ЧАРИ ОСВАЈАЊА

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

„ Хоћу тог човека ! “

Шарлота Маркес, чији је поглед просто био прикован за човека о којем је реч,

није била свесна запрепашћеног израза на лицу своје пријатељице, правног

заступника и менаџера Дени Питерс.

„ Чарли, забога, неко би могао да те чује “ прошапутала је Дени.

Шарлота као да је није чула. Била је заокупљена човеком који је стајао крај

подијума за игру.

„ Боже, заиста феноменално изгледа “ прошапутала је и несвесно овлажила усне.

Могла је да се клади да је човек висок око сто деведесет. Тен му је био преплануо,

скоро до бакарне нијансе. „ Фантастично ! “

„ Шта то мрмљаш ? “ упитала је Дени.

„ Ђаволски га хоћу “ процедила је Шарлота коју су сви пријатељи звали Чарли.

Подигла је чашу и отпила мало шампањца. То је било њено омиљено пиће. Овога

пута, међутим, није била свесна укуса хладне течности. „ Знаш ли ко је он ? “

„ Не “ одмахнула је главом Дени, једина особа којој је Шарлота могла да повери

све. „ А нисам сигурна ни да бих то желела да сазнам. Чини ми се једино да тај тип

није наиван и да уме да буде опасан. “

„ И ти тако мислиш ? “ осмехнула се Шарлота. „ Да, заиста опасан тип. Јеси ли

икада видела такав профил ? Подсећа ме на оштрицу ножа. “

Профил младог човека је био оштрих црта и врло изразит. Главу је држао

усправно, а у његовом изразу је било нечег самосвесног. Коса му је била густа и црна

као ноћ. Очи, такође црне, а нос благо повијен, што је његовом изразу давало нешто

аристократске ароганције. Јагодице су му биле мало искошене, подигнуте, а усне и

брада су деловали агресивно, чинећи савршен склад са осталим детаљима лица.

Био је одевен као и већина мушкараца у сали, али је ипак разлика са осталима

била више него очигледна. Са само неколико изузетака, остали мушкарци су

подсећали на неспретне пингвине. Сасвим јасно се видело да момак није нимало

збуњен строгом формалношћу скупа.

У часу када се окренуо да одговори на пирање које му је очигледно поставио човек

поред њега, Шарлоти се пружила прилика да му сасвим јасно види лице.

Био је толико згодан и привлачан да би то могло да обесхрабри већину жена.

Денина процена је била тачна... Он је заиста био опасан тип. А био је и секси као сам

ђаво.

Шарлота Маркес није била као већина жена. Није била нимало уплашена

мушкошћу која је избијала из сваке његове поре. Напротив, то је заинтригирало,

захватило неким чудним узбуђењем, какво никада раније није осетила.

Задовољно се осмехнула. У мислима су јој поново одјекнуле властите речи од

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

малопре. Она је, стварно, желела тог момка.

„ Чарли, познат ми је тај израз на твом лицу “ тргла је из размишљања Дени, а у

гласу јој се осетила забринутост. „ Кад год ти се појави тај израз на лицу, на помолу је

невоља... Или скандал... Или обоје. Оговарања после твог последњег испада тек што

су почела да се смирују. Молим те, пази. Немој учинити нешто несмотрено ! “

Шарлота је зачуђено подигла обрве.

„ Хођеш ли да кажеш да ме бије лош глас ? “ упитала је, тобож, наивно.

„ Мене ? Ох, како свет уме да буде окрутан и да измишља свашта. “

„ Полудела си ! “ викнула је Дени. „ Зашто уопште чиниш такве ствари ? Какве то

комплексе лечиш ? Зашто... “

Преко руба чаше, Шарлота је подсмешљиво посматрала Дени.

„ Зашто ? Зато што је живот тако проклето досадан кад се човек приближава

грађанских правила понашања “ рекла је, а онда једва приметним покретом главе

показала на објекат свог интересовања. „ Кладим се да се ни он у животу не

придржава правила. Шта мислиш, Дени, шта је он ? Шпанац или можда Француз ? “

„ Ја знам шта је он... Невоља ! “

„ И то, без сваке сумње ! “ насмејала се Шарлота. Њен звонки смех је привукао

пажњу гостију у близини њиховог стола.

Дени је само стиснула усне, а Шарлота је погледала и наставила :

„ Невоља, зачињена са узбуђењима “ рекла је задовољно. „ Дуге хладне моћи

испод топлих покривача ? “

Ове последње речи су учиниле да њеној пријатељици застане дах.

„ Не знам, како уопште нешто од тебе може да ме изненади, али, то се, ето, ипак

догађа “ промрмљала је Дени. „ Никако не могу да схватим, због чега се толико

трудиш да о себи створиш слику жене која ужива да мења мушкарце ? Ти си

најнеобичније створење које сам срела. “

„ Тише “ упозорила је Шарлота, осврћући се тек сада око себе. „ Зар желиш да

очистиш име које сам се трудила да изнесем на лош глас ? Али, када сам ти говорила

о оном мушкарцу на другом крају сале, била сам озбиљна, Дени. Чим сам га

угледала, осетила сам неко чудно узбуђење. А сада... “ Шарлота се угризла за усну.

„ Помози ми да некако скренем његову пажњу...“

„ Устани. “

„ Молим ? “

„ Па, довољно је само да устанеш, Чарли “ рекла је стрпљиво Дени, али помало

иронично. „ Ако је он такав мушкарац какав ти треба, и какав мислиш да је, мораће

да те примети. Кладим се да у овој просторији нема жене лепше од тебе. А ти си тога

свесна и колико знам, умеш то да употребиш. “

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Шарлота је једва успела да се гласно не насмеје.

„ Вечерас овде има много лепих жена “ уздахнула је. „ Конкуренција је прилично

велика. “

„ Тачно “ климнула је Дени главом и намрштила се. „ Лепих, али не коцкара каква

си ти. Хајде, да ствари назовемо правим именом. И ти у свом огледалу видиш исто

што и ја. Дођавола, Чарли, ти све о себи знаш. Никад нисам срела неког

занимљивијег од тебе, а то зна и већина ових званица овде. “

Шарлота се насмејала и одмахнула главом.

„ Побогу, Дени, ја ћу се још и уобразити “ релка је. „ У реду, свесна сам свог

изгледа, али одувек сам мислила да за то нисам нимало заслужна. То је оно што нам

даје мајка Природа. Али дух... Оно што човек носи изнутра, то је важно. “

„ Ја познајем твој дух и знам колико је доброг у њему. Зато никако не могу да

схватим ту ђаволску потребу да се пред људима показујеш онаква каква ниси. “

„ Мани се тога “ одмахнула је Шарлота руком. „ Ја, на пример, никада нисам

размишљала о томе зашто си ти одабрала професију којом се бавиш. Остави и ти

мене на миру. “

Шарлота је говорила весело, али се у њеном тону јасно осећао призвук оштрине.

„ Ипак, мораш признати да говорим истину “ била је упорна Дени, која се правила

да није осетила упозорење. „ Веома си талентована, а опет се према свом раду

односиш као да ти је то само хоби. Заиста не схватам шта желиш да докажеш тиме.

Ти као да се због нечега светиш свом животу ! Дођавола, Чарли, зашто кријеш своје

право лице ? Чему служи та твоја маска ? “

„ Ах, па читава ствар и јесте у томе, мала моја “ одвратила је Шарлота,

алудирајући на стас своје пријатељице, а не на године. Дени је, у ствари, била нешто

старија од ње. „ Једини начин на који могу да се заштитим од *елитног* друштва

јесте, да постанем део њега. “

Дени се намрштила.

„ Не би шкодило да се мало охладиш “ рекла је Дени правећи се да прихвата њем

тон. „ Ох, знам све о начину на који се забављаш. И нисам зачуђена чак ни када ти

падне на памет да пливаш без одеће у базену неке аристократске породице, када на

пријему имају највише људи. Могу да схватим твоју екстраваганцију и када ти падне

на памет да на неко ексклузивно место одведеш неког сумњивог типа. Не чудим се

ни кад своја спортска кола возиш немогућом брзином. Али, да уживаш кад се у

друштвеним хроникама појаве најгори коментари таквих твојих егзибиција, то

стварно не могу да схватим. “

Дени је ућутала и замишљено одмахнула главом.

„ А све то време, ја знам да си ти у ствари, сасвим другачија. И мада си излазила

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

са толико мушкараца, сигурна сам да ни са једним ниси спавала. Питам се само, шта

желиш да докажеш својим понашањем ? “

На Шарлотином лицу се појавила сенка туге.

„ Мада нисам онаква каквом се приказујем, ја нисам ни наивна. Моје дружење са

*високим друштвом* одавно ме је лишило наивности. Али, доста је било озбиљних

разговора. Ово вече обећава да ће бити узбудљивије него што сам се надала. “

„ Чарли, нећеш ваљда стварно прићи том типу ? “ викнула је Дени. „ Немој сада

када је овај пријем у част твога оца ! “

„ Полако, полако “ слегала је Шарлота раменима. „ Мени је то сасвим свеједно. “

У том тренутку, нешто је привукло њену пажњу. Приметила је свог оца, Стивена

Маркеса како прилази оном младом човеку и рукује са са њим. Схватила је да је то

прилика коју је чекала. Сада ће коначно моћи да се упозна са њим.

„ Чарли ! “ Денин глас је био пун напетости. „ Шта намераваш ? “

Шарлота је одмахнула главом и насмешила се.

„ Смири се. Направићу се да сам им пришла да честитам оцу на овако лепом

пријему. “

Шарлотин план да све то изведе, био је најједноставнији. Она, у ствари, уопште

није имала никаквог плана. Није имала никакву идеју, али је била свесна да ће, у

одлучујућем тренутку знати шта треба да каже.

Полако је прешла преко сале и застала крај свог оца који је разговарао са

непознатим младим човеком.

„ Ах, ево моје ћерке “ рекао је Стивен Маркес пун поноса. „ Да ли се добро

забављаш, душо ? “

„ Вечера је била изврсна, а твој говор још бољи “ осмехнула се Шарлота својим

најзаноснијим осмехом.

Стивен Маркес се намрштио. Познавао је своју ћерку и одмах је схватио да

припрема неку ујдурму.

„ Шалим се. Одлично сам се забављала. Сада сам управо пошла да потражим

партнера за плес. “ Док је ово изговарала избегавала је да погледа тамнокосог

младића у очи.

Стивен Маркес је уздахнуо. Шарлота је знала да њен отац не воли да плеше, а

сада је сигурно мислио да је она дошла по њега.

„ Ах, душо, ја бих управо сада требало да поразговарам са неким људима а да ми

не побегну и ... Знаш...“

„ Мени би било драго да Вас заменим, господине “ зачуо се дубоки баршунасти

глас Маркесовог саговорника. „ Наравно, ако млада дама нема ништа против.

Обећавам да ћу се трудити да јој не стајем на прсте... Сувише често. “

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

„ Бренте, баш си љубазан “ узвикнуо је Стивен. „ Ох, извињавам се... Још те нисам

упознао са својом ћерком. “

Шарлота је лагано подигла поглед и сусрела пар очију које су биле црње и

тамније од ноћи. Имала је утисак да је у њима неки пркос. Једва је успела да спречи

дрхтавицу док му је пружала руку.

„ Шарлота, упознај се са Брентом Десијером. Бренте, моја ћерка Шарлота коју сви

зову Чарли... Мада она баш не изгледа као неки дечко, зар не ? “

Француз, зн ала сам, помислила је Шарлота. Задовољна собом, широко се

осмехнула.

„ Мило ми је госпођице Маркес “ рекао је Брент и наклонио се. „ Могу ли да Вас

позовем на плес ? “

Шарлота га је погледала у очо. Оркестар је управо у том тренутку почео да свира

један стари валцер.

„ Да ли сте увек тако ефикасни ? “ Одмах је прешла у напад.

„ Увек “ одговрио је Брент самоуверено и искоса погледао њеног оца.

„ Морам рећи да се потпуно слажем са Вама, господине. Шарлота заиста не личи

ни на каквог дечака. “

Стивенов смех их је пратио док су прилазили подијуму за игру, а онда се

задовољно окренуо и потражио неко друштво.

Када је Брент обавио руке око ње, Шарлота је поново задрхтала. Овога пута није

успела да се савлада. Њено настојање да се бар мало одмакне од Брента, он је

дочекао подругљивим осмехом.

„ Значи Ви сте чувена Чарли Маркес “ рекао је.

Он је већ доста тога чуо о њој, а имао је прилике и да многе ствари прочита по

скандалозним хроникама разних листова. Мало је било добрих вести у ономе што је

прочитао.

„ Чувена ? “ упитала је Шарлота. Ко зна од кога је све чуо приче о мени,

помислила је. А било би необично да је чуо праву истину. Уздах олакшања јој се отео

са усана када се он изјаснио.

„ Ваше име се често појављује по новинама. Чини ми се да доста тога

доживљавате ... Около “ насмејао се. „ По ономе што пишу, списак Ваших... Назовимо

то каваљерима... је подугачак. “

„ Молим ? “ Шарлота га је погледала право у очи, које као да су јој стизале до

самог срца. Одједном, није знала шта да одговори. Није могла тек тако да прекине

репутацију коју је сама о себи створила. Уосталом, овај његов наступ баш и није био

џентлменски.

„ Да ли бисте желели да се нађете на мом списку ? “ прихватила је његову причу.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

„ Па о томе можемо да се договоримо. “

Овакав разговор је сасвим одговарао њеном стилу. Ипак, треперење њеног срца,

било је искрено.

С неколико одређених и јасно изговорених речи, Брент је успео да продре кроз

њену љуштуру. Остали мушкарци нису у томе успевали. Они су је схватали озбиљно,

па и тиме заслуживали њен презир.

Брент Десијер је сасвим збунио. Било јој је потребно неколико тренутака да се

поврати од изненађења.

„ Дакле, на Вас је ред “ подсетио је. „ Рекао сам да треба да се договоримо о оном

списку. “

„ Забога, господине Десијере, ја Вас скоро и не познајем “ одвратила је

стереотипном фразом и тобож чудећи се мало преврнула очима. Већ је прилично

владала ситуацијом.

„ Не мари “ климнуо је главом. „ Има начина да ме упознате. Да, упознали бисте

ме прилично добро, ако бих стварно доспео на тај списак. “

Мада ово није личило на разговор једне даме и једног џентлмена, њој то скоро и

није сметало. Одувек је мислила да су мушкарци прилично једноставна бића, па им

није много замерала што воле да поједностављују ствари. Она само није могла ни у

кога да се заљуби. Ало, ово је нешто необично... Дешава се нешто, што није умела

себи да објасни.

Физичка привлачност, која је избијала из сваког његовог покрета, толико је

испунила да је за трен изгубила сваки појам о месту и времену. У ушима јој је

одзвањао само његов позив. Када ? Где ? Необична жудња која јој је потресала тело,

била је толико снажна да јој се једва опирала. Оставила га је без одговора.

Лагано су играли у ритму музике. Њихово предавање музици и хармонично

њехање њихових тела, нису више били само плес. Осећала је његово тело уз своје и

било јој је јасно да је он љубавну игру већ започео. Као да потврђује њене мисли,

Брент је својим куковима додирнуо њена.

„ Реците *да*, госпођице Маркес и одмах ћу Вас одвести из ове гомиле идиота, У

мом апартману је много пријатније, верујте ми. Хајде... Немојте окклевати. Пробали

сте доста, сада пробајте најбоље. “

Док је ово говорио, на лицу му је лебдео осмех који је, у сваком тренутку могао да

се протумачи као шала и одлично послужи као алиби, ако његов позив не буде

прихваћен. Све је то Шарлота схватила.

Али, зашто је рекао *пробали сте доста...* Забога ! Он је, изгледа, поверовао у све

што је прочитао о њој у новинама или чуо на пријемима. Ипак, осетила је да је

искрено жели.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Какав је то човек, питала се.

„ Не бих се у свему сложила са Вама, господине Десијере “ осмехнула се Шарлота

и полако се рукама упрла у његове груди, а онда се мало одвојила од њега. „ Молим

Вас, гужвате ми хаљину. “

„ Немојте ми рећи да сада мислите на хаљину “ одвратио је Брент који је и те како

све разумео. Ипак, успело му је да одржи онај супериорни, ироничан тон.

У ствари, она је одједном осетила да је и сам ухваћен у чудан вртлог који га је

ошамутио. Све оно разумно у њему, опомињало га је на опрез, говорило да ова

девојка није вредна његове пажње. Толико лошег је чуо о њој, да заиста ништа више

није требало томе додавати.

Ипак, осећао је невероватну жељу да буде баш с њом. Жудња му је толико снажно

разарала разум, да више није знао како да се понаша. Неконтролисано је стиснуо уз

себе.

„ Молим Вас, господине Десијер ! Сетите се где смо “ опоменула га је Шарлота.

Њен глас као да је одагнао маглу која му је обавила мисли. На тренутак је застао

сав збуњен. Никада у животу није губио контролу над собом, поготово када су жене у

питању.

„ У праву сте “ промрмљао је готово љутито и опустио руке. „ Али, биће још

прилике... На другом, интимнијем месту. Тада између нас неће бити хаљине која не

сме да се изгужва. “

Без речи извињења, оставио је и лагано кренуо преко сале.

Шарлота га је неколико тренутака збуњено посматрала, а онда јој се осмех

појавио на лицу. Овај човек је проклето самоуверен, помислила је. Корача уздигнуте

главе и сматра да му ништа не може наудити. Такви тешко примају пораз.

Окренула се и угледала оца како јој прилази.

„ Да ли је Брент већ звао за помоћ ? “ смешкао се.

Није још, али сам сигурна да до тог часа неће проћи много времена, помислила је

Шарлота.

„ Ни говора “ осмехнула се. „ Само, ви старији, очигледно не можете да држите

корак са нама. “

„ Старији ? “ намрштио се Стивен. „ Ваљда не убрајаш ту и Брента ? Па, он има тек

тридесет шест година. Проћи ће још доста времена док буде сврстан међу *старије.* “

„ Види, види “ рекла је Шарлота, али прилично одсутно. У ствари, сада је сазнала

оно што је хтела да зна. Брент има тридесет шест, а она је баш тако и мислила.

„ Ја сам мислила да је тај твој Брент старији “ ипак је рекла. „ Ближи твојим

годинама. “

„ Да ли сам то чуо да се помиње име мог сина ? “

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Шарлота се окренула да види одакле допире тај глас. Тамнокос, елегантан човек

је стајао поред њих. По Шарлотином мишљењу, изгледао је баш онако како би

требало да изгледа прави џентлмен. Ни најмање је није изненадила чињеница да је

тај човек Брентов отац. Напротив, то је могла и да претпостави.

„ Баш тако, Луисе “ рекао је Стивен Маркес. „ Моја ћерка се малопре упознала с

њим “

„ Драго ми је, господине “ рекла је Шарлота и пружила му руку. „ Ја сам Шарлота

Маркес. Управо сам имала задовољство да плешем са Вашим сином. “

„ На служби, госпођице Маркес “ наклонио се старомодно Луис Десијер. „ Ја сам

Луис Десијер. Јесам ли у праву или се варам ако мислим да сте разговарали о

способностима мог сина као пратнера у плесу ? “

„ Нисам разговарала са оцем о томе, господине “ рекла је Шарлота. „ Било је речи

о нечем другом. “

„ Да Вас тај нитков није оставио насред сале ? “ упитао је Луис озбиљно, али му се

у гласу осећао смех.

„ Тако нешто “ уздахнула је Шарлота којој се на лису појавио осмех. „ И то одмах

пошто сам одбила да пођем с њим у његов апартман. “

„ Све лепше од лепшег “ уздахнуо је Десијер. „ Арогантни уображенко. Постао је

блазиран управо због жена које му лако долазе у апартман. “

„ Заиста ? “ Шарлоти је одједном опало расположење. Блазиран, тако је то Луис

дакле назвао. Жене су му, значи лак плен. Уосталом, није се ни чудила. Много је

згодан. Само да није тако груб.

Из мисли је пренуо глас њеног оца.

„ Брент ти је то предложио, Шарлота ? “

„ Немој да те то узбуђује “ осмехнула му се Шарлота. „ Таква понуда ми није

првина. Било је и горих искустава. “

„ Али, надам се не са човеком који ради за мене “ рекао је Стивен љутито. Он је

иначе волео да важи за савременог оца.

„ Сигуран сам да Брент није мислио ништа лоше, Стивене “ почео је Луис, али га

је Шарлота прекинула.

„ Он ради за тебе оче ? “

„ Да, ради за мене, дођавола “ грмнуо је Стивен. „ Бар је радио за мене, кад је

вечерас дошао овамо. “

„ Стивене, буди разуман “ покушао је Луис да га смири, али га је Шарлота опет

прекинула.

„ Али шта то Брент ради код тебе ? “ питала је оца. Она је познавала готово све

очеве службенике.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

„ Ох, дођавола “ промрмљао је Стивен. „ То је требало да буде изненађење. “

„ Мислиш да би изненађење требало да буде чињеница што Брент ради за тебе ? “

„ Не, наравно не то “ намрштио се Стивен. „ Знаш, градим једну кућу у селу... “

„ Кућу ? “ узвикнуо је Луис. „ Каква кућа ? То је право сеоско имање са

летњиковцем ! “

„ У реду... Имање... Летњиковац “ нервозно је рекао Стивен. „ То је требало да буде

изненађење за тебе, Шарлота. У овом тренутку, Луисе, чини ми се да бих могао да

задавим твог сина. “

„ Не бих ти то саветовао “ упозорио га је Луис. „ Тај мој мелез би ти сигурно

скинуо скалп. “

Мелез ? Шарлота је била сасвим збуњена. Па, зар Брент није Француз ? То мора

одмах сазнати.

„ Господине Десијере, зашто сте рекли за сина да је мелез ? “

„ Зато што он и јесте мелез “ осмехнуо се Луис. „ Никад нисмо ни покушали да

сакријемо ту чињеницу. Знате, Брентова мајка, не само да је била најлепша жена коју

сам срео, већ је била чистокрвна Индијанка. Из племена Мохок, да будем

прецизнији. “

„ То уопште није битно “ умешао се љутито Стивен. „ Откуд му само храброст да

мојој ћерки предложи тако нешто ? “

Шарлота је приметила да је љутити глас њеног оца почео да привлачи пажњу

околних гостију. Положила му је руку на мишицу и мало се нагнула према њему.

„ Немој овде, тата. Знаш како би ови људи волели да те виде кад планеш на

јавном месту. “

Стивен је с муком успео да се обузда. Дубоко је удахнуо ваздух и климнуо главом.

„ Твој син ће ускоро чути неке ствари од мене, Луисе. Тражићу да ми објасни своје

понашање и надам се да ће његово објашњење бити прихватљиво. “

„ Желим ти срећу “ уздахнуо је Луис. „ Ја већ десет година нисам у стању да од

њега извучем било какво објашњење. Знаш, мој син је свој човек, Стивене. Ником не

одговара за своје поступке. “

Док је посматрала Луисово лице, Шарлота је закључила да он није ни мало

разочаран понашањем свог сина. У ствари, изгледало је да се поноси Брентом. У том

часу је зажелела да упозна и трећег члана њихове породице, Брентову мајку.

Окренула се и мало погледала по гостима око себе. Међутим, нигде није видела

ниједну жене тамне пути.

