УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ..............................................................................................................2

1.ИЗБОРНИ СИСТЕМ,ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ И РАЗВОЈ..........................................................3,4

2.ИЗБОРНИ СИСТЕМ У УСТАВНИМ ОДРЕДБАМА.........................................................5

3.ПРОЦЕС СПРОВОЂЕЊА ИЗБОРА.....................................................................................63.1.Систем већине..........................................................................................................63.2.Мјешовити систем...................................................................................................63.3.Систем сразмјерног представништва.....................................................................7

4.ИЗБОРНЕ ФАЗЕ.....................................................................................................................74.1.Прелиминарни избори.............................................................................................74.2.Општи избори...........................................................................................................7

5.ИЗБОРНА ПРЕВАРА.............................................................................................................85.1."Џеримандеринг".....................................................................................................8

6.ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ.......................................................................................................9

7.РЕФЕРЕНДУМ......................................................................................................................10

8.РАЗВОЈ ИЗБОРНОГ СИСТЕМА У СВИЈЕТУ..................................................................118.1.Изборни систем у Великој Британији..................................................................118.2.Изборни систем у Сједињеним Америчким Државама......................................118.3.Изборни систем у Француској..............................................................................128.4.Изборни систем у Русији.......................................................................................128.5.Изборни систем у Краљевини Југославији..........................................................12

9.ИЗБОРНИ СИСТЕМ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ...................................................13,149.1.Избор органа власти у Босни и Херцеговини....................................

9.1.1.Избор посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ..149.1.2.Избор делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.......149.1.3.Избор члана Предсједништва Босне и Херцеговине...........................159.1.4.Избор органа власти у ентитетима...................................................15,16

ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................17

ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................18

1

УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ

У овом семинарском раду објаснићемо опште,али и уставне одредбе о појму изборног система.

Изборни систем је скуп правила којима се уређује изборни поступак,а садржи модус у којем ће бирачи изразити своју страначку и/или кандидатску преференцију у гласовима и гласове превести у мандате.Изборни системи уређују тај процес утврђивањем подјеле на изборне јединице,изборног надметања,гласања и прерачунавања гласова.Изборни систем као такав процес су и сами дио једног изборног права.

Изборни системи имају признати значење у политичком процесу творбе воље и у преносу политичке власти.Они обликују вољу бирача и резултате избора.Изборни системи утичу на формирање и понашање страначких система.

2

1.ИЗБОРНИ СИСТЕМ,ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ И РАЗВОЈ

Већ смо од раније утврдили да се народна сувереност тешко може остварити директним учешћем свих грађана.Зато се пришло образовању посебних органа - народних скупштина,односно политичких представника.Народно представништво је,као орган изабран од народа,доносило одлуке и водило политику,тј. вршило јавну власт у име народа и за народ.Како ће народ изабрати своје представнике и ко ће бити ти представници - важно је питање.Изборни систем или у најопштијем смислу избори утврђују како се бирају народни представници,а политичке партије утврђују листе представника које народ бира као своје.Изборни представљају основ конституисања представничком система па тиме и државни власти.Основни ступ парламентарног система,пошто се на тај начин конституише парламент као највише законодавно тијело.Грађани тако формирају представничко тијело и истовремено манифестују своју сувереност,тј. изражавају своју вољу дајући мандат својим изабраним представницима.Ако збир појединачних воља постане већина,односно општа воља,тада она постаје обавезујућа за све,поготово ако се уобличи у закона и друге правне акте законодавног тијела.

Изборни системи у свијету почели су се конституисати од оног тренутка када су се поједине угледне личности (шефови држава,влада,чланови парламента и др.) почеле бирати,а не именовати,у ствари дешава се то појавом модерне државе осамнаестог и деветнаестог вијека.Да би се од мноштва људи изабрали они које прихвата већина,или барем релативна већина,нужно је било динијети низ прописа и обавити велики број организационих и других радњи.Тако се ствара један ланац послова који се назива изборни систем.Тај систем није спонтан и лабав,већ строго контролисан и усмјерен пошто од њега зависи ко ће доћи на власт,која класа,која група,која странка,партија и др.Правни теоретичари су покушали дефинисати изборни систем.Већина се сложила да би његово одређење могло бити: Изборни систем представља скуп начела,права,гаранција и техничких радњи на основу којих се утврђује учешће грађана (бирача) у избору представника.

У пракси постоје макро и микро изборни системи.Велики број микро система је у сваком предузећу,друштвеној,политичкој и другој организацији и установи - гдје се бирају њихову представници.Макро изборни системи су,у основи,државни изборни системи,по којима се бира највише представничко тијело.

