Билтен храма Рождества Христовог у Пироту; Васкрс, 2015, број 41, година XVI

3

Епископ нишки др Јован (Пурић)

Васкрсење Христово

Иконографија

После Христовог страдања на Крсту, уследило јеВаскрсење Христово као највећи историјски догађај -цар свих празника, који се догодио у први дан у сед-мици - у недељу; то се догодило у раним јутарњимчасовима - „на освитку" дана (Мт. 28,1). Тај сед-мични дан, који се у Православном предању назива и осмим даном и даном Господњим,Руси називају Воскресением, док га други хришћани, према старозаветном празникуПасхе, од јеврејске речи pesach (значи прелазак), која је праслика хришћанског празника,називају Пасхом - што значи прелазак из смрти у живот. Реч је о дану који се код не-знабожачких народа славио као дан сунца, као што се тако тај дан на немачком језикуи назива. Хришћани такође тај дан сматрају даном сунца али из сасвим других разлога.Свети Амвросије Милански нас обавештава да је „дан Господњи достојанствен и свечанзато што је Спаситељ у овај дан, слично сунцу које излази, распршивши таму Ада засијаосветлошћу Васкрсења; и зато се овај дан од синова света (века) зове дан сунца, јер гаобасјава Христос, Сунце правде које се рађа". Дакле, свака недеља је у ПравославнојЦркви слављење Васкрсења Христовог.

Библијски извори говоре о истинитости Васкрсења и сведоче да је након васкр-сења васкрсли Христос „показао себе жива многим истинитим доказима, јављајући имсе четрдесет дана и говорећи о Царству Божијем" (Дап. 1, 3).

Без Васкрсења би Његово спаситељско дело остало неиспуњено и неостварено:„Христос уставши из мртвих више не умире; смрт више не влада Њиме" (Рим. 6, 9). Св.Апостол Павле нам открива велику истину: „Јер што је умро, греху је умро једном засвагда; а што живи, Богу живи" (Рим. 6, 10). Дакле, Богочовек „васкрсењем из мртвих"(Рим. 1, 4) дарује огреховљеном човеку духовно пресаздање и „живот вечни" (Рим. 5,21), а то значи да „по богатству благодати Његове" (Еф. 1, 7), и наду у истинско спасење,јер је Он, поставши Посредник „између Бога и људи" (1. Тим. 2, 5), заиста поново привеочовека у нову заједницу са Богом Творцем. Другим речима, Васкрсење је уништењесмрти, обнова човечанске природе, духовни препород људског рода и доживљај есхато-лошке стварности.

Христос

У средишту представе у златном или белом као снег „вечни и узвишени Син Бо-жији, наш истинити Бог. Будући запечаћен нежном љубављу, дошао је у свет да пронађеизгубљену твар. Узео је телесни изглед од мајке коју је сам очистио и осветио и дошавшинама, носио је сопствено тело као запаљену лампу. Ватра и уље божанства служаху муда светлошћу испуни сав свет: јер лампа је начињена од огња и блата (земље). Тако дасветлост лампе даје трачак (искру) пуну божанства, Христа који је живот и васкрсење.”

Објављује: “Млади Православац”, билтен храма Рождества Христовогу Пироту; Васкрс, 2015, број 41, година XVI.

Уредници овог броја: јереј Миљан Панић, Бобан и Сања Ставрић. Фотографије: Дарко Бјелопавлић, Тањица Перовић.

Штампа: Пи-прес, ПиротКоришћене иконе су преузете са разних православних сајтова.

Овај број је објављен захваљујући прилозима верника Старе цркве ииздавачке куће “Пи-прес” из Пирота. Срдачно им се захваљујемо и

молимо Господа Христа да им стоструко узврати.http://staracrkvapirot.blogspot.com/

e-mail: mladipravoslavac@yandex.com

Тропар, глас 5.

Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши,

и онима који су у гробовимаживот дарова!

Насловна страна: Силазак у Ад, икона, Грчка, XVI век, рад Маркоса БатасаУнутрашња корица: Силазак у Ад, Византија XI векФотографија на последњој корици: Тањица Перовић

Са благословом Његовог Преосвештенства епископа нишког Г. Г. Јована

54

На Христовим одеждама често преовлађује жуто-златна боја. Злато, пак, нијеатрибут неког ко за нешто моли или је осуђен на смрт, већ је боја која припада ономекоји се усправио и победно наново родио из искушења: то је краљевска одора. Христовеодоре могу бити беле као снег, што срећемо у представи Преображења.

На иконама много пута видимо како се лепрша Христова хаљина. Тако се под-влачи чињеница Христовог силаска у Ад.

АдКод ногу Христових препознајемо разваљена адска врата. Подземни свет се

отвара код ногу тријумфалног Христа попут црне рупе, црне попут Витлејемске пећинена икони Рођења и као јорданске воде на Богојављењу. Ту и тамо јављају се бледе душеправедника који су у сенци. Али након сукоба следи свезани Ад и искупљење.

Сатана и Ад чуче у празним гробовима. Обично се приказује Ад кога су свезалианђели или сам Христос.

БрдаВрхови брда истичу дубину кланца и његове бездане. Оштре литице подсећају

на оно што је катихумене учио Свети Кирило Јерусалимски: „Пророк Јона је био сим-вол нашег Спаситеља. У утроби кита молио је: Завапих у невољи својој ка Господу, иуслиши ме, из утробе гробне повиках... из дубине подземне (Јона 2,3). Одмах наконтога Пророк Јона у име Христа мудро говори: Сиђох до крајева горских, преворницеземаљске су нада мном (Јона 2, 6-7). Око којих брда идеш? Знам, каже он, да сам сликаоног који се полаже у један камени монумент. И иако је био у мору, Јона каже: сиђоху дубине земље, будући да је био символ Христа, који се спустио до утробе земље”(Јона 2, 7; Мт. 12, 40).

АдамСа обе стране Христа у првом плану су Адам и Ева, која је обучена у црвено.

Црвена боја осликава месо, човечанство: Ева је у суштини мајка живих. Њене руке супокривене, што је знак молитвеног поклона. Роман Мелод сведочи речи Господње:

„Дођи, Адаме, дођи, Ево, дођите к Мени, без страха од кривице за коју сте одговорни,јер Ја сам све очистио, од Мене су Живот и Васкрсење.” У беседи која се приписујеЕпифанију Кипарском постоји импресиван дијалог Христа и Адама. Овај Свети епи-скоп пише да је „Христос узео Адама за руку и продрмавши га, рекао му: Пробуди сети који спаваш, и васкрсни из мртвих (...). Ја сам твој Бог и ради тебе постао сам твојсин; за тебе и онима који од тебе воде порекло говорим и својом снагом заповедамонима који беху у тамници: Изиђите! Ви који бејасте у тами: просветлите се! И онимакоји беху мртви: Устаните ради живота! Теби заповедам: Устани ти који спаваш! Јернисам те створио да останеш заробљеник пакла. Устани из мртвих! Ја сам животмртвих. Устани за нови живот, дело руку мојих! Устани, слико моја, по образу моменачињена. Уздигни се, изађимо!”

ПраведнициИза прародитеља помаљају се гомиле праведних. Неке од њих могуће је пре-

познати по њиховим типичним особинама. Иза Адама су фигуре брадатог Давида иједног Соломоновог сина; обојица су обучени у царске одоре. У другом низу су ЈованКрститељ и Пророк Данило са карактеристичним покривалом на глави. Иза ЕвеМојсије држи таблице закона, следе Исаија и други пророци, који су пребивали у Адузаједно с другим мртвима. Они представљају изасланство народа, „оних који живљахуу сенци смрти”. „Њима је засијала светлост, сунце правде” (уп. Ис. 8, 23-9, 1; Мт. 4,16).

Меница (грехова)Свитак у Христовој руци је меница (задужница) за грехе, символ кривице, она

злочеста меница коју потписаше наши прародитељи Адам и Ева. Свитак, сем тога, представља и садржај проповеди радосне вести међу

уснулима у Господу.На појединим иконама Христос показује развијен свитак који је на средини

поцепан. Христос се не појављује као заробљен већ као победник, искупитељ оних којибеху заробљени и Он испружа руку ка Адаму. „Јер Он је дошао ради Адама на земљу,и пошто га не нађе, сиђе у Ад да га потражи.”

Текст преузет из књиге „Празничне иконе” епископа нишког др Јована (Пурића)

Приредила Сања Ставрић

Силазак у Ад, икона, 1615. г.