„ Да ли је ваша супруга овде, господине Десијере ? “ упитала је. „ Не сећам се да

сам се упознала с њом. “

„ Није, госпођице Маркес “ рекао је Луис. Осмех му је био благ, али тужан.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

„ Моја жена је умрла. “

Осећајући да је направила страшан гаф, Шарлота је почела да замуцкује. То јој се

иначе ретко дешавало.

„ Ја... Жао ми је... господине... нисам... знала... “

„ Наравно да нисте знали “ рекао је Луис. „ и нека вас то не збуњује. Од тада су

прошле три године и мада ме сећања још увек прогањају, онај страшан бол је нестао.

Бар што се мене тиче. За Брента нисам сигуран. Он је обожавао мајку. “

Шарлота је осетила чудно пробадање у грудима. Брент је изгубио мајку, али и она

је. Само, њој се то догодило када је имала седамнаест година. О после пуних осам

година, понекад је псећала тешко пристискање туге. Али, ко зна, можда је судбина

била милостива према њеној мајци. Шарлер. Ко зна да ли би она успела да се уклопи

у ово *елитно* друштво у којем је њен отац почео да се крећеод како је кренуо из

пословног успеха у успех.

Луис мора да је погрешно разумео сјај у Шарлотиним очима, јер јој је нежно

стиснуо руку.

„ Молим Вас, драго дете, да не мислите о томе “ прошапутао је. „ Чињеница да је у

Бренту остала туга, говори много о његовим способностима да осећа и показује

емоције. Ја се само надам да ће жена коју одабере, исто толико волети њега, колико

ће он бити способан да воли њу. “

***Дођавола ! Опет је с другим !

Брент је пажљиво посматрао Шарлоту која је плесала са једним плавокосим

младићем. Био је то њен четврти партнер за мање од пола сата. И несвесно је принео

чашу уснама и отпио гутљај шкотског вискија.

Колико их је било ? Брент сада није мислио на Шарлотине партнере у плесу. Знао

је добро с колико људи је плесала од како ју је он оставио. Бестидница !

У ствари, био је зачуђен чињеницом да га обузима прави бес када је овако види.

Сама помисао да неко други додирује њено тело, избезумљавала га је.

Она је моја ! Та мисао је била просто шокантна. Шарлоту је срео пре један сат и у

њеном друштву провео мање од пола сата. Ипак, одједном је у њему прокључала

таква љубомора, да је био у стању да сломи врат сваком мушкарцу који би само

пришао Шарлоти.

„ Баш сам чекао прилику да разговарам са тобом, Бренте ! “

Брент се полако окренуо. Препознао је Стивенов глас. Било му је драго што је

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

прекинут у неугодном размишљању, мада је по тону Стивеновог гласа осетио да је

нека расправа на помолу.

„ У чему је проблем, Стивене ? “ тихо је упитао.

„ Надам се да неће бити проблема “ рекао је Стивен. „ Ти знаш да ми се допадаш,

Бренте. Допао си ми се још првог тренутка када сам те срео. “

„ То осећање је обострано, Стивене. Према томе, нема потребе да се заваравамо.

Нешто те мучи ? Реци, о чему се ради ? “

„ Чуо сам да одржаваш везу са секретарицом свог оца “ рекао је Стивен одједном.

И сам се намрштио што је почео тако неспретно.

Брент се усправио и смрачио се. Он је био спреман да да све да за пријатеља, али

ником није дозвољавао да се меша у његов приватни живот.

„ То се тебе не тиче, Стивене “ рекао је на свој једноставан начин.

„ У праву си “ љутито је одговорио Стивен. „ Мени је заиста свеједно шта ради

Луисова секретарица. Али... тиче ме се моја ћерка. “

„ Шарлота ? “ изненадио се Брент. „ О чему ти то говориш ? “

„ О твом позиву да дође у твој апартман “ процедио је Стивен кроз стиснуте зубе.

„О томе говорим. Имаш ли намеру да изгубиш посао код мене ? ... Или бар неколико

зуба ? “

Брент није могао да се не насмеје.

„ Верујем да би могао да раскинеш уговор са мном, Стивене “ рекао је. „ Али,

убеђен сам да су ми зуби сигурни. Него, откуд ти та прича, дођавола ? “

„ Испричала ми је Шарлота “ плануо је Стивен. „ Дођавола, човече, зар мислиш да

бих ти претио због неких безвезних рекла-казала за које није било времена ? “

Лукава бестидница, помислио је Брент кога су одједном обузели гнев, збуњеност

и нека чудна жеља да се насмеје. Ваљда није, после разговора с њим, одмах отишла

оцу да се жали ? Очигледно јесте. Само, шта јој значи тај штос ? Осећао је луду жељу

да се смеје и псује у исто време. Ипак, успео је да контролише своје емоције и да

сасвим мирно гледа Стивена.

„ Имали то Шарлота обичај да се тужака ? “ упитао је подругљиво. Био је свестан

сопствене жеље да избегне објашњење оног што му је Стивен тако страшно замерао.

У ствари, није знао како и да објасни нешто што ни сам није умео да схвати и

оправда.

„ Па... нема тај обичај “ рекао је Стивен. „ Уосталом, она то и није рекла мени, већ

твом оцу. “

„ Мом оцу ? “ Брент је сад морао да се насмеје. „ Та девојка, или изводи обичне

керефеке, или изводи неку своју игру коју само она зна и разуме. Уосталом,

видећемо. А што се тиче мог позива, Стивене, чим се укаже прилика, ја ћу га

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

поновити тој татиној девојчици. Жао ми је, али не желим да те лажем или да будем

дволичан. Да будем искрен, а пошто смо сви поодавно пунолетни, отворено ћу ти

рећи да ми се твоја ћерка допада. А ако желиш да раскинеш пословни уговор са

мном... Па, потрудићу се да ти не правим тешкоће. “

Стивен је дуго замишљено ћутао и одмахивао главом.

„ Нека те ђаво носи, Бренте ! “ најзад је рекао. „ Знаш добро да не желим да ми

неко други гради ту кућу. Хоћу то ти да радиш. Осим тога, још нешто морам да ти

кажем. Можеш то схватити као моје гласно размишљање. У ствари, хтео сам да

кажем, да већ одавно схватам да је моја ћерка одрасла жена и да ... овај... привлачи

мушкарце. Само... да будем јасан... намераваш ли ти да кренеш свим средствима да

би постигао оно што желиш, Бренте ? “

Брент се уозбиљио. Није могао да замисли да се Стивен тако забринуо за своју

ћерку, тим пре што њу прати не баш лепа репутација.

„ Никад нисам поступао нечасно, нити злоупотребио изазов, ако си то имао на

уму, Стивене. “

„ Све ми се чини да би ми највише пријало да те ударим по зубима “ признао је

тихо Стивен. „ Ипак, не могу да не одам признање твојој искрености. Дођавола, да се

ради о некој другој жени, можда бих те храбрио да будеш упоран. Али, надам се да ти

је јасно да ћу упозорити Шарлоту о твојим намерама. “

„ Наравно “ осмехнуо се Брент. „ Био бих разочаран кад то не би урадио. “

„ Ах, какв диван призор ! Два пријатеља у љубазном ћаскању ! Није изостало ни

исказивање наклоности тапшањем по плећима. Дирнута сам ! Одавно тако нешто

нисам видела. “

Ни Брент ни Стивен нису приметили кад им је Шарлота пришла. Обојица су се

пренули тек када је проговорила.

„ Да вам није прешло у навику да прислушкујете туђе разговоре ? “ насмејао се

Брент глумећи љубазност. Питао се само, колико дуго је Шарлота стајала поред њих

и колико је чула од онога што су говорили.

„ Ужасно ми је непријатно ! “ афектирала је Шарлота. „ Наравно, извињавам се,

господине Десијере, али нисте у праву кад ме тако оптужујете. Уопште нисам

прислушкивала ваш разговор. А да и јесам, убеђена сам да бих се на смрт

досађивала.“

„ Помало сумњам у то ! “ промрмљао је Брент.

„ Заиста ? “ осмехнула се Шарлота. „ Кад сте већ пробудили моју радозналост,

можда бисте ме обавестили о чему је била реч ? Наравно, ако моје интересовање не

сматрате непростојним. “

„ Не желим да Вас замарам детаљима “ рекао је Брент. „ Уосталом, убеђен сам да

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

ће Вам Стивен све рећи... Касније, наравно. “

Шарлота је једва скривала да је збуњена и заинтересована. Била је сигурна да су

разговарали о њој или бар о нечему што се ње тицало.

„ Да ли бисте одиграли са мном још неку игру ? “ упитао је Брент и тако јој

помогао да не покаже збуњеност.

„ Малопре сте се понели веома неуљудно оставивши ме насред подијума, а да не

помињем штету коју сте нанели моме угледу. “ Шарлота је направила гримасу. Опет

је била у свом елементу.

„ Де, де, не треба претеривати “ Бренту је засјао осмех на углу усана. „ Дакле, могу

ли се надати ? “

„ Како би једна девојка могла одбити позив једног таквог супермена ? Само

напред, ја сам Вам на услузи. Почашћена сам. Ваша жеља је за мене заповест. “

„ Баш онако како треба да се понаша добро васпитана скво “ подругљиво је рекао

Брент и узео је у наручје. „ Иза мене, или тачно испод мене ? Хоћеш ли да будеш моја

скво ? “

Шарлота је једва успела да заустави напад смеха. Овај човек је просто немогућ.

Ох, баш ће јој бити пријатно да га мало спусти са тог пиједестала на који је сам себе

поставио.

Плесала је пратећи ритам музике и удишући мирис његовог тела. То, очигледно,

није могла да избегне. А да је хтела да буде искрена према себи, морала би да призна

да јој је то веома пријало. Ошамућивало је, а низ кичму јој је пролазила нрка топла

језа. Читаво тело јој је дрхтало одговарајући на неке непознате флуиде који су

струјали око њега.

„ Гледаш ме као да желиш да ми се осветиш због нечега ? “ насмешио се Брент.

„ Можда и желим “ уздахнула је Шарлота. Иако је до њене свести већ допирало

сазнање шта се дешава, није то себи хтела да призна. Добро је разумела његово

понашање. Био је више него отворен позив и она је била спремна да одговори. Такву

слабост, међутим, није смела себи да дозволи. Ниједном мушкарцу до сада није

успело да је збуни и избаци из колосека. Тако нешто никоме не би допустила ни за

живу главу. Поготову, такво задовољство не би приуштила овом самоувереном,

агресивном мушкарцу.

„ Хајдемо одавде “ пренуо је из размишљања.

Његов изненадни позив је за тренутак збунио.

„ Да идемо ? Куда ? “ узвратила је питањем.

Без обзира на све своје одлуке, тим првим речима је показала да се колеба. У

ствари, тај човек је ђаволски привлачио и била је спремна да пође с њим на крај

света, али није имала храбрости да му то покаже.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

„ Зар је важно куда ? “ промрмљао је Брент. „ Није битно куда, само ако тамо

можемо да будемо сами. “

Са спремношћу која није била у складу са њеним карактером, Шарлота је

одједном заборавила сва своја зарицања и дозволила му да је поведе према излазу.

„ Шарлота, куда си кренула ? “

Стивенов узвик је зауставио на свега три корака од врата. Заиста, куда је

кренула ? Одједном се освестила. Како је могла да одговори на то питање кад ни сама

није знала одговор.

„ Водим Шарлоту кући “ одговорио је Брант уместо ње. Мирно је посматрао

Стивена.

„ Чијој кући ? “

„ Избор је њен “ мирно је рекао Брент.

Шарлота је радознало посматрала час једног, час другог. Између њих двојице се

догодило нешто, а она није знала шта.

„ Нисам имао прилике да разговарам с њом и ти то знаш “ љутито је рекао Стивен.

„ У реду “ климнуо је главом Брент и одмакао се корак у страну. „ Идем до кола,

Шарлота. Ако те нема за петнаест минута, знаћу да си одустала. “

„ Али... “ почела је Шарлота, међутим, Брент је већ изашао.

За тренутак је застала збуњена, онда се окренула и погледала оца.

„ У реду, тата “ рекла је оштро. „ Да чујем ! “

„ Брент је рекао да ће те позвати... Хоћу да кажем... Он по сваку цену жели... “

Занимљиво, помислила је Шарлота, осећајући се како јој се пулс убрзава. Иако је

с оцем имала другарски, некако мушки однос, било јој је чудно што он с њом

разговара као са шипарицом којој је потребно дати родитељски савет. Као да се

одједном нечега уплашио, али та мисао је само дотакла. Занимао ју је Брент. Ох, она

је већ била свесна чињенице да је Брент жели, али да је то, очигледно, рекао и њеном

оцу... То није могла да схвати.

„ Нисам сигуран да ми се допада тај израз на твом лицу “ рекао је Стивен. „ Шта

смераш ? “

„ Ја ? “ изненадила се Шарлота. „ Забога, ништа ! “

„ Ох, Боже “ Стивен је појачао глас. „ Убеђен сам да ти је нешто на уму, али пази,

Брент није човекса којим можеш да се поиграваш. Њега нећеш моћи да повучеш за

нос, како ти то имаш обичај. Све оне приче о теби... Знам одакле потичу, али он неће

дозволити... Одлучан је и има искуства са женама... Са свим врстама жена. “

Шарлота је пожурила да умири оца.

„ Не брини, биће све у реду “ рекла је смешећи се. „ Ја нисам глупа, као што знаш.

Ни са мном се нико неће поиграти. “

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Стивен је замишљено посматрао.

„ Да ли ? Одрасла си и не могу те спречити да изађеш с њим, али... нећеш ваљда

отићи у његов стан ? “

Шарлота више није била у стању да спречи праву провалу смеха.

„ Ох, тата ! “ узвикнула је већ помало нервозно. „ Ако сам решила да одем у неки

стан, зар мислиш да је важно чији је то стан ? “

„ Шарлота ! Ја у томе не видим ништа смешно. Тај човек је решен да те освоји, а ја

не желим да будеш повређена. “

Шарлота је престала да се смеје. Полако је подигла руку и помиловала оца по

образу.

„ Имај поверења у мене, тата. Брент ће ме отпратити кући и то је све. “

Видела је да Стивен није баш убеђен, али се ипак окренула и изашла на велико

паркиралиште. Брент је стајао поред великог кадилака последње серије.

„ Ваше кочије, Пепељуго “ промрмљао је када му је пришла и пружио јој руку.

„Дозволите ! “

„ Погрешно интерпреташ бајку “ насмејала се Шаролта. „ Пепељуга је кочијом

ишла на бал, а ја се враћам са бала. “

„ То ти мислиш “ рекао је Брент и затворио врата аутомобила.

Велика кола су лако и бешумно клизила низ пусту улицу. Брент је возио извесно

време ћутећи, а онда је искоса погледао.

„ Код тебе или код мене ? “ упитао је.

„ Охм какво оригинално питање ! “ подсмехнула се Шарлота, а у ствари је осећала

да јој се живци затежу. „ Неко, ваљда, шесто чуло ме упозорава да је боље да ме

одвезеш мојој кући. “

„ Како ти кажеш “ сложио се Брент. „ Где је твоја кућа ? Знам да не живиш са

оцем. “

„ Како си дошао до те информације ? “

„ Стивен мо је рекао. “

„ Боже ! А зашто би и мој отац говорио о томе ? Не могу да замислим да сте усред

пословних разговора измењивали такве информације. “

„ И нисмо. Када је мом оцу и мени Стивен саопштио да ће градити нову кућу, као

главни разлог је напоменуо то што жели да се ти преселиш тамо и да будеш ближе

њему. “

„ Ха ! “ насмејала се Шарлота иронично. „ Да би могао да пази на мене ? “

„ То није рекао, али је било нормално да поверујем да је то разуман разлог.

Мислим то, да жели да живите под истим кровом. “

„ Разуман разлог ? “ Пажљиво га је погледала. Па, да. Он сматра да отац жели да

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

ме стави под свој надзор... Вероватно због репутације коју уживам, помислила је.

Ништа нису разумели, ни један ни други !

Одједном је плануо гнев у њој. Ко је овај Брент да себи дозвољава такво мишљење

о њој ?

„ Хоћеш ли ми коначно рећи где станијеш ? “ Брент је прекинуо ток њених мисли.

„ Или ми бар реци идем ли у добром правцу ? “

Све до тог тренутка, Шарлота уопште није била свесна у ком правцу су се возили.

Погледала је кроз прозор и гласно се насмејала. Забога, били су прилично

удаљени од њеног стана.

Извинула му се и рекла му адресу. По њеној процени, биће потребно бар петнаест

минута да стигну донде. Таман довољно времена да и њен отац стигне тамо. Била је

сигурна да ће он доћи. Помало пркосна и спремна да се подсмехне обојици, завалила

се удобније у седиште. Отац је све више нервирао својим душебрижничким

понашањем. Мало касно је кренуо у ту акцију, а и Бренту је желела да да лекцију.

„ Значи ти градиш куће ? “ упитала је.

„ Између осталог. “

„ А шта је то остало ? “

„ Па поред породичних кућа, градимо солитере и огромне пословне центре. “

„ Заиста ? “ Шарлота је први пут искрено разговарала. Била је импресионирана и

није покушавала да то сакрије. Способност и успех су на њу увек остављали анажан

утисак.

„ Да, заиста. Дирнут сам твојим интересовањем за оно чиме се бавим “ рекао је то

тобож озбиљно.

Наравно, она је приметила подругљив тон у његовом гласу и мало се увредила.

„ Али ја сам стварно заинтересована “ озбиљно је одговорила. „ По свему судећи,

ти добро зарађујеш. “

„ Погодила си “ осмехнуо се. „ А ти... Ти волиш новац, зар не, Шарлота ? “

„ Па сви воле новац. “ Трудила се да сакрије незадовољство у гласу. „ Уосталом,

људи воле оно што новац може да им пружи. “

Он се безгласно насмејао. Тада су се већ приближили њеној кући у којој је

становала. Пказала му је пространи паркинг.

Када се аутомобил зауставио, помислила је да се поздрави с њим ту на паркингу,

али Брент јој није пружио прилику за тако нешто.

„ Јеси ли сувише уморна да би ме понудила шољом кафе ? “ упитао је отварајући

јој врата аутомобила. „ Или си, можда, љута на мене ? “

Да ли је била љута на њега ? Посматрала га је ћутке. Било јој је довољно да само

осети његов додир на својој руци па да јој срце почне убрзано да лупа, а лака

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

измаглица да јој затитра пред очима.

„ А да ли си ти толико љут на мене да би одбио мој позив ? “

Брент је одмахнуо главом и ухватио је испод руке.

***Ноћ је била топла и ведра. Благ поветарац је тихо шуморио кроз крошње дрвећа.

Док су лагано ишли према улазу, Брент јој је мало јаче стиснуо руку, а она је

осетила језу дуж кичме. Тренутна збуњеност је учинила да се не виде њена осећања и

она је почела да претура по својој торбици правећи се да тражи кључ.

„ О, врло лепо “ изјавио је Брент док су преко лепо намештеног хола ишли према

лифту.

„ Јесте, али становање овде је врло скупо. Додуше... Ја волим скупе ствари “ рекла

је, а није јој промакло да се он на те њене речи намрштио.

У ствари, она је ту реакцију и очекивала, штавише, намерно је изазивала.

Намерно се поигравала с овим човеком, иако ни њене емоције нису остале мирне.

„ Шта би желео ? “ упитала је када су ушли у дневну собу. Главом је показала на

бифе у углу.

„ Правац за спаваћу собу “ рекао је, а она није могла да се ослободи утиска да он то

намерно ради.

„ Молим ? “ уозбиљила се. Да, била је у праву. Подсмевао јој се.

„ Да ниси поспан ? “ упитала је повративши с муком самопоуздање.

„ Па... Не бих рекао да би се стање у којем сам, могло такво назвати “ насмејао се.

„ Да, да очигледно “ рекла је Шарлота и затрептала очима изигравајући стидљиву

шипарицу. „ Али, кладим се да си ожеднео. Хоћеш ли неко пиће ? Или би можда

радије кафу ? Па да, малопре си се позвао на кафу ! “

„ У праву си. Морам се задовољити кафом мада се осећам тако да ми никакав

допинг није потребан. “

Без обзира што се храбро држала, Шарлота је била избачена из колосека. Како је

само умео да буде природан ! То је и било опасно по њу јер кад се он понаша

природно, она испада смешна ако се другачије понаша.

Упозоравала је себе да би што пре требало да престане са овом игром. У замку,

коју је њему постављала, могла је да упадне она сама. Овај човек неће дозволити да

буде њена играчка као што је било са осталим мушкарцима пре њега. Одједном јој се

све оно што је радила до сада чинило детињастим. Било је то неко незрело

обрачунавање с нечим што у ствари није имала храбрости да искуси.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

„ Кафу... Да, одмах ће бити готова “ промуцала је и одахнула када се коначно

нашла у кухињи. Била је љута на саму себе. Како је само могла да буде тако глупа ?

Као да се први пут срела са неким мушкарцем, дозболила је да је збуни. То није било

нимало налик на њу.

Вратила се у дневну собу после десетак минута. Унела је послужавник са кафом и

спустила га на сто. Када се окренула, Брент је већ био поред ње.

„ Пусти то “ промрмљао је. „ Нисам жељан ни пића ни кафе. Кад сам кренуо с

тобом, мислио сам на нешто друго, драга моја. “

Глас му је био тих и баршунаст. Шарлота је, као кроз измаглицу, видела како се

нагиње према њој, а онда су његове усне лако додирнуле њене.

Тај паперјасти додир, натерао ју је да се згрчи. Читава ова ствар је претила да

узме сасвим други обрт од оног што је планирала. Требало је да она држи конце у

рукама. Како је уопште могуће да му је тако лако предала команде ? Свега тога је

постала свесна у једном тренутку. Ипак, био јој је потребан ужасан напор воље да

окрене главу од њега.

„ Бренте, не ! “ Глас јој је задрхтао, а у њему се осетио страх. То је било последње

што је желела.

„ Зашто не ? “ Он је постајао нестрпљив. „ Зашто би твој одговор морао да буде

баш *не* ? И зашто бих ја морао да будем једини у роју кога је матица одбила ? “

Ова последња реченица је учинила да се Шарлота скамени. Па он је заиста

веровао да је она мењала мушкарце као што се мењају марамице.Раније јој није

сметало што људи тако мисле, штавише, сама је , због неког свог ината, допринела да

буде тако. Али зар су сви морали да све то схвате буквално и поштено ? Зар ниједан

од тих мушкараца, који су тврдили да им се она свиђа, нису ни толико размишљали о

њој да схвате шта је шта. То ју је страшно поразило. Поразило је, у ствари, то што се

он није потрудио да јој проникне у душу и што се ни по чему није разликовао од

осталих.

„ Зашто ? “ поновила је. „ Па, можда ниси тип који одговара овој матици. “

„ То није тачно и ти то знаш “ рекао је Брент а Шарлота је на свој ужас осетила

како је облива црвенило. „ Знам како си се осећала када смо плесали, а и теби је то

јасно. Уосталом, какву то игру играш ? Можда и ти желиш каваљерство друге врсте ?

Па у реду, може и тако. Следећи пут ћу се појавити са цвећем и поклонима. “

Шарлота је остала без речи. Запањено је гледала Брента. Без обзира шта је

мислио о њој, није смео да буде толико дрзак и директан. Имала је потребу да га

ошамари.

