ – нестручни, неоспособљени и недостојни.33 Треба нагласити такође да нико од чланова ВСС и ДВТ ни на који начин није одговарао за своје поступке у тим телима – напротив, сви су и изузетно материјално-фи-нансијски награђени – што је огледало правог стања и настојања да се Србија конституише као модерна правна држава.34

У процесу успостављања Србије као модерне државе с владавином права треба издвојити и сагледати и међународни чинилац, који је, сма-

32 За детаље вид. Ј. Хасанбеговић, „Правна сигурност у Србији у условима такозване реформе правосуђа и бриселског Споразума из 2013“, у нав. делу у нап. бр. 26, нарочи-то 114–115 и 117–118 и ту наведене ближе изворе.

33 В. Ракић-Водинелић, А. Кнежевић Бојовић, М. Рељановић, Реформа правосуђа у Србији 2008–2012, Правни факултет Унион универзитета у Београду – Службени гласник, Београд 2012, 1–382; V. Rakić-Vodinelić, A. Knežević Bojović, M. Reljanović, Judicial Reform in Serbia 2008–2012, Center for Advanced Legal Studies, Beograd 2012, 1–228.

34 Вид. посебно Д. Бољевић, Улога судства у успостављању правне сигурности – контроверзе и предуслови, у нав. делу у нап. бр. 26, нарочито стр. 135, 137–138, 152 и даље.

24


трамо, секундаран али изразито ретроградан, што се огледа, пре свега, у ставу према тзв. реформи правосуђа и у раду хашког Трибунала.

Спремност европских институција да прихвате тзв. реформу пра-восуђа у Србији35 све док оцењују да су српске власти кооперативне у питањима нормализације односа с Косовом36 – требало би да зрело политичко тело доведе до озбиљне упитаности о упутности европских интеграција. Али, да је српски политички корпус довољно модеран, правно просвећен и демократски зрео, овакво спровођење тзв. реформе правосуђа у Србији никада и не би било могуће.

Хашки трибунал је, пак, подсетимо, основан не зато што није било домаћих позитивноправних могућности да се гони и суди за ратне зло-чине и злочине против човечности, већ зато што није било политичке воље да се гоне и осуде етнички своји, него само они други, етнички туђи. Сада се испоставља као истина оно што су биле тврдње против-ника Трибунала и пре његовог оснивања, а наиме да га је само привид-но основао Савет безбедности ОУН, а да је огољено продужена рука САД, и то као ударна песница селективне правде. Заиста, приводећи крају свој мандат, Трибунал је донео неке институционално правно не-појамне а професионално срамне ослобађајуће пресуде за оне које је препознао као своје (то јест сједињеноамеричке) било по политичком, било по обавештајном принципу. Јер, правосудни систем у коме се по-сле темељно спроведеног поступка доносе образложене пресуде с ви-соким казнама које потом у другостепеном поступку бивају поништене и постају ослобађајуће – мора да има такве темељне недостатке да се не може повезати с идејом модерног правосуђа. У том смислу, само примера ради, треба подсетити на ослобађајуће пресуде: Анти Готови-ни – којом се укида првостепена пресуда на 24 године затвора; Младе-ну Маркачу – којом се укида првостепена пресуда на 18 година затвора; Момчилу Перишићу – којом се укида првостепена пресуда на 27 го-дина затвора; суђење, ослобођење, па поновно суђење због застраши-вања сведока Рамушу Харадинају. Када се претходном дода још случај Шешељ с више од 11 година притвора и суђења а још увек без пре-суде, онда они који су полагали наду у помоћ међународног фактора при успостављању и функционисању домаћег независног правосуђа и правде, као и они који су се надали да ће у Међународном трибуналу добити добар пример за углед – морају изгубити сваку наду.

35 О овоме детаљно вид. Д. Бољевић, Страх и правда у судницама Србије и Европе (овде у нап. бр. 27), посебно одељак: Европска унија и реизбор, стр. 182–185 и ту наведене ближе изворе.

36 Вид., додатно, Ј. Хасанбеговић, Правна сигурност у Србији у условима такозване реформе правосуђа и бриселског Споразума из 2013, (нап. бр. 27), нарочито 118–120.

25


Србија је недовршена држава,37 и то не само у Ђинђићевом смислу него и у територијалном смислу, што свакако није повољно за успо-стављање владавине права. У таквој ситуацији, бриселски Споразум из априла 2013. вишеструко је значајан:38 Он је потврда да је и међународ-ним чиниоцима много више – или чак једино – стало до тога колика, а не каква српска држава, што у међународним односима није чудно ни када долази од оних који се декларишу или сматрају демократама. Бри-селски споразум је, сасвим супротно изјавама и свечаним формалним правним заклетвама београдских званичника (Председника и министа-ра), управо потврда њиховог de iure, то јест правног признања приштин-ских власти, то јест Косова. Али, и много више од тога. Он је показа-тељ односа највиших власти и највиших званичника према Уставу као највишем правном акту државе, темељу целокупног државно-правног поретка, исходишту владавине права и основи правне државе. Устав-ни суд се још увек није изјаснио о уставности тог споразума, али и само његово избегавање да се до сада изјасни и, нарочито, настојање да се о томе огласи ненадлежним, јер је наводно реч о политичком а не правном питању, не говори добро ни о Уставном суду, ни о консти-туисању Србије као модерне правне државе. Бриселски споразум није само показатељ односа српске државе према косовској територији и према косовским Албанцима него и према косовским Србима. И то на-рочито према косовским Србима. Јер, примена бриселског Споразума је њима донела „реформу“ правосуђа на северу јужне покрајине, то јест потпуно незаконито (ако о уставности још увек немамо изричит став Уставног суда) укидање судова и тужилаштава на тој територији.39 Све је – па и Косово, за неке „најскупља српска реч“40 – постало за

37 З. Ђинђић, Југославија као недовршена држава, Народна библиотека Србије – Фонд „Др Зоран Ђинђић“, Београд 2010 (19881); Н. Димитријевић, Србија као недовршена држава, Фабрика књига, Земун 2007; Р. Нешковић, Недовршена држава: Политички систем Босне и Херцеговине, Фридрих-Еберт фондација, Сарајево 2013.

38 Најбољи преглед правних питања отворених бриселским Споразумом вид. Б. Милосављевић, ур., Нечасни мук Уставног суда поводом Косова и Метохије, Фонд „Слободан Јовановић“, Београд 2013, 1–204. Вид., такође, Ј. Хасанбеговић, „Правна сигурност у Србији у условима такозване реформе правосуђа и бриселског Споразума из 2013“, (нап. бр. 27), нарочито 118–120.

39 Вид. Ј. Хасанбеговић, Правна сигурност у Србији у условима такозване реформе правосуђа и бриселског Споразума из 2013 (нап. бр. 27), нарочито стр. 119 и ту детаљно наведене „реформске“ акте.

40 М. Бећковић, Косово – најскупља српска реч, Глас Цркве, Ваљево 1989, 87. Косово – најскупља српска реч је предавање које је Матија Бећковић држао у Аустралији, Европи и Југославији током 1989. године приликом обележавања шест стотина година од Косовског боја. Предавање је први пут одржано у Сиднеју на Маквори (Macquarie) универзитету, на позив Фондације за српске студије, а потом поновљено у националним и црквено-школ-ским установама у Мелбурну, Канбери, Аделаиди, Џулонгу и Бризбејну. У Европи је на

26


свакога како унутар тако и изван земље којој се не знају границе ни те-риторијално, ни етнички-персонално, ни институционално – предмет цењкања, трампе, куповине, продаје, поклона, изнуде... Али, та прав-на посла – ако уопште јесу правни послови – сигурно не доприносе конституисању Србије као модерне правне државе, тј. успостављању владавине права у Србији ма где јој биле границе. Да опет поновим: Да смо ми, Срби, као Французи, и као Немци, па да имамо државника као што је био Де Гол у кризно време педесетих година прошлога века, и да имамо политичке и стручне мудрости и храбрости као Немци пошто су изгубили Други светски рат и били подељени, ми бисмо прво про-менили Устав, управо зато што га поштујемо и зато што нам је стало до права, нашег, српског права и нашег, српског државно-правног поретка, пре свега, па сходно томе и владавине права у њему. Тада бисмо најпре променили Преамбулу Устава и можда бисмо је променили баш као за-падни Немци после Другог светског рата па бисмо ставили у њу прав-но-политичку обавезу да радимо на поновном присаједињењу41 Косо-ва, и можда нам не би било потребно 44 године као Немцима. Да смо ми, Срби, као Французи, и као Немци, да имамо државника, политичке мудрости и стручно-правног знања, и да поштујемо устав и право...

ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИБиблиографске референце

1. Anderson, Benedict, Nacija: zamišljena zajednica – Razmatranja o porijeklu i širenju nacionalizma, prev. Nata Čengić i Nataša Pavlović, Školska knjiga, Zagreb 1990;

2. Баста, Лидија Р., Англосаксонски конституционализам у теорији и пракси – Идеја о ограничавању и контроли политичке власти и њена примена у Енглеској, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 1982;

3. Беговић, Мехмед, ур., Законик цара Стефана Душана, студенички, хиландарски, ходошки и бистрички рукопис, САНУ, Београд 1981;

4. Бећковић, Матија, Косово – најскупља српска реч, Глас Цркве, Ваљево 1989;

видовданским свечаностима, истим поводом, Бећковић одржао ово предавање у Паризу, Бимингему, Дизелдорфу и Оснабрику. Оно је исте, 1989. године објављено у Књижевним новинама и као књига бр. 14 у посебним издањима библиотеке „Глас цркве“, а после деветнаест година, 2008. године, објављују га и Вечерње новости. Уз текст су додате и три Бећковићеве песме: Богородица Тројеручица, Прича о Светом Сави и Косово поље. Нав. према: http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=202.0MATIJABEĆKOVIĆ: KOSOVO — NAJSKUPLJA SRPSKA REČ, 5. август 2012.

41 Б. Кошутић, „Право и правда у партијској држави“, Право и правда 2013 (ур. Ј. Хасанбеговић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2014, 107 и даље.

27


5. Богдановић, Димитрије, „Душаново законодавство“, Историја српског народа у шест књига, прва књига, Од најстаријих времена до Маричке битке (1371) (ур. С. Ћирковић), Београд 1981;

6. Бољевић, Драгана, „Страх и правда у судницама Србије и Европе“, Право и правда 2013 (прир. Јасминка Хасанбеговић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2014;

7. Бољевић, Драгана, „Улога судства у успостављању правне сигурности – контроверзе и предуслови“, Правна сигурност у условима транзиције (прир. Радмила Васић, Ивана Крстић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2014;

8. Boettcher, Hans-Ernst, Gaboriau, Simone, “Dans les gorges des Balkans“, Kritische Vierteljahresschrift für Gesetzgebung und Rechtswissenschaft = Critical Quaterly for Legislation and Law = Revue critique trimestrielle de jurisprudence et de législation, 96(2013)/1;

9. Бујуклић, Жика, „Римско-византијска правна традиција и право средњовековне будванске комуне“, Право и друштвена стварност (ур. Петар Станојевић), Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Косовска Митровица 2014;

10. Гелнер, Ернест, Нације и национализам, прев. Машан Богдановски, Матица српска, Нови Сад 1997;

11. Димитријевић, Ненад, Србија као недовршена држава, Фабрика књига, Земун 2007;

12. Ђинђић, Зоран, Југославија као недовршена држава, Народна библиотека Србије – Фонд „Др Зоран Ђинђић“, Београд 2010 (19881);

13. Ј. Хасанбеговић, „Jedan pokušaj pravne operacionalizacije ideje da se urazumi pravo“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1-3/1991;

14. Кошутић, Будимир, „Право и правда у партијској држави“, Право и правда 2013 (ур. Ј. Хасанбеговић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2014.

15. Кулаковский, Платон Андрејевич, „Сербия в последние годи“, Русские о Сербии и сербах (А. Л. Шемякин, сост. и подг.), Санкт Петербург 2006;

16. Лукић, Радомир Д., Политичка теорија државе, Универзитет у Београду – Савез удружења правника Југославије, Београд 1962;

17. Матић, Војин, Заборављена божанства, Просвета, Београд 1972;18. Матић, Војин, Психоанализа митске прошлости I, II и III (том),

Просвета, Београд 1976, 1979, 1983; 19. Милосављевић, Борис, ур., Нечасни мук Уставног суда поводом

Косова и Метохије, Фонд „Слободан Јовановић“, Београд 2013;20. Нешковић, Радомир, Недовршена држава: Политички систем Босне

и Херцеговине, Фридрих-Еберт фондација, Сарајево 2013;21. Пашић, Никола П., „Моја политичка исповест“, Сербиа и коментари (Ж.

Стојковић, уред.), Изд. Задужбине Милоша Црњанског, Београд 1989;

28


22. Перовић, Латинка, прир., Никола Пашић у Народној скупштини (историјска грађа – документа), књ. 1 (У опозицији1878–1882), Службени лист, Београд 1997;

23. Перовић, Латинка, прир., Никола Пашић у Народној скупштини (историјска грађа – документа), књ. 2 (На власти 1889–1897. и 1901–1902), Службени лист, Београд 1997;

24. Поповић, Миодраг, Видовдан и часни крст: оглед из књижевне археологије, Просвета, Београд 1976;

25. Papenfuß, Dietrich, Strocka, Volker Michael, Hrsg., Gab es das Griechische Wunder?: Griechenland zwischen dem Ende des 6. und der Mitte des 5. Jahrhunderts v. Chr. Tagungsbeiträge des 16. Fachsymposiums der Alexander von Humboldt-Stiftung veranstaltet vom 5. bis 9. April 1999 in Freiburg, Alexander von Humboldt Stiftung – Von Zabern, Bonn – Darmstadt 2001;

26. Popović-Obradović, Olga, The Parliamentary System in Serbia 1903–1914, translated by Branka Magaš, Helsinki Committee for Human Rights in Serbia, Belgrade 2013;

27. Поповић-Обрадовић, Олга, Каква или колика држава, Огледи о политичкој и друштвеној историји Србије XIX–XXI века, приредила и предговор написала Латинка Перовић, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд 2009;

28. Поповић-Обрадовић, Олга, Каква или колика држава, Огледи о политичкој и друштвеној историји Србије XIX–XXI века;

29. Поповић-Обрадовић, Олга, Парламентаризам у Србији 1903–1914, Службени лист СРЈ, Београд 1998;

30. Радојчић, Никола, „Византијско право и старо српско право“, Архив за правне и друштвене науке, 1/1956;

31. Радојчић, Никола, „Снага Закона по Душановом Законику“, Глас СКА, књ. 110, Београд 1923;

32. Radojčić, Nikola, “Die Gründe einer serbischen Entlehnung aus dem byzantinischen Rechte“, Bulletin de la section historique, 1924, vol. XI;

33. Радојчић, Никола, изд. и прев., Законик цара Стефана Душана: 1349 и 1354 (ур. Г. Острогорски), Научно дело, Београд 1960;

34. Ракић-Водинелић, Весна, Кнежевић Бојовић, Ана, Рељановић, Марио, Реформа правосуђа у Србији 2008–2012, Правни факултет Унион универзитета у Београду / ЈП Службени гласник, Београд 2012;

35. Rakić-Vodinelić, Vesna, Knežević Bojović, Ana, Reljanović, Mario, Judicial Reform in Serbia 2008–2012, Center for Advanced Legal Studies, Beograd 2012;

36. Silnizki, Michael, “Staat“, Historisches Wörterbuch der Philosophie (Hrsg. Joachim Ritter, Karlfried Gründer), Wissenschaftliche Buchgeselschaft, Darmstadt 1998, Band 10;

37. Станковић, Ђорђе, прир., Пашић у Народној скупштини (историјска грађа – документа), књ. 4 (1914–1926), Службени лист, Београд 1998;

29


38. Стефановски, Mирјана, „Вредност закона према Душановом законику“, Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора, САНУ, Одељење друштвених наука, Извори српског права XVI, Београд 2009;

39. Стојановић, Дубравка, прир. Никола Пашић у Народној скупштини (историјска грађа – документа), књ. 3 (1903–1914), Службени лист, Београд 1997;

40. Тадић, Љубомир, Наука о политици: Основни појмови и проблеми, Рад, Београд 1988;

41. Ћирковић, Сима, ур., Историја српског народа – прва књига: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), Српска књижевна задруга, Београд 1981;

42. Ћосић, Добрица, Пишчеви записи (1981–1991), Филип Вишњић, Београд 2002;

43. Ћосић, Добрица, Пишчеви записи (1992–1993), Филип Вишњић, Београд 2004;

44. Fleiner, Thomas, Basta Fleiner, Lidija R., Allgemeine Staatslehre: Über die konstitutionelle Demokratie in einer multikulturellen globalisierten Welt, Springer, Berlin 20043;

45. Fleiner, Thomas, Basta Fleiner, Lidija R., Constitutional Democracy in a Multicultural and Globalised World, Springer, Berlin 2009;

46. Hobsbaum, Erik, Nacije i nacionalizam od 1780 – Program, mit, stvarnost, prev. Svetlana Nikolić, Beograd, Filip Višnjić, 1996;

47. Хасанбеговић, Јасминка, „Правна сигурност у Србији у условима такозване реформе правосуђа и бриселског Споразума из 2013“, Правна сигурност у условима транзиције (прир. Радмила Васић, Ивана Крстић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2014;

48. Hasanbegović, Jasminka, „Suverenitet država članica EZ“, Elementi evropskog prava (ur. Z. Grebo), PP “ZID”, Sarajevo 1994;

49. Hasanbegović, Jasminka, “Cultura dei diritti umani e cultura dei diritti delle minoranze – Il caso della Serbia“, Guerre e minoranze – Diritti delle minoranze, conflitti interetnici e giustizia internazionale nella transizione alla democrazia dell’Europa Centro-orientale traduzione di Claudio Tommasi (a curo di. G. Gozzi, F. Martelli), Società editrice il Mulino, Bologna 2004;

50. Hasanbegović, Jasminka, “Cultura dei diritti umani e cultura dei diritti delle minoranze – Il caso della Serbia“, Guerre e minoranze – Diritti delle minoranze, conflitti interetnici e giustizia internazionale nella transizione alla democrazia dell’Europa Centro-orientale traduzione di Claudio Tommasi (Gustavo Gozzi e Fabio Martelli, a cura di), Società editrice il Mulino, Bologna 2004;

51. Hasanbegović, Jasminka, “Human Rights Culture and/or Human Rights Ideology – Rhetorics and Realities“, Human Rights Today – 60 Years of the Universal Declaration (eds. M. A. Jovanović, I. Krstić), Eleven International Publishing, Utrecht 2010;

30


52. Hasanbegović, Jasminka, “The Right of Self-Determination of Peoples and Human Rights“, transl. by Jelena Pejić, Arhiv za pravne i društvene nauke, 3-1993;

53. Hasanbegović, Jasminka, „Državljanin Evropske unije“, Arhiv za pravne i društvene nauke 4/1997;

54. Hasanbegović, Jasminka, „Državljanstvo kao pravo čoveka“, Jugoslovenska revija za međunarodno pravo, 1-3/1995;

55. Hasanbegović, Jasminka, „Modelari ustava u ogledalcetu ljudskih prava“, Ustavne promene (ur. O. Vučić, K. Čavoški), Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2003;

56. Hasanbegović, Jasminka, „Moderna srpska država / Ein moderner serbischer Staat / A Modern Serbian State“, O Podunavskim Švabama / Über die Donauschwaben / About the Danube Swabians, übersetzt von Manfred Prokop / translated by Erika Banski, Mandragora film, Zrenjanin 2012;

57. Hasanbegović, Jasminka, „Nekoliko napomena o Projektu ustava Republike Srbije novosadskog Foruma iuris“, Glasnik Advokatske komore Vojvodine 5-6/2003;

58. Hasanbegović, Jasminka, „Nerazumno pravo – slučaj postkomunističkih društava (Perelmanova teorija kao okvir analize – kritički sagledana i razvijena)“, Pravna misao 9-10/1991;

59. Hasanbegović, Jasminka, „Ostvarivanje i zaštita ljudskih prava u Srbiji – normativni okvir i pravna stvarnost“, Međunarodnи simpozijum „Zaštita i ostvarivanje ljudskih prava u procesu europske integracije – Očekivanja i iskustvo zemalja tranzicije (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, SiCG)“, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu 1-2/2005;

60. Hasanbegović, Jasminka, „Pravo kao (ne)tolerantnost – paradoksi“, Glasnik Advokatske komore Vojvodine 3/2001;

61. Hasanbegović, Jasminka, „Pretpostavke razumnog pravnog odlučivanja“, Naše teme 12/1989;

62. Hasanbegović, Jasminka, „Retoricitet prava i pravnost države – O nespojivosti suverenosti i pravne države“, Pravna država – poreklo i budućnost jedne ideje (prir. D. N. Basta, D. Miler), Pravni fakultet u Beogradu – Centar za publikacije i Nemački kulturni i informativni centar u Beogradu, Beograd 1991;

63. Hasanbegović, Jasminka, „Retorika ljudskih prava u (ne)pravnoj državi”, Naša zakonitost 11-12/1989;

64. Hasanbegović, Jasminka, „Univerzalnost ljudskih prava i Kant“, Protiv proizvoljnosti – Kantova Metafizička načela nauke o pravu posle dva veka (prir. D. N. Basta, P. Volf), Pravni fakultet – Geteov institut, Beograd 1997;

65. Cusher, Brent Edwin, Rousseau and Plato on the Legislator and the Limits of Law, University of Toronto, Toronto 2010;

31


66. Šarčević, Edin, Begriff und Theorie des Rechtsstaats (in der deutschen Staats - und Rechtsphilosophie) vom aufgeklärten Liberalismusbiszum Nationalsozialismus, Universität Saarland, Saarbrücken 1991;

67. Wilson, Nigel Guy (ed.), Encyclopedia Of Ancient Greece, Routledge, London 2006.

Правни прописи

1. Устав Републике Србије, Службени гласник Р. Србије, бр. 98/06;2. Устав Републике Србије, Службени гласник Р. Србије, бр. 1/90.

Jasminka HasanbegovićFaculty of Law,University of Belgrade

ON OBSTACLES TO THE RULE OF LAW AMONG SERBS

Summary

The review of the provided topic implies the necessity to firstly suc-cinctly determine the theoretical framework for the reflection on the rule of law and Rechtsstaat. Subsequently, we shall consider the obstacles to the establishment of the rule of law, yet not regional ones, as it could be expected in line with the main topic of this scientific conference, but only those characteristic of Serbs, meaning primarily the obstacles to constituting the Serbianstate in the manner of the rule of law. These can be marked and grouped as social and psychosocial, historical and current, internal and in-ternational, collective and individual obstacles to the process of constituting Serbia as a modern state ruled by law. But, in a way to synthesis, from a methodological and typological point of view, they can be divided into so-cio-historical (either internal or international) on one side, and psychosocial (either collective or individual) ones on the other. Thus, the central part of this paper is dedicated to the presentation of the most important obstacles which, in author’s opinion, are standing in the way of still unaccomplished constitutionalisation of Serbia as a modern state ruled by law, i.e. modern democratic rule of law.Key words: Rule of Law; Rechtsstaat; Serbs; Serbia; Obstacles to the Rule

of Law.

M. Н. Симовић, В. М. Симовић, Радње доказивања у кривичном поступку..., Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, стр. 32–50.

32

ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАДОВИ

УДК/UDC 343.14(497.6) DOI: 10.7251/GPFIS1401032S

ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД / REVIEW ARTICLEПримљен: јун 2014.Received: June 2014.

Миодраг Н. Симовић

Уставни суд Босне и ХерцеговинеПравни факултет Универзитета у Бањој ЛуциПравни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Владимир М. Симовић

Тужилаштво Босне и ХерцеговинеФакултет за безбједност и заштиту, Бања Лука

РАДЊЕ ДОКАЗИВАЊА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И

ЊИХОВ ЗНАЧАЈ У ОТКРИВАЊУ И ДОКАЗИВАЊУ КРИВИЧНИХ ДЈЕЛА

Рад је посвећен радњама доказивања у кривичном поступку Босне и

Херцеговине (претресање стана, просторија и лица; привремено одузи-мање предмета; поступак са сумњивим стварима; увиђај и реконструк-ција догађаја; испитивање осумњиченог; саслушање свједока и исказ вјештака), које служе да би суд на основу њих стекао убјеђење о томе да ли постоје или не постоје чињенице које могу да буду од утицаја на њего-ву одлуку. Њихов значај додатно појачава чињеница да, ако су предузете у складу са законом, резултати добијени њиховим предузимањем могу да се користе као доказ у кривичном поступку, и на њима може да се заснива судска одлука. Питање радњи доказивања разматра се из перспективе задатка судова да рјешавају конкретне кривичне предмете, што под-разумијева правилно утврђивање чињеничног стања и примјену одгова-рајућих правних норми. Утврђивање чињеничног стања претпоставља да се прикупе одлучне чињенице, онако како су се заиста одиграле у ствар-

Миодраг Н. Симовић, vlado_s@blic-net; Владимир М. Симовић, [email protected].


33

ности, и закључивање да ли се тако утврђено чињенично стање подудара са стањем описаним у правној норми. Правна оцјена састоји се и у оцје-ни да ли на утврђено чињенично стање треба да се примијени законом прописана санкција. Посебно се указује на то да је правилно утврђивање чињеница у кривичном поступку основ сваког одлучивања судова, било да се ради о рјешавању материјалноправних или процесноправних питања, односно о доношењу одлуке о главној ствари или о споредним питањима.

Кључне ријечи: Kривични поступак; Доказ; Доказивање; Тужилац; Суд.

1. ОПШТЕ НАПОМЕНЕ

Један од основних принципа закона о кривичном поступку који се примјењују у Босни и Херцеговини, кад су у питању радње доказивања, јесте да су суд и други органи гоњења дужни да истинито и потпуно ут-врде како чињенице које терете осумњиченог, односно оптуженог, тако и оне које иду у његову корист. Такође, закон прописује пресумпцију невиности и пријемну принципа in dubio pro reo, као битне елементе права на правично суђење из члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.1 Суд је дужан да савјесно оције-ни све доказе појединачно и у вези с осталим доказима, па на основу такве оцјене изведе закључак да ли је нека чињеница доказана. При томе, суд није везан ни ограничен посебним формалним доказним пра-вилима, већ по начелу слободне оцјене доказа оцјењује да ли постоје или не постоје одређене чињенице. Међутим, слободна оцјена доказа захтијева образложење како сваког доказа појединачно, тако и свих до-каза заједно, те довођење свих спроведених доказа у узајамну логичку везу. Начело слободне оцјене доказа, ипак, не представља апсолутну слободу. Та слобода је ограничена општим правилима и законитостима људског мишљења и искуства. Због тога, постоји обавеза редовног суда да у образложењу пресуде опише процес појединачне оцјене доказа, довођење сваког оцијењеног доказа у везу с другим доказима и изведе закључак о доказаности одређене чињенице.

У том контексту, доказивање индицијама није само по себи про-тивно принципима правичног суђења из члана 6, став 1 Европске кон-венције. Међутим, за овакво доказивање вриједи правило да индиције морају да дјелују као чврст, затворен круг који дозвољава само један закључак у односу на релевантну чињеницу, те да објективно потпуно искључе могућност другачијег закључка у односу на ту чињеницу. Да-кле, чињенице утврђене посредним доказима морају да буду несумњи-во утврђене и међусобно, те чврсто и логички повезане тако да упућују

1 У даљем тексту: Европска конвенција.


34

на једини могући закључак да је управо оптужени учинио кривично дјело које му се ставља на терет.2 Такође, спроведени докази морају да буду у потпуном складу и да представљају не збир доказа, већ систем индиција који ће у свом склопу и повезаности искључити сваку другу могућу верзију осим оне коју је утврдио првостепени суд.3

Свака од чињеница које чине индиције које улазе у „ланац доказа“ мора да буде несумњиво утврђена да би заједно с другим чињеницама, утврђеним посредним доказима, довела до несумњивог закључка да је оптужени учинио кривично дјело. Стандард доказа одређен „као већи степен вјероватноће“, без одређења у односу на који се полазни основ тај степен утврђује, не задовољава критеријум несумњивог утврђења чиње-ница на штету оптуженог ни када се ради о непосредним доказима, па тако не може да буде примјењив ни кад се ради о посредним доказима.

Образложења и првостепене и другостепене пресуде у којима се износи субјективно убјеђење да је одређена чињеница утврђена, као и да је апелант учинио кривично дјело које му се ставља на терет није довољно, већ мора да постоји стварна, на објективним чињеницама за-снована и образложена истинитост закључака суда. Редовни судови не могу да кажу да одређеном свједоку не вјерују, јер је његов исказ у су-протности с исказом неког другог свједока коме вјерују, нити је довољ-но да доказе субјективно квалификују као „увјерљиве, тачне, објектив-не“, односно као „неувјерљиве, субјективне и усмјерене на помагање оптуженом“. Редовни судови не могу ни да цијене доказе мимо и преко њихове стварне доказне снаге и садржаја, нити могу да по принципу опортунитета, посебно кад постоји императивна норма, оцјењују да ли одређени формални недостатак у прибављању доказа или у самом до-казу има утицаја на законитост таквог доказа. Не могу редовни судови у својим одлукама утврдити да постоје формални недостаци или неза-конитости у самом доказу или његовом прибављању, а затим прихва-тити такав доказ са субјективним ставом да наведене неправилности немају утицаја на прихватљивост доказа пред судом.

2. ПРЕТРЕСАЊЕ СТАНА, ПРОСТОРИЈА И ЛИЦА

Претресање је процесна радња материјалног, стварног и физичког истраживања које се предузима с циљем да се пронађе и ухвати осумњи-чени или пронађе предмет важан за потребе кривичног поступка.4 У том

2 Врховни суд СФРЈ, Пресуда број Кж. 38/70 од 22. децембра 1970. год..3 Врховни суд СФРЈ, Пресуда број Кж. 1744/68.4 Б. Павишић et al., Коментар Закона о кривичном поступку, Правни факултет

Универзитета у Ријеци, Ријека 2001, 375.


35

смислу, ова радња је и мјера процесне принуде којом се ограничавају уставна права грађана и основна људска права – права на приватност, поштовање породичног живота и стана, као и друга с тиме повезана права.5 У садржинском смислу, претресање представља систематско претраживање одређених затворених или отворених простора с циљем да се ухвати извршилац кривичног дјела или прибаве докази о кривич-ном дјелу и извршиоцу, те планско претраживање одређеног лица с циљем да се пронађу трагови и предмети кривичног дјела који се налазе у одјећи тог лица, односно које оно има код себе или при себи.6

Врсте претресања се вежу уз објекат претресања и правила посту-пања. Према правилима претресања, разликује се редовно претресање, односно претресање са судском наредбом и претресање без наредбе. Пре-ма објекту претресања, можемо разликовати претресање стана и осталих просторија, претресање покретних ствари и претресање лица. Станом се подразумијева свака просторија или простор у ком се борави или може бо-равити макар и привремено, односно то су „простори за становање (нпр. стамбена јединица, породична кућа, викенд кућа или хотелска соба), разне споредне просторије које су у вези (не морају бити у физичкој) са станом (нпр. подруми, тавани, праонице), као и покретни простори који служе за становање (нпр. кабина на броду, стамбени простор у аутомобилској при-колици, кабина теретног возила, комби или једноволуменско возило, који се користе као стан)“.7 Да би се неки простор сматрао станом, потребно је да задовољи два основна критеријума: фактичку детенцију стана и иска-зану намјеру да се тај стан сматра приватним животним простором, без обзира на грађевински квалитет самог простора. За појам „остале просто-рије“ вежу се нпр. различити пословни простори, простори за пребивање (нпр. бараке, колибе) или други простори (нпр. магацини).

С претресањем стана и осталих просторија повезује се и претре-сање покретних ствари. Правна могућност претресања покретних ствари обухвата и претресање компјутерских система, уређаја за по-храњивање компјутерских и електронских података, као и мобилних телефонских апарата. Лица која се користе овим уређајима дужна су да омогуће приступ, предају медије на којима су похрањени подаци, те да пруже потребна обавјештења за употребу тих уређаја.

Осим рачунара и мобилних телефона, често се врше и претреси снимака с надзорних камера које се налазе на одговарајућим уређајима за похрањивање података. Приликом ове врсте претреса, са снимака

5 М. Грубач, Кривично процесно право – Посебни дио, Београд 2004, 373.6 М. Шкулић, Коментар Законика о кривичном поступку, Београд 2007, 309.7 Х. Сијерчић-Чолић et al., Коментари закона о казненом/кривичном поступку у Босни

и Херцеговини, Књига III, Сарајево 2005, 183.


36

надзорних камера се изузимају појединачни снимци, односно фотогра-фије интересантних лица или предмета, а након тога се те фотографије могу користити као докази.

Претресање лица представља истраживање одјеће, обуће, површи-не тијела, покретних ствари које лице носи или су у његовом посједу, те простор у ком се лице налази током предузимања претреса.8 Средства којима се врши лични претрес су разноврсна и многобројна.

Од претресања стана, просторија и лица треба разликовати преглед мјеста увиђајем, који је доказно средство којим се утврђују чињени-це, док се претресање састоји у проналажењу и одузимању предмета који могу да послуже као доказ. Осим тога, за спровођење увиђаја није потребан посебан формални услов, а код претресања од њега се може само изузетно одступити.

Претресање се може предузети само под тачно одређеним законским условима. Материјални услов за претресање се разликује с обзиром на то да ли је ријеч о претресању стана, других просторија и покретних ствари или претресању лица. Тако претресање стана, осталих просто-рија и покретних ствари може да се предузме само онда ако има довољно основа за сумњу да ће се приликом претресања пронаћи извршилац кри-вичног дјела или његов саучесник, открити трагови кривичног дјела или пронаћи предмети важни за кривични поступак.9 Такође, кумулативно мора постојати вјероватност да је извршено кривично дјело, jer је циљ претресања прикупљање доказа о извршеном кривичном дјелу, а не ут-врђивање постојања основа сумње или основане сумње да је извршено кривично дјело. Појам „довољно основа за сумњу“ може се разумјети као вјероватност да постоје чињенице, односно одређени ниво сумње који се налази између основа сумње (или разлога за сумњу) и основане сумње (или вишег степена сумње заснованог на прикупљеним доказима који упућују на закључак да је извршено кривично дјело).10 Фактичко је питање када постоји таква вјероватноћа, али она мора да произлази из одређених чињеница, а не може се радити о обичној претпоставци, без икаквог реалног утемељења. Претресање лица може да се предузме кад је вјероватно да је то лице извршило кривично дјело или да ће се пре-тресањем пронаћи предмети или трагови важни за кривични поступак.

8 Д. Крапац, Кривично процесно право, Загреб 2003, 234. 9 Упор. одредбе члана 51, став 1 Закона о кривичном поступку БиХ (у даљем тексту:

ЗКП БиХ), члана 65, став 1 Закона о кривичном поступку Федерације БиХ (у даљем тексту: ЗКП ФБиХ), члана 116, став 1 Закона о кривичном поступку Републике Српске (у даљем тексту: ЗКП РС) и члана 51, став 1 Закона о кривичном поступку Брчко дистрикта БиХ (у даљем тексту: ЗКП БДБиХ).

10 Х. Сијерчић-Чолић, Кривично процесно право. Књига I: Кривичнопроцесни субјекти и кривичнопроцесне радње – Друго измијењено и допуњено издање, Сарајево 2008, 351.


37

Формални услов, односно правни основ за предузимање претре-сања јесте судска наредба коју издаје судија за претходни поступак на захтјев тужиоца или овлашћених службених лица која су добила одо-брење од тужиоца.11 Захтјев за издавање наредбе за претресање може да се поднесе у писаној или, у хитним случајевима, у усменој форми.

У наредби за претресање стана и других просторија требало би да се, као факултативни елеменат наредбе, налази и овлашћење овлашће-ним службеним лицима да без претходне најаве уђу у просторије.12 Та-кође је прописано да овлашћена службена лица могу да употријебе силу у складу са законом – уколико им је приступ просторијама ускраћен.13

У изузетним и тачно одређеним случајевима, овлашћено службено лице може да изврши претресање и без судске наредбе и свједока.14 Закон не прописује могућност да се врши претресање стана и других просторија без наредбе због постојања сумње да ће се лица које се налазе у тим просторијама сакрити, да ће уништити или се ријеши-ти предмета које треба од њих одузети и употријебити их као доказ у кривичном поступку, као што је прописано код претресања лица без наредбе. Из тих разлога, у овим случајевима овлашћена службена лица имају једино могућност да користе усмене судске наредбе.

Како би се осигурало да претресање стана, других просторија и лица буде правилно обављено, тражи се да поступку извршења наредбе за пре-тресање буду присутна одређена лица. У том смислу, биће позван корисник стана и других просторија да присуствује претресању, а ако је одсутан – биће позван његов заступник или неко од одраслих чланова домаћинства или сусједа. Поред наведених лица, претресању стана, других просторија и лица морају да присуствују два пунољетна грађанина као судски (соле-нитентни) свједоци. Ови свједоци су гаранција да ће поступак претресања бити законит и да ће резултати претресања бити верификовани објектив-но у записник о претресању тако да морају бити присутни свим радњама претресања. Осим ових лица, претресању може да присуствује и бранилац уколико га осумњичени обавијести, с тим што претресање може да се из-врши и без његовог присуства – ако то захтијевају изузетне околности.15

11 Упор. одредбе члана 53, став 2 ЗКП БиХ, члана 67, став 2 ЗКП ФБиХ, члана 117, став 2 ЗКП РС и члана 53, став 2 ЗКП БДБиХ.

12 Упор. одредбе члана 58, тачка х) ЗКП БиХ, члана 72, тачка х) ЗКП ФБиХ, члана 122, тачка ж) ЗКП РС и члана 58, тачка х) ЗКП БДБиХ.


14 Упор. одредбе члана 64, ст. 1 и 2 ЗКП БиХ, члана 78, ст. 1 и 2 ЗКП ФБиХ, члана 128, ст. 1 и 2 ЗКП РС и члана 64, ст. 1 и 2 ЗКП БДБиХ.

15 Упор. одредбе члана 58, тачка ј) ЗКП БиХ, члана 72, тачка ј) ЗКП ФБиХ, члана 122, тачка и) ЗКП РС и члана 58, тачка ј) ЗКП БДБиХ.


38

О сваком претресању саставља се записник који потписује лице код којег је или на којој се врши претресање или његов заступник, два пу-нољетна свједока чије присуство претресу треба да осигура правилност и законитост поступања, те овлашћена службена лица која су вршила претресање. Записник је потребно састављати и у случају извршења претреса без наредбе, с тим што се у том случају записник саставља не-посредно након извршене радње и не потписују га судски свједоци који и не присуствују извођењу претреса.