У начело би требало да изборни систем сваке суверене државе буде постављен тако да омогуће што већем броју грађана да се слободно и тајно изјасне за представнике које желе.Дакле,изборни систем би морао бити правичан и демократичан,без ограничења и разноразне изборне геометрије и других недемократских примјеса.Међутим,велики број изборних система је диригован од акутелне власти тзв. владајућег стеблишмента,па грађани,иако излазе на изборе и субјективно мисле да

3

одлучују,de facto битно не утичу на токове управљања државом.Зато су изборна законодавства и додатна изборна правила предмет пажљивог проучавања и прометрања приликом њиховог усвајања.Нарочито су ту будне опозиционе снаге,које настоје у изборним законима открити замке (ако их има) , тј. настоје открити упориште владајуће партије или класе која жели добити изборе и по цијену да има недемократске изборне законе и правила.

Развој изборног система пратио је и развој изборног права.Наиме,изборни системи нису само политичка чињеница,већ су то прворазрени правни (уставноправни) послови,о којима ћемо говорити у наставку рада.Ради се о томе како се доноси батерија изборних закона,како се примјењује читав политичких и осталих права и слобода грађана што их устави утврђују.Познати су у историји државни (политички) системи који изборима нису давали одговарајући значај и намјерно га умањивали да би грађани изборе прихватили као демократску игру.Међутим,изборима се одређују (бирају) људи који ће бити чланови представничког тијела,који ће доносити законе и водити политику.У ствари,то су људи који ће преузети вршење народне суверености.То јасно указује да и збори нису игра,већ прворазредни правнополитички послови.

Изборни систем се развијао у више етапа.Нас интересује развој изборног система новог доба,почев од Француске буржоаске револуције до данас.Изборно право новог доба почело је са много проблема,нарочито разних ограничења (цензуса), међу којима су: Имовински цензус,цезус образовања,поријекла,становања,пола,те порески,национални,расни,вјерски и др.цензуси.Многобројни цензуси су смањили бирачко тијело,тако да су само малобројни имали право гласа,а сви остали су били искључени.Требало је више од два вијека да се многи цензуси угасе и да се прихвати принцип један човјек - један глас,односно сваки човјек од 18 година па на даље има право гласа.

Развој изборног система може се пратити проучавањем система у Великој Британији,Француској,САД,Русији (СССР) и Југославији1 о чему ће бити ријеч у наставку семинарског рада.

ааааааа

1 Кузмановић. Р.Уставно право,Паневропски универзитет Апеирон,Бања Лука,2011.год4

2.ИЗБОРНИ СИСТЕМ У УСТАВНИМ ОДРЕДБАМА

Зарад тога што је овај семинарски рад писан из предмета уставно право,важно је да напоменемо изборни систем усклађеним неким уставним одредбама.

Идеја о изборима сазријевала је како смо видјели упоредно с развојем теорије о народном суверенитету изражене путем посредне представничке демократије,а на темељима срушене апсолутне монархије и феудалног друштва.Према томе,изборни систем у уставним одредбама може се одредити као уређен скуп правним прописима (уставом и изборним законодавством) друштвених односа који настају при избору представничких тијела и предсједника републике.2

Данас у савременом свијету избори представљају кључну одредницу читавог политичког процеса у коме грађани бирају своје представнике који конституишу органе власти на бази изборног мандата.Представнички систем вршења власти путем изабраних представника је преовлађујући систем у пракси демократских држава,те чине саставни дио уставног и политичког система једне земље.Избори представљају средство,а правила о изборима начин на који се образују органи власти и као такви чине основ легалитета и легитимитета вршења државне власти.Уставне одредбе о изборима,с обзиром на садржај и обим регулисања,међусобно се разликују.У неким уставима ове одредбе су конкретније и њима се уређује већи број питања који се односе на изборе,док се у другим ова питања регулишу само у основним принципима,а сва остала питања регулишу се законом.У већини случајева бирачко право улази у оквир уставне материје које је у данашње вријеме прихваћено као опште бирачко право условљено држављанством,пунољетством,пословном способношћу и сталним пребивалиштем.

Опште бирачко право какво данас познајемо,је у прошлости из разних разлога било ограничено,тако да је одређена група људи,због етничке,вјерске припадности,поријекла или боје коже било искључено из тог процеса.Постојали су и други разлози искључења из изборног процеса,односно неједнаког бирачког права,као што су имовински цензус,образовни цензус,дужина боравка у држави,односно у изборној јединици,цензус по основи пола и др.Неједнако бирачко право производило је стање да неки грађани имају већи број гласова од осталих (нпр.поједини бирачи,по основу имовине,образовања и сл.) су имали већи број гласова од осталих бирача.Једнако бирачко право подразумијева да сваки бирач има један глас и то са истом важношћу без обзира на природне или стечене особине човјека.3

ааааа

3.ПРОЦЕС СПРОВОЂЕЊА ИЗБОРА2 Смердел Б., Сокол С.,Свеучилиште у Загребу,Народне новине,Загреб,2009.год.стр.235.3 Кунић П., Каран С.,Уставно право,Факултет за безбједност и заштиту,Бања Лука,2012,год,стр.164.