76

Васкрсење Христово– победа Живота

над смрћу

Трчите и свету објавите да устаде Господ, којије уништио смрт, јер је Син Бога, који спасава родљудски (Ипакој, глас 4.). Овим речима нас црквенипесник позива да узмемо учешћа у прослави Васкр-сења Христовог, Празником над празницима иСлављем над слављима, јер веровати у Васкрсењезначи веровати у Бога. Као хришћани имамо бес-крајну радост и утеху јер знамо да је Бог постаочовек, да је умро за наше грехе и да је трећи данваскрснуо јер гроб није могао да Га задржи.

Шта нам је дао Господ Христос Својим васкрсењем? Дао нам је Живот, Бесмртниживот, Вечни живот, коме смрт не може да науди. Ми верујемо да ћемо са Христомваскрснути и са Христом ући у Вечни живот. Није то само вера у бесмртност душе, јерсу и многи други народи и пре и после Христа веровали у бесмртност душе, него вера уваскрсење човека, у бесмртност целог човека, и душе и тела. Зато и доживљавамо смрткао трагедију, као несрећу, јер она уништава целовитост и јединство душе и тела. АлиХристос је васкрсао у телу и тиме је показао да је Бог Спаситељ целокупног људскогбића - и душе и тела.

Христос се после свога васкрсења више пута јављао различитим људима исвојим ученицима. У Јеванђељу по Луки (Лк. 24.13-35) говори се о чудесном јављањуваскрслог Христа двојици ученика – Клеопи идругом, који није именован, на путу за Емаус.Ученици су разговарали о Христу и о догађајимакоји су се дешавали. У том тренутку, усред њихо-вог разговора, њима се приближава Исус. Каконам јеванђелиста преноси они Њега не препоз-нају: „очи њихове беху задржане да га не по-знају.“ (Лк. 24.16). Христос започиње даразговара са њима и пита их зашто су тужни. ТадаКлеопа зачуђено пита, да ли је могуће да је онједини странац који не зна шта се ових дана зби-вало у Јерусалиму. Тада обојица почињу да му го-воре о Исусу, о том човеку, пророку, силном наречима и делима пред Богом и народом, иако суга првосвештеници осудили на смрт и разапелига, како трећег дана није нађено његово тело угробу и како су неки причали да је жив, да је

васкрсао. Онда долази до кулмина-ције догађаја и чудесног објављивањаХриста и Његовог Васкрсења двојициученика. Док седе за трпезом, Хри-стос узима хлеб, благосиља и ломи га,даје ученицима и њима се тек тадаотворише очи и они га препознаше и„он поста невидљив за њих“ (Лк.24.31).

Дакле, тек при ломљењухлеба ученици су схватили и увиделида је са њима Христос, исти Онај којије разапет на крсту, који је умро исахрањен. Значи Христос је заиста васкрсао, он је жив.

Ова Јеванђељска прича нам показује како Црква живи у историји и указујенам на Свету Литургију, на Свето Причешће. Све што је Господ урадио са хлебом под-сећа нас на догађај Тајне Вечере. Значи у ломљењу хлеба (= у Св. Причешћу) увекпрепознајемо Васкрслог Господа, баш као што су га препознали ученици у Емаусу.Васкрсење Христово нам даје огромну радост да је Бог јачи од смрти и сваког стра-дања, и Христос све нас позива да учествујемо у коначном Божијем плану спашавањатворевине и човека од пролазности и греха. Како можемо и ми да будемо део радостиВаскрсења, како можемо и ми да васкрснемо? Вером, љубављу, надом, вером у ЖивотВечни, али у Живот Вечни који овде и сада започиње. Предокус тога Живота имамоу Св. Литургији. Учествовати у Св. Литургији и причешћивати се Телом и Крвљу Гос-пода Исуса Христа значи сести за трпезом са Васкрслим Христом и већ сада и овдепредокушати плодове будућег Царства Божијег где више нема смрти. У Св. Литургијидоживљавамо и осећамо да наш живот има смисла, да је Господ васкрсао и да је јачиод смрти, да наша будућност има смисла који се не ограничава само на овај свет ивек, већ се продужава у вечност.

У име тог смисла и радости веселимо се Васкрсењу Христовом, утемељујемосвоје животе у Цркви Христовој која је заједница Бога и човека. Радујте се јер је смрт,тај „последњи човеков непријатељ“ по речима Св. апостола Павла, побеђен и униш-

тен, Васкрсењем Христовим је сваки грехопроштен. Васкрсну радост сведочите свимаоко нас, јер је радост Васкрсења нама вернимаи дарована да би се од нас излила и на оне којине верују, и на оне који сумњају, и на свеколикутворевину, зато сви радосно ускликнимо:

Христос васкрсе!Ваистину васкрсе!

Јереј Миљан Панићстарешина храма Рождества Христовог

у Пироту

98

Поклоничко путовање у Свету земљу

Слава и хвала Господу Исусу Христу за љубав и дарове које ми у изобиљу даје. Пред душом се човековом у тренуцима животних страдања отварају две мо-

гућности: или да “падне '' у очајање, незадовољство и депресију или да завапи Господутражећи једину истинску помоћ која доводи до праве радости. Та радост почиње ра-досном вешћу Архангела Гаврила Дјеви Марији о чудесном бесеменом зачећу. За-вршава се још радоснијом вешћу истог Архангела мироносицама да је Господ васкрсаоиз мртвих. Управо се на овим радосним вестима темељи наша Православна Хришћан-ска вера.

Убрзо након упокојења моје мајке Снежане, ''отворио'' ми се пут за покло-ништво у Свету земљу. На дан празновања свечаног уласка Господа Исуса Христа уЈерусалим, на Цвети 2013. године, са братом у Христу Миомиром, крећемо на покло-ничко путовање. Након молебана и благослова духовног вође пута, свештеника Алек-сандра, полећемо са аеродрома Николе Тесле за Израел и Тел Авив. У каснимвечерњим часовима слећемо на аеродром Бен Гурион а затим настављамо пут ка На-зарету.

Велики Понедељак, 29. 4. 2013.

Северни округ државе Израел, градНазарет, место је одрастања и проповедањаИсуса, такође и град рођења Дјеве Марије.У раним јутарњим часовима, готово безспавања крећемо на поклоњење светињама.Стижемо у насеље Афука (подножје брдаТавор). Одатле нас локални таксисти миниаутобусима, уским и кривудавим путемпревозе до врха брда и цркве ПреображењаХристовог. У Цркви се налази чудотворнаикона Богородице Таворске рађена врлоаутентичним, мени до тада непознатимиконописом, као и део камена на коме јеГоспод стајао приликом Свог Преобра-жења. По сведочењу туристичког водичаРадована, за време трајања Свете Литургијена празник Преображења Христовог читавасветиња бива прекривена густом магломкоја се повлачи тек по завршетку богослу-жења.

Настављамо путем ка Кани Гали-лејској и цркви посвећеној Светом Георгију

победоносцу, у којој су доданас очувани ћупови укојима је Господ на свадбиСимона Зилота воду пре-творио у вино. Црква је подуправом Грка и у њој семоже купити вино које имасимволичан значај. Дола-зимо у цркву Благовести укојој је Архангел Гаврилообјавио радосну вест ДјевиМарији о чудесном зачећуречима: "Радуј се, благо-датна! Господ је с тобом,благословена си ти међуженама!" (Лк. 1, 28). "Небој се, Марија, јер си нашла

благодат у Бога! И ево зачећеш, и родићеш сина, и наденућеш му име Исус." (Лк. 1,30-31). Црква данашњег изгледа је из 1787. године. Подигнута је на месту куће пра-ведног Јоакима, и место је рођења Богомајке. У цркви до данас постоји део степеницана којима је Дјева Марија стајала при сусрету са Архангелом Гаврилом а одмах у бли-зини је и извор чудотворне воде, која помаже нероткињама.

Велики Уторак, 30. 4. 2013.