Након извршеног претреса, овлашћена службена лица су дужна да (без одлагања) сачине извјештај о извршењу наредбе за претрес и, уз један примјерак те наредбе, записник о претресу, потврду о привремено одузетим предметима и одузетим предметима доставе га суду који је из-дао наредбу. У случајевима извршења претреса без наредбе, овлашћена службена лица су дужна да сачине писани извјештај, с разлозима за пре-тресање без наредбе и одмах га доставе тужиоцу који ће о томе обавије-стити судију за претходни поступак – како би се пронађени предмети могли користити као доказ у кривичном поступку. Одузети предмети се, по правилу, враћају суду који је издао наредбу, али је могуће да суд на-редбом одреди да се предмети задрже код овлашћених службених лица или да се доставе надлежном тужилаштву.

3. ПРИВРЕМЕНО ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА И ИМОВИНЕ

Овом радњом доказивања прибављају се докази и предмети који служе за утврђивање чињеница у кривичном поступку, односно спреча-ва се вршење кривичних дјела, те онемогућава коришћење или отуђење одређене имовине.16 Материјални услов за предузимање ове радње од-носи се на врсте предмета који се могу привремено одузети, а ријеч је о предметима који се по кривичном закону морају одузети или могу по-служити као доказ у кривичном поступку.17 Одузимање предмета пре-ма кривичном закону предвиђено је као мјера безбједности у односу на предмете који су употријебљени или намијењени за извршење кривич-ног дјела или су настали његовим извршењем, а постоји опасност да ће бити поново употријебљени за извршење кривичног дјела или се, с циљем заштите опште безбједности или из моралних разлога, одузи-мање предмета чини неопходним.18 Такође, предвиђено је одузимање

16 М. Бабић еt al., Коментари кривичних (казнених) закона у БиХ, књига прва, Сарајево 2005, 208.


18 Упор. одредбе члана 74 Кривичног закона БиХ, члана 78 Кривичног закона Феде-рације БиХ, члана 62 Кривичног закона Републике Српске и члана 78 Кривичног закона Брчко дистрикта БиХ.


39

предмета од којих се састоји имовинска корист прибављена кривичним дјелом,19 а у оквиру посебног дијела кривичног закона предвиђено је, код одређених кривичних дјела, и обавезно одузимање предмета.

Формални услов за привремено одузимање предмета и имовине је наредба суда издата на приједлог тужиоца или овлашћеног службеног лица које је добила одобрење од тужиоца. Одузимање предмета на ос-нову наредбе врше овлашћена службена лица20 који изузетно могу, у случајевима када постоји опасност од одлагања, те предмете привреме-но одузети и без судске наредбе као формалног услова, односно довољ-но је само да постоји материјални услов: да се ради о предметима које по кривичном закону треба одузети или који могу да послуже као доказ у кривичном поступку. У овим случајевима, уколико се лице од ког се одузимају предмети изричито томе успротиви, тужилац ће у року од 72 сата поднијети захтјев судији за претходни поступак за накнадно одо-брење одузимања предмета.21 Ако судија за претходни поступак одбије захтјев тужиоца наступају двије посљедице, и то једна која се односи на доказну снагу предмета (они се не могу користити као доказ у кри-вичном поступку), а друга на обавезу њиховог враћања.22

Приликом одузимања предмета и документације сачиниће се за-писник у ком ће се назначити гдје су ти предмети пронађени, описаће се, а по потреби и на други начин ће се осигурати утврђивање њихове истовјетности, те ће се лицу од ког се привремено одузимају предме-ти издати и потврда.23 Поред записника, овлашћена службена лица су дужна да лицу које добровољно предаје предмете издају и потврду о привременом одузимању, јер би се у супротном радило о незаконитом доказу на ком се не може заснивати судска одлука.24

Сви привремено одузети предмети морају да се, без обзира на то да ли су добровољно предати, одузети на основу судске наредбе или без наредбе, доставе суду који те предмете похрањује или на други начин осигурава њихово чување.25 Међутим, с обзиром на то да тужилац врши

19 Упор. одредбе чл. 111 Кривичног закона БиХ, 114 Кривичног закона Федерације БиХ, 94 Кривичног закона Републике Српске и 114 Кривичног закона Брчко дистрикта БиХ.




23 Упор. одредбе члана 68 и члана 65, став 8 ЗКП БиХ, члана 82 и члана 79, став 8 ЗКП ФБиХ, члана 132 и члана 129, став 8 ЗКП РС и члана 68 и члана 65 став 8 ЗКП БДБиХ.

24 Пресуда Врховног суда Федерације БиХ, Кж. број 030 К 010760 13.25 Упор. одредбе чл. 70 ЗКП БиХ, 84 ЗКП ФБиХ, 134 ЗКП РС и 70 ЗКП БДБиХ.


40

отварање и преглед привремено одузетих предмета,26 суд мора да доста-ви привремено одузете предмете тужиоцу. Тужилац је, при томе, дужан да о отварању и прегледу привремено одузетих предмета обавијести лице од ког су предмети одузети, судију за претходни поступак и брани-оца. Међутим, одсуство наведених лица не спречава тужиоца да отвори и прегледа предмете и документацију, па ће се у записнику о отварању и прегледању навести лица која су присуствовала овој радњи, а у случају њихове одсутности – назначиће се да су уредно обавијештени.

Посебни случајеви привременог одузимања предмета односе се на: 1) привремено одузимање писама, телеграма и других пошиљки,27 2) до-стављање података о финансијским трансакцијама и привремено одузи-мање финансијских средстава у вези са наредбом банци или другом прав-ном лицу,28 3) достављање података о коришћењу телекомуникацијских услуга на основу наредбе оператеру телекомуникација29 и 4) привремено одузимање имовине ради обезбјеђења.30 Формални услови за све ове по-себне случајеве привременог одузимања предмета јесте наредба суда из-дата на приједлог тужиоца,31 с тим што у случајевима опасности од одла-гања наредбу може да изда и тужилац, али суд мора да је потврди у року од 72 сата. Изузетак је привремено одузимање имовине ради обезбјеђења које могу, у случајевима ако постоји опасност од одлагања, самостално предузети овлашћена службена лица, али су о томе дужни да одмах оба-вијесте тужиоца, а о предузетим мјерама одлучује судија за претходни поступак у року од 72 сата. За разлику од формалног услова, материјал-ни услов је различито постављен код сваке од ових врста привременог одузимања. Тако се привремено одузимање писама, телеграма и других пошиљки може предузети само према оним пошиљкама које су упућене осумњиченом или оптуженом или које они шаљу, а налазе се код преду-зећа и лица која врше послове поште и телекомуникација.32 Поред тога, потребно је да постоје околности због којих се основано може очекивати да ће ове пошиљке користити као доказ у поступку.



28 Упор. одредбе члана 72 ЗКП БиХ, члана 86 ЗКП ФБиХ, члана 136 ЗКП РС и члана 72 ЗКП БДБиХ.

29 Упор. одредбе чл. 72а ЗКП БиХ, члана 86а ЗКП ФБиХ, члана 137 ЗКП РС и члана 72а ЗКП БДБиХ.

30 Упор. одредбе чл. 73 ЗКП БиХ, 87 ЗКП ФБиХ, 138 ЗКП РС и 73 ЗКП БДБиХ.31 Суд може издати наредбу оператеру телекомуникација и на основу приједлога ов-

лашћених службених лица која су добила одобрење од тужиоца. 32 Ове мјере не могу се примјењивати на писма, телеграме и друге пошиљке раз-

мијењене између осумњиченог, односно оптуженог и његовог браниоца.


41

4. ПОСТУПАК СА СУМЊИВИМ СТВАРИМА

Сумњиве су оне ствари које се нађу код осумњиченог, односно опту-женог, а њихов власник је непознат. Одредбама закона регулисан је по-ступак с предметима нађеним код осумњиченог, односно оптуженог, за које се не зна коме припадају. Нађе ли се код осумњиченог, односно опту-женог туђа ствар, а да се не зна чија је, орган који води поступак описаће ту ствар и опис објавити на огласној табли општине на чијем подручју осумњичени, односно оптужени има пребивалиште и на чијем је под-ручју кривично дјело учињено. У огласу ће се позвати власник да се јави органу који води поступак у року од једне године од дана објављивања огласа, јер ће се иначе ствар продати, а новац добијен продајом постати приход буџета. Ако се ради о стварима веће вриједности, објављивање се може извршити и путем дневног листа. Међутим, ако је ствар подложна кварењу или је њено чување везано са знатним трошковима, она ће се продати по одредбама које важе за извршни поступак, а новац предати на чување у судски депозит. Када се у року од једне године нико не јави за ствари или за новац добијен од продаје ствари, донијеће се рјешење да ствар постаје државна својина, односно да се новац унесе у буџет.

5. УВИЂАЈ И РЕКОНСТРУКЦИЈА ДОГАЂАЈА

Увиђај је доказна радња која се састоји у непосредним и у законској форми предузетим чулним опажањем органа који води поступак о чиње-ницама важним за рјешавање конкретног кривичноправног случаја.33 За разлику од осталих радњи доказивања, увиђај није детаљно регулисан законима о кривичним поступцима који се примјењују у Босни и Хер-цеговини, јер они дају само правни основ вршења увиђаја, док њего-ву методику, тактику и технику дефинише криминалистика. Закони не прописују формалноправни основ за обављање увиђаја. Због тога је за вршење увиђаја довољан само материјални услов, а то је да је за утврђи-вање какве важне чињенице у поступку потребно непосредно опажање.34

Увиђај на лицу мјеста извршења кривичног дјела у правилу преду-зимају овлашћена службена лица, и то: истражилац који сачињава запис-ник о увиђају и криминалистички техничар који помаже у проналажењу, осигурању или описивању трагова, врши потребна мјерења и снимања, сачињава скицу лица мјеста и фото-документацију, те прикупља друге податке. Поред овлашћених службених лица, увиђају на лицу мјеста из-вршења кривичног дјела може да присуствује и тужилац,35 који о томе

33 Т. Васиљевић, Систем кривичног процесног права СФРЈ, Београд 1981, 347.34 Упор. одредбе чл. 92 ЗКП БиХ, 106 ЗКП ФБиХ, 157 ЗКП РС и 92 ЗКП БДБиХ.35 Упор. одредбе чл. 221 ЗКП БиХ, 236 ЗКП ФБиХ, 221 ЗКП РС и 229 ЗКП БДБиХ.


42

самостално одлучује. Међутим, дежурни тужилац је обавезан да прису-ствује увиђају када је обавијештен да постоји основа сумње да је изврше-но кривично дјело за које се може изрећи казна затвора у трајању више од десет година, изузев уколико је у томе спријечен из објективних разлога или кад излазак на лице мјеста, због удаљености, изискује дужи времен-ски период.36 У случајевима кад присуствује вршењу увиђаја, тужилац има право да захтијева од овлашћених службених лица да предузму од-ређене мјере и радње. Осим тога, тужилац има право и могућност да у потпуности преузме вршење увиђаја и у том случају записник о увиђају сачињава и потписује тужилац.37

Осим наведених лица, на увиђај се може позвати и вјештак – ако би његово присуство било од користи за давање налаза и мишљења.38 Потребу за вјештачењем приликом увиђаја треба поистовијетити са хит-ношћу поступања (да се вјештачење касније не би могло обавити или би његово обављање било могуће уз велике тешкоће).

Записник о увиђају је писана исправа у којој се репродукује од-ређени мисаони садржај везан уз утврђивање чињеничног стања током увиђаја.39 Будући да се записник о увиђају саставља у општем интересу у вршењу јавног овлашћења, он је јавна и службена исправа. И поред тога, записник о увиђају сам по себи нема неку посебну доказну снагу у кривичном поступку нити је његов садржај искључен из редовног по-ступка оцјене доказа.

Ради провјеравања изведених доказа или утврђивања чињеница које су од значаја за разјашњење ствари, орган који води поступак може да одреди реконструкцију догађаја која се врши тако што ће се поновити радње и ситуације у условима под којим се, према изведеним докази-ма, догађај одиграо.40 Ова радња се по правилу врши на мјесту гдје се догађај одиграо, а обавља се тако да се, по могућности, цијели догађај изведе онако како слиједи из испитивања осумњиченог, односно опту-женог, исказа свједока и вјештака и других доказа, као и чињеница које је орган утврдио властитим опажањем. При томе се употребљавају иста или, уколико је то немогуће, слична материјална средства која су упо-тријебљена код стварног догађаја и обезбјеђује учешће субјеката који су опазили кривични догађај или учествовали у њему.

36 Члан 10, ст. 3 и 4 Упутства о поступању и сарадњи овлашћених службених лица и тужилаца у провођењу радњи доказивања у току истраге од 27. септембра 2013. год., http//www.hjpc.ba/pr/preleases/1/?cid=5757, 2, 1, 21. октобар 2014.

37 Х. Сијерчић-Чолић et al., 602.38 Упор. одредбе члана 94, став 2 ЗКП БиХ, члана 108, став 2 ЗКП ФБиХ, члана 159,

став 2 ЗКП РС и члана 94, став 2 ЗКП БДБиХ.39 Б. Павишић et al., Криминалистика, Загреб 2006, 463.40 Упор. одредбе чл. 93 ЗКП БиХ, 108 ЗКП ФБиХ, 158 ЗКП РС и 93 ЗКП БДБиХ.


43

Реконструкција догађаја може да се врши у току цијелог поступка, с тим што ову радњу у истрази врши тужилац, а у даљем току кривич-ног поступка суд. Основ за спровођење реконструкције су до тог вре-мена прикупљени докази и информације, који морају да буду такви да омогућавају што приближнију реконструкцију стања које је постојало у вријеме извршења кривичног дјела. Реконструкција се по правилу проводи по моделу по ком је проведен увиђај, па се и код ње тражи објективно описивање чињеница, односно резултата непосредног чул-ног опажања, без изношења властитих или туђих судова.41 Само про-вођење реконструкције мора да буде такво да се тиме не вријеђа јавни ред и морал или да се не доводи у опасност живот или здравље људи.42

6. ИСПИТИВАЊЕ ОСУМЊИЧЕНОГ

Испитивање осумњиченог је и радња доказивања, јер се исказ осумњиченог користи и као важно доказно средство, односно извор сазнања о чињеницама које су предмет утврђивања у кривичном по-ступку. Кривични поступак се не може одрећи исказа осумњиченог као доказног средства, јер је осумњиченом, као непосредном учеснику кривичног догађаја, по правилу, најбоље познато да ли је и како дјело извршено. Исказ осумњиченог може да буде доказно средство и када не садржи признање јер се елементи доказа обезбјеђују из свих дијелова његовог исказа који се односи на чињенице које су предмет доказа.

У току истраге осумњиченог испитују тужилац или овлашћена службена лица,43 а прописана је и њихова обавеза да прије подизања оптужнице испитају осумњиченог, јер се у противном оптужница не може подићи. Прије започињања испитивања осумњиченом се мора саопштити за које кривично дјело га се терети и основе сумње против њега, те га поучити о његовим правима.44

О испитивању осумњиченог сачињава се записник који се, уколико је испитивање обављено у складу с правним прописима и уз процесне гаранције о положају осумњиченог, те извршено у присуству браниоца – може користити као доказ у кривичном поступку и на њему се може засновати судска одлука. Присуство браниоца при испитивању осумњи-

41 Д. Modly, М. Шуперина, „Криминалистички садржаји реконструкције“, Полиција и сигурност 3-4/2008, 127.





44

ченог током истраге је услов за коришћење (без сагласности оптуженог) тог исказа на главном претресу. Поред тога, испитивање осумњиченог се, по правилу, снима уређајем за аудио или аудио визуелно снимање.

Испитивање осумњиченог мора да се проводи тако да се у пуној мјери поштује личност осумњиченог и не смије се употријебити сила, пријетња, превара, наркотици или друга средства која могу да утичу на слободу одлучивања и изражавање воље приликом давања изјаве или признања. На исказу осумњиченог који је прибављен на забрањен начин не може да се заснива судска одлука,45 јер би то представљало апсолутно битну повреду одредаба кривичног поступка.

7. САСЛУШАЊЕ СВЈЕДОКА

Свједоци се у кривичном поступку саслушавају када постоји вјеро-ватноћа да ће својим исказом моћи да дају обавјештења о кривичном дјелу, извршиоцу и другим важним околностима.46 Свједоке у кривич-ном поступку саслушава суд или тужилац, а у истражном поступку и овлашћена службена лица.

Поводом саслушавања свједока обавезно се сачињава записник који може да се користи као доказ пред судом. Након саслушања, свједоку ће се (прије потписивања) обавезно прочитати записник или ће му се дати да га он сам прочита.

С обзиром на начин сазнања о чињеницама које су предмет исказа, могу се разликовати двије врсте свједока: непосредни и посредни. Непо-средни свједоци или свједоци очевици сазнања о чињеницама које су пред-мет утврђивања у кривичном поступку су стекли то сазнање непосредно (на основу свог властитог чулног опажања). Посредни свједоци сазнања о предмету свједочења црпе од других лица или се закључује о њиховом постојању на основу других запажања и извора. Такав свједок се назива свједок неочевидац или „свједок по чувењу“ (лат. testis de audiatu).47

Према спремности давања исказа, свједоци могу да буду добро-намјерни и недобронамјерни. Добронамјерни свједоци представљају лица која су вољна да сарађују и пруже све информације које су им по-знате о одређеном кривичном догађају, а недобронамјерни су они чија је интенција давање лажног исказа, намјерним изношењем неистинитих или искривљених чињеница које су у вези с критичним догађајем, као и прећуткивањем одређених чињеница.

45 Упор. одредбе члана 77, ст. 2 и 3 ЗКП БиХ, члана 91, ст. 2 и 3 ЗКП ФБиХ, члана 142, ст. 2 и 3 ЗКП РС и чл. 77, ст. 2 и 3 ЗКП БДБиХ.


47 Х. Сијерчић-Чолић, 400.


45

У кривичном поступку могу да се јаве и посебне групе свједока чији је поступак саслушавања у процесном смислу донекле специфичан и различит од саслушавања осталих свједока. Овдје се, прије свега, мисли на угрожене свједоке и свједоке под пријетњом, заштићене свједоке, дје-цу, оштећене, свједоке покајнике и прикривене истражитеље. Положај угрожених свједока и свједока под пријетњом је уређен посебним зако-нима – о заштити свједока под пријетњом и угрожених свједока. Свједок под пријетњом је онај чија је лична безбједност или безбједност његове породице доведена у опасност због његовог учешћа у поступку као ре-зултат пријетњи, застрашивања или сличних радњи које су везане за ње-гово свједочење или свједок за ког се сматра да постоји разумна основа за бојазан да би таква опасност вјероватно проистекла као посљедица његовог свједочења. С друге стране, угрожени свједок је онај који је оз-биљно тјелесно или душевно повријеђен околностима под којим је кри-вично дјело извршено или који пати од озбиљних душевних поремећаја који га чине изузетно осјетљивим, односно дијете или малољетник.

Статус заштићених свједока је такође уређен законима о заштити свједока под пријетњом и угрожених свједока. Према тим законима, свједок под пријетњом и угрожени свједок нису аутоматски и заштиће-ни свједоци. Да би свједок могао да има такав статус, мора да постоји очигледна опасност за његову личну безбједност или безбједност њего-ве породицу, као и оправдано вјеровање да ће та опасност остати након што свједок буде саслушан, односно да ће се та опасност због давања исказа повећати. Статус заштићеног свједока додјељује суд, по служ-беној дужности или по захтјеву тужиоца, осумњиченог, оптуженог или браниоца. Ту одлуку суд доноси на основу чињеница садржаних у приједлогу за саслушње заштићеног свједока и документације о кри-вичном предмету која је достављена суду.

8. ИСКАЗ ВЈЕШТАКА

Према процесним законима вјештачење у кривичном поступку пи-саном наредбом одређују суд или тужилац,48 и то када се за утврђивање или оцјену неке важне чињенице треба прибавити налаз и мишљење лица које располаже потребним стручним знањем.49 У изузетним слу-чајевима, у истрази вјештачења писаном наредбом могу да се одре-де и овлашћена службена лица. Наиме, овлашћена службена лица су дужна да, након обавјештавања тужиоца, изврше увиђај и одреде сва потребна вјештачења, изузев обдукције и ексхумације леша. На овај

48 Упор. одредбе чл. 96 ЗКП БиХ, 110 ЗКП ФБиХ, 160 ЗКП РС и 96 ЗКП БДБиХ. 49 Упор. одредбе чл. 95 ЗКП БиХ, 109 ЗКП ФБиХ, 160 ЗКП РС и 95 ЗКП БДБиХ.


46

начин се вјештачења која одређују овлашћена службена лица повезују с увиђајем као хитном истражном радњом, па се, сагласно томе, и сва ова вјештачења могу сматрати једино као хитне радње које се преду-зимају у случајевима када се за њиховим одређивањем укаже потреба.

9. ЗАКЉУЧНЕ НАПОМЕНЕ

Према пракси Европског суда за људска права и Уставног суда БиХ, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права.50 Наиме, Уставни суд БиХ није надлежан да супституише редовне судове у про-цјени чињеница и доказа, већ је задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели.51 Задатак Уставног суда је да испи-та да ли је евентуално дошло до повреде или занемаривања уставних права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дје-лотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евенту-ално, произвољна или дискриминаторска. Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни суд БиХ бави се искључиво питањем евентуалне повреде уставних права или права из Европске конвенције у поступку пред редовним судовима, па ће у конкретном случају Уставни суд испи-тати да ли је поступак у цјелини био правичан у смислу члана 6, став 1 Европске конвенције.52 Даље, Уставни суд БиХ се неће мијешати у начин на који су редовни судови усвојили доказе као доказну грађу. У вези с тим, Уставни суд БиХ се неће мијешати ни у то којим доказима странака у поступку редовни судови поклањају повјерење на основу слободне судијске процјене.53

Уставни суд БиХ ће се, дакле, изузетно упустити у испитивање на-чина на који су надлежни судови утврђивали чињенице и на тако ут-врђене чињенице примијенили позитивноправне прописе, кад је очи-гледно да је у одређеном поступку дошло до произвољног поступања редовног суда, како у поступку утврђивања чињеница, тако и примје-не релевантних позитивноправних прописа.54 У контексту наведеног,

50 Вид. Европски суд за људска права, Пронина против Русије, Одлука о допустивости од 30. јуна 2005. год., апликација број 65167/01.

51 Вид. Европски суд за људска права, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. год., апликација број 19354/02.

52 Вид. Уставни суд БиХ, Одлука број АП 20/05 од 18. маја 2005. год., објављена у „Службеном гласнику БиХ“, бр. 58/05.

53 Вид. Уставни суд БиХ, Одлука број АП 612/04 од 30. новембра 2004. год. и Европски суд за људска права, Doorson против Холандије, пресуда од 6. марта 1996. год., објављена у Извјештајима број 1996─II, став 78.

54 Вид. Уставни суд БиХ, Одлука број АП 311/04 од 22. априла 2005. год., став 26.


47

Уставни суд БиХ је у више својих одлука указао да очигледна произ-вољност у примјени релевантних прописа никада не може водити ка једном правичном поступку.55

Такође, према устаљеној пракси Европског суда за људска права и Уставног суда БиХ, члан 6, став 1 Европске конвенције обавезује судо-ве, између осталог, да образложе своје пресуде. Ова обавеза, међутим, не може да буде схваћена као обавеза да се у пресуди изнесу сви детаљи и дају одговори на сва постављена питања и изнесене аргументе.56 Мје-ра у којој ова обавеза постоји зависи од природе одлуке.57 Европски суд за људска права и Уставни суд БиХ у бројним одлукама су указали да домаћи судови имају одређену дискрециону оцјену у вези с тим које ће аргументе и доказе прихватити у одређеном предмету, али истовреме-но имају обавезу да образложе своју одлуку тако што ће навести јасне и разумљиве разлоге на којима су ту одлуку засновали.58

За примјену принципа in dubio pro reo судска пракса је одавно до-нијела начелне и значајне одлуке. Такав један став заузет је прије много година у одлуци Врховног суда Хрватске,59 у којој се истиче да у слу-чају када је нека одлучна чињеница утврђена само с вјероватноћом, а не с извијесношћу, а првостепени суд закључи да је утврђено постојање те чињенице, он тиме очигледно поступа противно принципу in dubio pro reo, по ком се чињенице које падају на терет оптуженог могу узети да постоје само ако су с потпуном извјесношћу доказане, а уколико се појаве као могуће, дакле сумњиве – има се узети да оне не постоје. Према ставу у овој пресуди, принцип in dubio pro reo је принцип кри-вичног поступка и поступање противно таквом принципу представља релативно битну повреду одредаба кривичног поступка која има увијек за посљедицу и погрешно утврђено чињенично стање.

Како би у потпуности цијенили терет доказивања потребан за осуду оптуженог, потребно је разумјети да претпоставка невиности подразумијева да је терет доказивања да је оптужени крив за кривич-на дјела за које је оптужен, увијек обавеза тужиоца; да оптужени не мора да доказује своју невиност; да је за доказивање кривице опту-

55 Вид. Уставни суд БиХ, Одлука број АП 1293/05 од 12. септембра 2006. год., тачка 25 и даље.

56 Вид. Уставни суд, одлуке број У 62/01 од 5. априла 2002. год. и АП 352/04 од 23. марта 2005. год.

57 Вид. Европски суд за људска права, Ruiz Torija против Шпаније, пресуда од 9. децембра 1994. год., серија А број 303-А, став 29.

58 Вид. Европски суд за људска права, Suominen против Финске, пресуда од 1. јула 2003. год., апликација број 37801/97, став 36 и, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука број АП 5/05 од 14. марта 2006. год.

59 Вид. Кж. 1750/62.


48

женог за кривична дјела из оптужнице потребно да суд пресуди да су оптужбе које је тужилац изнио тужилац и доказао. Садржај принципа in dubio pro reo је одређен из његове горње премисе којом се упућује да чињенице које иду на штету (in peius) оптуженог, морају да буду утврђене с потпуном сигурношћу (што значи да ако постоји сумња у постојање тих чињеница, оне се сматрају неутврђеним), тако и у по-гледу примјене доње премисе овог правила која се веже уз чињенице које иду у корист оптуженог (favor rei).

ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ

Библиографске референце

1. Бабић, Милош et al., Коментари кривичних (казнених) закона у БиХ, књига прва, Сарајево 2005;

2. Васиљевић. Тихомир, Систем кривичног процесног права СФРЈ, Београд 1981;

3. Грубач, Момчило, Кривично процесно право – Увод и општи дио, Београд 2004;

4. Грубач, Момчило, Кривично процесно право – Посебни дио, Београд 2004;

5. Крапац, Давор, Кривично процесно право, Загреб 2003;6. Modly, Душко, Шуперина, Маријан, „Криминалистички садржаји

реконструкције“, Полиција и сигурност 3-4/2008;7. Павишић, Берислав et al., Коментар Закона о кривичном поступку,

Ријека 2001;8. Павишић, Берислав, Modly, Душко, Веић, Петар, Криминалистика,

Загреб 2006;9. Сијерчић-Чолић, Хајрија, Кривично процесно право. Књига I, Сарајево

2008;10. Сијерчић-Чолић, Хајрија, Кривично процесно право. Књига II: Ток

редовног кривичног поступка и посебни поступци, Сарајево 2008; 11. Сијерчић-Чолић, Хајрија et al., Коментари закона о казненом/

кривичном поступку у Босни и Херцеговини, Сарајево 2005;12. Симовић, Миодраг, Симовић, Владимир, Кривично процесно право,

Бихаћ 2013;13. Симовић, Миодраг, Симовић, Владимир, Тодоровић, Љубо, Кривични

поступак Босне и Херцеговине, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, Сарајево, 2009;

14. Шкулић, Милан, Коментар Законика о кривичном поступку, Београд 2007.


49


1. Закон о кривичном поступку Босне и Херцеговине, Службени гласник БиХ, бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и 72/13;

2. Закон о кривичном поступку Републике Српске, Службени гласник РС, бр. 53/12;

3. Закон о кривичном поступку Федерације БиХ, Службене новине ФБиХ, бр. 35/03, 37/03, 56/03, 78/04, 28/05, 55/06, 27/07, 53/07, 9/09, 12/10, 8/13 и 59/14;

4. Закон о кривичном поступку Брчко Дистрикта БиХ, Службени гласник БД БиХ, бр. 33/13 и 27/14;

5. Закон о заштити свједока под пријетњом и угрожених свједока, Службени гласник БиХ, бр. 3/03, 21/03 и 8/07;

6. Закон о заштити свједока под пријетњом и угрожених свједока, Службене новине ФБиХ, бр. 36/03,

7. Закон о заштити свједока, Службени гласник РС, бр. 21/03, 61/04 и 55/05; 8. Закон о заштити свједока под пријетњом и угрожених свједока,

Службени гласник БД БиХ, бр. 11/03.

Miodrag N. SimovićConstitutional Court of Bosnia and Herzegovina, Faculty of Law, University of Banja Luka, Faculty of Law, University of East Sarajevo

Vladimir M. SimovićProsecutor’s Office of Bosnia and Herzegovina,Faculty for Security and Protection in Banja Luka

EVIDENCE IN THE CRIMINAL PROCEEDINGS IN BOSNIA AND HERZEGOVINA AND ITS SIGNIFICANCE IN DETECTING AND

PROVING CRIMINAL OFFENCES

Summary

The paper deals with evidence in the criminal proceedings in Bosnia and Herzegovina (search of apartment, premises and persons; temporary seizure of objects; procedure for dealing with suspicious objects; investigation and reconstruction of events; interviewing a suspect; witness interrogation and taking expert witness statement) which are used to convince the court on ex-


50

istence of facts that could affect its decision. Further importance of the rule of evidence is reflected in the fact that, if gathered properly, evidence will be ad-missible in the criminal proceedings, and may form the basis of the court de-cision. Evidence can be viewed from the perspective courts take when dealing with specific criminal cases which comprises of establishing facts of the case and applying appropriate legal norms. Establishing facts of the case involves finding out relevant facts, as they indeed happened and examining wheth-er such facts correspond the state described in legal norm. Legal assessment consists of determining whether legally stipulated sanction should be applied on established factual state. The paper points out that establishing of facts in criminal proceedings serves as a basis for decision-making process undertak-en by the courts, whether it involves deciding on the substantive legal issues or procedural ones i.e. whether the decision is rendered on meritum of the case or on some secondary issue.

Key words: Criminal proceedings; Evidence; Proving; Prosecutor; Court.

51

Р. Лале, Активна политика према незапосленима, Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, стр. 51–66.

УДК/UDC 331.5.024.5:331.53.07(497.6) DOI: 10.7251/GPFIS1401051L

ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД / REVIEW ARTICLEПримљен: јун 2014.Received: June 2014.

Радислав Лале

Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву

АКТИВНА ПОЛИТИКА ПРЕМА НЕЗАПОСЛЕНИМА

У раду су свеобухватно обрађене мјере активне политике према неза-посленима у одабраним земљама, а које се предузимају у циљу укључивања незапослених лица у свијет рада. Аутор даје објашњења појма, врста и основних карактеристика најзначајнијих мјера активне политике на тр-жишту рада. Посебна пажња је посвећена новим облицима политике према незапослености у развијеним земљама, са освртом на Босну и Херцеговину. Аутор закључује да је постојећи портфељ активних политика тржишта рада у оба ентитета веома ограничен. Нагласак је стављен на субвенције за плате и самозапошљавање, док је укљученост социјалних партнера у израду и имплементацију активних политика тржишта рада веома ограничена. С обзиром на то да Закон о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапослености Републике Српске предвиђа да послодавац који изводи јавне радове, на основу властитог избора, закључује са незапосленим лицем којег упути Завод уговор о раду на одређено вријеме, аутор сматра да је поменуто рјешење потребно измијенити по узору на законодавство Републике Србије, у смислу да се утврди законска обавеза за послодавца да са незапосленим лицем којег упути Завод за запошљавање закључи уговор о раду на одређено вријеме, односно на период који је предвиђен као рок трајања извођења јавних радова.Кључне ријечи: Пасивна политика према незапосленима; Активна политика

према незапосленима; Јавни радови; Тржиште рада; Завод за запошљавање.

1. УВОД

У цјелини посматрано, систем осигурања за случај незапослености веома је тијесно повезан са „активним мјерама на тржишту рада“, које

Радислав Лале, [email protected].

52


су усмјерене на укључивање незапослених у свијет рада.1 Индустријски развијене земље имају дугу традицију у спровођењу ових мјера и за њих се издвајају значајна средства из буџета, док су земље у транзицији, међу којима је и Босна и Херцеговина, на самом почетку у креирању тржишта радне снаге, а тиме и мјера активне политике за рјешавање проблема незапослености. Најчешће се ради о програмима који имају за циљ подстицање професионалне мобилности радне снаге, мјерама за стручно оспособљавање и преквалификацију, пореским олакшицама у случајевима самозапошљавања и сл.2

Према томе, паралелно са пасивном развила се и „активна полити-ка према незапосленима која подразумијева различите акције и мјере усмјерене на укључивање незапослених у свијет рада“.3 Та политика своје корјене има у средњем вијеку.

Репресија над просјацима и скитницама у средњем вијеку била је најизраженија у Великој Британији. Многи аутори то објашњавају рад-ном етиком својственој пуританском калвинизму. Пуританци сиромаштво сматрају гријехом. Оно је резултат љености коју треба сузбити радом, а не милостињом, јер милостиња сиромашне задржава у биједи. Зато је централно питање британских сиромашких закона: како радно способ-не просјаке и скитнице натјерати да раде? Мада су скитнице и просјаци ангажовани на јавним радовима, у првом плану није била корисност њи-ховог рада, него контрола те за поредак опасне популације. У 18. вијеку јављају се економисти, прије свега меркантилисти, који инсистирају на економској корисности запошљавања беспосличара. На том трагу појави-ли су се први јавни радови у којима је кључна економска, а не морална ди-мензија запошљавања просјака и скитница. У француским провинцијама су настали ,,радни фондови милосрђа“ (fonds de travaux de charité) који запошљавају сиромахе и скитнице. Подстрек таквом приступу дао је Тур-гот прописом из 1775. године, којим се провинцијама одобрава новац за јавне радове, нарочито за изградњу и поправак путева.4

У вријеме Француске револуције, приликом дискусија о пројекту Де-кларација о правима човјека и грађанина, сви су се сложили да је јавна помоћ „свети дуг“ (dette sacrée) друштва према сваком појединцу. Међу-тим, поред права на помоћ, истакнуто је темељно право да човјек живи од свог рада. Покушај остварења тог права десио се исте године у органи-зацији тзв. атељеа помоћи (atéliers de secours). На изградњи канализације и уређења обала Сене ангажовали су се бројни сиромашни грађани, који

1 Д. Вуковић, Системи социјалне сигурности, Београд 2002, 76.2 Ibid.3 В. Пуљиз et al., Социјална политика, Загреб 2005, 250. 4 P. Rosanvallon, La nouvelle question sociale, Paris 1995, 139.

53


су приспјели у Париз бјежећи од глади која је завладала у провинцији. Међутим, неуспјешна организација рада и високи трошкови учинили су да су ови атељеи већ 1791. године били затворени. Тако је практично остала неостварена гласовита максима, настала у Револуцији, а коју је изрекао La Rochefoucauld: „Свако има право рећи друштву: дај ми да жи-вим, а друштво исто тако њему може одговорити: дај ми свој рад“.5

У ширим размјерама активна политика је први пут примијењена у New Deal-у у САД, који је развијен након велике економске кризе 1930-их година. Наиме, тада је Рузвелтова Work Public Administration (WPA) организовала јавне радове за три милиона незапослених. Тим поводом је речено: „Федерална влада тако треба превладати и превладаће ак-цију помоћи“.6 Јавни радови су се састојали од пошумљавања, изградње путева, хидроцентрала, брана за натапање и сл. Формиран је Civilian Conservation Corps, који је обухватио велики број незапослених младих људи. Тако је помоћ незапосленима путем јавних радова на велика врата ушла у економску и социјалну политику Запада.7

Након Другог свјетског рата, у многим земљама су се развиле комплексне активне политике на тржишту рада с циљем запошља-вања незапослених. Те су политике добро развијене у скандинавским земљама. У првом плану активног приступа је превентивна политика спречавања незапослености и сиромаштва.8 У разним облицима, ак-тивна политика запошљавања незапослених развила се и у другим ев-ропским земљама. Та политика подразумијева три темељне врсте др-жавне интервенције на тржишту рада: 1) посредовање (job broking) са сврхом да се процес усаглашавања слободних радних мјеста и тражи-лаца запослења учини што дјелотворнијим, 2) образовање за тржиште рада (labour market training) којем је циљ унапређење и прилагођавање знања и вјештина тражилаца запослења понуди на тржишту рада и 3) непосредно стварање радних мјеста (direct job creation) које може попримити облик запошљавања у јавном сектору или суфинансирања запошљавања у приватном сектору.9

У политици према незапосленима битно је успоставити равноте-жу између активне и пасивне политике. То у великој мјери зависи од издатака за незапослене и њихових учинака на тржишту рада.10 Актив-

5 Ibid., 142.6 Ibid., 149.7 В. Пуљиз et al., 251.8 Ibid. 9 Н. Керовец, „Улога и домети активне политике у регулирању тржишта рада“, Ревија

за социјалну политику 3/1997, 223.10 В. Пуљиз et al., 252.

54


не мјере, као савјетовање за рад, образовање и привремени рад, пре-тендују да буду скупљи од давања незапосленима, али могу смањи-ти трајање незапослености и подићи продуктивност. Новчана давања мање ангажују Владу, али могу смањити мотивацију за тражење посла и могу бити предмет злоупотреба.11

Наиме, обично се у већини земаља систем заштите за вријеме незапослености и програми активне политике тржишта рада посма-трају као два потпуно одвојена система, при чему се „пасивне“ мје-ре сматрају лошим, а активне мјере добрим. По мишљењу неких аутора,12 а и по нашем, далеко је плодоноснији приступ разматрања цјелокупног система помоћи незапосленим лицима, те схватити да смањивање незапослености зависи, у великој мјери од координације разних аспеката ове појаве.

У раздобљима привредне конјунктуре, када је релативно мали број незапослених, политика запошљавања концентрише се на резидуални дио радног контингента који чини тзв. тврду језгру незапослености. Ради се о популацији која се теже запошљава. С друге стране, када у периодима рецесије број незапослених нарасте и они постану хетеро-генији, тада су и програми активне политике диференциранији и усмје-рени су према појединим категоријама незапослених.13

Дакле, најкраће речено, активна политика тржишта рада пред-ставља скуп мјера које имају за циљ да приступ тржишту рада и радним мјестима учине што једноставнијим, да унаприједе стручну оспособљеност тражилаца запослења, те побољшају функционисање тржишта рада. Наиме, увијек ће се водити расправе о томе који су про-грами активне политике тржишта рада најпогоднији. Међутим, остаје јединствен став да су програми активне политике најважнији дио по-литике тржишта рада у периоду структурних промјена, када људски ка-питал постаје застарио, те се захтјева већа географска, професионална, гранска и остала покретљивост.14

Ипак, веома је битно да ти програми буду: 1) заиста активни на начин да стварају шансе за отварање нових радних мјеста, а не да фи-нансирају чекање на посао или остале недјелотворне облике; 2) децен-трализовани, да би се правовремено реаговало на потребе локалних заједница и регија (то посебно важи за јавне радове и стручно оспо-

11 D. Fretwell, R. Jackman, Labor Markets, Unemployment, in: Barr N., Labor Markets and Social Policy in Central and Eastern Europe. World Bank and London School of Economics and Political Science: Oxford University Press, 1994 160.