5

Спровођење избора представља читав низ изборних радњи које се спроводе у складу са прописима и правилима која се односе на права бирача и кандидата,тајност гласања,њихову регуларност у цјелини,а које спроводе и контролишу органи за спровођење избора као што је то у Босни и Херцеговини Централна изборна комисија БиХ,који требају да су самостални и независни у сваком раду.

Избори се обављају материјалном радњом тј.гласањем на бирачком мјесту,одређеним по бирачким јединицама,по територијалном принципу уз уважавање принципа једнакости бирача.

Изборни процес почиње доношењем одлуке о расписивању избора од стране парламента,односно шефа државе у складу са уставом и законом.Од дана расписивања избора до утврђеног дана одржавања избора,оставља се потребан временски период за обављање припремних радњи као што су: Сређивање бирачких спискова,образовање изборних тијела те спровођење изборне кампање предлагања кандидата.Прегледање кандидата у већини случајева врше политичке странке и грађани.Кад предлажу грађани онда је потребно да то буде одређеној број бирача.Циљ избора је да се изаберу представници у одговарајуће представничко тијело.Који кандидат је изабран,сазнаје се по пребројавању гласова и расподјели мандата.Верификацију мандата врши надлажни орган након чега изабрани представник може вршити своју функцију4.Расподјела мандата врши се према резултатима избора и то системом већине који се дијели на систме апсолутне и систем релативне већине,који ћемо накднадно објаснити у раду.

3.1.Систем већинеСистем већине полази од чињенице да је изабран онај кандидат који има највише

гласова.У овом систему најчешће се користе три варијанте за утврђивање резултата избора.Прва варијанта апсолутне већине се односи на све бираче уписане у бирачки списак,друга варијанта апсолутне већине бирача изашлих на изборе и трећа варијанта релативне већине према којој је изабран онај кандидат који добије највише гласова.

3.2.Мјешовити системМјешовити систем већинског и сразмјерног представништва се користи да би се

одређен број посланика у парламенту бирао према систему већине (релативне већине) у мањим изборним јединицама,а остали посланици према систему сразмјерног представништва и у већим изборним јединицама.

аа 3.2.Систем сразмјерног представништва

Сразмјерни систем подразумијева давање мандата према размјеру

4 Кунић П., Каран С.,Уставно право,Факултет за безбједност и заштиту,Бања Лука,2012,год,стр.165.6

гласова.Најбољи примјер размјерног изборног система је Д Хондтов систем,а то је систем чији је начин расподјеле посланичких мјеста приликом вишепартијских избора.Назив је добио по свом аутору,белгијском математичару,Виктору Д Онту.

Након одређивања броја гласова,за сваку листу се рачунајући просјеци или количници.

4.ИЗБОРНЕ ФАЗЕ

Избори као један од сложених политичкоправних процеса,има своје фазе,а које могу да се сврстају у : Прелиминарне изборе и опште или крајње изборе.

4.1. Прелиминарни избориПредизбори или прелиминарни избори су избори на којима се бирају кандидати

који ће се у име одређене политичке странке или групе грађана учествовати на редовним,односно општим изборима о којима ћемо говорити у наставку семинарског рада.Они су карактериснични прије свега за изборе инокосне органе власти (предсједник,градоначелник сл.),односно чланове представничких тијела који се по већинском изборном систему бирају у појединачним изборним јединицама.

Предизбори су карактериснични за САД гдје су се појавили почетком двадесетог вијека као дио прогресивних настојања да се сузбије партиократија и уз њу везана корупција у тадашњој америчкој политици.Сврха је била омогућити обичним члановима или симпатизерима странке да спријече манипулације страначких босова,односно да кандидати,а на крају и представници,што је могуће више одржавају вољу бирача.У САД се предизбори одржавају за већину јавних функција,а зависно о држави постоје различити облици прелиминарних избора,зависно од тога да ли дозвољавају судјеловање само чланова странке или обичних грађана.

Међутим,од почетка двадесетипрвог вијека су се прелиминарни избори почели користити и у неким европским државама,од чега је најпознатији примјер Италија.