Крећемо у раним јутарњим часовима ка Тиберијади, граду кога цар Ирод ос-нива у част Римског цара Тиберија двадесе-тих година нове ере. Град је средиштеГалилејске регије и највећи је у долини Јор-дана. Налази се на самој обали Галилејскогјезера. Са краћим задржавањима пролазимои Табху, Мензу Домини, Синагогу и Капер-наум. Крстаримо Галилејским језером, на-стављамо даље путем ка Магдали, местурођења Свете Марије Магдалине, где је и ма-настир њој посвећен. Ту почивају честицемоштију светитељке. На овом месту је Гос-под Исус истерао 7 злих духова из своје бу-дуће ученице Марије. У комплексу се налазии извор чудотворне воде која помаже кодпроблема и болести очију. Након ове светињеи краћег успутног задржавања у цркви СветогНиколе, настављамо пут ка реци Јордан. Јошиздалека ме призор код места погружавањаоставља без даха. Велики број верника, об-учених у беле кошуље налик стихарима,стоји у редовима и чека на погружење. Убрзо

Део камена на коме је Господ стајао на свом Преображењу

Погружење - символично крштење у ЈордануЧудотворна икона Богородице Таворске

1110

им се придружујемо. Слава ихвала Богу, сви смо радоснинакон овог символичког обнав-љања крштења.

Велика Среда, 1. 5. 2013.

Напуштамо Назарет и настав-љамо пут ка Јерихону, Пале-стинској регији на западнојобали Јордана. Данас је то градод 20 000 становника и сматрасе најстаријим утврђеним насе-љем. Ово је град који се налазина 258 м испод нивоа мора што

га чини најнижим на свету. У подножју Горе кушања чекамо гондолу, која треба да насподигне на око 400 м висине и одведе у манастир и цркву Свете Четрдесетнице. Они супопут манастира Острог "уклесани'' у саму планину и остављају човека без даха и самоједном мишљу - Божије чудо. У самој цркви је сачуван део камена на коме је Исус стајаоза време кушања као и пећина у којој је први пут искушаван. Након поклоњења светињи,напуштамо Гору кушања и кроз Јерихонску долину, једину оазу у пустињи, настављамодаље. Кратко се задржавамо у манастиру Светог пророка Јелисеја, манастиру Светог Ге-расима јорданског, који је изграђен на месту где је, по предању, Света породица пре-ноћила на свом путу за Египат. Нажалост, манастир Георгија Хозевита и пећина СветогИлије били су закључани за време нашег боравка.

Стижемо у Витанију. Низ веома стрме степенице, спуштамо се до дна просто-рије. До самог Лазаревог гроба треба се про-вући, боље речено одпузити. Након поклоњења,долазимо до некадашње Лазареве куће која једанас сиротиште, манастир Марије и Марте. Укомплексу се налази камен на коме је Господстајао при сусрету са Маријом и Мартом и сакога је кренуо да васкрсне четири дана упо-којеног Лазара. Чудотворна икона Мајке Божије„Достојно јест“ се овде налази. Након покло-њења светињама и разговора са смиреним исмерним монахињама и женама на послушању,међу којима има и Српкиња, настављамо пут каЈерусалиму.

Велики Четвртак, 2. 4. 2013.

Јерусалим, главни град Израела у историјскојрегији Палестине, налази се међу брдимаЈудеје, између Средоземног и Мртвог мора,Блиског Истока и Северне Африке. Прво при-суство људи у њему датира из 5000 година пре

Христа, а прва насељавања на-стају око 1800 година пре нашеере, те спада у најстарије гра-дове на свету. Од 1948. године,проглашењем Израелскедржаве, до данас трају непре-стани сукоби и ратови са су-седним Арапским државама.Свети град има велики значајза 3 светске религије: Хриш-ћанство, Јудаизам и Ислам.Центар религијског дела јеСтари град. Опасан је зиди-нама које га одвајају од новијегдела града. На ободу Старогграда, од времена крсташких ратова постоје порте (врата), чији се број током историјеповећавао. Данас их има 11 од којих 4 нису у функцији. Унутрашњост Старог градаподељена је на четири дела (Хришћански, Муслимански, Јеврејски и Јерменски).

У Старом граду сам, улазим у цркву Светог Јакова где Свету Литургију служиПатријарх Јерусалимски Теофил III. Црква је рађена у истом стилу као и наша цркваРождества Христовог - у самaковском. Велики је број верника. Слава и хвала Богу не-како сам успео да уђем и присуствујем Литургији, коју нисам баш најбоље разумео јерје служена на грчком језику. Након Причешћа, у порти храма Христа Спаситеља Јеру-салимски Патријарх врши обред прања ногу дванаесторици црквених великодо-стојника. Са целокупном групом одлазимо у Патријаршију, где добијамо ГраматуJерусалимске Патријаршије - писану потврда о поклоњењу светињама у Светој земљи,која потврђује звање хаџије. Након уручења Грамате и благослова Патријарха, одла-зимо у храм Христа Спаситеља, који се налазиу близини. Колоне верника који у редовимастоје и у молитвеној тишини чекају да се по-клоне најсветијем месту Хришћанства, СветомГробу Христовом. На зачељу сам. У порти, предвратима Храма, са моје леве стране је стуб са ве-ликом уздужном пукотином. Она је по предањунастала у 16. веку, када Јермени нису дозволилиулазак Јерусалимском Патријарху у цркву Хри-стовог гроба, не би ли се код њих упалио Благо-датни огањ. И десило се чудо када је ватренамуња, спустивши се кроз стуб, упалила свећеуправо Патријарху Јерусалимском, начинившивелику пукотину.

Храм Христа Спаситеља је велики архи-тектонски комплекс. У централном делу се на-лази Гроб Христов, у чијој близини је плоча(камен) миропомазања. Недалеко од ње је узви-шење, Голгота, а паралелно са њом је цркваХристовог Васкрсења. Овде је и седиште Па-тијарха Теофила III. Постоје и многе друге ка-

Гора кушања Обред прања ногу

Камен на коме је Господ стајао при сусрету са Маријом и Мартом

Поред стуба испред Храма Васкрсења Христовог

1312

пеле, просторије, галерије и крипте, поде-љене између Православне Хришћанске(припада јој највећи део), Католичке, Јер-менске, Коптске и других Хришћанскихзаједница. Јерусалимски Патријарх водибратство Светог Гроба, које чува светаместа по традицији успостављеној 326. го-дине. Пре самог поклоњења осетио сам ве-лику трему, осећај недостојности, дрхтаосам... Мислим да не постоје праве речикојима би се описала та осећања и читаваатмосфера на Светом Гробу. Поклоњење семора обавити веома брзо, јер стражари недозвољавају задржавање због огромногброја верника, којих има из читавог света.Успео сам некако да изађем из Храма идаље наставим са сестром Драганом, којапар година уназад долази у Свету земљу идоста тога добро познаје. Долазимо до Пре-торије, у којој су и данас тамнице Христа иВараве. Излазимо из Старог града и идемоу цркву Архиђакона Стефана, а након тога

у цркву Богородичиног гроба која је одмах прекопута. Поред Богородичиног ту су гро-бови Јоакима, Ане и Јосифа. На простору смо Гетсиманијског врта у коме и данас по-

стоји неколико стабала из временапоследње проведене ноћи Господа Исуса сасвојим ученицима, као и место на коме сеГоспод молио. Такође смо посетили и БањуВитезду, у којој су се дешавала чудотворнаисцељења.

У манастиру смо Свете Марије Маг-далине, на Литургији Дванаест Апостола.Манастир је грађен у препознатљивом рус-ком стилу, са златним куполама, које сууочљиве још из даљине. Унутрашњост јеосветљена само свећама, што заједно сапојањем руских монахиња оставља утисаквеликог смирења и благодати. На самомулазу су мурали са сликама из живота СветеМарије Магдалине, које је радио познатируски уметник Сергеј Иванов. Са деснестране иконостаса у дрвеном дуборезу на-лази се икона Богородице Одигитрије.

Велики Петак, 3. 5. 2013.

У Старом граду смо, испред Прето-рије, чека се долазак Патријархов, који ће

одавде предводити велики број вер-ника из читавог света, Путем крсногстрадања (Виа долоросом), до Голготеи садашњег храма Христа Спаситеља.Људи иду погнутих глава, огромнатуга и жалост осећају се на сваком ко-раку. Креће Часна литија, али се збогвеликог броја људи прави закрчење увеома тесној улици. Људи су при-бијени једни уз друге, чује се запома-гање. Човек нема могућност даконтролише своје кретање. Био сампоред сестре Драгане, која је све оводоживела више пута. Она успева даухвати правац ка средини улице, упр-кос томе што носи велики дрвени крст. То је крст који са благословом блаженопочив-шег Патријарха Павла већ неколико година уназад креће из Београдске Патријаршијеза Свету земљу, намењен онима који су у великим страдањима попут Владике Јована,који се налази у затвору у Македонији. Обичај је да они који учествују у ношењу крстаисти и донесу у своје место. Крст је био око три недеље у нашој цркви Рождества Хри-стовог у Пироту.