12 Н. Керовец, 225.13 В. Пуљиз et al., 252.14 Н. Керовец, 233.

55


собљавање); 3) појединачно усмјерени и радно интензивни, како би били успјешни у интензивирању процеса запошљавања и стручног об-разовања у популацији незапосленог становништва.15

2. НОВИ ОБЛИЦИ ПОЛИТИКЕ ПРЕМА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

С обзиром на дугорочну незапосленост и флексибилизацију рада, у многим земљама се у посљедње три деценије промијенила полити-ка према незапосленима. Основно полазиште те нове политике је да високе и дуготрајне накнаде дестимулишу запошљавање, угрожавају економски раст и повећавају социјалне проблеме.16 Зато се предузимају мјере редукције накнада и њихово трансформисање у подстицаје запо-шљавања, умјесто welfare (помоћи) настоји се увести workfare17 или welfare to work. Другим ријечима, пооштравају се услови за стицање одређених права, смањује се број корисника појединих програма или се смањују нивои социјалних примања. Такође, нека права се настоје претворити у подстицајне мјере. Најчешће је то случај са накнадом за незапосленост, која се (као и њена висина) везује уз тражење посла. Дешава се одређена трансформација у којој социјални трансфери (као елементи сигурности дохотка) губе досадашља обиљежја welfare-а и постају облици workfare-а. Крајњи резултат укупних промјена је мање „издашна“, а по некима и мање дјелотворна социјална држава.18

У таквој политици према незапосленима предњаче англосаксонске земље. Оне имају ниже трошкове рада од континенталних европских зе-маља које су, због тога, под снажним притиском глобалног тржишта. За-државање или спорију редукцију социјалних права неки аутори сматрају главним узроком тзв. „еуросклерозе“, тј. неспособности европских др-жава да се приклоне новој социјалној и економској политици либералног усмјерења.19 Надаље, политику дерегулације тржишта рада међународне

15 Ibid.16 R. Mishra, Globalization and Welfare State, Cheltenham, UK, Northampton, USA 1999, 47.17 Према workfare програму радно способни појединци добијају новчану помоћ

само ако пристану учествовати у програмима запошљавања и прихвате понуђени посао. Workfare је систем који захтијева активности засноване на раду као услов за остваривање накнада. Иако се многи стручњаци слажу у томе да workfare није одго-варајући начин смањивања незапослености у (богатим) развијеним индустријским друштвима, питање је да ли би се могао употријебити као најбољи одговор на кризу социјалне и економске сигурности у (већином сиромашним) земљама у транзицији. Вид.: П. Бејаковић, „Оправданост workfare програма у свијету и Хрватској“, Ревија за социјалну политику 3-4/2004, 343.

18 З. Шућур, „Тржишна трансформација, незапосленост и промјене у суставима социјалне сигурности и социјалне помоћи у Хрватској“, Ревија за социјалну политику 3/1997, 239.

19 В. Пуљиз et al., 253.

56


финансијске институције, као што су ММФ и Свјетска банка, посебно форсирају у постсоцијалистичким земљама на које, због њихове завис-ности од међународне кредитне подршке, имају знатан утицај.20

У расправама о промјенама социјалне политике према незапослени-ма често се користи аргумент према којем социјалне накнаде домоти-вишу за рад. Амерички аутор Murray тврди да социјални трансфери на-грађују оне који избјегавају запошљавање. Тако они негативно утичу на самопомоћ и повећавају сиромаштво. Murray овај закључак поткрепљује запажањем да се у САД латентно сиромаштво највише проширило упра-во у вријеме када се највише трошило на његово сузбијање (крајем шез-десетих и почетком седамдесетих година 20. вијека).21 У сличном смислу спомиње се тзв. „иатрогенетски ефекат“ социјалне помоћи која доводи до ширења умјесто превладавања одређеног социјалног проблема.

Европски аутори нису тако експлицитни у оцјени негативних посљедица социјалних давања на мотивацију за радом. Atkinson и Mogensen своје истраживање у европским земљама закључују: „Наш преглед очигледно сугерише да је број уочених посљедица (мисли се на утицај социјалних давања на радну мотивацију) релативно мали опсе-гом. Можда је значајније рећи да је мало ситуација у којима је демоти-вација за рад јасно идентификована... Стога, демонтирати социјалну државу због тога што узрокује демотивацију за рад чини нам се ризич-ним, јер можемо изгубити врло јаке редистрибутивне предности ради несигурних добитака у економској дјелотворности.“22

Навешћемо четири примјера workfare и сродних програма у за-падним земљама који илуструју нову социјалну политику у односу на незапослена лица.

2.1. Мјере активне политике према незапосленима у Сједињеним Америчким Државама

САД су workfare политику почеле примјењивати осамдесетих го-дина, у доба предсједника Регана. Уопштено је прихваћена оцјена да је workfare политика довела до релативно ниског нивоа незапослено-сти у САД. Наиме, у контексту те нове америчке социјалне политике социјална помоћ државе треба бити друга шанса, након оне коју нуди тржиште рада. Примање социјалне помоћи не смије постати начин жи-вота. Корисници социјалне помоћи, нарочито у оквиру програма AFDC (Aid to Families with Dependent Children) морају прихватати разне, па

20 Ibid. 21 Ch. Murray, Lousing Ground: American Social Policy, 1950–1980, New York 1984, 123.22 A. Atkinson, G. Mogensen, Welfare and Work Incentive, Oxford 1993, 197.

57


и слабије плаћене послове, који понекад доносе зараду испод висине социјалне помоћи. Заговорници америчког workfare-а упозоравају на темељну грешку социјалних програма, прије свега европских, који нуде финансијску помоћ без противуслуге. Јавна помоћ, према њиховом увјерењу, подразумијева обавезу рада и тек тако се сиромашни грађани могу извући из „замке сиромаштва“.23

Ипак, треба имати на уму да је у САД било много једноставније него у Европи увести workfare програме, будући да је у овој земљи ка-тегорија welfare резидуална и углавном покрива социјалне и сличне др-жавне помоћи, док све остале накнаде за социјалне ризике произлазе из осигурања на основи доприноса на плате. Свеједно, конзервативци изражавају бојазан да ће и workfare политика довести до повећане ин-тервенције државе у социјалну сферу, па, умјесто тога, заговарају ја-чање примарне породичне и локалне социјалне мреже која ће, на основу начела супсидијарности, надокнадити државну интервенцију у рјеша-вању социјалних проблема. С друге стране, лијеви критичари workfare политике упозоравају на све већи распон између најнижих и највиших зарада у САД. Социјална пукотина се, умјесто између запослене и не-запослене, тако преноси унутар саме запослене популације, што значи да економска интеграција путем запошљавања није довела до очекива-не социјалне интеграције депривираних социјалних слојева.24 Ако нема заједничког цивилитета, истичу лијеви критичари, онда се као логична посљедица појављује и шири криминална економија. „Делинквентска интеграција чини се да боље чува дигнитет него економска интеграција на дну социјалне љествице“.25 У америчком друштву се умјесто старих масовно појављују „нови социјални ризици“ који индицирају све већу друштвену дезорганизацију која се одвија у сјени наизглед успјешних резултата workfare-а у области запошљавања. Ради се о све рашире-нијем криминалу, тероризму, дроги, распаду породице и слично.

2.2. Мјере активне политике према незапосленима у Великој Британији

У Великој Британији, у којој незапослени, у односу на друге за-падноевропске земље, имају релативно ниске накнаде, број корисника тих накнада опао је са 30 % у 1983/1984. на 18 % у 1993/1994. години. Најзначајнија мјера рестрикције накнада, као и стимулације у тражењу посла, било је увођење тзв. Job Seeker ‘s Allowance (JSA) 1996. годи-не. Наиме, уведена је обавеза незапосленима да траже посао. Незапо-

23 В. Пуљиз et al., 254–255.24 Ibid. 25 P. Rosanvallon, 188.

58


слени морају бити у контакту са тржиштем рада, дакле, потписати Job seeker ‘s agrement, а министарство оцјењује околности у којима се нуде и прихватају разне врсте запослености. Тако је заштита запослених ослабила, накнаде за незапосленост су смањене, послодавци су охра-брени да креирају запосленост, а незапослени се стимулишу да прихва-тају слабије плаћене послове.26 „Аргумент је да је боље имати слабије плаћени посао него бити без посла, а исто тако да се бољи посао лакше може наћи из статуса запослености, него из незапослености. На тај на-чин, у ствари, JSA није толико начин смањења права незапослених, него је компонента политике на тржишту рада којој је циљ креирање запос-лености путем дерегулације.“27

Значајан помак у политици запошљавања направила је лабуристич-ка влада Тонија Блера, која је дошла на власт 1997. године. Њен мото је изразио сам Тони Блер: „Рад је најбољи облик социјалне заштите – нај-боље средство за свако финансирање потреба и најбољи начин да грађа-нин оствари свој добитак у друштвеној игри“. Предузете су реформе којима је циљ подстицање на плаћени рад. Усвојено је више мјера који-ма је циљ усклађивање запослености и породичних обавеза. Дошло је до побољшања породиљског и родитељског одсуства, а већа социјал-на права су добили запослени који раде са непуним радним временом, прије свега жене. Највећа промјена се десила у услугама за породицу, које држава почиње озбиљно суфинансирати. Друга група мјера пре-дузета је на локалном и регионалном нивоу, а циљ им је сузбијање си-ромаштва у најнеразвијенијим подручјима. Трећа група мјера обухвата програме тзв. New Deals за младе, хендикепиране, старе и неке друге категорије лица, а циљ им је интеграција тих категорија у свијет рада. Ради се, дакле, о низу мјера којима се на неки начин превладава стари приступ незапослености и социјалној заштити карактеристичан за бри-танску конзервативну политику.28

2.3. Мјере активне политике према незапосленима у Данској

Успјешном се сматра данска политика укључивања незапослених у тржиште рада, јер је успјела значајно смањити незапосленост. Та се по-литика налази негдје на средини, између welfare и workfare приступа. Workfare приступ у Данској је извучен из свог неолибералног контекста и смјештен у универзалистички модел социјалдемократске социјалне државе. Наиме, веће је значење дато мобилизацији незапослених, њи-ховом образовању и прилагођавању потребама тржишта рада, а мање

26 В. Пуљиз et al., 255–256.27 Ibid. 28 Ibid.

59


редукцији социјалних давања. Дански модел подстицања запошљавања заснива се на комбинацији флексибилности рада и социјалне сигурно-сти (model flexicurity). За многе аналитичаре, Данска је од друге полови-не 90-их година успјела остварити синтезу економског раста и социјал-не заштите. Скорашњи успјех данског flexicurity – модела практично је доказао могућност трећег пута између флексибилности која превлада-ва у либералним тржишним економијама и социјалне заштите карак-теристичне за традиционалну скандинавску социјалну државу. Данска реформа је почела 1993. године, када је раздобље примања накнаде за незапосленост одређено на седам година стим да је у првом раздобљу, које траје четири године, корисник обавезан да се радно активира нај-мање 12 мјесеци. У сљедеће три године, незапослено лице треба радити у просјеку најмање 20 сати седмично, што значи да обавља неки по-сао или да се образује. Од 1994. године незапослени имају обавезу да буду стално активни у другом периоду примања накнаде, а 1995. године учињена је наредна промјена, па је први период скраћен на двије, а други је и даље остао три године. Ако незапослени у првом периоду одбије ак-тивирање (рад или образовање), онда привремено може изгубити право на накнаду. Ако одбије ангажман у другом периоду, губи права која му као незапосленом лицу припадају.29 Исте године уведене су мјере у од-носу на младе незапослене до 25 година који нису на школовању, а које их обавезују на похађање образовних курсева. Паралелно са увођењем нове политике, развијани су јавни сервиси који незапосленима нуде по-сао у подручју конзервације и заштите природе, у култури и социјалној заштити. Такође, овом реформом је успостављена могућност ротације запослених са којом је повезана континуирана едукација радне снаге. „Офанзивна данска workfare стратегија у основи је неоетатистичка и циљ јој је интегрисати високо одговорне организације тржишта рада у регионалне и локалне планове имплементације... Непотребно је рећи да је позитивно данско искуство нове врсте офанзивног workfare-а олак-шано специфичним условима економског развоја и дугом традицијом, одговорних организација тржишта рада. Дански примјер тако руши мит да је workfare у суштини неолибералан, репресиван и лош.“30

2.4. Мјере активне политике према незапосленима у Француској

Посебно је занимљива француска политика борбе против незапо-слености и искључености. Француска је умјесто пасивне социјалне помоћи и накнаде за незапосленост 1988. године увела програм укљу-

29 Ibid., 257.30 J. Torfing, “Workfare with Welfare: recent reforms of the Danish welfare state“, Journal of

European Social Policy 1/1999, 23.

60


чивања (insertion) назван Revenu minimum d’insertion – RMI (Минимал-ни доходак укључивања). Он подразумијева неку врсту уговора између појединца и државе, који је назван „Уговор-запосленост-солидарност (contrat-emploi-solidarité), скраћено CES. Држава даје одређени (мини-мални) доходак незапосленом појединцу који нема других средстава за живот, а он, заузврат, има обавезу или да тражи посао, или да се образује, или да обавља неке друге корисне послове. Тако се успоставља реци-прочни ангажман индивидуе и друштва те превладава једнострана и безусловна државна помоћ. С једне стране, постоји право индивидуе на ресурсе потребне за укључење, а са друге стране, појединац има обавезу да на тај начин да свој допринос друштву.31 RMI није, дакле, ни накнада која произилази из социјалног осигурања на основу доприноса, а нити је социјална помоћ. „То је реализација социјалног трећег типа, између социјалне помоћи и социјалне заштите.“32 Овај програм обухвата доста бројну популацију, а на њега се у Француској троше велика средства. У реализацији програма реинтеграције искључених појединаца значај-на помоћ се очекује од организација цивилног друштва, које могу иско-ристити вантржишне социјално-културне ресурсе, повећати социјалну транспарентност те развити и учврстити мреже подршке лицима баче-ним на маргине друштва.33

Чини се да се на основу ових изнесених примјера нових политика према незапосленима могу уочити разлике између америчке и европске континенталне стратегије. Код Американаца се првенствено ради о де-регулацији тржишта рада, док је у Данској, Француској и неким дру-гим земљама на снази комплексна стратегија укључивања која задржа-ва битне инструменте социјалне државе, прилагођавајући их промје-нама у економији и друштву. Почетком деведесетих година изгледала је успјешнија америчка стратегија. Међутим, она је довела до великих разлика у платама запослених и повећала је социјалну диференција-цију у друштву. С друге стране, неколико европских земаља је успјело знатно смањити незапосленост, а истовремено одржати битне елементе система социјалне сигурности, што чини могућим различите присту-

31 В. Пуљиз et al., 258.32 P. Rosanvallon, 169.33 Појавило се доста критика француског приступа рјешавања проблема незапо-

слености и искључености. Castel, нпр. сматра да су резултати RMI-а слаби и он је песимистичан с обзиром на његову будућност. „Можда је проблем у томе што се ис-кључени једноставно не могу интегрисати у друштво. Програми укључивања дјелују у несигурној зони, они провизорно инсталирају кориснике. Стога овако замишљено укључивање није етапа према стабилном вишем статусу, како је то било замишљено, него постаје трајно стање.“ Castel своју тврдњу поткрепљује податком да само 15 % ко-рисника RMI-а добија некакав посао. Вид.: R. Castel, Les métamorphoses de la question sociale, Paris 1995, 676–677.

61


пе у борби против незапослености. Што се тиче постсоцијалистичких земаља, оне су прошле једну фазу транзиције и доста је тешко јасно закључити којој политици на тржишту рада и у социјалној заштити те земље теже. Основно је питање да ли су те земље способне да остваре систем економске и социјалне сигурности који ће бити компаратиби-лан са системима у Западној Европи.34

Према мишљењу неких аутора, иако је скупљи, пасивни приступ незапосленим лицима се чешће примјењује од активног, јер се ради о једноставнијем поступку. Активни приступ, тј. понудити рад и запос-лити једно лице, значи уштедити држави и заједници значајна средства, а незапосленом лицу омогућити да умјесто социјалне помоћи и новча-не накнаде само брине о својој егзистенцији и доприноси добробити шире заједнице. О таквом се приступу у свијету све више говори.35

3. ЗАПОШЉАВАЊЕ ПУТЕМ ЈАВНИХ РАДОВА КАО МЈЕРА АКТИВНЕ ПОЛИТИКЕ ПРЕМА НЕЗАПОСЛЕНИМА

Наиме, један од важних облика workfare програма јесте запошља-вање путем јавних радова. Када се спомену јавни радови, прва асоција-ција је најчешће везана за изградњу великих објеката, који су се нека-да заиста и градили уз помоћ јавних радова (у неким земљама такви пројекти још увијек постоје). Међутим, данас се јавни радови у земља-ма развијене тржишне привреде, па и у земљама у транзицији, спро-воде у сасвим другом облику и другом обиму. Ради се о програмима мањег обима, који се углавном реализују у мањим радним групама, и то најчешће у подручју социјалне заштите, заштите и очувања животне средине, на пословима одржавања и обнове и сл.

Организовање и спровођење јавних радова јесте мјера за подстицање запошљавања, а има више наглашен социопсихолошки, а мање економ-ски карактер у односу на друге мјере активне политике које спроводе земље Европске уније. Ради се, наиме, о друштвено корисном раду који најчешће иницира локална заједница, који прије свега мора бити непро-фитан и неконкурентан постојећој привреди на датом подручју.36

С друге стране, овај облик запошљавања намијењен је оним кате-горијама незапослених лица која тренутно немају других могућности запошљавања, која дуго траже посао, која се не могу укључити у друге програме тржишта рада нити испуњавају услове за остваривање права

34 В. Пуљиз et al., 259.35 Н. Керовец, „Заштита незапослених особа у Хрватској“, Ревија за социјалну

политику 3-4/2000, 253.36 Ibid.

62


на старосну пензију. Уз старије раднике, ту спадају и млађа лица која нису наставила школовање након завршеног основног образовања те немају никакво занимање, као и лица која не посједују знања и вјеш-тине потребне за прво или поновно запошљавање. Уопштено говорећи, овај облик запошљавања је намијењен лицима која су на тржишту рада најугроженија, односно најтеже запошљива.37

Наиме, Закон о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапослености Републике Српске38 предвиђа запошљавање на јавним радовима, као један од облика workfare програма. Јавни радови су, у смислу овог закона, радови: а) у социјалним, хуманитарним, културним и другим дјелатностима; б) на одржавању и обнављању јавне инфра-структуре; в) на одржавању и заштити животне средине и природе и г) од општег интереса који не спадају у редовну дјелатност јавног предузећа, односно јавно предузеће није у могућности да их обави (чл. 27).

Одлуку о организовању и спровођењу јавних радова од интереса за Републику доноси Влада, док одлуку о организовању и спровођењу јавних радова од интереса за јединицу локалне самоуправе доноси над-лежни орган јединице локалне самоуправе (чл. 28). Такође, и Влада и надлежни орган јединице локалне самоуправе за организовање и спро-вођење јавних радова од интереса за Републику, односно за јединицу локалне самоуправе, упућују јавни позив (чл. 29). Средства за органи-зовање и спровођење јавних радова обезбјеђују се из Буџета Републи-ке, односно јединице локалне самоуправе, као и из поклона, донација, легата, кредита и других средстава обезбијеђених за ову намјену (чл. 30).

Закон о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапо-слености одређује и круг незапослених лица која имају предност при-ликом одређивања учешћа запошљавања на јавним радовима. У складу са уговором који закључују орган који доноси одлуку о организовању и спровођењу јавних радова и послодавац, Завод одређује незапослено лице са евиденције за обављање посла код послодавца. Предност код одређивања учешћа запошљавања на јавним радовима имају: а) кори-сници новчане накнаде, б) лица која дуже чекају на запослење, в) лица старија од 50 година живота, г) жене и д) лица у стању социјалне потре-бе, у складу са законом (чл. 31). Послодавац који изводи јавне радове, на основу властитог избора, закључује са незапосленим лицем којег упути Завод уговор о раду на одређено вријеме (чл. 32). Мишљења смо да је поменуто рјешење потребно измјенити по узору на законодавство Републике Србије, у смислу да се утврди законска обавеза за посло-

37 Ibid., 254.38 Закон о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапослености, Службени

гласник РС, бр. 30/10.

63


давца да са незапосленим лицем којег упути Завод за запошљавање закључи уговор о раду на одређено вријеме, односно на период који је предвиђен као рок трајања извођења јавних радова. Ово поготово из разлога што се средства за организовање и спровођење јавних радова обезбјеђују из Буџета Републике, односно јединице локалне самоупра-ве. Такво рјешење било би велики подстицај за запошљавање, при чему би непосредна корист од јавних радова била несимњиво већа. Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености Републике Ср-бије39 у чл. 58 нормира да „Јавне радове спроводи послодавац извођач јавног рада, кога одређује Национална служба, на основу јавног конкур-са. Послодавац који спроводи јавне радове закључује са незапосленим уговор о раду на одређено вријеме. Национална служба на јавне радове првенствено укључује теже запошљивог незапосленог и незапосленог у стању социјалне потребе.“ Дакле, послодавац који изводи јавне радо-ве има законску обавезу да са незапосленим лицем, које је укључено у јавне радове, заснује радноправни однос на одређено вријеме.

Наиме, један од основа за престанак права на новчану накнаду, здравствено осигурање и пензијско и инвалидско осигурање, због којег се корисник права брише са евиденције незапослених јесте неоправ-дано одбијање корисника права (незапосленог лица) да се одазове на позив надлежног органа ради ангажовања на јавним радовима или на отклањању посљедица више силе (чл. 43, ст. 1, тач. е) Закона о посредо-вању у запошљавању и правима за вријеме незапослености Републике Српске). Међутим, неоправданим одбијањем јавних радова, у смислу наведене законске норме, не сматра се одбијање јавних радова од стра-не незапосленог лица у случају: а) болести незапосленог лица, б) бри-ге о болесном члану породице и в) родитељске и старатељске бриге о дјетету старости до три године. Поменуте чињенице незапослено лице доказује медицинском документацијом надлежног доктора медицине и изводом из матичне књиге (чл. 45).

Постоје мишљења да велики број евидентираних незапослених лица има за посљедицу неефикасне и веома слабе услуге.40 Постојећи портфељ активних политика тржишта рада у оба ентитета је доста ограничен. Нагласак је стављен на субвенције за плате и самозапошља-вање, док је укљученост социјалних партнера у израду и имплемента-цију активних политика тржишта рада веома ограничена.

39 Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Службени гласник Р. Србије, бр. 36/09 и 88/10.

40 Н. Обрадовић, „Финанцирање и ефикасност сустава социјалне заштите у Босни и Херцеговини“, Систем социјалне заштите БиХ и регија, Фондација Центар за јавно право, Сарајево 2012, 106.

64


Због свега наведеног, изгледа да је тренутно примарна функција служби за запошљавање да евидентира незапослене, провјерава да ли имају право на новчану накнаду за вријеме незапослености и здравстве-но осигурање. Посредовање у запошљавању, професионална оријента-ција и савјетовање, организовање и спровођење програма и мјера ак-тивне политике запошљавања и јавно обавјештавање о могућностима и условима запошљавања на тржишту рада су дјелатности које службе за запошљавање у Босни и Херцеговини не обављају у потпуности.

4. ЗАКЉУЧАК

Као и у сваком другом дијелу активне политике запошљавања, потребно је изградити кохерентни оквир мјера са јасно дефинисаним саставним дијеловима који се међусобно оснажују у ублажавању ду-готрајне незапослености и помагању лица која су дуготрајно незапо-слена и/или су корисници у систему социјалне помоћи. Уз оптимално усмјеравање, користи за социјалну помоћ вјероватно би требало да буду веће од нето фискалног терета, тј. расходи за плате и трошкови организовања требало би да буду мањи од расхода за накнаде у си-стемима запошљавања и социјалне помоћи које се сада исплаћују. На-даље, стварање радних мјеста путем разноврсних програма омогућује непосредну борбу против дуготрајне незапослености. Како је добро познато, за незапослена лица је од пресудног значаја да не изгубе радно искуство (стечена знања и способности) и везу са тржиштем рада. По-нуда послова и запошљавања у склопу различитих програма као што су јавни радови и/или workfare може имати веће користи него програми усавршавања и оспособљавања, те професионалног образовања.

Приликом дефинисања политике запошљавања потребно је премјестити тежиште са пасивних мјера, односно новчаних накна-да, ка активној борби против незапослености, и то првенствено уна-пређењем одрживе запошљивости и отварањем нових радних мјеста. Усмјереност на социјалну помоћ потребно је замијенити радним при-ступом, односно тзв. welfare приступ што је могуће више мијењати workfare приступом. Притом је важно да искључени грађани буду препознати као активни грађани са правима и обавезама, а не као па-сивни корисници услуга. То подразумијева индивидуалан рад са љу-дима, а не рад за њих, с циљем да се оспособе да управљају својим животом и да искористе прилике које им се нуде.

С обзиром на то да Закон о посредовању у запошљавању и пра-вима за вријеме незапослености Републике Српске предвиђа да послодавац који изводи јавне радове, на основу властитог избора,

65


закључује са незапосленим лицем које упути Завод уговор о раду на одређено вријеме, аутор сматра да је поменуто рјешење потребно измијенити по узору на законодавство Републике Србије, у смислу да се утврди законска обавеза послодавца да са незапосленим лицем које упути Завод за запошљавање закључи уговор о раду на одређе-но вријеме, односно на период који је предвиђен као рок трајања извођења јавних радова.


1. Atkinson, Anthony, Mogensen, Gunnar, Welfare and Work Incentive, Oxford 1993;

2. Бејаковић, Предраг, „Оправданост workfare програма у свијету и Хрватској“, Ревија за социјалну политику 3-4/2004;

3. Вуковић, Дренка, Системи социјалне сигурности, Београд 2002;4. Керовец, Нада, „Улога и домети активне политике у регулирању

тржишта рада“, Ревија за социјалну политику 3/1997;5. Керовец, Нада, „Заштита незапослених особа у Хрватској“, Ревија за

социјалну политику 3-4/2000;6. Murray, Charles, Lousing Ground: American Social Policy, 1950–1980,

New York 1984;7. Mishra, Ramesh, Globalization and Welfare State, Cheltenham, UK,

Northampton, USA 1999;8. Обрадовић, Николина, „Финанцирање и ефикасност сустава социјалне

заштите у Босни и Херцеговини“, Систем социјалне заштите БиХ и регија, Фондација Центар за јавно право, Сарајево 2012.

9. Пуљиз, Владо, Бежован, Гојко, Шућур, Зоран, Зриншчак, Синиша, Социјална политика, Загреб 2005;

10. Rosanvallon, Pierre, La nouvelle question sociale, Paris 1995;11. Torfing, Jacob, “Workfare with Welfare: recent reforms of the Danish

welfare state“, Journal of European Social Policy 1/1999;12. Fretwell, David, Jackman, Richard, Labor Markets, Unemployment, in:

Barr N., Labor Markets and Social Policy in Central and Eastern Europe. World Bank and London School of Economics and Political Science: Oxford University Press, 1994;

13. Castel, Robert, Les métamorphoses de la question sociale, Paris 1995;14. Шућур, Зоран, „Тржишна трансформација, незапосленост и промјене

у суставима социјалне сигурности и социјалне помоћи у Хрватској“, Ревија за социјалну политику 3/1997.

66



1. Закон о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапослености, Службени гласник РС, бр. 30/10;

2. Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Службени гласник Р. Србије, бр. 36/09 и 88/10.

Radislav LaleFaculty of Law,University of East Sarajevo

ACTIVE POLICY TOWARDS THE UNEMPLOYED

Summary

The paper deals with measures of active policy towards unemployed in selected countries, undertaken with the aim of including the unemployed into work. The author gives an explanation of the term, type and basic char-acteristics of the most important measures of active labor market policies. Special attention is paid to new forms of policy towards unemployment in developed countries, with emphasis on Bosnia and Herzegovina. The au-thor concludes that the existing portfolio of active labor market policies in both entities is very limited. Emphasis is placed on subsidies for wages and self-employment, and the involvement of social partners in the development and implementation of active labor market policies is very limited.Key words: Passive policy towards the unemployed; Active policy towards

the unemployed; Public Works; The labor market; Department of Employment.

67

Н. Кокотовић, Компаративна анализа кредитног рација банкарског сектора Чешке и банкарског сектора БиХ, Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, стр. 67–79.

Никола Кокотовић, [email protected]. Ставови изражени у овом раду су лични ставови аутора и не односе се на институцију у којој је запослен.

УДК/UDC 339.13:336.77/78(437.3)(497.6) 336.71(437.3)(497.6)

DOI: 10.7251/GPFIS1401067K

ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД / REVIEW ARTICLEПримљен: децембар 2014.Received: December 2014.

Никола Кокотовић

Централна банка Босне и Херцеговине, Сарајево

КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА КРЕДИТНОГ РАЦИЈА БАНКАРСКОГ СЕКТОРА ЧЕШКЕ И БАНКАРСКОГ

СЕКТОРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Основно правило у друштвеним наукама је да се слично пореди са слич-ним. Босна и Херцеговина и Чешка задовољавају тај услов. Обjе економије су мале и отворене економије (small open economy). Босна и Херцеговина је прошла кроз период планске привреде (до 1965. год.), и све до осамдесе-тих година прошлог вијека функционисала је у режиму тржишно-план-ске привреде. Чешка економија је била строго регулисана, директивна економија, дио планског система СЕВ-а (Савјет за узајамну економску помоћ). Почетком деведесетих година, обје економије су планску алока-цију средстава замијениле тржиштем, изабрале капитализам, а одбациле систем социјалистичких друштвено-економских односа. Конвергенција у друштвеном уређењу требало би, по анологији, да доведе до конвергенције у економском систему и његовим подсистемима.Кључне ријечи: Кредитни рацио; Депозити; Кредити; Банкарски сектор;

Јавни дуг; Чешка; БиХ.

1. УВОД

Предмет рада је компаративна анализа развоја рација кредити–депо-зити (у даљем тексту РКД) у банкарском сектору Чешке (у даљем тек-сту БСЧ) и банкарском сектору Босне и Херцеговине (у даљем тексту БСБиХ). Утврђивање, са аспекта потребе владине интервенције у банкар-ском сектору, критичне вриједности рација кредити/депозити код приват-

68


них нефинансијских предузећа (у даљем тексту РКДП) један је од циљева истраживања. Наша хипотеза је да морају постојати, у односу на стање у банкарском сектору и банкарску кризу, критичне вриједности РКДП.

Сматрамо, то је друга радна хипотеза (повезана са првом) − да је државна/владина интервенција у БиХ, за сада, неефикасна у односу на БСБиХ. Ефикасност интервенције мјеримо преко вриједности РКДП. Интервенција није смањила финансијске дебалансе у БСБиХ. Повећање присуства влада у БиХ на банкарском тржишту, које је због повећаног задуживања влада и пада њихових депозита довело до раста рација кре-дити/депозити ентитетских влада (у даљем тексту РКДЕВ) нема у пе-тогодишњем периоду видљивих ефеката на раздужење привреде и раст њених акумулативних способности. Због специфичног друштвено-по-литичког уређења БиХ, и директне одговорности ентитетских влада за банкарски сектор, ентитетске владе су пандан централној влади.

Смисао задуживања владе је опоравак привреде. У банкарском сек-тору крајњи циљ интервенционизма је санација/реструктурирање би-ланса банака, до чега се долази индиректно кроз санацију/реструктури-рање биланса дужника. Главни дужник банкарског сектора у БСБиХ и у БСЧ је сектор приватних, нефинансијских предузећа. Из перспективе владе и банака, а у околностима банкарске кризе, привредни биланс се побољшава када се РКДП смањује.

Анализа обухвата период од 1997. до 2011. год. (БСЧ), односно период 1997−2012. год. (БСБиХ). Методолошку основу рада чини дескриптивна статистика и анализа временске серије.

2. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА2.1. Критичне вриједности рација кредити и депозити у БСЧ

Дуг чешке владе, и њен финансијски дебаланс брзо су расли. Рацио кре-дити/депозити централне владе (у даљем тексту РКДЦВ) у 1995. год., са 0,03 повећао се на 0,08 (табела 1). Ову годину смо узели као базну, јер тада РКДЦВ први пут значајно и очигледно расте. У годинама када банкарска криза дости-же кулминацију, РКДЦВ наставља раст: са 0,1 (1996) пење се на 0,43 (1997), а тада и 1. Банкарска криза у Чешкој кулминирала је током 1996. и 1997. год.1

Вриједност РКДП прелазила је 3. Вриједност РКДП између 2 и 3, прва је критична вриједност. Она показује да је банкарски сектор у кризи. Влада то признаје, интервенише, и повећава РКДЦВ. Вриједност РКДП изнад 3, друга je критична вриједност. Она означава дефинитивни врхунац банкар-ске кризе, који захтијева још већу интервенцију, и даљи раст РКДЦВ.

1 H. Tang, Banking crises in transition countries: Fiscal costs and related issues, World Bank, New York 2000, 14.

69


У 1999. год., РКД је био највећи – 3,44, а владина интервенција расте (РКДЦВ у 1999. год. је 0,76). Криза је разријешена раздужењем привреде и задуживањем владе.2 Дио приватног дуга постао је јавни дуг. На крају 2001. год., РКДП је био 76 % у односу на базну вриједност. РКДП је први пут био испод 2 (1,82), али је зато РКДВ изнад 2 (2,13), и 260 пута већи од његове вриједности из 1995. год. РКДП од 2 је трећа критична вријед-ност РКДП. Његов пад испод 2 подударио се са максималним финан-сијским напрезањем владе. Док се приватни сектор раздуживао, влада се задуживала. Раздуживање владе почело је када је РКДП пао испод 2.

У 2004. год., оба рација су била испод 1: РКДП 0,97 (XII 2004/XII 1995 = 41), а РКДВ 0,86 (XII 2004/XII 1998 = 1051). Вриједност РКД од 1 означила је дефинитивно уравнотежење кредитно-депозитног дуж-ничко-повјерилачког подбиланса владе и привреде. То је четврта кри-тичну вриједност РКД.

Табела бр. 1. РКД у БСЧ, 1993−2011. год.

Мјесец Привреда* (1995=100)

Привреда **

Влада (1995=100)

Влада ПКД

31-дец-11 42 0,99 232 0,1931-дец-10 42 1,00 252 0,2131-дец-09 44 1,04 238 0,2031-дец-08 49 1,17 200 0,1631-дец-07 42 1,00 294 0,2431-дец-06 42 0,99 464 0,3831-дец-05 40 0,97 577 0,4731-дец-04 41 0,97 1,051 0,8631-дец-03 39 0,94 1554 1,2731-дец-02 43 1,03 1204 0,9931-дец-01 76 1,82 2,6 2,1331-дец-00 127 3,03 1,176 0,9731-дец-99 142 3,41 979 0,8031-дец-98 144 3,44 925 0,7631-дец-97 135 3,22 523 0,4331-дец-96 107 2,55 120 0,1031-дец-95 100 2,39 100 0,0831-дец-94 103 2,47 40 0,0331-дец-93 115 2,76 31 0,03Извор: Чешка народна банка, http://www.cnb.cz/cnb/STAT.ARADY_PKG.STROM_-

DRILL?p_strid=ABBA&p_lang=EN, 30. јануар 2013. (Обрадио аутор)Напомена: * ** У званичним финансијским извјештајима означена је као сектор

нефинансијских приватних корпорација.

2 Потпуни детаљи овог процеса нису предмет нашег истраживања.

70


2.2. Временски ток кредита и депозита у БСЧ

Развој кредита и депозита значајно је утицао на РКД. До 2001. год., Влада Чешке се интезивно задуживала (графикон 1). Индекс кре-дита влади у 2000. год. био је 1.529 (1995 = 100), а у 2001. год. 4.567. Током трогодишњег периода, 2001−2003. год., кредитне облигације владе су биле на приближно истом нивоу, а РДКП је био испод 1. На тај начин, влада је демонстрирала став да је банкарска криза прошла, али да још није вријеме за повлачење са тржишта. Влада се повлачи са кредитног тржишта тек 2004. год. Током те године, индекс кре-дита владе први пут од почетка владине интервенције значајно пада (испод 1), а индекс депозита владе наставља раст. Влада се почиње раздуживати тек онда када почињу расти кредити привреди (2004. год.). Значајан раст депозита привреди (од 2000. год.), уз опоравак тржишта комерцијалног кредита смањује РКДП испод 1. Повлачење владе са тржишта кредита подударило се са растом акумулативних способности привреде. Депозити привреде почели су раст неколико година прије него што су банке обновиле кредите овом сектору. „Вла-дин кредит” је одиграо своју улогу.

Банкарски сектор у кризу уводи превелик раст банкарског креди-та. Парадокс јесте, али је и економски логично, да се из кризе излази са кредитом, који се, када банке мање вјерују привреди, и када су кредитне банкарско-привредне релације редуковане, мора обезбије-дити повећаним задуживањем владе у сврху санације привредних и банкарских биланса. На крају анализираног периода (2011. год.), бан-карски кредит је изједначен са нивоом банкарског кредита из 1995. год. Уз раст депозита привреде (2011/1995 = 242), овај процес дао је завршну, равнотежну вриједност РКДП од 0,99.

Графикон бр. 1.Кредити и депозити централне владе

Извор: Ibid.

71


Графикон бр. 2. Кредити и депозити централне владе 1995 =100, БСЧ 1995 = 100, БСЧ

Извор: Ibid.