Но, без обзира што се љутила на саму себе јер није могла да остане доследна, ипак

је осетила нешто од чега је ухватила паника. Одједном се учинило да ће да заплаче, а

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

то није нимало налик на њу.

Шта се то са мном догађа, питала се. Уосталом, то питање јој је непресетано

одзвањало у глави док је посматрала Брента на чијем лицу је стално лебдео

самоуверен осмех. И где је сад Стивен, питала се.

Како се све одједном изменило ! Она, увек тако самоуверена, енергична,

самостална, храбра, изазовна и цинична, одједном плачљиво чека да јој дође тата и

да је спасе ! Да, сада јој је његово присуство потребно, а мислила је да је страшно

лукава. Када је кренула у ову авантуру, није се надала оваквим својим

реакцијама.Сада се уплашила баш тих својих реакција... Какве није познавала.

Брент се за један корак одмакао од ње. Подигао је обрве и упитно је погледао.

„ А шта је то што желиш ? “ упитао је, а осмех на његовом лицу је говорио више од

речи.

Он зна, мислила је Шарлота, обузета паником. Он зна да ја желим да будем са

њим. И зна да умирем од страха. Зна јер је осетио како су моје усне задрхтале када су

дотакле његове. О, Боже, па то је неподношљиво !

„ Ништа не желим “ одједном је рекла и одмакла се у страну. „ У сваком случају,

ти немаш оно што ја желим. “

„ Забога, Шарлота “ рекао је Брент поново јој прилазећи „ ако лажеш, искривиће

ти се нос и сви ће знати... “

„ У реду “ обрецнула се Шарлота изнервирана тиме што је никако не узима

озбиљно. Узалуд се надала да ће јој се отац појавити да прекине ову немогућу

ситуацију. „ Рећи ћу ти све што желим. Све !.... Желим све. И то све најбоље. Ја нисам

слепа, господине Десијере. Знам шта могу да тражим. Свесна сам свог изгледа, знам

да сам и лепа, а нисам баш ни глупа. Толико за почетак. “

„ Ниси поменула скромност “ подсмехнуо се. „ А твој је план да заиграш баш на

карту лепоте. Колико се ја разумем у те ствари, то и није много оригинално. “

Е, сад је стварно било доста. Претерао си, помислила је Шарлота. Коначно, зашто

да се не понаша онако како је он сам од ње очекивао ?

„ Све си погодио “ слегнула је раменима. „ Има ли разлога да не буде тако ? “

„ Шарлота ? “

По изразу његовог лица, Шарлоти се учинило да је побеснео и да ће је ударити.

Уместо тога, он је муњевито ухватио око струка и привукао себи. Није имала времена

да било шта учини јер су се његове усне грубо спустиле на њене.

Здрав разум и логично размишљање су је брзо напустили. Предала се пољупцу

који је потпуно ошамутио и страсти која је обузела сва њена чула. Чак и када је Брент

лагано спустио на тепих, није се опирала.

„ Побогу, узбуђујеш ме више него што сам се надао “ задихано је рекао Брент док

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

су му руке клизиле низ њен струк.

Шарлота је лежала на меком дебелом тепиху. Вртела је главом лево-десно

увијајући се под Брентовим телом као под електричним додирима. Када су његове

усне клизнуле низ њен врат, извила се у лук несвесним покретом који је

наговештавао нешто исконско, дубоко усађено у њој.

Подигла је руке и завукла прсте у његову косу у немој молби коју је Брент

одлично разумео. Одговорио је на њен позив. Полако јој је смакнуо бретеле хаљине

са рамена и открио дивно обликоване груди.

„ Заиста си лепа “ страсно је промрмљао.

„ Бренте ! “ шапутала је Шарлота осећајући како се разбуктава ватра у

најскривенијој дубини њеног бића. Потпуно ван контроле свести, све јаче се својим

бедрима припијала уз његова.

Изгледало је да звоњава на улазним вратима долази из велике даљине. Шарлота

је била толико ошамућена од страсти и изгубљена, да је прилично потрајало док је

постала свесна да то неко њу тражи.

„ Дођавола ! “ прогунђао је Брент љутито. „ Не отварај ! “

„ Ја... Морам “ прошапутала је. „ То мора да је мој отац. “

„ Нека иде дођавола ! “ рекао је Брент нервозно. „ Шта ће он сада овде ? Све ми се

чини да проклето лоше планира своје посете. “

Збуњена и усплахирена, Шарлота је устала, на брзину поправила хаљину и косу и

пожурила да отвори.

„ Где си до сада ? “ љутито је упитао Стивен улазећи у стан. „ Или ми је одговор на

ово питање већ познат ? Ти заиста не губиш време, Бренте ! “

За разлику од Стивена, Брент је деловао смирено и сталожено.

„ Ја сам те упозорио, Стивене “ рекао је. „ А пошто видиш да ти је ћерка сасвим у

реду, не можеш не оптуживати. “ Ово оптуживати рекао је крајње иронично.

„ Коначно, твоја ћерка није мала. Већ је време да сама брине о себи. “

Шарлота је запрепашћено гледала Брента. Био је у праву. Он ништа није

покушавао на силу, а ни она одавно није под очевим скутима. Шта је ово одједном ?

Зашто се све тако ускомешало, па се и сама понаша као слуђена ?

„ Ја... Ја сам сасвим добро “ промрмљала је и угризла се за усну. „ А и Брент се баш

спремао да пође. “

Никад о себи није мислила да је глупача, али сада је била убеђена да је њено

мишљење о властитој интелигенцији била илузија и заблуда. То је потпуно поразило

и понашала се све глупље и глупље.

„ Да, изгледа да је тако “ рекао је мирно Брент. „ А ти си баш намеравала да ме

испратиш до врата, зар не ? “

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Та његова реченица је некако вратила у стварност. Чак је морала и да се насмеје.

„ Вероватно “ климнула је главом. „ Одмах се враћам, тата. “

Брент је застао на отвореним вратима. Мада се већ поздравио с њом, изгледало је

да га још нешто задржава.

„ Још нешто сте желели, господине Десијере ? “ упитала је сада већ готово сасвим

сређена.

„ Да “ замишљено је рекао. „ Малопре си рекла да желиш све. Ниси одговорила на

моје питање шта то све значи ? “

Шарлота је нервозно одмахнула руком.

„ Ох, све “ слегнула је раменима. „ Цео свет и све најбоље у њему. И то је последње

што имам да кажем на ту тему. Отац ме чека. Лаку ноћ, господине Десијере ! “

С мирноћом која јој је ишла на живце, Брент је загрлио и привукао себи.

„ Ако ме још једном ословиш са господине Десијере, заратићемо и то врло

озбиљно “ рекао је. „ А у рату једна страна увек побеђује. Можда би ти се допало да

постанеш моја заробљеница ? “

„ Ти, очигледно, не водиш рачуна о пристојности. Зар си заборавио да ме отац

тамо чека ? И што се тог твог рата тиче, ниси баш у најбољој ситуацији. Довољно је

да почнем да вричем и он ће дојурити овамо, можеш бити сигуран у то. “

„ Заиста, храбро ! Не, нисам то заборавио. Ништа нисам заборавио. Ни оно, како

си одговорила на моје пољупце. Зато, ако хоћеш, слободно вичи. “

Наравно да није могла да виче. Притисак његових усана на њене, био је довољан

да је у томе спречи. Али, она и није желела да виче. Требало је да је само дотакне, па

да она поново осети ону ђаволску ватру која јој је и малопре помутила свест.

„ Нећу да идем “ одједном је рекао Брент. „ Реци свом оцу нека оде, ја остајем

овде. “

„ Шарлота “ зачуо се Стивенов глас.

„ Долазим “ одазвала се. „ Молим те, Бренте... Заиста је касно. Молим те, иди. “

„ Не волим да губим, чак и када мислим да је у питању само прва рунда “ рекао је

он и погледао је право у очи. „ Када могу да очекујем другу рунду ? “

Шарлота је енергично одмахнула главом.

„ Не верујем да... “

„ Не говори тако. Желела ти да то признаш или не, нас двоје страшно привлачимо

једно друго. Ја могу да те смирим и психички и емотивно. Ја желим тебе и ти желиш

мене. Раније или касније, то ће се догодити, а ја бих волео да то буде што пре. Према

томе, када ћу те поново видети ? “

„ Ја... не знам “ промрмљала је, трудећи се да прикрије жељу у себи. „ Као да је

памћење одједном престало да ме служи. Не сећам се да ли сам већ заказала неке

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

састанке. Мислим да би најбоље било да ме касније позовеш, пошто прегледам

подсетник. “

Жестоко се трудила да поврати равнотежу и да делује смирено, чак и помало

иронично, али и њој самој је било јасно да није баш убедљива.

Брент је посматрао са неверицом, а онда је климнуо главом.

„ У реду, јавићу ти се телефоном “ рекао је. „ А кад ти се јавим, биће боље да имаш

спреман одговор. Лаку ноћ, госпођице Маркес ! “

Шарлота је остала као скамењена на том месту. Посматрала га је како одмиче

ходником. У једном тренутку, једва је савладала очајничку жељу да викне за њим и

да га позове да се врати.

Онда је нагло одмахнула главом и пошла у дневну собу где је чекао отац.

***Цео свет и све најбоље у њему ! Та реченица је као ехо одзвањала у мозгу Брента

Десијера, док се пустим улицама возио према реци Делавер.

Вешто је увезао кола у гаражу, а онда ушао у свој стан. Спиралним степеницама се

попео на спрат где му је била спаваћа соба. Намрштио се, видевши свој лик у

великом огледалу. С уздахом је сео на ивицу огромног кревета који је заузимао већи

део собе.

„ Почео си да губиш главу, Десијере “ промрмљао је, свлачећи кошуљу и

панталоне. „ Чим се збуњујеш у друштву жене за коју мушкарац не представља

никакву новост, значи да си заиста зарибао. “

Усне су му се искривиле у подругљив осмех. Добро се сећао да је Шарлота

реаговала на његов загрљај баш онако како је и очекивао. Сетио се сваког тренутка у

њеној близини, и то је на њега деловало тако снажно да су му руке задрхтале док се

свлачио.

„ До ђавола ! “

Бесним покретом је одбацио панталоне, а онда узео велики пешкир и пошао у

купатило.

Зашто га је хватало такво грозничаво лудило у присуству те жене, питао се,

стојећи под снажним млазом туша. Зашто ?

Мисли су му се сулудо ковитлале у покушају да нађу одговор. По ономе што је

читао у новинама и слушао од других, Шарлота Маркес је била једна од најлакших

жена које је срео.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Заврнуо је славину и фротиром снажно истрљао тело. Гунђајући, бацио је мокар

пешкир и прешао у спаваћу собу. Дубоко је уздахнуо када је легао у кревет.

Лежао је сасвим мирно, трудећи се да опусти сваки мишић. Чврсто је решио да не

мисли на њу, али је брзо схватио да не може да мисли ни на шта друго.

Стивен је вероватно одавно отишао кући, помислио је. А она је сад сама ! Да,

сигурно је сама. Било је довољно само да помисли да је можда неки други човек код

ње, па да му се желудац згрчи.

„ Нека је ђаво носи ! “ промрмљао је набусито. Покрио је руком очи и трудио се да

избрише Шарлоту из својих мисли. Међутим, њена слика је и даље лебдела пред

његовим очима и чинило му се да му се смеје и да му се руга.

Ух, колико је желео ту жену ! Желео је од самог трнутка када је повео на подијум

за плес. А сада када је имао прилике да осети укус њених усана, пожелео је много.

Жеља у њему је расла као плима. За тренутак му се чинило да то више није само

жеља и чежња, већ прави физички бол. Чврсто је решио да је освоји, ма колико за то

морао да плати.

Онда му је нешто друго пало на памет. Сетио се реакције Стивена Маркеса и како

га је то изненадило. И сада није могао да схвати. Па, он је сигурно морао знати све

приче које су колале о његовој ћерки.

И зашто се онда понашао као забринути отац који чува чедност своје ћерке ?

Збуњено је одмахнуо главом. Више, стварно, ништа није могао да разуме. Не, ту

ништа није јасно, помислио је. За Стивена је био уверен да је поштен човек. Био је

убеђен да он не би глумио тако нешто, али због чега се онда тако запенушао када сам

му ставио на знање да желим да освојим Шарлоту, помислио је. И због чега је

Шарлота одједном постала тако пробирљива, када се зна да она иначе не бира

мушкарце ?

Мушка сујета му је била жестоко повређена и та питања су му се стално мувала по

глави.

Ипак, сан га је полако обузимао, али није био миран и опуштен. Читаву ноћ се

нервозно окретао у кревету, а када се ујутро пробудио, постељина му је била влажна

од зноја.

***И шарлота је целе ноћи била раздирана сличним мислима. Њен отац је отишао

одмах после Брента, али није пропустио да јој претходно очита добру лекцију о томе

како треба да се понаша пристојна млада дама.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

„ Нека сам проклет ако знам шта ти то изводиш, Шарлота, и шта хоћеш тиме да

постигнеш. Знам само да ми се све то не допада “ грмео је Стивен. „ Нико паметан не

би упорно настојао да о себи створи лошу слику... То што ти радиш, ван је мојих моћи

разумевања. Намерно уништаваш свој добар глас и мене доводиш до лудила. До сада

ти ништа нисам говорио, све сам мислио да ћеш се опаметити, али ти никако да

прекинеш с тим. “

„ Ја савршено добро знам шта радим, тата “ рекла је Шарлота самоуверено, иако

је то, о чему је говорио њен отац, о вечерашњим догађајима, није било најјасније. „ А

и ти знаш... “

„ Мислио сам да знам “ прогунђа Стивен. „ То ми се никад није допадало, али сам

мислио да знам. Сада више нисам тако сигуран. У ствари, уопште нисам сигуран. “

Погледом је пажљиво прешао Шарлотиним лицем.

„ Драга моја, бојим се да ћеш доживети велике непријатности... Ако и даље будеш

покушавала да од Брента направиш будалу “ рекао је пре него што је отишао вртећи

главом.

Непријатности ? Забивши главу у јастук, Шарлота је у мислима непрестано

понављала последње очеве рећи. Био јој је довољан само један сусрет са Брентом, па

да већ осети последице свог понашања, те своје бусије коју је заузела већ врло давно,

а сад није знала како да је напусти а да не буде рањена.

Брент је тако нагло и одједном пробудио у њој сву жудњу и жељу, које је одавно

заустављала у себи. Она га је желела свим својим бићем.

То сазнање је у себи носило узбуђење, али је истовремено и плашило.

***Седећи на високој столици, Шарлота је нетремице гледала кроз прозор свог

атељеа. Сунчева светлост је личила на чисто злато, небо је било светлоплаво, а онасве

то као да није видела. Имала је утисак да је око ње све тамно.

После неколико часова немирног сна, пробудио је телефон. Било је скоро осам

сати.

Мада се пробудила чим је чула звоњаву, није подизала слушалицу. Није имала

снаге за то. Ако је било важно, било ко да је звао, јавиће се касније, помислила је. Ако

није, онда је свеједно. Није имала ни воље а ни снаге за било какве разговоре.

Неких петнаестак минута се превртала у кревету покушавајући да се расани, али

то је ишло врло тешко. Сва је била као у неком кошмару и тешко је разлучивала

реалност од својих размишљања.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Туш је мало освежио, а онда је покушала да се мало раздрма, опомињући себе да

јој до изложбе није остало још много времена. Слика на штафелају је још била

далеко од завршетка.

„ Ох, умукни ! “ узвикнула је када је телефон опет зазвонио.

На телефону је била прикључена механичка секретарица, њој врло користан

апарат који је бележио све поруке. Уређај је аутоматски одговорио да власник није

код куће. Тако је била лишена разговор за које, бар данас, није била нимало

расположена. Траку са поруком може и касније преслушати.

После десетак минута, телефон је поново зазвонио. Бесно је устала и узела

слушалицу.

„ Нисам код куће ! “ викнула је у микрофон.

„ Боље да јеси “ зачуо се смирен женски глас с друге стране жице. „ И боље да

озбиљно радиш. Галерија је спремна, а плакати су одштампани. Према томе, нема

отказивања термина изложбе. “

„ Ох, ти си, Дени “ промрмљала је Шарлота, ни мало одушевљена. „ Извини што

сам викала, али ме овај телефон читаво јутро просто излуђује. “

„ Извињење прихваћено ! “ рекла је Дени. „ А сада, одговори на моје питање.

Радиш ли ? “

„ Не “ одговорила је Шарлота искрено. „ Намеравала сам да се бацим на посао

чим сам устала и одмах сам села за штафелај. Међутим, нешто ми не иде.

Покушавам, али узалуд... Не могу да почнем. Немам инспирацију. “

„ Разговарам ли ја то са Шарлотом Маркес ? “ У Денином гласу се осетило

изненађење. „ Са оном Шарлотом Маркес коју у концентрацији не би омео ни

Шерманов тенк и кад би прошао кроз њен атеље ? “

Шарлота је уздахнула. Дени је била у праву. Она никад у животу није имала

проблема када је требало да се концентрише на посао. Сада јој се, међутим, догодило

оно у шта није могла да поверује, а знала је и разлог. Тај разлог има име и презиме.

Зове се Брент Десијер и то је доводило до беса.

„ Чарли ! “

„ Ту сам, Дени. Бар мислим да сам ту. Какво је, кажеш, било питање ? “

„ Зашто не радиш ? Време страшно брзо пролази. “

„ Јесам ли икад заказала ? “

„ Ниси, али, увек и за све постоји први пут. Искрено желим да ово за тебе не буде

први пут. “

„ Неће бити “ одговорила је Шарлота трудећи се да делује сигурно. „ Осим ове

слике на штафелају, треба да насликам још само две. “

„ Само две кажеш “ скоро је викнула Дени.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

„ Не брини, биће готове на време “ обећала је Шарлота. „ Имај поверења у мене. “

„ У реду, имам поверења. “

„ Баш ти хвала, гоничу робова “ Шарлота се насмејала по први пут. „ А сада, окачи

ту проклету слушалицу да могу да наставим да зурим у платно. “

„ У реду, јавићу се касније. “

Е, нећеш, помислила је Шарлота и извукла гајтан из зида. Искључила је телефон..

Онда је кренула да нешто поједе, надајући се да ће после тога моћи да се баци на

посао.

Прошло је још пола сата. Појела је неколико сендвича и попила чај, па се опет

нашла на истом месту, и у истој ситуацији. Дођавола, стварно није могла да слика.

Дан је полако пролазио, а њој никако да дође инспирација. Коначно је дигла руке

од свега. Радиће сутра. Данас су успомене на синоћне доживљаје биле сувише свеже

да би рад могао да је озбиљно окупира.

Нешто касније, када је подне већ прошло, сетила се да је Дени рекла да ће се опет

јавити. Тек тада је схватила да је искључила телефон.

Устала је и вратила утикач на своје место. Била је љута на себе што јој је дан улудо

прошао, али сад није вредело лупати главу око тога. Пошла је у дневну собу да

погледа вести на телевизору.

Без посебног интересовања слушала је шта се дешава у свету, када је зазвонило

звоно на улазним вратима. Погледала је кроз шпијунку и скоро да се није

изненадила када је угледала Брентово лице пред собом.

“ Зар посао лоше иде ? ” упитао је Брент уместо поздрава, чим му је отворила

врата, као да је цео дан био крај ње у атељеу. “ Да ниси исцрпила своје резерве ?

Дакле, како у ствари иде посао ? ”

“ Посао ? ” Шарлота га је збуњено посматрала. Није знала шта да му одговори. “ О

чему причаш, господине Десијере ? Да немаш неки проблем ? ”

“ Имам проблема, госпођице Маркес ” обрецнуо се Брент коме је већ било доста

њеног занемаривања. “ Мој проблем је у искљученом телефону. Читав дан сам као

нека будала окретао један те исти број. Шта се догодило ? Да ти нису искључили

телефон ? Ја претпостављам да уредно плаћаш рачуне ? Да ти није пресушио доток

новца ? Можда ти је потребна помоћ ? ”

“ Не, не треба ми ” рекла је љутито Шарлота. “ А и да ми треба, не бих је тражила

од тебе, Десијере. ”

“ Опет ти ! Десијере ! ” поновио је заједљиво. “ Зар нисам више господин Десијер,

душо ? Уосталом, ти си ми рекла да ти се јавим и какав ти је онда то штос да

искључиш телефон ? Овако сам испао глуп. ”

“ И јеси глуп ” упала му је у реч Шарлота. “ Зар ти то нико до сада није рекао ? ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Реаговао је како ни сам није желео. Али, она га је стварно наљутила.

“ Требало је да схватим да морам да заузмем ред ” исцерио се. “ Можда имаш и

аутомат за поништење улазница пред вратима своје спаваће собе ? Да ли се на њима

пали зелено светло када је улаз слободан ? ”

Шарлота је била збуњена. Тај проклетник је превршио сваку меру. Зар је он

нашао да је сврстава у ...

“ Молим ? ” викнула је гласно и љутито замахнула да га удари.

Брент није ни трепнуо, само му је рука севнула брзином муње. Шарлота је осетила

да јој је рука заробљена у чврстој шаци као начињеној од гвожђа.

“ Проклети... ”

“ Пази ! ” прекинуо је Брент. “ Највише од свега мрзим када ме неко назива

погрдним именима. ”

“ А ја треба покорно да прихватим то како си ме назвао ? Само што ниси гласно

рекао да сам проститутка ” викала је Шарлота. “ Искључила сам тај проклети

телефон, ако баш мораш да знаш. Није престајао да звони и да ме излуђује. Никако

нисам успевала да се концентришем. ”

“ На шта ? Или на кога је требало да се концентришеш ? С ким си била читавог

дана ? ”

“ Слушај ти... Иди дођавола! Цео дан нисам видела живу душу ! ” планула је. “

Радила сам на ... ”

У последњем трнутку се зауставила. Мало је недостајало да он несвесно извуче из

ње тајну коју је месецима брижљиво чувала. Ниједан човек никада није дошао ни

близу тога. Зато се Дени толико нервирала. Није било лако припремити све за

изложбу, а да то нигде не процури.

“ Чиме си то била запослена ? ” Брент је био упоран све јаче јој стежући руку. “

Кажи то што си започела, Шарлота. ”

Шарлота га је погледала право у очи.

“ Управо ми је пало на памет да ти не дугујем никакво објашњење ” мирно је

рекла. “Откуд ти само пада на памет да треба да ти објашњавам шта радим и чиме се

бавим?”

То га је збунило, али само за тренутак. Осмехнуо се и привукао је тик уз себе.

“ Ово ми даје право на то ” промрмљао је, а већ сладаћег тренутка је својим уснама

притиснуо њене.

Дођавола, помислила је. Опет тај осећај беспомоћности и та дрхтавица која је

замагљивала свест и спутавала разум. Одједном је престало да буде важно све оно

што је до мало пре у себи понављала. Како је све то уопште могуће ? Па, она га

познаје мање од двадесет четири сата.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

“ Забога ! ” уздахнуо је Брент. “ То је оно о чему сам читавог дана размишљао. Да,

размишљао сам и мучио се. Окретао сам телефон бар петнаестак пута. Кажеш да ти је

телефон искључен ? Зашто, кад видим да ти аутомат снима поруке ? ”

Шарлота га је пресекла погледом. Први пут у животу није умела да нађе одговор,

и то је избацивало из такта.

