СНЕЖАНА И СЕДАМ ПАТУЉАКА

Некада давно, живела је

прелепа девојка по имену Снежана.

Када јој је мајка умрла њен отац

се оженио по други пут, једном

лепом женом.

Снежанина маћеха је себе сматрала

најлепшом женом на свету, и имала је

чаробно огледало, које јој је на питање:

Ко је најлепши на свету?

Увек одговарало: Краљице ти си

најлепша од свих.

Једног дана као и обично запита

огледало: Огледалце,

огледалце, кажи ми ко је најлепши на

свету?Огледало је наљути,

одговоривши: Снежана је најлепша

на свету!

Маћеха је била страшно

љубоморна на Снежанину лепоту, те нареди ловцу, да је одведе Снежану дубоко у шуму, да

је убије, и да јој као доказ донесе

Снежанино срце.

Ловац поведе Снежану, али када су стигли у шуму ловац није имао срца да је убије, већ је пусти, и рече јој да бежи што

даље може. Успут закла једну свињу извади јој срце и однесе краљици. Краљица је једно

време била задовољна.

У међувремену Снежана је

лутајући кроз шуму стигла до

кућице у којој су живели седам

патуљака. Патуљци су се сажалили на њу, и пустили је да

живи код њих.

Снежана је остала да живи са

патуљцима. Док су патуљци радили у руднику, она им је

спремла ручак, чистила, пеглала . .

. Заволела је патуљке и они њу,

и сви су били срећни. . .

Али једног дана упита маћеха опет

своје огледало: Огледалце,

огледалце ко је најлепши на свету? Огледало одговори:Снежана је најлепша

од свих, она живи дубоко у шуми са седам патуљака.

Када је зла маћеха то дознала, преруши

се у старицу, и узе корпу са јабукама,

на врху стави отровну јабуку.

Смејала се себи у браду говорећи:

Само један залогај и Снежана ће бити

мртва.

Прерушена у старицу,

вештица дође до кућице у

којој је живела

Снежана и понуди јој

јабуку.

Иако су је патуљци пре одласка у рудник

упозорили да не прича са

непознатима, Снежани се старица

учини љупка и драга, те узе јабуку и

загризе. Залогај јој се заглави у грлу и

Снежана паде на земљу као мртва.

Када су патуљци стигли, Снежана је

већ загризла јабуку. Патуљци су појурили за

вештицом, вештица попела на стену, и покушала да гурне велики камен на патуљке, и тада пала са стене и

погинула.

Када су се патуљци вратили

нашли су Снежану како

лежи на земљи и поред свог труда нису могли да је

поврате.

Снежана је била толико лепа, да патуљци нису

имали срца да је одмах сахране.

Направили су за њу ковчег од стакла и злата, крај кога су

бдели, и дан и ноћ.

Принц који је Снежану тражио

свуда по свету, чуо је за лепу девојку

која спава у стакленом

ковчегу. Кад виде Снежану, одмах се заљуби у њу, саже

се и пољуби је.

Тог тренутка Снежана

отвори очи, принц повика: Она је жива и подиже је. А комад јабуке

излете из грла.

Принц је понесе у наручје и

стави на свог коња, Снежана се поздрави са

патуљцима, који су били

пресрећни што је Снежана

жива.

Принц је поведе на свој двор,

где су живели

срећно до краја

живота.