3. РКД ПРИВРЕДЕ И ВЛАДЕ У БСБиХ

У 1997. год., РКДП је био 3, а РКДЕВ (рацио кредити/депозити енти-тетских влада) 0,41 (табела 2). У сљедећој години, РКДП и РКДЕВ су били на приближно истом нивоу. Након тога, четири године влада није повећава-ла присуство на тржишту банкарског кредита. На основу претходно усагла-шеног и постављеног законодавног оквира (1999. год.), овај сектор влада потпуно препушта приватизацији. Најочигледнија манифестација владине уздржаности од посезања за банкарским кредитом у предприватизационом реструктурирању банкарских биланса је пад РКДЕВ. Послије завршетка приватизације државног капитала у банкама (2002. год.), РКДЕВ је био све-га 0,07, а те исте године РКДП је испод 2. Даље, драстично смањење РК-ДЕВ до којег је дошло, посљедица је предрасуде да су банкарски биланси сада у искључивој одговорности и компетенцији нових, приватних власни-ка. Раздуживање државе/ентитета и пад РКДЕВ има реформско оправдање и логику у ставу да је влада продајом својих улога, и претходним финан-сијским реструктурирањем банака и привреде, урадила свој дио посла и да њена интервенција више није потребна. Оваква премиса, противрјечи основној, елементарној логици, јер присуство, или одсуство државе/вла-де са банкарског тржишта, не зависи од врсте преовлађујућих власничких односа у банкама, већ од степена финансијске неравнотеже у банкарским билансима. Од 2002. год., неравнотежа поново почиње расти. Стални раст кредита створио је гротескну илузију да су финансијски биланси привреде у равнотежи, и да је економски оправдано и могуће да РКДП буде изнад 2,5. Величина ове обмане и самообмане разоткривена је већ током 2008. год., када владини депозити падају, а владине позајмице код банака расту. Тада, РКДП први пут прелази 3, и износи 3,25. За разлику од чешке владе чији се значајан уплив на банкарско тржиште осјетио већ при РКДП изнад 2 (интеренција у Чешкој је започела у 1995. год. при РКДП од 2,39), ангаж-

72


ман влада у БиХ започиње тек при РКДП изнад 3, када је РКДЕВ повећан на 0,07. У наредним годинама расте и РКДЕВ и РКДП.

Након четири године (2009−2012), не видимо ефекте појачаног заду-живања владе на раздуживање привреде и конвергенцију њеног кредит-но-депозитног биланса према равнотежном стању (РКДП = 1), или барем према нивоу испод 2. У четвртој години од појачаног задуживања владе, РКДП и даље расте и достиже 3,75, док је у Чешкој већ у четвртој години од интервенције РКДП први пут био у паду – 3,41. У БСБиХ и економији у БиХ, раст РКДЕВ још увијек не утиче на пад РКДП.

Табела бр. 2.РКД у БСБиХ, 1997–2012. год.


Привреда РКПД

ЦБ* (1995=100) ЦБ РКДЦБ

31-дец-12 115,4 3,75 1,011 0,7031-дец-11 113,8 3,70 566,4 0,3931-дец-10 109,3 3,56 204,2 0,1431-дец-09 107,8 3,51 124,3 0,0931-дец-08 100 3,25 100 0,0731-дец-07 84,4 2,75 11,1 0,0131-дец-06 78,8 2,56 14,9 0,0131-дец-05 79,1 2,57 54,9 0,0431-дец-04 76,7 2,50 78,7 0,0531-дец-03 81,5 2,65 85,6 0,0631-дец-02 61 1,98 108,6 0,0831-дец-01 50,9 1,65 43,4 0,0331-дец-00 55,9 1,82 275 0,1931-дец-99 80,4 2,62 179,4 0,1231-дец-98 84,7 2,75 544,4 0,3831-дец-97 90,9 2,96 587,6 0,41

Извор: Централна банка БиХ, http://www.cbbh.ba/index.php?id=-33&lang=bs&sub=mon, 20. јануар 2013. (Обрадио аутор)

Напомена: * У званичним финасијским извјештајима означени као нефинансијске корпорације.

3.1. Временски ток кредита и депозита у БСБиХ

У периоду 2008–2012. год., кредити и депозити ентитетских влада у БиХ имају дивергентно кретање (графикон 3, и графикон 4). Депозити су већ у 2010. год. преполовљени у односу на базну годину, а кредити банака влади повећани за 10 %. Разлози раста РКДЕВ су на страни убрзаног за-дуживања владе, али и пада депозита владе. До краја 2012. год., банкарски кредити влади су повећани за четири пута (2012/2008 = 398,6).

Депозити и кредити привреде показује исту тенденцију, мањег инензи-тета. Кредити привреди су порасли за 10,7 %, а њени депозити су смањени

73


за свега 4 %. Распон између раста/пада кредита и депозита се одржао. То је директно утицало на одржавање и раст ионако високог РКДП, који је са 3,25 дошао до 3,75 (+ 15 %). Раст РКДП, иако низак, не можемо довести у везу са ангажманом ентитетских влада у БиХ, нити са било којим нивоом ефикасности владиног ангажмана на тржишту банкарских кредита. Одраз повећања акумулативних способности привреде био би наставак тренда повећања депозита, али из интерне акумулације, а не из банкарског кре-дита и/или неке друге врсте дуга. Овакав раст депозита представљао би прекретницу у привредним подбилансима. До тада, док се то не деси, ре-гиструјемо раст РКДП и његову посљедњу, изузетно високу вриједност од 3,75, уз закључак да, за сада, раст РКДЕВ не утиче на смањење РКДП. Вла-дина интервенција, њено појачано финансијско напрезање, до сада нису утицали на исправљање створених неравнотежа у БСБиХ.

Графикон бр. 3.Кредити и депозити ентитетских влада

Извор: Ibid.

Графикон бр. 4. Кредити и депозити привреде 2008 = 100, БСБиХ 2008 = 100, БСБиХ

Извор: Ibid.

74


4. КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА

Подаци (табела 3) потврђују доктринарни став да је сектор привре-де традиционално дефицитни сектор, који недостатак интерних извора финансирања тјера на акумулацију дуга. Максимална вриједност дуж-ничког дебаланаса чешке привреде у односу на банке је 3,44, а минимал-на вриједност РКДП је незнатно испод један – 0,94. У просјеку, у четр-наестогодишњем периоду, РКДП је 1,67. Дисперзија РКДП је изузетно висока. Одступање индивидулних података од просјека је око 2/3 арит-метичке средине (коефицијент варијације 0,62), уз распон 2,5 (разлика максималне и минималне вриједности).

Само банкарски биланси централне владе могу се, до одређеног степе-на, мјерити и упоређивати са привредним банкарским подбилансима. Дис-перзија РКДЦВ мјерена са коефицијентом варијације (0,8) је већа него за РКДП, а распон, као апсолутна мјера дисперзије, је исто тако висока – 1,97. Максимално финансијско напрезање, власт достиже на нивоу РКДЦВ из-над два (2,13). Минимални РКДЦВ је 0,16. Просјечно, влада функционише на много нижем РКД него привреда (0,67 vs. 1,67), што показује да су интер-венције великог обима у тржишној привреди изузетак, а не правило.

Табела бр. 3. РКД у БСЧ, дескриптивна статистика (31.12.1997–31.12.2011. год.)


Привреда ** Влада (1995=100) Влада ПКД

31-дец-11 42 0,99 232 0,1931-дец-10 42 1,00 252 0,2131-дец-09 44 1,04 238 0,2031-дец-08 49 1,17 200 0,1631-дец-07 42 1,00 294 0,2431-дец-06 42 0,99 464 0,3831-дец-05 40 0,97 577 0,4731-дец-04 41 0,97 1,051 0,8631-дец-03 39 0,94 1554 1,2731-дец-02 43 1,03 1204 0,9931-дец-01 76 1,82 2,6 2,1331-дец-00 127 3,03 1,176 0,9731-дец-99 142 3,41 979 0,8031-дец-98 144 3,44 925 0,7631-дец-97 135 3,22 523 0,4331-дец-96 107 2,55 120 0,1031-дец-95 100 2,39 100 0,0831-дец-94 103 2,47 40 0,0331-дец-93 115 2,76 31 0,03

Извор: Ibid.

75


Ни финансијске (небанкарске) институције нису успјеле избјећи не-равнотежу банкарског подбиланса, с тим да су осцилације вриједности РКДФИ далеко мање него код привреде и владе. Неравнотежа је постоја-ла, али много нижег степена. Највећи РКДФИ је 1,57, минимални 0,64, а просјечни 0,95, уз низак коефицијент варијације од 0,21. Становништво се, у односу на све остале секторе, понашало другачије. По релативној мјери дисперзије, коефицијенту варијације, који је 0,57, становништво је „стабилнији“ сектор него привреда и влада, али нестабилнији, склонији већим релативним осцилацијама од сектора финансијских институција (коефицијент варијације од 0,57 vs. 0,21). По апсолутним вриједностима РКД, са аспекта финансијске равнотеже, становништво је на првом мје-сту. Просјечан РКДС је свега 0,36, највећи 0,64, а најмањи 0,14. РКДУ никада није прешао 1, био је и испод 0,5. Дисперзија, и апсолутна и ре-лативна, је ниска равнотежи, мада се баланс упоставља на вишем нивоу него код сектора становништва. Просјечан РКДУ је 0,7. Бољи од просјеч-ног РКДУ је сектор становништва (просјечни РКДС = 0,36) и сектор вла-де (просјечан РКДЦВ = 0,67), а лошији привреда (просјечан РКДП = 1,67) и финансијске институције (просјечан РКДФИ = 0,95). РКДУ је изравнао и помирио екстремне секторске осцилације РКД.

Банкарски сектор БиХ функционише на трајно и значајно вишем нивоу РКД него БСЧ (табела 4). Секторски банкарски подбиланси су налик онима у БСЧ − привреда је дефицитни сектор, а финансијске институције, централна влада и становништво суфицитан сектор. Упадљива је изузетно ниска задуженост, у односу на систем домаћих комерцијалних банака, небанкарских финансијских институција (по-сљедња вриједност РКДФИ = 0,08).

Иако у равнотежи (просјечан РКДС = 0,89), банкарски подбиланс сектора становништва у БСБиХ, је неповољнији него онај у БСЧ (0,89 vs. 0,64). Слична релативна разлика је и у максималним вриједности-ма РКД (1,29/0,64 = 2).

Када се упоређују мјере дисперзије БиХ привреде, РКДП у БСЧ, се чини далеко стабилнијом од чешке привреде. Међутим, то је само при-вид, јер домаћа привреда функционише на трајно вишем нивоу РКДП без обзира на мању дисперзију вриједности. Просјечан РКДП у БСБиХ је за 67 % виши негу у БСЧ (2,79/1,67). Чак, и минимална вриједност РКДП далеко је изнад један (1,65), док је у БСЧ она 0,94. На врху „РКДП”, ре-зултат је приближно изједначен, иако и ту благу„предност“ има БСБиХ (3,75 vs. 3,44). Општи и посљедњи тренд РКДП у БСБиХ су растући, док су у БСЧ оба тренда опадајућа. Посљедња вриједност РКДП у БСБиХ је око четири пута већа него у БСЧ (3,75/0,99). Просјечан РКДУ у БСБиХ је за 78 % виши од онога у Чешкој (1,25/0,70). Коефицијент варијације

76


је приближно исти (0,24 vs. 0,2), а распон значајно већи у БСБиХ – 0,79 (БСЧ – 0,51). Општи тренд РКДС је раст (са 0,44 на 0,89), али је по-сљедњи тренд опадајући: са 1,29 (12/2008) на 0,89 (12/2012).

Tабела бр. 4.РКД у БСБиХ, дескриптивна статистика (31.12.1997−31.12.2012. год.)

Укупно Прив-реда

Финансијске институције

Ентитет-ске владе

Становни-штво

(RKLU) (RKDP) (РКДФИ) (РКДЕВ) (РКДС)Коефицијент варијације 0,24 0,62 0,21 0,8 0,57

Аритметичка средина 0,7 1,67 0,95 0,67 0,36

Минимум 0,48 0,94 0,64 0,16 0,14Максимум 0,99 3,44 1,57 2,13 0,64Распон 0,51 2,5 0,94 1,97 0,5Прва вриједност 0,99 3,22 0,9 0,43 0,16Посљедња вриједност 0,67 0,99 0,84 0,19 0,64

Општи тренд - - - - +Посљедњи тренд - - - - +

Извор: Централна банка БиХ, http://www.cbbh.ba/index.php?id=33&lang=bs&sub=mon, 30. јануар 2013.

Напомена: + је раст, - пад.

Мјерене максималним РКДЦВ у БСЧ (2,13), ентитетске владе су умјерено задужене. РКДЕВ од 0,7 оставља могућност даљег раста, могућност која ће бити искоришћена. Раст РКДЕВ, мјерен крајњим вриједностима, је колосалан. Порастао је за 70 пута (0,7 vs. 0,01). Брз, и претјеран раст генерално није добар, јер занемарује квалитет раста и даје предност искључиво расту per se, тј. његовој квантитативној ди-мензији. Брз и велики раст кредита повећава вјероватноћу погрешне алокације кредита и ниске ефикасности владине интервенције.

5. ЗАКЉУЧАК

Чешко искуство је врло поучно за Босну и Херцеговину. Банкарској кризи је претходио вишегодишњи РКДП изнад 2. Криза је кулминирала током 1996. и 1997. год., а чешка влада се појавила на тржишту банкар-ског кредита већ 1995. год. Раст банкарског кредита влади пратио је брз и ексециван раст РКДЦВ. Кредити су коришћени намјенски – за санацију банкарског сектора. На врхунцу кризе, РКДП је био изнад 3 – 3,22 (1997. год.) и 3,44 (1998. год.).

Владина интервенција, мјерена растом РКДЦВ, расла је све док РКДП није пао испод 2. Након тога, влада се врло брзо раздужила и

77


смањена је вриједност РКДЦВ. Дефинитиван и трајан пад РКДП ис-под 1, подударио се са падом РКДЦВ испод 1. Равнотежни ниво РКД корпоративног и јавног сектора успостављен је истовремено. До 2011. год., чешка влада је додатно смањила висину кредитног задужења код банака, уз истовремено повећање депозита код банака. Деветогодишње кретање РКДП на нивоу од око 1 (2002−2011) показује да се оптимална вриједност РКД успоставила у стању приближне равнотеже кредитног и депозитног подбиланса привредног сектора. Након финансијског и опе-ративног реструктурирања банкарског сектора, престала је потреба за даљим ангажманом владе. У 2011. год., РКДЦВ је био 11 пута мањи од максималне вриједности – 0,19 vs. 2,13.

Запазили смо да је РКДП у БСБиХ константно висок. Без обзира на његово привремено смањење због предприватизационе редукције банкарских биланса, у оквиру финансијског реструктурирања банака, он је претежно изнад 3.

Недостатак финансијских средстава и опредијељеност креатора еко-номскe политике да терет санације банкарског сектора понесе јавни сек-тор, кроз финансијско реструктурирање, и нови власници банака, кроз оперативно реструктурирање, главни су узроци, за прилике у БиХ, из-узетно ниског РКДП током 2000. и 2001. год. (РКДП је тада био испод 2). Двоцифрена стопа кредитног раста од 2002. до 2008. год., у просјеку 29 %, и континуитет у превеликом финансирању привреде, прикривају стварну димензију финансијске неравнотеже, која се огледа у трајно ви-соким вриједностима РКДП које се од 2003. год. не спуштају испод 2,5.

У завршној години кредитног бума (у 2008. год. кредити су порасли за 28 %), као посљедица пада депозита владе и раста кредита влади, дошло је до, релативно посматрано, огромног раста РКДЕВ – са 0,01, он расте на 0,07. Од тада, па све до данас, кредити банака ентитетским владама расту, а њихови депозити код банака падају. Иако је према посљедњим подаци-ма РКДЕВ 0,7, финансијско напрезање ентитетских влада у БиХ није до сада испољило никакве директне позитивне ефекте на уравнотежење и/или корекцију привредних кредитно-депозитних подбиланса. Убрзан раст РКДЕВ, прати, не рапидан али ипак постојан раст РКДП. Упркос увећању РКДЕВ за 10 пута (2012–2008), РКДП не да није смањен, већ је чак по-растао за 15 %. Разлози одсуства утицаја досадашњег појачаног задужи-вања ентитетских влада на банкарском тржишту, на поправљање финан-сијског положаја привреде ће бити тема новог истраживања.

На основу индуктивне анализе, анализе трендова у банкарском сек-тору Чешке, идентификовали смо три критичне вриједности РКДП – 3, 2 и 1. РКДП изнад 2 је индиција за банкарску кризу. Када је РКДП

78


био на нивоу изнад 3, то је почело да означава кулминацију банкарске кризе. Вриједност РКДП око 1 и испод 1 су оптималне, равнотежне вриједности, под чијим режимом нема банкарске кризе.

Резултати индуктивне анализе, да би се користили са вишим сте-пеном поузданости, морају бити додатно верификовани и на осталим банкарским секторима. У том случају, РКДП се може користити са-мостално, као индикатор банкарске кризе. Употреба РКДП заједно са другим индикаторима перформанси банкарског сектора и/или индика-торима финансијског здравља, у сврху дијагностицирања банкарске кризе, није условљена даљом и новом верификацијом хипотезе о вези кључних вриједности РКДП и банкарске кризе.


1. Tang, Helena, “Banking crises in transition countries: Fiscal costs and related issues “, World Bank, New York 2000.

Интернет извори

1. Влада Републике Српске, http://www.vladars.net;2. Влада Федерације БиХ, http://www.fbihvlada.gov.ba/;3. Влада Чешке, http://www.vlada.cz/;4. Централна банка БиХ, http://www.cnb.cz/miranda2/export/sites/www.-cnb.

cz/cs/o_cnb/hospodareni/download/cnb_vysledky_hospodareni_2012.pdf;5. Централна банка БиХ, http://www.cbbh.ba/index.php?id=33&lang=b-

s&sub=mon;6. Чешка народна банка, http://www.cnb.cz/cnb/STAT.ARADY_PKG.STR-

OM_DRILL?p_strid=ABBA&p_lang=EN.

79


Nikola KokotovićCentral Bank of Bosnia and Herzegovina, Sarajevo

COMPARATIVE ANALYSIS OF CREDIT RATIO OF CZECH AND BOSNIAN AND HERZEGOVINIAN BANKING SECTOR

Summary

The basic rule in the social sciences is that only similar entities are to be compared. Bosnia and Herzegovina and the Czech Republic meet this re-quirement. Both their economies are small and open economies (small open economy). B&H has undergone a period of planned economy (until 1965), and until the 80s it operated in a regime of market-planned economy. Czech economy was tightly regulated, directional economy, part of the COMECON planning system (Council for Mutual Economic Assistance). In the early 90s both economies replaced planned allocation of funds with the market alloca-tion of funds, chose capitalism and rejected the system of socialist socio-eco-nomic relations. The convergence of social organization should, by analogy, bring about convergence in the economic system and its subsystems.Key words: Credit ratio; Deposits; Loans; Banking; Public debt; The Czech

Republic; Bosnia and Herzegovina.

80

С. Мирковић, Макроекономска нестабилност – незапосленост и инфлација, Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, стр. 80–97.

Спасенија Мирковић, [email protected].

УДК/UDC 336.748.12:331.56DOI: 10.7251/GPFIS1401080M

ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД / REVIEW ARTICLEПримљен: јул 2014.Received: July 2014.

Спасенија Мирковић

Општинска Административна служба, Угљевик

MАКРОЕКОНОМСКА НЕСТАБИЛНОСТ – НЕЗАПОСЛЕНОСТ И ИНФЛАЦИЈА

Најизразитији показатељи стабилности сваке националне економије

су: економски раст уз стабилне цијене, пуна запосленост и позитиван платни биланс земље. И, обрнуто, опадање економског раста уз стални пораст цијена (инфлација), опадање запослености (раст незапослено-сти), изражени дефицит државног буџета и негативан платни биланс су поуздани показатељи макроекономске нестабилности.

Незапосленост и инфлација привлаче посебну пажњу, утолико прије што су најчешће коришћени као критеријуми успјешности датог еко-номско-социјалног система и економских политика влада. Штавише, многи економисти и политичари за оцјену стварног стања економије и успјешности рада владе користе се „индексом биједе”, који показује ниво незапослености и инфлације. Истовремено појава стагнације и ин-флације („стагфлације”) нов је изазов за економску науку и државну, макроекономску политику.Кључне ријечи: Макроекономска нестабилност; Незапосленост; Инфлација.

1. УВОД

Повезаност између инфлације и незапослености све чешћи је пред-мет расправа и размирица међу економистима разних школа и праваца. Оно што није спорно јесте да су инфлација и незапосленост два велика зла у савременим економијама готово свих земаља свијета. Неки еко-номисти сматрају да се незапосленост може „лијечити” инфлацијом. Економисти који се залажу за „лагану инфлацију”, за „еластичну ин-

81


флацију” сматрају да је боље инфлација него незапосленост, тј. да је лакше поднијети болест новца, него болест незапослености. Међутим, још није доказано да је обезвређивањем новца отклоњена незапосле-ност. Напротив, релевантна економска теорија и успјешна пракса борбе против незапослености и инфлације су недвосмислено показали да се макроекономска стабилност у тржишним условима привређивања на дужи рок може постићи само путем повећања производње и продук-тивности рада уз стабилну и конвертибилну новчану јединицу.

У економији је погрешна крута подјела на „макро” и „микро” актив-ности, макро и микро управљање. Јер многи „микро” позитивни потези (иновације) могу да дају „макро” ефекте, да прерасту у прави покрет који ће покренути цијелу економију.

Глобално посматрано, основне тенденције измјена учешћа поједи-них привредних дјелатности и појединих грана у друштвеном произво-ду и националном дохотку пратила је и одговарајућа измјена динамике, обима и структуре запослености. Као што су се током времена обавља-ла значајна помјерања учешћа појединих привредних дјелатности у друштвеном производу, тако су се извршиле и веома крупне измјене гранске структуре запослених, мада се те промјене не поклапају, нити теку истим темпом. Квалитативне и квантитативне измјене су утолико веће уколико је бржи интезитет развоја научнотехнолошког прогреса.

2. ДЕФИНИСАЊЕ ,,ПУНЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ’’ И ,,ПРИРОДАН НИВО НЕЗАПОСЛЕНОСТИ’’

Појам „пуна запосленост” је тешко дефинисати. На први поглед она се може посматрати као запосленост цјелокупног радно способног становништва, тј. да је радна снага запослена 100 %. Али то није тако. Одређени ниво запослености сматра се нормалним или оправданим.1

Незапосленост значи губитак ресурса, јер када би сви незапослени ра-дили могли би дати допринос у повећању националног дохотка. Нажалост, то је неизводљиво. „Нулта незапосленост” је практично недостижна. Ниво незапослености се мијења из године у годину, али незапосленост не иш-чезава. Она се креће око „природног нивоа незапослености”, тј. средњег нивоа незапослености око којег се крећу економска колебања за одређени временски период. „Природни ниво незапослености” представља средњу величину око које се колебају стварни нивои незапослености.

Проблемом дефинисања феномена незапослености, поред низа поје-динаца и институција, позабавило се и неколико значајних, међународ-

1 Campbell, R. MacConnell, Brue, L. Stanley, Економикс, McGraw – Hil, Irwin, Москва 1995, 157.

82


них конференција. Тако је 1925. године одржана Међународна конфе-ренција о статистици рада на којој и поред укупног настојања није дат задовољавајући одговор на питање шта је то „незапосленост”, односно ко се може сматрати незапосленим. Поставља се питање које вријеме човјек треба да пробави без запослења да би се регистровао као незапос-лен. Да ли је за то вријеме обавезан или није обавезан да се региструје у одговарајућим бироима. Да ли треба да има некакав радни стаж или не?

Да би се дали што потпунији одговори на та питања одређују се извјесни степени незапослености, нпр. потпуна или дјелимична неза-посленост, отворена и прикривена незапосленост итд.

Међународна конференција о статистици рада, која је одржана 1947. године, учинила је значајан корак даље у поређењу са конферен-цијом из 1925. године. Она је дала потпунију дефиницију категорије незапослености. Наиме, на њој је установљено да незапосленим треба да се сматрају сва лица способна за посао, односно сви они који немају посао датог дана и који су остали без рада, који траже посао у току тач-но утврђеног минималног рока, а који не прелази недјељу дана.

По службеној статистици САД незапосленим лицима се сматрају она лица која сасвим нису радила у току те недјеље, већ су тражили посао или су били отпуштени са посла.2

Појам „пуне запослености” многи аутори проширују на све елемен-те производње. Наиме, под појмом „пуном запосленошћу” они подразу-мијевају степен коришћења свих производних ресурса, а не само радне снаге. Тако, G. Kol сматра да овај појам означава пуно коришћење, скупа са радном снагом, радника, завода и фабрика, земље и свих других капи-талних ресурса, које је могуће примијенити у производњи робе и услуга.3

За већину незапослених, незапосленост значи праву катастрофу, па чак и под претпоставком да им је за вријеме незапослености обе-збијеђен „довољан доходак” по разним системима осигурања и обе-збјеђења. „Нерад чак при дохотку деморалише. Сазнање тога да си непотребан деморалише.”4

Незапослени радник, пошто је проживио у економској и духовној биједи, прихвата неодговарајући посао и задовољава се незадовоља-вајућом платом.5 Говорећи о комплексу узрока незапослености, Owen

2 Ф. Г. Ландсберг, Л. И. Фишман, Џ. Л. Фишер, Ресурси США в будушћем, Том I, Прогресс, Москва 1965, 97. (превод са енглеског)

3 G. Cole, The Means of Full Emloyment, LBC, London 1943, 20, 21.4 W. Beveridge, Full Employment in a Free Society, Royal Statistical Society, London

1945, 18, 19.5 W. V. Owen, Labour Problems, The Ronald Press Company, New York 1946, 461.

83


сматра да ниједан елемент „савремене, социјалне, економске и политич-ке институције” не треба издвојити као једини узрок незапослености.

У ширем смислу, незапосленост може настати на основу двије вр-сте узорка: због измјена у свакодневној тражњи рада и његовој понуди, а такође и због измјена у општем нивоу економске активности.6 Велики број економиста сматра да је присуство незапослености у савременом капитализму везано за технолошки прогрес и да није ријеч о класичној незапослености нити о незапослености усљед карактера економско-со-цијалног система, односно да је углавном ријеч о „технолошкој неза-послености”, што значи да је незапосленост у савременом капитализму настала усљед потискивања људи машинама и увођења ефективнијих метода организације рада и производње.

3. ОСНОВНИ ТИПОВИ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

Савремена економија разликује три основна типа незапослености: фрикциону, структурну и цикличну. Економисти користе и термин фрикциона незапосленост која је повезана са тражењем и очекивањем посла у односу на раднике који траже посао или очекују добијање пла-те у блиској перспективи.

Сматра се да је фрикциона незапосленост неизбјежна, па чак и у извјесној мјери и пожељна, због тога што многи радници који су се својевремено нашли „између послова” прелазећи од слабије на боље плаћене послове, с мање продуктивних на продуктивније послове. То обезбјеђује више дохотке за раднике и рационалнију прерасподјелу радних ресурса, а усљед тога и већи обим националног производа.7

Фрикциона незапосленост непримјетно прераста у структурну незапосленост. Економисти користе термин „структурни” у смислу „сложеност”- састављен од више дијелова. Разлика између фрикцио-не и структурне незапослености је сасвим неодређена и непримјетна. Присутна разлика се састоји у томе што код „фрикционих“ незапосле-них они своје искуство могу да продају, а „структурни” незапослени не могу одмах да добију посао без припреме, доквалификације и преква-лификације уз допунско школовање.

Фрикциона незапосленост има краткорочни, а структурна дуго-рочни карактер.

Под цикличном незапосленошћу подразумијева се незапосленост која настаје због опадања економске активности усљед дејства економ-

6 W. S. Voytinsky, Employment and Wages in the United States, The Twentieth century fund, New York 1953, 393.

7 Campbell, R. MacConnell, Brue, L. Stanley, 157.

84


ских циклуса развоја. Кад се смањи укупна тражња за производима и услугама, смањује се и запосленост, а незапосленост расте. Усљед тога цикличну незапосленост понекад називају незапосленошћу повезаном са дефицитом тражње.

Незапосленост усљед усклађивања између радника и радних мјеста које захтијева одређено вријеме назива се фрикциона незапосленост. Због сталних научнотехнолошких иновација и дејства тржишних коле-бања одређени ниво фрикционе незапослености је неминован. Један од бројних државних програма борбе против незапослености је смањење стопе фрикционе незапослености. Државни програми професионалне орјентације и преквалификације олакшавају и убрзавају прелазак рад-ника из ишчезавајућих активности и занимања у пропулзивне области. У мјери у којој ови програми омогућавају оспособљавање радника за нова занимања, они смањују природни ниво незапослености.8

4. СТРУКТУРНЕ ПРОМЈЕНЕ И НЕЗАПОСЛЕНОСТ

Глобално посматрано, основне тенденције измјена учешћа поједи-них привредних дјелатности и појединих грана у друштвеном произво-ду и националном дохотку пратила је и одговарајућа измјена динамике, обима и структуре запослености. Као што су се током времена обавља-ла значајна помјерања учешћа појединих привредних дјелатности у друштвеном производу, тако су се извршиле и веома крупне измјене гранске структуре запослених, мада се те промјене не поклапају, нити теку истим темпом. Квалитативне и квантитативне измјене су утолико веће уколико је бржи интезитет развоја научнотехнолошког прогреса.

Посматрајући структуру незапослених према степену квалифико-ваности, запажа се да гро незапослених чине полуквалификовани рад-ници. То су претежно радници који су се послије кратке обуке запо-шљавали на конвејеру и који су увођењем аутоматизације потиснути заједно са конвејером. Међутим, у новије вријеме све више се повећава учешће квалификованих радника и службеника. Ова кретања су уско повезана са структурним кретањем у производњи и радној снази, до којих доводи развитак нове технологије. Смањење учешћа неквалифи-кованих радника у структури незапослених једним дијелом је проузро-ковано њиховим повременим запошљавањем на сезонским пословима. Повећање учешћа полуквалификованих и квалификованих радника проузроковано је углавном увођењем роботизације, чија примјена че-сто потпуно ликвидира низ послова на којима је раније радио значајан број квалификованих радника.

8 Menkju N. Gregori, Макроекономика, МГУ, Москва 1994, 105.

85


5. ПОВЕЗАНОСТ ЕКОНОМСКОГ РАСТА ИНФЛАЦИЈЕ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ – ФИЛИПСОВА КРИВА

Економски раст у виду високе тражње средстава за производњу распростире се на цијелу економију захваљујући тзв. ефекту мулти-пликације који повећава тражњу потрошне робе и на тај начин обе-збјеђује радна мјеста у свим секторима економије.

Повезаност између темпа привредног раста, запослености, продук-тивности рада и реалних надница више је него очигледна.

Подаци показују да није присутан аутоматизам и да нема апсолут-ног поклапања у смислу да већи економски раст значи већу запосле-ност, продуктивност и веће реалне зараде запослених. Значајне су раз-лике између појединих земаља, а и у оквиру сваке земље зависно од периода и уопште „климе” развоја.

Запажа се директна веза на релацији раста продуктивности рада и зарада, а посебно у САД. Само у једном краћем временском периоду (1973–1979) зараде су расле нешто више (0,3 %) у односу на продук-тивности рада (0,2 %). Али је зато у дужем временском периоду про-дуктивност рада брже расла него реалне зараде, а нарочито у периоду 1979–1985. (0,5 : 0,1), што је очигледно ишло у корист профита.9

Полазећи од Кејнзове поставке да експанзивна политика новца сти-мулише раст производње и повећава запосленост, познати енглески еко-номист статистичар A. W. Phillips је на бази истраживања готово стого-дишњег искуства (1861–1957) Велике Британије дошао до закључка да се не могу имати два добра заједно „пуна запосленост” (одуство неза-послености) и стабилне цијене (одсуство инфлације). Он је, испитујући кретање стопе инфлације и незапослености, показао да експанзивна политика новца повећава стопу инфлације и смањује стопу незапосле-ности. И, обрнуто, снажна и „крута анфинфлациона политика” смањује стопу инфлације али повећава стопу незапослености. Филипс је извукао закључак да се стабилност цијена и пуна запосленост не могу оствари-ти истовремено. Он је установио да постоји корелација између измјена ставки зарада и нивоа запослености у британској индустрији.

То значи, да се у мјери повећања незапослености смањује раст зара-да и цијена тако да се при извјесном нивоу незапослености (по рачунима Филипса, на примјер 5,5 % општег броја радне снаге) потпуно паралише и да даљње увећање незапослености повлачи са собом дефлацију, тј. опа-дање апсолутног нивоа зарада и цијена. С друге стране, у мјери смањења незапослености темпо раста инфлационих процеса се повећава.

9 В. Вукмирица, Економикс и савремени економски системи, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево 2012, 222.

86


Користећи статичке податке за Велику Британију за период 1861–1957, Филипс је сачинио криву која показује обрнуту зависност између измјена нивоа зарада и нивоа незапослености, као на графикону. При томе је утврдио да је повећање незапослености у Великој Британији пре-ко 2,5–3 % довело до наглог смањења раста цијена и зарада. Због тога је следио закључак да се смањење незапослености врши повећањем ције-на и зарада. Практично нација може смањити ниво незапослености на рачун повећања темпа инфлације. Касније су амерички економисти P. Samjuelson и R. Solu модификовали Филипсову криву, замјенивши ставке зарада темпом робних цијена. Тако модификовану Филипсову криву су почели да користе за разраду економске политике, прије свега за одређи-вање услова за одржавање високог нивоа производње и запослености уз одржавање стабилности цијена.

5.1. Краткорочна Филипсова крива

Постојање Филипсове криве уочено је 1958. године од стране истоиме-ног аутора. У почетку се сматрало да веза предочена овом кривом егзисти-ра независно о временском року посматрања. Након 1968. године и радова нобеловаца Edmunda Phelpsa и Miltona Fridmana почиње се увиђати и по-ступно све више прихватати како ова веза егзистира искључиво у кратком року. Дакле, економска наука је дошла до закључка као су раздобља ниске незапослености уједно и раздобља високе инфлације и обрнуто. Раздобља високе незапослености најчешће су уједно и раздобља ниске инфлације.

Ако ову опсервацију преточимо у бројке те направимо економе-тријску процену те везе добијене резултате можемо графички прика-зати као на слици 1. Ова слика каже нам како ће висока инфлација ус-ловити ниску стопу незапослености. Односно, како ће смањење стопе инфлације довести до повећања незапослености.

Слика 1. Краткорочна Филипсова крива10

10 Б. Димитријевић, А. Прашчевић, „Савремене контраверзе макроекономске теорије у развоју Филипсове криве”, Економска мисао 34, Савјет економиста Србије, 119–124.

87


Филипсова крива показује нагативну везу између стопе инфлације и стопе незапослености. У тачки А, инфлација је ниска, а незапосле-ност висока. У тачки Б инфлација је висока а незапосленост ниска.

Економисти Pol Semjuelson и Robert Solou објавили су чланак у ча-сопису American Economic Review под насловом „Аналитика антиин-флационе политике”, у којем су показали негативну корелацију измађу инфлације и незапослености на подацима за САД. Сматрали су да ова корелација настаје јер је ниска незапосленост везана за високу агрегат-ну тражњу, заузврат, врши притисак на раст надница и цијена у цијелој економији. Негативну повезаност између инфлације и незапослености Семјуелсон и Солоу су назвали Филипсова крива. Тврдили су да кре-атори политике морају да се одлуче између инфлације и незапослено-сти, а Филипсова крива показује тај њихов међусобни однос.

Слика 2. Дугорочна Филипсова крива11

Када Централна банка повећа понуду новца, стопа инфлације се повећава, али незапосленост остаје на нивоу своје природне стопе на дуги рок.

Године 1968, економиста Милтон Фридман објавио је чланак у ча-сопису American Economic Review, који се заснивао на његовом изла-гању као председника Америчког економског удружења, непосредно прије објављивања чланка. Наслов чланка „Улога монетарне политике”, садржао је одјељке о томе „Шта монетарна политика може да учини” и „Шта монетарна политика не може да учини”. Фридман је сматрао да оно што монетарна политика може да учини, осим само у кратком року, јесте да изабере комбинацију инфлације и незапослености на Фи-липсовој кривој. Отприлике у исто вријеме, други економиста, Едмунд Фелипс, објавио је чланак у којем пориче постојање дугорочне везе из-међу инфлације и незапослености. Ево како Фридман излаже свој став

11 Б. Димитријевић, А. Прашчевић, „Савремене контраверзе макроекономске теорије у развоју Филипсове криве”, Економска мисао 34, Савјет економиста Србије, 119. -124.

88


о томе шта би Централна банка могла да оствари у дугом року: Мо-нетарне власти контролишу номиналне количине-директно, количине сопствених обавеза (новац + банкарске резерве). У принципу, могу да искористе ту контролу да одреде девизни курс, ниво цијена, номинал-ни ниво националног дохотка, количину новца према једној или другој дефиницији- или да одреде промјену стопе инфлације или дефлације, стопу раста количине новца. Монетране власти не могу да користе кон-тролу номиналних количина да би одредиле реалне количине: каматне стопе, стопу незапослености, ниво националног дохотка, количину нов-ца, стопу раста националног дохотка или стопу раста количине новца. Вертикална Филипсова крива на дуги рок илуструје закључак да неза-посленост на дуги рок не зависи од раста новчане масе и инфлације.

Монетарна политика не може да утиче на природну стопу неза-послености, а друге политике могу. Да би смањили природну стопу незапослености, креатори политике треба да трагају за унапређењем функционисања тржишта рада. Рецимо, закони о минималној надни-ци, закони о колективном преговарању, осигурање у случају незапос-лености и програми за обуку утичу на природну стопу незапослености. Промјена политике којом би се смањила природна стопа незапослено-сти, помјерила би дугорочну Филипсову криву улијево.

Помоћу Филипсове криве могуће је вршити анализе алтернатив-не инфлације и незапослености само у условима благе инфлације са сталним темпом.

Умјесто Филипсове криве настала је теорија природног нивоа не-запослености, која се примјењује у економским анализама у САД од 1979. године и Енглеској суштина те теорије је у томе да је у дугороч-ном периоду за друштво могућ прихватљив ниво инфлације само при природном нивоу незапослености. А тај природни (или равнотежни) ниво незапослености одређен је структуром тржишта радне снаге (уз присуство фрикционе и структурне незапослености) с евидентирањем информација о потребама за различитим професијама.

Филипс је доказао оно што се раније претпостављало и у што се вјеровало, али није било такво видљиво и прецизно доказано. Неки су повјеровали да оно што је важило у прошлости и што се показало ди-ректно условљено и међузависно, као правило и ако законитост, може се некритички прихватити и примјенити. Отуда се вјеровало да се, у складу с „Филипсовом кривом”, може и треба толерисати онолико већа незапосленост колико се жели умањити инфлација.

Уколико су главни напори економске политике владе усмјерени на отклањање пада незапослености и повећања броја радних мјеста, то је

89


неопходно по мишљењу кејнзијанских интерпретатора „Филипсове кри-ве”, жртвовати куповну способност новца и форсирати повећање тражње помоћу „дефицитног финансирања” и стимулисања кредита. Ако, пак, добије приоритет ограничење раста цијена и антинфлациони курс, онда ће се жртвовати запосленост и повећати незапосленост. Насупрот таквим мишљењима, Фридман је истакао идеју о постојању „природног” нивоа незапослености који се одређује општим условима на тржишту радне снаге и независно од мјера буџетске и кредитно-новчане политике.