“ Ти си очигледно мало скренуо, Бренте ” рекла је набусито. “ А сада ми пусти

руку, молим те. ”

“ Не пада ми на памет да испуњавам твоје молбе ” одвратио је. “ Упропастила си

ми дан и зашто бих ја имао разумевања за тебе ? ”

“ Стежеш ме и то боли ! ” рекла је Шарлота. Мада је то била лаж, сматрала је да

вреди покушати.

“ Није тачно, не изводи. Али, признајем да не могу рећи да и мени ова ситуација

не прија. ”

“ Је ли ? Баш си златан ! Мора да си јачину увежбао стежући женама руке, док их

не изломиш. ”

Брент се кисело насмејао и одмахнуо главом.

“ Мишиће сам развијао на многе друге начине, госпођице Маркес. Никада нисам

злостављао ниједну жену. Али, ти заиста побуђујеш такве склоности у мени.”

Загонетно се осмехнуо и пустио јој руку. Међутим, и даље је стајао поред ње.

Прстима јој је лагано миловао надлактицу, па је једва осетно кренуо навише, према

рамену и врату.

“ Шарлота ” рекао је чудно промуклим гласом. “ Страшно те желим. ”

Она се стресла. И она је, од првог трена када га је угледала, осећала ту исту жељу.

Мало је недостајало да то гласно не каже. У ствари, можда би и рекла, али је Брентов

пољубац у томе спречио и оставио је без речи.

Брент је узео у загрљај и чврсто стегао. Лагано је пошао напред, држећи је све

време тик уз себе. Водио је према спаваћој соби, то јој је одједном постало јасно.

Она није покушавала да му се одупре. У ствари, вољно је ишла уз њега, спремна

да му испуни сваку жељу јер то би, инстиктивно је осећала, било испуњење и њених

жеља.

Али, у тренутку кад су се нашли пред вратима спаваће собе, зазвонио је телефон.

Брант се тргао и одмахнуо главом.

“ Дођавола ” процедио је кроз зубе. “ Просто не могу да верујем. ”

Оштар звук телефонског апарата повратио ју је у стварност. С олакшањем је

одахнула. Било је просто невероватно, али је опет имала разлог да избегне тренутак

којег се плашила толико колико га је желела.

“ Пусти ме, Бренте, молим те ” уздахнула је. “ Морам да се јавим. ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

“ Зашто ? ” намрштио се Брент. “ Зашто је важно да се баш сад јавиш ? Цео дан ти

је телефон звонио, а ти ниси дизала слушалицу, зар баш сада не можеш да

прескочиш разговор ? ”

“ Бренте ” скоро је викнула Шарлота. “ Пусти ме, имам својих обавеза. ”

Брент је пустио и љутито се окренуо од ње. Пришао је телевизору и укључио га.

“ Буди кратка ” добацио јој је.

Шарлота би можда планула због заповедничког тона и његовог непоштовања

њене личности, али се ипак уздржала. Савршено добро је знала како се он сада осећа.

И она сама се осећала баш исто тако, само што је још и умирала од страха. Уздахнула

је, а онда пришла телефону.

“ Да те нисам извукла испод туша ? ” одјекнуо јој је у уху Денин весели глас.

“ О, здраво, Дени ” узвукнула је Шарлота, али јој је осмех на лицу замро, чим је

углом ока приметила Брентово смркнуто лице. Да није на телевизији чуо нешто што

га јеонерасположило ? Или ... ?

“ Ох, била сам заузета, Дени ” наставила је истог трена, чим јој је дошло у главу

шта је могао да помисли.

“ Могу ли да се надам да си била заузета својим платном ? ” питала је Дени

помало зачуђена овом њеном изванредном љубазношћу.

Овог пута, Шарлпота је гласно викнула, а онда се насмејала.

“ Да ли икад мислиш на било шта друго ? ” упитала је. “ Увек ти је само то на уму.”

“ Због тога сам и постала оно што јесам ” рекла је одлучно Дени. “ Према томе,

како напредују твоја платна ? Јеси ли данас нешто урадила ? ”

“ Јесам ” рекла је Шарлота нешто тише. “ Поподне сам коначно успела да се

концентришем. И само време је било дивно, па сам могла да се мало опустим.”

Да ли јој се само учинило, или су се Брентови мишићи у том часу затегли као

струне. Да ли је могуће да је он, стварно, извео погрешне закључке из њеног

разговора ? Насмејала се у себи. То што је говорила не помињући о коме је реч,

имало је ефекта.

“ Чујеш ли ме ? ” пренуо је Денин глас. “ Хоћеш ли до сутра бити готова са том

сликом ? ”

“ Сутра ? ” поновила је Шарлота,а пријало јој је кад је видела да Брент стеже

песнице. “ Не сутра, Дени, али ускоро, обећавам. Ваљда ми после свега толико

верујеш ? ”

“ Шта ти је ? ” упитала је Дени. “ Уосталом, нисам навикла да ти толико

одуговлачиш са послом. Надам се да то твоје стање неће потрајати. ”

Шарлота се весело намејала.

“ Неће, Дени. Не бих то учинила. Ти знаш колико ти дугујем и колико сам ти

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

захвална због свега. Обећавам да ћу се јавити у понедељак.Уосталом, рекла сам ти то

већ данас. ”

Дени, размишљао је Брент. Ко ли је, дођавола, тај Дени ? Нетремице је зурио у

екран, али није ни регистровао шта се тамо дешавало. Док је слушао Шарлотин

разговор са невидљивим саговорником, у њему је растао гнев. Заиста је баш онако

као што је претпостављао. У ствари, био је сигуран. Она је читавог дана била с неким

мушкарцем. Зато се и није јављала на његове позиве.

За тренутак је помислио да би најбоље било да оде из овог стана и да више никад

у животу не потражи Шарлоту Маркес. Међутим, није имао снаге да себе натера на

тако енергичну акцију.

Будала си Бренте, говорио је себи. Шарлота Маркес није вредна ни пет минута

твог времена. Поздрави се с њом и одлази, заувек !

Међутим, упркос свему, није био у стању да то уради. Желео је њу више него што

је икада желео неку жену.

Окренуо јој се када је спустила слушалицу на место и пошла према њему.

“ На телевизији су јавили да ће већ сутра бити дивно време ” рекао јој је,

заборавивши у том тренутку сва своја зарицања уперена против ње. “ Хајде да одемо

на излет. ”

Просто није могао да поверује да је то он изговорио. Па још малопре је мислио све

најгоре о њој, желео је да се окрене и оде, а ето...

Шарлота је добро знала да би за њу било најбоље да одбије његов позив, али није

смела ни да помисли на тако нешто. Чинило јој се да би умрла.

“ А куда би желео да идемо ? ” упитала је, надајући се да ће током разговора

смислити нешто. Ипак, говорила је све супротно од онога што је желела.

“ Куда год било ” слегнуо је раменима Брент. “ Сигуран сам да у околини има

много лепих места које би вредело обићи. Можда има неких историјских споменика.

Могли бисмо спојити лепо с корисним и научити нешто на том излету. ”

“ У реду ” осмехнула се Шарлота. “ Када долазиш по мене ? ”

“ Имаш ли обичај да недељом дуже спаваш ? ”

“ Па имам ” признала је. “ Али кад је у питању нешто специјално, спремна сам и

да рано устанем. ”

Није било рано. Шарлота је била спремна да без проблема устане много раније, а

када су се договорили и када је Брент отишао, одахнула је.

Чега се то плашила и од чега је стрепела у његовом друштву, питала се када је те

вечери легла у кревет. Није ваљда самог Брента Десијера ? У ствари, било је нешто

друго што јој је ових дана често падало на памет. Шарлота Маркес се као и увек

плашила себе, и стрепела од оне Шарлоте какву до сада није видела у правом односу

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

са мушкарцем, али какву је наслућивала у себи. Плашила се своје страсти и своје

рањивости, које је до сада вешто крила.

***Дођавола, зар ће провести још једну бесану ноћ ?

Брент је уздахнуо и по ко зна који пут променио положај у кревету. Непрестано

му је кроз главу пролазио онај телефонски разговор који је Шарлота водила пред

њим.

Стегао је зубе. Ко ли је само тај Дени ? Какву ли је то игру Шарлота играла и са

колико мушкараца у исто време ? Свашта је слушао о њој и то га је сада раздирало.

Брент, који је увек био практичан, сада се узалуд вртео око овог проблема и

стално му се наметао само један одговор на све. Шарлота је опет успела да се

измигољи.

Зора је већ наговештавала свој долазак, а њему сан никако није долазио на очи.

***

По други пут узастопце, Шарлоту је пробудио резак звук телефона. Овога пута је

одмах устала и подигла слушалицу.

“ Зашто се ниси одазивала на моје јучерашње позиве ? ” зачуо се глас једног од

њених најупорнијих удварача Лутера Холцмена.

Шарлота је истог тренутка зажалила што је подигла слушалицу. Данас је

планирала да изађе са Брентом. Последње што је желела да види, било је лице

Лутера Холцмена.

“ Била сам исувише уморна да бих се јављала на било који позив. Рано сам пошла

на спавање, Лутере ” мирно је лагала. “ Да ли си желео да разговарамо о нечем

важном ? ”

“ Не причај којешта. Ти си рано легла ? Боље реци с ким си била ? ” стигло је

нељубазно питање.

Шарлота је гласно уздахнула. Лутер је и сам морао знати какав ће бити одговор.

“ Мислим да те се то не тиче, Лутере ” рекла је.

Наравно, он ће сада рећи како жели да га се све то тиче, а она ће, као и обично

експлодирати, помислила је. Лутер је није разочарао у предвиђању.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

“ Ја бих желео да ме се тиче. Чарли. Знаш добро шта осећам према теби. ”

Да, знам, намрштила се Шарлота. Лутер је био убеђен да је већ сваки његов

пријатељ успео да спава с њом и било му је криво што он једини није. Доста јој је

било тих шупљоглаваца који су све примали здраво за готово.

“ Ти ме волиш ? ” упитала је мазним гласом, слетевши опет на стари колосек.

“ Наравно да те волим. Ти то знаш, Шарлота ! ” затреперио му је глас.

Значи тако, помислила је Шарлота. Мислиш да су то чаробне речи које ће ти

отворити врата моје спаваће собе !

Наравно, те мисли Шарлота никад не би изговорила гласно. Јесте да је Лутер

Холцмен био привлачан младић, али он није био за њу. Није јој ништа више значио

од свих оних младића који су се мували око ње.

“ Шарлота ! ... Јеси ли још ту ? ” упитао је Лутер, када је њено ћутање потрајало.

“ Јесам, Лу. Ту сам, али немам намеру да останем дуго овде. Имам састанак. ”

“ Састанак ? ” упитао је Лутер, очигледно изненађен. “ А с ким то ? ”

“ Са једним ђаволски привлачним типом ” одговорила је немилосрдно. Била је

убеђена да ће Лутер сада да је обасипа правом кишом питања и унапред се насмејала.

Међутим, Лутер је мирно прешао преко тога. Очигледно, није имао храбрости да

је подстиче на причу коју није био спреман да чује.

“ У реду ” тихо је рекао. “ Ја сам, у ствари, желео да те позовем на један пријем,

али тек у среду увече. Биће тамо сви, цело наше друштво...”

За њу је то био разлог више да одбије позив. Таман је заустила да му то каже, кад

је Лутер додао :

“ Пријем је код Луиса Десијера. Да ли га познајеш ? ”

Много боље познајем његовог сина, помислила је Шарлота.

“ Познајем га ” рекла је трудећи се да се не осети да је узбуђена. “ Изгледа да је

веома пријатан. ”

“ Ох, јесте, заиста ” Лутер је очигледно био охрабрен њеном примедбом. “ Осим

тога, има у пословном свету више веза него телефонска централа. ”

Шарлота се намрштила. Из Лутера је говорио савршен изданак друштва из којег

је потекао. За њега је био најважнији друштвени статус, а ради каријере, био је

спреман да жртвује све на свету.

“ Видиш, не зовем те ја на тамо неки безвезни тандербал. Добро је бити виђен код

Десијера. Дакле, хоћеш ли поћи са мном, драга ? ”

“ Хоћу ” пристала је спремно Шарлота, као да је заборавила шта је малопре

говорила. “ А у које време се тај пријем одржава ? ”

“ Прилично рано. Само хладан бифе. Ох, понеси и купаћи костим. Чуо сам да

Десијер има огроман базен. ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

У ствари, даље је ништа није занимало. Још извесно време је одговарала са “да” и

“не” на његова питања, а онда је, без много извињења рекла “здраво” и спустила

слушалицу. Тог дана је имала важнијег посла од празног разговора са Лутером, па је

решила да ни не доручкује, да би што више времена посветила свом изгледу. Осећала

је да ће Брент доћи тачно на време.

И није се преварила.

Израз на Брентовом лицу, када му је отворила врата, говорио је да њен труд није

био узалудан. Међутим, и прескочен доручак је сада показао последице. Намрштила

се када је чула како јој се стомак гласно буни.

“ Јеси ли гладна ? ” упитао је Брент смешећи се. То је било довољнно да се обоје

спусте на земљу.

“ Умирем од глади ” узвратила је Шарлота са осмехом. “ Цело преподне ништа

нисам ни окусила, а већ је прошло и време ручка. ”

“ Ни ја ништа нисам јео, а нисам навикао да прескачем оброке ” пружио јој је

руку. “ Шта мислиш да дан почнемо ручком ? Познајем један одличан ресторан који

се отвара у један. ”

Ресторан је заиста био пристојан, а храна која се у њему служила била је више

него изванредна.

Првих пола сата је протекло у тишини и за то време су обоје својски прионули на

јело. Тек када су послужили кафу, имали су прилике да одахну и да изнењају по коју

реченицу.

“ Мој отац приређује пријем у среду предвече ” рекао је Брент. “ Волео ббих да

пођеш са мном. ”

“ Жао ми је ” одмахнула је главом “ али за тај пријем сам већ прихватила позив

једног свог доброг старог пријатеља. ”

Он је погледао са сумњом у очима.

“ Колико старог ? И колико доброг ? Да ли је то неки од оних из твог друштва ? ”

Осетила је како јој крв навире у образе, а нагла навала беса, чинило јој се да ће је

угушити. Он је показивао да му се она свиђа, али се није трудио да сакрије да је не

цени.

“ Видећеш га у среду ” одговорила је савладавши бес. “ А што се тиче тога колико

ми је добар пријатељ, то није твоја ствар. ”

Брент је заустио да каже нешто, али се у последњем трунутку предомислио. Ћутао

је неколико тренутака, а онда је одмахнуо главом.

“ У праву си ” рекао је. “ Заборави да сам уопште питао. Него, хоћеш ли сада да

пођемо у галерију ? ”

Она је била чест посетилац градске галерије. Волела је да обилази њене одаје пуне

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

неке тајанствене, свечане атмосфере. Посебно је уживала посматрајући платна

великих мајстора која су била изложена у неколико сала. Познавала је сваки

експонат, а сада је ћутала и слушала Брента како коментарише свако платно пред

којим су се нашли. Изненадила се кад је схватила да се њено мишљење у сваком

поједином случају слаже са његовим. Још више је изненадила чињеница да се Брент

разуме у сликарство.

“ Прилично добро пливаш на овом пољу ” приметила је.

“ Бојим се да ћу на твоју примедбу морати да дам стандардни одговор ” осмехнуо

се Брент. “ Нисам баш неки стручњак. Ја само добро знам шта ми се свиђа, а шта не.

Ако се то поклапа са општом оценом, бићу задовољан. ”

Окренуо се и поглед му се зауставио на једном пејзажу, на другој страни

просторије који су већ видели. Још мало га је замишљено посматрао.

“ Допада ти се ? ” тихо га је упитала.

“ Ох, да ! Али, тренутно размишљам о нечем другом. Нешто слично сам видео на

последњој изложби Макса Чарлса. Покушао сам да купим то платно, али сам

закаснио. Слика је већ била продата. Нисам знао ко је купац, а изгледа... ”

Шарлота га је радознало погледала. Осетила је неку чудну трему. Брентов тихи

глас је пренуо из мисли.

“ Мада ми се допадају радови многих сликара, посебно ценим Макса Чарлса ”

говорио је. “ Не умем то да објасним, али у начину на који он ради, има нешто што

делује на мене. Знаш ли о чему говорим ? Јеси ли раније виђала његове радове ? ”

Како, забога, да одговори на оно питање ? Није могла да му тек тако призна да је

она Макс Чарлс, да је то њен псеудоним. Врло мало људи је знало за то. Ипак,

морала је да му да неки одговор.

“ Да, познајем тог сликара ” рекла је. “ Мислим да знам о чему говориш, али, која

је прва ствар на коју помислиш кад угледаш неки његов рад ? ”

“ Прва ствар... ” Брент се намрштио. Очигледно, тражио је прави одговор на њено

питање.

Шарлоти је већ било криво што га је питала. Била је убеђена да ће је његов

одговор разочарати. Онако сујетној, никад јој није било довољно дивљења, а никад

јој нико није рекао праву оцену. Људи су обично говорили о свежини њених слика, о

пријатним осећањима која она изазивају. Изговарили су оне уобичајене речи,

пригодне у таквим приликама. Зато је одавно престала да својим познаницима

поставља питање : како им се допадају њене слике.

Наравно, било је и оних који су знали о чему говоре, али таквих је у њеним

круговима било занемарљиво мало. Сада је са стрепњом чекала да чује Брента.

“ Снага ! Да, на тим сликама је доминантна снага ” рекао је.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Шарлота је имала осећај да је преживела струјни удар. Никада нико није тако

једноставно и концизно рекао оно што се трудила да покаже на својим платнима.

“ Зар ти то ниси осетила у његовим радовима ? ” погледао је Брент. “ Хоћу да

кажем, није ми јасно како је могуће да неко то не примети. Увек су ме нервирали

критичари кад почну да измишљају глупости, као да немају очи, а види каква снага

избија из тог платна ! ”

“ Заиста ? ” бледуњаво се осмехнула Шарлота. “ Ја... овај... никад нисам

размишљала о томе. Ја само знам да су платна Макса Чарлса скупа и ... ”

“ Да, знам ” прекинуо је Брент. “ Ти волиш скупе ствари, зар не ? Да немаш можда

неко његово платно ? ”

“ Имам... неколико. ”

Говорила је истину, наравно. У свом атељеу је имама десетак радова из свог

почетног периода, од којих се не би одвојила ни по коју цену. Из те фазе је била и ова

слика.

Брент се љутито намрштио. Очигледно да је сматрао да га Шарлота завитлава.

Пружио је руку и присилио је да подигне главу и да га погледа у очи.

“ Немој ми рећи да је Стивен попунио чек да плати тих неколико оригинала које

поседујеш ? ”

“ Мој отац ? Одакле ти та идеја ? Наравно да ми их није он купио. ”

“ Него ко ? ”

“ Сама сам их набавила. ”

Брент је искривио лице у ружну гримасу, а Шарлота је и нехотице помислила да

је он непоправљива злоћа. Онда је нагло ухватио за надлактицу.

“ Хајдемо одавде ” процедио је кроз зубе. “ Изгубио сам вољу да се и даље бавим

уметношћу, а оно за слике, не верујем ” додао је неуверљиво.

Шарлота је мирно пошла за њим. У извесном смислу, била је задовољна. Успела

је да га збуни, а то је увек испуњавало задовољством.

Цена њених слика је била веома висока и она је знала да се Бренту по глави

мотају свакојаке претпоставке. Наравно, није му могло бити ни на крај памети да би

она сама могла да купи те слике, па је следећа претпоставка могла бити само та да јој

их је неко поклонио. Неки љубавник, разуме се.

У једном тренутку је помислила, да нема смисла да упропасти овај излазак.

Прошло је већ петнаестак минута, а она није проговорила ни речи.

“ Хоћеш ли ми рећи куда идемо ? ” упитала је после извесног времена, али много

пристојнијим тоном.

Брент је први пут погледао са тужним изразом лица.

“ Дан као да је одједном изгубио сву топлоту ” рекао је, а онда је схватила да он не

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

мисли на дневну температуру. “ Хтео сам да ти предложим још нека знаменита

места, а да обилазак завршимо вечером код Букбиндера. Слажеш ли се ? ”

“ Зашто да не ? ” слегнула је раменима. “ До сада ми није било досадно. ”

Он се насмешио.

Полако су прешли преко паркинга до аутомобила. Брант јој је учтиво отворио

врата. Опет је заћутао.

Шарлота је села, а онда је узвикнула када је дотакла врелу кожу седишта. Сунце је

тог дана немилосрдно пекло и унутрашњост кола је личила на пакао. Скочила је као

опарена и брижљиво подвила своју памучну хаљину под себе. Помислила је како ће

бити изгужвана када изађе из кола и та мисао јој се није много допала.

“ Требало је да обучем панталоне ” промрмљала је.

“ И да сакријеш ове божанствене ноге ? ” шалио се Брент. “ А мени је баш мило

што си обукла ту слатку хаљиницу. ”

Та *слатка хаљиница* је коштала читаво богатство. Наравно, није била израђена

од много материјала, али је материјал био првокласан. Била је модел и на себи

носила етикету чувеног креатора. Одавно је познато да чувено име продаје робу, а не

само изглед и квалитет. Она је то знала, али није могла да одоли и да не купи ову

хаљину која јој је стајала као саливена. Ипак, није јој се свиђало што је он прочитао и

подсмевао се њеном снобизму.

“ Ах, већ смо доста времена изгубили ” промрмљала је. “ Ако не кренемо одмах, не

верујем да ћемо стићи да обиђемо све што си планирао. ”

“ Управо крећем ” насмејао се Брент. “ Али одустајем од обиласка града. Слажеш

ли се ? ”

“ Да, господине ” осмехнула се подругљиво. “ Зашто ме питаш кад си све

испланирао ? ”

Брент је погледао на сат. Потерао је кола и искоса је опет погледао.

“ Па, знаш, нисам се предомислио тек тако. Чак и ако прекршим прописе и возим

брже од дозвољеног максимума, нећемо стићи на време на сва места на која сам

намеравао да те одведем. Зато је најбоље да нешто оставимо и за неку другу прилику,

а сад да пођемо негде, у неки добар ресторан. Шта мислиш ? ”

Шарлота је слегнула раменима.

“ Немам ништа против. Уосталом, ја одлично познајем сва места у граду која

вреди видети, а немам посебну жељу да изигравам радозналог туристу са

фотоапаратом који узвикује “ах”и “ох” пред сваким спомеником. ”

“ Ето, једном смо се ипак сложили ” насмејао се Брент. “ Онда, полазимо. Бојим се

једино да је мало рано за вечеру, али барем ћемо проверити резервације. ”

“ Резервације ? ” намрштила се Шарлота. “ Када си то успео да резервишеш

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

места ? Па тек си ме у галерији питао за вечеру. ”

“ Дан је дуг, а ја сам много раније претпоставио да ће нам бити потребна вечера. ”

“ Али, када си успео да резервишеш места ? ” инсистирала је.

“ За време ручка када сам изашао у тоалет ” насмејао се. “ Зар си ти мислила да си

у друштву с неким смотанком ? ”

“ Нисам ” процедила је.