Крећемо се даље, боље рећи милимо, приљубљени једни уз друге. Нема до-вољно ваздуха, велика је врућина. Можда на пола пута сестра Драгана више не можеда носи крст. Узимам га одлучно у руке. Не могу описати колико сам снаге и жеље осе-тио да тај крст донесем до саме Голготе. Није мали број полицијских пунктова који напуту до Голготе заустављају, враћају, преусмеравају колоне верника, не дозвољавајућида се стигне до Циља. Уз Божију помоћ ус-певам.

На Голготи монаси непрестано поју„Господе помилуј“ и на грчком „Киријеелејсон“. Господ је на олтару приказан раз-апет а поред њега су Богомајка и СветиЈован Богослов у природној величини. Опетне постоје речи којима би се описао осећајкада сте на овом Светом месту, али једно јесигурно: да га нећу и не могу икада забора-вити. Скоро сваки верник врши метанијеиспред олтара на чијем се дну и данас на-лази сребром оковано удубљење. Исподњега је и део камена који је држао стуб накоме је Господ на Крсту разапет.

Невероватна је снага коју сваки по-клоник добија да настави даље са обилас-цима. Одлазимо у Малу Галилеју, првомместу јављања Господа Апостолима, затимна место „Оче наш“, где је истоимена мо-литва написана на готово свим језицимасвета. Ту се налази и место „Верујем“, по-

Кувуклија у којој се налази Исусов гроб

Голгота

Гетсиманијски врт (стабла стара преко 2000 год.)

Пут Крсног страдања - Виа Долороса

1514

свећено Символу вере. Настављамо даље каЕин Карему у предграђу Јерусалима, местурођења Светог Јована Претече, као и рускојцркви и поклоњење месту где је израслотроједино дрво од кога је направљен ЧасниКрст Господњи. Последња светиња за овај данбила је црква Св. Симеона Богопримца, којије доживео својих 300 година јер је чекао ро-ђење Спаситеља.

Велика Субота, 4. 5. 2013.

Већ од раног јутра могу се видети колоне вер-ника који журе ка Старом Граду. Сви су во-ђени жељом да буду у храму ХристаСпаситеља и присуствују силаску Благодатногогња. Улазим у једну од многобројних уских и кри-вудавих уличица Старог града. Литија којупредводи Патријарх јерусалимски Теофил III

је кренула. Све је већи број верника, гурање, гажење... Као и сви имао сам жељу дабудем у Храму. Слава и хвала Богу, опет сам успео да прођем пар полицијских пунк-това који су заустављали људе и онемогућавали даље кретање ка Храму. Напослеткусам стигао на Голготу. У Храму је око 10 000 људи и влада невероватна тишина, сви суу молитви, полумрак је... и одједном, кроз куполу Храма спушта се пар плавичастобелих муња право у Кувуклију у којој је Гроб Христов. Убрзо након тога излази Пат-ријарх јерусалимски са запаљеним свежњем од 33 свећа. Веома брзо, Благодатни огањсе шири по Храму и пале се свежњеви у рукама верника. Чудо Божије огледа се у томОгњу, јер нема уобичајену топлоту ватре када се приближи кожи. Неки од присутнихсу имали браде али се оне нису упалиле. Такав је у првих десетак минута, након чегапостаје као свака друга ватра.

Васкрс, 5. 5. 2013.

Најрадоснији Праз-ник дочекао сам, као ивећина људи из групе, ухраму Свете Марије Магда-лине. Након Свете Литур-гије и Причешћа идемо каСиону и посећујемо собуТајне Вечере у кући СветогЈована Богослова. Настав-љамо даље дугом вожњом каЈудејској пустињи. Мана-стир Светог Саве Освећеногвелика је Православна

Хришћанска светиња. Најзначајнији јеманастир у Јудејској пустињи. Лавра сеналази на Кедрону (поток) у Јосафато-вој долини са јединим извором воде упустињи. У манастир смеју да улазесамо мушкарци. Монашки подвиг у ма-настиру је веома строг, живи се по Ви-зантијском рачунању времена тако даБогослужења почињу сат или два послепоноћи и трају 6 -7 сати, док у великомпосту и до 10 сати. Једе се једномдневно, сем суботе и недеље и великимпразницима када се трпеза постављадва пута у току дана. Према животномпредању Светог Саве Освећеног, његовжезал требало је предати истоименомархијереју царског рода. Завештање јеиспуњено 1299. године и то првом по-сетом Светог Саве Српског па се жезалданас налази у Светогорској келији Па-терици. Свети Сава је тада добио чудо-творну икону Богородице Тројеручице,која је у Хиландару, као и чудотворну икону Млекопитатељнице, у испосници СветогСаве у Кареји. За време нашег поклоњења моштима Светог Саве, које почивају у це-лости и налазе се у стакленом кивоту, нисмо видели монахе манастира јер су билиу својим келијама. Мир и молитвенатишина који се осећају у манастирубуде осећаје страхопоштовања и недо-стојности пред светитељем. Овде растепалма од чијих се осушених листоваправи чај, који уз пост и молитву по-маже паровима у добијању порода.

Пут настављамо ка Витлејемуи пећини рођења Христовог. Након по-клоњења светињи стижемо у манастирСветог Георгија, у коме се чувају оковиовог светитеља. Настављамо даље доЛиде палестинске и цркве Светог Геор-гија где се поклањамо мироточивиммоштима његовим.

Александар Нешић

Лектура и редакција: Тањица ПеровићФото: Миомир Митић и Александар Нешић

Мироточив гроб Светог Ђорђа

Келија Светог Саве Освећеног

Соба тајне вечере - Сион

Благодатни Огањ

1716

Васкршња размишљања Светог владике

Николаја

Није лако схватити неизмерну дубину и висину значаја Васкрсења Хри-стова. Оно је потресло и небо и земљу и дубине пакла. Бљештећа светлост тога исто-ријског догађаја задивљује људе несравњено више него бескрајна величина звезданогпространства коју откривају астрономи нашег времена. За човека који умире све јеједно, да ли је тај свет мали само толико колико га његове очи обухватају или већида га ни телескопи не могу сагледати. Њему је свеједно да ли ће се његов гроб про-стирати на два аршина земље или преко целе васељене која обухвата милионе свет-лосних година. Али ни један човек није равнодушан према Христовом Васкрсењу.

Многи сумњају у факт Христовог Васкрсења не зато што не верују, него затошто желе да ојачају и утврде своју веру. Као син који је чуо да му је отац погинуо удалекој земљи, а потом му један честит човек каже да то није истина, него да је онжив и да ће ускоро доћи. Он верује томе поштеном човеку сведоку, али се и даље рас-питује код осталих људи не би ли му и они потврдили ту радосну вест. Не треба свеш-теник да осуђује такве. И сам Господ није осудио Светог Тому, него га само кроткоукорио рекавши: „Благо онима који не видеше, а вероваше”.

Христово Васкрсење пре свега означава победу над тим страшилом кога сељуди од створења света боје више него ичега - смрти.

Христос „смрћу смрт уништи”. Сав измучен, рањен и крвав, на Крст распети погребен на Велики Петак, Христос је трећи дан устао из гроба жив и здрав, млади леп какав је и пре тога био и јавио се стотинама људи, а касније, у току протеклихдеветнаест векова и хиљадама.

Познавајући добро да је камено срце човечје склоно да брже поверује у злонего у добро, Бог се постарао да факт Христовог васкрсења из мртвих буде свестранодоказан и свима убедљив. Докази Христовог Васкрсења су, према томе, толико јаснии убедљиви да сви људи могу да верују- сви могу, али неки неће. Неће не по логици,него по злоби свога срца, злоби која помрачује логику. Још Христово Васкрсењезначи, да су сви проблеми живота и битисања који су мучили човека решени, све ма-теријалистичке и натуралистичке теорије и философије одбачене, и све мистеријеразрешене, све тајне објављене и сва племенита осећања и жеље срца човекова испу-њени (1 Кор. 2, 9).

Свети Серафим Саровски, најновија слава и похвала руског народа, поздрав-љао је сваког човека и сваки дан у години са „Христос воскресе”! Он је заиста схватиовисину и дубину Христова Васкрсења. Православни хришћани на Балкану и Истокупоздрављају се међу собом 40 дана, од Пасхе до Вазнесења, из дана у дан саморечима: „Христос воскресе!” и „Ваистину воскресе!”