6. СТАГНАЦИЈА И ИНФЛАЦИЈА – ,,СТАГФЛАЦИЈА’’

Показало се да у новим условима примјена некада веома сигурних и ефикасних доктрина, инструмената, мјера и препорука у савременим усло-вима не даје очекиване и потребне ефекте. То се нарочито истиче код фор-мирања цијена и односа инфлације и незапослености. Наиме, многи углед-ни амерички економисти, као на примјер нобеловац Самјуелсон указује на појаву релативно „нове врсте инфлације”, која се одликује „новом” појавом – истовременим порастом цијена, инфлације и незапослености.

Појаву пораста цијене, инфлације и незапослености у исто врије-ме у привредама развијених земаља, а прије свега у САД, економисти означавају као нову болест економског организма. Болест су назвали „стагфлација”, али јој економисти нису пронашли лијек.

Стагфлација је нова кованица настала од термина „стагнација” и „инфлација” којом се изражава истовремено постојање привредне стагнације и инфлације, односно инфлације и незапослености. Ова „нова” појава у савременим економијама развијених земаља још више је изразила неповјерење према Кејнзовој и неокејнзијанској општој док-трини, моделима и рецептима запослености и новцу, односно практич-ној економској политици која се води на тим основама.12

По мишљењу Самјуелсона стагфлацију не треба приписати само једном чиниоцу (новцу, нафти, функционисању тржишта итд).

Његова анализа почива на двије основне замисли, и то:1. Међународно окружење (поједине националне привреде) данас

је пропагатор уколико није генератор инфлације.2. Механизми регулације цијене у мјешовитим привредама више

не дјелују, гледано по томе какве су оне у индустријски развије-ним земљама (САД, Западна Европа, Јапан). У њима, у ствари, ни „невидљива рука” либералних економиста, ни етатистичка контрола не задовољавају: њихова „мјешовита привреда” по-зајмљује из два система.

12 В. Вукмирица, 231.

90


Ни Свизи Бетелем и Мендел „на несрећу не могу да понуде вели-ке корисне ствари у својим списима”, а што се тиче „ортодоксних” економиста који још живе у сновима од прије 1914. и вјерују у ауто-матске и чудесне ефекте дејства златног важења – који их економиста данас схвата озбиљно? Пита се Самјуелсон... Обимна дјела Алфреда Маршала и Густава Касела остају затворена у библиотекама.... Нада у обнављање централне улоге злата у међународном монетарном си-стему умрла је са Де Голом.

Сем тога, „најбоље обавјештени стручњаци” „не придају мно-го тежине упрошћавајућим препорукама” „мутиводе” Галбрајта – стална контрола плата и цијена и у мирно вријеме, као што је била у вријеме Другог свјетског рата. Тај феномен не рјешава ни монетари-зам Милтона Фридмана ни препоруке „правовјерених” традицион-листа ултралибералне струје (Хајек, Хаберлер, Махлуп, З. Ријеф) по којима је садашња ситуација резултат прогресивног и необузданог ширења дириговане привреде.

7. НЕЗАПОСЛЕНОСТ И СМАЊЕЊЕ ДБП – ,,ОКУНОВ ЗАКОН’’

Незапосленост има своју цијену која се изражава у двојаком облику. Једном у виду реалних исплата за случај незапослености и других „олакшица” за незапослене. Други пут у виду смањења производње робе и услуга (БНП). Значи „цијена” незапослености је неизвршена производња, односно смањење БНП у односу на ње-гово остварење кад би била присутна пуна запосленост. Када еко-номска политика није у стању да отвори довољно радних мјеста за све оне који желе и могу да раде, неповратно се губи производња робе и услуга, односно смањује се БНП.

Артур Окун је математички изразио однос између нивоа незапо-слености и губитка БНП. Он је дошао до закључка да уколико ниво незаполености прелази природни ниво незапослености за један про-ценат, то утиче на смањење БНП 2,5 %. Овај однос 1 : 2,5 или 2 : 5, тј. однос нивоа незапослености према смањењу (потенцијалном увећању БНП, омогућује израчунавање апсолутних губитака произ-водње, повезан с било којим нивоом незапослености. То се назива „Окуновим законом”. Ако се то жели приказати на примјеру САД за вријеме пада производње 1983. године и пораста незапослености која је износила 9,5 % или 3,5 % изнад претпостављене „природ-не стопе незапослености“ од 6 % множењем 3,5 незапослености с „Окуновим коефицијентом” (2,5) добијамо умањење БНП за 8,75. То значи да је била пуна запосленост, БНП би био већи за 8,75 од

91


стварног који је износио 3.300 милијарди долара, а што значи да је економија САД изгубила (3.300 x 8,75) 290 милијарди долара због тога што није остварен „природни ниво незапослености”.

Бројни економисти су провјеравали „Окунов закон” и вршили обрачуне смањења БНП услед присуства незапослености. Тако пре-ма обрачунима Р.Џ. Гордона смањење незапослености за 1 % почет-ком 70-их година требало је да омогући увећање цјелокупног обима производње за 2,3–2,7 %.

Према „Окуновом закону” између степена коришћења капаците-та и стопе незапосленсоти постоји чврста негативна међузависност, у том смислу да се стопа незапослености смањује кад се степен ко-ришћења капацитета повећава и обрнуто. Степен коришћења капа-цитета, као однос између текуће производње и нивоа производње при пуном коришћењу капацитета има, с друге стране посебан за-начј за одређивање понуде и за кретање цијена. „Окунов закон” је развио и употпунио „Филипсову криву”, тако да је настао Филип-с-Окунов модел међузависности раста цијена (инфлација), незапос-лености и економског раста (БНП).

8. ПРОДУКТИВНОСТ РАДА И НЕЗАПОСЛЕНОСТ – НОВА КРИВУЉА

Прави, сигуран и ефикасан метод разрјешавања проблема не-запослености је одлучна орјентација и истрајност на бржи и дина-мичнији развој путем повећања продуктивности рада. То је најтежи пут, али и најсигурнији и најефикаснији. Бржи развој продуктив-ности рада обезбјеђује се путем примјене, уз промјену савременије технологије, као и путем савременије организације и управљања. Предности најсавременије технологије су неспорне. Неспорно је да примјена савремене технологије избацује све већу масу упо-требивих вриједности, односно да се са мањим бројем запослене радне снаге производи све више робе и да долази до релативног, а негдје и до апсолутног смањења броја запослених радника у об-ласти материјалне и нематеријалне производње. Али то не значи да савремени научни и економско-технолошки прогрес доводи до смањења нивоа запослености уопште, напротив.

Оријентација на савременију технологију која са собом носи високу производност рада је најснажније, најсигурније и најефи-касније средство против незапослености, много снажније и ефи-касније од оријентације на инфлацију и политику „инвестиција у циљу запослености” на рачун дефицитног финансирања. Политика

92


инфлације и оријентација на „инвестиције у циљу запослености” ради запослености су генератор незапослености. Умјесто Филип-сове криве која показује обрнуто сразмјерно кретање инфлације и незапослености, може се понудити „Нова кривуља”: уколико је продуктивност рада већа, утолико је незапосленост мања и обр-нуто. Већи ниво продуктивности рада обезбјеђује и већи доходак, а већи доходак већу могућност акумулације и инвестиција, а ови опет већу запосленост.

Проблем незапослености је најактуелнији управо у услови-ма ниске производње и продуктивности рада. Међутим, то опет не значи да је ниво незапослености проста сразмјерна величина производности рада, односно да је независан од економско – со-цијалне и политичке структуре друштва. Ниво запослености за-виси од оптималног ефективног односа, дијалектичког јединства свих тих фактора.

9. СИСТЕМИ ОСИГУРАЊА И ДАВАЊА ЗА ВРИЈЕМЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

У прошлости је економски положај незапослених био много тежи него у савременим условима. Они нису примали никакву еко-номску помоћ. Међутим, захваљујући борби радничке класе и ње-них политичких организација, у свим развијеним земљама постоје државне и друге разне врсте колективних осигурања које пружају помоћ незапосленим.

Давања за случај незапослености први су почели развијати ев-ропски синдикати. Постојећи облици осигурања незапослених ор-ганизовани су у виду обавезног и добровољног осигурања, између којих постоје разлике у обиму прописаних права, нивоу гаранто-ване сигурности, обухвату лица, начину финансирања и организа-цији службе. У неким земљама незапослени остварују своја права комбинацијом обавезног и добровољног осигурања, у којима вео-ма важну улогу играју синдикати. Финансирање осигурања од не-запослености по правилу се врши на исти начин као и код осталих грана осигурања (пензионо, инвалидско, здравствено), из допри-носа послодаваца и запослених, или је обавеза издвајања за осигу-рање пренијета само на послодавце. У неким случајевима држава обезбјеђује субвенције за финансирање расхода осигурања, док се у системима у којима постоји обавезан тест дохотка сва права фи-нансирају из општих прихода државе.

93


Табела 1. Модели државе благостања у ЕУ13

Скандинавски модел

Англо-саксон-ски модел

Континен-тални модел

Јужно Ев-ропски модел

Тип Усмјерен ка пуној запо-слености; држава бла-гостања је, прије свега послодавац, а у крајњој инстанци исплатилац накнада

Усмјерен ка економском расту,држава благостања је, на последњем мјесту испла-тилац накна-да, а фокус је стриктно на запошљавању

Усмјерен ка економ-ском расту; држава бла-гостања је, прије свега, исплатилац накнада, а на последњем мјесту је по-слодавац

Економски усмјерен ка достизању сјеверних др-жава; држава благостања је само полу-институцио-нализовано обећање

Право на Рад Трансфер до-хотка

Социјалну сигурност

Рад и социјал-ну сигурност (дјелимично имплементи-рано)

Примарну од-говорност има

Држава Држава Тржишта рада

Породица и црква

Солидарност на бази

Друштва Појединца (нема солидарности)

Економског сектора

Породице

Редистрибу-тивни ефекат

Велики Просјечан Ограничен Ограничен

Подршка (ре-интеграција,.сл.)

Велика Ограничена Просјечна Ограничена

Ниво накнада Просјечан / Висок

Просјечан / Висок

Диференци-ран

Низак

Опсег Сви грађани Сви грађани Запослени СиромашниЦиљ Гаранција

социјалне заштите

Гаранција социјалне заштите

Задржавање дохотка

Борба против сиромаштва

Финансирање Порези Порези Доприноси Доприноси и остали извори (црква, итд.)

Финансијска независност у односу на тр-жиште рада

Висока Ниска Просјечна Висока

Администра-ција

Синдикати / централна

Централна / Државна

Приватна Приватна

За остваривање права по основу осигурања ризика останка без по-сла, потребно је да се испуне услови који се најчешће тичу узрока неза-

13 Delsen, Van Gestel, Pennings, Changes in European social security, Physica – Verlag Heidelberg, New York 2000, 8.

94


послености и дужине радног стажа, односно уплате доприноса. Виси-на и дужина исплате новчане накнаде регулисани су националним за-конодавствима, која прописују обавезу претходне пријаве националној служби за запошљавање, спремност да се прихвати ново запослење, минимално и максимално трајање исплате. Програмима запошљавања предвиђено је усмјеравање средстава на активне мјере, док се давања у оквиру пасивних мјера (по основу осигурања) ограничавају, што у условима масовне незапослености посебно погађа старије раднике и лица која теже долазе до запослења. Да би се ублажили проблеми на тржишту рада и обезбједила радна мјеста за ризичне групе (инвалиди, неквалификовани, припадници етничких група) националним системи-ма се прописују мјере стимулације послодаваца и незапослених, или се обезбјеђују новчана давања до остваривања права у оквиру пензијског и инвалидског осигурања.

Систем осигурања од незапослености може бити организован од стране надлежног министарства или преко самосталних институција у којима се налазе представници радника, послодаваца и државе. У највећем броју случајева службе осигурања и запошљавања су најуже повезане или функционишу заједно. Висина доприноса за осигурање за случај незапослености је мања од стопе за пензијско и здравствено осигурање, што у случају масовног останка без посла не обезбјеђује до-вољно средстава за исплату новчаних накнада и других облика помоћи. Рјешење проблема се тражи у програмима стручног оспособљавања, преквалификације, повећања професионалне и просторне мобилности радне снаге, и подстицања самозапошљавања.

10. СТРАТЕГИЈА И ПРОГРАМИ ЗАПОШЉАВАЊА

Пратећи савремену економску теорију, економску политику и прак-су развијених и земаља у развоју најчешће се постављају следећа пи-тања и дилеме:како и колико у борби против незапослености може да помогне подстицање привременог раста (инфлације)? Колико скраћење радног времена (краћа радна недеља, дужи годишњи одмор, раније пензионисање, смањење допунског и прековременог рада и сл.), коли-ко и да ли се увођењем савремене технолгоије повећава или смањује укупна запосленост? Какво је дјеловање „јавног запошљавања“ пу-тем повећања унутрашњег и спољног дуга? Колико одрицања од по-стојећих и потенцијалних реалних зарада може да утиче на отварање нових радних мјеста? Колико притисак синдиката и других прогресив-них организација, партија и покрета дјелује на праведнију расподјелу националног дохотка и рјешавања проблема незапослености?

95


Међу различитим стратегијама политике запошљавања најчешће се истичу следеће:14

1. У развијеним земљама врло често се примјењивала политика „подстицања раста”. При томе су најчешће помињане стопе еко-номског раста од 5 до 6 % и то за дужи временски период, као стопе раста којима би се остварила „пуна запосленост”.

2. У новије вријеме често се на прво мјесто стратегије политике запошљавања истиче скраћење радног времена. Међутим овој тези се ставља и низ приговора, као нпр: дефицитарна радна мјеста биће још дефицитарнија, свако скраћење радног времена захтјева опсежна структурна прилагођавања која се не могу брзо остварити, синдикати захтјевају да се задржи исплата пуних садашњих зарада, да се скраћење може вршити само у оквиру раста продуктивности рада, са скраћењем радног времена дола-зи до забрињавајућег повећања бесправног рада – рада на црно.

3. Сматра се да примјена стратегије одустајања од повећања продук-тивности, односно примјена и евентуално враћање на једностав-није технологије може да доведе до смањења незапослености.

4. Препоруке које полазе од јавних програма запошљавања, сма-тра се да припадају прошлости, али да се релативно мањи под-стицаји треба да негују и на тај начин.

5. Подстицај миграције радне снаге је сигурно један од значајнијих фактора повећања запослености и смањења незапослености.

Све анализе и прогнозе показују да нема ни брзих ни лаких рјешења проблема запошљавања. Незапосленост ће и даље остати врућа тема, а нарочито због незапослености омладине и квалфиковане радне снаге.

11. ЗАКЉУЧАК

Полазећи од Кејнзове поставке да експанзивна политика новца стимулише раст производње и повећава запосленост, познати енгле-ски економиста статистичар А. В. Филипс је на бази истраживања го-тово стогодишњег искуства (1861–1957) Велике Британије дошао до закључка да се не могу имати два добра заједно „пуна запосленост” (одуство незапослености) и стабилне цијене (одсуство инфлације). Он је, испитујући кретање стопе инфлације и незапослености, показао да експанзивна политика новца повећава стопу инфлације и смањује стопу незапослености. И, обрнуто, снажна и „крута анфинфлациона полити-ка” смањује стопу инфлације али повећава стопу незапослености. Фи-

14 В. Вукмирица, 237 и 238.

96


липс је извукао закључак да се стабилност цијена и пуна запосленост не могу остварити истовремено. Он је установио да постоји корелација између измјена ставки зарада и нивоа запослености у британској инду-стрији. Он је писао да се назива очита тенденција високог темпа раста новчаних зарада, када је незапосленост мала, и ниског темпа раста или смањења зарада, када је незапосленост висока.

Касније су амерички економисти P. Samjuelson и R. Solu модификова-ли Филипсову криву, замијенивши ставке зарада темпом робних цијена. Тако модификовану Филипсову криву су почели да користе за разраду еко-номске политике, прије свега за одређивање услова за одржавање високог нивоа производње и запослености уз одржавање стабилности цијена.

Уколико је земља неразвијенија, утолико је незапосленост већа и уто-лико се теже рјешавају ови проблеми. За борбу против незапослености и продуктивније запошљавање радно активног становништва свака земља има своју стратегију и више или мање разрађен програм запошљавања и смањивања незапослености на краће и дуже временске периоде.


1. Димитријевић, Бојан, Прашчевић, Александра, „Савремене контраверзе макроекономске теорије у развоју Филипсове криве“, Економска мисао 34, Савјет економиста Србије, Економски факултет, Београд 2001;

2. Cole, George, Douglas, Howard, The Means of Full Emloyment, LBC, London 1943;

3. Вукмирица, Вујо, Економикс и савремени економски системи, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево 2012;

4. Delsen, Lei, Van Gestel, Nicolette, Pennings, Frans, Changes in European social security, Physica – Verlag Heidelberg, New York 2000;

5. Menkju, N. Gregori, Макроекономика, МГУ, Москва 1994; 6. Landsberg, Hans Herman, Fischman, L. Leonard, Fisher, Joseph Lyman,

Ресурси США в будушћем, Том I, Прогресс, Москва 1965; 7. McConnell, R. Campbell, Brue, L. Stanley, Ekonomiks, McGraw – Hil,

Irwin, Moskva 1995; 8. Owen, William Vern, Labour Problems, The Ronald Press Company, New

York 1946; 9. Voytinsky, S. Wladimir, Employment and Wages in the United States, The

Twentieth century fund, New York 1953; 10. Beveridge, Wiliam, Full Employment in a Free Society, Royal Statistical

Society, London 1945.

97


Spasenija MirkovićMunicipal administration, Ugljevik

MACROECONOMIC INSTABILITY – UNEMPLOYMENT AND INFLATION

Summary

The most compelling evidence of stability of national economy are eco-nomic growth along with price stability, full employment and favorable bal-ance of trade. Conversely, economic decline along with rising prices (infla-tion), unemployment growth, massive state budget deficit and unfavorable balance of trade are unmistakable signs of macroeconomic instability.

Unemployment and inflation are of particular importance, all the more so because they are most often used as criteria for evaluating success of any giv-en economic-social system and economic policies of the government. More-over, in assessing the state of the economy and success of its government, many economists and politicians use „poverty index“ which reveals level of unemployment and inflation. Concurrent stagnation and inflation (stagflation) poses a new challenge for economic science and state macroeconomic policy.

Key words: Macroeconomic instability; Unemployment; Inflation.

98

Г. Миловић, Услови за закључивање уговора о раду у радном законодавству Републике Српске, Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, стр. 98–121.

Гордана Миловић, [email protected].

СТРУЧНИ РАДОВИ

УДК/UDC 349.22:331.106(497.6 Република Српска) DOI: 10.7251/GPFIS1401098M

СТРУЧНИ РАД / EXPERT PAPERПримљен: децембар 2014.Received: December 2014.

Гордана Миловић

Инспекторат Републике Српске

УСЛОВИ ЗА ЗАКЉУЧИВАЊЕ УГОВОРА О РАДУ У РАДНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

У раду је на детаљан начин обрађен институт услова за закључивање

уговора о раду у погледу радног законодавства Републике Српске. Услови који треба да постоје прије закључивања уговора о раду између радника и послодавца су општи и посебни услови. Општи услови за закључивање уговора о раду су предвиђени Законом о раду Републике Српске, а посебни услови су регулисани Општим колективним уговором Републике Српске. Међутим, општи услови нису на потпун и одговарајући начин регулисани законом. Посебни услови за закључивање уговора о раду нису предвиђени Законом о раду Републике Српске већ су само набројани у Општем колек-тивном уговору. Такође, ни посебни услови нису на потпуп и адекватан начин регулисани. Посебно су истакнута непотпуна и неадекватна за-конска рјешења. Аутор је анализирајући одредбе Закона о раду Републике Српске које регулишу опште услове за закључивање уговора о раду, иста-као разлоге за ново законско регулисање општих услова, као и и посебних услова за закључивање уговора о раду. Такође, аутор је у раду покушао да предложи de lege ferenda одређена законска рјешења. С обзиром на то да се већ дужи временски период припрема нови Закон о раду потребно је посебно обрадити институт услова за закључивање уговора о раду који ће на потпун и адекватан начин регулисати услове, имајући у виду многе промјене које су се десиле од доношења важећег Закона о раду.Кључне ријечи: Општи услови; Посебни услови; Закључивање уговора

о раду.

99


1. УВОД

Уговор о раду је најважнија и централна категорија радног права. Закључивањем уговора о раду између радника и послодавца, радник за-снива радни однос. Стога је уговор о раду правни основ за заснивање рад-ног односа радника код послодавца. Уговором о раду се утврђују међусоб-на права, обавезе и одговорности између послодавца и радника. Уговор о раду је закључен када га потпишу послодавац и радник, а права и обавезе из радног односа наступају даном ступања на рад радника. Послодавац је дужан да примјерак закљученог уговора о раду достави раднику прије ступања радника на рад.1 Закључивање уговора о раду између послодавца и радника има велику улогу и значај. Радник, заснивањем радног односа, обезбјеђује себи пензијско-инвалидско и здравствено осигурање, а својој породици обезбјеђује материјалну и социјалну егзистенцију, као и здрав-ствено осигурање, а послодавац себи обезбјеђује радника који ће изврша-вати послове и дати допринос успјешном пословању послодавца.

Закон о раду Републике Српске не одређује односно не дефинише појам уговора о раду већ само регулише да се уговором о раду сматра уговор на основу кога се између радника и послодавца, у складу са одред-бама Закона о раду Републике Српске, заснива радни однос.2 Међутим, да би се закључио уговор о раду између радника и послодавца, потребно је претходно да су испуњени одређени услови који су претпоставке за закључење уговора о раду. Ти услови треба да постоје прије закључења уговора о раду између радника и послодавца.

Стога је веома важно назначити опште и посебне услове за закључи-вање уговора о раду јер се уговором о раду заснива радни однос.3 Општи услови за закључивање уговора о раду су прописани одредбама ЗОР РС. „Општи домашај имају услови који се тичу свих радних места, свих по-слодаваца и свих оних лица која желе да заснују радни однос (зато су предвиђени законом ). Посебни услови важе код одређених послодаваца, за одређена радна места и за поједине раднике (зато су предвиђени пра-вилником о систематизацији радних места код послодавца ).“4

Конвенцијом Међународне Организације Рада о дискриминацији у односу на запослење и занимање бр. 111 је предвиђено да дискриминација

1 Закон о раду – Пречишћени текст – ЗОР РС, Службени гласник РС, бр. 55/07, чл. 19, ст. 4.

2 ЗОР РС, чл. 10. ст. 4. 3 Правилник о обрасцима уговора о раду, Службени гласник РС, бр. 19/09.Чланом 1 су прописани обрасци свих уговора о раду који су предвиђени Законом о

раду Републике Српске.4 П. Јовановић, Радно право, шесто измијењено и допуњено издање, Правни факултет,

Нови Сад 2012, 187.

100


представља свако прављење разлике, искључење или давање првенства на темељу расе, боје коже, пола, вјере, политичког увјерења, националног или социјалног поријекла, које има за посљедицу укидање или наруша-вање једнаке могућности или третмана у запослењу или занимању, као и свако друго прављење разлике, искључење или давање првенства које има за посљедицу укидање или нарушавање једнаке могућности или третмана у запослењу и занимању које утврди заинтересована чланица након савје-товања са репрезентативним организацијама послодаваца и радника, уко-лико постоје, и других одговарајућих тијела. Стога, се као посебни услови за закључивање уговора о раду, не може прописати услов које би лице које тражи запослење било стављено у неравноправан положај код оствари-вања права на запослење због расе, етничке припадности, боје коже, пола, језика, религије, политичког или другог мишљења и убјеђења, социјалног поријекла, имовоног стања, чланства или нечланства у синдикату или по-литичкој организацији, тјелесног и душевног здравља и других обољења која нису у непосредној вези са природом посла. Прављење разлике, ис-кључење или давање првенства која се заснивају на траженим квалифи-кацијама за неко одређено радно мјесто, не сматра се дискриминацијом.“5 Прописивањем посебних услова услова за закључивање уговора о раду за радна мјеста се не ствара дискриминација за лица која траже запослење јер управо свако радно мјесто треба да има прописане посебне услове. Такође, лице које тражи запослење треба да испуњава све опште и посебне услове за радно мјесто да може да закључи уговор о раду са послодавцем.

2. ОПШТИ УСЛОВИ

Општи услови за закључивање уговора о раду су године живота фи-зичког лица и општа здравствена способност за рад, као и сагласност законског заступника. Међутим, да би физичко лице закључилo уговор о раду, поред општих услова мора да испуњава и посебне услове за закључење уговора о раду. Општи услови су предвиђени у ЗОР-у РС, а посебне услове исти закон не предвиђа.“ Непоштовање општих услова при заснивању радног односа повлачи непостојање радног односа као правног односа.6 Приликом закључења уговора о раду, послодавац не може од радника тражити податке који нису у непоредној вези са по-словима које радник треба да обавља, а забрањено је од жене која тра-жи запослење, као и жене која ради, тражити тестирање на трудноћу.7

5 М. Мандић, Радно право, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Источно Сарајево 2009, 56.

6 П. Јовановић, Радно право, друго измијењено и допуњено издање, Универзитет у Новом Саду, Правни факултет, Нови Сад 1998, 190.

7 ЗОР РС, чл. 20, ст. 1 и 3.

101


2.1. Године живота као општи услов за закључивање уговора о раду

Општи и посебни услови за закључивање уговора о раду морају постојати прије закључивања уговора о раду. Одредбама ЗОР РС је предвиђено да лице које није навршило 15 година и које нема општу здравствену способност за рад не може закључити уговор о раду.8 У овом случају постоје два општа услова за закључивање уговора о раду. Први услов, који је законом одређен, за закључивање уговора о раду је да лице мора имати 15 година живота. Године живота, као општи услов за закључивање уговора о раду, важе за сва физичка лица која траже запослење, али и за послодавце јер не могу запослити лице које нема 15 година живота. Прописивањем навршених 15 година живота за закључивање уговора о раду штите се малољетна дјеца од прераног за-снивања радног односа, јер би рад испод 15 година живота био штетан за физички и психички развој малољетне дјеце.

Уколико послодавац запосли односно закључи уговор о раду са фи-зичким лицом које нема навршених 15 година живота починио је пре-кршај према одредбама ЗОР РС.9 Конвенцијом Међународне Органи-зације Рада о минималним годинама за запошљавање бр. 138 из 1973. године, и то чланом 2 је регулисано да минималне године за запошља-вање не треба да буду испод година старости када се завршава обавезно школовање, али не испод 15 година. Одредбама закона о раду Хрватске је предвиђено да физичко лице које је млађе од 15 година или особа с петнаест и старија од петнаест, а млађа од осамнаест година која по-хађа обавезно основно образовање, се не смије запослити.10 Стога је добро законско рјешење да се физичко лице не може запослити све док похађа обавезно основно образовање, а млађе је од осамнаест година.

Међутим, лице које има навршених 15 година живота може закљу-чити уговор о раду са послодавцем под условом да прибави увјерење овлашћеног доктора медицине да посједује општу способност за рад и сагласност законског заступника.11 Такође, лице између навршених 15 и 18 година живота може закључити уговор о раду са послодавцем под условом да прибави увјерење овлашћеног доктора медицине да посје-дује општу способност за рад и сагласност законског заступника, али да и испуњава и посебне услове.

8 ЗОР РС, чл. 14, ст. 1.9 ЗОР РС, чл. 180, ст. 1, тач. 5 је предвиђена новчана казна од 1000 до 10.000 КМ за

послодавца за прекршај ако послодавац закључи уговор о раду са физичким лицем које нема навршених 15 година живота, а чланом 180, ст. 5 је предвиђено да ће се одговорно лице у правном лицу за наведени прекршај казнити новчаном казном од 100 до 500 КМ.

10 Закон о раду – ЗОР Х, Народне новине Р. Хрватске, бр. 93/14, чл. 19. 11 ЗОР РС, чл. 14, ст. 2.

102


Стога, да би лице између навршених 15 и 18 година живота закљу-чило уговор о раду мора да прибави увјерење овлашћеног доктора медицине да посједује општу способност за рад и сагласност закон-ског заступника, као и да испуњава и посебне услове за закључивање уговора о раду. Физичко лице које није навршило 18 година живота не може закључити уговор о раду за обављање послова на којима по-стоји повећана опасност од повреда или повећан штетни утицај на здравље.12 Послови на којима постоји повећана опасност од повреда или повећан штетни утицај на здравље су законом одређени као по-слови са посебним условима рада. Одредбама ЗОР РС је предвиђен прекршај ако послодавац закључи уговор о раду са физичким лицем које није навршило 18 година живота да обавља послова на којима постоји повећана опасност од повреда или повећан штетни утицај на здравље.13 Конвенцијом Међународне организације рада о минимал-ним годинама за запошљавање бр. 138 из 1973. године, и то чланом 3 је регулисано да пријем на било коју врсту запослења или било који рад, који би по својој природи или околностима у којима се одвија, могао угрозити здравље, сигурност или морал, младих особа не смије бити испод 18 година живота.

С обзиром на то да ниједан подзаконски акт не предвиђа односно не набраја послове на којима постоји повећана опасност од повреда или повећан штетни утицај на здравље за физичко лице које је млађе од 18 година живота веома је тешко утврдити да је учињен прекршај приликом закључивања уговора о раду. Општи колективни уговор Ре-публике Српске није предвидио послове на којима постоји повећана опасност од повреда или повећан штетни утицај на здравље за физичко лице које је млађе од 18 година живота. Међутим, закон, а ни подзакон-ски акти не одређују који су то послови са посебним условима рада. Одредбама Закона о раду Хрватске је регулисано да се малољетник не смије запослити на пословима који могу угрозити његову сигурност, здравље, морал или развој, али да ће министар правилником прописати те послове.14 Одредбама ЗОР РС је предвиђено да радник млађи од 18 година не може бити распоређен да ради на нарочито тешким физич-ким пословима, на радовима, који се обављају под земљом или водом,

12 ЗОР РС, чл. 14, ст. 3.13 ЗОР РС, чл. 180, ст. 1, тач. 5 је предвиђена новчана казна од 1000 до 10.000 КМ

за послодавца за прекршај ако послодавац закључи уговор о раду са физичким лицем које није навршило 18 година живота да обавља послове на којима постоји повећана опасност од повреда или повећан штетни утицај на здравље, а чланом 180, ст. 5 је предвиђено да ће се одговорно лице у правном лицу за наведени прекршај казнити новчаном казном од 100 до 500 КМ.

14 ЗОР Х, чл. 21, ст. 1 и 2.

103


као и на другим пословима који би могли да представљају повећан ри-зик по његов живот, здравље и психофизички развој, а ти послови се утврђују колективним уговором у складу са законом. 15

Одредбама ЗОР је предвиђено да само радник, значи физичко лице које је закључило уговор о раду са послодавцем, који је млађи од 18 година живота, не може бити распоређен да ради на нарочито тешким физичким пословима, на радовима, који се обављају под земљом или водом, као и на другим пословима који би могли да представљају по-већан ризик по његов живот, здравље и психофизички развој.

Конкретно, овдје се ради да радник након што закључи уговор о раду са послодавцем не може послије тога, односно након закључивања уговора о раду, бити распоређен да ради на нарочито тешким физичким пословима, на радовима, који се обављају под земљом или водом, као и на другим пословима који би могли да представљају повећан ризик по његов живот, здравље и психофизички развој. Закон није прописао који су то послови који за радника млађег од 18 година представљају повећан ризик по његов живот, здравље и психофизички развој.

Стога, само навођење да радник који није навршио 18 година жи-вота, не може бити распоређен да ради на нарочито тешким физичким пословима, као и на другим пословима који би могли да представљају повећан ризик по његов живот, здравље и психофизички развој је непо-тпуно законом предвиђено. Овакав начин регулисања је неадекватан и непотпун и захтијева нова законска рјешења.

Стога се само може закључити да физичко лице које је млађе од 18 година живота не може закључити уговор о раду за обављање послова који се обављају под земљом или водом. Ако физичко лице које није навршило 18 година живота закључи уговор о раду са послодавцем на послове на којима постоји повећана опасност од повреда или повећан штетни утицај на здравље, то је предвиђено као прекршај одредбама ЗОР.16 У циљу заштите здравља радника потребно је прецизирати по-слове на којима постоји повећана опасност од повреда или повећан штетни утицај на здравље радника.

За закључивање уговора о раду за физичка лица између навршених 15 и 18 година живота, осим увјерења овлашћеног доктора медицине да посједује општу здравствену способност, потребна је и сагласност за-конског заступника. Одредбама ЗОР РС је само наведена сагласност за-конског заступника за закључивање уговора о раду, али није детаљније

15 ЗОР РС, чл. 75.16 ЗОР РС, чл. 180, ст. 1, тач. 22 је предвиђена новчана казна за прекршај од 1.000

до 10.000 КМ казниће се послодавац, а одговорно лице у правном лице ће се казнити новчаном казном од 100 до 500 КМ.

104


регулисано на који начин се даје сагласност и друга питања везана за сагласност. Стога је то непотпуно регулисано и неопходно је на потпун и одговарајући начин регулисати поступак давања сагласноти законског заступника. Потребно је регулисати да се сагласност родитеља, усвојио-ца или старатеља даје у писменом облику. Такође, потребно је регулисати и да писмена сагласност законског заступника може да гласи на одређено вријеме, па се онда и уговор о раду закључује на одређено вријеме. По истеку писмене сагласности, ако је дата на одређено вријеме, раднику престаје радни однос, јер је уговор о раду закључен на одређено радно вријеме и протеком уговора престаје радни однос раднику. Ако физичко лице жели поново да закључи уговор о раду са послодавцем потребна је поново писмена сагласност законског заступника.

Страни држављани и лице без држављанства морају да испуњавају опште услове предвиђене ЗОР РС да би закључили уговор о раду, али и посебне услове. Иако, су испуњени општи услови за закључење угово-ра о раду, да би лице закључило уговор о раду са послодавцем потреб-но је да физичко лице испуњава и посебне услове.

2.2. Општа здравствена способност као општи услов за закључење уговора о раду

Други општи услов за закључење уговора о раду је општа здравстве-на способност. Општа здравствена способност за рад је услов за сва фи-зичка лица која желе да закључе уговор о раду са послодавцем. Потврду о општој здравственој способности издаје надлежна здравствена устано-ва којом потврђује да то лице има општу здравствену способност.

Физичко лице је дужно да, прије закључења уговора о раду са по-слодавцем, достави послодавцу увјерење о општој здравственој спо-собности. Међутим, ако је расписан конкурс на упражњено радно мје-сто и у конкурсу је обавезна здравствена способност за радно мјесто, али физичко лице које конкурише на то радно мјесто не достави увје-рење о здравственој способност, увјерење о здравственој способности се достаља послодавцу након окончане конкурсне процедуре и то ако за то лице буде одлучено да закључи уговор о раду са послодавцем. „У контесту опће здравствене способности, ради се о здравственом стању лица, које му омогућава да врши послове радног мјеста без опасно-сти по своје здравље, здравље других, те безбједност имовине. Другим рјечима, опћа здравствена способност обухвата физичко и психичко здравље које једном лицу омогућава да у нормалним условима и уз нормално физичко напрезање може да ради на одређеном радном мје-сту, не доводећи својим радом у опасност како сопствено, тако и туђе

105


здравље и имовину.“17 Закључивање уговора о раду са лицем које нема општу здравствену способност осим што је прекршај по одредбама ЗОР РС, има и теже посљедице за послодавца, за физички и психички развој физичког лица. „Код пунољетних лица општа здравствена спо-собност доказује се увјерењем издатим од здравствене установе, док за лице које је старије од 15, а млађе од 18 година, такво увјерење мора идати доктор медицинских наука.“18

Међутим, неопходно је у погледу општих услова законом про-писати само године живота, као и сагласност законског заступника, а исто тако законом прописати и посебне услове за закључивање уговора о раду.

Одредбама Закона о раду Србије је прописано да радни однос може да заснује лице које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, од-носно правилником о организацији и систематизацији послова.19 За-кон о раду Србије датаљно регулише да се правилником o организа-цији и систематизацији послова утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца. Такође, исти за-кон предвиђа да правилник доноси надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца, а за рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са законом. Обавеза доношења правилника не односи се на послодавца који има 10 и мање запослених. Закон о Раду Србије детаљније регу-лише опште и посебне услове у односу на ЗОР РС. Одредбама Зако-на о раду Србије није предвиђена општа здравствена способност као општи услов за закључење уговора о раду. Међутим, истим законом је предвиђено да лице осим што мора да има најмање 15 година жи-вота, мора да испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и системати-зацији послова. У односу на одредбе ЗОР РС одредбе Законa о раду Србије на један потпун и адекватан начин регулишу посебне услове, као и ко је дужан да донесе правилник о организацији и систематиза-цији послова и шта треба да садржи правилник.

17 С. Дедић, Ј. Градашчевић-Сијерчић, Радно право, Правни факултет Универзитета у Сарајеву и Магистрат, Сарајево 2003, 189.

18 М. Мандић, Радно и социјално право Републике Српске, Паневропски универзитет Апеирон, Бања Лука 2012, 91.

19 Закон о раду, Службени гласник Р. Србије, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14, чл. 24.

106


Одредбама Закона о раду Републике Хрватске није предвиђена општа здравствена способност као општи услов за закључивање уго-вора о раду, али је предвиђено да послодавац не смије прије претход-ног утврђивања здравствене способности запослити малољетника на пословима на којима малољетник може радити само након претходног утврђивања здравствене способности.20 Такође, министар правилником прописује послове на којима малољетник може радити само након прет-ходног утврђивања здравствене способности за обављање тих послова.

Закон о раду Републике Српске није предвидио конкурс односно оглас приликом попуне упражњеног радног мјеста код послодавца. Такође, ниједном одредбом ЗОР РС не упућује да је предвиђено да прије закључивања уговора о раду физичког лица са послодавцем потребно расписати конкурс односно оглас за попуну упражњеног радног мјеста. Одредбама Закона о високом образовању је предвиђе-но да се избор академског особља врши на основу јавног конкурса, у складу са условима и критеријумима утврђеним законом, статутом високошколске установе и општеприхваћеним стандардима у датој струци.21 Такође и дредбама Закона о основном образовању и васпи-тању је прописана обавеза расписивања јавног конкурса за пријем наставника, стручног сарадника и васпитача.22 Расписивање конкур-са за попуну упражњеног радног мјеста није законом предвиђено као услов за закључивање уговора о раду, али без расписаног кон-курса за попуну упражњених радних мјеста у основним школама за пријем наставника, стручних сарадника и васпитача не може се на законит начин засновати радни однос односно закључити уговор о раду. Такође, и одредбама Закона о средњем образовању и васпитању је прописана обавеза расписивања јавног конкурса за пријем настав-ника и стручног сарадника.23 Стога, расписивање конкурса за попуну упражњеног радног мјеста у основним и средњим школама за пријем у радни однос односно закључивање уговора о раду за радно мје-сто наставника, стручног сарадника и васпитача је услов за законито закључивање уговора о раду. Осим у области образовања, законска обавеза за расписивање конкурса за попуну упражњеног радног мје-ста је предвиђена и у јавним предузећима и неким установама ако је то статутом регулисано.