“ Па, наравно ” климнуо је главом. “ Мој отац није подизао будале, и не трпи их. ”

Заиста су стигли исувише рано, па су најпре навратили у бар. Уз коктел су

посматрали старинске портрете који су висили на зидовима.

“ Знаш ли да је овај шанк донет из једног напуштеног града ? ” упитао је Брент.

“ Из Елка у Невади, да будем прецизнији. ”

“ Заиста ? ” Шарлота је глумила да је изненађена. Није хтела да му каже да то није

никаква новост за њу.

Брентов осмех јој је ставио до знања да је прочитао њено претварање.

“ Да ли се много правим важан ? ” упитао је.

“ Не, заиста...”

Даљи разговор је прекинула млада конобарица која је дошла да их обавести да је

њихов сто слободан.

Шарлота се задовољно осмехнула када је видела да им се сто налази у углу одакле

је имала одличан поглед на пространу салу. Увек је волела да посматра лица око

себе. Тада је упијала у себе ликове, које је касније преносила на своја платна.

И док су јели изванредно припремљену вечеру заливајући је хладним белим

вином, постали су опуштенији. И њихов разговор је већ имао неки прилично присан,

пријатељски тон. Није ни приметила да су почели да причају једно другом

догодовштине и искуства кроз која су прошли и да су већ поменули своје претке.

Тему је наметнула Шарлота јер је то била најновија мода међу младим

Американцима. Сви су тражили своје корене и волели да докажу да нису од јуче.

***“ Шта хоћеш да кажеш тиме да ти није познато ко су ти били претци ? ” упитала је

Шарлота у једном тренутку, када је осетила да он покушава да скрати дискусију.

“ Можда се нисам добро изразио ” осмехнуо се он. “ На пример, ја знам да ми је

мајка из једног индијанског племена и да ми је отац Француз, али то је углавном све.

Видиш, када се моја мајка, пунокрвна индијанка, удала за мог оца, белца, изгубила је

статус... Хоћу да кажем, њено племе је више није познавало. ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

“ Шалиш се ! ”

“ Ни најмање, али нека те то не брине. Ја о себи не мислим ни да сам индијанац,

нити Француз. Сматрам себе правим Американцем. ”

“ Да, али... ” почела је Шарлота, али је Брент прекинуо енергичним покретом

руке.

“ Доста је било о мени. Ако ти се та тема баш свиђа, причај о себи, али остави

историју. Волим савремене приче. Дакле, само о теби. ”

“ О мени ? ” узвикнула је Шарлота. “ У мом животу није било много узбудљивих

ствари. Потичем из једне пристојне породице са шпанским презименом, и колико

знам, моји претци су овде од почетка света... Можда баш не од тада, али свакако врло

дуго...”

“ А одакле ти риђа коса ? ”

“ Зар нема црвенокосих Шпанаца ? ” одговорила је Шарлота правећи се да је

згранута. “ Видиш, бака моје мајке је дошла са старог континента. Кажу да је имала

исту овакву косу. Мајка ми је увек говорила да сам њена слика и прилика, а да ли је

бака била Иркиња или Скандинавка, није утврђено. ”

“ Значи, ти личиш на своју баку ? ”

“ Па, баш не знам. Никада нисам видела ни једну њену фотографију. Умрла је кад

је мојој мајци било дванаест година. ”

“ Баш ,и се свиђа што имаш такву косу. Дивно се слаже с твојим зеленим очима.

Од првог тренутка сам помислио да си и ти неки мешанац, али се мени баш зато... ”

“ Нисмо се тако договорили ” прекинула га је Шарлота. “ Шта мислиш, да ћемо

сада отпочети другу причу ? Не, драги мој, нисам расположена. ”

Он се насмејао, али је прекинуо нешто што је очигледно требало да буде

удварање.

Остатак вечери је протекао у пријатном разговору, а једини тренутак, када је она

почела да осећа трему и збуњеност, наступио је када је Брент довезао до куће.

Он није крио да се сад нада да ће га она позвати да уђе. Рекао јој је то још пре него

што је зауставио аутомобил. Сматрао је да с њом нема разлога да увија. Коначно,

одавно јој је рекао да је жели, а што се то није реализовало, била је само случајност.

“ Знаш, унапред се радујем ” рекао је. “ Нећу те разочарати, Шарлота... Сад ваљда

неће доћи татица, а ни телефонски позиви нису баш уобичајени у ово време.

Коначно, и ја треба да видим ту твоју собу. ”

“ Ниси баш много деликатан ” рекла је иронично.

“ Хајде, Шарлота... па нећемо сад изигравати невинашца... ” надмено се насмејао.

“ Напио си се... ” рекла је Шарлота тихо, једва је чекала да он заустави кола. Већ је

одавно откопчала сигурносни појас.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Чим су стали, нагло је отворила врата и искочила из аутомобила. Потрчала је из

све снаге не осврћући се и не обраћајући пажњу на његове позиве. Одахнула је тек

када је утрчала у стан и затворила врата за собом.

Одједном је осетила неодољиву жељу да заплаче. Шта се то догађало с њом ?

Брент је читавог дана био тако занимљив и тако љубазан, а онда је одједном

променио лик и претворио се у сасвим другог човека. Зашто је вређао ? Ако је већ

желео да је добије, зашто јој је у исто време показивао да је презире ?

Шта сам му ја то урадила да се тако понаша према мени, питала се. Коначно, да је

чак и истина све оно што је чуо о мени, не би имао права да се тако понаша. Све што

се са мном догађало, припада мом животу у коме ме он није познавао. А он ? Какав је

његов живот био ? Па, да, он је мушкарац, њему је све дозвољено ! - бес је избијао из

ње.

“ Нека иде дођавола ! ” гласно је рекла.

***“ Нека иде дођавола ! ” промрмљао је Брент.

Превртао се у кревету, а сан му никако није долазио на очи. Одједном је схватио

да му је кревет чудно празан и пуст. Због чега се тако осећао, ни сам није знао. Тек

сада је постао свестан да у овај кревет никада није довео ни једну жену и нервирао се

што се одједном осећао тако пусто.

Мрштећи се у тами, размишљао је о разлозима због којих никада ни једну жену

није довео овамо. Наравно, није био светац и није избегавао да искористи шансу ако

би му се указала, али, све се то увек догађало на другим местима, по хотелским

апартманима или било где другде, само не овде, у овој соби, нити на овом кревету.

Због чега је то било тако, питао се истражујући сопствене мотиве. Шта је то било

тако специјално овде ? Због чега је чувао ово место и за кога ?

“ Нека иде дођавола ! ” опет је прогунђао.

Поново му се пред очима појавио Шарлотин лик.

“ Тако је лепа ” промрмљао је у тами. “ Тако лепа и загонетна, и тако неморална. И

што се само толико претвара са мном ? ”

Стиснуо је зубе и осетио дивљу жељу да самог себе удари по лицу. Дођавола,

колико је само желео ту жену !

Али, не, није то тек сан. Чврсто је стиснуо капке, али није могао да се ослободи

Шарлотиног лика. Овлажио је усне и одједном се подсетио мириса њеног тела који је

осетио док ју је држао у наручју за време игре и док је седела поред њега у колима.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Уздах који му се тада отео, као да је излетео из најдубљег дела његове душе.

Није волео такво осећање, али је знао да му не вреди да се бори. Себе није могао

да победи. Не у оваквој ситуацији. У ствари, знао је да никада никога у животу није

тако желео, колико је желео Шарлоту.

Није могао да је пусти да оде од њега. Мрзео је себе због толике слабости, али је

ипак устао и посегнуо за телефоном. Одабрао је њен број, а онда је кроз стиснуте зубе

процедио себи у браду.

“ Биће боље за тебе, драга моја, да овога пута одговориш. ”

***Шарлота није могла ни да помисли на спавање. Нешто је стезало у грлу, а сузе су

је пекле у очима. Исплакала се до миле воље, али јој плач није донео никакво

олакшање. У ствари, било јој је још горе. Знала је да су јој капци натечени и црвени.

“ Иди у кревет, лудо ! ” говорила је себи. “ Иди у кревет и престани да мислиш на

тог човека ! Заборави и њега и сву ону паклену страст коју његово присуство буди у

теби. ”

Дрхтећи читавим телом, на брзину се скинула и навукла лаку спаваћицу. Желећи

да се ослободи лика који јој је непрестано лебдео пред очима, навукла је јастук на

главу. Међутим, учинила је то прекасно. Телефон поред њеног кревета је већ звонио.

Тргла се и погледала према апарату. Није знала шта да чини. Угризла се за усну.

Телефон је упорно звонио, а она је била готово сигурна да је то Брент. Зар није

већ довољно урадио ? Зар је није довољно увредио ? Ипак, после извесног оклевања,

подигла је слушалицу.

“ Хало ” јавила се.

“ Реци шта желиш ? ” зачуо се Брентов глас. “ Даћу ти све што хоћеш. Било шта,

само реци, дођавола ! Очекујем твој одговор у среду, на очевом пријему и потруди се

да се тамо појавиш, да не би морао да те сам тражим. ”

Затреперила је када је чула тресак слушалице са друге стране.

Како се усуђује, проклетник ?! Бесно је и она спустила слушалицу. Проклет био,

шта он то замишља ? Господине Десијере, Ви стварно имате високо мишљење о себи.

Коме сте Ви потребни, дођавола ?

Теби... теби је потребан, одмах јој се у мислима формирао одговор на

неизговорено питање.

“ Не ! ”

Села је на ивицу кревета, несвесна да је ову последњу реч гласно изговорила. Не,

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

дођавола, није могуће заљубити се после тако кратког познанства. Мене је привукао

његов изглед, осећам узбуђење у његовом друштву, али нисам заљубљена –

убеђивала је себе.

Како можеш бити тако глупа, питала се. Зар баш он од толиких мушкараца ? Зар

ниси довољно патила због тих проклетих снобова ? Зар ћеш сада дозволити том...

том проклетом заводнику, да се игра с тобом ?

Хиљаду питања је поставила себи само да се отме, да се искобеља из немогуће

ситуације, али, изгледа, није било логике која би имала толику снагу да смири

емоције.

“ Ох, Бренте ” почела је да јеца пуна туге. “ Зашто ти ниси један обичан момак из

комшилука ? ”

На жалост, знала је да је Брент другачији, она га не би ни погледала.

Још само три дана је остало до пријема. До тада ће моћи да смисли одговор који

ће, једном заувек, научити Брента памети. А шта би то могла да затражи да би Брент

одустао ? Мозак као да јој није радио, а мисли су јој се нашле у ћорсокаку из којег

није могла да нађе излаз.

Иако је убеђена да ће се вртети и бити будна читаве ноћи, Шарлота је ипак

утонула у немиран и испрекидан сан. Сва срећа, потрајао је, па се ипак одморила.

Пробудила се када је кроз отворен прозор сунце већ почело да продире у њену собу.

Освежила се после туширања, успела је да се некако ослободи мисли које су је

мучиле претходне вечери. Спремила је доручак и појела га са апетитом. Пред њом је

стајао необављен посао који није могао да чека. Већ је имала спреман план. Пре

свега, завршиће своја платна, а о свему осталом, размислиће касније.

После доброг доручка који је залила јаком црном кафом, одлучним корацима је

прешла у свој атеље.

Задовољна собом, села је поред штафелаја и почела да посматра своје платно, али

мисли је нису слушале. Поново су кренуле током којим није желела.

Опет се вратила у прошлост. Сетила се времена и разлога због којих је од

мушкараца почела да прави своје играчке. Сећала се разлога због кога се трудила да

изиграва девојку коју моралне норме уопште не интересују и која мења мушкарце

као што неко мења одећу.

Имала је тада осамнаест година и доживела је своју прву љубав. Упознала је

једног младог човека који је припадао самом крему филаделфијског друштва. Отац

му је био један од најбогатијих људи Америке, али она тада уопште није размишљала

о томе, нити јој је то било важно. Није је то уопште занимало.

Она је била на седмом небу. Као и свака заљубљена девојка, волела је свог

младића и радовала се сваком изласку с њим. Једне вечери јој је чак донео и

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

дијамантски прстен и рекао јој је да жели да се вери с њом. Била је тако одушевљена

да је мало недостајало да му те вечери не понуди себе. У то време је веровала да би

један младић сматрао да је то најлепши поклон који му једна девојка може дати.

Каква заблуда !

Три дана касније, њен младић је обавестио да његови родитељи сматрају да она

није прилка за њега.

Све јој се смучило. Схватила је колико је он био слабић и кукавица. Била је срећна

што није учинила оно што је наумила. Ужаснула се од помисли како би испала

смешна.

Од тог часа, разочарана и срушених илузија, замрзела је снобовско друштво и

лажни сјај којим се китило. Знала је добро да се иза тог блештавог сјаја крију пакосне

сплетке и оговарања, али је наивно поверовала да је њен младић изузетак. Одједном

је за њу то *крем* друштво постало бездушна и себична руља. Замрзела га је читавим

својим бићем.

Сетила се како су родитељи њеног младића били љубазни према њој, како су је

позивали, обасипали комплиментима, док су сматрали да се њихов син лепо

забавља, али када им је рекао да жели да се с њом ожени, енергично су показали шта

заправо мисле. Опак, најгоре је било то што им се он није успротивио.

Тужно се осмехнула. Сва та дволичност јој је била одвратна и због тога је намерно

изазивала скандале и терала инат друштву којем је због положаја свога оца и сама

припадала. Дошло је дотле да су сви већ мислили да је њен кревет пролазна станица

за ко зна колики број мушкараца. Никоме ни на крај памети није било да она ни

једном још није припадала. Разлог свему томе било је то њено прво искуство.

Одмахнула је главом и поново се загледала у платно пред собом. Уздахнула је и

бацила се на посао.

Радила је без предаха као да јој је одједном, ко зна одакле, дошла инспирација,

која јој је последњих дана прилично задавала муке. Успела је да уради већи део

слике.

И још нешто. Захваљујући раду којем се предала, успело јој је да не мисли на

Брента Десијера. Решила је чак да прескочи ручак да не би разбијала концентрацију.

Када је коначно затворила врата атељеа за собом, сунце је било на заласку, а

његови зраци су златном светлошћу бојили небо. На брзину је спремила јело, и док је

јела с апетитом, слушала је поруке са аутомата прикопчаног за телефон. Са траке су

се чули разни гласови, мушки и женски. Само је Дени није звала.

Окренула је њен број телефона.

“ Хало ” Дени је подигла слушалицу. Глас јој је звучао уморно.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

“ Здраво, Дени ” поздравила је Шарлота, трудећи се да звучи весело. “ Ниси се

данас јављала. ”

“ Јесам, али ти ниси дизала слушалицу, па нисам остављала поруку. Где си била

данас ? ”

“ У свом атељеу, наравно. Данашњи дан сам резервисала за рад. Јеси ли ме звала

због нечег, или тек онако ? ”

“ Имала сам разлог за то ” рекла је Дени после мало оклевања. “ Чула сам да ћеш у

среду бити на пријему код Луиса Десијера. ”

“ Да, али одакле ти то обавештење ? ” зачудила се Шарлота.

“ Данас око поднева сам срела Лутера. Рекао ми је да ћеш ићи с њим. ”

“ Забога, како сте уопште дошли на ту тему ? ” промрмљала је Шарлота, љута на

Лутера неспособног да ћути о било чему. Увек се хвалисао када би био у друштву

неке лепе жене.

“ Па ја сам прва започела причу о томе ” рекла је Дени. “ Видиш, Дејвид ме је

позвао да пођем с њим и ја сам хтела да чујем ко ће све бити тамо. ”

“ Значи, решила си да коначно прихватиш Дејвидово удварање. ”

“ Није баш тако. Бојим се да иза тога стоји други мотив. Ја ... видиш... идем због

Луиса Десијера. ”

Брентовог оца, намрштила се Шарлота. Ако је Дени мислила на оно што мисли

она ... Али, шта би друго могла да мисли ?

“ Како то треба да схватим ? ” упитала је. “ Да ти се он не допада ? Мислим као

мушкарац ? ”

“ Да ” скоро је прошапутала Дени. “ Упознала сам се с њим у петак увече и ... и... ”

Глас јој је одједном замро.

“ Ко би то рекао ? ” узвикнула је Шарлота.

Она и Дени су се познавале одмалена и Дени је одувек говорила да јој не пада на

памет да се уда или заљубљује у било кога. Шарлота је често пецкала, да вероватно

чека принца на белом коњу. Сада је поново подсетила на то.

“ Мислиш да сам мало блесава ? ” тихо је упитала Дени.

“ Зашто бих тако мислила ? ”

Дени се збуњено насмејала.

“ Знаш, ја сматрам да је он врло згодан и шармантан, али, иако је мало старији од

мене, не бих могла рећи да сам га заинтересовала. ”

*Мало старији* ? Шарлота је подигла обрве. Луис је од Дени старији скоро

двадесет година. Наравно, Шарлота није била шокирана, нити збуњена тиме, али је

чудило што је Дени имала потребу да то напомене.

“ Не мислим да си блесава, Дени ” сада је озбиљно рекла. “ Ако се тај човек теби

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

свиђа, а видим да је тако, разлика у годинама не би смела да буде сметња. ”

“ Па, и ја тако мислим. ” Осетило се да је Дени одахнула. “ Али, ипак ми је било

потребно извесно охрабрење. ”

“ Драга моја ”Шарлота се трудила да звучи убедљиво “ ако ти се неко допада, не

обазири се ни на чије мишљење. ”

“ Ах, да... чини ми се да сам баш то желала да чујем и да сам те због тога назвала.

Ти ме никад ниси оставила на цедилу. Хвала ти, Чарли. Значи, видећемо се у среду !”

“ Наравно ” насмејала се Шарлота. “ Тај пријем не бих пропустила ни за шта на

свету. ”

***Брент Десијер !

Први пут после три дана, Шарлота је дозволила себи да размишља о том човеку.

Била је среда поподне и она је седела у кади пуној топле воде која је мирисала на

јасмин. Много је радила ова три дана, завршила сва предвиђена платна и сада је

имала времена да одахне и препусти се другим стварима.

Уморна, али задовољна, лежала је у топлој води. Узела је сапун и њиме превукла

целом дужином тела. Задрхтала је читавим телом када је помислила да би Брент

могао да јој пређе руком преко нагог тела.

Брент ! Дуг, сетан уздах јој се отео из груди. Шта ће ми вечерас рећи ? Ни у једном

тренутку се није заваравала да ће он одустати од своје намере.

Она га је намерно и одлучно навела да помисли да је и она жена која има своју

цену, а вечерас ће он захтевати да му каже ту цену.

Из каде је устала забринута. Умотала се у огртач од дебелог фротира и чинило јој

се да је у њему скривена од целог света. Брентове речи, међутим, није могла да

заборави. Да, сигурно ће од ње тражити да му каже своју цену.

Лутер је стигао тачно у минут. То је уопште није изненадило. Лутер је увек био

савршено тачан. Изашао је из кола висок и витак, насмешен и елегантан, слика и

прилика младог и успешног Американца. Лутер је заиста био све то и још и више.

Као младожења, био је у самом врху топ листа многих мајки добростојећих породица

које су имале ћерке удаваче. Био је већ познат у пословном свету, био је амбициозан

и знао је да се користи пословним везама свога оца. То да је био успешан послован

човек, признавала му је и Шарлота, али, нешто није могла да му опрости. Био је

смртно досадан.

Јадни Лутер, помислила је. Само кад се не би толико трудио да ме освоји.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Лутер није затварао уста од часа када су ушли у кола, па све док се нису

зауставили пред блештаво осветљеном зградом Десијерових. Блебетао је и док су

ишли према улазу, али она није обраћала пажњу на његове речи. С времена на време

би климнула главом, али га у ствари није ни слушала.

***Брент је угледао Шарлоту истог трена када је ступила у дворану. Последњих сат

времена није скидао поглед са врата на која су улазиле званица. Сада је полако

подигао чашу с пићем коју је држао у руци још од када је дошао. Отпио је први

гутљај, не скидајући поглед са Шарлоте.

У својој елегантној хаљини, она је изгледала као неки манекен врхунске класе.

У Брентовом погледу је заблистало нешто необично, али само за тренутак. Рука у

којој је држао чашу као да је задрхтала, али то нико није могао да примети. Следећег

тренутка, поново је био савршено миран и хладан.

Поново се пренуо када је угледао младог плавокосог момка који је ишао за

Шарлотом и сада је обухватио око струка. Љутито је стиснуо усне. Лутер Холцман !

Шта Шарлота ради у друштву тог момка ? Стегао је зубе, толико да су га вилични

мишићи заболели.

“ Ко је тај младић што је управо, Бренте ? ”

Брент се окренуо и угледао витку девојку која му се нечујно приближила.

“ Лутер Холцман. Зашто ? ”

“ Ја ... ” девојка је збуњено слегла раменима. “ Он ... мислим да је врло привлачан.

Хоћеш ли ме упознати с њим ? ”

Брентове усне су се развукле у осмех. Он је осећао велику симпатију према овој

Шпањолки. Била је секретарица његовог оца и врло кратко његова љубавница.

“ Ах, Нита ” осмехнуо се. “ Од када ти се свиђају плавокоси ? ”

“ Од тренутка када сам угледала на улазу ” Нита је искрено одговорила.

“ Није ваљда ? ” погледао је Брент. Био је искрено изненађен што нека жена може

да се заинтересује за тог, по његовом мишљењу, сувише згодног Лутера Холцмана.

“Брзо си променула укус ? ”

“ Не шали се на мој рачун, Бренте. Ти си учинио да ми се црнокоси више не

свиђају. ”

“ Ах, драга, ја се не бих... ” Није завршио реченицу јер је иза његових леђа

одјекнуо Шарлотин глас.

“ Заиста ми је криво што вас узнемиравам, господине Десијере, али овај момак

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

жели да се упозна с вама. Не знам зашто али... ”

Брент се полако окренуо и погледао Шарлоту право у очи. Ухватила је његов

поглед и осмехнула се својим најљупкијим осмехом. Колико би у том часу дала да је

смела да га удари посред лица на којем се појавио подругљив осмех.

“ Овај момак ? ” упитао је Брент. “ Мислиш на Лутера ? ”

Шарлота га је збуњено погледала, међутим, на Лутеровом лицу се појавио осмех.

“ Драго ми је што сте ме се сетили, господине Десијере. Заиста сам желео да се

лично упознам са вама. Малопре сам имао задовољство да сретнем Вашег оца. Како

сам чуо, он је пројектовао кућу на имању Шарлотиног оца. ”

“ Да, то је тачно ” рекао је Брент. Онда је руком показао на лепу Шпањолку поред

себе. “ Ово је секретарица мога оца. Нита Фијаго. Нита, упознај се са ћерком Стивена

Маркеса, Шарлотом и њеним ... пријатељем Холцменом. ”

Шарлоти није промакла она значајна пауза у његовој реченици. Искоса је

погледала Брента док су Нита и Лутер измењивали љубазне поздраве. Изненадила

се, јер Нита није крила колико јој се Лутер допада. Да ли је то могуће ? Не, Шарлота

просто није могла да верује да би се Лутер могао допасти било којој жени, али, није

све могла да мери својим мерилима, то је добро знала.