4.2.Општи избориОпшти избори је израз којим се у ужем смислу означавају избори за врховне или

најважније органе власти у некој држави.Тај се израз готово у правилу користи за државе с парламентарним или вестминстерским системом владавине,те означава изборе за врховно законодавно тијело или национални (или федерални) парламент,тј.парламентарне изборе.

У земљама који имају досљеднију подјелу власти,односно конкресни систем владавине,израз општих избора се користи за изборе за више различитих органа или нивоа власти,а који се одржавају у исти дан.

асфасса 5.ИЗБОРНА ПРЕВАРА

7

Изборна превара у ширем смислу представља све оне илегалне активности чија је сврха утицај на коначне резултате избора.Те могу бити у широком распону од застрашивања и подмићивања бирача,односно чланова бирачких тијела,до пријављивања лажних бирача,уништавања или фалсификовања гласачких листића,те објављивања лажних изборних резултата.Те активности кривична законодавства неких држава третирају као посебно кривично дјело изборне преваре.

У још ширем смислу се под изборном преваром сматрају све она активности,које иако у оквиру закона,резултат чине непоштеним,односно искривљују праву вољу бирача.Најекстремнији облик изборне преваре је изборна представа карактеристична за ауторитарне и тоталитарне државе.Методе изборне преваре се разликују,прије свега зависно о врстама избора,њиховом нивоу,броју бирача,кандидата,изборном систему и циљу који настоји постићи особа или огранизација која проводи изборну превару.Све оне се уопштено могу подијелити на : Манипулације бирачким тијелом ( Геримандеринг,умјетно повећавање бирачкој тијела,одузимање бирачких права,застрашивање бирача,насиље или пријетње насиљем бирачима,напади на биралишта,пријетње отпуштањима или тужбама,куповина гласова и обмањивање бирача) и манипулације бирачким процесом,тј.поступком (Вишеструко гласање,погрешно биљежење гласова,злоупотреба посредних гласова и уништење и поништавање гласова.)

5.1."Џеримандеринг"Џеримандеринг је политички пристрасна подјела изборних јединица.Ријеч је о

облицима манипулације којима се границе изборних јединица свјесно повлаче и успостављају према одређеним политичким интересима.Тиме се искориштава географска раштрканост бирача различитих политичких странака како би се манипулисао изборни резултат.

Постоје двије основне стратегије овог система изборне крађе:1.Паковање (packing) стављање што више бирача истих политичких

опредјељености у исти округ како би се смањио њихов утицај у другим изборним јединицама.

2.Разбијање (cracking) расипање и мијешање бирача истих политичких увјерења у више јединица како би се смањила бирачка моћ,те политичке оријентације.

Појам је настао спајањем презимена гувернера Масачутеса , Елбирда Герија,те ријечи salamander ,односно даждевњак која је употријебљена како би се описала неправилан облик изборног округа који је 1812.пролазио Масачутесом,а ступио је на снагу Геријевом иницијативом.Циљ тог подухвата био је долазак на власт помоћу неутрализације изборног потенцијала противника.аааа

6.ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ8

Политичка странка представља оргнизацију са формалним чланством,која на основу заједничке идеологије и интереса жели освојити,односно вршити власт или учествовати у власти.У демократским државама политичке странке чине основу за стварање политичке воље у неком друштву.Готово у свим савременим државама организовано је више политичких странака које се слободно надмећу својим идејама и програмима с циљем да обезбиједе подршку народа.Њихова основна улога могла би се свести на представљање,одређивање циљева,те артикулацију и агрегацију интереса.Представљање се означава као способност презентације одрђених ставова и становишта које заступају чланови и гласачи,као и давање одговора на њих.Након освајања власти у правилу се министарска мјеста попуњавају од водећих страначких личности.Политичке странке су средство којим друштва одређују опште циљеве у циљу освајања власти путем формулације програма који дају могућност избора бирачима.У процесу прокламовања општих циљева друштва,странке представљају,обједињују и артикулишу опште интересе друштва.Многобројне дебате,вођење кампања у изборном надметању захтејвају ангажовање цјелокупног чланства,чиме странка постаоје мјесто политичког образовања и социјализације.У савременом друштву,готово да не би било могуће формирати владу и друге облике власти без политичких странака.

У погледу врсте страначких система постоје различите класификације и становишта.Ипак,прихваћена је тродиоба страначких система (М.Диверже) и то : Једнопартијски (монистички,као што је то био случај у СФРЈ),дуалистички (као што је то данас случај у САД) и вишепартијски (плуралистички).5

Једнопартијски систем подразумијева да се то ради у суштини о једној политичкој странци,која управља одређеном државом.