20 ЗОР Х, чл. 21, ст. 2.21 Закон о високом образовању, Службени гласник РС, бр. 73/10, 104/11, 84/12 и

108/13, чл. 89, ст. 1.22 Закон о основном образовању и васпитању, Службени гласник РС, бр.74/08, 71/09,

104/11 и 33/14, чл. 114.23 Закон о средњем образовању и васпитању, Службени гласник РС, бр. 74/08, 106/09,

104/11 и 33/14, чл. 76.

107


3. ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА О РАДУ

Закон о раду Републике Српске не регулише посебне услове за закључивање уговора о раду. Одредбама ЗОР није предвиђено да фи-зичко лице поред општих услова за закључивање уговора о раду, мора да испуњава и друге услове за рад на одређеном радном мјесту, утврђе-не законом, уредбом или правилником министарства и правилником о организацији и систематизацији радних мјеста послодавца. Међутим, то што ЗОР РС ниједном одредбом не предвиђа посебне услове није потпуно законско рјешење. Овакав начин регулисања је непотпун и неадекватан. Одредбама Закона о раду Хрватске је предвиђено да се уговор о раду може закључити само са особом која испуњава услове за заснивање радног односа ако су законом, другим прописом, колек-тивним уговором или правилником о раду одређени посебни услови за заснивање радног односа.24 „Посебни услови се прописују у циљу успјешног извршавања конкретних радних задатака на одређеном радном мјесту.“25 Управо у циљу ефикаснијег извршавања послова радног мјеста неопходно је прописати за сва радна мјеста посебне услове за закључивање уговора о раду. „Као посебни услови се могу одређивати само они услови који су претпоставка успешног изврша-вања датих послова и задатака.“26

Одредбама Општег колективног уговора Републике Српске је предвиђено да је послодавац дужан да поред општих услова за закључивање уговора о раду прописаних законом да утврди и посеб-не услове и то: врсту и степен стручне спреме, радно искуство ако је неопходно за самостало обављање послова и посебну здравствену способност за одређене послове за које се закључује уговор о раду.27 Одредбама Општег колективног уговора Републике Српске су на-бројани сви посебни услови за закључивање уговора о раду, али је то непотпуно регулисано. Постоје посебни услови који су специфични само за одређена радна мјеста, па је неопходно да, осим наведених посебних услова, прописати и остали услови утврђени законом, под-законским актом или правилником о организацији и систематизацији радних мјеста послодавца.

По одредбама Општег колективног уговора, сви послодавци су дужни прописати посебне услове за закључивање уговора о раду без

24 ЗОР Х, чл. 23, ст. 1.25 М. Мандић, (2009), 52.26 В. Брајић, Радно право, пето измијењено издање, Савремена администрација,

Београд 1991, 139. 27 Општи колективни уговор, Службени гласник РС, бр. 40/10, чл. 4.

108


обзира на број запослених радника. Такође, колективни уговор не ре-гулише којим актом су послодавци дужни прописати посебне услове за закључивање уговора о раду. Стога су одредбе Општег колектив-ног уговора у вези са посебним условима веома нејасно и непотпу-но прописане и остављају довољно простора за различита тумачења. Одредбама ЗОР РС је прописано да је сваки послодавац, који запо-шљава више од 15 радника дужан да донесе правилник о раду.28 У овом случају закон је прецизно дефинисао да сваки послодавац који запошљава више од 15 радника је дужан да донесе правилник о раду, али одредбама Општег колективног уговора није предвиђен број за-послених код послодавца као услов за доношење правилника о орга-низацији и систематизацији радних мјеста.

Међутим, одредбама ЗОР РС је регулисано да правилником о раду се ближе уређују права по основу рада, обим права, као и начин и по-ступак њиховог остваривања. Одредбама ЗОР РС није прописана оба-веза послодавца да донесе правилник о организацији и систематиза-цији радних мјеста. Стога је неопходно на потпун и адекватан начин регулисати посебне услове за закључење уговора о раду одредбама ЗОР РС. Неопходно је одредбама ЗОР прописати да би физичко лице закључило уговор о раду са послодавцем потребно је да поред општих услова испуњава и посебне услове. Такође, је неопходно регулисати одредбама ЗОР РС да посебни услови за закључење уговора о раду су прописани законом, подзаконским актом или правилником о органи-зацији и систематизацији радних мјеста послодсавца. „Приликом ут-врђивања посебних услова послодавац има велики степен слободе, уз поштовање одређених оквира, односно начела недискриминације и за-штите приватности лица при запошљавању.“29

Ако законом или подзаконским актом нису предвиђени посебни услови за одређено радно мјесто, онда постоји обавеза послодавца за пропише посебне услове за закључивање уговора о раду за одређено радно мјесто. „Такође, посебни услови могу се односити на одређене године живота за рад на појединим пословима зависно од дјелатности послодавца, лична својства радника те посебну здравствену способ-ност, посебно оспособљавање и усавршавање, као и посебне услове рада.“30 Ако су законом или подзаконским актом прописани посебни услови за одређено радно мјесто онда мора постојати обавеза посло-

28 ЗОР РС, чл. 11, ст. 1.29 Б. Лубарда, Увод у радно право, Правни факултет Универзитета у Београду,

Београд 2014, 101.30 Ж. Мирјанић et al., Приручник за практичну примјену Закона о раду Републике

Српске, АМАX бмр доо, Сарајево 2007, 41.

109


давца да те услове својим правилником пропише. Законом о запо-шљавању страних држављана и лице без држављанства прописани су посебни услови за стране држављане и лица без држављанства за закључивање уговора о раду.31

3.1. Врста и степен стручне спреме

За одређена радна мјеста закон је прописао врсту и степен стручне спреме. Уколико је законом прописана врста и степен стручне спреме за одређена радна мјеста, онда постоји обавеза послодавца да правил-ником или другим актом пропише те услове за радно мјесто. Стога да би физичко лице закључило уговор о раду са послодавцем потребно је да успуњава услов у погледу врсте и степена стручне спреме за то радно мјесто. У овом случају испуњавање услова у погледу врсте и степена стручне спреме за одређено радно мјесто је посебан услов за закључење уговора о раду. „Стручна спрема се дефинише као школска спрема одређене струке, јер се по правилу стиче школовањем у вас-питно-образовним установама ( школама и факултетима ), али може бити призната посебним законом или другим прописом, без претходно завршене одговарајуће школе“.32 Физичко лице које жели да закључи уговор о раду са послодавцем на одређено радно мјесто дужно је да докаже односно да достави послодавцу доказе да испуњава услове у погледу врсте и степена стручне спреме. Стога је потребно да физичко лице прије закључења уговора о раду са послодавцем достави диплому о стручној спреми или овјерену копију дипломе.

Такође, ако је уредбом или правилником министарства предвиђе-на врста и степен стручне спреме, и у овом случају постоји обавеза послодавца да правилником или другим актом пропише те услове за радно мјесто. И у овом случају испуњавање услова у погледу врсте и степена стручне спреме за одређено радно мјесто је посебан услов за закључење уговора о раду.

С обзиром на важност обављања одређених радних мјеста која имају велику важност и значај за друштво, живот и здравље грађана, постоји оправдана потреба да се законом или подзаконским актом ре-гулишу посебни услови у погледу стручне спреме за обављање тих по-слова. За обављање веома сложених послова радног мјеста неопходна је одређена стручност и адекватна врста и степен стручне спреме. За радна мјеста у области образовања, здравства и судства законом су про-

31 Закон о запошљавању страних држављана и лица без држављанства, Службени гласник РС, бр. 24/09 и 117 /11.

32 П. Јовановић, (2012), 190.

110


писане врста и степен стручне спреме, као и у другим областима која су веома важна за друштво.33 Одредбама Закона о високом образовању су предвиђени услови за избор академског особља у научно-наставна и сарадничка звања на универзитету, као и избор у наставна и сараднич-ка звања на високој школи.34

Послови заштите и здравља на раду радника су веома важни за сва-ког радника, његову породицу и друштво у цјелини. Стога је и Зако-ном о заштити на раду је предвиђено да лиценцу за обављање послова заштите и здравља на раду радника може да добије радник који има најмање вишу стручну спрему заштите на раду или техничке струке, положен стручни испит и најмање три године радног искуства у стру-ци.35 У овом случају, за обављање послова заштите и здравља радника су предвиђена три посебна услова. Према томе, да би радник био рас-поређен на радно мјесто заштите и здравља на раду радника односно да би закључио уговор о раду на то радно мјесто потребно је да има најмање вишу стручну спрему заштите на раду или техничке струке, положен стручни испит и најмање три године искуства у струци.

Законoм о основном образовању и васпитавању је прописано да послове наставника, стручног сарадника и васпитача, обављају лица, која осим услова утврђених ЗОР РС, испуњавају и посебне услове у вези стручне спреме, здравствене способности и положеног струч-ног испита.36 Ови услови се утврђују прије заснивања радног односа радника. Основно образовање и средње образовање је дјелатност од општег друштвеног интереса. С обзиром на значај које има основно и средње образовање за друштво веома је важно истаћи да су законом предвиђена врста и степен стручне спреме за обављање послова на-ставника и стручног сарадника у основним и средњим школама. За-

33 Закон о платама запослених луца у јавним установама у области здравства Репу-блике Српске, Службени гласник РС, бр. 11/09, чл. 11–17. Закон о платама запослених луца у јавним службама Републике Српске, Службени гласник РС, бр. 31/14, чл. 8–14.

34 Закон о високом образовању, чл. 77 и 79.35 Закон о заштити на раду, Службени гласник РС, бр. 1/08 и 13/10, чл. 50.36 Закон о основном образовању и васпитању. Чланом 75, ст. 1 је предвиђено да по-

слове наставника, стручног сарадника и васпитача, обављају лица, која осим услова утврђених ЗОР, испуњавају и посебне услове: a) имају одговарајући ниво образовања – завршен први циклус студијског програма и стручно звање у одређеној области или еквивалент, односно високу или вишу стручну спрему, б) положен стручни испит за рад у васпитно-образовном процесу, и в) имају љекарско увјерење о психичкој и фи-зичкој способности за рад са ученицима.Чланом 105, став 5 је предвиђено да послове наставника и стручног сарадника рад у основној школи не може обављати лице које је правоснажном пресудом осуђивано за кривична дјела учоњена против достојанства личности, морала и службене дужности, трговине људима, злостављања дјетета пол-ног и другог насиља над дјететом или малољетним лицем.

111


коном о средњем образовању и васпитању је прописано да послове наставника и стручног сарадника обављају лица, која осим услова ут-врђених законом којим се уређују радни односи, испуњавају и посебне услове у вези стручне спреме, здравствене способности и положеног стручног испита у настави. Конкретно, за обављање послова настав-ника и стручног сарадника у средњим школама, законом су прописана три посебна услова. Ови услови се утврђују прије заснивања радног односа радника. Да би физичко лице закључило уговор о раду са по-слодавцем на послове наставника и стручног сарадника у основној и средњој школи потребно је да испуњава услове који су прописани за-коном. Поред тога, за попуну упражњених радних мјеста наставника и стручних сарадника расписује се конкурс

Многим законима је предвиђена врста и степен стручне спреме за обављање одређених послова радног мјеста.37 Такође, осим што закон про-писује врсту и степен стручне спреме, као посебан услов за закључење уговора о раду, закон прописује и врсту уговора о раду који се закључују за обављање послова радног мјеста.38 Правилником о минималним условима

37 Законом о превозу у друмском саобраћају Републике Српске, Службени гласник РС, бр. 111/08, 50/10 и 12/13. Чланом 8 је предвиђено:

(1) Моторним возилом којим се врши превоз лица и ствари може управљати лице које испуњава услове утврђене прописима о безбједности саобраћаја на путевима.

(2) Лице из става 1. овог члана обавезно је да посједује најмање трећи степен обра-зовања саобраћајне струке – возач моторних возила или најмање четврти степен обра-зовања саобраћајне струке друмског смјера и да му је то основно занимање.

(3) Изузетно лицима која су до 1992. године стекла квалификацију возача моторног возила признаће се испуњеност услова из става 2. овог члана.

(4) Одредбе из става 2. овог члана не односе се на лица која управљају моторним возилима у својини физичких лица регистрованих за вршење превоза за властите по-требе, као и лица која управљају моторним возилима с највише 1 + 8 регистрованих сједишта, односно моторним возилом у својини правних лица чија је највећа допуште-на маса мања од 3500 кг.

Закон о библиотечкој дјелатности, Службени гласник РС, бр. 52/01, 39 /03 и 112 /08.Чланом 39 је регулисано да стручне послове у библиотеци, зависно од врсте и

сложености обављају лица која имају завршен први циклус студијског програма или еквивалент одговарајуће високошколске установе, као и лица са завршеном вишом и средњом стручном спремом.

Лица из става 1 овог члана имају обавезу да полажу стручни испит у складу са Пра-вилником о програму стручног испита и начину његовог полагања. Министар доноси Правилник о програму стручног испита и начину његовог полагања.

38 Законом о ловству, Службени гласник РС, бр. 60/09 и 50/13. Чланом 70, ст. 2 је предвиђено да је ловочувар обавезан да има најмање трећи степен стручне спреме из шумарске, пољопривредне или друге струке у којима се изучава предмет ловство, од-носно ловна привред:

(1) Ловочуварску службу врше ловочувари као службена лица која су у радном одно-су на неодређено вријеме код корисника ловишта и конценсионара.

112


које морају испуњавати извођачи радова у шумарству је прописана врста и степен стручне спреме за раднике које морају имати запослене посло-давци за обављање послова извођења радова у шумарству.39 Правилником о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији је прописана врста и степен стручне спреме за наставу у гимназији и друге облике образовног васпитног рада у гимназији.40

Наставу и друге облике образовно-васпитног рада општеобразов-них предмета могу да изводити наставници у средњим техничким и средњим стручним школама који имају одговарајућу стручну спрему у складу са Правилником о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним.41

3.2. Посебна здравствена способност за рад као посебан услов

Посебну здравствену сопособост за рад на одређном радном мјесту регулишу закони и подзаконски акти, али и акти послодавца. Постоје одређена радна мјеста на којима постоји повећана опасност од повређи-вања и професионалних болести, па је посебна здравствена способност за рад на тим радним мјестима посебан услов за закључивање уговора

(2) Ловочувар је обавезан да има најмање трећи степен стручне спреме из шумар-ске, пољопривредне или друге струке у којима се изучава предмет ловство, односно ловна привреда.

(3) Услови из става 2. овог члана не примјењују се на ловочуваре који су у радни однос примљени до ступања на снагу овог закона.

(4) Корисник ловишта може, поред ловочувара из става 1. овог члана, да по потреби ангажује помоћног ловочувара, на волонтерској основи, који испуњава услове пропи-сане ставом 2. овог члана и који има овлашћења ловочувара прописана овим законом.

(5) Ловочувар и помоћни ловочувар обавезни су имати положен ловочуварски испит, који се полаже пред комисијом коју именује министар.

(6) Комисија се састоји од три члана, а сви чланови имају најмање седми степен стручне спреме и у току свог школовања изучавали су предмет ловство, односно ловну привреду.

(7) Ловочувар који је у радни однос примљен до ступања на снагу овог закона обавезан је да у року од двије године од дана његовог ступања на снагу положи ловочуварски испит.

39 Правилник о минималним условима које морају испуњавати извођачи радова у шумарству, Службени гласник РС, бр. 33/09, 87/13 и 54/14. Чланом 4, став 1, под а) на-веденог правилника је прописано да привредна друштва и друга правна лица морају да испуњавају минималне услове за извођење радова у шумарству у погледу запослених радника. Такође, истим чланом је регулисано да извођач радова мора имати запослене радника на неодређено вријеме и то једног дипломираног инджењера шумарства и јед-ног шумарског техничара и по једног квалификованог радника за свако механизовано средство које располажу.

40 Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у гимназији, Службени гласник РС, бр. 11/03, чл.2.

41 Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама, Службени гласник РС, бр. 29/12, чл. 4.

113


о раду. За рад на висини, под земљом, под водом, рад са хемијским и сличним материјама посла потребна је посебна здравствена способ-ност за обављање тих послова као и за друга радна мјеста када је због природе посла потребна посебна здравствена способност за обављање тих послова. Међутим, посебна здравствена способност за рад на од-ређеном радном мјесту мора постојати прије закључења уговора о раду. Претходни љекарски преглед врши се ради утврђивања и оцјењи-вања да ли физичко лице које се запошљава има потребну здравствену способност за рад на радном мјесту са повећаним ризиком, односно способност за рад на радном мјесту са повећаним ризиком или за ру-ковање, одређеном опремом за рад у односу на факторе ризика утврђе-не актом о процјени ризика.42 Надлежна здравствена установа односно служба медицине рада обавља претходне и периодичне прегледе.43

Претходни периодични преглед физичког лица се врши прије засни-вања радног односа на радном мјесту са повећаним ризиком.У току рад-ног односа постоји обавеза послодавца да радника упути на периодични љекарски преглед код надлежне здравствене установе ради праћења и оцјењивања здравственог стања и утврђивања да ли је дошло до оштећења здравља. Уколико служба медицине рада утврди да радник није здравстве-но способан за обављање послова радног мјеста доставиће извјештај о пе-риодичном прегледу раднику, послодавцу и породичном љекару радника. У овом случају послодавац је дужан да понуди закључење уговора о раду раднику на друго радно мјесто имајући у виду здравствену способност радника. Такође, служба медицине рада може с обзиром на здравствено стање радника, упутити на оцјену радне способности. Надлежна здрав-ствена установа односно служба медицине рада обавља претходне и пе-риодичне прегледе.44 Постоје и радна мјеста гдје радници морају имати одређене способности за рад са лицима. Законoм о основном образовању и васпитавање је прописано да послове наставника, стручног сарадника и васпитача, обављају лица, која осим услова утврђених ЗОР, испуњавају и између осталих услова прописаних законом и да имају љекарско увјерење о психичкој и физичкој способности за рад са ученицима.45

Истим законом је предвиђено да наставник и стручни сарадник морају обавити систематски љекарски преглед прије почетка наставе

42 Правилник о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини, Службени гласник РС, бр. 66/08, чл. 1.

43 Правилник о претходним и периодичним љекарским прегледима радника на радним мјестима са повећаним ризиком, Службени гласник РС, бр. 68/08, чл. 1, ст. 2.

44 Правилник о претходним и периодичним љекарским прегледима радника на радним мјестима са повећаним ризиком, чл. 1, ст. 2.

45 Закон о основном образовању и васпитању, чл. 75, ст. 1.

114


у надлежним здравственим установама. Ако постоји основана сумња да је наставнику, стручном сараднику и другим радницима школе на-рушено психичко или физичко здравље, због чега је смањена њихова способност обављања васпитно-образовног рада, школски одбор на приједлог директора, наставничког вијећа, савјета ученика или савјета родитеља доноси одлуку о упућивању радника на комисијски љекарски преглед код надлежне здравствене установе.46

Такође и Законом о средњем образовању и васпитању је предвиђена обавеза да наставници и стручни сарадници ураде ситематски љекарски преглед прије почетка наставе у надлежним здравственим установама, као и ако постоји основана сумња да је наставнику, стручном сараднику и другим радницима школе нарушено психичко или физичко здравље, због чега је смањена њихова способност обављања васпитно-образовног рада, школски одбор на приједлог директора, наставничког вијећа, савје-та ученика или савјета родитеља доноси одлуку о упућивању радника на комисијски љекарски преглед код надлежне здравствене установе.47

3.3. Радно искуство као посебан услов за закључење уговора о раду

Радно искуство као посебан услов за закључење уговора о раду је прописан законом само у случајевима када је потребно одређено знање и способност која се стиче обављањем послова радног мјеста са одређеном врстом и степеном стручне спреме. „Радно искуство у струци су знања и способности стечена радом у одређеном времену и на одређеним пословима односно радним местима, са одговарајућом стручном спремом.“48 Закони и подзаконски акти, као и правилник о организацији и систематизацији радних мјеста послодавца предвиђају радно искуство у одређеном временском трајању у обављању послова радног мјеста са одређеном врстом и степеном стручне спреме. Радно искуство радник може стећи и без радног односа, односно без закљу-ченог уговора о раду са послодавцем.

Послодавац може приправника примити за обављање приправ-ничког стажа и без закљученог уговора о раду (волонтерски рад), ако су положени стручни испит или радно искуство, према закону, услов за заснивање радног односа приправника (волонтерски рад). Волон-терски рад може трајати онолико времена, колико је према закону, за одређено стручно звање прописано трајање приправничког стажа.49 У

46 Закон о основном образовању и васпитању, чл. 110.47 Закон о средњем образовању и васпитању, чл. 78.48 П. Јовановић, (1998), 192.49 ЗОР РС, чл. 30, ст. 1 и 2.

115


овом случају, волонтерски рад рачуна се у приправнички стаж и радно искуство као услов за рад на одређеним радним мјестима. Такође, уго-вор о волонтирању се закључује у писменој форми и један примјерак се доставља Заводу за запошљавање Републике Српске у року од пет дана од дана закључења ради евиденције и контроле.

Стога и волонтерски рад је радно искуство без заснивања радног односа и без пријаве на обавезне видове осигурања уплатиоца допри-носа мјесно надлежној подручној јединци Пореске управе Републике Српске у Јединствени систем регистрације, контроле и наплате допри-носа.50 Међутим, послодавац може да закључи уговор о раду са при-правником на онолико времена колико траје приправнички стаж про-писан за занимање за које се односи.51 Такође, Правилником о проце-дури и критеријумима пријема радника у радни однос у средњој школи је предвиђено да у конкурсу за попуну упражњеног радном мјеста је потребно навести да ли сe прима лице са искуством или без искуства.52

Радно искуство у струци се доказује потврдом или увјерењем посло-давца или послодаваца код којих је кандидат радио или ради, која мо-рају бити јасна и детаљна, у којим мора бити наведено на којим радним мјестима је кандидат радио или ради и која је стручна спрема предвиђе-на за то радно мјесто. Такође, потребно је навести временски период обављања послова радног мјеста и друге податке који су неопходни за доказивање радног искуства. Међутим, ако је предвиђено радно иску-ство на истим или сличним пословима онда потврда или увјерење мора да садржи и друге податке. У овом случају, потврда или увјерење треба да садржи податке на основу којих се јасно може утврдити да је канди-дат радио на истим или сличним пословима у оквиру одређене стручне спреме са наведеним радним мјестима, као и навођење временског пе-риода у којем је обављао те послове радног мјеста. Радно искуство се не доказује радничком књижицом. У радну књижицу се уписује радни стаж радника, па радничка књижица није доказ о радном искуству рад-ника на одређеним радним мјестима.Ако физичко лице испуњава опште

50 Правилник о регистрацији у јединствен систем регистрације, контроле и наплате доприноса, Службени гласник РС, бр. 110/09 и 78/10. Чланом 4 наведеног Правилника је регулисано: „Пријаву обвезника доприноса у Јединствени систем врши уплатилац доприноса подношењем пријаве за упис у Јединствени систем на прописаном обрасцу, који се подноси у року од пет радних дана од дана почетка рада обвезника.“

51 ЗОР РС, чл. 28, ст. 1. Чланом 28, ст. 2 је регулисано да се приправником сматра лице које је завршило средњу, вишу или факултет, које први пут заснива радни однос у том занимању и које треба, према закону положити стручни испит,а а потребно му је претходно радно искуство у његовом занимању или професији.

52 Правилник о процедури и критеријумима пријема радника у радни однос у средњој школи, Службени гласник РС, бр. 70/13, чл. 4, ст. 2.

116


и посебне услове може да закључи уговор о раду са послодавцем. Од овог правила постоје изузеци. „Када је раднику правоснажном одлуком суда или другог органа изречена мјера забране вршења одређених по-слова и дјелатност, без обзира што испуњава опште и посебне услове за рад, не може засновати радни однос.“53

Тако је одредбама Законом о средњем образовању и васпитању је прописано да послове наставника и стручног сарадника обављају лица, која осим услова утврђених законом којим се уређују радни од-носи, испуњавају и посебне услове у вези стручне спреме, здравствене способности и положеног стручног испита у настави, али и да нису правоснажном пресудом осуђивана за кривична дјела учоњена про-тив достојанства личности, морала и службене дужности, трговине људима, злостављања дјетета полног и другог насиља над дјететом или малољетним лицем.54 Стога, физичка лица која испуњавају опште и посебне услове предвиђене одредбама Законом о средњем образо-вању Републике Српске да би обављали послове наставника и стручног сарадника треба да доставе и доказ да нису правоснажном пресудом осуђивана за кривична дјела учињена против достојанства личности, морала и службене дужности, трговине људима, злостављања дјетета полног и другог насиља над дјететом или малољетним лицем.

3.4. Остали посебни услови за закључење уговора о раду

Остали посебни услови нису предвиђени одредбама Општег колeк-тивног уговора Републике Српске, али су прописани посебним зако-ном, правилником министарства или актима послодавца.

3.4.1. Познавање рада на рачунару

Познавање рада на рачунару је посебан услов, који није предвиђен одредбама Општег колективног уговора Републике Српске. Међутим, тај услов је веома важан и све је више присутан за обављање многих посло-ва радних мјеста. Да би лице доказало да испуњава овај услов, потребно је да достави увјерење или потврду школе која обавља дјелатност, и која се односи на oбуку на рачунару. Такође, као доказ о позвавању рад на рачунару је и потврда или увјерење факултета да је лице положило испит из информатике. У условима напретка информационе технологије, када је незамисливо, да се било који рад у администрацији, па чак и у произ-водњи, обавља без употребе рачунара, неопходно је прописати позва-вање рада на рачунару као посебан услов за закључење уговора о раду.

53 М. Мандић, (2009), 52. 54 Закон о средњем образовању и васпитању, чл. 75, ст. 1.

117


3.4.2. Претходна провјера радних способности

Одредбама ЗОР РС је предвиђено да послодавац може прије закљу-чивања уговора о раду, као и за вријеме рада радника, да одреди да се изврши провјеравање оспособљености лица које тражи запослење, од-носно радника за руковање средствима рада, као и средствима заштите на раду, која радник треба да користи при раду или која су у непо-средној вези са условима радног мјеста које радник треба да обавља.55 Стога, послодавац може својим општим актом односно правилником о организацији и систематизацији радних мјеста прописати, да прије закључења уговора о раду са лицем, да изврши претходну провера рад-них способности за обављање послова радног мјеста.

„На претхдној провјери радних способности проверавају се само спо-собности кандидата за обављање послова датог мјеста. Не провјеравају се општетеоријска знања, јер кандидат то доказје увјерењем (дипломом) о завршеној школи или факултету.“56 У овом случају, претходна провјера радних способности је посебан услов за закључивање уговора о раду.

3.4.3. Познавање или знање страног језика

Позвавање или знање страног језика као посебан услов није предвиђен одредбама Општег колективног уговора Републике Српске. За обављање одређених послова радног мјеста веома често је потребно знање страног језика. Као доказ о познавању страног језика је увјерење или потврда шко-ле или факултета да је то лице испит из страног језика положило, као и увјерења привредних друштва којима је дјелатност стицање знања стра-них језика. Такође, као доказ о познавању или знању страног језика је и стечено занимање које је непосредно везано за знање страног језика. Упра-во непрописивањем одредбама Општег колкетивног уговора Републике Српске да је један од посебних услова и познавање или знање страног језика је доказ непотпуног и неадекватног регулисања посебних услова.

3.4.4. Положен испит

Законом у области основног и средњег образовања, као посебан ус-лов за обављање послова наставника, стручног сарадника је предвиђен и положен стручни испит. Такође, стручни испит, као посебан услов за закључење уговора о раду је предвиђен правилницима министарства, као и актима послодавца. За обављање сложенијих послова радног мје-ста може се предвидјети правосудни испит или специјалистички испит.

55 ЗОР РС, чл. 24.56 П. Јовановић, (2012), 191.

118


3.4.5. Радна дозвола

Осим општих услова утврђених законом, посебних услова предвиђе-ним колективним уговором и општим актом послодавца, странац и лице без држављанства мора да испуњава и посебан услов за закључивање уговора о раду. Радну дозволу, као посебан услов за закључивање уговора о раду, на захтјев послодавца који га запошљава, издаје у облику рјешења филијала Завода за запошљавање према сједишту послодавца на основу документације коју послодавац прилаже Заводу за запошљавање.57

Стога је радна дозвола посебан услов за закључивање уговора о раду са странцем или лицем без држављанства.

4. ЗАКЉУЧАК

Услови за закључивање уговора о раду су веома важан инсти-тут у радном законодавству. Општи и посебни услови су правна претпоставка за заснивање радног односа. Одредбама Закона о раду Републике Српске су предвиђени општи услови и то, да лице које није навршило 15 година живота и које нема општу здравствену спо-собност, као и сагласност законског заступника, не може закључити уговор о раду. Међутим, општи услови нису прописани на потпун и адекватан начин законом. Постоје оправдани разлози да нови Закон о раду Републике Српске потпуно и адекватно регулише опште и по-себне услове за закључивање уговора о раду. С обзиром на то да је основно образовање обавезно, не смије се запослити лице млађе од 18 година које похађа основну школу. У том погледу је потребно и регулисати општи услов који се односи на године живота физичког лица и обавезно основно образовање.

Општа здравствена способност је исто тако предвиђена законом као општи услов. Међутим, имајућу у виду да је Општи колективни уговор Републике Српске прописао и посебну здравствену способност, као посебан услов онда се може законом регулисати да је потребна само посебна здравствена способност за обављање послова радног мјеста за које се закључује уговор о раду. У Општем колективном уговору само су предвиђена три посебна услова за закључивање уговора о раду, што је непотпуно. Такође, Општи колективни уговор није предвидио и оста-ле посебне услове за закључивање уговора о раду као што је познавање или знање страног језика, познавање рада на рачунару или положен стручни, јавни или правосудни испит. Стога се може закључити да је не-опходно на један потпун и адекватан начин регулисати опште и посебне услове Законом о раду. Такође, потребно је Законом о раду Републике

57 Закон о запошљавању страних држављана и лица без држављанства, чл. 6.

119


Српске регулисати да се посебни услови прописују законом, уредбом, правилником, колективним уговором и правилником о организацији и систематизацији радних мјеста послодавцса.

С обзиром на то да ниједан подзаконски акт не предвиђа односно не набраја послове на којима постоји повећана опасност од повреда или повећан штетни утицај на здравље за физичко лице које је млађе од 18 година живота, као и послове који би могли да представљају по-већан ризик по његов живот, здравље и психофизички развој, неопход-но је правилником министарства прописати те послове ради заштите здравља и психофизичког развоја лица млађих од 18 година живота.


1. Брајић, Влајко, Радно право, пето измијењено издање, Савремена администрација, Београд 1991;

2. Дедић, Сеад, Градашчевић-Сијерчић, Јасминка, Радно право, Правни факултет Универзитета у Сарајеву и Магистарт, Сарајево 2003;

3. Јовановић, Предраг, Радно право, друго измијењено и допуњено издање, Правни факултет, Нови Сад 2008;

4. Јовановић, Предраг, Радно право, шесто измијењено и допуњено издање, Правни факултет, Нови Сад 2012;

5. Лубарда, Бранко, Увод у радно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2014;

6. Мандић, Млађен, Радно и социјално право Републике Српске, Паневропски универзитет Апеирон, Бања Лука 2012;

7. Мандић, Млађен, Радно право, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Источно Сарајево 2009;

8. Мирјанић, Жељко et al., Приручник за практичну примјену Закона о раду Републике Српске, АМАX бмр доо, Сарајево 2007.


1. Закон о раду, Службени гласник РС, бр. 55/07;2. Закон о раду, Службени гласник Р. Србије, бр. 24/05, 61/05, 54/09,

32/13 и 75/14; 3. Закон о раду, Народне новине Р. Хрватске, бр. 93/14;4. Закон о високом образовању, Службени гласник РС, бр. 73/10, 104/11,

84/12 и 108/13;5. Закон о основном образовању и васпитању, Службени гласник РС, бр.

74/08, 71/09, 104/11 и 33/14;6. Закон о средњем образовању и васпитању, Службени гласник РС, бр.

74/08, 106/09, 104/11 и 33/14;

120


7. Закон о платама запослених луца у јавним установама у области здравства Републике Српске, Службени гласник РС, бр. 11/09;

8. Закон о платама запослених луца у јавним службама Републике Српске, Службени гласник РС, бр. 31/14;

9. Закон о превозу у друмском саобраћају Републике Српске, Службени гласник РС, бр. 111/08, 50/10 и 12/13;

10. Закон о заштити на раду, Службени гласник РС, бр. 1/08 и 13 /10; 11. Закон о запошљавању страних држављана и лица без држављанства,

Службени гласник РС, бр. 24/09 и 117 /11;12. Законом о ловству, Службени гласник РС, бр. 60/09 и 50/13;13. Општи колективни уговор, Службени гласник РС, бр. 40/10;14. Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника

у гимназији, Службени гласник РС, бр. 11/03;15. Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у

средњим техничким и средњим стручним школама, Службени гласник РС, бр. 29/12;

16. Правилник о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини, Службени гласник РС, бр. 66/08;

17. Правилник о претходним и периодичним љекарским прегледима радника на радним мјестима са повећаним ризиком, Службени гласник РС, бр. 68/08;

18. Правилник о регистрацији у јединствен систем регистрације, контроле и наплате доприноса, Службени гласник РС, бр. 110/09 и 78/10;

19. Правилник о процедури и критеријумима пријема радника у радни однос у средњој школи, Службени гласник РС, бр. 102/14;

20. Правилник о минималним условима које морају испуњавати извођачи радова у шумарству, Службени гласник РС, бр. 33/09, 87/13 и 54/14;

21. Правилник о обрасцима уговора о раду, Службени гласник РС, бр. 19/09.

Gordana MilovićInspectorate of Republic of Srpska

CONDITIONS FOR FORMATION OF AN EMPLOMENT CONTRACT IN EMPLOYMENT LAW OF REPUBLIC OF SRPSKA

Summary

This paper examines in great detail the institute of condition required to form an employment contract in employment law of Republic of Srpska. Conditions which need to be met for the employment contract to be formed can be general and specific. General conditions are stipulated by the Employ-ment Law of Republic of Srpska, whereas specific conditions are governed

121


by General Collective Agreement of Republic of Srpska. However, general conditions are insufficiently and inadequately regulated by the law. Specific conditions for formation of an employment contract are not stipulated by the Employment Law of Republic of Srpska, they are merely listed in the General Collective Agreement. Specific conditions too are insufficiently and inadequately regulated. After analyzing provisions of Employment Law of Republic of Srpska governing general conditions for formation of an em-ployment contract, the author presents arguments for changing regulations concerning both general and specific conditions. The author also puts for-ward de lege ferenda legal solution. New Employment Law is being drafted for quite some time now, and having in mind all the changes that took place since passing of the current law, it would be necessary to explicitly include in it the institute of conditions for formation of an employment contract which will regulate the matter more adequately.Key words: General conditions; Specific conditions; Formation of an

employment contract.

122

М. М. Симовић, Зоран М. Стевановић, Социјална патологија, Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, Прикази, стр. 122–124.

ПРИКАЗИ

УДК/UDC 316.624(075.8) DOI: 10.7251/GPFIS1401122S

ПРИКАЗ КЊИГЕ / BOOK REVIEW

Марина М. Симовић

Зоран М. СтевановићСоцијална патологија,

Интернационални универзитет у Новом Пазару, Нови Пазар, 2013,

стр. 235.

Др Зоран Стевановић, научни сарадник и помоћник директора у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду и доцент на Департману за правне науке Интернационалног универзитета Новом Пазару1 аутор је и недавно објављеног уџбеника „Социјална па-тологија” који по садржају, обиму и стилу писања представља значајан допринос у приказу и тумачењу људског девијантног понашања.

Биографија овог писца у директној је вези са његовим ствара-лаштвом, које је везано за друштвене науке, психологију, криминологију са пенологијом и социјалну патологију. Објавио је и уџбеник „Викти-мологија” (у коауторству), 10 монографија,2 12 радова као поглавља у

Марина М. Симовић, Управа за индиректно опорезивање БиХ, Бања Лука, [email protected].

1 Изводи наставу из предмета: Судска психологија са судском психопатологијом, Социјална патологија, Малољетничка делинквенција – Малолетничко преступништво, Криминологија, Пенологија, Пенолошка криминалистика и Виктимологија.

2 То су: Отворени затвори, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2008; Амнестија и помиловање у кривичном праву, Институт за криминолош-ка и социолошка истраживања, Београд, 2008. (коаутор); Коментар Закона о извршењу кривичних санкција, „Службени гласник Републике Србије“, Београд (коаутор); Прав-ни аспекти извршења кривичних санкција, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2007. (коаутор); Фискални систем и порески третман завода за извршење заводских санкција у Републици Србији, Институт за криминолошка и соци-олошка истраживања и Удружење за пенологију Југославије, Београд, 2000; Затворски системи у свијету, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2012; Студије криминала у Србији 1961–2011, Институт за криминолошка и социо-лошка истраживања, Београд, 2011. (коаутор); Казна као облик друштвене реакције на криминал у Србији, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд,

123


монографији, 18 радова у научним часописима и 13 радова у научним зборницима са међународних и домаћих научних конференција. Уз то, највећи период радног ангажовања провео је у ресору правосуђе – об-ласт извршења кривичних санкција (Министарство правде Републике Србије), а од 2001. године запослен је у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду.

Патолошко понашање појединаца или групa људи изазива друштвену пажњу и реакцију у свим историјским периодима цивилизацијског развоја. Књига „Социјална патологија” је покушај синтетизовања досадашњег сазнања о етиологији, феноменологији и историјским и друштвеним окол-ностима у којима се испољавају различити облици социјалних девијација.

Књига се састоји из шест цјелина (глава). Представља несумњиво из-узетно промишљену књигу која на научно убједљив и зрео начин у себи инкорпорира сва ранија трагања и преиспитивања Зорана Стевановића.

У првој глави, аутор расправља о појму социјалне патологије и на-води више значења ове науке која су везана за одређене периоде развоја социологије и социјалне патологије. Друштвене девијације су узроковане друштвеним факторима који под одређеним околностима утичу на на-станак, развој и сталност девијантности. У овом дијелу дат је преглед де-финисања предмета и задатака социјалне патологије као посебне научне дисциплине. Аутор посебно истиче општу сагласност већине аутора, који заступају различите теоријске концепције, да социјална патологија проу-чава: (а) понашање људи која у значајној мјери одступају од друштвених норми једне заједнице и изазива друштвену реакцију неодобравања – де-вијантна понашања, (б) сваку врсту или степен слабљења или распада формалних и неформалних образаца друштвених односа, што има за по-сљедицу неефикасност друштвене реакције – друштвена дезорганизација и (в) различите начине друштвеног реаговања – социјалне контроле.

