ОБРАДА РЕЧИ ,,ОБЕЛОДАНИТИ СЕ“ У РЕЧНИКУ МАТИЦЕ СРПСКЕ

-обелоданити, -оданим, ијек. објелоданити, сврш.

I 1.а. изнети на јавност, објавити (обично нешто што се пре држало у тајности); обнародовати, обзнанити.

II 1.а. избити на јавност, показати се, бити јавно потврђен.

Идеја о стварању Речника Матице српске рођена је 1954. године. Наиме, чињеница да је СФРЈ постојала једанаест година, а да није постојао ниједан речник српскохрватског књижевног језика била је незамислива. На хрватске и српске лингвисте вршен је велики притисак од стране власти; коначно, они су се састали 9.5.1954. у Загребу, где је донета одлука о изради речника, која је потврђена на Новосадском договору, одржаном у децембру исте године.Прва два тома речника издата су истовремено, 1965. Након тога је српско-хрватска сарадња обустављена, због незадовољства хрватске стране, а остала четири тома објављена су у Новом Саду. Речник је завршен и има укупно шест томова (сваки има око 800 страница), што га сврстава у речнике средњег обима, и око 150 000 речи савременог књижевног српскохрватског језика.

Реч ,,обелоданити (се)“ обрађена је у 3. тому Речника Матице српске, на 847. страни. Као и у Речнику САНУ, и овде је у оквиру речничког чланка обрађен прелазни глагол- ,,обелоданити“ и повратни глагол- ,,обелоданити се“, наведен уз глагол ,,обелоданити“, само у новој алинеји после тилде: ~ се. Прво што упада у очи јесте то да је речнички чланак много краћи у односу на онај у Речнику САНУ. У вези с тим је и знатно мањи број значења и примера. Одредница је наведена екавицом, праћена обликом првог лица једнине презента, као што се глаголи уобичајено наводе у речницима; након тога наводи се и ијекавски књижевни облик. Некњижевног облика овде нема, за разлику од Речника САНУ, где је он стајао у загради. У заглављу је такође наведен и показатељ граматичке категорије- сврш, што показује да се ради о глаголу свршеног вида.Ова одредница у Речнику Матице српске разликује три значења и пет подзначења, у случају глагола ,,обелоданити“, односно само два значења, без подзначења, у случају глагола ,,обелоданити се“; дакле, приметно мање у односу на Речник САНУ. Дефиниције су махом синонимског карактера, са изузетком дефиниције 1.а. код глагола ,,обелоданити“ и дефиниције 1. код глагола ,,обелоданити се“, које су описно-синонимске. Идентификација контекстне употребљивости следи само након прве дефиниције: ,,(обично нешто што се пре држало у тајности)“; у Речнику САНУ идентификације контекстне употребљивости наводе се уз неколико дефиниција. Уочљиво је да су при изради Речника САНУ кориштене дефиниције из Речника Матице српске, али да су у њему оне рашчлањиване и прошириване. На пример, у Речнику Матице српске у оквиру прве дефиниције наведена су два подзначења- ,,изнети на јавност...“ и ,,одштапмапати...“. Дакле, овде су ова значења сматрана међусобно блиским. С друге стране, у Речнику САНУ, ова два подзначења удаљена су до нивоа

засебних значења. Сличан је случај и са одредницом ,,обелоданити се“, где друго подзначење - ,,појавити се“ у Речнику Матице српске само по себи представља појављивање у јавности са неким уметничким или научним делом, с обзиром на то да је уз ову дефиницију дат пример: ,,Пре две а можда и више година један млади песник обелоданио се стихом...“. У Речнику САНУ ово значење је рашчлањено; тако, глагол ,,појавити се“ у значењу ,,јавити се, дати обавештење о себи“ јавља се са квалификатором употребне вредности ,,неуоб.“ и представља само подзначење 1.б. Исти глагол, сада конкретизованог и суженог значења - ,, појавити се у јавности с неким делом (уметничким или научним)“ овде је дато уз пример који је у Речнику Матице српске стајао уз значење ,,појавити се, представити се“, где се очигледно, намерно или случајно, занемарила могућа вишезначност овог глагола; и одвојен је као засебно значење. Уз то, РМС сиромашнији је за неколико значења; овде се не наводе, на пример, значења попут ,,освестити се, отрезнити се, уразумити се, опаметити се“, ,,наступити без устезања, дрско, смело, дрзнути се“, ,,повампирити се, повукодлачити се“. То је и очекивано; наиме, Речник Матице српске и није настао из истих мотива као Речник САНУ. Његов циљ није био бележење свих речи и њихових значења књижевног и народног језика. У њега су ушле само речи књижевног језика, а дијалекатске и застареле речи, којих је овде знатно мање, навођене су увек уз квалификаторе употребне вредности. При његовој изради прављен је избор речи и значења које ће у њега ући; сажимање је вршено намерно, јер је у старту предвиђено да овај речник буде средњег обима. Уз свако значење дат је по један пример, чиме се не премашује задата норма (као што се то чини у Речнику САНУ) од три примера по дефиницији. Но, барем по мом мишљењу, то овде не представља проблем, с обзиром на довољну међусобну семантичку удаљеност значења и подзначења. Све у свему, Речник Матице српске ми у поређењу са Речником САНУ делује прегледније и јасније. Смањен број значења олакшао ми је сналажење у њему, а притом нисам имала дилеме око евентуалног преклапања неких подзначења или ,чак, и значења, као што сам имала читајући одредницу у Речнику САНУ. Такође, избор речи које су фреквентније у употреби и које припадају фонду готово искључиво књижевног језика чине га потребнијим, згоднијим и погоднијим за свакодневну употребу.

Јана Ковачевић