Двостраначки систем је такав систем у коме двије партије учествују у борби за власт,гдје такође,може бити више облика,и то: Систем двије и по странке6.Двостраначки систем је могућ како у парламентарном и предсједничком тако и у мјешовитом систему власти.Сматра се демократским,а за њега је каратеристично да има стабилну владу уз постојање јаке опозиције.Систем двије и по странке подразумијева такав систем који поред водеће странке има и трећу странку која уз једну водећу странку чини коалицону владу.У овом систему мања странка држи кључ у рукама и може у датом тренутку раскинути коалицију и тиме довести до пада владе.

Вишепартијски систем има значајне предности,посебно у односу на једнопартијски систем.Тиме се обезбјеђује контрола и равнотежа у оквиру владе,надметање различитих идеја и програма,тј.сучељавање различитих интереса у отвореним расправама што омогућује бирачима избор,а у крајњој линији у овом систему дају се уступци и постижу компромисиа

7.РЕФЕРЕНДУМ

5 Кунић П., Каран С.,Уставно право,Факултет за безбједност и заштиту,Бања Лука,2012,год,стр.174.6 Марковић Р.

9

Најраспрострањенија институција непосредне демократије на изборима јесте референдум.Потиче од латинске ријечи referendum ,што значи оно о чему треба да се каже,тј.реферише.Под референдумом се подразумијева непосредно гласање свих грађана који имају бирачко право о прихватању или одбацивању уставног,законског или неког другог општег акта или другог битно политичког или економског питања.Референдум се први пут појавио у Швајцарској 1501.године,када се Швајцарска одвојила од Њемачког царства.Од тада,па све до данас,референдум се користи као форма непосредне демократије за одучивање народа о многобројним питањима.Референдум је постао уставна категорија,па већина земаља свијета у својим уставима уграђује институт референдума,с тим што ту постоје знатне разлике.Све земље свијета могу се сврстати у три групе: 1) Земље које континуирано примјењују референдум као што је то Швајцарска и Француска, 2) земље које се времена на вријеме примјењују референдум (огромна већина земаља) и 3) земље које не примјењују референдум (аутократске земље и архаичне монархије).

С обзиром на то да се референдум врло често користи за изјашњавање о многобројним питањима,до данас су према различитим мјерилима утврђене разне врсте референдума,и то: 1) Уставотворни и законодавни, 2) Обавезни и факултативни, 3)претходни и накнадни, 4) обавезујући и савјетодавни, 5) аброгациони и конституивни и 6) радно-функционални,а објаснићемо неке.7

Уставотворни и законодавни референдум је такав референдум је назван по предмету на који се односи.Ријеч је о референдуму гдје се грађани изјашњавају о прихватању или одбијању уставних или законских пројеката.

Обавезни и факултативни референдум одређен је према обавезности примјене овог инстутита.Ови референдуми се морају расписати и провести да би се донијели неки правни акти или усвојило неко друго питање или одлука.

Претходни и накнадни референдум се одређује према времену његове примјене.Претходни референдум је онај на коме се грађани изјашњавају о приједлогу неког акта који ће тек ступити на снагу.Накнадни референдум је онај који грађани одржавају о некој већ усвојеној одлуци или другом акту од странке законодавног или неког другог органа.Одлука грађана на накнадном референдуму има карактер ратификације.Ако грађани одбију предложени акт,предлагаж је дужан да акт мијења јер га је,у ствари,народ каисао (одбацио).асфас

8.РАЗВОЈ ИЗБОРНОГ СИСТЕМА У СВИЈЕТУ

7 Кузмановић. Р.Уставно право,Паневропски универзитет Апеирон,Бања Лука,2011.год

10

У наставку семинарског рада,објаснићемо развој и начин спровођења изборног процеса у неким државама.

8.1.Изорби систем у Великој БританијиУ Великој Британији изборно право је с најдужом традицијом.Још од

Кромвелових промјена,познате Револуције без крви и парламентарног устројства земље,развио се специфичан изборни систем.Дуго се изборни систем заснивао на одређеном броју гласова за сваку грофовију.Грофовије злоупотребљавале су бираче и бирачко право,па су нпр.куповали гласове и тако су били изабрани у парламент они који су хтеле власти грофовије или они који су куповали гласове.Након што је тај систем укинут и трупе грофовије изугубиле утицај,долази до битних промјена.Прва изборна реформа из 1832.омогућила је да се прошири бирачко тијело па је тада просјечно на 24 становника био један бирач.Друга изборна реформа 1867.обухвата градско становништво,чиме се поново повећава маса бирача па је просјечно на сваких 12 становника био један бирач,што је представљало велики напредак.Трећа изборна реформа од 1884.обухвата и сеоско станивништво па се тако однос становника и бирача свео на свега седам становника на једног бирача.То је висок домет обухвата становништва бирачким правом какав многе земље нису достигле чак ни у 20.вијеку.Коначне изборне реформе у Великој Британији заокружене су 1918.године ,када су жене добиле право гласа,и 1928.,када је уведено опште право гласо,какво познајемо данас.