“ Нита ” рекао је коначно Брент “ да ли би ти било пријатно да извесно време

правиш друштво господину Холцмену ? Госпођица Маркес Маркес и ја треба да

разговарамо о ... неким пословним стварима. ”

Свесна о каквим пословима Брент жели да разговара, Шарлота је ћутала,

надајући се да ће је Лутер извући. Са жаљењем је, међутим, морала да констатује да

он није разумео поглед који му је добацила.

“ Наравно да немам ништа против ” рекла је Нита, а очи су јој заблистале.

“ Али то стварно није неопход... ” почела је Шарлота, али је Брент грубо ухватио

за руку и повукао је за собом.

“ Хајдемо, госпоћице Маркес. Идемо у радну собу мога оца. Тамо ћемо моћи да

разговарамо на миру. ”

Не дајући јој времена да се поврати од изненађења, нити да се побуни, Брент је

одлучним корацима кренуо преко сале, водећи је са собом. Шарлота је била сасвим

збуњена и као у неком трансу ишла је за њим.

Застала је на месту као скамењена тек када су се за њима затворила врата радне

собе. Онда су јој се очи разрогачиле од изненађења када је на зиду препознала слику.

То је било њено платно, једно од најбољих које је икада урадила. Није никад сазнала

ко га је купио, а сада је схватила. Прешла је преко собе и приближила се слици.

“ Допада ти се, зар не ? ” упитао је Брент.

“ Да, а теби ? ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

“ И мени се допада. Да сам стигао на отварање изложбе, та слика би сада била

моја. Отац ме је претекао за само један дан. ”

Шарлота је била изненађена том изјавом. Окренула се према њему и он је

наставио.

“ Да ли би волела да стварно имаш једно платно Макса Чарлса ? Наравно, не ово...

Луис га не би дао ни за шта на свету, али, да ли би ти волела неки његов други рад ? ”

Она га је подозриво погледала.

“ Да ли тим платном Макса Чарлса намераваш да започнеш листу *свега*

намењеног мени ? ” упитала је.

“ Да не почињемо опет од почетка ” одмахнуо је руком. “ Да ли би Макс Чарлс ? ...

Не, свестан сам да то не би било довољно... Твоје услуге су вероватно још скупље. ”

Њене услуге ! Шарлоти се чинило да ће се онесвестити, а онда је бес букнуо у њој.

Већ је замахнула руком да га удари посред лица, али он је упозорио у пола покрета.

“ Не бих то учинио да сам на твом месту ” рекао је озбиљним гласом. “ Никада не

покушавам да физичком принудом добијам жену ... никада не користим своју

физичку предност сем ако морам да узвратим истом мером. Дакле ? ”

Лагано је ухватио за подигнуту руку, привукао себи и прислонио јој усне на длан.

Ни за тренутак није скидао поглед са њеног лица, као да у његовом изразу жели да

пронађе одговор на своје питање.

Шарлотин одговор је заиста било тешко пропустити. Дрхтај који јој је потресао

тело, био је врло видљив. Брент је морао бити начињен од камена, па да га не осети.

Наравно, он се одмах потрудио да јој покаже да и није од камена. Дугом руком је

обухватио око струка и привукао себи.

“ Видиш ли како стоје ствари с нама ? ” промрмљао је, али у гласу му се први пут

осетила несигурност. “ Довољно је само да те додирнем, па да у теби пробудим исту

ону страст коју ти будиш у мени. ”

Шарлота је заборавила на своја зарицања. Уздахнула је, а подрхтавање јој се

осетило у грлу. Мада је и сам осећао необуздану жељу да је добије, ту, одмах, Брент је

застао.

“ Акоо је ово била игра, коју је неко од нас започео, сада је готово са тим,

Шарлота” промрмљао је. “ Рекла си ми да имаш своје услове, а ја сам рекао да сам

спреман да их испуним. Сасвим сам свестан твог укуса за скупе ствари. Више не могу

да чекам. Желим те и имаћу те. Имаћу те, макар то значило да ћу морати да се вежем

за цео живот. ”

Шарлота није имала времена да одговори јер су његове усне већ нашле њене. Био

је то дуг, врео пољубац, који је истопио све њене разлоге које је брижљиво

смишљала. Све је у трену заборавила.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Обавила му је руку око врата и дала једини могући одговор. Пољубац је трајао и

трајао, а она је потпуно заборавила на све око себе, све док...

“ Шарлота ! ” тај глас као да је вратио свести. “ Шарлота, јеси ли ту ? ”

Била је то Дени, а њих двоје су тек сада приметили да је она непрестано

притискала кваку на вратима, али није улазила.

“ Да ” одговорила је Шарлота дрхтавим гласаом, не скидајући поглед са Брентовог

лица. Шта ли је то са Дени, питала се. Она никад није била индискретна. Мора да је

потпуно изгубила главу. “ Да, ту сам. Уђи. ”

Брент је прогунђао нешто себи у браду, а кад је Дени ушла, промрмљао је.

“ Успела си да добијеш на времену. После пријема ћу свакако навратити у твој

стан и биће боље да не затекнем тамо оног господина Плавокосог, разумеш ? ”

Дени је застала на вратима као да је тек тада угледала Брента.

“ Ох, господине Десијере ! Нисам знала да сте иВи ту. Нису ми рекли. Надам сеа

вас нисам прекинула у нечем... важном. ”

“ Нисте ” одговорио је Брент с наглашеном љубазношћу. “ А Ви сте ? ”

Дени се широко осмехнула.

“ Ја сам ... ”

“ Гејл Потерс ” брзо је рекла Шарлота. Право Денино име и јесте било Гејл, али од

како су знали за њу, сви пријатељи су је звали Дени.

“ Драго ми је што смо се упознали ” рекла је Дени.

“ И мени ” Брент је климнуо главом. “ Ви сте адвокат, зар не ? ”

“ Да, али ... Ви доста знате о мени ? ”

“ Ох, у последње време сам доста слушао о Вама. Наравно, само лепе ствари. ”

Дени је заустила да каже нешто, али је он предухитрио.

“ Надам се да ћете ме извинити ” рекао је и застао на вратима, окренувши се

Шарлоти. “ А ти нећеш заборавити наш договор, зар не ? ”

“ Не, нећу заборавити ” намрштила се Шарлота.

Када је Брент изашао из собе, Шарлота је погледала Дени, али сасвим одсутно.

Видело се да је размишљала о нечем другом.

“ Хтела си о нечему да разговарамо ? ” упитала је.

“ Да. Чарли ” осмехнула се Дени с изразом кривца ухваћеног у штати. “ Хтела сам

један савет од тебе. ”

“ Савет ? ” насмејала се Шарлота. “ Колико знам, ти си та која зарађује делећи

другима савете. ”

“ Чарли ” прекорно је узвикнула Дени. “ Ово нема никакве везе са адвокатуром.

Потребан ми је твој савет у вези са једном приватном ствари ... сасвим приватно ...

лично. ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

“ Ах, јасно ми је ” насмејала се Шарлота. “ То свакако има неке везе са Луисом

Десијером, зар не ? ”

“ Да ” намрштила се Дени. “ Али, ако намераваш да се шалиш са мном ... ”

“ Ох, не љути се ... ” осмехнула се Шарлота. “ Знаш и сама да то никад не бих

урадила. Реци, у чему је проблем ? ”

“ Луис ме је позвао да останем и када се пријем заврши ” рекла јој је Дени збуњена

као шипарица. “ Не знам шта да радим ... ”

“ Не разумем ” погледала је Шарлота скупљених обрва. “ Зар не желиш да будеш

сама са њим ? Да га боље упознаш ? ”

“ Желим, наравно, али ... ” Дени је уздахнула. “ Али, некако осећам, не знам

зашто, да ће ми он рећи да је разлика у годинама међу нама превелика. ”

“ А ти си убеђена да разлика у годинама није битна ? ”

“ Наравно. Знаш, он ... дошао је код мене у понедељак, после оног нашег

телефонског разговора ... ” глас јој је одједном замро.

“ Реци до краја ” подстицала је Шарлота, озбиљно заинтересована.

“ Разговарали смо извесно време, а онда, пре него што је пошао ... он ме је

пољубио, Шарлота. Никада у животу нисам била заинтересована за једног мушкарца

као сада. Уосталом, ти ме познајеш. Нисам баш од оних којима је увек било

неопходно неко мушко друштво. ”

Шарлота је сада била искрено изненађена. Ипак, климнула је главом, уливајући

тако храброст својој пријатељици да слободно настави своју исповест.

Била је то за њу нова ситуација. Откако је знала за себе, познавала је Дени и увек

је у њој налазила ослонац кад год јој је то било потребно. Још у школским данима.

Дени је прикривала све њене несташлуке, а касније увек имала разумевања за све

њене екстраваганције. Дени је имала раме на коме је Шарлота могла да се исплаче

кад год је то било потребно.

Зато је ваљда било необично и једној и другој што се показало да је и Дени слаба

и рањива, као и свака девојка и да је море исте муке као и Шарлоту.

“ Знаш, кад ме је пољубио ” наставила је Дени “ ја сам се просто скаменила, а

онда, као да је нека ватра букнула у мени. То је нешто што не можеш да замислиш,

Шарлота ... ”

Могу, могу, помислила је Шарлота. И те како могу да замислим како то изгледа,

али ништа није говорила. Сада је Дени била на реду да изнесе своју муку и дилеме.

“ И да будем искрена, ” говорила је Дени са дугачким паузама “ када ме је

пољубио, разлика у годинама је била последња ствар на свету која би могла да ме

занима. Тај човек ме доводи до лудила, Чарли. Ја сам просто друга жена ... Више не

препознајем себе ... Све ми се чини премало. Хтела бих да пожурим ... да он ...

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Можеш ли ми рећи шта да радим ? ”

Шарлота је стиснула усне и неодлучно погледала Дени. У нормалним

ситуацијама, она не би тражила, ни делила савета, али стање у коме се Дени нашла,

захтевало је пријатељску подршку. Сада није могла да се извлачи на неке тобожње

принципе, као то да не жели да се меша и томе слично. Није то ни хтела. Дени јој је

превише значила да би преко њене ситуације прешла тек тако. Тим пре што се Дени

није устручавала да отворено тражи савет.

“ Да ли Луис зна за твоја осећања ? ” упитала је Шарлота. “ Мислим, да ли си ти

спремна и у ватру и у воду за њега ? ”

“ Па, нисмо о томе баш разговарали. ”

“ Зар ниси рекла да он сматра да је разлика у годинама велика ? ”

“ Јесте, рекао је то, али, кад смо разговарали оринципијелно. То нема везе с оним

пољупцима. Само, ја нисам глупа. Знам да се то односи на њега и мене. Зато је и

започео тај разговор. ”

“ Знаш шта ? Лепо ти њему отворено и искрено реци шта осећаш према њему

лично, а не по неким принципима и шта ти ја све не знам каквим глупостима. Иди

код њега и не дај му да писне, већ му испричај све о својим осећањима. ”

“ Ох, лако је то рећи. Не, ја то не бих могла ” одвратола је дени смушено.

“ Којешта ! ” храбрила је Шарлота која ни оваква каква је била, тешко да би се

осећала другачије, али, имала је сијасет теорија којима је умела да поткрепи оно за

шта се бори. “ Ми живимо у савременом свету у којем је и жени дозвољено да

слободно оспољава своја осећања. Осим тога, има још нешто ... ”

Дени је молећиво погледала.

“ Шарлота, молим те ” скоро је викнула.

“ Чекај, јеси ли ме питала за мишљење ? У ствари, хтела сам да ти кажем да треба

мало да помислиш и у којој је он ситуацији. Њему сигурно није свеједно. Ни он није

сигуран у себе. Ти си скоро двадесет година млађа од њега, па дозволи да и он има

право да има своје дилеме. ”

“ Али, све време ти причам да мени то баш ништа не значи. ”

“ То ти верујем. Само, у то треба да увериш и њега. Ти треба њему да улијеш

сигурност. У бољој си позицији, разумеш ? ”

“ Али мени стварно године ништа не значе ” понављала је Дени.

“ Знаш шта ? Најбоље је да сада одеш кући и добро се испаваш ” предложила је

Шарлота. “ Јутро је паметније од вечери, каже се. Сутра ћеш о свему мислити

другачије и знаћеш шта треба да урадиш. ”

“ Разумем ” одговорила је Дени, али Шарлоти је било јасно да се њена

пријатељица заглибила до гуше. Заљубила се и од оне рационалне Дени, није остало

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

ни трага.

***И сама Шарлота се осећала некако празном. После Брентовог одласка са пријема,

њој је одједном се постало досадно. Нестало је оног узбуђења које је просто

испуњавало ваздух док је очекивала сусрет с њим и док су били одвојени од целог

света у соби његовог оца. Јадна Дени је све покварила.

Чим се растала од Дени која се придружила Луису, окренула се да потражи оца.

Он јој је увек био уточиште. Ма колико се отимала и покушавала да се ослободи

његове бриге, кад год би се нашла у некој нелагодној ситуацији, потражила би

његову заштиту.

У почетку, када јој је мајка умрла, Шарлота је извесно време живела у кући код

оца. Сматрала је да му је потребна. У ствари, он је био потребан њој, али, када је први

бол минуо, преселила се у засебан стан. Било јој ге је жао, али морала је сама да

гради свој живот. У последње време, све више је мислила да он треба да се поново

ожени. Није добро кад старији човек живи сам.

На сву срећу, пре две-три године, он је упознао Марлену Холт, симпатичну жену

која се и њој много допала.Тако се њена брига о оцу донекле смањила. Надала се

само да ће се Стивен досетити шта треба да учини да би схватио да ни Марлена не

може вечно чекати.

Баш то вече је помислила да би то могла и да му каже. Међутим, ни за шта није

имала вољу, па је одустала. Угледала га је таман у тренутку када му је Марлена

прилазила. Одмахнула је главом и не задржавајући се више, напустила кућу.

***Било је тачно једанаест и тридесет минута када је Шарлота затворила врата свог

стана, а тачно једанаест и четрдесет када их је поново отворила да пропусти Брента

Десијера који је тако бесомучно звонио као да је желео да пробуди целу кућу.

“ Шта те је толико задржало ? ” дочекала га је Шарлота иронично, окрећући му

леђа и прилазећи каучу.

“ Задржао ме је густ саобраћај ” одговорио је он немарно. Правио се да не

примећује њену заједљивост и пратио је у стопу.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Завалио се на другом крају кауча, испруживши ноге.

“ Да није било тога, стигао бих бар два минута раније ” насмејао се.

Шарлота је гласно зевала.

“ Баш ми је жао. Пропустио си велику љубавну сцену ” изазивала га је уз

неодољив осмех.

“ Зар ? ”

“ Дабоме. ”

“ А ко су били актери ? ”

“ Ко овде то може да буде ? ”

“ А други ? Партнер ? ”

“ Лутер, наравно. Једва сам га се отарасила. Никад му није доста. ”

Никада у животи није видела да неко може да устане тако брзо и спретно. Много

пре него што је последња реч сишла с њених усана, Брент је буквално слетео са кауча

и онако висок, наднео се над њом.

“ Ако те је само дотакао, сломићу му сваку кошчицу ” загрмео је. “ И то полако,

једну по једну ... ”

“ Нећеш ти ништа учинити. Немаш никаквог права да претиш мојим ...

пријатељима. ” Успела је да сачува мир, иако је схватила да њено изазивање није баш

паметно.

Мада ни сам није веровао у оно што је рекла, Брент се није мицао од ње. Стајао је

и гледао је тако мрко да њој више није било до изазивања.

“ На тој лицитацији, ја имам право оног ко нуди више ” процедио је кроз зубе.

“Шта ти је он понудио ? Крзна ? Драго камење или нека бљештава, луксузна кола са

астрономском ценом ? ”

Шарлота га је погледала право у очи. Осећала се ужасно. Била је уморна. Није

више могла да мисли и није знала шта да каже.

А онда, као неком чаролијом, одговор јој се сам нашао на уснама.

“ Рећи ћу ти шта ми је Лутер понудио ” меко је проговорила. “ Понудио ми је

заштиту, сигурност, поштовање ... ”

Заутавивши дах, посматрала је Брента на чијем лицу се огледала сумња. Само за

тренутак, као да се двоумио. Онда је проговорио кроз стиснуте зубе и са пакосним

изразом у очима.

“ Питао те је да се удаш за њега ? ”

“ Баш то. ”

“ Види, види. А какв је био твој одговор ? ”

Мада је оклевала да одговори на то питање, није одмах знала шта да му одговори.

Имала је само две могућности, да слаже, или да каже истину. Ни једно, ни друго, није

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

било лако.

Ако му слаже, знала је да ће он то брзо схватити. Ако му каже истину, наћи ће се

тачно тамо где је и била, на почетку. Брент ће је опет вређати, тражећи да му каже

своју цену.

Ситуација је била крајње напета. Обоје су били накострешени и обоје су мислили

да ће се цела ситуација расплести баш сада и овде.

Уздахнула је с олакшањем када се огласило звоно ... Звоно на њеним вратима.

Хвала небесима, помислила је и пошла да отвори.

“ Ја просто не могу да верујем да сад ... ” почео је Брент, зауставивши је у пола

покрета. “ Ко би то сад могао да буде ? Немој ми рећи. Дозволи да погодим. Опет твој

татица ? ”

“ Не ! ” рекла је Шарлота покушавајући да остане озбиљна. “ Не верујем. ”

“ Ваљда се није вратио онај твој сметењак ? ”

“ Сигурно није. Он вероватно већ спава. Уморан је ” опет га је подбадала.

“ Идем ја да отворим ! ”

“ Стани, то је вероватно Гејл ! ”

“ Шта ће она у ово доба ? ”

“ Има неки проблем о коме жели да разговара са мном. ” Није хтела да му каже да

само она и Дени упадају овако касно једна другој у кућу.

“ Гејл има проблем ? ” промрмљао је Брент. “ И о томе мора да разговара баш у

поноћ ? ”

“ У поноћ или у подне, свеједно ” слегнула је раменима Шарлота и прошла поред

њега да отвори врата. “ Какве то везе има ? ”

“ За мене има веома много ” мрмљао је Брент. “ Претпостављам да ћеш јој рећи да

сам се управо спремао да пођем. ”

Шарлота се баш спремала да му каже да је погодио, али јој је у том тренутку пала

на памет једна идеја.

“ Не ” рекла је мирно. “ Мислим да ће бити боље да останеш још мало. Можда ћеш

моћи да је боље посаветујеш од мене. Да, само остани. ”

равно, пред вратима је стајала Дени. Шарлота се понашала као да се није

изненадила што је види. Уосталом, и није. Знала је да се Дени неће тако лако

смирити, а кад је зазвонила, било је јасно да и није. Осмехнула се и пропустила је у

собу.

Дени се збунила за тренутак када је угледала Брента. Ипак је застала као да је

хтела да се врати.

“ Само уђи, Гејл ” рекла је Шарлота. Још увек је пред Брентом ословљавала

правим именом. “ Па, Брента познајеш. ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

“ Ох, Чарли ... ја, извини ... нисам знала ” извињавала се Дени.

Шарлота је ухватила за руку и повукла је у дневну собу.

“ Наравно да ниси знала. Нисам ни ја ... Али нема везе. Можемо да разговарамо.

Знаш, Брент се понудио да оде, али сам га ја замолила да остане. ”

Дени је подигла поглед.

“ Ох ... да ... овај ... мислим да бих радије, ипак ... ”

“ Гејл, забога ! ” Продрмала је Шарлота. “ Уразуми се мало. Ко боље познаје Луиса

од његовог рођеног сина ? ”

“ Луиса ? ” изненађено је упитао Брент. “ Не мислите, ваљда, на Луиса Десијера ? ”

“ Баш на њега ! ”

“ Какве везе он ... ”

“ Не буди нестрпљив ” Шарлота је смиривала ситуацију, срећна што се Дени

појавила. “ Одох ја у кухињу да припремим кафу ... Хоћете ли кафу или можда нешто

јаче ? ”

“ Кафа би ми сасвим одговарала ” промрмљала је Дени, а и Брент је потврдно

климнуо главом.

Док је Шарлота припремала кафу, у соби је владала тишина. Гејл је седела сва

утучена, а Брент изненађен. Више му ништа није било јасно.

Тек када се Шарлота вратила са послужавником у рукама, разговор је кренуо. У

ствари, она га је започела.

“ Дакле ” почела је, прелазећи са Брента на Гејл. “ Неко мора да почне разговор,

иначе, овако можемо да седимо читаву ноћ. Видиш, Бренте, Гејл је заинтересована за

твог оца. И то врло заинтересована. ”

Као и Шарлота, и Брент је игнорисао Гејлин протест што се тако отворено говори

о њеним осећањима. Израз на његовом лицу се није ни мало променио.

“ Мислиш романтично заинтересована ? ” упитао је. “ Па, у чему је проблем ? ”

Дени је већ била црвена као булка, али њих двоје су се правили да то не

примећују.

“ Твој отац ” рекла је Шарлота. “ Мада признаје да је и он заинтересован, нече се

уплашио. ”

“ Он ? Не верујем. То је стари вук, тог није лако уплашити. А чега мислиш да се он

то плаши ? ”

“ Разлике у годинама. Сматра да је много старији од Гејл. ”

“ Ах, то ” промрмљао је Брент. “ То је нешто сасвим друго. Он је, у ствари, прави

џентлмен, знате ... ”

“ Да, ја то зунам ” сложила се Шарлота. “ Проблем је у томе што Гејл не зна како

да га убеди да то није никаква препрека, ако се двоје воле. ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Брент је искоса погледао Гејл.

“ Мислите ли ви то озбиљно ... то у вези с мојим оцем, или је то за Вас нека

романтична фантазија ? ” упитао је. “ Нем ничег новог у томе да старији мушкарац

буде занимљив младој жени. ”

Шарлота је погледала своју пријатељицу. И сама је била изненађена њеним

мирним одговором.

“ Можда у томе има и нешто фантазије, Бренте ” рекла је Гејл. “ Али, молим Вас,

да ми верујете да сам ја апсолутно озбиљна ... ”

“ Ценим Вашу искреност, Гејл. Спреман сам да Вам помогнем. Можда бисмо

одмах могли да се договоримо на који начин све то да се изведе, а да не испрепадамо

мог оца ” насмејао се. “ Знате, мушкарци нису тако храбри како изгледају. То су их

само набедили. ”

Тај његов тон је мало раскравио Гејл, па је следећи сат протекао у врло живом

разговору. Најзад су дошли и до неких закључака.

По свему судећи, изгледало је да би Луиса требало салетети са две стране ...

Споља, што Гејл треба да преузме на себе, и изнутра, из куће, што треба да уради

Брент.

О пламу су, наравно, разговарали Шарлота и Брент и обоје су били одушевљени

оним што су смислили. Гејл је, међутим, само црвенела и бледела. Очигледно, она

није била убеђена у ефикасност свега тога.

“ Не брините, Гејл ” говорио је Брент љубазно. “ Ја сам на Вашој страни. У ствари,

верујем да мга оца спутавају само одређени обзири, за које он мисли да су из домена

морала. То и неће бити тако тешко срушити и показати да су чиста измишљотина. ”

Када је Шарлота коначно затворила врата за својом пријатељицом и Брентом,

који су заједно отишли врло удубљени у своје планове, задовољно се осмехнула.

Гејлина ствар је имала све изгледе да се добро заврши, а она је опет успела да

избегне Брента. Сада је коначно могла да легне и да се добро одмори.