У другој глави, дат је историјат изучавања социјално-патолошких поја-ва у свијету и у Србији. Заинтересованост грађанске социологије за проуча-вање непосредних социјалних проблема, утицала је на формирање посебне области интересовања – друштвених девијација. Патологија у друштвеним наукама има одређену паралелу са патологијом у медицине. Као што је студија о соматској болести од суштинског значаја за одржавање физичког здравља, тако је познавање, контрола и друштвена реакција на друштвене девијације, од суштинског значаја за одржавање здравог друштва.

У трећем дијелу уџбеника анализира се повезаност социјалне па-тологије са другим научним дисциплинама, гдје аутор перманентно ис-

2011. (коаутор); Социјалне девијације и друштвена реакција, Институт за криминолош-ка и социолошка истраживања, Београд, 2013. и Третман осуђеника у затворском си-стему Србије, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2014.

124


тиче интердисциплинаран приступ у тумачењу социјалних девијација. У приказу повезаности социјалне патологије и других научних дисци-плина може се запазити утицај медицине, психологије, права и других наука на тумачење девијантног понашање појединца.

У четвртом дијелу уџбеника обрађене су методе и технике које се користе у социјалној патологији. Аутор даје дефиницију метода и мето-дологије и на јасан начин прави разлику између ова два појма. У тексту се обрађују основне методе сазнања и научног истраживања, као и ме-тоде за сређивање, тумачење и обраду података.

Пети дио књиге посвећен је теоријском изучавању и тумачењу со-цијално-патолошких појава. У овом дијелу приказане су биолошке, психо-лошке, психопатолошке и социолошке теорије које, свака са свог аспекта, објашњава феномен социјалних девијација у друштву. Теоријски концепт има функцију да одреди обим чињеница које се истражују, односно да де-финише шта се и како истражује. Свака од наведених теорија заснива се на специфичним хипотезама теоријских концепција и специфичним истражи-вачким чињеницама, методама и техникама прикупљања података. Аутор је дао приказ готово свих савремених релевантних теориских концепција које објашњавају и тумаче девијантно понашање људи.

У шестој глави књиге дата је типологија друштвених девијација. Аутор даје класификацију социјалних девијација која је заснована на природи манифестовања, односно карактеристике и суштину девијација и наводи социјалне девијације чију основу чини: агресија криминалног типа, аутоагресија, зависност и изопаченост, као и посебне облике ових девијација. Сваки од наведених облика социјалних девијација прика-зан је тако да је одређен појам девијације, дата је дефиниција појаве, приказан историјат појаве, етиологија, феноменологија, карактеристике личности и друштвена реакција на појаву.

Функционалност и вриједност ове књиге огледа се и у чињеници да је аутор дао и појмовник у коме дефинисана већина појмова који се у области социјалне патологије користе.

Предстаљена књига има употребну вриједност и представља лите-ратуре која може да се користи у изучавању социјалних девијација које су свакодневно присутне у свим дијеловима свијета. Подухват који је аутор остварио овом књигом суштински употпуњује и шири предста-ву о науци социјалне патологије у Републици Србији и представља њен незаобилазни домет. Књига је својим убједљивим и јасним иска-зом опредијелила своје читаоце да је издвоје као посебно вриједну из прошлогодишње продукције из области друштвених наука у Републи-ци Србији. Она треба да представља темељ за будућа дјела на пољу социјалне девијације.

125

М. Симовић, Судска пракса Уставног суда Босне и Херцеговине, Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, стр. 125–138.

Милена Симовић, Секретаријат за законодавство Владе Републике Српске, Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, [email protected].

СУДСКА ПРАКСА

УДК/UDC 340.142:342.722(497.6) 347.9(497.6)

DOI: 10.7251/GPFIS1401125S

Припремила: Милена Симовић

СУДСКА ПРАКСА УСТАВНОГ СУДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

ПРАВО НА ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ

Нема повреде права на правично суђење из члана II/3e) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1 и 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода када је Општински суд за своју одлуку дао јасно и прецизно образложење у погледу осно-ваности кривичне оптужбе против апеланта, а које је у цијелости прихватио Кантонални суд. Поред тога, наведена образложења не остављају утисак произвољности, нити се може закључити да је Општински суд прекорачио принцип слободне оцјене доказа, пого-тово не на начин који би довео у питање гаранције права на пра-вично суђење, посебно принцип in dubio pro reo.

Из образложења:По мишљењу Уставног суда, образложења оспорених пресуда не

остављају утисак произвољности, нити се може закључити да је прво-степени суд прекорачио принцип слободне оцјене доказа, поготово не на начин који би довео у питање гаранције права на правично суђењe. При томе, Уставни суд није могао закључити да је приликом оцјене проведених доказа и утврђивања чињеница релевантних за апелантову кривичну одго-ворност дошло до занемаривања обавезе суда да води рачуна o принципу in dubio pro reo и претпоставци невиности, као ни да је на било који начин доведена у питање законитост доказа проведених у овом поступку.

Уставни суд сматра како, осим незадовољства закључцима прво-степеног и другостепеног суда о којима је, како је већ закључено, дато образложење које у цијелости задовољава стандард права на правично

126


суђење, апелант није дао било какав релевантан аргумент који би могао довести у питање кршење наведеног начела. Уставни суд сматра како су разлози које је првостепени суд навео у односу на своје убјеђење да је апелант починио кривична дјела која су му стављена на терет задовоља-вајући с аспекта начела брижљиве и савјесне оцјене доказа како то закон захтијева, те с аспекта члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Европска конвен-ција). Такође, Уставни суд сматра како овакво образложење задовољава у цијелости и начелo in dubio pro reo, тим прије што нема ништа што указује да суд неки од изведених доказа није цијенио или да је о неком доказу дао произвољно образложење. Уз то, Уставни суд није пронашао ништа што би указивало да су у предметном кривичном поступку мате-ријалноправни прописи произвољно или неправично примијењени.

(Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, број АП 3440/10 од 25. јуна 2013. године)

ПРАВО НА „СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ“

Не постоји кршење права на „суђење у разумном року“ као јед-ног од елемената права на правично суђење из члана II/3е) Уста-ва Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када је апелантово понашање, односно његова незаинтересованост за вођење предметног поступка у периоду од шест година од престанка рата и ратног стања била одлучујућа за укупну дужину трајања по-ступка у релевантном периоду.

Из образложења:Уставни суд, прије свега, истиче да сходно конзистентној прак-

си Европског суда за људска права (у дањем тексту: Европски суд) и Уставног суда разумност дужине трајања поступка мора да се цијени у свјетлу околности појединог предмета, водећи рачуна о критерију-мима који су успостављени судском праксом Европског суда, а на-рочито о сложености предмета, понашању страна у поступку и над-лежног суда или других јавних власти, те о значају коју конкретна правна ствар има за апеланта (види Европски суд, Микулић против Хрватске, апликација број 53176/99 од 7. фебруара 2002. године, Из-вјештај број 2002─I, став 38). Сем тога, сходно пракси Европског суда и Уставног суда, велики број предмета који су узети у рад није ваљано оправдање за прекомјерно одуговлачење поступка, а стално враћање одлуке на поновно суђење може да покаже да постоје озбиљни недо-стаци у организацији судског система (види Европски суд, Probmeier против Њемачке, пресуда од 1. јула 1997. године, став 64, Извјештаји

127


1997─IV). На крају, Европски суд је указао да је потребна нарочита марљивост надлежних власти у свим предметима који се тичу личног статуса и својства, а да је овај захтјев нарочито важан у државама у којима домаћи закон прописује да одређени судски поступци имају хитан карактер (види Европски суд, Borgese против Италије, пресуда од 26. фебруара 1992. године, серија А број 228─Б, став 18).

Уставни суд запажа да је апелант 7. децембра 1991. године покренуо поступак ради повећања ренте. Међутим, период који ratione temporis улази у надлежност Уставног суда не почиње тада, већ 14. децембра 1995. године, као датума када је Устав Босне и Херцеговине ступио на правну снагу. Поред тога, у оцјењивању разумности дужине поступка на који се апелант жали, Уставни суд ће узети у обзир стадијум поступ-ка достигнут до 14. децембра 1995. године (лоц. цит., пресуда Мику-лић, став 37). У вези с наведеним, Уставни суд ће размотрити дужину поступка у конкретном случају од заснивања надлежности Уставног суда па до доношења коначне одлуке Врховног суда, дакле период од 11 година и мјесец дана. При томe, Уставни суд запажа да је, узимајући у обзир и стадијум поступка достигнут до дана заснивања надлежности Уставног суда, поступак трајао укупно 15 година и мјесец дана.

У конкретном случају, у предметном поступку је требало да се ут-врди да ли су се знатније промијениле околности које је надлежни суд имао у виду приликом доношења раније пресуде којом је апеланту при-знато право на исплату ренте у одређеном износу, те да ли стога апе-лант има право на повећање ренте сходно одредби члана 196 Закона о облигционим односима. С обзиром на чињенична и правна питања која је у конкретном случају требало да се ријеше, Уставни суд сматра да се не ради о нарочито сложеном судском поступку.

Уставни суд сматра да је понашање апеланта, односно његова неза-интересованост за вођење поступка у периоду од шест година колико је прошло од престанка рата и ратног стања па до подношења пријед-лога да се поступак настави, одлучујуће допринијела укупној дужини трајања конкретног поступка. С обзиром на то, Уставни суд сматра да, иако поступак није окончан у периоду од 11 година и мјесец дана ра-чунајући од заснивања надлежности Уставног суда, не постоји кршење права на „суђење у разумном року“, будући да је апелантова неактив-ност у поновном покретању прекинутог поступка у периоду од шест година након окончања рата и ратног стања - одлучујуће допринијела укупној дужини поступка. Самим тим, нема ни основа да се досуди нак-нада нематеријалне штете. Супротно одлучење би, сходно мишљењу Уставног суда, било супротно циљу и сврси заштите коју пружа члан 6 став 1 Европске конвенције, који штити појединце од неоправдано

128


дугог поступања судова, али не пружа заштиту за пропусте које сами учине у поступку и незаинтересованост коју искажу у вођењу поступка који су покренули, јер би то могло да води злоупотреби овог права.

(Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, број АП 373/08 од 29. јуна 2010. године)

Постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у односу на „доношење одлуке у разумном року“ у ситуацији када предметни парнични поступак није окончан ни пет година и три мјесеца након подношења тужбе, при чему се неоправдано трајање поступка може у цијелости приписати понашању Општинског суда који није управљао поступком како је то процесним законом прописано, нити је понудио разумно и објективно оправдање за овако дуго трајање поступка.

(Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, број АП 966/12 од 27. фебруара 2014. године)

КАЖЊАВАЊЕ САМО НА ОСНОВУ ЗАКОНА

Не постоји повреда права из члана 7 Европске конвенције када је осуда и казна заснована на кривичном закону који је ступио на снагу након извршења кривичног дјела, али је кривично дјело као такво било прописано међународном правом које је било на снази у вријеме када је почињено кривично дјело, иако као такво није било прописано у кривичном закону који је био у примјени у вријеме почињења кривичног дјела.

Из образложења: Уставни суд подсјећа да је Европски суд у предмету Бобан Шимшић

против Босне и Херцеговине (види, Европски суд, Одлука о допустиво-сти од 10. априла 2012. године) разматрао апликацију апликанта који је 2007. године осуђен за прогон као злочин против човјечности у одно-су на дјела почињена 1992. године. У наведеној одлуци, Европски суд је указао да (тачка 23): „(...) Како ова дјела нису представљала злочин против човјечности према домаћем праву све до ступања на снагу Кри-вичног закона из 2003. године, евидентно је из докумената наведених у тач. 8─13 [Повеља Међународног војног суда (1945), Резолуција 95 (I) Генералне скупштине Уједињених нација о афирмацији принципа међу-народног права признатих у Повељи Нирнбершког суда (1946); Принци-пи међународног права признати у Повељи и пресуди Нирнбершког суда (1950); Нирнбершки принципи које је усвојила Комисија за међународно право (1950); Конвенција о незастаријевању ратних злочина и злочина

129


против човјечности (1968); Статут Међународног кривичног суда за бив-шу Југославију - ICTY (1993); Римскi статут Међународног кривичног суда од 17. јула 1998. године] да су ова дјела, у вријеме када су почињена, представљала злочин против човјечности према међународном праву. У том смислу, примјећује се да су у овом случају испуњени сви састав-ни елементи злочина против човјечности: побијана дјела су извршена у контексту ширег и систематичног напада усмјереног против цивилног становништва и апликант је био свјестан ових напада (супротно случају Korbely, §§ 83─85)“. Најзад, Европски суд је закључио (тачка 25): „(...) да су дјела апликанта, у вријеме када су извршена, представљала кри-вично дјело дефинисано с довољно доступности и предвидивости према међународном праву“, те да су апликантови наводи о повреди члана 7 Европске конвенције очигледно неосновани.

Надаље, Уставни суд подсјећа и да је Европски суд у предмету Мактоуф и Дамијановић (види, Европски суд, Мактоуф и Дамјановић, пресуда од 18. јула 2013. године), указујући на став заузет у предмету Шимшић, истакао (тачка 55) да: „(...) Неки злочини, конкретно злочи-ни против човјечности, су у домаћи закон уведени 2003. године. Суд БиХ и ентитетски судови стога немају никакве друге могућности него да примјењују Кривични закон из 2003. године у таквим предметима (види међународне материјале који се цитирају у тач. 31 и 32 у горњем тексту)... Суд је сматрао ирелевантном чињеницу да злочини против човјечности нису представљали кривично дјело према домаћем закону током рата 1992─95 с обзиром на то да су та дјела у то вријеме пред-стављала кривично дјело према међународном праву.“

Уставни суд је у својој досадашњој пракси слиједио цитирани став Европског суда у предмету Шимшић у ситуацијама када је апелацијама било покренуто питање примјене Кривичног закона БиХ из 2003. годи-не у погледу кривичног дјела злочин против човјечности из члана 172 Кривичног закона БиХ које је почињено прије ступања на снагу наведе-ног закона (види, поред осталих, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 1232/09 од 10. октобра 2012. године, доступна на web страници Уставног суда, www.ustavnisud.ba).

Уставни суд сматра да су у околностима конкретног случаја у по-тпуности примјењиви разлози из одлуке Европског суда у предмету Шимшић. Наиме, и у конкретном случају апелант је оглашен кривим за кривично дјело злочин против човјечности из члана 172 Кривичног закона БиХ, а које је починио као дио широког и систематичног напада против цивилног становништва, свјестан тог напада и да његове радње чине дио тога. Радње извршења кривичног дјела апелант је предузео 1992. године, тј. у вријеме када домаћим законом није било прописано

130


кривично дјело ратни злочин против човјечности, али су представљале злочин против човјечности по међународном праву које је важило у вријеме њиховог извршења. У том смислу, примјена Кривичног закона БиХ из 2003. године не доводи у питање гаранције из члана 7 Европске конвенције, јер је дјело за које је апелант оглашен кривим било пропи-сано у међународном праву у вријеме када је почињено.

(Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, број АП 2619/11 од 7. октобра 2014. године)

ПРАВO НА ПОШТОВАЊЕ ПОРОДИЧНОГ ЖИВОТА

Не постоји кршење права на поштовање породичног живота из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске кон-венције, зато што је мијешање јавних власти у апеланткињино пра-во на породични живот засновано на закону и неопходно у демократ-ском друштву у сврху постизања законитог циља, а при томe није нарушен ни принцип пропорционалности између апеланткињиног права и законитог циља коме се тежи.

Из образложења:У том контексту Уставни суд, подржавајући праксу Европског суда

(види пресуду Berhebab против Холандије од 21. јуна 1988. године), под-сјећа на то да „од тренутка рођења дјетета и самом чињеницом његовог рођења постоји између њега и његових родитеља веза која представља породични живот, чак и ако родитељи не живе заједно“ из чега произи-лази да ови односи улазе у домен права која су заштићена чланом 8 став 1 Европске конвенције. Даље, подржавајући властиту јуриспруденцију у сличним предметима (види Уставни суд, Одлука број АП 60/03 од 23. јула 2004. године, тачка 27), Уставни суд запажа да члан 8 Европске конвен-ције не садржи специфичне прописе који се тичу питања који родитељ треба да добије старање над дјететом. Уколико се породична заједница распадне разводом, о тим питањима се, у принципу, одлучује на основу релевантног домаћег закона. Из члана 8 Европске конвенције, дакле, не може се извуче приоритет за било којег од два родитеља. Свака одлука о давању старатељства над дјецом подразумијева мијешање у право на поштовање породичног живота једног или оба родитеља.

Доводећи наведени став у везу с чињеницама конкретног предмета, за Уставни суд је неупитно да оспорена одлука представља мијешање у апеланткињино право на породични живот. Међутим, Уставни суд сма-тра да је одлука о повјеравању малодобне дјеце туженом и одржавању личних непосредних контаката између малодобне дјеце и апеланткиње донесена на основу оцјене свих одлучних чињеница и у најбољем инте-

131


ресу дјеце. Наведена одлука не омета право приступа малодобној дјеци које има апеланткиња, не окончава њен породични живот са малодобном дјецом, нити прекида аутентичност њихових породичних веза. Даље, оспорене одлуке су донесене уз поштовање свих материјалних и процес-них одредби релевантног права, као и у најбољем интересу малодобне дјеце, чиме се испуњава услов из става 2 члана 8 Европске конвенције.

Из наведеног произилази да је мијешање у апеланткињин породични живот било у складу са законом, да је то била нужна мјера у демократском друштву (јер одлука о повјеравању малодобне дјеце једном од родитеља и одржавању личних контаката апеланткиње и малодобне дјеце мора да се донесе кад заједнички живот тих родитеља више није могућ). Таква одлука (о повјеравању малодобне дјеце оцу - туженом и одржавању лич-них контаката дјеце с апеланткињом) донесена је у интересу дјеце који претеже над апеланткињиним интересом да малољетна дјеца парничних странака живе с њом, па Уставни суд закључује да је такво мијешање про-порционално и да не ставља превелики терет на апеланткињу.

(Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, број АП-5247/13 од 12. фебруара 2014. године)

ПРАВО НА СЛОБОДУ ОКУПЉАЊА

Постоји повреда права на слободу окупљања из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 11 Европске конвенције када су јавне власти, у складу с позитивном обавезом која произилази из овог члана, пропустиле предузети неопходне мјере ради осигурања мирног окупљања организованог у складу са законом, а због чега је дошло до насиља између супротстављених страна. Ова повреда постоји и зато јер су јавне власти пропустиле осигурати јасан прав-ни оквир којим би санкционисале понашање које је у коначници и довело до насиља, а како би превентивно дјеловале у његовом спре-чавању и одвраћања од чињење истих или сличних дјела.

Из образложења: Уставни суд подсјећа да идентификација пола, сексуална оријен-

тација и полни живот спадају у приватну живот заштићен чланом 8 Европске конвенције и кроз њих се штити најинтимнија сфера живота сваког људског бића (види, Европски суд, Dudgeon против Уједињеног Краљевства, пресуда од 22. октобра 1981. године, ст. 41 и 52, Серија А бр 45; Laskey, Jaggard и Brown против Уједињеног Краљевства, пре-суда од 19. фебруара 1997. године, став 36, Извјештаји о пресудама и одлукама 1997−I). Сходно наведеном, произилази да је природа овог права таква да га не могу уживати правна лица.

132


Уставни суд подсјећа да је обавеза јавних власти да предузму раз-умне и прикладне мјере да омогуће да се дозвољени протести одвијају мирно. Међутим, оне то не могу и апсолутно гарантовати и имају ши-рока дискрециона права у избору средстава које ће користити (видјети, mutatis mutandis, Европски суд, Abdulaziz, Cabales и Balkandali од 28. маја 1985. године, Серија А бр. 94, стр. 33 и 34, став 67 и Rees од 17. октобра 1986. године, Серија А, бр. 106, стр. 14 и 15, ст. 35−37). У овој области је обавеза коју преузимају јавне власти у складу са чланом 11 Конвенције у погледу мјера које ће бити предузете, а не резултата који ће бити постигнути. У том смислу, Европски суд не испитује правовреме-ност и тактику полиције већ само и да ли је основана тврдња да нису пре-дузете неопходне мјере (види Plattform “Ärzte für das Leben“, став 36).

Уставни суд примјећује је Фестивал организован са циљем да пред-стави животне приче LGBTIQ лица – њихов свакодневни живот, љуба-ви, везе, пријатељства, породице, активности, страхове и друга живот-на питања с којим се сусрећу у својој свакодневници, те да се радило о првом таквом догађају на просторима БиХ. Истицање припадности, као што је и припадности LGBTIQ популацији, те заштита и развој њеног идентитета и вриједности, не може представљати пријетњу „демократ-ском друштву“ чак и када може бити узрок за тензије (види, mutadis mutandis, Европски суд, Sidiropoulos и други против Грчке, пресуда од 10. јула 1998. године, Извјештаји 1998−IV, пп. 1615, став 41). Наиме, настанак тензија једна је од неизбјежних посљедица у плурализму када се слободно расправља о различитим идејама. У таквим околностима, улога јавне власти није да узрок тензија отклони елиминишући плура-лизам, него да осигура да супротстављене групе толеришу једна другу (види, цитирану Plattform “Ärzte für das Leben”, п. 12, став 32 и Serif против Грчке, апликација број 38178/97, став 53, ECHR 1999−IX). При томе, од суштинске важности је и да политичари у јавним иступима из-бјегавају нетолеранцију (види, Европски суд, Erbakan против Турске, апликација број 59405/00, 6. јул 2006. године, став 64).

Уставни суд подсјећа да је улога јавне власти да штити и промо-више плурализам, толеранцију и друштвену кохезију као вриједности инхерентне демократском друштву. У том смислу, у околностима кон-кретног случаја, на јавним властима је било да се, у складу са наведе-ним вриједностима, залажу за помирљиве ставове, а не да доприносе даљој конфронтацији коју је изазвало организовање једног оваквог догађаја (види, mutatis mutandis, Ouranio Toxo, став 42). Стога је, по мишљењу Уставног суда, и игнорантски однос јавних власти, односно став изражен у јавним иступима појединих званичника, очигледно до-принио насиљу које се догодило на дан отварања Фестивала.

133


Уставни суд подсјећа да позитивна обавеза државе подразумијева и предузимање радњи на ефективном спровођењу истраге и, кад је то неопходно, осигурање заштите од незаконитих аката који укључују на-сиље. Обим ове обавезе зависи од конкретних прилика које владају у земљи, као и тешкоћа с којим се јавне власти суочавају у управљању модерним друштвима и избора који морају бити направљени у погледу приоритета и ресурса. Најзад, ова обавеза не може се схватити на на-чин да намеће немогућ или непропорционалан терет јавним властима (види, Европски суд, Özgür Gündem против Турске, пресуда од 16. мар-та 2000. године, ст. 43 и 45).

(Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, број АП-1020/11 од 24. септембра 2014. године)

ПРАВО НА ЗАБРАНУ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Није повријеђено апелантово право на забрану дискриминације из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске кон-венције у вези с правом на правично суђење из члана II/3е) Уста-ва Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када апелант заправо није ни указао да је он дискриминисан, већ тврдње о дискриминацији темељи на наводима да су остали запосленици, који су такође покренули поступке против апеланта за остваривање права из радног односа, доведени у „дискриминисан“ положај.

Из образложења: Уставни суд запажа да апелант указује да је оспорена пресуда довела до

кршења права на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцего-вине и члана 14 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење. указујући на различито поступање Кантоналног суда у идентичним чиње-ничним и правним ситуацијама, чиме су остали запосленици доведени у дискриминирајући положај у односу на тужиоце у конкретном случају.

У вези с наведеним, Уставни суд подсјећа да, према пракси Европског суда, дискриминација наступа ако се лице или група лица који се налазе у аналогној ситуацији различито третирају на основу пола, расе, боје, језика, вјере (...) у погледу уживања права из Европске конвенције, а не постоји објективно и разумно оправдање за такав третман или употреба средстава наспрам жељеног циља који нису у пропорционалном односу (види Европски суд , Белгијски језички случај, пресуда од 23. јула 1968. године, серија А, број 6, став 10). При томе је неважно је ли дискрими-нација посљедица различитог законског третмана или примјене самог закона (види Европски суд, Ирска против Велике Британије, пресуда од 18. јануара 1978. године, серија А, број 25, став 226).

134


У конкретном случају апелант своје наводе о кршењу права на дис-криминацију темељи на тврдњама да су његови запосленици дискрими-нисани и доведени у неједнак положај, с обзиром на различито посту-пање Кантоналног суда у идентичним чињеничним и правним ситуација-ма. У вези с оваквим наводима, Уставни суд запажа да апелант заправо не указује да је он дискриминисан, у смислу да је он различито третиран у односу на друга лица у сличној ситуацији, већ да су остали запослени-ци, који су такође покренули поступке против апеланта за остваривање права из радног односа, доведени у „дискриминисан“ положај. Имајући то у виду, као и наведени закључак да није било кршења права на правну сигурност када је Кантонални суд у контексту специфичних чињенич-них околности конкретних предмета поступао различито искључиво с аспекта примјене процесног права, при чему је правно схватање спор-ног питања идентично оном из предметне оспорене одлуке, Уставни суд апелантове наводе о повреди права на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези са правом на правично суђење - сматра неоснованим.

(Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, број АП 660/10 од 16. маја 2013. године)

ПРАВО НА ИМОВИНУ

Постоји кршење права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију јер, поред законитог мијешања у право на имовину које је имало легитиман циљ, прописивањем неадекватне накнаде која припада лицима која имају правно обавезујући уговор о откупу тзв. војног стана, умјесто укњижбе и поврата стана у посјед - уопште није мо-гуће утврдити висину накнаде која апеланту припада умјесто уписа власништва у земљишне књиге у односу на спорни стан. Поред тога, није постигнута пропорционалност мијешања у имовину апеланта, односно стављен је превелик терет на апеланта.

Из образложења:Доводећи чињенице у конкретном предмету с наведеним ставо-

вима из одлуке АП 1205/08, Уставни суд запажа да из оспорене одлу-ке произилази да апелант, такође, има правно ваљан уговор на основу којег се не може укњижити, те да ни у поступку пред редовним су-довима као ни у апелацији није истицао захтјев за накнаду у смислу члана 39е Закона о продаји станова на којим постоји станарско право, који је био у примјени у релевантном периоду. С друге стране, нес-порно је да у смислу става Уставног суда из одлуке АП 1205/08 пред-

135


метни стан представља апелантову имовину; да је оспореном одлу-ком Врховног суда којом је одлучено о тужбеном захтјеву апеланта (у смислу да има правно обaвезујући уговор, али да нема право на укњижбу), дошло до мијешања у имовину апеланта; да је мијешање било законито, али да из тренутно важећег текста Закона о продаји станова уопште није могуће утврдити висину накнаде која апеланту припада умјесто уписа власништва у земљишне књиге у односу на спорни стан, из чега произлази да није постигнута пропорционалност мијешања у имовину апеланта.

У том контексту, Уставни суд поново наглашава да су релевантне одредбе члана 39 е) ст 3. и 4 Закона о продаји станова на којима по-стоји станарско право и којим је била регулисана апелантова ситуација (став 3 - има правно обавезујући уговор, остао у оружаним снагама ван територије БиХ, а није стекао ново станарско право), сходно Рјешењу Уставног суда број У 15/11 од 16. јануара 2013. године престале да важе 13. фебруара 2013. године. Међутим, иако је предметна одредба пре-стала да важи, посматрано из апелантове перспективе, његов статус је у коначници идентичан или готово идентичан као положај апеланата из одлуке Уставног суда АП 1205/08. Стога је, дакле, неспорно да није постигнута пропорционалност мијешања у имовину апеланта, односно на њега је стављен претјеран терет, па је због тога дошло повреде апе-лантовог права на имовину.

С обзиром на наведено, Уставни суд је, подржавајући праксу у на-веденом предмету АП 1205/08, одлучио да одлуку достави Влади Феде-рације Босне и Херцеговине како би апеланту осигурала права у складу са стандардима Одлуке Уставног суда број У 15/11 од 30. марта 2012. године, објављене у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 37/12 - у року од три мјесеца од подношења захтјева.

(Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, број АП 4021/11 од 7. октобра 2014. године)

ПРАВО НА „СЛОБОДНЕ ИЗБОРЕ“, ПРАВО НА ИМОВИНУ И ПРАВО НА ДЈЕЛОТВОРАН ПРАВНИ ЛИЈЕК

Нема повреде права на „слободне изборе“ из члана 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када ограничења прописана Зако-ном о сукобу интереса служе легитимном циљу и спречавању зло-употребе јавне функције ради остварења личне користи изабраног дужносника. Ограничење има разумно оправдање и не ограничава апелантово пасивно бирачко право да угрожава суштину овог пра-ва, будући да је пропорционално циљу шире друштвене заједнице у

136


смислу транспарентности изборног процеса, те објективности, зако-нитости, независности и непристрасности апеланта као изабраног дужносника у вршењу јавне функције.

Нема повреде права на имовину када је апеланту одлуком Цен-тралне изборне комисије БиХ и Суда БиХ, због повреде члана 6 став 2 Закона о сукобу интереса у вези са чланом 16 став 1 наведеног зако-на, изречена новчана казна, у јавном интересу и ради заштите имо-вине друштвене заједнице од појединаца који су у позицији да својим јавним ангажовањем крше забрану дјеловања у сукобу интереса због приватних интереса, када казна није заснована на произвољној примјени материјалног права и када је успостављена правична рав-нотежа између заштите апелантове имовине и општег интереса.

Нема повреде апелантовог права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције у вези са правом на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију јер је Законом о сукобу интереса БиХ про-писано право на жалбу, као правни лијек који омогућава надлежном суду да врши судску контролу одлука Централне изборне комисије БиХ у вези са правилном примјеном Закона о сукобу интереса и да при томе доноси одлуке којима ће отклонити евентуалне повреде из-борног права и одредити санкције због неизвршавања одлуке. Наве-дена овлашћења Суда БиХ су, према оцјени Уставног суда, довољна да задовоље захтјеве члана 13 Европске конвенције.

Из образложења:Уставни суд закључује да се у конкретном случају ради о спору који

је ван оквира члана 6 став 1 Европске конвенције, а члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине у овом случају не пружа шири обим заштите, те су апелантови наводи у вези са повредом права на правично суђење ин-компатибилни ratione materie са Уставом Босне и Херцеговине. Такође, Уставни суд подсјећа на то да је исто правно питањe већ разматрао у Одлуци о допустивости број АП 2418/06 од 18. децембра 2008. године (доступна на web-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba).

Члан 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, који подразумије-ва активно и пасивно бирачко право, та права не наводи експлицитно, а поготово их не дефинише, те оставља простор за „претпостављена ограничења“ (види Европски, Labita против Италије, пресуда од 6. априла 2000. године, представка број 26772/95, став 201). С тим у вези, та ограничења не угрожавају суштину ових права и не лишавају их њихове ефективности, уведена су како би задовољили легитиман циљ и нису непропорционална.

137


Доводећи у везу наведене принципе са конкретним предметом, Уставни суд сматра да наведено ограничење представља легитиман циљ од општег интереса у смислу члана 3 Протокола број 1 Европске конвенције будући да се њиме жели постићи да изабрани дужносници своју функцију обављају објективно и непристрасно. То је могуће по-стићи једино уколико се њихови приватни интереси у цијелости одвоје од њиховог јавног ангажмана.

Уставни суд подсјећа на то да је у својој Одлуци о допустивости и меритуму број У 14/09 од 29. јануара 2010. године (доступна на web-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba) одбио као неоснован захтјев за оцјену уставности члана 16 став 1 Закона о сукобу интере-са, који, такође, предвиђа ограничења „пасивног бирачког права“, те утврдио да је наведена одредба у складу са чланом II/2 Устава Босне и Херцеговине у вези са чланом 3 Протокола број 1 Европске конвен-ције и чланом IX/1 Устава Босне и Херцеговине. Уставни суд је у на-веденој одлуци истакао: „…да оспорену одредбу треба посматрати у контексту дискреционог права државе да при остваривању одређених права појединаца постави извјесна ограничења. Уставни суд сматра да наведена ограничења неспорно представљају циљ од општег интереса. […]. Стварање законодавног оквира који ће искључити превагу личног интереса у односу на општи интерес тако да изабрани дужносници у вршењу своје функције поступају одговорно, непристрасно и отворе-но, што је као циљ и дефинисано чланом 1 став 2 Закона о сукобу инте-реса - представља и легитиман циљ у смислу члана 3 Протокола број 1 Европске конвенције“.

Уставни суд, такође, наглашава да је, према пракси Европског суда (види, нпр., Европски суд, Krasnov и Skuratov против Русије, пресуда од 31. марта 2008. године, став 42) неопходно утврдити да ли је ограни-чење прописано законом пропорционално циљу који се жели постићи, односно да ли је прописано ограничење у толикој мјери ограничило пасивно бирачко право да угрожава саму суштину овог права, те га лишава његове ефективности. Уставни суд подсјећа на чињеницу да је и питање пропорционалности анализирао у цитираној Одлуци број У 14/09 у оквиру права из члана 3 Протокола број 1 уз Европску кон-венцију. Том приликом Уставни суд је истакао: „…да сматра да оспо-рена одредба не ограничава право лица да се кандидују за законодавне органе, али ту пријаву подвргава одређеним условима“. Уставни суд је у цитираној одлуци закључио да предметна ограничења не ограни-чавају пасивно бирачко право до те мјере да угрожавају саму суштину овог права, односно да га лишавају његове ефективности. Будући да општи интерес у смислу објективности, независности, непристрасно-

138


сти, те апсолутне посвећености изабраног дужносника јавној функцији на коју је изабран, с циљем добробити друштва као цјелине, претеже над интересом појединца да без ограничења буде биран у законодавне органе и истовремено обавља значајне функције у јавним и приватним предузећима - Уставни суд сматра да предметна ограничења задовоља-вају и критеријум пропорционалности.

Аналогно томе, Уставни суд сматра да су и у конкретном случају Централнa изборнa комисијa БиХ и Суд БиХ водили довољно рачуна да прописана ограничења служе легитимном циљу који се у коначни-ци своди на спречавање злоупотребе јавне функције ради остварења личне користи. Ограничење има разумно оправдање и не ограничава апелантово пасивно бирачко право до те мјере да угрожава суштину овог права, будући да је пропорционално циљу шире друштвене зајед-нице у смислу транспарентности изборног процеса, те објективности, законитости, независности и непристрасности изабраног дужносника у вршењу јавне функције.

(Одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, број АП 3453/09 од 28. априла 2010. године)

139

Хроника догађаја 2014. године на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, стр. 139–147.

ХРОНИКА ДОГАЂАЈА

УДК/UDC 378.6:34(497.6)“2014“ DOI: 10.7251/GPFIS1401139H

ХРОНИКА ДОГАЂАЈА / CHRONICLE OF EVENTS

ХРОНИКА ДОГАЂАЈА 2014. ГОДИНЕ НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА

У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ОБИЉЕЖЕНИ КРСНА СЛАВА И ДАН ФАКУЛТЕТАОктобар 2014.

Kрсна слава Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Свети Петар Цетињски, и Дан Правног факултета, којима је обиљежено 68 година постојања и рада Правног факултета и 20 година од обнављања рада у тогу протеклог рата, прослављени су 31. октобра 2014. године у сједишту Правног факултета, у Палама. Овога дана, Правни факултет окупио је угледне званице из академске заједнице, Амбасаде Србије у Босни и Херцеговини, из институција власти Републике Српске, Босне и Херцеговине, као и јединица локалне самоуправе, те свршене студенте првог и другог циклуса студија и магистарских студија.

Гости су дочекани уз традиционални обред ломљења славског кола-ча и молитву, са почетком у 12 часова. Декан Правног факултета, проф. др Радомир В. Лукић, уручио је пригодан поклон вишегодишњем куму Kрсне славе Правног факултета, академику проф. др Рајку Kузмано-вићу, предсједнику Академије наука и умјетности Републике Српске, рекавши да се овогодишњом прославом наставља обичај успостављен прије више година, и да се Правни факултет радује своме куму, који је показао велику приврженост Правном факултету указавши му част кум-ства. Kум крсне славе, академик проф. др Рајко Kузмановић, поклонио је Правном факултету умјетничку слику чија ће симболика подсјећати на врлину и традицију коју Правни факултет баштини.

Након свечаности ломљења славског колача, додијељене су дипломе за 134 дипломирана правника, и промовисано осам магистара правних наука и два магистра права. Свечаној академији су, међу осталим гости-ма, присуствовали ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Радослав Грујић, в.д. проректора за наставу и студентска питања проф.

140


др Ранко Божичковић и министар просвјете и културе у Влади Републи-ке Српске Горан Мутабџија. Говорећи о раду факултета, декан Правног факултета, проф. др Радомир В. Лукић је подсјетио да је прошле седми-це организован међународни научни скуп, те да је штампан и зборник са прошлог савјетовања од око 1000 страница, казавши да је то „трајан траг који ће остати иза овог факултета. У претходном периоду настојали смо да унаприједимо наш рад са студентима на три мјеста, јер радимо на Палама, и у одјељењима у Бијељини и Сребреници. Тиме смо одржали темпо који је факултет имао и претходних година“.

Декан је напоменуо да се, осим 68 година постојања, ове године обиљежава и 20 година рада у Источном Сарајеву и десет година од усељења у нову зграду.

„Правни факултет је 2004. године изградио темеље свог трајног постојања. Да би био потпуно стабилна установа, требају му домаћи наставници, они који пребивају у Републици Српској. Наредне године очекујемо да најмање десет наших виших асистената стекне академске титуле доктора правних наука чиме бисмо унутрашњи, духовни темељ факултета придружили грађевинском и та два стуба би ову кућу држала трајно и дуго на овим просторима и у академској заједници Републике Српске и БиХ.“, оцијенио је декан Правног факултета.

Министар просвјете и културе Српске Горан Мутабџија истакао је да је правни факултет темељ сваког универзитета, посебно у условима када се мора поставити систем вриједности на своје мјесто.

„Овај факултет ће бити у обавези да одређена питања, која се прије свега тичу унутрашње организације, ријеши на други, квалитетан начин. Питање одјељења у Сребреници није прихватљиво за Министарство про-свјете и културе, јер не задовољава минимум у смислу академског особља које је тамо ангажовано, амбијента у коме се одржава, а и однос локалне заједнице према Правном факултету је неадекватан.“, додао је Мутабџија.

Он је поручио да ресорно министарство подржава Правни факултет на Палама који може да буде модел и за друге факултете.