Причају да поједини факири у Индији, после дугих вежби, могу да се направе„мртви” и да леже под земљом, дан-два без дисања а потом устану и живе. Тиме не-пријатељи хришћанства желе да потцене и објасне историјску чињеницу Христовог

Васкрсења. Можда се и неки православцисаблажњавају тим причама, посебно оникоји се баве окултизмом. Међутим требазнати да су и факири који су били „умрли”па „оживели” ипак на крају сасвим по-мрли, тако да је смрт ипак била неизбежникрај њиховог живота. Код Христа је об-ратно: крај Његове смрти био је живот -живот вечни, живот који не умире. И јошнешто. Ако су факири заиста тако „уми-рали” и „оживљавали”, они су то чинили изгордости, ради себе. А Христос је умро иваскрсао „ради нас људи и ради нашег спа-сења”, тј. из чисте љубави према човеку.Ово је разлика као између неба и ада.

Иако у нашем „Вјерују” нијеречено да је Христос васкрсао „нас ради”,него само да је Он пострадао „за нас”,јасно се види да је и Његово васкрсењебило „за нас” и „нас ради”, као и свиостали догађаји у Његовом животу. ПреЊеговог Васкрсења Он је васкрсаваодруге, и четвородневног Лазара, да битиме показао да се Он брине о људима, ане о себи, и да Он може васкрснути теласвих хришћана помрлих у Његово времекао што је једном речју васкрсао Лазара идруге. Он је рекао:

- Ја не желим своју славу! - Чију славу желиш, о Господе?- Тражим славу Оца мога и славу

понижених људи. Ево смирења и скромности који

превазилазе наш разум, и ево „љубавиХристове која све надмашује” (Еф. 3, 18).Клањам се, Господе, до земље Твоме сми-рењу и до ада Твоме човекољубљу. Амин.

Осећа ли се и данас дејство Хри-стовог Васкрсења? Осећа се силно, поцелом свету. Гледајући духом у васкрслогГоспода немоћни јачају, жалосни се теше,тужни се радују, грешни се кају, порочнисе исправљају, нечисти се чисте, гоњени сехрабре, потиштени се надају, страдалницисе моле, самртници се не плаше смрти.

ХРИ СТОС ВОСКРЕСЕ !Васкрсли Христос и Мироносице, фреска,

манастир Дечани, XIV век

1918

Светла недеља, (Васкрсна недеља, Пасхална недеља), је седмица након Васкрсаа петак ове седмице посвећен је Пресветој Богородици, тј. празнику Живопријемномисточнику - Источни петак.

Источни петак, (Светли петак), се још зове и Извор излечења јер тога данаверни одлазе на оближњи извор и умивају се ради излечења од многих болести. Тајдан је посвећен прослављању Пресвете Богородице која се у богослужењу назива Жи-воносни источник.

Историјат

Успостављање овог празника десило се у храму поред једног извора недалекоод Цариграда, који се звао "Живоносни источник". Тај храм је подигао цар Лав Велики(V век). По предању, једном приликом, још док није постао цар Византије, у шуми јенаишао на слепог човека, одвео га до извора где га је напојио и умио, након чега јеслепац прогледао. Када је постао цар, на месту где се то чудо десило, подигао је храм,у знак захвалности Пресветој Богородици. Народ је почео да пристиже са свих страна,тражећи и налазећи лека за многе болести. Међу њима је био и потоњи цар Јустинијан(VI век), који, излечивши се и сам на том извору, обнавља и проширује храм, који сепосле земљотреса срушио. Цар Василије I Македонац (IX век) и његов син Лав VI

Мудри (IX-X век) поново обнaвљају овајхрам и извор, који је даривао мноштво ис-цељења, укључујући и грчку аристокра-тију, чему синаксар посвећује посебнупажњу. У њему се описују многа исце-љења, па чак и васкрсење једног мртваца.

Ту су се исцељивали од водене бо-лести, сушице, беснила, рака, грознице итемпературе, неплодности, скорбута, ту-мора, душевних болести, болести очију ијош многих других. Историјат ове светињеи повест данашњег празника записао јеНикифор Калист у XIV веку.

На икони празника се сликаМајка Божија са Богомладенцем, изнадизвора, којем прилазе слепи, богаљи, ца-реви и свештеници. Код Грка, од 16. векаи код Руса, извори (источник) при мана-стирима или близу њих, посвећивани суовом празнику. Свети Серафим Саровскисе често молио пред овом Богородичномиконом. Сваке године Руски Патријарх наИсточни петак служи у Сергијевом По-саду крај Москве, после Литургије и мо-лебана Богородици, обави мало освећењеводе.

http://www.pravoslavlje.net/

Источниче Живоносни

Источниче Живоносни, Маријо славна ми смо Тобом сви поносни, Маријо

славна.

Тебе славе ангели, и ми грешни на земљи,

Света Мајко, Бога Христа, Дјево Пречиста.

Богодана, Богозвана, Маријо славна, заштита си поуздана, Маријо славна.

Тебе славе ангели, и ми грешни на земљи,

Света Мајко, Бога Христа, Дјево Пречиста.

Помоћ Твоју не ускрати, Маријо славна, лицем Твојим Ти нас прати, Маријо

славна.

Тебе славе ангели, и ми грешни на земљи,

Света Мајко, Бога Христа, Дјево Пречиста.

Ти притеци у невољи, Маријо СлавнаНе дај злу да нам одоли, Маријо Славна

Тебе славе ангели, и ми грешни на земљи,

Света Мајко, Бога Христа, Дјево Пречиста.

Слава Теби, Богомати, Маријо славна, јер си пуна благодати, Маријо славна.

Тебе славе ангели, и ми грешни на земљи,

Света Мајко, Бога Христа, Дјево Пречиста.

Источни петак

21

Васкршња прича

У непосредној близини наше баште становала је једна самохрана старица. Попричању мојих старијих рано је изгубила јединца сина, који јој је био једина радост инада у животу.

Често би јој моја мајка када би се среле, говорила: „Тако је била воља Божја“, пасе притом и сама заплакала, видевши како сузе теку низ смежуране образе старичине.Ти образи се нису смежурали толико од старости, колико од туге за својим јединцем.

У родитеља нас је било седморо деце. Када смо спазили Нану (како смо звалиову старицу) да кроз башту долази нама, сви смо притрчавали озарена и радосна лица,с нестрпљењем очекујући да уђе у кућу, радујући се унапред њеном лепом причању. Чимби ушла и поздравила се са старијима и ми с њом, поседали би одмах око ње, ишчекујућида почне с причањем. Увек, пре него што би почела да прича озбиљно би рекла: „Самоупамтите, децо, да је све што ћу вам причати, и што сам вам причала, права правцатаистина!“ Од свих тих њених многобројних прича највише сам волела када нам је причалао нашем Спаситељу.

Када је Господ Спаситељ био дечачић, засадио је башту. Препуна је била шаро-ликог цвећа а понајвише белих кринова, белих ружа и љубичица. Најрадије је одлазиоу врт после кише и подизао цветиће љубичица, који би услед јаке кише клонули. Па,када би нашао коју пчелицу поквашених крила, ставио би је на длан своје дечје руке, исве дотле је држао на длану док јој се нису осушила крилца и тада би она одлетела ве-село. Сам је заливао цвеће. Лепе коврџице косе често су му попадале по челу, које биподизао лаким покретом своје ручице.

Сви смо гледали нетремице у њу, сузе радос-нице би нам потекле, а она дубоко уздахну и рече:„Да, децо моја, никада није било и никада нећебити лепшег детета од њега!“

Морала сам да одем од куће, да завршимстручну школу. За то време је умрла Нана. Оваскршњем распусту нисам могла да одем кући,оболела сам и неколико дана била под високомтемпературом. Али једино ме је тешило то, штоније далеко био ни годишњи распуст.

Велика је субота. Обузе ме неодољива жеља даодем у цркву на јутрење Васкрсења. Све су мојемисли биле тамо – у нашој цркви. Препуна побож-ног народа црква се блиста од сјаја запаљенихсвећа. Свештеник у златотканој одежди, која сесва пресијава; чини ми се као да је сишао с неба иизашао из раја. Мислим и плачем и купам се у су-зама.

Одједном, врата се отварају и полако улазиНана. По њеној хаљини попадало пуно белих ли-стића, као снежне пахуљице. Приђе ми и рече:„Где си ти, чедо моје, једва сам те пронашла?

Обрадовах се и рекох јој: Нано, какви су то белилистићи попадали по теби?

„Са расцветалог дрвећа када сам ишла испод њих.Тражећи те, где све нисам прошла! Хајде, устани, даидемо на Васкрсење!”