Дуго времена, међутим, пошто су Гејл и Брент отишли, она је будна лежала у

кревету и размишљала о свом властитом проблему. Морала је најзад да одлучи шта

ће да каже Бренту када је опет буде салетао. Коначно, њихов разговор није завршен и

била је сигурна да ће дискусија о Лутеру опет доћи на дневни ред. Ако му каже да је

све измислила, он ће удвостручити своје напоре да дође до ње. А опет, ако слаже и

каже му да је прихватила Лутерову понуду и пристала да се уда за њега, права истина

ће се брзо открити. И у једном, и у другом случају, испала би смешна.

Заспала је негде пред зору. Сањала је да је у дивљини неке пусте шуме прогања

нека сподоба чудног, а опет, некако познатог изгледа. Измицала му је доста времена,

али је коначно успео да је стигне. Тада му је видела лице. Било је то лице Брента

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Десијера.

***С муком се извукла из кревета, истуширала се и пошла у кухињу да спреми себи

кафу. Није се наспавала, па је била сва као сломљена када је после доручка прешла у

атеље.

Посматрала је своја тек завршена платна, трудећи се узалуд да присили себе да

започне нешто ново. За свој нерад је имала оправдање. После више од недељу дана

напорног рада, и пошто су јој све слике биле спремне за изложбу, сматрала је да

може себи да дозволи један слободан дан.

Најзад је одустала од рада и решила да тај дан добро искористи.

Обукла је панталоне и лаку памучну блузу и обула лагане сандале. Косу је

рашчешљала и пустила да јој слободно пада низ леђа. Преко рамена је пребацила

своју малу торбицу и журно напустила стан.

Први пут, после толико година, своја кола је возила у границама дозвољене

брзине. Ишла је према кући свога оца. Сада су је одједном та спортска кола почела да

нервирају. Први пут јој је пало на памет да би требало да има неки озбиљнији ауто.

Коначно, одавно је већ изашла из тинејџерског доба.

Та тама у њеној глави као да је одједном постала важна. Сетила се и других ствари

у свом животу које је већ одавно требало да прерасте. Заиста, цела та фама коју је

направила око себе, није јој била потребна. И први пут се запитала, каквог смисла

има тај њен приватни рат са целим светом. А тек стратегија којом је тај рат водила !

Одједном је осетила стид. Стварно, шта је хтела да постигне својим незрелим и

бесмисленим понашањем ?

У ствари, баш сада, она се жестоко сударила са самом собом. Само, како да

исплива из свега тога, питала се. Међутим, на то питање, није било лако наћи

одговор.

Уздахнула је с олакшањем када је скренула на паркинг испред очеве куће.

Очекивала је да ће оца затећи у лабораторији где се обично задржавао у ово време

и пријатно се изненадила када га је нашла у башти. Уређивао је леје са цвећем.

“ Здраво, девојко ” весело је поздравио Стивен када је изашла из кола. “ Јеси ли

одлучила да мало побегнеш од свог штафелаја ? ”

“ Не ” Шарлота је одмахнула главом. “ Припремила сам све за изложбу, па сам

решила да се мало одморим пре него што поново кренем да радим. ”

“ Није ти то лоше. Него, дођи да те боље видим. Некако ми другачије изгледаш ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

рекао је Стивен приметивши да Шарлота нема ни мало шминке на лицу. Прећутао је

да му се чинило да иугледа чудно мирна и озбиљна.

“ Ево ме ” стигла је до њега.

“ Да ли се добро осећаш, драга ? ”

“ Па, баш и не ” одговорила је Шарлота и изненадила се и сама тим својим

речима.

“ Хајде да поразговарамо, да видимо шта је ” предложио је забринуто Стивен. Од

свог осамнаестог рођендана, Шарлота ни један једини пут није изјавила да јој баш

није добро.

“ Немој ” одмахнула је главом. “ У ствари, можда и требало... ако желиш да ме

саслушаш. ”

Стивен се подигао из клечећег положаја са лакоћом човека двадесетак година

млађег од његових година. Отресао је земљу са дланова и пошао према кући.

“ Хајдемо у моју радну собу ” позвао је Шарлоту. “ Само да прво оперем руке. ”

Ушавши у кухињу креоз задња врата, Стивен је пошао према купатилу. Шарлота

је ушла за њим и зачудила се када је у кухињи затекла Марлену. Поздравиле су се и

док се Стивен није вратио, мало су поразговарале.

Током последње две године колико је Марлена била са Стивеном, она и Шарлота

су постале прилично блиске. Марлена је чак припадала оном малом броју људи који

су знали да се иза псеудонима Макс Чарлс, крије Шарлота.

“ Како напредују припреме за изложбу ? ” упитала је Марлена. Док је посматрала

Шарлоту, на лицу јој се појавио онај исти, помало забринут израз који је малопре

имао и Стивен.

“ Све је завршено ” одговорила је Шарлота трудећи се да јој глас звучи

незаинтересовано. Ипак, била је свесна да може да завара Марлену, па је додала.

“Решила сам да мало побегнем из атељеа, да дам себи мало предаха. ”

“ То ти је паметно ” марлена је климнула главом. “ Ти стварно исувише радиш.

Знаш, мислим да је крајње време да се удаш и мало смириш и одмориш од тог

блесавог живота који водиш. ”

Права реч за мој живот, помислила је Шарлота. Блесав живот. Тачно. Блесавији

сигурно не може бити, али спомињање изложбе је изнервирало. Окренула се и

планула.

“ Пази само ко ми спомиње удају ! А зашто ти не учиниш нешто што ће отворити

очи моме оцу ? Зашто ни не покушаваш да га уведеш у брачну луку ? ”

Било је просто невероватно колико се Марлена изненадила. Једва се повратила,

али тада је Стивен ушао у кухињу и својим присуством спречио нешто што је претило

да се претвори у свађу. Он, међутим, ништа није приметио. Отворио је врата

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

фрижидера и извадио две флаше кока-коле и изашао из кухиње добацивши.

“ Идеш ли, Чарли ? ”

“ Идем ” довикнула је Шарлота, заставши само толико да прошапута : “ Извини,

Марлена ! Молим те, покушај да заборавиш оно што сам рекла. У ствари, заборави

како сам рекла. ”

“ Ко је тај човек, Чарли ? ” тихо је упитала Марлена.

Шарлота је букнула у лицу.

“ Какав човек ? Нема никаквог ... ”

“ Не покушавај да ме лажеш, Шарлота ” насмешила се Марлена и руком јој

показала на ходник. “ Отац те чека. Када завршиш разговор с њим, наврати овамо да

ми довршимо оно о чему смо почеле да разговарамо, ако желиш, наравно. ”

Шарлота је покуњено оборила главу и изашла из кухиње. Док је прилазила радној

соби свога оца, на памет јој је пало да је погрешила што је уопште долазила овамо.

Ако је Марлена тако лако могла да је прочита, њеном оцу ће бити још лакше.

Стивен је одмах прешао на ствар.

“ Брент ти прави проблеме, зар не ? ” тихо је упитао.

Шарлота је дубоко уздахнула и пришла прозору који је гледао на двориште.

“ Бојим се да сам испала веома глупа, тата. ”

“ Како то мислиш ? ”

Његов тон је натерао да се нагло окрене од прозора и погледа га. У очима му је

био израз какав никада раније није видела. Схватила је једну ствар, Стивен Маркес се

плашио за своју ћерку, и то је био разлог што је само мало недостајало да она

заплаче.

“ Шарлота ” викнуоп је Стивен и тргао је из њене занесености. “ Питао сам те

нешто. ”

Шарлота је оклевала још само један трен, а онда су речи, као бујица, покуљале из

ње.

“ Бојим се да сам се заљубила у Брента, тата. ”

Стивен је озбиљно посматрао.

“ А он ? ”

“ Он ... ” застала је на трен. “ Он ме јури, али то је обична мушка сујета. Само

говори да ме жели. ”

“ То те нисам питао. ”

“ Знам ” дубоко је уздахнула Шарлота. “ За све ово сам ја, исто толико крива

колико и Брент, тата. Ја сам му дозволила... дала сам му повода ... и не само њему,

већ и другима, да верује да сам ја... да сам ... ”

“ Знам, све знам ” тужно је прекинуо отац. “ Драга моја, одавно сам се плашио да

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

ће се догодити овако нешто и да ће те то тешко погодити. Била си толико огорчена и

тврдоглава. То је увек лоша комбинација. Од таквих ствари неко мора да страда и ја

сам се од почетка плашио да ћеш то бити ти. ”

“ Тако је и испало ” рекла је Шарлота и горко се насмејала. “ Не могу да кажем да

ниси покушавао да ме упозориш, али ја сам била тако сигурна у себе и упорно сам се

смејала циркусу који сам сама изводила. А сада, одједном нисам расположена за

смех. ”

Нагло му је пришла и спустила лице на његове груди.

“ Ох, тата, шта сада да радим ? Видиш, и ја желим Брента исто онолико колико он

жели мене. ”

“ Могла би то да му кажеш ” посаветовао је Стивен. “ Мислим, да му кажеш све ...

све, Шарлота. ”

Пре него што је она стигла да реагује, он је одмахнуо руком.

“ Да ли он зна чиме се ти бавиш ? ”

“ Не зна ” одговорила је и обрисала сузе. “ Он, као и многи други, мисли да

беспосличарим, као многе татине ћерке. ”

“ Ето, видиш, све си сама замутила. ”

“ Да. Знаш, то је скоро смешно. Брент се искрено диви платнима Макса Чарлса. ”

Почела је да се смеје, али јој се смех претворио у јецање.

“ Чак се понудио да ми купи једно платно и да ми га поклони... Хоће тиме да ми

плати ... Ох, зар то није да човек полуди ? И знаш шта још ? Једно од мојих најбољих

дела виси у радној соби његовог оца. ”

“ Знам ” осмехнуо се Стивен. “ Видео сам га тамо пре неки дан. Луис се диви том

уметнику. Наравно, нисам му рекао ко је Макс Чарлс. ”

“ Не би могао ни да претпостави ” тихо је рекла Шарлота. “ Ја сам за њега сигурно,

обична празноглава глупача, ако не и нешто горе. ”

“ Шарлота ! ” тихо је упозорио Стивен. “ Ја ником не дозвољавам да с

омаловажавањем говори о мојој ћерки. Не дозвољавам то ни теби. ”

Онда се одједном широко осмехнуо.

“ Ја мислим да би било најбоље да све лепо испричаш Бренту. Убеђен сам да би то

мало средило и то његово арогантно понашање. ”

“ Не знам, тата ”промрмљала је Шарлота. У ствари, осећала је да нема довољно

храбрости да исприча Бренту чиме се бави. Увек је сумњала у себе као у сликара.

“ Ја ... Размислићу о томе. Можда... можда једног дана... У овом тренутку, нисам

расположена ни за шта. ”

“ Желиш ли да разговарам с њим ? ”

“ Ох, побогу, никако ! Не, то не желим ” узвикнула је Шарлота. “ Па нисам ја

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

малолетна ! ”

Ипак, изгледало је да је Стивен разочаран.

“ Како ти кажеш ” слегнуо је раменима. “ Али, ако будеш променила мишљење,

баш бих волео да очитам том Индијанцу ! ”

Шарлота га није схватила. Она је сувише била заузета собом и врло тргично

расположена да би могла да замисли да се њен отац шали.

“ Зар ти се Брент не допада, тата ? ” упитала је.

“ Не допада ? ” насмејао се Стивен. “ И те како ми се допада. У ствари, морам да

признам да осећам поштовање према њему. Можда бих рекао да је мало више

самоуверен. Ја у његовим годинама нисам патио од те болести, али, све то није

битно. Ма колико ми се неко допадао, нећу скрштених руку посматрати како наноси

бол мојој ћерки. ”

“ Ја више нисам мала девојчица, тата ” подсетила га је Шарлота и тужно се

осмехнула. “ У двадесет шестој години, девојка већ треба да зна како да избегне такве

ствари. ”

“ Упркос томе ” почео је Стивен прилично грубо, али га је Шарлота ућуткала

оштрим покретом главе.

“ Сама сам себе увалила у ово, тата. Сада ћу морати да се потрудим да нађем

излаз. И наћи ћу га, буди уверен. ”

“ Ако ти он то дозволи ! ”

“ Да, ако ми он то дозволи ” Шарлота је климнула главом. Полако се окренула и

погледала кроз прозор.

Настала је тишина коју је Стивен прекинуо.

“ Мушкарци нису баш мудри, кад нешто јако желе ” рекао је. “ А најмање су мудри

кад је предмет њихове жеље жена. ”

Шарлота је ћутала и слушала очеве речи. Тек после дуже паузе је схватила шта је

тиме хтео да каже. Да ли је могуће да је њену и Брентову ситуацију упоредио са

његовом и Марленином ? Да, биће да је тако, јер је призвук његовог гласа био некако

сетан и лишен оне поучне ноте коју је имао његов разговор с њом.

Окренула се и погледала га је. Очигледно узбуђен оним што је она испричала,

Стивен није био довољно опрезан, па су му се емоције сасвим јасно виделе на лицу.

То је била једна од ретких ситуација када је Шарлота имала прилике да види оца

када му попусти самоконтрола.

За њу је то било невероватно. Она је сматрала да године у којима је њн отац,

гарантују стабилност и хладнокрвност у питањима срца. Одједном је схватила своју

заблуду и решила да сазна да ли је стварно Марлена у питању.

“ Кад већ говоримо као одрасли људи, тата ” рекла је трудећи се да јој глас звучи

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

весело “ да ли ти, у ствари, волиш Марлену ? ”

Ефекат њених речи био је изненађујући. Одмах је схватила да је погодила право у

циљ. Стивен се тргнуо и одједном се усправио.

“ Шта то знаи ? ” изненада је упитао. “ Марлена је дивна жена и ти то знаш. ”

“ Ох, наравно ” рекла је Шарлота, скривајући осмех који јој се појавио на уснама.

“Ја то знам. Само сам желела да чујем да ли је то теби познато. ”

“ Шта ти то сад петљаш ? ” Стивен се мало изнервирао јер је добро познавао своју

ћерку. “ Хајде, реци, шта то држиш у рукаву ? О чему се ради ? ”

“ О теби ” рекла је Шарлота озбиљно “ и о Марлени. Чињеница је да се вас двоје,

као да се трудите да сакријете једно од другог своја осећања. ”

Израз на Стивеновом лицу би свакако отерао сваког другог, осим Шарлоте.

Међутим, она је знала свога оца и назирала је оно што се крило иза његовог

намрштеног лица.

“ Шта подразумеваш под тим ? ” озбиљно је упитао.

“ Ох, тата, па свима је већ одавно јасно шта ти и Марлена осећате једно према

другом. Дођавола, та жена се труди да ти у очима прочита сваку жељу унапред... ”

“ Да, заиста ” одједном је промрмљао Стивен. “ Јеси ли и ти то приметила ? ”

Шарлота се весело насмејала.

“ Наравно. Сада једино размишљам о томе каква су твоја осећања према њој.

Уосталом, доказаћу ти да сам нешто научила од оног што си ми рекао.Мислим да би

било најбоље да јој отворено кажеш шта осећаш према њој. Све, тата... све ... ”

Шарлота се весело насмејала и пошла према вратима. Никада није видела оца

овако збуњеног.

“ Ја одох ” довикнула му је.

“ Шарлота, чекај ! ” зауставио је отац. “ Остани мало. Куда одједном толико

журиш ? ”

“ Немам времена ” одмахнула је главом. “ Осим тога, боље да вам се склоним с

пута. Ваљда имате и неке разговоре којима ја баш не морам да присуствујем. ”

“ Али ... ” Шарлоти се одједном учинило да се њен отац уплашио. Кукавица

мушка, помислила је и насмејала се.

“ Немој сада да ме разочараш, тата ” добацила му је. “ Још је важније ... немој да

разочараш Марлену. ”

Оставила га је онако збуњеног и одјурила у кухињу да се поздрави са Марленом.

“ Није, ваљда, да већ одлазиш ? ” зачудила се Марлена. “ А ја припремам торту. ”

“ Баж ми је жао, али морам ” рекла је Шарлота, а онда више није могла да

издржи, већ је праснула у смех. “ Нема смисла да сад остајем овде. Сигурна сам да

бих вам сметала. ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Марлена је збуњено погледала.

“ Не разумем ” тихо је рекла.

“ Разумећеш. Видећеш и разумећеш. Мислим да ће тата врло брзо доћи да

разговара с тобом. Онда ће ти све бити јасно. Здраво ! И немој сад ти нешто да

поквариш. ”

Шарлота је већ била на пола пута до своје куће, када су јој се мисли вратиле на

разлог због којег је, у ствари, ишла да посети оца. Сетила се Брента Десијера, ако се

може рећи, сетила се, јер, он јој је увек, у сваком тренутку, на овај или на онај начин,

био у мислима.

Угризла се за усну. Да ли се он, стварно, заинатио да је добије, или, што би било

још горе, да дигне руке од ње ? Одавно је већ знала да је човек њеног живота, али

сада је имала још један проблем. Како да му каже да никада никоме није припадала.

У данашње време тако нешто делује прилично чудно. У њеним годинама и у

круговима у којима се она креће, тако нешто је просто незамисливо. Кад се томе дода

и њена репутација ... Не, просто није знала како да му то каже, а да не испадне

смешна. Добро је познавала Брента и била је убеђена да је не би поштедео. Правио

би вицеве на њен рачун.

Те мисли су јој поквариле расположење.

Док је стављала кључ у браву, чула је да телефон звони у њеном стану. Брзо је

откључала врата и потрчала да подигне слушалицу. Надала се да је то Брент.

“ Здраво, Лутере ” промрмљала је “ Шта имаш тако важно да ми кажеш ? ”

“ Па и јесте важно, Шарлота. Него, што си ти тако нерасположена ? Да није опет

твоја главобоља у питању ? Кад год си хтела да ме одбијеш, напрасно си добијала

главобољу. ”

Лутеров весели смех јој је пробијао бубну опну, као сирена ноћну тишину. Чак ју

је и он прочитао. Никада није имала главобољу, али је често користила то древно

женско лукавство да се ослободи досадних удварача.

“ Немам главобољу, а и кад је имам, то није ни мало смешно. Ти сигурно никад

немаш главобољу. ”

“ Боже сачувај ! ”

“ Па, ни не можеш да је имаш. За то је потребно да имаш главу. ”

“ Ух, каква си. Опет си се наљутила. С тобом човек никад не зна на чему је. ”

“ Дакле, кажи ... шта је било толико важно. О чему си хтео да разговарамо ? ”

“ Знаш, Шарлота ... ” уозбиљио се Лутер “ ја ... хтео сам нешто да ти кажем и да те

замолим да се не љутиш, јер ја ... ”

“ Говори већ једном. ”

“ Па хтео сам о нашој вези ... ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Шарлота је одједном осетила необуздану жељу да се смеје.

“ О каквој вези ? ”

“ Па. Између мене и тебе ! ”

“ Лутере, забога, колико се ја сећам, између тебе и мене никада није било никакве

везе ... у љубавном смислу, мислим. Ти си се сигурно заљубио. ”

“ Како знаш ? ” зачудио се Лутер.

“ У Ниту ? Јесам ли погодила ? ” одједном јој је лакнуло.

“ Погодила си ” рекао је Лутер, а из груди му се отео уздах олакшања. “ Знам да

звучи будаласто, али мислим да је то оно што се зове љубав на први поглед. Можеш

ли да поверујеш у тако нешто ? ”

Да ли може да поверује ? То питање се мотало по Шарлотиној глави још дуго,

пошто се поздравила са Лутером и зажелела му срећу. Наравно да је могла да

поверује. Коначно, и њој се догодило баш то.

Читаво то послеподне провела је седећи или нервозно корачајући поред

телефона.

Заборавила је на све остало, чак и да би морала да нешто поједе. Ништа је није

занимало. Оно јутрошње добро расположење је одједном нестало без трага, а када је

после осам увече телефон коначно зазвонио, била је толико љута да је скоро викнула

у слушалицу.

“ Хеј, да ниси пијана ? ” оштро је упитао Брент. “ Шта ти је одједном ? Зашто

вичеш ? Мора да си нешто попила. ”

“ Шта се то тебе тиче ? ” викнула је Шарлота љутито.

“ Па да видиш, и тиче ме се. Рећи ћу ти зашто ме се тиче, душо ” одвратио је Брент

строго. “ Не желим да се моја жена одаје пићу. ”

“ Твоја жена ! ” скоро је вриснула Шарлота. “ Твоја жена ? Односи ли се то на

мене? ”

“ Наравно ! ”

“ И Ви мислите, господине Десијере, да ја сад треба да полудим од среће ?! ”

“ Зашто да не ? Зар ти се не допада мој предлог ? ”

“ Закаснио си, заводниче. Зар си заборавио да ме је већ један мушкарац запросио

пре тебе ? ”

“ Који мушкарац ? ”

“ Лутер. ”

“ Шта тај кловн може да ти пружи ? ”

“ Дозволи да ти нешто објасним, Бренте. Можда ће те изненадити нешто што је

иначе ноторна истина. За већину жена на овом свету још увек је брак врло важна, а

можда и најважнија ствар, а Лутер је то знао. Њему није било потребно да чека... Он

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

не мисли да жена треба да му буде захвална што се удостојио да јој понуди брак. За

њега је то једина људска обавеза. Ти то не знаш, иако за себе не мислиш да си кловн !

”

Нагло је спустила слушалицу и прекинула везу.

***“ Све ! Читав свет и све најбоље у њему ! ”

“ Брак ! ”

Дођавола !

Тресак слушалице на другој страни жице је још увек одзвањао у Брентовој глави.

Каква дрскост ! Ни једној жени, којој се до сада удварао, не би пало на памет да се

тако понаша, а око ње је стварно облетао. И ко је она ? Једна ...

Очигледно је решила да се уда за Холцмена ! Па нека је носи ђаво, помислио је

љутито. Холцмен је баш прилика за њу. И заслужују једно друго. Биче идеалан пар.

Налицкан каријериста и размажена госпођица која сигурно ни не зна колико

љубавника је променила. Као створени су једно за друго.

Склопио је очи, борећи се да из мисли избаци Шарлотину слику, али неки чудан

осећај му се јавио у грудима, а грло му се стегло као да је одједном остао без

кисеоника.

Превртао се и обртао на каучу. Онда је нервозно шпартао собом уздуж и попреко.

Улазио је у кухињу, одвртао и завртао славину, али никако није успевао да се смири.

Овако нешто још није доживео. Никада му се није догодило да га нека жена тако

мучи. И то каква жена, обична ...

Дођавола, она је моја, одједном му је дошло да виче.

И сам се изненадио таквом својом реакцијом на сва досадашња размишљања.

Тешко дишући, сручио се на столицу и тако чврсто стиснуо песницу да су му

зглобови побелели.

На буди будала, опомињао га је глас разума. Познајеш је тако кратко време, а оно

што знаш о њој, не заслужује да је погледаш. Препусти је Лутеру. Он је и онако већ

спавао с њом. Он и ко зна колико мушкараца у граду чији салдо у банци има више од

шест цифара.

“ Али она је моја ” скоро је јекнуо.

Уздахнувши као да с леђа збацује тежак терет, Брент је опет дохватио телефон.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

***Шарлота је седела у углу свог великог кауча и борила се да заустави поток суза

који јој се сливао низ лице.