Kум крсне славе, академик проф. др Рајко Kузмановић је напоменуо да овај факултет има капацитет да организује и наставу и научни рад, те да и овакве свечаности говоре да је овај факултет један од оних који су у самом врху високошколских установа на овом универзитету, али и у цијелој Републици Српској.

На свечаности додјеле диплома наступали су чланови Бесједничке сек-ције Правног факултета, Немања Симикић и Драгана Јевтовић, Хор Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, као и вокални и инструмен-тални извођачи са Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву.

141


ОДРЖАН МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП „ОДНОС ПРАВА У РЕГИОНУ И ПРАВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ“

Октобар 2014.

Правни факултет је у октобру 2014. године организовао научни скуп на тему „Однос права у региону и права Европске уније“. У раду скупа је учествовало 60 референата из пет држава (Босна и Херцегови-на, Србија, Хрватска, Македонија и Црна Гора). Професори и асистен-ти са правних факултета дошли су из Источног Сарајева, Бање Луке, Београда, Ниша, Крагујевца, Сарајева, Мостара (Универзитет „Џемал Биједић“), Приштине (Косовска Митровица), Тузле, Скопља, Новог Сада, Подгорице, Загреба, Сплита и Осијека.

Научни одбор скупа чинили су: проф. др Миленко Крећа, пред-сједник (Правни факултет Универзитета у Београду), проф. др Оли-вер Антић (Правни факултет Универзитета у Београду и Правни фа-култет Универзитета у Источном Сарајеву), проф. др Спиридон Фло-гаитис (предсједник Европске организације за јавно право, Атина), проф. др Зоран Стојановић (Правни факултет Универзитета у Бео-граду и Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву), проф. др Милан Шкулић (Правни факултет Универзитета у Београду), проф. др Бранко Ракић (Правни факултет Универзитета у Београду), проф. др Ранко Мујовић (Правни факултет Универзитета Црне Горе у Подгорици), проф. др Драган Боланча (Правни факултет Свеучи-лишта у Сплиту), проф. др Младен Вукчевић (предсједник Удружења правника Црне Горе, Правни факултет Универзитета „Медитеран“ у Подгорици), проф. др Ранка Рачић (Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву), проф. др Дијана Марковић-Бајаловић (Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву), проф. др Искра Аки-мовска-Малетић (Факултет за безбједност Скопље, Универзитет „Св. Климент Охридски“, Битољ), проф. др Златан Мешкић (Правни фа-култет Универзитета у Зеници).

ОДРЖАНА ШКОЛА РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИМај 2014.

На Правном факултету је 2014. године, другу годину заредом, одржана Школа родне равноправности. Формално, одлуку о одржавању Школе је, на иницијативу Правног факултета, донио Сенат Универзитета у Источном Сарајеву, али је организатор Школе, у сарадњи са Гендер центром Владе Републике Српске, био Правни факултет. Школа је финансирана средствима из ФИГАП програма.

142


Школа је била организована за студенте Универзитета у Источном Сарајеву и за трећа лица, а највеће интересовање су показали студенти Правног факултета. У раду Школе учествовало је око 30 студената. Предавања је држало двадесет предавача, од којих су скоро половина били предавачи са Универзитета у Источном Сарајеву. Током петодневног интензивног рада, студенти су слушали 30 часова предавања, а програм рада је био тако конципиран да су студенти стекли основна знања о родној равноправности са филозофског, социолошког, правног, економског, политиколошког и демографског аспекта.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗОВАО ХУМАНИТАРНУ АКЦИЈУМај 2014.

Током великих поплава које су нас задесиле у мају 2014. године, Прав-ни факултет је организовао велику хуманитарну акцију у свом одјељењу у Бијељини, током које је прикупљена роба у вриједности од 14.000 КМ. На иницијативу управе и студената Правног факултета, у десет супермар-кета је прикупљана роба у хуманитарним корпама, која је потом дијељена угроженим грађанима, како у Бијељини, тако и у околним селима, која су највише била угрожена поплавом. У самој Бијељини, помоћ је примило педесет породица. Позив грађанима да доносе помоћ читан је на БН радију и дијељен у форми летака. Наставници и сарадници са пребивалиштем у Бијељини обишли су значајан дио села, гдје су се на лицу мјеста увјерили у степен пострадалости, и уручили грађанима пријеко потребну помоћ. Осим тога, посебан конвој помоћи је, на основу одлуке Кризног штаба Универзитета у Источном Сарајеву, уручен и представницима Црвеног кр-ста Општине Шамац. Претходно је Правни факултет послао два комбија помоћи у Шамац. У посјети Шамцу је, заједно с проф. др Миладином Гли-горићем, деканом Технолошког факултета у Зворнику, боравио доц. др Го-ран Марковић, продекан за научно-истраживачки рад Правног факултета.

Помоћ су донијели и студенти Уније студената Универзитета у Тузли.У акцији је учествовало 58 волонтера, међу којима су велику већи-

ну чинили запослени и студенти Правног факултета у Бијељини. Од запослених на Правном факултету, у активности су учествовали: доц. др Горан Марковић, виши асистент Димитрије Ћеранић, мр, виши аси-стент Сања Савић, мр, асистент Ђорђе Мариловић, Петра Бошњако-вић, референт студентске службе и Катарина Стајић, информатичар.

Осим у Бијељини, студенти су прикупљали помоћ и на Палама, у згради факултета, те као волонтери Црвеног крста. Запослени и студен-ти у Бијељини радили су као волонтери Цивилне заштите и на ојача-вању насипа у близини града.

143


ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ТИХА ВЕЋИНА“Мај 2014.

На Палама је, у мају 2014. године, одржана промоција књиге „Тиха већина: животне приче политичарки из Србије“, чији аутор је Дијана Суботички. На промоцији су, поред ауторке, говорили проф. др Јовица Тркуља, редовни професор Правног факултета Универзи-тета у Београду, и доц. др Горан Марковић. Ауторка се у књизи бави положајем жена у јавном животу Србије, посебно у политичком жи-воту, користећи занимљиву форму интервјуа. Ауторка је одабрала одређени број жена које су активне у политичким странкама у Ср-бији и, кроз разговор о њиховом одрастању, животу и политичком ангажману, испричала је занимљиву причу о улози жена у политич-ком животу.

ОБЈАВЉЕН ЗБОРНИК РАДОВА „ВЛАДАВИНА ПРАВА И ПРАВНА ДРЖАВА У РЕГИОНУ“

Јун 2014.

Правни факултет је 2014. године објавио Зборник радова „Влада-вина права и правна држава у региону“, са рефератима изложеним на истоименом међународном научном скупу, који је факултет одржао у октобру 2013. године. У зборнику је објављено 57 реферата из свих правних дисциплина. Аутори су били угледни професори и асистенти са правних факултета из бивших југословенских република (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Косовска Митровица, Источно Сараје-во, Бања Лука, Мостар, Тузла, Подгорица, Сплит, Скопље). Уредник Зборника је доц. др Горан Марковић, а Зборник је технички припремио виши асс. Димитрије Ћеранић, мр.

УЧЕШЋЕ БЕСЈЕДНИКА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА НА НУШИЋИЈАДИ

Август 2014.

На републичкој културној манифестацији „Нушићијада“, која се сваке године одржава у Ивањици у Републици Србији, ове године је наступила студенткиња Соња Перендија, чланица Бесједничке сек-ције Правног факултета. Она је заједно са студентима Правног фа-култета у Београду учинила љепшим ревијално бесједничко поподне у Ивањици. Соња је још једном показала да се на нашем факултету његује врхунско лијепоријечје које не оставља равнодушним ни нај-боље зналце изговорене ријечи.

144


УЧЕШЋЕ НА 59. САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУОктобар 2014.

Универзитет у Источном Сарајеву је промовисао своја издања на 59. сајму књига у Београду. Поред издања неколико факултета, промо-висан је и Зборник радова „Владавина права и правна држава у регио-ну“ у издању Правног факултета, у коме су садржани реферати изложе-ни на истоименом научном скупу одржаном 2013. године.

О Зборнику су говорили доц. др Горан Марковић, продекан за на-учно-истраживачки рад и уредник Зборника радова, и виши асистент Димитрије Ћеранић, мр, технички уредник Зборника.

Говорећи о до сада најобимнијем зборнику у издању Правног фа-култета, доц. др Марковић је нагласио да је на 1000 страна објављено 57 реферата, чији су аутори угледни универзитетски професори из пет држава. Он је истакао да је Научни одбор чинило 13 професора који су у свом досадашњем научном раду дали велики допринос развоју идеје и начела владавине права и правне државе. Посебност овог зборника радова је у томе што је, за разлику од велике већине осталих зборника, вођено рачуна о томе да сви реферати имају истовјетну структуру и да буду кориштена истовјетна правила цитирања.

БЕСЈЕДНИЦИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА ПОБИЈЕДИЛИ НА ВИШЊИЋЕВИМ ДАНИМА У БИЈЕЉИНИ

Новембар 2014.

Студенти Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, чланови Бесједничке секције, освојили су прва мјеста на такмичењу у бесједништву, које је одржано у оквиру „Вишњићевих дана“, репу-бличке културне манифестације која се почетком новембра сваке годи-не одржава у Бијељини.

На овом културном збору који је током десетак дана организовало СПКД „Просвјета“ из Бијељине у сарадњи са установама и организа-цијама културе, а чији покровитељи су били Град Бијељина и Министар-ство просвјете и културе Републике Српске, чланови наше секције још једном су доказали да им нема премца у лијепоријечју.

У категорији слободна тема, једногласном одлуком жирија прво мјесто је освојила члан Бесједничке секције Бранислава Петковић, сту-дент друге године Правног факултета, Одјељење у Бијељини, која је говорила своју ауторску бесједу „Из принципа“.

Према мишљењу стручног жирија, друго мјесто је освојила Јеле-на Јовановић, ткође члан Бесједничке секције, а треће мјесто студент

145


четврте године и члан Секције Ана Мартић, која је казивала своју бесједу „Добар човјек, добар правник“.

На такмичењу су наступале још двије студенткиње нашег факултета, чланови Бесједничке секције, које су такође оствариле запажен наступ, Сања Лазић и Мирјана Драгутиновић.

ОДРЖАНО ВЕЧЕ КУЛТУРЕ У БИЈЕЉИНИДецембар 2014.

Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву организовао је крајем децембра у Центру за високо образовање у Бијељини Вече кул-туре које је имало и такмичарски карактер. Вече културе одржано је у оквиру обиљежавања 68 година рада ове високошколске установе и 20 година од обнављања рада у протеклом рату.

Од 12 чланова Бесједничке секције који су наступили у категорији ауторских бесједа, награђена су четири студента. Бесједнике је оцјењи-вао жири који су чинили: проф. др Милан Томић (предсједник), доц. др Нина Ћеклић, продекан за научно-истраживачки рад Правног факулте-та доц. др Горан Марковић, виши асс. Милица Панић, мр и виши асс. Димитрије Ћеранић, мр. Публика је одлучила, непосредним гласањем, о Награди публике „Проф. др Новица Војиновић“. Прву награду и На-граду публике „Проф. др Новица Војиновић“ освојио је Немања Сими-кић за бесједу „Споменик“, другу награду добила је Драгана Јевтовић за ауторску бесједу „Предрасуда“, а трећу Тијана Лиздек, чија бесједа носи назив „Државни непријателј – то сам ја“. Посебну награду за уку-пан допринос раду Бесједничке секције добила је Душица Благојевић, која је бесједила о теми „Кад прасићи утихну“.

Покровитељи Вечери били су градоначелник Града Бијељина, Мићо Мићић, и Адвокатска канцеларија Стевановић. Покровитељи Вечери културе наградили су новчаним наградама побједнике такми-чења, а Адвокатска канцеларија Стевановић, поред издашних новчаних награда, обезбиједила је стручну праксу са награђене бесједнике.

Бесједничка секција је најуспјешнији облик ваннаставног рада студената на Правном факултету. Ову секцију је прије петнаестак го-дина основао проф. др Новица Војиновић, а рад секције је 2010. го-дине обновио виши асистент Димитрије Ћеранић, мр, који је и данас њен руководилац. У руковођењу радом ове секције помаже му аси-стент Ђорђе Мариловић. Захваљујући самопрегорном раду двојице асистената, велики број студената је био активан у раду секције. Сту-денти чланови ове секције су учествовали у више регионалних и на-ционалних такмичења, а посебно је значајно Вече културе у Бијељи-

146


ни, које представља једну од најзначајнијих културних манифеста-ција у Бијељини, које значајно повећава учешће Правног факултета у јавном и културном животу.

У оквиру вечерашње манифестације представљена је и моногра-фија Јустинијанова Дигеста /девета књига/, превод са латинског на српски језик, аутора Самира Аличића, професора Римског права на Правном факултету.

СТУДЕНТСКА ПРАКСА И ПОЗИВИТоком 2014. године

Студенти IV године студија су, у оквиру вјежби из предмета Грађан-ско процесно право, посјетили Основни суд у Сокоцу и Основни суд у Бијељини.

Правни факултет је током 2014. године објавио дванаест позива студентима за учешће на различитим студентским манифестацијама, као и за пријаву за добијање студентских стипендија.

Објављени су: 1) Позив студентима да се пријаве на Академију међународног пра-

ва у Хагу (организатори су обезбиједили стипендије за 20 % пријавље-них кандидата);

2) Позив студентима за учешће на ELSA ex YU конференцији, од-носно конференцији студената права из бивше Југославије, која се одр-жавала у Ријеци;

3) Позив за љетну школу о импликацијама приступања ЕУ, који су организовали Правни факултет у Београду и Center for Constitutional Studies and Democratic Development;

4) Позив за Европски магистарски програм из области људских права и демократизације – European Master’s Degree in Human Rights and Democratisation (E.MA);

5) Позив студентима за учешће на европској школи медијског права и међународним стандардима о приступу информацијама;

6) Позив студентима да учествују на међународној школи сајбер права у Москви;

7) Позив студентима да учествују на Школи толеранције, коју наш универзитет организује у сарадњи са Универзитетом у Сарајеву и Уни-верзитетом Milan-Biccoca;

8) Позив студентима да конкуришу за додјелу стипендија које додјељује Адвокатска канцеларија Стевановић из Бијељине;

147


9) Позив државним службеницима и професорима међународног права да се пријаве на конкурс УН за додјелу стипендија за учешће на курсу у Палати мира у Холандији;

10) Конкурс за међународну размјену студената и наставног особља; 11) Наградни конкурс адвоката Драгослава Перића из Бијељине; 12) Конкурс за пријем волонтера на праксу у канцеларију Вијећа

Европе.

148

Упутство за ауторе и Правила цитирања, Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, стр. 148–151.

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ

У Годишњаку Правног факултета у Источном Сарајеву1 објављују се изворни и прегледни научни радови, претходна саопштења, научне полемике, стручни чланци, коментари судских одлука, прилози из међународног научног живота, излагања са научних и стручних скупова, прикази књига и сл., из пера наставника и сарадника Факултета као и осталих научних радника из земље и иностранства. Часопис излази на српском језику и ћирилици, а садржај и резиме чланака преведени су на енглески језик. Радови који нису достављени на српском, објављују се на изворном језику у складу са правописом тог језика, уз навођење садржаја и резимеа чланака на српском односно енглеском језику. Годишњак из-лази једанпут годишње.

Радови се достављају редакцији Годишњака електронском поштом на адресу: [email protected], или у штампаном и електронском облику, на поштанску адресу: Редакција Годишњака Правног факултета у Источном Сарајеву, Алексе Шантића 3, 71420 Пале.

Приликом достављања, уз рукопис треба приложити својеручно потписан поднесак са личним подацима о аутору, изјавом да рад није претходно објављиван, кратким описом садржаја рада, као и свим додатним информацијама које би могле користити редакцији. Пристигли текстови се не враћају.

Радове који не задовољавају основне критеријуме часописа у погледу структуре рада и правила цитирања, редакција неће узети у разматрање. Уколико рукопис одговара стандардима Годишњака, упућује се на анонимну рецензију. Сваки рад оцјењују најмање два објективна рецензента, одабрана из реда признатих стручњака из уже научне области. По рецензији, рукописи се шаљу ауторима с примједбама и приједлозима за отклањање недостатака. Исправљене рукописе, аутори треба да врате редакцији у року од седам дана од дана пријема захтјева за дораду и исправку рада.

Достављањем рукописа за објављивање у Годишњаку, аутори при-стају на постављање својих радова на интернет страници часописа, од-носно на интернет страници Правног факултета у Источном Сарајеву. Аутори преносе на Годишњак право на објављивање достављених текстова и ниједан њихов дио не може се репродуковати без писмене сагласности уредника часописа. Часопис задржава и сва остала права, изузев уколико није другачије договорено с аутором.

Рад мора бити сачињен у Microsoft Wordu, ћириличким писмом, фонтом Times New Roman, величине 12 pt. Рукописи, по правилу, не треба да буду дужи од једног табака, изузетно 1,5 табак. Један табак износи 16 страна од 28 редова сa 66 знакова у реду, односно 28.800 знакова. Извори (литература) наводе се у фуснотама, фонтом величине 10 pt.

1 Упутство за ауторе и Правила цитирања Годишњака Правног факултета у Источном Сарајеву, у принципу, преузети су из Анала Правног факултета у Београду, као једног од најзначајнијих научних часописа из области права у југоисточној Европи.

149


Табеле и графички прикази треба да буду урађени у Microsoft Wordu. Свака табела и графикон треба да буду означени бројем и да имају одговарајући наслов, нпр.: Графикон бр. 1. Наслов и назив табеле и графикона стављају се изнад табеле и графичког приказа, док се извор наводи испод, уређен по Правилима цитирања Годишњака.

Научни и стручни радови морају да садрже: име и презиме аутора, назив и сједиште установе у којој ради, наслов рада, сажетак (апстракт) с основним налазима рада (обима од 100 до 250 ријечи), кључне ријечи (до десет ријечи), излагање суштине рада, закључак (до једне стране), листу референци, и резиме (Summary) и кључне ријечи (Key words) на енглеском језику. Саставни дијелови сажетка (апстракта) су: циљ истраживања, коришћени методи, резултати и кратак закључак. У листи референци, наводе се библиографске референце, као што су монографије, чланци и др., и остали извори, као што су закони, коришћене интернет адресе, збирке судских одлука и сл. Референце се исписују азбучним редом, навођењем презимена и пуног имена аутора, односно навођењем пуног назива извора. Резиме на страном језику даје се у проширеном облику, а његова дужина може бити до 1/10 дужине чланка. Резиме се даје на крају чланка, након одјељка који се односи на литературу.

Рад, укључујући и резиме на страном језику, подлијежe стручној лектури, односно оцјени граматичке и правописне исправности. Редакција задржава право да прилагођава рад општим правилима уређивања часописа и стандардима српског језика.

Наслов рада пише се на средини, великим словима – верзалом (фонт 14). Поднаслови пишу се на средини, великим словима (фонт 12) и нумеришу се арапским бројевима. Уколико поднаслов садржи више цјелина, оне се такође означавају арапским бројевима, и то: 1.1. – курентом, тј. малим обичним словима (фонт 12), 1.1.1. – малим италик словима (фонт 12), итд. са мањим фонтом.

ПРАВИЛА ЦИТИРАЊА

1. Књиге се наводе на сљедећи начин: прво слово имена (послије чега слиједи тачка) и презиме аутора, назив курзивом, мјесто издања курентом – обично, година издања. Ако се наводи и број стране, он се пише без икаквих додатака (попут стр., p., pp., ff., dd. и слично). Послије мјеста издања не ставља се запета. Уколико се наводи и издавач, пише се курентом – обично, прије мјеста издања. Навођење назива издавача није обавезно, али је пожељно.Примјер: M. Петровић, Наука о финансијама, Савремена администрација, Београд 1994, 35.

Уколико књига има више издања, може се навести број издања у суперскрипту (нпр. 19943).

Уколико се упућује на фусноту, послије броја стране пише се скраћеница „фн.“.Примјер: М. Петровић, Наука о финансијама, Београд 1994, 35 фн. 3.

150


Уколико се у књизи помиње више мјеста гдје је издата, наводе се прва два раздвојена цртом.Примјер: S. Boshammer, Gruppen, Rechte, Gerechtigkeit, Walter de Gruyter, Berlin – New York 2003, 34–38.

2. Чланци се наводе на сљедећи начин: прво слово имена (са тачком) и презиме аутора, назив чланка курентом – обично под наводницама, назив часописа (новина или друге периодике) курзивом, број и годиште, број стране без икаквих додатака (као и код цитирања књига). Уколико је назив часописа дуг, приликом првог цитирања у загради се наводи скраћеница под којом ће се периодика надаље појављивати.Примјер: М. Петровић, „Ефекти посредног опорезивања“, Анали Прав-ног факултета у Београду (Анали ПФБ) 3/1995, 65.

Када се цитира чланак у зборнику радова на српском или другом језику овог говорног подручја, послије назива зборника који је писан италиком, у загради се наводи име или имена уредника са назнаком „ур.“ прије имена. Када се цитира чланак у зборнику радова на енглеском или другом страном језику, послије назива зборника који је писан италиком, у загради се наводе имена уредника. Уколико их је више ставља се назнака „eds.“ прије њихових имена, а ако је само један уредник, назнака прије његовог имена је „ed.“, односно одговарајућа скраћеница у другом језику (нпр., у њемачком „Hrsg.“). Примјер: A. Buchanan, „Liberalism and Group Rights“, Essays in Honour of Joel Feinberg (eds. J. L. Coleman, A. Buchanan), Cambridge University Press, Cambridge 1994, 1–15.

3. Уколико постоји више аутора књиге или чланка (до три), раздвајају се запетом.Примјер: М. Петровић, М. Поповић, В. Илић,

Уколико се цитира књига или чланак са више од три аутора, наводи се прво слово имена и презиме само првог од њих, уз додавање скраћенице ријечи et alia (et al.) курзивом.Примјер: М. Петровић et al.,

4. Уколико се у раду цитира само један текст одређеног аутора, код поновљеног цитирања тог текста, послије првог слова имена и презимена аутора, слиједи само број стране и тачка (без додатака op. cit., нав. дело и сл.).Примјер: М. Петровић, 53.

Уколико се цитира више радова истог аутора, било књига или чланака, а пошто је први пут назив сваког рада наведен у пуном облику, послије првог слова имена и презимена аутора, ставља се у загради година издања књиге или чланка. Уколико исте године аутор има више објављених радова који се цитирају, уз годину се додају латинична слова a, b, c, d, итд., послије чега слиједи само број стране.Примјер: М. Петровић, (1995а), 67.

5. Уколико се цитира текст са више страна које су тачно одређене, оне се раздвајају цртом, послије чега слиједи тачка. Уколико се цитира више

151


страна које се не одређују тачно, послије броја који означава прву страну наводи се „и даље“ с тачком на крају.Примјер: М. Петровић, 53–67.Примјер: М. Петровић, (1995а), 53 и даље.

6. Уколико се цитира податак с исте стране из истог дјела као у претходној фусноти, користи се латинична скраћеница за ibidem у курзиву, с тачком на крају (без навођења презимена и имена аутора).Примјер: Ibid.

Уколико се цитира податак из истог дјела као у претходној фусноти, али са различите стране, користи се латинична скраћеница ibid, наводи се одговарајућа страна и ставља тачка на крају.Примјер: Ibid., 69.

7. Правни прописи наводе се пуним називом у куренту – обично, потом се курзивом наводи гласило у коме је пропис објављен, а послије запете број и година објављивања, поново у куренту – обично. Уколико ће се поменути закон цитирати и касније, приликом првог помињања послије црте наводи се скраћеница под којом ће се пропис даље појављивати.Примјер: Закон о облигационим односима – ЗОО, Службени лист СФРЈ, бр. 29/78 или Закон о општем управном поступку – ЗУП, Служ-бени гласник РС, бр. 13/02.

Уколико је правни пропис измјењиван и допуњаван, наводе се сукцесивно бројеви и године објављивања измјена и допуна.Примјер: Закон о дјечијој заштити, Службени гласник РС, бр. 4/02, 17/08 и 1/09.

8. Члан, став и тачка прописа означава се скраћеницама чл., ст. и тач., а иза посљедњег броја не ставља се тачка.Примјер: ЗОО, чл. 5, ст. 2, тач. 3 или ЗОО, чл. 5, 6, 9 и 10 или ЗОО, чл. 4–12, итд.

9. Навођење судских одлука треба да садржи што потпуније податке (врста и број одлуке, датум када је донесена, публикација у којој је евентуално објављена).

10. Латинске и друге стране ријечи, интернет адресе и сл. пишу се курзивом.11. Цитирање текстова с интернета треба да садржи назив цитираног

текста, адресу интернет странице и датум приступа страници.Примјер: European Commission for Democracy through Law, Opinion on the Constitution of Serbia, http://www.venice.coe.int/docs/2007/CDLAD (2007)-004-e.asp, 24. мај 2007.

12. Инострана имена транскрибују се на ћирилици на српском језику како се изговарају, а приликом првог помињања у тексту њихово презиме наводи се у загради у изворном облику на страном језику курзивом, нпр.: Годме (Gaudemet).

13. За „видјети“ користи се скраћеница „Вид.“, а за „упоредити“ скраћеница „Упор.“.

152

Instructions to Authors and Reference Style, Yearbook of the Faculty of Law in East Sarajevo, Vol. 5, No. 1/2014, pp. 152–154.

INSTRUCTIONS TO AUTHORS

In the Yearbook of the Faculty of Law in East Sarajevo1 original and review scientific articles, preliminary reports, scientific polemics, expert papers, judiciary commentaries, international science contributions, exposures from scientific and vocational meetings, book reviews, etc. are published by professors and teaching assistants of the Faculty as well as other scientists from country and abroad. The Yearbook is published once a year.

Manuscripts should be submitted in electronic form (to [email protected]) and also in hardcopy if possible. Hardcopies should be mailed to the Editorial Board of the Yearbook of the Faculty of Law in East Sarajevo; University of East Sarajevo Faculty of Law; Alekse Šantića 3; 71420 Pale, Republic of Srpska.

All submitted articles will be evaluated by two external reviewers. The Editor-in-Chief will, under normal circumstances, inform authors of the Editorial Board’s decision within three months of the receipt of the submission. Articles are accepted for review on the understanding that they are not being considered concurrently by any other journal and that there is a serious commitment to publication. The Editorial Board does not hold themselves responsible for the views expressed by contributors.

By submitting manuscripts for publishing in The Yearbook the authors agree that their articles are going to be published on the web page of the review, i.e. web page of the Faculty of Law in East Sarajevo. Authors transfer to the Yearbook the right to publish submitted articles and neither of their part could be reproduced without written consent of the Editor-in-Chief of the Yearbook. The review retains the other rights as well unless it is agreed with author in other way.

Articles must be written in Microsoft Word, using the font Times New Roman, size 12 pt. The literature should be specified in footnotes, using font size 10 pt. Articles should not normally exceed 28,000 characters in length and a precise character count should be included with each article submitted.

Tables and graphics should be made using Microsoft Word. Each table and chart should be denominated and named with appropriate title, for example: Chart no. 1. Titles and denominations of tables and charts should be written under the table and chart while the source should be specified under it, edited in accordance with the Yearbook’s Reference Style.

Scientific articles and expert papers must include: name of the author, name and seat of his/her institution, title of the article, abstract with basic conclusions (between 100 and 250 words), key words (up to ten words), exposure of the piece’s substance, conclusion (up to one page), and reference list. Components of the abstract are: aim of research, methods, results and short conclusion. In the reference list, which is going to be made at the end of piece, used bibliographic references are to be specified, such as books, articles, etc. as well as the other sources such as laws, web pages, collections of court

1 Instructions to Authors and Reference Style of the Yearbook of the Faculty of Law in East Sarajevo are principally resumed from the Belgrade Law Review, which is one of the most im-portant scientific law reviews in southeast Europe.

153


decisions, etc. References should be listed in alphabetic order, specifying authors’ full names and sources’ full denomination.

Authors are requested to ensure that their articles follow the editorial style and format adopted by the Yearbook of the Faculty of Law in East Sarajevo. The citation format that conforms to the 18th edition of The Bluebook: A Uniform system of Citation – is also acceptable (http:/.www.-legalbluebook.com). The Editorial Board reserves the right to adapt texts to the law review’s style and format. The title should be centered, in bold caps, font size 14. Subtitles should be centered on pages, recto and numbered (for example, 1.1., 1.1.1. etc.).

REFERENCE STYLE

1. Books: first letter of the author’s name (with a full stop after it) and the author’s last name, title written in verso, place of publication in recto, year of publishing. If the page number is specified, it should be written without any supplements (like p., pp., f., dd. or others). The publisher’s location should not be followed by a comma. If the publisher is stated, it should be written in recto, before the publisher’s location.Example: H. L. A. Hart, Concept of Law, Oxford University Press, Oxford 1997, 26.

1.1. If a book has more than one edition, the number of the edition can be stated in superscript (for example: 19972).

1.2. Any reference to a footnote should be abbreviated and numbered after the page number.Example: H. L. A. Hart, Concept of Law, Oxford 1997, 254 fn. 41.

2. Articles: first letter of the author’s name (with a period after it) and author’s last name, article’s title in recto with quotation marks, name of the journal (law review or other periodical publication) in verso, volume and year of publication, page number without any supplements (as in the book citation). If the name of a journal is longer than usual, an abbreviation should be offered in brackets when it is first mentioned and used later on.Example: J. Raz, “Dworkin: A New Link in the Chain”, California Law Review 3/1995, 65.

3. If there is more than one author of a book or article (three at most), their names should be separated by commas.Example: O. Hood Phillips, P. Jackson, P. Leopold, Constitutional and Administrative Law, Sweet and Maxwell, London 2001.

If there are more than three authors, only the first name should be cited, followed by abbreviation et alia (et al.) in verso.Example: L. Favoreu et al., Droit constitutionnel, Dalloz, Paris 1999.

4. Repeated citations to the same author should include only the first letter of his or her name, last name and the number of the page.Example: J. Raz, 65.

4.1. If two or more references to the same author are cited, the year of publication should be provided in brackets. If two or more references to the

154


same author published in the same year are cited, these should be distinguished by adding a, b, c, etc. after the year:Example: W. Kymlicka, (1988a), 182.

5. If more than one page is cited from a text and they are specified, they should be separated by a dash, followed by a period. If more than one page is cited from a text, but they are not specifically stated, after the number which notes the first page and should be specified “etc.” with a period at the end.Example: H. L. A. Hart, 238–276.Example: H. L. A. Hart, 244 etc.

6. If the same page of the same source was cited in the preceding footnote, the Latin abbreviation for Ibidem should be used, in verso, followed by a period.Example: Ibid.

6.1. If the same source (but not the same page) was cited in the preceding footnote, the Latin abbreviation for Ibidem should be used, in verso, followed by the page number and a period.Example: Ibid., 69.

7. Statutes and other regulations should be provided with a complete title in recto, followed by the name of the official publication (e.g. official gazette) in verso, and then the number (volume) and year of publication in recto. In case of repeated citations, an acronym should be provided on the first mention of a given statute or other regulation.Example: Personal Data Protection Act, Official Gazette of the Republic of Srpska, No. 97/08.

7.1. If the statute has been changed and supplemented, numbers and years should be given in a successive order of publishing changes and additions.Example: Criminal Procedure Act, Official Gazette of the Republic of Srpska, No. 58/04, 85/05 and 115/05.

8. Articles of the cited statutes and regulations should be denoted as follows:Example: Article 5 (1) (3); Article 4–12.

9. Citation of court decisions should contain the most complete information possible (category and number of decision, date of decision, the publication in which it was published).

10. Latin and other foreign words and phrases as well as Internet addresses should be written in verso.

11. Citations of the web pages, websites or e-books should include the title of the text, source address (URL) and the date most recently accessed.Example: European Commission for Democracy through Law, Opinion on the Constitution of Serbia, http://www.venice.coe.int/docs/2007/CDLAD(20-07)004e.asp, last visited 24 May 2007.

155

Листа рецензената Годишњака Правног факултета у Источном Сарајеву, Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, стр. 155–156.

ЛИСТА РЕЦЕНЗЕНАТАГОДИШЊАКА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ(по азбучном реду)

• Антић, Оливер, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду и Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву;

• Аврамовић, Сима, редовни професор Правног факултета Универзи-тета у Београду;

• Бошковић, Миле, редовни професор Правног факултета Универзи-тета у Новом Саду и Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву;

• Влашковић, Божин, редовни професор Правног факултета Универ-зитета у Крагујевцу;

• Говедарица, Младенка, доцент Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву;

• Darovec, Darko, profesor, Univerza na Primorskem, Znanstveno-razis-kovalno središče, Koper, Slovenija;

• Димитријевић, Предраг, редовни професор Правног факултета Уни-верзитета у Нишу и Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву;

• Дмичић, Миле, редовни професор Правног факултета Универзитета у Бањој Луци;

• Душанић, Јован, редовни професор Економског факултета Универ-зитета у Београду;

• Ђерић, Бранко, редовни професор Економског факултета Универ-зитета у Источном Сарајеву и Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву;

• Калезић, Димитрије, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду;

• Крећа, Миленко, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду;

• Кривокапић, Борис, редовни професор Факултета за државну управу и администрацију Мегатренд универзитета у Београду;

• Лукић, Радомир В., ванредни професор Правног факултета Универ-зитета у Источном Сарајеву;

• Marko, Joseph, Professor, University of Graz, Faculty of Law, Austria;• Марковић, Слободан, редовни професор Правног факултета Универ-

зитета у Београду;• Марковић-Бајаловић, Дијана, редовни професор Правног факултета

Универзитета у Источном Сарајеву;

156

Листа рецензената Годишњака Правног факултета у Источном Сарајеву, Годишњак Правног факултета, година V, 1/2014, стр. 155–156.

• Марковић, Горан, доцент Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву;

• Миладиновић, Зоран, редовни професор Правног факултета Универ-зитета у Крагујевцу;

• Мојовић, Никола, редовни професор Правног факултета Универ-зитета у Бањој Луци;

• Nunes, Lydia N. B. T., Professor, University of Sao Paolo, Faculty of Law, Sao Paolo, Brasil;

• Odyakmaz, Zehra, Professor, Gazy University, Economical & Admini-strative Sciences Faculty, Ankara, Turkish Republic;

• Пантић, Драган, ванредни професор Правног факултета Универ-зитета у Источном Сарајеву;

• Петровић, Александар, редовни професор Правног факултета Уни-верзитета у Нишу;

• Pote, Andrew, lawyer, LL.B. (Hons), Barrister, England;• Рачић, Ранка, редовни професор Правног факултета Универзитета у

Источном Сарајеву;• Стојановић, Зоран, редовни професор Правног факултета Универ-

зитета у Београду;• Симовић, Миодраг, редовни професор Правног факултета Универ-

зитета у Бањој Луци;• Стјепановић, Станка, редовни професор Правног факултета Универ-

зитета у Источном Сарајеву;• Томић, Милан, редовни професор Правног факултета Универзитета у

Источном Сарајеву;• Чоловић, Владимир, научни савјетник Института за упоредно право у

Београду;• Шаула, Валерија, редовни професор Правног факултета Универ-зитета

у Бањој Луци;• Шкулић, Милан, редовни професор Правног факултета Универзитета

у Београду.

157

List of Reviewers Yearbook of the Faculty of Law in East Sarajevo, Yearbook of the Faculty of Law in East Sarajevo, Vol. 5, No. 1/2014, pp. 157–158.

LIST OF REVIEWERS YEARBOOK OF THE FACULTY OF LAW

IN EAST SARAJEVO(alphabetical order)

• Antić, Oliver, Professor, University of Belgrade, University of East Sarajevo, Faculty of Law;

• Avramović, Sima, Professor, University of Belgrade, Faculty of Law, Serbia;• Bošković, Mile, Professor, University of Novi Sad, University of East

Sarajevo, Faculty of Law;• Vlašković, Božin, Professor, University of Kragujevac, Faculty of Law, Serbia;• Govedarica, Mladenka, Assistant Professor, University of East Sarajevo,

Faculty of Law;• Darovec, Darko, Professor, University of Primorska, Science and Research

Centre of Koper, Slovenia;• Dimitrijević, Predrag, Professor, University of Niš, University of East

Sarajevo, Faculty of Law;• Dmičić, Mile, Professor, University of Banja Luka, Faculty of Law;• Dušanić, Jovan, Professor, University of Belgrade, Faculty of Economics,

Serbia;• Đerić, Branko, Professor, University of East Sarajevo, Faculty of Economics

and Faculty of Law; • Kalezić, Dimitrije, Professor, University of Belgrade, Faculty of Orthodox

Theology;• Kreća, Milenko, Professor, University of Belgrade, Faculty of Law;• Krivokapić, Boris, Professor, Megatrend University, Faculty of public

administration and management, Belgrade, Serbia;• Lukić, Radomir V., Associate Professor, University of East Sarajevo,

Faculty of Law;• Marko, Joseph, Professor, University of Graz, Faculty of Law, Austria;• Marković, Slobodan, Professor, University of Belgrade, Faculty of Law, Serbia;• Marković-Bajalović, Dijana, Professor, University of East Sarajevo,

Faculty of Law;• Marković, Goran, Assistant Professor, University of East Sarajevo, Faculty

of Law;• Miladinović, Zoran, Professor, University of Kragujevac, Faculty of Law,

Serbia;• Mojović, Nikola, Professor, University of Banja Luka, Faculty of Law;• Nunes, Lydia N. B. T., Professor, University of Sao Paolo, Faculty of Law,

Brasil;

158

List of Reviewers Yearbook of the Faculty of Law in East Sarajevo, Yearbook of the Faculty of Law in East Sarajevo, Vol. 5, No. 1/2014, pp. 157–158.

• Odyakmaz, Zehra, Professor, Gazy University, Economical & Administrative Sciences Faculty, Ankara, Turkish Republic;

• Pantić, Dragan, Associate Professor, University of East Sarajevo, Faculty of Law;

• Petrović, Aleksandar, Professor, University of Niš, Faculty of Law;• Pote, Andrew, Lawyer, LL.B. (Hons), Barrister, England;• Račić, Ranka, Professor, University of East Sarajevo, Faculty of Law;• Stojanović, Zoran, Professor, University of Belgrade, Faculty of Law, Serbia;• Simović, Miodrag, Professor, University of Banja Luka, Faculty of Law;• Stjepanović, Stanka, Professor, University of East Sarajevo, Faculty of Law;• Tomić, Milan, Professor, University of East Sarajevo, Faculty of Law;• Čolović, Vladimir, Professor, Institute of Comparative Law, Belgrade, Serbia;• Šaula, Valerija, Professor, University of Banja Luka, Faculty of Law;• Škulić, Milan, Professor, University of Belgrade, Faculty of Law, Serbia.

Documents

УДК 34 ISSN 2232-7339 2014/Godisnjak... · 2018-03-04 · ПРИКАЗИ Марина М. Симовић, ЗОРАН М. СТЕВАНОВИЋ, СОЦИЈАЛНА ПАТОЛОГИЈА