Пођосмо узаном стазом, а с једне и друге странесве дрвеће у цвету. Тек са понеке гране прне по која птица,а по нама попадају бели листићи. Светло је као по дану;чини се као да је неко осветљавао. Кад оно испред нас ска-куће један бели зека, на својим задњим ножицама, а нањему крилца опточена златом, а у предњој десној шапицидржи златну јабуку, а та јабука толико сјаји да нам освет-љава пут.

Нана ми рече: „Окрени се да видиш ко иде занама.”

А то је била бела маца са своја два мачета, с пла-вим машницама око врата. Газе на својим задњим ножицама.

Стаза нас је одвела у један прекрасан врт препун дивног цвећа, какво нисамникада видела а камоли осетила њихове опојне мирисе. А небројено славуја, својомдивном песмом још више је доприносило чару овога врта. На средини врта: велелепанхрам. Из храма изиђе врло лепа девојка, одевена као светитељке на иконама. Изнадглаве има златан ореол, па како учини покрет главом, он се пресијава. Рекох: „Нано,ево Мајке Божје!”

„А не, чедо моје, то је Марија Магдалина. Овај храм је посвећен њој.”Она нам се приближи. Нана јој рече показујући на мене: „Довела сам је на

Васкрсење“. А она одговори благо: „У овај храм не може нико ући без венца“. Саже се,откиде неколико цветова, даде Нани и рече: „Хајде, набери још цветова и оплети јојвенац!“ Нана ми оплете венац.

Улази народ у храм. Свако носи црвено јаје и поздрављају се. На вратимахрама, лево и десно, стоји по један ђакон са златотканим ораром. Обојица прекрасни,просто сјаје од лепоте и доброте. Уђосмо у храм. У храму бљешти, рекло би се да сијасамо сунце. Мирис тамјана и измирне, као балсам, благо се разлива по души и телу.Један ђакон приђе Нани и благим гласом јој рече: „Пожури да је вратиш док није по-чела литургија, јер се после не може вратити више“.

Одједном се проломи: „Христос васкрсе!“ Ја се тргох, пробудих се здрава и ве-села, као да уопште нисам била болесна.

Газдарица уђе у моју собу и рече: „Христос васкрсе!“Ваистину васкрсе! – одвратих радосно и весело.

Босиљка Пејчић

Ауторка текста је позната пиротска хаџика Босиљка Пејчић (1894-1967), вођа Православне народне хришћанске заједнице у Пироту. Била је главни организатор богољубивих жена и готово свих побожних активности у граду након Другог светског рата. Пуних двадесет година, све до своје смрти, је била за певницом Старе цркве где је оформила хор од двадесетак жена. Овај текст је објављен 1964. године у “Православном Мисионару”, високотиражном часопису СПЦ чији је била сарадник и повереник за Пирот.

20

Фот

о: Т

ањиц

а П

еров

ић

2322

Из пиротске старине

Ката Владићина

Ноч се растолила над град. Изб'лсани облаци налегли на чандија, тијоотоде к'мто Сарл'к.

Танасија, балдисал од целоночно бденије, диже главу од астал. Од над-вор се чује нечије доокување. Това турсћи каракол обикаља чаршију и пази наред.

- Ноч че мине, а ја, на нигде! – Простења Танасија и увати се за главу.Жена му Јевда ћути у ћоше. Прекрстила руће нагруди и гледа у икону.

Целу ноч се моли. До њу квекла једина вој черка Катарина, Ката подбула одвикање.

Еве има две године како је Ката остала удовица. Млада ко капка роса,убава ко уписана. Затова њу у Пирот дадоше прекор – Ката Убавица.

До са, Ката си је живела мирно и тијо с'детенце уз мајћу, башту и браћа.Истина, кад год појдеше из дом по некоју работу, неје било никога кој не из-лезнеше из авлију да ђу одгледа. Убавиња до Бога!

- А бре, бре, бре – узд'неше баба Таска комшика кад год ђу видеше.Оволкава убавиња неје на добро!

Тека и би! Пиротсћи кадија се додума с кајмакама (који се усуле и самдржаше засрце кад год ђу видеше) те овија дојави на пашу у Ниш за Кату Уба-вицу. Убавиња што ђу у свет нема! И, еј њекња, изока кајмакам башту вој Та-насију и рече му да паша чини голем чес и на њега и на његов дом и на целПирот, јер оче да узне кату у харем.

- За това те, ете, и зовем – че рече кајмакам. Черка че ти живи ко ца-рица! Ко булбул пиле кад се напије росну биљур воду од лист'к трендавил паудари у песму. А, и на вас нема да буде лоше покре њу. Че имате с'в чес и по-штовање од сви нас! А Ката је без мужа! И, немој да забораиш да добро про-мислиш - дидзаше прс у ваздух кајмакам. Свакоја работа може да излезне и надобро и на лоше. Како си ђу ми сами напраимо!

Е, за това, сирома Танасија и цел му дом од тегај немају с'н. Како да сидаде дете у харем? Да си попљује на веру, славу, дом! Да пред комшије,пријатељи и целу рисјанску чаршију стане потурчењак!

- А помоч од нигде! – Ш'пче Танасија. Горе високо, доле тврдо! Надвор,још малко па че се развидељује. Чују се и први петлови.

Танасија се рипну одједнуш и прош'пча: - Знајем, знајем... Молите Бога а ја отидо! Док да Јевда и Ката удзверене појду по њега, он штуче кроз зорњак

маглу низ сокак. - Деда владика че знаје! Нема друђи по ак'лан – ш'пче си Тана у бркови

Одређивање датума празновања Васкрса

Пасха Господња, Пасха,од смрти у живот и

са земље на небоХРИСТОС нас преведе!

Овим стиховима пасхалне песме, почиње се Славље над слављима,певање над певањима о Догађају над догађајима – Васкрсењу Христовом. Ми,православни хришћани, Васкрс славимо као Празник над празницима и до-живљавамо као најдубље искуство наше вере и живљења. То искуство сунајпре доживеле свете жене мироносице и свети апостоли, а потом и ми којисмо примили оно што нам они предадоше – веру која постаје сила и смисаоживота и наша највећа нада.

Значај Христовог васкрсења најбоље показује чињеница да су апо-столи и њихови ученици као успомену на то дело почели да славе не самотај дан, него и сваки први дан у недељи, називајући га „даном Господњим“.

Одређивање датума празновања Васкрса као покретног празника јебила једна од важнијих тема Цркве Христове у ранијим вековима. ДатумВаскрса није календарско питање као што је случај са Божићем, Митровда-ном, Ђурђевданом и осталим непокретним празницима. Од датума Васкрсазависе и остали празници који су повезани са њим (Цвети, Велики петак, Спа-совдан, Духови) и које зовемо покретним празницима. Наиме, Христос је по-страдао и васкрсао у дане јеврејске Пасхе (празник који јеврејски народ славикао сећање на прелазак кроз Црвено море да би се спасао од фараона – изропства у слободу) и зато се у првим вековима Цркве Христове, датумВаскрса везивао за јеврејску Пасху. Међутим, због несугласица око рачунањадатума Васкрса у то време (неки хришћани су почетак Васкрса славили ис-товремено са Пасхом док су други тражили померање Васкрса после Пасхе),на Првом васељенском сабору 325. године у Никеји је одлучено да се Васкрсслави у прву недељу после јеврејске Пасхе, пролећне равнодневнице ипуног месеца након ње. Овакво рачунање датума Васкрса и пасхалију држеЈерусалимска, Руска, Српска, Грузијска, Руска православна загранична Цркваи Света Гора.

Пасха – старозаветни термин за прелазак.Нова Пасха – Васкрс – прелазак из смрти у живот.

Пасхалија – таблица или форма по којој се одређује датум Васкрса.