8.2.Изборни систему Сједињеним Америчким ДржавамаУ САД-у изборни систем је комбинација британског и западноевропског

изборног система са неким елементима специфичног - америчког.У овој земљи дуго је био цензус за обојено становништво.Затим су се истицали цензуси имовинског карактера и цензус становања.Свака од педесет држава у САД има своје изборно законодавство,што компликује јединствен амерички изборни систем.Сав систем је тако постављен да штити локалне и традиционалне (па и конзервативне) снаге и идеје.Реформе изборног система започеле су 1846.,затим настављене 1918.,када су жене добиле право гласа,те 1936.,када се смањују неки цензуси,и на крају,1971,када грађани добијају бирачко право са 18 година живота.8

8.3.Изборни систем у ФранцускојУ Француској је изборни систем имао буран развој.Ријетке су земље у којима се

тако брзо мијењао изборни систе, стим што није ишао (као што смо поменули у В.Британији) праволинијски - напријед,већ је час био врло високим и демократским 8 Кузмановић. Р.Уставно право,Паневропски универзитет Апеирон,Бања Лука,2011.год

11

дометима,а час је падао на низак ниво,одузимајући бирачко право великом броју грађана.Све је зависило од тога које су снаге биле на политичкој - државној сцени.Од 1789.,од када су почеле промјене,донесено је 16 устава,промијењено пет република,дјеловако око 200 влада.Револуцијом је 1789. није уведено уопште бирачко право,већ ограничено Монтаријским уставом,по идеји јакобинца,1793.уводи се опште бирачко право.Како Монтањрски устав није никада ступио на снагу,остало је ограничено бирачко право.Тек 1848.године уведено је опште бирачко право за мушкарце,а жене су добиле бирачко право тек 1945.године.

8.4.Изборни систем у РусијиУ Русији већ 1918.Уставом Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке

Републике утврђено је неједнако бирачко право,и такво ограничење се задржало и у Уставу СССР-а 1924.Та су ограничења односила на двије скупине становника: На сеоско становништво и на политички неподобне становнике.На изборима 1918.свега 10 одсто сељака је гласало за Бољшевичку партију,а за есере око 45 одсто,што значи да сељаци нису били за бољшевизац.Бољшевичка власт се прибојавала да ће се сељаци и даље тако понашати па је утврдила уставом да се за совјете из села бира један депутат на 125.000 становника,а из градских насеља један депутат на 25.000 становника.Дакле,однос је био један према пет у корист градског становништва.Друго ограничење изборног права односило се на припаднике тзв.експлоатарске класе (спахије,трговце,калуђере,попове,бивше жандаре,царске властелинске породице и др.),што је обухватало око 2 одсто становништва.Тек Уставом из 1936.уведено је опште и једнако бирачко право.

8.5.Изборни систем у Краљевини ЈугославијиИзборни систем у Краљевини Југославији био је класичан представнички,према

коме су сви грађани од 20 година живота имали бирачко право.Политичке странке су кандидовале своје представнике у скупштину,а грађани су одлучивали за кога ће гласати,тј.кога ће бирати.Утврђивање резултата гласања вршено је по пропорционалном систему.

Овакав изборни систем је задржан и у социјалистичкој Југославији до 1974.године,с тим што су мандати додјељивани већинским,а не пропореционалним системом.И у трећој Југославији (СРЈ) изборни систем је исти као у Краљевини Југославији,представнички и са пропорционалном расподјелом мандата.9

сафасафа

9.ИЗБОРНИ СИСТЕМ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

9 Кузмановић. Р.Уставно право,Паневропски универзитет Апеирон,Бања Лука,2011.год12

Босна и Херцеговина је у постдејтонском периоду,прошла кроз транзицију и у погледу изградње у функционисања изборног кроз прихватање и имплементацију изборних правила која су основа европским демократских искустава.

Изборни систем у Босни и Херцеговини може се посматрати кроз два различита периода - период од ступања на снагу Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини до ступања на снагу Изборног закона Босне и Херцеговине (од 27.септембра 2001.године).

Изборним законодавством Босне и Херцеговине су уређени основни изборни принципи и органи за спровођење избора,посебно Изборна комисија БиХ,али и локалне изборне комисије и бирачки одбори.Ријењена су и питања бирачких спискова,кандидовање,провођење избора,као и заштита изборног права.Изборно законодавство регулише избор за чланове Предсједништва БиХ,посланике и делегате Парламентарне скупштине БиХ,Парламента Федерације Босне и Херцеговине,као и избор предсједника и потпредсједника Федерације БиХ и избор делегата Дома народа парламента ФБиХ.