Тако је и најбоље, уверавала је себе. Забога, па ја и онако не познајем тог човека.

И боље је да га се што пре ослободим. Касније ... ко зна, можда би касније било и

много теже.

Још једна суза јој се скотрљала низ образ. Зар је било могуће патити више него

што је она сад патила, питала се. Не, одмахнула је главом, али ко зна ? Можда ће бол

и слабити... нестати временом. Ако буде довољно дуго живела, додала је

подсмехнувши се самој себи.

Уплашена током властитих мисли, обрисала је сузу са образа. Дођавола, ја нисам

заљубљена у њега, убеђивала је себе. Он је потпуни странац за мене. До пре извесног

времена, нисам ни чула да он постоји. Па не може, ваљда, он одлучивати, или макар

утицати, на мој живот ?

И ко је тај Брент Десијер ? Обично лепушкасто лице које се само по томе издваја

из гомиле других.

Устала је и мало прошетала по соби. Чинило јој се да се већ смирује. Опет је села

на кауч, али је у грудима нешто стезало, а срце је пробадало.

“ Али ја га волим ! ” узвикнула је као да до малопре није убеђивала себе да је тако

нешто апсолутно немогуће.

Сузе су јој сада још јаче потекле низ образе, и у том часу је поново зазвонио

телефон.

Љутито је погледом одмерила апарат који није престајао да звони. Најзад је ипак

подигла слушалицу.

“ Хало ” јавила се.

“ У реду, Шарлота ... ти си победила. ”

Задрхтала је када је чула Брентов глас с друге стране жице и збуњено одахнула,

јер није одмах схватила значење његових речи.

О чему он је он то говорио ? Требало јој је неколико тренутака да се уопште сети

његових речи. Уздахнула је дубоко и потрудила се да јој глас звучи смирено.

“ О чему то говориш, Бренте ? ” упитала је, уверена да је успела да гласу да

жељену ноту.

“ О заштити, поштовању, сигурности ” узвратио је Брент истим оним речима које

му је раније упутила. “ Ти желиш брак “ Прави брак... Е, па ја сам спреман да и

толико платим. ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

Ох, забога ! Он и даље покушава да ме купи, помислила је разочарано. Мада јој је

то била најтежа ствар коју је у животу учинила, чврсто је стиснула зубе да не

одговори *Да*. Очајна каква је била, сада је распиривала бес у себи, само да не

попусти, да га се ослободи.

Требало јој је мало времена да поврати равнотежу, а кад је проговорила, била је

опет она стара Шарлота.

“ Била сам дирнута тиме да си ми предложио брак ” ругала се. “ Умеш заиста лепо

да изразиш своја осећања. Јеси ли то наследио од својих галантних француских

предака, или су то обичаји деце природе са мајчине стране ? ”

Ни сама није знала одакле јој потреба да га повреди на овако прост начин.

“ Тај сарказам не стиже до мог срца ” одговорио је Брент, мада му се по гласу

осећало да је на ивици стрпљења. “ Хајде, да чујем твој одговор. Хоћеш ли се удати за

мене или нећеш ? ”

“ А зашто бих се удала за тебе ? ” одговорила је питањем.

“ Зато што ја могу да ти дам више, много више него што ће то Лутер Холцмен

икада бити у стању, а ти том мом обећању можеш да даш какво год хоћеш значење. ”

Шарлота је скоро хтела да полуди. Била је озлојеђена Брентовим начином на који

је с њом разговарао, бар толико колико је била љута и на себе што се обрадовала

његовој спремности да се ожени с њом.

“ Дакле, ја чекам ” подсетио је Брент на своје питање.

“ Обавестићу те касније ... ако будеш имао среће ” рекла је тријумфално и поново

спустила слушалицу.

Жаљење је дошло тек тридесетак секунди касније. Само, сада није имала

храбрости да било шта учини.

Окренула се од телефона и прешла у атеље.

Неколико тренутака је нетремице посматрала платна која су висила по зидовима.

Једну од слика је нарочито волела. Буру на мору. Дуго је гледала у ту слику. Она је

управо тумачила њена садашња осећања.

Наједном се окренула и изашла из атељеа, залупивши вратима за собом. И она

сама се осећала баш тако, тмурно и узбуркано, као оно море под тмастим облацима.

За вечеру је попила чашу сока од наранџе, истуширала се и легла. Желела је да

спава док буде могла, да би у сну нашла мир и одмор од свега што је мучило.

Пробудила се рано ујутро, изгладнела и уморна, осећајући се бедно.

Док је на брзину јела доручак, у глави јој се формирало нешто што јој се учинило

као изванредан план.

Напунила је шољу кафом, а онда прешла у дневну собу и села крај телефона.

Окренула је Денин број. Дени је бринула о изложби и сигурно се већ нервирала што

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

се она не јавља.

“ Хало, Дени ” почела је одмах чим је Дени подигла слушалицу. “ Да ли је касно да

се дода мало рекламе за изложбу ? ”

“ Никад није касно ” одговорила је Дени. “ Бар тако мислим. Зашто ? Нешто би

желела да додаш ? ”

“ Право име сликара ” рекла је Шарлота. Мада се осећала као пребијена, није

могла да се не осмехне када је у слушалици настала тишина. Дени мора да се

скаменила, помислила је.

“ Ти се шалиш ” скоро је викнула Дени, али тек после неколико тренутака.

“ Није ми ни на крај памети. ”

“ О, Боже ! Ко зна шта ти је пало на памет. ”

“ Само те питам, има ли још времена ? ”

“ А ако има ? ”

“ Објави. ”

“ Лично ћу се постарати за то, али Чарли, зашто то тако одједном ? Зашто баш на

овој изложби, која је већ скоро сасвим постављена ? Шта си то сад смислила ? ”

“ Уморна сам, Дени ” рекла је искрено Шарлота. “ Схватила сам да сам сувише

одрасла да бих се играла жмурке. ”

“ Баш си погодила време ” уздахнула је Дени. “ И сама сам се питала, шта ти треба

да се толико кријеш ? Само, требало је ипак да о томе одлучиш мало раније. Стварно,

хоћеш ли ми једном објаснити зашто си излагала под псеудонимом ? ”

“ Па, то ти је нешто као оно кад пас хоће да ухвати сам себе за реп. Хоће нешто, а

не може. Изгледа да сам се коначно, за тренутак, окренула, налетела сама на себе и

сазнала неке истине. ”

“ Да. Мора да си се стварно уморила од свега ” промрмљала је Дени. “ Ипак, није

ми јасно баш све што говориш. ”

“ Мени јесте ” рекла је Шарлота и одмах променила тему. “ Још нешто сам хтела

да те питам. Да ли би могло да се на зидовима нађе место за још једно платно ? ”

“ А хоћеш ли имати времена да га завршиш ? ” упитала је Дени одједном сасвим

пословно. Шарлота се осмехнула као да је желела да каже да се то подразумева.

“ Завршено је. ”

“ Онда ће морати да нађу место. ”

Следећих неколико минута разговорале су о још неким детаљима за изложбу, а

онда, пошто су исцрпиле тему, требало је завршити разговор. Шарлота се међутим

сетила још нечег.

“ Шта мислиш да разговарам о овоме са својим оцем ? ” упитала је своју

пријатељицу.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

“ Само га обавести. Време је да одрастеш већ једнном, Чарли ” рекла је Дени и

спустила слушалицу.

Шарлота је управо кренула да окрене очев број, када је зазвонио телефон.

“ Сад је *касније* ” зачула је Брентов глас “ а осећам да ћу имати среће. ”

У првом тренутку, Шарлота се није снашла.

“ Шта *касније* ? ” упитала је.

“ Па, рекла си да ћеш ми одговор дати касније. Дакле ? ”

Она се стварно није сећала да је то рекла. Осим тога, он је то просто могао да

измисли, али, чинило се да је све у крајњој линији свеједно. Ипак, оклевала је.

Одједном, више није била сигурна у себе.

Немој рушити све мостове, као да је опомињао неки унутрашњи глас. Овај човек

је све што ћеш икада наћи на овом свету. То је твој човек, Шарлота.

“ Да ” рекла је шапатом.

“ Када ? ” упитао је, а тон му је постао блажи.

Реци му, говорила је у себи.

Уосталом, знала је да ће му кад-тад морати рећи истину. Уздахнула је, али је ипак

рекла нешто друго.

“ Одмах после моје изложбе. ”

Настала је дуга тишина.

“ После твоје изложбе ? ” чинило јој се да може видети његов изненађен лик.

“Какве изложбе ? ”

“ Оне која се ускоро отвара у галерији Лонглот ” рекла је, трудећи се да делује

сасвим нормално и обично. Просто је ликовала.

“ Шарлота ? ” чула је Брента и осетила да га издаје стрпљење. “ Једина изложба у

галерији Лонглот је она Макса Чарлса. Ја једва чекам да је видим. ”

“ Управо о тој изложби говорим ” рекла је и зауставила дах. Чекала је да се Бренту

упали сијалица. Чинило јој се да га види како му се израз мења.

“ Слушај, немој ми рећи да ти ... да си ти ... ”

“ Управо то сам хтела да ти кажем. ”

“ Дођавола ! Мислим да бих био у стању да те задавим ” загрмео је, али му се у

гласу још увек осећала неверица. “ Побогу, Шарлота ! Стајала си крај мене и правила

ме будалом дозвољавајући да ја доносим суд о твоме раду ! Мора да си ми се смејала !

”

Опет та проклета сујета, помислила је Шарлота, али није показала да је то

приметила.

“ Нисам ти се смејала, Бренте ” рекла је тихо. “ Мене је заиста занимало да чујем

твоје мишљење. Зар само то што си дознао ко сам, може да промени било шта ? ”

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

“ А ти, шта мислиш, да ли може ? ” упитао је Брент, али је наставио, не дајући јој

времена да одговори. “ И ако си мислила да може ... не може ! ”

Шарлоти је дошло да се гласно насмеје. Био је толико бесан да се очигледно више

није контролисао.

“ Па ? ” упитала је.

“ Па, дан после те, како кажеш твоје изложбе, нас двоје ћемо се венчати. То је

дефинитивно, госпођо ! Јеси ли разумела ? ”

Одједном јој је било жао да се и даља свађа с њим.

“ Јесам ” рекла је, а и сама је је осетила олакшање. “ Али ... ”

“ Нема више *али*. Немој сад опет нешто да измишљаш. Доста ми је твојих прича

и твог извођења ... ”

“ Ма, ниси ме разумео. Хтела сам да те питам, смета ли ти ... љутиш ли се на мене

што ти нисам рекла за Макса Чарлса ? Љутиш ли се још, мислим ? ”

“ Не ” одједном се весело насмејао. “ Напротив, осећам се некако поносан. Хоћеш

ли вечерас са мном на вечеру ? ”

“ Ако баш инсистираш ” уздахнула је Шарлота и руком обрисала сузе које су

почеле да јој се котрљају низ образе.

“ Само немој да се превише правиш важна, Шарлота ... Максе ... Чарли ... или како

се већ зовеш ” упозорио је весело Брент. “ Долазим по тебе у седам. Важи ? ”

“ Важи, Бренте ! ”

Није вратила слушалицу на место, већ је одмах окренула Денин број.

“ Оно платно о коме сам ти малопре говорила ” почела је чим је Дени подигла

слушалицу “ није за продају. На њему је приказана олуја на мору, а ја ... ”

“ Али, Чарли, па то је продајна изложба ! Како могу да то тражим од галеристе ? ”

“ Снађи се. Можда ће следећи пут бити за продају, али сада не. ” прекинула је везу

и одмах одабрала нови број. Овога пута, јавио се њен отац.

“ О, здраво, Шарлота, баш сам ... ”

“ Где је Марлена ? ” прекинула га је Шарлота питајући се како се завршио

разговор између њеног оца и Марлене.

“ У куповини. Зашто ? ”

“ Ох ! ” насмејала се Шарлота, први пут после неколико дана искрено и срећно.

“Питала сам се како се завршио ваш разговор ? ”

“ Разнежила си ме. Добро је што си ми показала шта треба да урадим. Марлена је

отишла да купи венчаницу. ”

“ Зар и вас двоје ? ” узвикнула је Шарлота.

“ Шта то значи зар и вас двоје ? ” упитао је Стивен сумњичаво.

Шарлота је овлажила усне и дубоко удахнула.

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

“ Тата, Брент ме је запросио, и ја сам пристала да се удам за њега. ”

“ О, хвала Богу, и то да се једном заврши. Баш ми је драго. Вас двоје ћете бити

изванредан пар. Једва чекам да видим како ће све испасти ! А када је тај велики дан ?

”

“ Одмах после моје изложбе. ”

“ Знчи, он зна ? ”

“ Рекла сам му данас. ”

“ Одлично ” насмејао се Стивен. “ Слушај, могли бисмо да направимо заједничку

свадбу и двоструко славље. ”

“ Није лоше ” узвикнула је Шарлота којој се идеја допала. “ Ја се слажем.

Поздрави Марлену. ”

***Док је Шарлота бројала дане до своје изложбе, њена нервоза и нестрпљење су

расли. Брент је често био с њом у галерији, а његов мир и сталожено држање,

храбрили су је да истраје. Само једном, и то прве вечери кад је извео на вечеру,

некако су повели разговор о причама о њој и њеном понашању које је подгревало те

приче.

“ Због чега си изводила све те глупости ? ” упитао је. “ Не схватам ни зашто си

радила под псеудонимом. Као да је необично бавити се сликарством ! ”

“ Пусти то ” нестрпљиво је рекла Шарлота. “ Ја сам имала своје разлоге. ”

“ А сада ти је доста тих разлога ? ”

“ Немој, молим те, да ме подсећаш на све то. Шта хоћеш ? Да ме окренеш протим

мене саме ? ”

Бренту није требало много објашњавати. Већ је довољно познавао да је многе

ствари могао схватити без објашњења. И ваљда зато, од како је она пристала да се

уда за њега, потпуно се променио. Одједном је почео да се понаша као прави

џентлмен. Наравно, ни то Шарлоти није промакло. Са горчином је морала да

прихвати истину. Мушкарци се само према својим женама понашају као џентлмени.

Чим жену прихвате као своју, она је недодирљива. Добија ореол и стаје на

пиједестал. Како им само не смета тај калуп, питала се, али пошто јој је било много

стало до Брента, није стављала примедбе. Уосталом, није ни тако лоше бити на

пиједесталу, помислила је и осмехнула се.

Ни једном Брент више није говорио о својој жудњи. Ни један једини пут ни на

чему није инсистирао. То је стварно било нешто што она није могла да разуме, али,

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

ћутала је. Обично би је допратио до врата, а онда јој пожели лаку ноћ. Шта се то

догађа с њим, питала се. Коначно, он је свашта чуо о њој, а много тога јој је већ и

бацио у лице. Како је могуће да се сада одједном понаша према њој као према некоме

ко заслужује само уважавање и поштовање. И то ваљда спада у мушку потребу да о

својој жени мисле најлепше, закључила је и одлучила да о томе више не размишља.

***Дан венчања је освануо сунчан и ведар. Шарлота се пробудила прилично рано.

Попила је свој сок и кренула по јутарње новине.

Питала се, како ће испасти то двоструко венчање. Она и Брент, заједно са

Марленом и Стивеном. Венчаће се у цветној башти испред Стивенове куће. После

церемоније, Луис приређује пријем за све сватове. Он и Гејл ће бити сведоци и

једном и другом пару.

У једанаест сати, Брент је дошао по њу. Била је већ спремна. И Брент је био

изузетно елегантан. Свечано одело му је стајало као саливено. Први пут га је таквог

видела. Имао је као снег белу кошуљу која је чинила изванредан контраст његовом

бакарном тену. Кравата му је била од сирове свиле. Изгледа чак и превише добро,

помислила је Шарлота са задовољством.

Није јој промакло да је и Брент био задовољан њеним изгедом, а и она је знала да

изгледа добро. На себи је имала сукњу боје слоноваче и блузу у благом ружичастом

тону. Лице је тек мало осенчила шминком, наглашавајући само оно што је заиста

било битно.

“ Богами ” промрмљао је Брент осмехујући се чудно “ да ли сам ја до сада био слеп

или ... Ти си проклето лепа жена, Шарлота. ”

“ Ни ти не изгледаш ни мало лоше ” узвратила му је комплимент. “ У сваком

случају, хвала ти. ”

Брент је галантно ухватио за руку и повео према лифту. Све време је задивљено

посматрао.

“ Никад у животу нисам видео лепшу жену од тебе, Шарлота ” понављао је. “ Све

је на теби лепо и баш зато ми је жао ... ” одједном је заћутао.

Шарлота се удобно сместила у седишту његовог аутомобила. Нешто је, ипак,

онерасположило. У себи је безброј пута понављала Брентове задивљене речи. Шта ли

је то одустао да каже ? Зар опет ?

Помисао на ту могућност, испунила је огорчењем па је и она заћутала. Тако у

тишини, стигли су до Стивенове куће. Она је имала утисак д јој је неко увезао све

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

нерве у чворове.

Ипак, све се одиграло баш онако како су замислили. Стивен је изгледао лепо,

мада малчице уморно. Марлена је блистала. Луис и Гејл као кумови, представљали

су заиста складан пар, а Шарлота је помислила да нико не би могао да стави примеду

због разлике у њиховим годинама.

Читава церемонија је била кратка и једноставна. Матичар је своју беседу завршио

честитањем младенцима, али се брзо опростио, јер је имао и других обавеза.

Пре него што су пошли на пријем, Шарлота је ушла у гардеробу да мало поправи

шминку. На самим вратима, срела је Дени. Осмех јој се појавио на лицу.

“ А с тобом, како стоје ствари, Дени ? ” упитала је Шарлота.

“ Не знам ” Дени се одсутно осмехнула. “ Нало сам се умила хладном водом.

Сваког тренутка је све топлије. ”

“ Пусти сад то ” прекинула је Шарлота њену причу. “ Него, да ли се ја то варам,

или сам на изложби стварно видела да сте се ти и Луис неколико пута ухватили за

руке ? ”

Дени је поцрвенела.

“ Да ” тихо је признала. “ Он, додуше, још помиње разлику у годинама, али пошто

му Брент говори с једне стране, а ја опет показујем да ми то не смета, почео је да

попушта. Ох, Чарли, када би само знала како је он диван ! ”

Познато ми је то осећање, помислила је Шарлота, посматрајући своју

пријатељицу топло и са разумевањем. Онда је потапшала по рамену како су то њих

две увек чиниле када су једна другој хтеле да дају подршку.

“ Држи се ” рекла јој је и намигнула. “ Не дај да ти оде. ”

“ Једино место на које може да оде је код матичара ” разведрила се Дени.

Смирена и са обновљеним самопоуздањем, Шарлота се придружила гостима.

Била је срећна и због себе, а и због Стивена. Брент није показивао да га је ова ствар

избацила из колосека, а Марлена је била пресрећна, и то није крила.

Док су се возили према граду, она и Брент су врло мало разговарали, а и оно

неколико реченица што су измењали, било је везано за тај дан, јер их је још чекао

пријем код Луиса.

“ Јеси ли разочарана што остајемо код куће, уместо да пођемо на неко путовање ?”

упитао је Брент када се коначно зауставио пред гаражом.

“ Ни најмање ” одговорила је Шарлота којој су у том часу у мислима биле много

важније ствари него брачно путовање. Питала се само, како ће почети ово вече када

се коначно она и Брент нађу сами код куће ? Хоће ли опет почети прича о њеној

прошлости и како ће му рећи да је све то сама аранжирала. Мислиће да се оженио

лудом женом. “ Знаш, и ја имам доста обавеза. Мада ће изложба бити отворена

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

неколико месеци, увек нешто може да искрсне. Не могу се за све ослањати на

Дени ...”

“ Дени ? ” тргнуо се Брент. “ Зар ти још ниси раскрстила ... Уосталом, ко је тај

Дени ? ”

“ То је *та* Дени, Бренте ” насмејала се Шарлота. “ Као што мене зову Чарли, тако

и Гејл има своје друго име, а то је Дени. ”

“ Побогу, а да знаш колико си ме намучила тим именом. Никако нисам сретао

никаквог Денија, али сам поприлично размишљао о њему. Знаш, када си оно

разговарала телефоном ... ”

“ Знам. Намерно сам разговор водила тако да не можеш да знаш да ли разговарам

са женом или мушкарцем. У ствари, више сам интонирала тако да мислиш да је у

питању мушкарац. ”

“ То је изгледа спадало у твој репертоар. ”

“ Молим те, немој да ме подсећаш ... ”

И пријем код Луиса је био веома пријатан. Није било много званица, па није било

ни оне уобичајене гужве на таквим скуповима. Ипак, Шарлота је већ била прилично

уморна. Једва је чекала да крену кући. Тргла се само мало кад се сетила да то више

неће бити онај њен стан крај атељеа, који је тако волела. Сада ће ићи право Брентовој

кући. Све се ово одиграло исувише брзо, а њих двоје су се стално свађали, па ни

једном није стигла да оде тамо.

“ Јеси ли уморна ? ” упитао је Брент у једном тренутку.

“ Па, онако ... ”

“ Код мене је много пријатније. Има више ваздуха него овде. Не знам зашто мој

отац ужива у тој вештачкој климатизацији. Ја више волим природно струјање

ваздуха и зато су ми зидови сви од стакла. Све може да се отвори. Хајде да се

поздравимо и да се изгубимо одавде. ”

Шарлота је пошла за њим међу госте. Поздрављала се са сваким као и он, али се

прилично ућутала када су се њих двоје нашли сами у колима.

“ Па ниси баш разговорљива вечерас, Чарли ” задиркивао је Брент. “ А ја сам како

видиш, испунио свој део погодбе. ”

“ Престани ” скоро је викнула. “ Знала сам да ћеш поново почети. ”

И знала је. Чим је онако оберучке прихватила његову брачну понуду, имао је

право да је завитлава. Ето, то је већ и почео.

“ Зашто се љутиш ? ”

“ А зашто си се ти оженио са мном, када још увек мислиш да ме можеш платити ?

Шта мислиш, са колико мушкараца сам спавала ? Зар ти то не смета ? ”

“ Не смета ми и не треба да погађам са колико мушкараца си спавала. Уосталом,

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫

то за мене никада није важно. Ни ти мене ниси питала за моју прошлост. Само, видео

сам да те то нервира, па сам те мало кињио. Није лепо од мене, али ни ти мени ниси

остајала дужна. Иначе, знам да ниси ни са ким спавала до сада. ”

“ Молим ? Одакле то знаш ? Значи, тек када си то сазнао, понудио си ми брак ? ”

буквално је побеснела.

“ Опет си оманула. Ту ствар ми је Гејл рекла тек после нашег венчања. Према

томе, немаш разлога да ме оптужујеш за било шта. ”

“ Па, да ли си сад срећан ? ”

“ Јесам, али само зато што си ти моја жена. Надам се да ни ти ниси несрећна. ”

“ Ох, Бренте, када би само знао колико те волим ” узвикнула је и пала му у

наручје.

У последњем трнутку, Брент је пристиснуо кочницу и зауставио кола. Никуда им

се није журило. Имали су читав живот пред собом.

КРАЈ

♪ ♣ ♣♥ ♥ ♥ ♥ ♣ ♣ ♫ Јагода ♪ ♣ ♣ ♥ ♥ ♥ ♥♣ ♣ ♫