Бранкица Тасић

2524

Аб'р – глас, порука Башта – отацБерићет – материјално благостањеБиљур – кристалБута – гураВарка – журиВечемка – већВрнуше - вратишеВилџани – шољице за кафуГорун – врста храстаГрбина – леђаДа се суне – да прими рукуДовлет – задовољствоИзб'лсано – исхабано дуготрајномупотребомИзока - позваИспратил – послаоЈерђенин – момак Кадија – судијаКајмакам – окружни начелникКалабал'к – гужва, немирКаракол – стража, патролаКвекла – чучнулаКво че – шта ће

Куде че – где ћеК'мто – према, каНалегли – притислиЊекња – недавноОбикаља – обилазиПодбула – отеченаПодчушкују - подгуркујуПрош'пча – прошапутаПрекор – надимакРазђеле- случајноРазбрали - разумелиРастолило – раширило, умножилоРипну – скочиРисјанска - хришћанскаТелалин – добошар који оглашававестиТрендавил – некалемљена мириснаружаУбавиња – лепота, лепотицаУписана – насликана, нацртанаУдзверене – зачуђенеЧандија – крововиШ'пче - шапуће

Речник мање познатих речии варка у Митрополију.Деда Нектарије, владика, саслуша га, и сас једну руку турену зад

грбину, а другуту умрсену у браду, одшета од зид до зид и рече: - Кајмакам је д'нс у Ниш. Ја ђу могу заштитим за двајесчетри сата

овде у Митрополију. Турци нема овде да улезну. За тов' време да вој најдемомужа и да ђи привенчамо. Кад има мужа, паша нема да смеје да ђу узне ухарем! Трчи и доведи Кату овде, ама да ви никој не види.

Тека и би! Јутрам, деда Нектарије прати телалина да мине низрисјансће мале и сокаци и да на сви јави: „Свакој муж који је слободан, а очеда се ожени с Кату Убавицу.“

Тов јутро, на Духови 1838. годину, у Митрополију се сабрало све штоје могло да оди. И мушко и женско. Једни да сеире, а друђи па, затова што сеонаџују да се ожене с Кату.

- Те до куде ђу докара пуста убавиња, ш'пче народ. А Ката не знаје какво че и куде че. Удзверила се, ударила у једноглед,

раширила очи ко вилџани па збира душу. - Варкај дете, варкај! – Бута ђу у грбину деда Нектарије. Време ми-

њује, отоди... Дидзај главу и бирај! Како Ката диже главу, а пред њу јерђенин ко горун. Снага ли је, уба-

виња ли је! -Видим, видим, тија че је – поусмину се под брк владика. И, додек су се незвани сватови бутали по митрополиску авлију и сокак

да подобро виде и разберу какво се работи, та да пренесу на друђи који раз-ђеле несу дошли, владика Нектарије привенча Кату и Алексу и испрати ђидом.

Док је Кајмакам дош'л из Ниш и док су Турци разбрали какво се де-сило, би му работа.

- На Кату несу могли ништа, јер је са под „мушку руку“, а њени побе-гоше на једно време по височће појате.

Како даде Бог те би поставен нов кајмакам, и они се врнуше у Пирот. - Е, испола и на Господа! – Ш'пчу Танасија и Јевда. Без Њег ни живење

ни мрење. Ката и Алекса изродише уз Божји благослов осам дечица у сваку

љубов, довлет и берићет.А Ката доби од Пирочанци нови прекор - Ката Владићина.- Уз њу Бог, па уз њу и деда владика - оратеоше Пирочанци. А прекор остаде.

(И данас у Пироту живе потомци Кате Владићине (1812-1894). Њена најмлађа праунука, (моја бака по оцу) Љубица Влатковић - Јонић

(1900-1985) носила је још увек овај давно наслеђени надимак– Љубица Владићина).

Мирјана Игић

Стара Црква у Пироту поред које се налазила зграда Митрополије

26 27

Свети старац Пајсије Светогорац

Старац Пајсије (Езнепидис) рођен је на празник Св.Ане (25. јула) 1924. године у селу Фараса у Кападокији.

Живећи у благословеном окружењу, старчеви прецису се истицали посебном побожношћу. Његова баба, хаџи-Христина, имала је у свом поседу Црквицу арханђела Ми-хаила, далеко од села. С времена на време је боравила поредње сама у тишини, у молитви и посту. Када би зими снегом

била завејана, налазила би врућ хлеб на прозору цркве. И она би се помолила и појелага. Имала је кућу и у Аданама. У њој је угостила преподобног Арсенија, када је пешицеишао на поклоњење Светим Местима.

Његов отац Продромос је био потомак властелинске породице из Фараса, којаје имала старешинство у селу низ поколења. Стога је деценијама вршио дужност ста-решине, имајући дар управљања. Био је веран и благочастив. Посебно је поштовао пре-подобног Арсенија и у свему га слушао. Преподобни Арсеније Кападокијски је био у

роду са супругом Продрома, Евлогијом.Евлогија и Продром изродише десеторо деце.

Њихова имена, редом по годинама, беху: Зои, Ма-рија, Рафаило, Амалиа, Харалампије, Арсеније(старац Пајсије), Христина и Лука.

У години Старчевог рођења одиграо се великипогром немуслиманског становништва у Турској.Турски националисти предвођени Ататурком, уетничком чишћењу од немуслиманског станов-ништва, само у областиПонта побили су 353.238

Грка. У Грчку је пребегло 1,5 милиона хришћана. И старчевапородица је заједно са другим Фарашанима и преподобнимАрсенијем пошла путем горког избеглиштва.

Након одслуженог војног рока 1949. Млади Арсенијеодлази на Свету Гору. Најпре је ступио у општежитељни мана-стир Есфигмен где се замонашио 1954. добивши име Аверкије.Исте године прелази у тада идиоритмијски манастир Филотеј.Примивши схиму 1956. године добија ново име, Пајсије. У пе-риоду од 1962. до 1964. Подвизавао се на планини Синају у ке-лији Св. Галактиона. Одатле се поново враћа на Свету Гору,овога пута у ивиронски скит Св. Архангела. Једну годину про-води и у знаменитој Ипатијевој келији на Катунакији. Следеће1968. упознаје старца Тихона Руса, који је живео у келији ма-настира Ставрониките. У жељи да постане његовим ученикомодлази са Катунакије код старца. Године 1979. прелази у кут-

лумушки скит где се настањује у келију звану Пана-гуда.

Крајем осамдесетих старац оболева од ракаи све чешће проводи своје дане ван Свете Горе. Својепоследње дане провео је у исихастириону СветогЈована Богослова у Суротију, где се и упокојио 12.јула 1994. Старчево тело је погребено у том истомманастиру на само неколико метара од храма Св. Ар-сенија Кападокијског у коме почивају његове мошти.

Свети Синод цари-градске Патријаршије на свом заседању 13. јануара 2015. при-хватио је предлог Комисије за канонизацију нових светитеља,да у Агиологион (диптих светих) Православне цркве прибројиПреподобног Пајсија Светогорца. Тиме је придружен свети-тељском лику где су већ раније прибројани његови духовнициСвети Арсеније и преподобни Тихон.

Датум празновања Преподобног биће 15. октобар.

Молитвама Преподобног старца Пајсија Светогорца,Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас.

Амин.

Поуке Светог старца Пајсија

- Једина животна вредност је породица. Кад пропадне породица, пропашће све,и свештенство и монаштво. Када пропадне породица, пропашће и свет.

- Живи - не тугуј, не осуђуј никога, не узнемируј никога и моје поштовање сва-коме.

- Највећа и најважнија човекова дужност је да свом својом снагом љуби Бога, азатим свог ближњег, сваког свог ближњег, а највише свог непријатеља. То су најважнијезаповести. Ако волимо Бога, колико треба, држаћемо се и осталих Његових заповести.Али ми не волимо Бога колико треба, нити своје ближње. Ко се данас занима за другога?Нико. Све за себе, а ништа за другога и због тога ћемо одговарати. Зато што нам Бог,Који је сав љубав, неће опростити ту нашу равнодушност према ближњему.

- Предобри Бог, као наш брижни Отац, штедро нас дарива Својим добримакако бисмо их делили са онима којима су потребна, али ми задржавамо све за себе. Тонам Бог неће опростити: одговараћемо због своје безосећајности и окорелог срца.

- Живите непрестано славословећи Бога и благодарећи Богу. Највећи је грех не-благодарност.

- Да би човек духовно напредовао, за то треба да постоје предуслови. Мора дапоседује смирење и љубав, а срце мора да му буде чисто. Када поседује смирење, поседујебожански магнет, задобија благодат Божију. Видите, благодат је дата смиренима. Тоје по правилу тако.

Приредила Сања Ставрић Извор: http://svetogorac.blogspot.com;

“Житија и поуке савремених стараца”

Манастир Суроти код Солуна

Избеглице из Мале Азије

Гроб Св. старца Пајсија

Свети Арсеније и старац Пајсије

29

ХроникаБожић у нашем храму

Веома свечано како и доликује најрадос-нијем празнику уједно и храмовној слави прослав-љен је Божић у храму Рођења Христовог.Празничну Литургију служио је старешина храмаотац Миљан Панић уз саслуживање осталог свеш-тенства а одговарала је певница са децом Дружине

"Емануил" алии сав народ присутан у цркви. Причешћен је великиброј верних а након Литије око храма пререзан јеколач. Овогодишњи колачар Ненад Ђорђевић у имеСпортског центра предао је колачарство МишкуЋирићу руководиоцу Дома културе Пирота.