Такође регулише избор посланика Народне скупштине Републике Српске,избор предсједника и потпредсједника Републике Српске,делегата у Вијећу народа Републике Српске.Регулисан је такође и избор посланика у Скупштину Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине,кантоналне скупштине,избор вијећника у Вијеће Града Мостара,одборника у скупштини јединица локалне самоуправе.

Основни услови за стицање бирачког права су држављанство Босне и Херцеговине и навршених осамнаест година живота.До 2006.године важио је систем активне регистрације.

Изборним законодавством је примијењен принцип инкомпатибилности,који значи да се носиоци извршних и правосудних функција - судије и тужиоци,замјеници тужиоца,омбудсмени и њихови замјеници,правобраниоци и њихови замјеници,припадници полиције и оружаних снага,као и дипломатски и конзларни представници БиХ у иностранству могу кандидовати само ако претходно поднесу оставку на тај положај или поступе у складу са законима који регулишу њихове статусе.

Изборним законом утврђен је и стални термин одржавања избора (по правилу прве недеље у Октобру),а Централна изборна комисија БиХ расписује изборе најмање стотинуипедесет дана прије њиховог одржавања.

Комисија води централни бирачки списак за цијелу територију државе Босне и Херцеговине,јединствен је,сталан иредовно се ажурира.За сваку општину се прави извод из Централног бирачког списка који је јавна исправа у коју свако може остварити увид.

Заштиту бирачког права обезбјеђују изборне комисије и Апелационо одјељење Суда Босне и Херцеговине.Органи за спровођење избора су изборне комисије и бирачки одбори,који су независни и непристрасни у свом раду.Централну изборну комисију бира Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине коју чини седам чланова,по два из свако конститутивног народа и једног из реда осталих народа,са мандатом до пет година.

13

Општинске изборне комисије састоје се од три или пет чланова.Члан општинске изборне комисије може бити предсједник или судија редовног суда,скеретар оштинског вијећа,односно општинске или градског вијећа,лица профеисонално запослена у општинским органима управе и друга лица у складу са Изборним законом.Уз сагласност Централне изборне комисије,чланове општинске комисије именује општинско вијеће,односно скупштина општине.10

9.1.Избор органа власти у Босни и Херцеговини9.1.1.Избор посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ

Парламентарна скупштина БиХ као дводомна,састоји се од Представничког и Дома народа.Представнички Дом има 42 посланика које грађани бирају непосредним изборима.Двије трећине посланика бирају се на територији Федерације Босне и Херцеговине и једна трећина на територији Републике Српске,са мандатом од четири године.Мандати се дијеле по реду,почевши од највећег количника,док се не расподијеле сви мандати који се бирају у тој изборној јединици.Дакле,мандате ће добити она странка или коалиција чији су количници били највећи.Подсјећамо,на овај начин се расподјељује 75 одсто мандата у Представничком дому.

9.1.2.Избор делегата у Дому народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине

Дом народа Парламентарној скуштини Босне и Херцеговине састоји се од 15 делегата,од којих су двије трећине делегиране из Федерације Босне и Херцеговине (пет Бошњака и пет Хрвата) и једна трећина из Републике Српске (пет Срба).

Делегати у Дом народа делегирају се путем посредних избора и произлазе из ентитетских парламената.Пет Бошњака бирају делегати Бошњаци из Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине,док пет Хрвата бирају делегати Хрвати у Дому народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине.Народна скупштина Републике Српске бира пет делегата искључиво српске националности.Свака странка или коалиција,ако је заступљена у ентитетском парламенту,има право предложити кандидате за Дом народа,при чему свака листа мора имати намјање десет кандидата.Приликом избора могуће је одлучивање између више кандидата,што је основно демократско правило.Осим тога,у случају да због било којих разлога изабраном делегату престане мандат,његово мјесто попуњава сљедећи кандидат на листи.У случају да се листа нецрпи,у року од тридесет дана одржавају се допунски избори.Расподјела мандата врши се према пропорционалном систему,по формули која се примјењује у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

сафас

9.1.3. Избор чланова Предсједништва Босне и ХерцеговинеПредсједништво БиХ је колективни шеф државе који се састоји од три

10 Кунић П., Каран С.,Уставно право,Факултет за безбједност и заштиту,Бања Лука,2012,год,стр.168.14

члана,односно три конститутивна народа БиХ (Србин,Хрват и Бошњак) са мандатом од четири године.Саставом и начином одлучивања,овај државни орган изражава и обезбјеђује потпуну националну равноправност три конститутивна народа.

Изборни закон предвиђа да свака странка и коалиција има право да истанке листу кандидата за сваког члана Предсједништва,без обзира на то у којем су ентитету регистроване.О постојању трајне неспособности за вршење функције члана Предсједништва БиХ одлучује Уставни суд Босне и Херцеговине.Такође,Уставни суд БиХ може одлучити да је члан Предсједништва Босне и Херцеговине привремено неспособан за вршење своје функције.

У случају да члан Предсједништва престане вршити своју функцију или је трајно или привремено неспособан за вршење функције,у складу са Законом о попуњавању упражњеног мјеста члана Предсједништва,дужност преузима замјењујући члан Предсједништва.Он се бира у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине из реда посланика Представничког народа и ентитета из којег је био ранији члан.Чланови предсједништва Босне и Херцеговине,између себе,бирају предсједавајућег на мандат од осам мјесеци,тако да се,према принципу ротације,наизмјенично бирају чланови из различитих конститутивних народа.11

саф9.1.4.Избор органа власти у ентитетима

Устав Босне и Херцеговине,осим утврђивања општих принципа,није регулисао изборе у ентитетима.То је учињено уставима ентитета и изборним законима.Парламент Федерације Босне и Херцеговине састоји се од Представничког дома и Дома народа.Први изражава суверенитет и једнакост грађана,а други конститутивност Бошњака,Хрвата и Срба,односно пуну равноправност припадника осталих народа.

Предсједик и потпредсједник ФБиХ су носиоци извршне власти.Предсједник Федерације,који представља и заступа Федерацију и који је шеф извршне власти,има два потпредсједника.Сва тројица морају бити из различитих конститутивних народа.Они се такође бирају непосредно на изборима.При томе морају остварити консензус клубова ства три конститутивна народа у Вијећу народа и добијена подршка већине посланика у Представничком дому.Мандат предсједника и потпредсједника Федерације Босне и Херцеговине траје четири године.Народна скупштина Републике Српске има 83 посланичка мјеста (ово је симболичан број српских посланика који су се одвојили прије почетка рата из тзв.Парлемента Републике Босне и Херцеговине) Бирачи регистровани за гласање у Републици Српскојна непосредним изборима бирају посланике у Народну скупштину.Територије Републике Српске је подијељена на најмање шест изборних јединица.У једној изборној јединици бирају се најмање два,а највише петнаест посланика.Расподјела мандата у изборним јединицама врши се према пропорционалном принципу,а на нивоу цијеле Републике Српске врши се расподјела компензационих мандата којих може бити најмање 23%,а највише 27% од укупног броја мандата.Изборним законом се мора осигурати да и у саставу Народне скупштине Републике Српске буду заступљене

11 Кунић П., Каран С.,Уставно право,Факултет за безбједност и заштиту,Бања Лука,2012,год,стр.170.15

најмање по четири припадника сваког конститутивног народа.Предсједник и потпредсједник Републике Српске бирају се на непосредним

изборима на територији Републике Српске.За њих гласају бирачи који су се регистровали да гласају на подручју Републике Српске.Свака кандидатска лита мора да садржи кандидате за предсједника и за оба потпредсједника.Распдојела мандата врши се према већинском принципу примјеном преференцијалних гласова као код избора Предсједништва Босне и Херцеговине.За предсједника је изабран кандидат који је освојио највећи број гласова бирача,а за потпредсједника су изабрани кандидати из друга два конститутивна народа који имају навећи број гласова послије изабраног предсједника.12

асфафса

З А К Љ У Ч А К

Дакле,у овом семинарском раду објаснили смо неке опште појмове значења ријечи изборни поступак или изборни процес, тј. изборни систем.Објаснили смо како је 12 Кунић П., Каран С.,Уставно право,Факултет за безбједност и заштиту,Бања Лука,2012,год,стр.173.

16

настао изборни систем,како се манифестовао и појављивао у неким државама у свијету и како је он данас регулисан законом у Босни и Херцеговини.

Такође смо навели како се одвија изборни процес у нашој држави,како се одвија у оба ентитета и како он законом регулисан и ко га контролише.

Л И Т Е Р А Т У Р А

1. Кунић П., Каран С.,Уставно право,Факултет за безбједност и заштиту,Бања Лука,2012,год

17

2. Кузмановић. Р.Уставно право,Паневропски универзитет Апеирон,Бања Лука,2011.год

3. Смердел Б., Сокол С.,Свеучилиште у Загребу,Народне новине,Загреб,2009.год.

18