Другог дана Божића и на празник Сабора Пре-свете Бого-мајке, свету

архијерејску Литургију служио је Његово Пре-освештенство епископ нишки Господин Јован узсаслуживање свештенства пиротског намес-ништва. Божићним поздравом "Христос сероди!" и надахнутом беседом владика Јован јеокрепио верни народ који се окупио у великомброју упркос хладном времену. Након службеуприличена је трпеза љубави.

Богојављење

На велики празник Богојављење, у храмуРождества Христовог је после Свете литургије илитије око храма вршено водоосвећење предмноштвом верног народа. Након дељења освећенеБогојављенске водице, кренула је Литија да би сена Пиротском кеју спојила са Литијом из Саборногхрама и заједно упутиле према градском базенугде се пливало за Часни крст. Иако је вода била ле-дено хладна, ове године се за крст надметало 52такмичара међукојима су и две

даме. Најбржи је био Милош Вучић, двадесетдво-гишњак из Пирота. Отац Миљан Панић, старешинахрама Рождества Христовог, поздравио је све при-сутне поздравом "Бог се јави!" и поделио пригоднепоклоне. Присутнима се обратио и председник Оп-штине Пирот, Владан Васић, и уручио победникувредну икону Господа Исуса Христа.

Најстарија црква у Пиротском

округу

У околини Пирота, око 10 км на за-паду под планином Белавом, налази сестара црква Светог Николе. Подигнута је науздигнутој заравни над обалом Нишаве, на

прилазу селу Станичењу, недалеко од ушћа Темштице. Сада али и у столећима којапретходе нашем времену, позната је као храм Свете Петке, чије су мошти некада по-чивале у бугарском граду Трнову, а потом у Београду и у Цариграду. А по причи и ве-ровању када је царица Милица преносила мошти из Цариграда на путу за Крушевац,ноћиле су у овој цркви, и од тада мештани села Станичења славе Свету Петку Трновукао храмовну славу.

Црква Светог Николе у Станичењу грађена је као властелин-ска задужбина и гробни храм. У познатом фреско-натпису над запад-ним вратима сачувана су имена ктитора – Арсенија и Јефимије, тадау монашком чину, и Константина, њиховог сина или блиског срод-ника, затим владајућег цара, који је наведен као Јован Асен иобласни господар Белаур. Убележена је и година живописања– 1331/32. година.

У току систематских археолошких ископавањаистражени су гробови у храму Светог Николе и деонекрополе на површини око цркве и откривено је 115гробова који су били очувани у целини. У наосу цркве,постојала су четири гробна укопа из средњег века,тешко оштећена познијим прекопавањима. Нешто бољеочуван остао је само један гроб. У храстовом ковчегу, од кога суостали уочљиви делови, била је сахрањена млада властелинка.Судећи према очуваним траговима, имала је златоткану одору на којој су се у тренуткуископавања још увек могли препознати орнаменти у виду двоглавих орлова.

Године 1796, баш на Благовести, свештеници су слу-жили Свету Литургију а било је много народа у цркви иу порти црквеној. Одједном ударе турске крџалије и на-падну народ који се ту затекао и поче најужаснијеубијање и клање. Све је опљачкано и црква разрушена.И дан данас где год се нешто почне копати у црквенојпорти наилази се на људске кости. Од тада црква у Ста-ничењу није могла више служити све до 1829. године.Те године Станичењци добијају свештеника и моле спа-хију да им допусти да опет цркву поправе.

Последњих 10 година црква је без домаћина – свеш-теника.

Камен ПанићФото: Небојша Борић

28

3130

Мали Светосавци славе своју Славу

Уочи великог празника и школске славе Светог Саве,васпитачице из вртића Змај, Зорица Костић, ЈасминаСтоиљковић и Јелена Ранчић, заједно са вероучитељи-цом Сањом Ставрић, довеле су групу од око седамдесе-торо деце у наш храм где су након вечерње службепресекли славски колач. Деца су затим рецитовала на-

учене стихове о великом српском свецу да би заједно са својим васпитачицама запа-лили свеће у припрати храма. Овај мали молитвени догађај је приредилаПредшколска установа "Чика Јова Змај" у сарадњи са Православним удружењем"Владика Василије Костић" из Пирота.

На сам дан празника у храму Рождества Христо-вог, свету Литургију служили су наши свештеници уз при-суство бројног народа и деце Основне школе "ВукКараџић". Након примања светих Тајни и надахнуте бе-седе оца Миљана Панића, пресечен је славски колач идеца четвртог разреда су са својим вероучитељицамаАлександром Мадић и Бранкицом Видојевић приредилавеома леп рецитал свима присутнима. На крају је заједноса децом и сав верни народ певао химну Светом Сави што је увеличало овај молит-вени скуп. Отац Миљан је малим и марљивим Светосавцима поделио пакетиће.

Нека би дао Господ да попут ове деце чистога срца станемо сви пред ПрестоТворца и добар одговор пред Њим дамо. Амин!

Храм Светог Саве у Великом Јовановцу

26.01.2015. године, у навечерје празника Светог рав-ноапостолног Саве Српског, у храму подигнутом уњегов спомен и молитвено заступање, у селу ВеликиЈовановац, родном месту владике Василија Костића,чијим је првобитним благословом и отпочета изградњаовог храма, велику вечерњу службу са петохлебницом

служио је архијерејски намесник пиротски, протосинђел Серафим (Мишић), уз са-служење јереја Петра (Крстића) и молитвено присуство више свештеника пиротскогнамесништва и верног народа, који се заједно са својим градоначелником ВладаномВасићем окупио у овом новоизграђеном храму.

После резања колача и пригодне беседе, сви присутни су били позвани навечеру, коју су за ову прилику припремили мештани.

Сутрадан, на сам дан славе, Свету Литургију је служио пиротски намесниккоји је све присутне поздравио топлим речима беседе и благодарности свима који суучествовали и помогли изградњу овог храма и најавио његово скоро освећење одстране нашег преосвећеног владике.

Потребно је напоменути да је у току 2014. го-дине почело живописање унутрашњости овог храма,његовог олтарског дела. У конхи апсиде урађена је Бо-городичина икона Ширшаја Небес (Шира од Небеса),док су у самом олтарском делу осликана четири Ар-хијереја, велики богослови Православне цркве СветиАтанасије Велики, Свети Јован Златоусти, Свети Васи-лије Велики и Свети Григорије Богослов, са приказом

Агнеца (Богомладенац Христос) на Часној трпези. Унутрашњост краси и иконостас оддрвета, осликан годину дана раније (2013. године). Унутрашњост храма је осликаоБојан Васић.

Цртани филм: Нерукотворени Лик

Први домаћи православни цртани филм, упродукцији издавачке куће „Књига Знамење“ изПирота, настао је на основу књижице „Повест о Не-рукотвореном лику Господњем“ штампане 2013.године са благословом патријарха српског Ири-неја. Овај пројекат је некомерцијалан и добротво-

ран. Жеља аутора је да овим снимком отворе се-

ријал православних цртаних филмова и понуде да-нашој деци добру алтернативу за многе рђавесадржаје којим су она обасипана са ТВ екрана.

У плану су нови анимирани филмови о све-том Димитрију, Светом Сави итд.

Предавање др Милијане Савић

У суботу 14. марта 2015. године у 19 часовау амфитеатру Високе школе струковних студија заобразовање васпитача одржано је предавање др Ми-лијане (Љиљане) Савић, на тему „Православна по-родица и здраво одгајање деце“.

Др Милијана, по професији педијатар (спе-цијалиста за дечију исхрану и гастроентерологију),по благослову блаженопочившег патријарха Павлаводи ресор Породица, брак и васпитање Верско-добротворног старатељства у Београду као и удружење Помоћ породици. У предавањукоје је одржала у Пироту на изузетан начин је спојила православну веру и духовностса медицинском науком, у циљу правилног васпитања и одгајања деце. О одличномпријему њених речи најбоље сведочи велики број питања присутних након предавања,на које је др Милијана одговарала са великом љубављу и знањем.

Драги наши читаоци, сарадници, добротвори, приложници,пријатељи, браћо и сестре честитамо вам Празник над празницима,

животворну крсно-васкрсну Пасху уз сверадосни поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ !ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ !